ЈУ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР

„ЈОВАН ЦВИЈИЋ“
МОДРИЧА

МАТУРСКИ РАД
ИЗ РАЧУНАРСТВА И ИНФОРМАТИКЕ

ТЕМА: ВЕБ БРАУЗЕРИ

Ментор: Ученик:
Кристина Горановић, проф Стефан Малешић, IV-2
Модрича, школске 2016/2017. године
 САДРЖАЈ
САДРЖАЈ............................................................................................................................. 1

1.УВОД ................................................................................................................................. 2

2. ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ ................................................................................................... 4

3. ПОЈАМ ВЕБ ЧИТАЧА (Web Browser) .......................................................................... 5

3.1. ИСТОРИЈА ВЕБ ЧИТАЧА ...................................................................................... 6

3. НАЈПОПУЛАРНИЈИ ВЕБ ЧИТАЧИ......................................................................... 8

3.1. INTERNET EXPLORER ....................................................................................... 8

3.2. MOZILLA FIREFOX ........................................................................................... 10

3.3. SAFARI ................................................................................................................ 11

3.4. OPERA ................................................................................................................. 12

4. ПОЈАМ ИНТЕРНЕТ ПРЕТРАЖИВАЧА (search engine)....................................... 13

4.1. ИСТОРИЈА ИНТЕРНЕТ ПРЕТРАЖИВАЧА ................................................... 13

4.2. НАЈПОПУЛАРНИЈИ ИНТЕРНЕТ ПРЕТРАЖИВАЧИ .................................. 14

4.2.1. GOOGLE ....................................................................................................... 15

5.2.2.YAHOO! ............................................................................................................ 17

5.3.2. KРСТАРИЦА ............................................................................................... 18

5.3.3. ПОГОДАК .................................................................................................... 19

6. ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................... 20

МИШЉЕЊЕ МЕНТОРА И ОЦЈЕНА МАТУРСКОГ РАДА: ........................................ 21

1
 1.УВОД

Тема овог матурског рада су веб браузери. У овом матурском раду ћу покушати
да вам још мало приближим сам појам Интернета и прикажем предности које он
пружа. Такође мој задатак је да вам укажем на предности које нам пружа напредно
претраживање нечег тако свеобухватног као што је Интернет.

Одлучио сам се баш за ову тему јер свакодневно користим Интернет и много
времена потрошим претражујући га. Такође сам стекао и многа знања из разних
области управо путем Интернета. Интернет је дио моје свакодневнице али мислим да
би требао да буде дио свакодневнице сваког појединца, али ако ми не знамо
правилно користити Интернет он ће нам бити бескористан. Ту се увиђа предност
познавања ефикасног претраживања. Напредно претраживање интернета омогућиће
нам да у кратком року без имало муке нађемо ствари које су нам потребне.

Интернет је глобална рачунарска мрежа. Појам интернет првенствено значи

мрежа у мрежи или интерна конекција више рачунара. Интернет се све више назива
и великом интернационалном базом података. Интернет се састоји од великог броја
малих мрежа које међусобно размјењују податке.
Данас појам интернета се користи као синоним за такозвани WWW servis (World
Wide Web) о којем ће бити касније ријечи.

Сами почеци интернета сежу још у 1956. годину када САД оснивају Агенцију
за напредне истраживачке пројекте (ARPA). Та агенција је хтјела да истражи да ли
рачунари на разним локацијама могу бити повезани технологијом тзв. пакетног
преноса (packet switching).
1969. године министарство одбране САД је основало мрежу под називом
ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network). ARPANET је био заснован
на TCP (Transmission Control Protocol) протоколу. У 70-тим годинама XX вијека у
употребу улази тзв. NCO (Network Control Protocol) протокол.
1983. године долази можда и до преломног тренутка у развоју Интернета, тада
се са НЦП протокола прешло на TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet
Protocol) протокол. То је протокол који ми и дан данас користимо.

2
 Али праву експанзију интернет мора да захвали првенствено настанку WWW-
а који је најпопуларнији сервис интернета. Настанком овог сервиса интернет је
постао интересантан и широким народним масама. Крајем 90-тих година долази до
настанка нових услуга и технологија, као нпр. Интернет претраживачи, Интернет
телефонија, Интернет трговина, портали,о н-лине банкарство, пренос слике и видеа у
реaлном времену итд.

