Seminarski rad Finansijsko poslovanje

UVOD

Teorija kapitala je sastavni deo teorije imovine i ona predstavlja centralno pitanje i srž
političke ekonomije u okviru koje se detaljno i izučava.

Reč kapital potiče od latinske reči caput, što znači glava, odnosno od prideva capitalis-
glavni. Kapital kao reč se prvi put pojavljuje u srednjem veku sa širenjem trgovačkog bogatstva i
pojavom kredita. Ono što se obično tada, pa i danas podrazumevalo pod kapitalom jeste ukupnost
dobara koja donose kamate.

Kao trgovina kapitala smatra se trgovina likvidnim novcem raspoloživim u roku dužem od
jedne godine. Drugim rečima, tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa
svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje u tačno određenom vremenu,
kao i pravila i uzanse ponašanja učesnika.

Osnovan funkcija tržista kapitala je upravo ta da vrši stalno okupljanje imaoca i tražioca
kapital na određenom mestu i u određeno vreme.

U tržišno razvijenim zemljama način funkcionisanja, bankarske operacije i tehnologija rada

na tržištu kapitala odvijaju se na osnovu  jasnog poslovnog kodeksa, morala i dobrih poslovnih
oobičaja. Naime, učesnici na tržištu kapital pri obavljanju raznih transakcija dužni su da se
pridržavaju određenih principa i karakteristika, kao što su: jednoobraznost, jedinstvenost,
internacionalnost, efikasnost i korektnost itd.

Dragan Marjanović 1
Seminarski rad Finansijsko poslovanje

STRATEGIJSKI MENADŽMENT I PREDUZETNIŠTVO

Konstatacija da ako ne znamo gde idemo, da su svi putevi dobri, svoj puni značaj dobija
kada se razmišlja o nekom novom biznisu ili proširenju postojećeg. Bez precizno definisanog
iterativnog postupka za evaluaciju strategijskih alternativa, svako novo ulaganje predstavlja
hazarderski posao sa veoma aleatornim ishodom. Da bi se smanjio rizik i sagledale sve okolnosti i
faktori koji imaju uticaj na buduće odluke preduzetnika, N.Scarborough i T.Zimmerer sugerišu da
svako ulaganje mora da prođe analizu koja se sastoji od deset koraka:

1. razvijanje jasne vizije i njeno transformisanje u misiju,

2. analiza snaga i slabosti,

3. skeniranje okruženja radi identifikovanja pretnji i šansi,

4. identifikovanje ključnih faktora uspeha u biznisu,

5. analiza konkurencije,

6. utvrđivanje ciljeva i zadataka,

7. formulisanje strategijskih opcija i izbor sopstvene strategije,

8. prevođenje strategijskih planova u akciju,

9. utemeljenje precizne kontrole.

Mali broj potencijalnih preduzetnika je sposoban da samostalno izvrši analizu svoje biznis
ideje kroz gore navedene korake, zato oni najčešće traže ekspertizu od strane samostalnih
konsultanata.Na raspolaganju im stoje i brojne agencije koje su se specijalizovale za pružanje
takvih vrsta usluga.

Takođe, značajan izvor korisnih sadržaja mogu biti vladini sajtovi ( npr: www.sme.sr.gov.yu
ili američki www.sbaonline.sba.gov ) koji su kreirani sa ciljem da pomognu novim preduzetnicima
u otpočinjanju i razvijanju biznisa. Na njima se mogu naći i informacije u vezi legislative, fiskalne
politike i konjukturne situacije.

Dragan Marjanović 2
Seminarski rad Finansijsko poslovanje

1. RAZVIJANJE JASNE VIZIJE NJENO TRANSFORMISANJE U

MISIJU

Preduzetnik mora da bude vizionar. Uspešni preduzetnici su sposobni da svoju viziju i

nadahnuće prenesu na zaposlene i da ih motivišu da uspešno obavljaju delegirane zadatke. Kroz
istoriju je prodefilovalo mnogo preduzetnika i političara za koje se sa sigurnošću može reći da su
bili izuzetni vizionari. Jedan od njih je i Steve Jobs suosnivač i vlasnik, a sada i CEO Apple
Computer Company. Svoj prvi personalni računar je konstruisao u garaži zajedno sa prijateljem
Wozniakom još 1976. godine kada je bilo iluzorno govoriti o malim računarima za kućnu
upotrebu. Jedan autor je o njemu napisao sledeće:

" Steve Jobs se može smatrati briljantnim mladim čovekom u Silikonskoj

Dolini (Silicon Valley), jer on je video buduću tražnju u kompjuterskoj
Steve Jobs industriji. On je bio sposoban da izgradi personalni računar i tržište
proizvoda. "Personalni računari su kreirani u hardverskoj revoluciji 70-tih,
a sledeća dramatična promena će doći od softverske revolucije ", rekao je
Jobs jednom prilikom.(David Halliday: "Steve Paul Jobs ", 1985. ) ".

