Олга Шпехар

Филозофски факултет, Београд

КРСТООБРАЗНЕ ЦРКВЕ НА БАЛКАНУ:

РЕЦЕПЦИЈА КОНСТАНТИНИЈАНСКОГ ПЛАНА
ТОКОМ КАСНЕ АНТИКЕ (IV-VII ВЕК)

Апстракт: Прве градитељске подухвате после проглашења

Миланског едикта 313. године одликовало је непостојање утврђене
норме када је у питању архитектура и изглед хришћанских
храмова. Међу мноштвом различитих архитектонских планова,
крстообразне хришћанске цркве остале су забалежене у историо-
графији као важна појава у касноантичкој сакралној архитектури
уопште, како на Западу, тако и на Истоку. У највећем броју репре-
зентативних балканских примера, храмови, за чију је изградњу
искоришћен крстообразни план у неком виду, имали су
меморијалну или фунерарну улогу. Стога се, упркос могуће
разлике у улози крстообразних балканских цркава у односу на
њихове првобитне хришћанске узоре, с правом за сваку од њих
може тврдити да представљају како то Краутхајмер назива
„архитектонске копије”, којима је поновљен не само облик
константинијанског узора, то јест крст у основи, већ и идеја о
значењу симбола која је првог хришћанског цара водила од
визије на Милвијском мосту до њеног најмонументалнијег
остварења у меморијалној и фунерарној цркви Светих Апостола
у Константинопољу.
Кључне речи: крстообразне цркве, Балкан, Црква светих
Апостола, Константинопољ, Константин Велики.
До 312. године и визије коју је цар Константин I имао
уочи битке на Милвијском мосту, велики симболички
значај у хришћанској религији и уметности имале су