Данас се Интернетом користи преко милијарду људи, на Интернет је спојено

више од 150000000 рачунара. Интернет је постао глобалан и данашњи свијет је
незамислив без њега. Данас кориснике интернета срећемо у свим дијеловима свијета
међу свим народима и међу свим популацијама становништва.

3
 2. ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ

Интернет сервиси се заснивају на архитектури клијента и сервера, сервер је

компјутер који је стално спојен на интернет те пружа неку мрежну услугу односно
сервис, док је клијент кориснички компјутер,односно програм који користи неку од
услуга (Web klijent).
Данас Интернет има много сервиса, неки су више а неки мање важни. Сви ти
Интернет сервиси су допринијели популарности Интернета. Неки од најважнијих а
тиме и најпопуларнијих Интернет сервиса су:

E-mail (електронска пошта, имејл или мејл ) су различити називи за мрежни

сервис који омогућује слање и примање порука разноврсног садржаја. Име
представља аналогију традиционалној пошти, при чему поштански сандучић
замјењују сервери , на којима се е-пошта "чува" док је корисник не преузме.

WWW (World Wide Web) је најзаступљенији и најпопуларнији интернет

сервис. Заснован је на HTPP (Hypertext Transfer Protocol) протоколу. Најчешће
тражени садржаји су ХТМЛ документи познатији под именом веб сајтови или веб
странице. На Интернет страницам осим текста наилазимо и на слике, видео записе,
музику итд. Појам веба се неријетко користи као погрешан синоним за Интернет.
Најпознатији веб читачи или веб браузери су Internet Explorer, Mozilla Firefox,
Opera...
FTP (File Transfer Protocol) је протокол чија је основна намјена пренос
података са рачунара на рачунар. Ово је један од првих интернет сервиса. За приступ
овом сервису користе се тзв. ФТП клијенти (Bear Share, Lime Wire...). Овај протокол
користимо и кад вршимо слање података на сервер.

4
 3. ПОЈАМ ВЕБ ЧИТАЧА (Web Browser)

Веб читачи су програми који омогућавају читање ХТМЛ докумената који

чине Веб, заједно са графичким и другим мултимедијским датотекама које се налазе
на интернет сајтовима. Сваки веб браузер функционише на исти начин, он је само
интерпетатор. Веб браузер чита кодове и онда их преводи у комбинацији текста и
слике на екрану.

Веб читачи су програми који омогућавају читање ХТМЛ докумената који

чине веб заједно са графичким и другим мултимедијским датотекама које се налазе
на интернет сајтовима. Сваки веб браузер функционише на исти начин, он је само
интерпетатор.

Постоје три типа претраживача, то су графички, текстуални и говорни.

Текстуални могу само да прикажу текст. Графички имају шире могућности, они
приказују текст, слике, звукове, видео записе, покретне анимације итд. Говорни
читачи су намијењени слијепим особама, они се ријетко користе.

Данашњи браузери имају много корисних опција. Једна од кориснијих су

такозвани табови (језичци). Табови омогућавају да отворимо више страница у једном
прозору. Затим, ту је блокирање нежељених искачућих (pop-up) прозора, ову опцију
зовемо поп-уп блокер. Неки од браузера у себи имају и интегрисани срч бар (search
bar) који даје могућност да унутар њега упишете оно што желите да пронађете на
Интернету и он ће аутоматски приказати резултате претраге које дају Гугл, Јаху или
неки други срч енџине (search engine) који смо раније одабрали.
Пасворд менаџер (password manager) памти умјесто нас шифре које смо
унијели на одређеним сajtовима.
Неки од читача имају и ХТМЛ едитор помоћу којег можемо да направимо
неке једноставније веб странице. Постоји још низ опција који посједују поједини
браузери и помоћу којих нас креатори браузера привлаче да користимо баш њихов
браузер.
.