Često se kaže da je vizija nadahnuće lidera kojom se inspiriše kolektiv. Ona mora da bude
dovoljno propulzivna i zato uvek treba da zahteva najbolje i najviše, jer je poznato da nizak nivo
aspiracija dovodi do slabih performansi. Ukratko rečeno, vizija je misao vodilja i polazna tačka u
razvijanju biznisa. Formuliše se u pismenom obliku za duži vremenski period i njom su
obuhvaćene sve grupe koje imaju interes za uspešno poslovanje preduzeća: potrošači, dobavljači,
investitori, kreditori, zaposleni, menadžment i društvo.

Misija proizilazi iz vizije kao njen logičan nastavak i predstavlja kategoriju kojoj se ozbiljno
mora pristupiti na početku preduzetničkog ulaganja. Koontz i Weihrich misiju definišu kao
osnovnu funkciju ili zadatak preduzeća, agencije ili bilo kog njihovog dela. Ona se može shvatiti
kao najopštiji cilj ili kao svrha postojanja firme. Peter Drucker je sugerisao "da postoji samo jedna
svrha postojanja, a to je da se kreiraju kupci ". Misija je osnova za formulisanje ciljeva, politike i
strategije svakog novog poslovnog poduhvata. Mnoge firme su uspele da prevaziđu krizu nakon
što su uspešno definisale ili redefinisale misiju. Misija mora da bude:

• kompatibilna sa okruženjem i aspiracijama glavnih stakeholdera,

• realistična u smislu da odgovara prirodi biznisa i resursima preduzeća,

• distinktivna u smislu da je prepoznatljiva,

• inspirativna,

• podobna za formulisanje ciljeva i politike.

Dragan Marjanović 3
Seminarski rad Finansijsko poslovanje

Koristan konceptualni okvir za formulisanje misije dao je D. Abell koji u njenom definisanju
polazi od potreba kupaca, grupe kupaca i tehnologije:

Potrebe kupaca

MISIJA
Grupe kupaca

Tehnologija

Moguće su tri alternativne strategije za formulisanje misije poslovnog ulaganja:

1. strategija fokusa- misija se definiše na osnovu tačno određenih potreba kupaca i

grupa kupaca i korišćenjem tačno određene tehnologije,

ZAKLJUČAK

Dragan Marjanović 4
Seminarski rad Finansijsko poslovanje

Razvoj tržišta kapitala u Srbiji je potpuno zaustavljen kako zbog krize tako i voljom nosioca
ekonomske i finansijske politike. Sve ono što je ulagano u razvoj tržišta (školovanje analitičara,
brokera, portfolio menadžera i sl) je potpuno bespotreban i suvišan jer je danas sve ovo
nepotrebno. Na tržištu danas ima ovih specijalizovanih profesija u izobilju što je još jedna potrvrda
stava da je Srbija zemlja neobjašnjiva.

Znatan broj akcionarskih preduzeća nema trgovinu svojih akcija na berzi tzv „free float’’ je
oko 10% izdatih akcija kompanija (u najboljem slučaju 20%) što je veoma malo i srpsko tržište je
izuzento plitko. Na stranu što danas na berzi imate samo 100-tinak akcija sa kojima se nešto
trguje, ostale su totalno pasivne, veoma je teško ili skoro nemoguće privući veće investitore koji
doprinose rastu i razvoju berze.

Možda država to i ne želi, jer svojom politikom u ovoj oblasti je unazađeno sve ono što je na
početku tranzicionog perioda nagoveštavano kao mogućnosti.

LITERATURA I IZVORI

Dragan Marjanović 5
Seminarski rad Finansijsko poslovanje

[1] Jednak J., Osnovi ekonomije, BPS, Beograd, 2007.

[2] Jednak J., Finansijska trzišta, BPS, Beograd, 2007.

[3] Vukičević S.,Velimirović M.,Brković R.,Poslovno pravo osnove radnog prava, Beograd, 2003.
[4] Micović, Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Kragujevac, 1997.

[5] Pavićević, Micović, Hartije od vrednosti, Beograd. 1994.

[6] Ratković - Abramović M., Ekonomika preduzeća, BBS, Beograd, 2008.

http://www.ekonomija.org/...,0&cntnt01articleid=852&cntnt01origid=54&cntnt01returnid=54

Dragan Marjanović 6