Вы находитесь на странице: 1из 48

БЕЛЕШКЕ БЕЛЕШКЕ

ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.


БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

2
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

3
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

4
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

5
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

6
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

7
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

8
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

9
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

10
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

11
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ

12
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.

Предмет: Производња и пренос електричне енергије 1 (05070)

ЕЛЕКТРИЧНИ УДАР
Драгослав Јовановић1, Владимир Крнајски2

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА


Циљ предавања је упознавање будућих инжењера електроенергетике са опасно-
стима од директног и индиректног додира са деловима под напоном, дејством електричне
енергије на људски организам и са мерама за спречавање електричног удара.
Кључне речи: електрични удар, електрични лук, импеданса човека, мере за
спречавање.

ELECTRIC SHOCK

AIMS AND OUTCOMES


The aim of the lecture is to introduce future electric power engineers with the dangers
from direct and indirect contact with the electric voltage, effects of electrical current on the
human body and measures for preventing the electric shock.
Key words: electric shock, electric arc, body impedance, preventive measures.

1. УВОД
Широка примена електричне енергије и развој електропривредне
делатности осим повећања стандарда живота, довела је и до повећања опасности
од повређивања људи електричном струјом и уништавања материјалних добара
услед пожара или експлозија изазваних електрицитетом. Први несретан случај са
смртним исходом забележен је 1879. године, да би се број погинулих повећавао
до 20-тих година 20. века [2]. Даљом електрификацијом и планским развојем
електропривреде, те одговарајућом едукацијом становништва и радника, број
несретних случајева почео је да опада. Премда је број смртних исхода услед
електрицитета сразмерно мали у односу на остале узроке, повреде услед
електричног удара спадају у једне од најтежих облика повреда на самом месту
настанка повреде и захтевају хитну интервенцију.
Електрична енергија представља један од најраспрострањенијих облика
енергије који човек користи и то из више разлога: трансформација електричне
енергије у све остале облике је једноставна, производња електричне енергије је
доминантно централизована на локацијама са богатом сировинском базом и
пренос и дистрибуција великих количина електричне енергије врши се
једноставно уз релативно ниску цену и на врло велика растојања. При преносу
електричне енергије њена концентрација је врло велика. Далековод високог
напона заузима релативно мали простор и мало материјала наспрам количине
пренете енергије. Са друге стране, велика концентрација енергије може у
1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
2
ЈП „Електромрежа Србије“
13
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
одређеним околностима представљати опасност по човеков живот и здравље.
Последице електричног удара услед додира дела електричне инсталације који
није на одговарајући начин заштићен, утолико су теже уколико је напонски ниво
виши [1].
Слично, електрична струја као ток електрона кроз проводну средину у
уобичајеним режимима снабдевања, није видљива, нити се може непосредно
опажати људским чулима. Најпре се уочавају дејства електричне енергије
приликом конверзије у остале облике енергије или у облику електричног
пражњења кроз ваздух (варница, електрични лук, корона). Неки од ових облика
испољавања представљају неконтролисано кретање наелектрисаних честица и
могу представљати опасност за човеков живот и здравље.
Ради успешније заштите од електричног удара, у наставку ће бити
описани ефекти у организму који се јављају као последица протицања
електричне струје. При том, нагласак се ставља на специфичност повреда од
електричног удара - код свих осталих повреда оздрављење повређеног зависи од
неге указане од тренутка повреде па до неколико дана или недеља. Код повреда
од електричне струје, исход зависи од третмана повређеног у току првих
неколико минута до једног сата [1].

2. ЕЛЕКТРИЧНИ УДАР
Електрични удар (електрокуција) представља изненадну стимулацију
људског нервног система услед протока електрицитета из спољне средине ка
људском организму. Сваки електрични удар пропраћен је у мањој или већој мери
болом. Најчешћи бол који се осећа је кочење и удар, који се јавља као последица
грчења мишићних влакана и мишића у целини. Један од првих непријатних
осећаја при проласку струје кроз тело јесте топлота у екстремитетима. Неки
електрични удари изазивају повреде, кому без рефлекса или смрт. До електричног
удара долази када електрична струја потече кроз људско тело услед премошћења
неке потенцијалне разлике деловима тела [3].
Радници често могу да доживе електрични удар не само додиривањем
инсталација под напоном, него и контактом са другим радником - унесрећеним,
који се већ налази у струјном кругу. Такође, услед електростатичког пражњења,
може доћи до мање опасних електричних удара при додиру два радника који су
на различитим потенцијалима.
Контакт се може остварити не само појединим деловима тела, него и
предметима којима се радник служи, којима рукује или их на било који начин
додирује, а који могу својим другим крајевима бити у контакту са деловима под
напоном.
Електрична енергија може да изазове електрични удар на три начина:
дејством техничке електричне струје, дејством струје услед атмосферског
пражњења или дејством струје услед електростатичког пражњења. У првом
случају ради се о струјном удару. Неопходан услов за струјни удар је постојање
бар две тачке (или површине) на телу кроз које протиче електрична струја.