5
 Основне команде сваког веб браузера су:
back (стрелица уназад) - помоћу ње се враћамо на претходни страницу
forward (стрелица унапријед) – помоћу ње одлазимо на следећу страницу
home (икона куће) – помоћу ње се враћамо на почетну страницу
reload (кружна стрелица) – помоћу ове команде поново учитавамо страницу
stop ( X ) – овом командом прекидамо учитавање странице

Читачи посједују и неке олакшице, двије можда и најважније за кориштење

веб браузера су:
History List - листа прегледаних Интернет сajtова. Брaузер меморише странице које
смо прегледали и по потреби у пар корака корисник може наћи поново жељени сајт.
Овим се избјегава дуготрајно притискање стрелице бек (back) како би смо се вратили
на жељену страницу.
Bookmark List – листа адреса. Ако корисник наиђе на неку интересантну страницу,
он има могућност да је упише у Букмарк Листу и да је касније лако и једноставно
пронађе.

3.1. ИСТОРИЈА ВЕБ ЧИТАЧА

Први Интернет прегледачи су били монолитни. Коришћене су различите

методе за рашчлањивање ХТМЛ садржаја у садржај који се може приказати на
екрану. Касније је веб браузер енџин (engine) издвојен из прегледача.

Већину послова задатих прегледачу обавља веб браузер

енџин. Он прихвата веб адресу и приказује документ који се налази на тој

адреси. Такође, веб браузер енџин управља хипервезама, формама, скриптама и
плагиновима.

Интернет прегледач пружа мени, траке са адресом, статусом, маркере,

историју и различита подешавања. Интернет прегледач има улогу интерфејса између
корисника, веб браузер енџина и оперативног система. Раздвајање веб браузер

6
енџина од Интернет прегледача олакшава приказивање садржаја веба и у другим
апликацијама и уређајима.

Историја веб браузера почиње убрзо након проналазка ХТМЛ језика којег је
открио Тим Бернерс-Ли. Први веб читачи су били текстуални , тј. читачи су могли да
читају само текст.1993. године долази до великог напредка веб браузера, тада се
појављује NCSA Mosaic. НЦСА Мозаик је првобитно био UNIH апликација али је
касније пренијет и на друге оперативне системе.

1994. године Марк Андерсон, човјек који је водио пројекат НЦСА Мозаик,
покреће фирму Netscape која убрзо издаје Netscape Navigator. Није се дуго чекало ни
на одговор Микрософта, они су представили Интернет Еџплорер. Интернет
Експлорер је брзо стекао премоћ на тржишту највише јер је долазио инсталиран у
пакету са Windows ОS-ом.

Слика 1. удио интернет читача на тржишту у првој половини 2017. године

7
 4. НАЈПОПУЛАРНИЈИ ВЕБ ЧИТАЧИ

Пошто се свакодневно повећава број корисника Интернета све је више

компанија које издају веб браузере у потрази за својим дијелом тржишног колача.
Ипак, и поред великог броја читача, успјело се наметнути неколико
најпопуларнијих. И даље је лидер Мицкрософтов Интернет Еxплорер. Он је
најпопуларнији највише захваљујући томе што долази инсталиран уз Windows OS.
Други најпопуларнији браузер је Моzillа Firefоx, а за њим слиједе Safari и Opera.

4.1 . INTERNET EXPLORER

Интернет Еxплорер ( енгл. Internet Explorer) је претраживач , настао 1995 .

године у корпорацији Микрософт . Прво појављивање му је било у пакету с
оперативним суставом Windows 95 . Након свог првог појављивања, изашле су и
иначица за оперативне системе Маc ОS X Unix. До 1999. године је био
најраспрострањенији и најкориштенији претраживач. Верзија 7 је првобитно
прављена за оперативни сицтем Windows Vista, мада се може користити и на верзији
Windows XP уз инсталирани сервисни додатак.

Откако је верзија 6 изашла 2001 . године, Микрософт није избацио ниједну

закрпу нити додатак за њега. Различити рачунaрски стручњаци су говорили да је
Интернет Експлорер пун сигурносних пропуста. Док је Микрософт 5 година
паузирао по овом питању, Мозила и други су развијали своје претраживаче и по
питању сигурности су сада далеко испред Интернет Еxплорера. Мада, на свијету има
много корисника рачунара који не знају много о овим стварима, а Интернет
Еxплорер долази с било којом верзијом Виндовса почевши од Windows 98 , па због
тога и даље има много корисника овог претраживача.