1
представе рибе, брода, пастира или голубице. Након
цареве надахнуте визије један вид крста, монограм сачињен
од почетних слова Спаситељевог имена, нашао је своје
место на лабаруму, на новцу, али и у уметности.1 Откриће
реликвије Часног крста, које се од краја IV века везује за
активност цареве мајке Јелене у Светој Земљи, додатно је
интензивирало значај овог симбола у читавом тадашњем
Хришћанском свету.2
Прве градитељске подухвате изведене након проглашења
Миланског едикта 313. године одликовало је непостојање
утврђене норме када је у питању архитектура и изглед
хришћанских храмова. Међу мноштвом различитих
архитектонских планова, крстообразне хришћанске цркве
остале су забалежене у историографији као важна појава
у касноантичкој сакралној архитектури уопште, како на
Западу, тако и на Истоку. Од њиховог првобитног узора,
Константинове цркве Светих Апостола у Константинопољу,
до данас се није сачувало довољно ни археолошких остатака
нити записа у историјским изворима, који би нам пружили
прецизну слику о томе како је ова црква изгледала у време
када је саграђена.3 Упркос томе, дело Јевсевија из Цезареје
„Живот Константинов” (Vita Constantini) доноси податке о
појединим аспектима првобитног изгледа овог, како га аутор
назива, мартиријума подигнутог у сећање на Апостоле у
1. B. Baert, A Heritage of Holy Wood: The Legend of the True Cross in Text and
Image, Leiden, Boston 2004, 20.
2. Царица Јелена се први пут везује за откриће реликвије Часног крста
у говору који је 395. године свети Амброзије Милански одржао
поводом смрти цара Теодосија I. Упоредити: B. Baert, нав. дело, 24.
3. За расправу о томе да ли је Константин уопште подигао храм или
само маузолеј, а његов наследник Констанције касније дозидао храм,
упоредити: C. Mango, Constantine‘s Mausoleum and the Translation of
Relics, Byzantinische Zeitschrift 83/1 (1990), 57-58.
2 3
царевом епонимном граду (...in memoriam apostolorum marty-
rium aedificare coepit in urbe sibi cognomine...).4
Из поменутог се дела, између осталог, дознаје да је овај
мермером и златом богато украшен и портицима окружен
храм цар наменио да буде не само меморија посвећена
Христовим ученицима, већ и да служи као место похра-
њивања његових земних остатака, како би се и његово име
нашло у свим молитвама упућеним Апостолима. Наместо
касније приспелих моштију Апостола, цар Константин је
поставио њима посвећене стубове/споменике о чему такође
сведочи Еузебије: „...columnas in honorem ac memoriam aposto-
lici collegii erexisset...“.5 Константинове су мошти двадесетак
година након смрти, тачније након што су у Цркву светих
Апостола 356/357. године унете праве мошти Христових
ученика Луке, Андрије и Тимотеја, измештене у одвојени
маузолеј централног плана, чије је зидање започето након
359. године непоредно уз поменути храм.6
Грађевина, која је имала онолико значаја и значења
попут Цркве светих Апостола у Константинопољу, нужно
је морала непосредно утицати и на каснију архитектонску
4. Eusebius, De Vita Constantini, in: Eusebii Pamphili, caesareae palestinae epis-
copi Opera omnia quae existant, Paris 1857, lib. IV, cap. 58 , col. 1210 (PG XX);
Eusebius, Life of Constantine (introduction, translation and commentary by
A. Cameron and S.G. Hall), Oxford 1999, 195.
5. Eusebius, De Vita Constantini, lib IV, cap. LX, col. 1211; Eusebius, Life of
Constantine, 195.
6. R. Krautheimer, Three Christian Capitals: topography and politics, Berkeley-
Los Angeles-London 1983, 80; J. F. Baldovin, The Urban Character of Christian
Worship: the origins, development and meaning of stational lithurgy, Roma 1987,
173. О подизању традиционалног царског маузолеја упоредити: R.
Krautheimer, Early Christian and Byzantine architecture, Harmondsworth
1975, 73. О преносу апостолских моштију у Константинопољ, као и
уопште о преносу светитељских моштију упоредити: C. Mango, нав.
дело, 51-61.
продукцију, речима Ричарда Краутхајмера на стварање
„архитектонских копија“. Значајну улогу у креирању онога
што је у свести средњовековног градитеља представљало
копију оригинала имао је не само непосредан оригинал,
већ и његово симболично значење, у случају потоњих
„копија“ Св. Апостола у Цариграду свакако мотив крста у
основи.7 Копирање узора је, уједно, представљало и
„путовање одређене идеје”: да се у, најчешће скромнијем
материјалу и димензијама, као и уз извесне измене, оствари
архитектонска концепција престоничког оригинала.8
Ходочашћа, трговина, радозналост или потреба за
стицањем нових сазнања пресудно су утицали на то да
касноантички интелектуалци не буду везани непрестано
за једно место. Поменута циркулација људи у позним
вековима римске државе утицала је неизбежно на
релативно брзо преношење архитектонских и уметничких
утицаја са краја на крај пространог Царства.9 Стога не чуди
Слика 1. Црква Св. Апостола у Милану, Италија
што је већ у периоду између 380. и 385. године свети (према R. Krautheimer 1975)
Амброзије у Милану започео изградњу цркве крстообразне
основе посвећену такође Светим Апостолима (сл. 1).10 Амброзијева Basilica Apostolorum саграђена је изван
града, на римској и хришћанској некрополи уз пут Via
7. R. Krautheimer, Introdution to an „Iconography of Medieval Architecture“, Romana који је од Милана водио ка Риму. Део овог пута, који
Journal of the Warburg and Courtauld Institutes, Vol. 5 (1942), 2, 7-8, 11. је пролазио непосредно уз базилику Светих Апостола, био
8. М. Шупут, В. Кораћ, Архитектура византијског света, Београд 20102, 50.
је наткривен портицима: започињао је тријумфалним
9. Да би се стекла општа слика о кретању људи у периоду који је тема
овог рада довољно је поменути Егеријин путопис или путопис луком на југоистоку, а завршавао се градском капијом у
ходочасника из Бургундије. Упоредити: J. F. Baldovin, The Urban северозападном делу.11 У Амброзијевој цркви су биле
Character of Christian Worship, 55-56. Интересантан помена је и долазак похрањене мошти апостола Андрије и Томе, као и св.
песника Пруденција у Рим из Шпаније. Упоредити: H. W. Dey, The
Јована Јеванђелисте, а попут Константиновог Апостолеона
Aurelian Wall and the Refashioning of Imperial Rome, AD 271-855, Cambridge...
(etc.) 2011, 220-221.
10. Завршетак изградње цркве датује се једним писмом епископа 11. S. Lewis, нав. дело, 90; J.-M. Spieser, Ambrose`s foundations in Milan and
Амброзија упућеног 386. године. Упоредити: S. Lewis, Function and the Question of Martyria, in: J.-M. Spieser, Urban and Religious Spaces in
Symbolic Form in the Basiica Apostolorum at Milan, Journal of the Society Late Antiquity and Early Byzantium, Aldershot 2001 (Variorum Collected
of Architectural Historians 28/2 (1969), 93. Studies CS706), VII, 6.