2.1. Начини повређивања електричним ударом

14
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
Основни разлози који су довели до незгода проузрокованих дејством
електричне струје су: недовољна концентрација и непажња у раду на објекту који
је под напоном или у његовом окружењу, непотпуно спровођење мера обезбеђења
места рада, некоришћење прописаних личних заштитних средстава, повећана
психофизичка активност радника узрокована повећаним обимом или хитношћу
обављања посла, непримењивање основних начела организације извођења
радова, непрописна сарадња учесника у раду, као и непрописно пројектован,
изведен и одржаван објекат или електрична инсталација.
Разликује се неколико начина на које радници могу да буду угрожени
електричном ударом [4].

2.1.1. Додир делова под напоном


Најопаснији електрични удар настаје приликом директног додира два
проводника између којих постоји напон. То су случајеви директног додира два
фазна проводника трофазног система или фазног и неутралног проводника.

Слика 1: Директан додир између фазног и неутралног проводника

На слици 1 приказан је случај додира фазног проводника једном руком и


неутралног проводника другом руком. Струја означена са IT протицаће кроз руке,
односно кроз људско тело, при чему ће се струјни круг затворити кроз неутрални
проводник N. На слици 2 приказан је случај када путања пролази кроз тело и кроз
земљу. Када је мрежа са директно уземљеном неутралном тачком, путања струје
IT затвара се кроз тело (импедансе ZТ) и уземљивач, односно подлоге (импедансе
ZP) - слика 2а. У случају изоловане неутралне тачке, путања струје IT која пролази
кроз тело, затвара се преко непотпуне изолације (R) и капацитета фазног
проводника према земљи (C), као што се види са слике 2б.
Случајеви додира делова дизалице или крана са фазним проводницима
далековода, односно дугачких предмета чије неконтролисано кретање у простору
доводи до додира делова који су под напоном, типични су примери ситуација са
опасношћу од електричних удара. Сличан електрични удар настаје и приликом
приближавања ових предмета високонапонским далеководима са неизолованим
проводницима уз појаву електричног лука.

15
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.

Слика 2: Директан додир између фазног проводника и земље у случају уземљене (а) и
изоловане (б) неутралне таче трансформатора

Осим случајних додира делова под напоном, овде се убрајају и сви


намерни додири неизолованих делова, нарочито у електроенергетским разводним
постројењима, где се не очекује присуство необучених и нестручних лица.
Уклањањем препрека и забрана или насилним уласком у просторије са
неизолованим проводницима, нестручна лица заправо директно отварају пут ка
опасној ситуацији [5].

2.1.2. Додир са изолованим проводником чија је изолација оштећена


У многим ситуацијама долази до старења, пропадања или оштећивања
изолационог система проводника за електричну енергију. Бројни фактори могу
допринети слабљењу изолације: парцијално пражњење, трење, повишени напон,
топлота услед прекомерног загревања проводника, изложеност спољашњим
утицајима температуре, влаге, радијације или хемијских једињења и сваки други
агенс који доводи до тога да изолатор поприми карактеристике проводног
материјала. Електрични удари могу настати због оштећења изолације, услед чега
изоловани проводник који је под напоном, постаје приступачан [1].

2.1.3. Квар електричних уређаја


Квар електричног уређаја представља успостављање проводне везе
између делова који су уобичајеном раду под напоном и делова који то нису.
На слици 3 приказано је кућиште уређаја за које се радник држи у
нормалном погону и које није под напоном, али услед квара може доћи под напон
и узроковати електрични удар. Струја квара IK тада протиче кроз тело.
Уколико је уређај у квару уземљен, тада се око места уземљења формира
потенцијална разлика у виду концентричних прстенова чијим се премошћењем,
најчешће кораком (напон корака), може успоставити ток струје кроз ноге и
изазвати електрични удар (слика 4).
Слично, уколико дође до изненадног прекида у неком од струјних
кругова, део електричне енергије може да се пренесе на остале електричне
кругове на којима може да се јави преоптерећење и да наступи ситуација описана
под тачком 2.1.2.

16
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.

Слика 3: Додир са кућиштем уређаја у квару

2.1.4. Индуковани напони


Индуковани напони настају нарочито у близини високонапонских
постројења, а посебно на паралелно вођеним проводницима са далеководима на
међусобно блиском растојању. Код искљученог вода који се налази под утицајем
електричног поља другог вода, појавиће се услед капацитивне везе индукован
напон. Ако радник тада додирне искључен, а неуземљен вод, доћи ће до
краткотрајног протицања струје пражњења кроз његово тело. Највећи индуковани
напони на искљученом воду јављају се при протицању струје квара кроз
далековод у близини [6].