8
 Верзија 9 је значајно унапријеђена по изгледу и сигурности, а велики проблем
у то вријеме је био то што само подржава Windows Vistа и Windows 7 .
До сада је изашло укупно 11 верзија Интернет Еxплорера.
Тренутна верзија 11 је значајно унапријеђена по изгледу и сигурности.

Интернет Екплорер 11 је последња верзија. То је званично објављено 17.

октобра 2013. за Windows 8.1 и 7. новембра 2013. године за Windows 7.
Претраживач је такође испоручује са Windows 10 на свом издању 29. јула 2015.
године. То је подразумевани претраживач који се испоручује са Windows Server
2016. Након 12. јануара 2016. године само најновија верзија Интернет Екплорерa ће
бити понуђенa за инсталацију на било ком оперативном систему Виндовс ће
наставити да подржава са безбедносним исправкама. На Windows 7, 8.1, и 10, само
Интернет Екплорер 11 ће добити безбедносне исправке за остатак подршке тим
верзијама Виндовсa.

Слика бр. 2 Изглед Internet Explorer-a 11

9
 4.2. MOZILLA FIREFOX

Mozilla Firefox је веб претраживач и отвореног кода развијен за Windows, OS

X, и Linux, са мобилном верзијом за Android, од стране фондације Мozilla/Mozilla
Corporation. Firefox користи Gecko leyout еngine да приказује странице, што
имплементира тренутне и надолазеће веб стандарде. Од фебруара 2014, Фајрфокс се
користи између 12% и 22% глобално, бивајући, према различитим изворима, трећи
најпопуларнији веб претраживач. Према Мoзили, Фајрфокс броји преко 450 милиона
корисника широм свијета.

Први Фајрфокс појавио се 9.11.2004. године и од тада је он највећи конкурент

Интернет Експлореру. Даве Хyат и Блаке Рос су створили Фајфокс. Главна нит
водиља им је била да створе читач који ће да омогући најбоље сурфовање најшорој
публици. Крајем новембра 2005. године Фајрфокс добија нову верзију, верзију 1.5
која још побољшава сигурност и стабилност. Идућа верзија која долази на тржиште
је Фирефоx 2. Ова верзија доноси многа побољшања а најважнија су : поправке
табова, екстензије, унаприједјену претрагу, опцију за повратак изгубљених сесија
итд.

Сигурност је можда и навећа предност Фајфокса. Фирефоx је ту предност у

сигурности стекао тиме што константно излазе верзије са мањим и већим закрпама и
тако остављају овај програм и даље веома актуелним по питању заштите од вируса.

Фирефоx можемо значајно да прилагодимо својим потребама и уз помоћ

екстензија. Екстензија(аdd-on) може бити у облику мини скрипте али и у облику
праве мини апликације. Неке од екстензија су : блокирање реклама или скриптова,
додатне опције табова, нове функције помијерања миша итд.
Фирефоx постаје све популарнији и популарнији. Данас је тај постотак још мало
порастао, тренутна процјена је да 17 процената тржишта држи Фајрфокс. Фирефоx је
у Европи још заступљенији већ у остатку свијета.

10
 За Фајрфокс 3. прва бета верзија је издана 19.11.2007.године а у марту 2008.
изашла је 4. верзија овог софтвера. Ово би такодје требала бити прва верзија која
подржава АЦИД. За ову верзију урадјен је нови даунлоад манаџер који сад има
могућност срча и наставка прекинутог даунлоада. И ова верзија се ради за Windows
Маc ОS (од верзије 10.4 па ка новијим) и за Линукс. Фајфокс 2 је у верзији 2.0.0.13
која је изашла крајем марта 2008. и која само исправља сигурносне пропусте и
додатно поправља стабилност. 2009. je побољшана верзија Геко енџина. Тесктуални
АПИ. подршка за коришћење слика за уоквиривање текста. Подршка за јаваскрипт
одабире упита. Локално сурфање базирано према гуглу (geolocation).