2.1.5. Електростатичко пражњење


Електрична пражњења се јављају услед додира човека са неуземљеним
металним предметима који су наелектрисани услед јаког електричног поља или
услед трења, и која се преко човековог тела спроводе у земљу.
Слично, могуће су и варијанте када се на човеку индукују наелектрисања
и када се пражњење јавља приликом додира са уземљеним предметом.
Наелектрисање човека се јавља најчешће ношењем непроводне одеће, нарочито
синтетичког порекла, или кретањем по сувој непроводној површини [7].

2.1.6. Удар грома


Пражњење велике количине наелектрисања између облака и земље
манифестује се уз интензиван звук и светлосни блесак као удар грома [8]. Иако
прати путању најмањег отпора, гром може да погоди и све структуре у окружењу
10-20 метара од места удара, укључујући и човека, што може да доведе до
електричног удара. Удар грома може усмртити или повредити неку особу
директним контактом са телом, „прескоком“ на тело при удару грома у проводну
структуру, услед додира структуре која проводи гром у тренутку удара или услед
механичких траума изазваних одбацивањем тела особе или обрушавањем
околних конструкција или стабала дрвећа.
17
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.

2.2. Напон корака и напон додира


Познавање начина на који човек долази у додир са опасним напонима
представља основу за касније предузимање мера у циљу заштите људи од
повређивања електричним ударом. У разводним постројењима се могу јавити
опасни напони ако кроз уземљивачки систем протиче довољна струја квара у
тренутку када човек додирује проводне делове, укључујући ту и земљу.

Слика 4: Напони додира и корака у напонском левку уземљивача [6]

Величине којима се описују напони настали између проводних делова,


које човек може премостити својим телом приликом кретања у разводним
постројењима, су напон корака Uk и напон додира Ud. На слици 4 приказан је
напонски левак уземљивача у тренутку квара и формирање потенцијалних
разлика у земљи. На хоризонталној оси је приказано растојање, а на вертикалној
расподела напона. Напон додира Ud је део напона уземљења које човек може
премостити додиром на растојању од 1m. Напон корака Uk је део напона
уземљења који човек може премостити кораком дужине 1m [9].

3. ЧОВЕК КАО ЕЛЕМЕНТ СТРУЈНОГ КОЛА


Успостављањем тока наелектрисања кроз организам, јављају се опасна
стања. У зависности од интензитета протока наелектрисања, односно ефективне
вредности електричне струје, долази до низа појава, почев од осећаја
налагодности па до разарања појединих органа. Све физиолошке последице у
организму при електричном удару, било да су повратног или неповратног
карактера, настају првенствено услед дејстава електричне струје на људски
организам.
3.1. Електрична импеданса људског организма
Како је већина извора електричне енергије напонског типа, односно са
константним напоном, вредност струје кроз организам биће одређена његовом
18
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
електричном импедансом. Електрична импеданса представља укупан отпор којим
се организам у електричном смислу супротставља току наелектрисања кроз њега.
Иако је људско тело одличан проводник електрицитета због великог садржаја
воде (70% воде) и водених раствора богатим јонима, неки делови тела имају
знатно већу отпорност. Највећи отпор електричној струји пружају кости, тетиве,
сало и кожа, а најмањи мишићи, крвни судови и нерви. Међутим, при напонима
изнад 500V долази до електричног пробоја коже [10], смањењa укупног отпора и
повећане електричне струје кроз тело (слика 5) [6].
Уколико се струјна путања затвара преко делова одеће и обуће, укупан
отпор електричној струји увећава се за вредност њихове отпорности, што утиче
на смањење укупне струје кроз људско тело. У овом случају ради се о
електричном удару од делимичног напона.

Слика 5: Зависност укупне импедансе човечијег тела [Ω] од напона додира [V]

Са слике 5 види се да укупна импеданса човечијег тела у струјом колу


може имати различите вредности у зависности од напона додира. График
показује вредности импедансе за пут струје од једне ка другој руци, при сувој
кожи. Горња крива означава да код 95% становништва није измерена већа
импеданса од 2100Ω при 220V, итд. Уочава се да при најмањим напонима кожа
још увек представља добар изолатор. При напонима изнад 500V вредност укупне
импедансе се устаљује код 50% људи на око 1000Ω.
Електрична отпорност коже различита је не само код различитих људи,
него и код једне исте особе на различитим деловима тела. Импеданса се мења у
зависности од густине струје, температуре, лучења знојних жлезда и свих
осталих фактора који утичу на поларизацију коже. Запажено је у бројним
истраживањима да психичко стање повређеног има велики утицај на струјни
удар. Живо ткиво има особину да мења електричне карактеристике услед
различитог надражаја кроз нервни систем. Наиме, уколико је струјни удар
неочекиван, јављају се далеко теже последице него када се човек свесно излаже
струјном удару. Делимичан узрок овог парадокса налази се у феномену
електродермалног одговора коже [11, 12].
19
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
При току струје кроз организам дужина пута утиче на укупан електрични
отпор. Тако, ток струје од једне шаке до оба стопала наилази на око ¾ пута мањи
отпор него приликом тока струје од једне до друге шаке [13].

3.2. Струјне путање


Људско тело се може наћи у струјном кругу на разне начине, с обзиром на
могућност додира делова под напоном рукама, ногама, главом или осталим
деловима тела. Без обзира на околности под којима је дошло до додира,
електрична струја се затвара кроз људско тело по стандардним путањама: руке –
ноге, рука – ноге, рука – нога, рука – рука и нога – нога (слика 6).

Слика 6: Приказ неких стандардних путања електричне струје са расподелом унутар


организма (рука-рука, десна рука – ноге, десна рука – десна нога, десна рука – лева нога,
лева рука – десна нога, десна рука – ноге, нога-мога) [11]

Слика 7: Ток струје кроз тело радника (a) и процентуални удео опекотина
на појединим деловима тела услед електричног удара (b) [14, 15]
У нестандардне струјне путање спадају ређи случајеви електричног удара
изазваног грубљом непажњом и додиром главе, груди или леђа. Тако се повећава
број могућих струјних путања: глава – ноге, глава – рука, леђа – ноге, итд.

20
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
Осим спољних путања, разликују се и расподеле електричне струје
унутар организма (слика 6). Најопасније су оне струјне путање код којих
расподела електричне струје унутар организма захвата срце или мозак, као
виталне органе. У том смислу, већа је вероватноћа проласка електричне струје
кроз срце уколико струјна путања почиње левом руком (слика 7a).

4. ДЕЈСТВО ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ НА ОРГАНИЗАМ


Два најважнија ефекта при протицању наелектрисања кроз људско тело
су деполаризација нервних, мишићних ћелија и мишића и ослобађање топлотне
енергије [2]. Количина произведене топлоте директно је сразмерна отпору ткива
и квадрату интензитета електричне струје која протиче кроз тело. На слици 7б
дата је расподела термичких озледа на појединим деловима тела услед
електричног удара. Приликом протока електричне струје, долази и до хемијске
разградње једињења од којих се састоје ткива [10].
Последице електричног удара зависе од више фактора:
 дужина трајања и интензитет електричне струје кроз тело,
 фреквенција (једносмерна, наизменична струја) и врста струје
(импулсна, интермитентна, специјалног таласног облика),
 смер и путања струје кроз тело,
 напон електричног удара,
 индивидуалне карактеристике унесрећеног,
 брзина промене струје.
4.1. Општи знаци
Електрични удар манифестује се пре свега појавом шока који настаје
услед електричних грчева (проласком струје кроз мишиће - контракције мишића,
грчење без координације, треперење срчаних комора), застоја у дисању
(проласком струје кроз нервни систем или кроз респираторну мускулатуру),
одсуству пулса, губитка свести и неправилностима у срчаним импулсима.
Услед појаве електричног лука, могу се јавити и оштећења вида и слуха.
У тежим случајевима опекотина може доћи до угљенисања, па и смрти услед
опечености. Смрт често није последица дејства струје него секундарних повреда
– преломи костију, потреси, оштећења унутрашњих органа и друге механичке
повреде настале због одбацивања тела или пада са висине.
Несмртни исходи електричног удара изазивају повреде које се могу након
неколико сати или дана спонтано изгубити. То су несвестица, амнезија, губитак
равнотеже, ослабљеност рефлекса, сметње у говору, расцепи зидова крвних
судова и карактеристични електрични белези на местима проласка струје кроз
кожу.

4.2. Дејство наизменичне и једносмерне струје


При протицању наизменичне и једносмерне струје кроз организам,
експерименталним путем утврђено је на основу субјективног осећаја, да су
физиолошки ефекти наизменичне струје израженији за исту ефективну вредност
једносмерне струје. Тако, на пример, наизменична струја од 3mA код 95% људи
изазива слабо боцкање са благом утрнулошћу. Исти ефекат једносмерна струја
21
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
код 95% људи постиже при вредности од 8mA. У основи разлике између
електричног удара једносмерном и наизменичном струјом налазе се
биоелектричне појаве на ћелијском нивоу [3].

4.3. Дејство електричног удара на рад срца и критеријуми опасности


Најосетљивији орган, истовремено и најподложнији дејству електричне
струје је срце. Као пример, потврђено је да наизменична струја од свега 20μA
доведена у болничким условима директно на срце изазива треперење срчане
коморе [16].