4.3. SAFARI

Сафари је веб браузер развијен од стране Аpple на основу VebKit engine. Први пут
објављен у 2003. години са Mac ОS X Panther. То је подразумевани претраживач на
Аpple уређајима. Windows верзија, сада је прекинути, била је доступан од 2007. до
2012. године. Сафари ради на Windows XP-у и на Windows Visti. Популарност
Сафарија расте из дана у дан.

Сафари подржава претраживање уз помоћ табова, поп-aп блокирање, снеп

бек, букмарк, аутоматски испуњава веб образце корисниковим личним податцима.
Сафари није класичан браузер, то се види из пописа његових функција, он садржи
неке само њему својствене функције, нпр. аутоматско испуњавање веб образце
корисниковим личним податцима.

Сафари 3.1. је верзија кoja је актуелна и на Маc ОS-у и на Windows ОS-у., а може се
користит и уз Linux. На тестирањима на Windows ОS-у установљено је да је Сафари
најбржи браузер, показао се знатно бржим и од ИЕ-а и од Фajрфокса.

11
 Сафари има многе квалитете, од брзине преко табова до стабилности и
једноставног корисничког интерфејса. Процјењује се да тренутно користи око 4 до 5
процената корисника интернета. Сафари је један интересантан читач који постаје све
популарнији. Овај програм има још потенцијала и ако то Епл успије искористит
Сафари би могао постати још чешћи гост на нашим рачунарима.

4.4. OPERA

Опера је вишеплатформски веб претраживач и интернетско окружење које

обавља стандардне задатке повезане с Интернетом. Опера је веб читач који
производи норвешка компанија Опера Софтвер. Опера је бесплатна за корснике
персоналних рачунара и мобитела док се њено кориштење на другим уређајима типа
смартфона, Нинтенда, ДС-а и Нинтендо Вина наплаћује. Њен тржишни удио увијек
се врти око један проценат гдје је и данас, мада је Опера у неким земљама много
заступљенија, напријер у Русији је користи 16-17 процената корисника веба.

Опера је прилагодјена за кориштење на више различитих оперативних

система, највише се користи на Виндовсу али може се користити и на Мек ОС-у X
као и на Линукс-у. Ово је значи само унапријеђена Опера 9.2, на њој су одрађене
само мања побољшања. Значајно побољшање Опере је на верзији 9.

Опера је настала 1994. као истраживачки пројект фирме Теленор, највеће

норвешке телекомуникацијске твртке. Током 1995. године разгранила се у неовисну
твртку Опера Софтвер АСА.

Опера се до верзије 2.0 називала МултиТорг Опера и није била доступна

јавности, иако је неки документи показују на Трећој међународној WWW
Конференцији 1995. године. Била је позната по свом вишедокументном сучељу и
"врућем попису" (хотлист).

12
 5. ПОЈАМ ИНТЕРНЕТ ПРЕТРАЖИВАЧА (search engine)

Претраживач веба представља интернет сервис, чија је сврха тражење

информација на вебу, и то углавном задавањем кључних ријечи, а много рјеђе
одабиром понуђених ставки. Исход претраге се најчешће приказује као списак веб-
сајтова који садрже тражену информацију.

Веб је развио Тим Бернерс-Ли и његове колеге, 1990. године. За нешто више
од двије деценије, постао је највећи извор информација у историји човјечанства. До
краја 2005. године, већ је било преко милијарду корисника интернета широм свијета.
Проналажење информација на интернету је постало битан дио свакодневних
животних активности. У ствари, претраживање је друга најпопуларнија активност на
вебу, иза е-поште.

Веб се састоји од површинског и дубинског (такође скривени или невидљиви

веб). Свака страница на површинском вебу има логичну адресу која се назива веб-
адреса (енгл. Uniforme Resource Locator - URL). Веб-адреса странице омогућава њено
директно учитавање. Супротно томе, дубински веб садржи странице које није могуће
директно учитати као и записе у базама података који су складиштени у системима
база података.

5.2. ИСТОРИЈА ИНТЕРНЕТ ПРЕТРАЖИВАЧА

Само претраживање настало је убрзо после настанка интернет сервиса.