4.3.1. Треперење срца


Побуђивање срчаног мишића, које настаје у синусном чвору, преноси се
равномерно по целом срцу и омогућава ефикасно пумпање свих комора и
преткомора. При одређеном прагу подражаја, долази до контракције срчаног
мишића у целини, након чега наступају поједини периоди у којима сваки следећи
подражај изазива или не изазива одређене контракције.

Слика 8: Типичан циклус рада људског срца [1]

У појединим фазама срчаног рада, а нарочито у периоду преласка из


неподраженог у подражено стање, срчани мишић је најрањивији на спољашњи
надражај изазван електричним ударом (слика 8). Приликом појаве краткотрајног
струјног удара за време периода означеног S-T, срце прелази у опасан режим рада
– треперење (треперење срчане коморе) или вентрикуларна фибрилација (слика
9).

Слика 9: Нормалан пулс срца (а) и пулс при вентрикуларној фибрилацији (б)

У периоду треперења срце не врши своју основну функцију пумпања


крви, те у врло кратком интервалу од неколико минута долази до одумирања
појединих органа, првенствено мозга. Неконтролисано стање рада срца може се

22
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
спречити одговарајућим и правовременим електричним и хемијским методама
(дефибрилација) [17].

4.3.2. Фактор струје срца


Фактор струје срца (F) омогућује прорачун струја Ip које протичу другим
путањама него што је лева шака - оба стопала (слика 6), а које представљају исту
опасност од треперења срца као што је она која одговара струји Iref за пут лева
шака - оба стопала (слика 7а).
I ref
Ip 
F (1)
Фактор струје срца представља однос јачине електричног поља у срцу за
дати пут струје, према јачини електричног поља у срцу за струју једнаке јачине
која протиче од леве шаке према стопалима [13]. При том, сматра се да је густина
струје у срцу пропорционална јачини електричног поља. У табели 1 дате су
вредности коефицијента F за различите путање кроз људско тело.
Табела 1: Фактор струје срца за неке путање кроз људско тело [13]

Фактор струје
Путања струје
срца F
Лева шака – лево стопало, десно стопало или оба стопала 1,0
Обе шаке – оба стопала 1,0
Лева шака – десна шака 0,4
Десна шака – лево стопало, десно стопало или оба стопала 0,8
Леђа – десна шака 0,3
Леђа – лева шака 0,7
Груди – десна шака 1,3
Груди – лева шака 1,5

На основну табеле 1 и једначине (1), струја од 50mA која протиче путем


груди - лева шака има исти ефекат на срце као струја од 75 mA која протиче
путем лева шака - оба стопала. Очигледно, што је путања струје ближа срцу, то је
праг осетљивости већи, а тиме и већа вероватноћа појаве треперења.

4.3.3. Зоне дејства електричног удара


У табели 2 дате су вредности електричне струје које изазивају одређене
физиолошке појаве.
На слици 10 приказана је зависност трајања дозвољене струје при којима
се испољавају дејства електричног удара на људски организам. На основу ових
кривих дефинишу се времена искључења струја у зависности од очекиваног
напона додира, као мера заштите, аутоматским одвајањем места електричног
удара од извора напајања.
Табела 2: Зоне дејства електричног удара од наизменичне струје 50Hz са слике 10

Ефективна вредност Физиолошка и субјективна дејства на људски


струје електричног организам

23
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
удара [mA] и зоне дејства
<1 1 Обично без реакције, не осећа се
1..9 Без штетних физиолошких дејстава. Блага безболна
реакција. Могућа је вољна контракција мишића и
2 одвајање тела од делова под напоном
10..20 Вероватно је грчење мишића, болови у рукама и ногама.
Одвајање од дела под напоном је отежано. После
прекида протока струје, организам остаје без последица.
20..50 Велики болови и у грудима, снажне контракције
мишића, отежано дисање, пролазни застоји у раду срца
50..100 3 Треперење срчане преткоморе, а у случају дужег
деловања вероватно и треперење коморе
100..500 Треперење срчане коморе
> 500 4 Општи мишићни тонус, опекотине на местима додира,
престанак дисања и рада срца
Сличне криве дефинишу се и за остале облике електричне струје [13]. У
односу на наизменичну струју, минималне вредности којима се изазивају дејства
из табеле 2 нешто су веће. Нижи праг подражаја и осетљивост организма при
синусном облику 50 – 60Hz струје не значи да се и при осталим фреквенцијама
или таласним облицима електричне струје не може јавити треперење срца. На
пример, за електричне ударе чије је трајање дуже од једног срчаног циклуса, праг
треперења за једносмерну струју је око 3.5 пута виши од истог прага за
наизменичну струју [13].