Први алат који се користио за претрагу интернета био је Аrchie, настао је 1990.
године а створио га је Алан Емтаге. Ово је био и јако једноставан претраживач, није
подржавао индексирање. Први веб претраживач звао се Wаndеx, заснован је био на

13
WWW Wаnderеr боту којег је створио Маtthеw Grаy 1993. године. Други
претраживач је Aliweb, који је такође настао 1993. године и дан данас је активан.
WebCrawler је био један од првих „full text“ претраживача, настао је 1994. године и
поставио је стандарде свим претраживачима. Он је претраживао сваку ријеч у свакој
интернет страници. Након њега у току 1994. године долази Lycos. Овај претраживач
био је сличан WebCrawler-у али му је преотео примат на тржишту. Крајем 90-тих
година дубок траг у претраживању интернета оставио је и претраживач Altavista који
је активан и дан данас. За Алтависту многи данас тврде да даје много боље резултате
за упите корисника изван Европе и Америке.

Од 2000. године креће у офанзиву Гугл. Гугл је помео конкуренцију,

давао је боље резултате претраге. Боље резултате претраге омогућио им је њихов
PageRank алгоритам, који је давао много боље резултате претрага од свих тада
познатих претраживача. Корисницима се јако свидио и Гуглов једноставни
интерфејс који је омогоћавао лагану употребу. Од тада су се сви само усавршавали.
Настао је велики број нових претраживача и порасла је популарност тзв. локалних
претраживача. Гугл је и даље наставио са усавршавањем PageRank-а и тиме задржао
лидерску позицију на тржишту.

5.3. НАЈПОПУЛАРНИЈИ ИНТЕРНЕТ ПРЕТРАЖИВАЧИ

Упркос огромном броју разних претраживача издвојило се неколико

претраживача који су најпопуларнији. И даље је лидер неприкосновени Google а
једина озбиљана конкуренција су му Yahoo! и Микрософтов МSN Search. Велику
популарност, додуше само у Кини стекао је Baidu, претраживач који је својеврсни
кинески Гугл. Слично као Баиду у Кини, велики успјех у Кореји остварио је NHN.

Гугл је најпопуларнији претраживач интернета, тренутно држи око 46-

47 процената тржишта. Најближа конкуренција му је Јаху који држи неких 18
процената тржишта или око 3 пута мање од Гугла. Баиду је кинески претраживач
који је успио да узме чак 14 процената глобалног тржишта иако се користи само у
Кини. MSN Search, Микрософтов претраживач је четврти по популарности и

14
последњи који има преко пет процената. МSN Search има 13 пошто удјела у свијету,
а сви остали имају много мање корисника. Он уз Гугл и Јаху чини недодирљиву
тројку на глобалном плану кад су у питању интернет претраживачи.

5.3.1. GOOGLE

Гугл је интернет претраживач у власништву твртке Google Inc. те је

најкориштенији претраживач на интернету. Основала су га два студента, и Larry
Page и Sergey Brin 7. септембра 1998. године. Google је тренутни глобални лидер на
пољу Интернет претраживача. Данашње дјелатности Google-а су проширене са
почетних које су се бавиле само претраживањем и рекламирањем. Гуглов задатак је
организовати информације свијета и учинити их корисним.

Само име Гугл потиче од погрешног изговора ријечи гугол (googol) која
представља синоним за број 10100. Овај број се данас користи готово само у теорији а
познат је по томе што је послужио као име за најпопуларнији свјетски претраживач
интернета.

Њихов претраживач се првобитно звао BackRub јер је провјеравао повратне

везе и тако рачунао вриједност странице. Randex је функционисао на сличном
принципу али није достигао успијех Гугла. Првобитни Гугл био је окачен на
страници Стандфорд универзитета на адреси http://google.standford.edu , док је Гугл
домена први пут регистрована 15.9.1997. године. Једна од ствари које корисници
цијене код Гугла је једноставан дизајн претраживача. Ово омогућује лакшу, бржу и
једноставнију употребу и за аматерске кориснике интернета.

Лари Пејдж је 4.9.2001. године патентирао тзв. PageRank. Он је донио Гуглу

велику премоћ на пољу претраживача интернета и до дан данас није превазидјен,
сада се само усавршава. ПејџРанк при претрази у обзир узима и саму популарност
страница које су везане за појам који се тражи. Овакав начин претраге користе и

15
многи други претраживачи али је најбоље имплементован у Гуглу и ту даје најбоље
резултате.

ПејџРанк наравно није савршен, његове мане су :

- финансијски јаке странице могу себи тзв. BackLinks-е закупити и тиме подићи
своју важност у претрази;
- вебмастери у ПejџРанку увидјају често такмичарски критеријум за измјену
линкова, овим се садржај повезаних сајтова држи у позадини самог, претраживачем
пронадјеног сајта;
- ПејџРанк не даје допринос квалитативном мјерењу интернет страница.

Још једна добра особина Гугла је у томе што Гугл даје преглед самих
страница које пронађе претрагом, можемо да видимо да ли је станица можда неки
pdf, swf, word или неки други документ. Ако нам се не свиđа прегледање те станице
нпр. у pdf формату ми можемо изабрати опцију да нам ту страницу интернет читач
прикаже у класичном html формату.

Гугл није само претраживач, Гугл је развио и низ других сервиса а неки од
најважнијих Гуглових сервиса су :
- упозорења (Аlerts)
- каталози (Catalogs)
- групе (Groups)
- опипи (Labs)
- мапе (Maps)
- вијести (News)
- посебне претраге (Special)
- мобилни (Mobile)

Гугл је развио такође и неке помоћне програме који су уско везани за Гугл. Ти
програми су такође допринијели успијеху самог Гугла. Неки од најважнијих су :
- Gmail - Гуглов мејл сервис,један од најпопуларнијих;
- Google Talk - интернет телефонија čet;
- Blog - лични дневник;

16
 - Toolbar - дугмићи развијени да помогну у употреби Гугла и његових
сервиса;
- Desktop Search - претрага рачунара;
- Translate - језички програм.
Гугл постоји на преко 100 језика, ово говори о глобалној раширености овог
претраживача. Обично Гоогле неке земље буде на домену те земље, нпр. босански
Гугл је на ба (www.google.bа) домени, али и ту има неких изузетака. Примјер за
овакве изузетке је и сами САД. Они користе цом домен као свој домен, такође
бјелоруски и камерунски Гугл нису на доменима тих земаља (www.google.cm),
Камерун - www.google.by – Бјелорусија).

Гугл је постао синоним за претраживач интернета, он је најбољи, најпростији

и најбржи претраживач. Велика предност му је и то што омогућава кориснику
напредно претраживање интернета. Гугл је тренутни лидер, али мислим и будући
лидер на овом пољу.

5.2.2.YAHOO!

Јаху (енгл. Yахоо) је интернет претраживач, други по популарности, по

многима највећи Гуглов конкурент. Основали су га 1994. Дејвид Фајло (енгл. Давид
Фило) и Џери Јанг (енгл. Јеррy Yанг). Изумитељи претраживача оснивају компанију
која је и власник претраживача, компанија се наравно зове Yахоо! Inc. Јаху je, за
разлику од Гугла, урађен више као портал. У марту 1997. године Јаху купује
компанију Four11 и њихов мејл сервис претвара у свој Yаhоо!Маil. Од тада је
Yаhоо!Маil полако растао да би постао и лидер на пољу мejл сервиса. Поред
претраживања и веб мејла, Јаху нуди и: Онлајн игрице (енгл. games) Мапе (енгл. Y!
Maps) Спортске информације (енгл. Sport) Музику (енгл. Мusic) Персоналс (енгл.
Personals) Групе (енгл. Groups) Шопинг (енгл. Shoping) Мобајл веб (енгл. Мobilе
wеb) Филмове (енгл. Моvies) Видео (енгл. Vidео) Одговоре (енгл. Аnswers).

17
 Темељ успјеха Jaхуа није само њихов претраживач као што је случај код
Гугла, већ то чине све услуге које Јаху нуди али и разноврсност садржаја портала.
Он држи тренутно око половину тржишта и дефинитивно је најјачи мејл сервис
тренутно. На овом мејл сервису нема ограничења протока података још од маја 2007.
године, овај мејл сервис је по том питању тренутно једини у свијету.

Што се тиче Јаху портала, на њему можемо пронаћи информације и вијести

из спорта, аутомобилизма, економије, музике, филмске индустрије, затим вијести из
цијелог свијета и игре. У одржавању портала актуелним и занимљивим Јаху-у
помажу многи партнери попут AT&T-a, British Telecom-a, Verizon Communications-a,
Rogers Communications-a...