Слика 10: Зоне дејства наизменичне струје 50Hz и граничне криве за настанак
треперења са вероватноћама 5% (C1), 50% (C2) и 95% (C3).

4.3.4. Дозвољене вредности опасних напона


Бројним експериментима установљено је да долази до појаве треперења
ако до удара дође у периоду S-T (слика 8), за трајања електричног удара мања од

24
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
0.3s, независно од интензитета струје. За дуже трајање електичног удара,
вероватноћа настанка треперања зависи од ефективне вредности струје и њеног
трајања [3]. Прописи из области заштите од електричног удара полазе од
претпоставке да количина струје електричног удара утиче директно на опасност
појаве треперења [9]. Уз претпоставку од 1000Ω за импедансу човека и
дозвољене количине струје електричног удара, долази се до дозвољених напона
додира и корака у зависности од времена трајања земљоспоја (квара) t:

1000V , t  0.075s
 75
U d ,k  , 0.075  t  1.153s
 t
 50V / 65V , t  1.153s
(2)
При том, усвојено је да напон не може да буде већи од 1000V (за времена
електричног удара мања од 0.075s), али ни мањи од 65V за високонапонска
постројења, односно 50V за инсталације ниског напона (за времена електричног
удара изнад 1.153s).

4.4. Утицај електричног удара услед грома


Електрични удар услед грома обично је пропраћен светлосним и звучним
ефектом. Иако великог интензитета напона и струје, електрични удар не мора
изазвати смрт – у Америци је од електричног удара забележено око 10-30%
смртних случајева од укупног броја погођених људи у последњих 100 година [8].
С обзиром да су за муње и громови везана сујеверја у народу, честе су предрасуде
о несрећама услед удара грома. У табели 3 дате су поједине предрасуде наспрам
чињеница које су проверене [8].

Табела 3: Демистификација појединих предрасуда о електричном удару услед грома

Предрасуде Чињенице
Не постоји безбедно место на отвореном у
Повреде од грома су смртоносне
току грмљавине
Узрок смрти је застој у раду срца и
Узрок смрти су опекотине
престанак дисања
Жртве могу имати унутрашње опекотине Бол у телу потиче од неуролошких озледа
На месту удара грома у човека не остаје Услед удара грома, могу отпасти делови
ништа сем пепела одеће и обућа са унесрећеног
Метални делови на телу могу да се загреју
Метални делови на телу привлаче гром
услед интензивног протока наелектрисања
Испаравање воде услед провођења
Заклон испод дрвета је безбедан електрицитета кроз стабло може изазвати
експлозију коре дрвета
Преживеле од електричног удара треба
Након удара грома, особа се безбедно може
затрпати у земљу да се ослободе
додиривати
електрицитета

25
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
Сви апарати везани металним
Повреде од грома не могу настати у
проводницима у објекту долазе под већи
унутрашњости објеката
потенцијал
Гром никада не удара на исто место два Гром не мора да удари увек у истакнуте
пута делове
Чуло слуха се може повредити због
Мобилни телефон привлачи гром
израженог звучног ефекта удара грома
Унесрећени могу након извесног времена
Преживели од удара грома је здрав; Ако не да испоље неуропсихолошке симптоме
постоје спољашњи знаци повреда, (слаба концентрација, краткотрајно
оштећења не могу бити велика губљење памћења, пост-трауматски стрес,
депресија)

5. МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНОГ УДАРА


Захваљујући стеченим знањима о опасностима од електрицитета и дејства
електричне струје посебна пажња се посвећује безбедности људи. Заштита од
електричног удара не само да ствара безбедне услове за рад, него и спречава
повређивање радника. Један од основних мера за спречавање електричних удара,
са циљем стварања безбедног радног окружења, јесте уземљење. Безбедносни
дизајн уземљивачког система треба да:
1. омогући спровођење електричне струје у земљу у току квара или
атмосферског пражњења (али и у нормалним погонским условима)
без прекорачења дозвољених вредности за оптерећење електричне
инсталације или опреме, као и без нарушавања нормалног снабдевања
електричном енергијом и
2. спречи излагање људи у близини уземљених објеката од опасних
електричних удара.
Заштита од електричног удара постиже се применом одговарајућих
техничких, организационих и здравствених мера. У техничке мере спадају сви
аспекти заштите датих кроз прописе и стандарде за пројектовање, изградњу,
експлоатацију и одржавање електричних инсталација и електроенергетских
постројења. Ту спадају [6]:
 заштита изоловањем,
 заштита заштитним кућиштима, преградама и препрекама,
 заштита постављањем ван дохвата руке,
 заштита помоћу уређаја диференцијалне струје,
 заштита аутоматским искључењем напајања,
 заштита локалним изједначавањем потенцијала,
 заштита електричним одвајањем,
 систем обележавања изолованих проводника и жила каблова и
 минимални дозвољени размаци и висина од тла незаштићених делова
високонапонских уређаја под напоном.
Организационе, здравствене и друге мере обухватају све аспекте
оспособљавања радника за безбедан рад, проверу спсобности за обављање
послова на радним местима изложеним опасностима од електричног удара, као и