Јаху као и Гугл подржава напредне претраге што га чини интересантним и

напредним корисницима који желе брзу и ефикасну претрагу интернета. Од
напредних претрага на Јаху је могуће претраживати слике, видео записе, локалне
претраге, шопинг производе који се нуде на овом порталу, понуду послова и вијести.

5.3.2. KРСТАРИЦА

Крстарица је један од најпознатијих веб-портала у Србији , настао у марту

1999. Обухвата интернет претраживач , форум , причаоницу, вијести из Србије,
каталог сајтова у земљи групиран по темама и разноврстан садржај. Крстарицу је
основао Иван Петровић, као хоби током студија информацијских система. Крстарица
је као и Јаху урађена као интернет портал.

Интересантно је да и Крстарица ,као Гугл и Јаху, има свој тулбар или како га
Крстарица назива „Навигатор“. Он се лако инсталира као додатак у интернет браузер
и омогућава лагано кориштење претраживача али и осталих функција портала.

18
 Портал крстарице садржи многе интересантне садржаје а најважнији су
форум, вијести, причаоница, временску прогнозу и друге вијести. Такође крстарица
посједује и каталог сајтова Србије. Још једна добра додатна функција је и бесплатан
мејл сервис који крстарица пружа својим корисницима. Крстарица је доступна на два
језика, на спрском и на енглеском.

Крстарица не подржава ниједан вид напредног претраживања осим

претраживања слика. Иако има ову ману, Крстарица је и даље један од
најпопуларнијих претраживача на нашим просторима. Сигурно је, да би био много
популарнији да има и опције напредног претраживања.

5.3.3. ПОГОДАК

Погодак је интернет претраживач прилагођен претраживању искључиво на

српском језику. Аутори овог претраживача су сакупили и организовали информације
о сајтовима са домаћег интернета, због тога је овај претраживач јако учинковит ако
претражујемо интернет сајтове са наших простора.

Фирма Noviforum d.о.о. основала је овај претраживач првобитно само за

тржиште Србије још 2001. године, пар година касније настаје и верзија за хрватско
тржиште. После ње појављује се и верзија за словеначко тржиште под именом „Нађи
си“.

Овај претраживач је потпуно прилагођен претраживању на спрпском језику,

подржава претрагу по падежима, роду, броју, као и претраживање на ћирилици и
латиници. За разлику од Крстарице која је организована као портал, овај
претраживач је сличан Гуглу, неки га чак и називају домаћи Гугл. Он нема
могућност претраживања страног веба већ је у могућности да претражује само
домаћи веб.

Погодак тренутно постоји у 3 земље, у Србији (www.pogodak.co.yu), у

Хрватској (www.pogodak.hr) и код нас (www.pogodak.ba). Овај претраживач

19
посједује и напредно претраживање, напредно претраживање је за сад могуће за
слике, видео записе, аудио записе, е-маил-ове а напредно претраживање блогова
дошло је до бета верзије. Овај претраживач омогућује најбоље напредно
претраживање од свих наших локалних претраживача. Тренутно је можда и
најпопуларнији наш локални претраживач а то мјесто је сигурно и заслужио.

6. ЛИТЕРАТУРА

1. Википедија, Веб претраживачи. На сајту:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%B1-
%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%87
Очитано: 12.5.2017.

20
2. Веб браузери (web browser), проф. Веља Милановић,WordPress“, 2012. На сајту:
https://veljam1.wordpress.com/ . Очитано: 7.2.2017.
3. Википедија, Moзила Фајерфокс. На сајту:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%
D1%84%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%BE%D0%BA%D1%81.
Очитано: 4.4.2017.
4. Википедија, Интернет Експлорер. На сајту: https://sr.wikipedia.org/sr-
el/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D0%
B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%80.
Очитано:3.4.2017.

МИШЉЕЊЕ МЕНТОРА И ОЦЈЕНА МАТУРСКОГ РАДА:

I МИШЉЕЊЕ:

II ОЦЈЕНА РАДА:
21
III ОЦЈЕНА НА ОДБРАНИ РАДА:

22