26
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
доследно спровођење нормативних докумената који дефинишу улогу сваког
радника у процесу рада и процедуре које се спроводе у одређеним ситуацијама.
Ту спадају [6, 18]:
 стицање техничког образовања,
 стицање знања и искуства у обављању одговарајућих послова,
 познавање релевантних стандарда, норматива и докумената за рад,
 свест о опасностима и штетностима и употреба заштитних средстава,
 процена делегираног посла и извршења задатака,
 претходни и периодични лекарски прегледи, итд.
6. ЛИТЕРАТУРА
1. М. Савић: Утицај електрицитета на људски организам, Електро-
исток, Београд, март 1980.
2. W. K. Schmidt: Gefährdung durch den elektrischen Strom – Medizinische
Parameter und Folgerungen für den Unfallschutz im Physikunterricht, Der
Physik Unterricht, jahrgang 13, heft 13, 1979.
3. Ј. Нахман, В. Мијаиловић: Одабрана поглавља из високонапонских
постројења, Електротехнички факултет и Академска мисао, Београд,
2002.
4. D. S. Bloswick, P. M. Budnick: An introduction to electrical safety for
engineers, US Dpt. for Health and Human Services, National Institute for
Occupational Safety and Health, Cincinnati, 1993.
5. М. Шарић, Д. Моићевић: Оштећења електроенергетских објеката
услед крађа у ЕД „Нови Сад“, Саветовање о неовлашћеној потрошњи
електричне енергије и заштите електроенергетских објеката од крађе
и физичких оштећења, Иришки Венац, септембар 2010.
6. К. Барац, Л. Радић: Безбедност и здравље при раду на електро-
енергетским објектима са освртом на европске норме, ISBN 86-
909373-0-7, Београд, 2006.
7. N. Berger, M. Denozière: Électricité statique, L’institut national de
recherche et de sécuritié, 2004.
8. T. Price, M. A. Cooper: Electrical and Lightning Injuries, Rosen’s
emergency medicine, Concepts and Clinical Practicies, 6th edition, 2006.
9. ***: Правилник о техничким нормативима за уземљење електро-
енергетских постројења напона изнад 1000V, Сл. Лист СРЈ, бр. 61,
1995.
10. R. M. Fish, L. A. Geddes: Conduction of electrical current to and through
the human body, Journal of plastic surgery, Open science Co. LCC,
Springfield – IL, vol. 09, 2009.
11. С. Јаћимовић: Значај путање електричне струје, њене расподеле и
електричног отпора човечјег тела за вредност напона додира и
корака, Техника, Савез инжењера и техничара Југославије, Београд,
год. 28, бр. 12, 1973.
12. J. Malmivuo, R. Plonsey: Bioelectromagnetism – Principles and
Applications of Bioelectric and Biomagnetic Fields, Oxford University
Press, New York, 1995.
27
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
13. ***: Дејства електричне струје при пролазу кроз човечје тело, IEC
публикација бр. 479-1 i 479-2, 1984. i 1987.
14. ***: Elektrische Gefahren an der Einsatzstelle – Vortrag für Einsatzkräfte,
Beruf-genossenschaft Energie Textil Elektro, Köln, märz 2010.
15. ***: 40 Jahre Institut zur Erforschung elektrischer Unfälle, Beruf-
genossenschaft Energie Textil Elektro, Dresden, 22.10.2009.
16. C. F. Daizel: Electric shock hazard, IEEE Spectrum, feb. 1972.
17. ***: European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation,
Elsevier publications, 2005.
18. ***: Sicherheit bei Arbeiten an elektrischen Anlagen, Berufgenossenschaft
Energie Textil Elektro, Köln, 2009.

28
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

29
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

30
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

31
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

32
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

33
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

34
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

35
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

36
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

37
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

38
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

39
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

40
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

41
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

42
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

43
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

44
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ

45
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
БЕЛЕШКЕ

46
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.

Предмет: Експлоатација и одржавање ЕЕ уређаја и инсталација (05140)

БЕЗБЕДАН РАД ЕЛЕКТРОМОНТЕРА НА ОДРЖАВАЊУ


ДИСТРИБУТИВНЕ МРЕЖЕ У ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНИ
Саша Мандић1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА


Циљ предавања је упознавање студената са активностима везаним за безбедан
рад непосредних извршиоца на електроенергетским објектима који укључују ТС 35/х
kV/kV, ТС 20(10)/х kV/kV и припадајућу дистрибутивну надземну и кабловску мрежу
напонских нивоа 35 kV, 20 kV, 10 kV и 0,4 kV. У предавању се скреће пажња да је безбедан
рад једини исправан рад и да су мере безбедности на раду важан фактор који утиче на
квалитет и брзину обављеног посла. Непримењивање мера безбедности на раду може
имати катастрофалне последице на људство и материјална добра.
Кључне речи: Безбедност и здравље на раду, превентивно и инвестиционо
одржавање, ревизија, ремонт, погонска испитивања.

SAFE WORK OF THE ELECTRICAL DISTRIBUTION NETWORK


MAINTENANCE FITTER IN “ELEKTROVOJVODINA”

AIMS AND OUTCOMES


The aim of the lecture is to familiarise students with activities related to safe work of
the workers on the electric power facilities, which include TS 35/x kV/kV, TS 20(10)/x kV/kV
and the corresponding distribution overhead and cable network at voltage levels 35 kV, 20 kV,
10 kV and 0.4 kV. The lecture highlights that safe work is the only appropriate work and that
safety measures are an important factor that influences the quality and speed of work. Non-
application of safety measures can have disastrous consequences for both humans and material
goods.
Key words: Health and safety at work, preventive and investment maintenance,
revision, overhaul, operational tests.

1. УВОД
Рад електромонтера на одржавању дистрибутивне мреже је комплексан и
разноврстан, у зависности од тога који део мреже се одржава. У
Електровојводини се одржавање електроенерегетских објеката у потпуности
спроводи по процедурама и упутствима која су део интерних докумената
Предузећа а у складу са међународним стандардима из области безбедности и
здравља на раду. Најважнији интерни документи:
1. Правилник о безбедности и здрављу на раду.
2. Правилник о техничким мерама сигурности при раду у
електроенергетским објектима.
3. Збирка упутстава за безбедан рад.

1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
47
ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.
У овом материјалу даће се кратак преглед најбитнијих активности које се
спроводе у циљу безбедног рада на одржавању електроенергетских објеката који
су у надлежности Електродистрибуције Нови Сад: надземна и кабловска мрежа
напона 10, 20 и 35 kV, ТС 35/х kV/kV, ТС 20/х kV/kV и ТС 10/х kV/kV.

2. ПРОЦЕДУРЕ И УПУТСТВА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ЕЛЕКТРО-


ЕНЕРЕГЕТСКИХ ОБЈЕКАТА У ДИСТРИБУТИВНОЈ МРЕЖИ
Приликом обављања послова на одржавању електроенергетских објеката
(у даљем тексту ЕЕО) у Електровојводини, непосредни извршиоци се
придржавају одређених процедура и упутстава који су део система квалитета
Предузећа. У наставку рада биће дат преглед и опис најважнијих процедура и
упутстава везаних за одржавање ЕЕО.

2.1. Процедуре за рад на одржавању електроенергетских објеката


Процедуре дефинишу шта се ради на одржавању појединих електро-
енергетских објеката (табела 1).

Табела 1: Процедуре одржавања и њихов кратак опис

Процедура Кратак опис


ПР-ЕКС-01 Складиштење и одржавање резервне опреме 0,4-110 kV
ПР-ЕКС-02 Упрaвљање мерном, контролном и испитном опремом
ПР-ЕКС-03 Интерна овера опреме за испитивање, мерила и мерно
заштитних уређаја у ТС 110 kV
ПР-ЕКС-04 Превентивно одржавање ЕЕО од 0,4-35 kV
ПР-ЕКС-05 Превентивно одржавање ТС 35/x kV и 110/x kV
ПР-ЕКС-06 Отклањање кварова и поремећаја на ЕЕО
ПР-ЕКС-07 Одржавање система за непрекидно напајање
ПР-ЕКС-08 Одржавање ЕЕО у својини купаца
ПР-ЕКС-09 Превентивна контрола уља из енергетских трансформато-
ра 110/x и 35/x kV
ПР-ЕКС-10 Поправка ЕТ 20(10)/0,4 kV

Ове процедуре се позивају на процедуре безбедности и заштите здравља на


раду (табела 2.).

Табела 2: Процедуре безбедности и здравља на раду и њихов кратак опис

Процедура Кратак опис


ПР-БЗР-01 Спровођење мера безбедности и здравља на раду
ПР-БЗР-02 Израда и измене акта о процени ризика
ПР-БЗР-03 Спремност за реаговање у инцидентним ситуацијама и у
случају настале опасности
ПР-БЗР-05 Контрола ризичних радних активности и систем дозвола

Од наведених процедура детаљније ће бити описане ПР-ЕКС-04, ПР-


ЕКС-06 и ПР-БЗР-01.

48