4 5
и ова је црква служила као место почивања појединих
чланова царске породице.12 Велики и угледни храмови,
као што је био милански, даље су ширили крстообразни
архитектонски тип, указујући било посредно било непо-
средно на Константинову гробну цркву као парадигму.
Тако се нешто касније у Равени под патронатом царице
Гале Плацидије подиже црква Светог Крста, која је
нартексом била повезана са крстообразним објектом
саграђеним јужно од цркве, данас познатим као ”маузолеј
Гале Плацидије„ (сл. 2).13 Улога ове грађевине малих
димензија до данас није у потпуности позната, али се са
разлогом претпоставља да је била посвећена Светом
Лаврентију, чија представа заузима главно место у
Сл. 2: Црква Часног Крста са Маузолејем Гале Плацидије у Равени,
Италија (према R. Krautheimer 1975)
12. R. Krautheimer, Early Christian and Byzantine architecture, Harmondsworth
1975, 86; R. Krautheimer, Three Christian Capitals, 80; J.-M. Spieser,
Ambrose`s foundations in Milan, VII, 3-4.
13. D. Mauskopf Deliyannis, Ravena in Late Antiquity, Cambridge 2010, 75-84.
6 7
декорацији читавог простора капеле. Могуће је, такође, да
је ова меморија уједно имала и улогу фунерарне капеле за
чланове царске породице, као што се дуго претпостављало,
будући да у касноантичком свету није реткост да се ове две
функције архитектонског простора сједине у целину.14
Крстообразне цркве у ова два западна sedes imperii само су
неки од примера, премда вероватно једни од најпознатијих
у историји архитектуре, који указују на преношење
константинопољског узора на другу страну Медитерана.
Учени епископ и царица Гала Плацидија су, свако у свом
времену, препознали значење и значај Константиновог
Апостолеона и његове архитектонске особености, те
меморијалну/мартиријалну функцију уткали у до данас
веома цењене архитектонске споменике. Пример миланске
цркве ближи је по својој посвети оригиналу. Ипак не треба
занемарити значај који је могла имати равенска црква
посвећена Часном Крсту са крстообразном фунерарном
капелом/меморијом и са крстом као доминантним
симболом у мозаичкој декорацији, што се види на
сачуваним мозаицима „маузолеја Гале Плацидије”.
Близина Константинопоља утицала је неизбежно на
појаву храмова са основом у облику крста и на Балканском
полуострву у периоду од V до VII века. Из IV века се до
данас сачувало мало храмова уопште, а међу њима нема
прецизно хронолошки опредељених крстообразних. Једна
крстообразна меморија, налазима новца датована у време
владавне Констанција II (337-361), откривена је на
локалитету „Пећине” у Виминацијуму. Њена првобитна
намена вероватно није била да буде хришћански храм,
14. Рани пример уједињења мартиријума/меморије и фунерарне капеле
у једну целину забележен је у Салони 304. године. Упоредити: P.
Brown, The Cult of Saints, Chicago 1981, 33-34.
поготово стога што је сачувани део објекта и у време зидања
био испод земље. Ипак, у њеном надземном делу под је
више пута поправљан, а степениште које повезује два нивоа
је често коришћено. На основу тога је претпостављено да
је у каснијем периоду ова грађевина коришћена као
гробљанска црква.15
Ови скромни подаци не пружају могућност да се
детаљно прати рани развој овог архитектонског типа, као
ни његови директни путеви од неког од великих
касноантичких урбаних центара до балканских провинција
Царства. За нешто касније цркве ипак постоје подаци,
углавном добијени археолошким истраживањем појединих
локалитета, док су писани извори о изградњи већине ових
цркава најчешће остали неми. Сл. 3: Црква Осиос Давид у Солуну,
Грчка (према S. Ćurčić 2010)
Једна од најпознатијих крстообразних цркава у
касноантичком и византијском културном кругу уопште,
блиска по свом изгледу касније уобичајеном типу цркава данас позната као Oсиос Давид.17 Ова интересантна легенда
уписаног крста са куполом, свакако је Осиос Давид у пружа потенцијални разлог за изградњу храма, који је имао
Солуну (сл. 3).16 Легенда која прати ову цркву помиње улогу меморије посвећене мученици Теодори, што би
извесну хришћанку Теодору, која је на месту терми у могло да укаже и на извориште идеје о изградњи
оквиру своје резиденције саградила цркву. Након крстообразне цркве: преношење крстообразног плана у
мученичке смрти ове римске принцезе резиденција је Солун могло је подразумевати и „преношење” идеје о
спаљена, али је на њеним рушевинама око 500. године непосредној вези овог архитектонског типа и функције
изникао манастир, чији је католикон била управо црква мартиријума/меморије, баш као и у случају наведених
западноевропских примера из Милана или Равене.
Две структуре са планом у виду грчког крста откривене
15. Љ. Зотовић, Рано хришћанство у Виминацијуму кроз изворе и
археолошке споменике, Viminacium 8-9 (1994), 61-63; Lj. Zotović, Early у данашњој Бугарској такође указују на могућност да су ове
Christianity in Viminacium, in: The Age of Tetrarchs (ed. D. Srejović), грађевине имале улогу мартиријума или меморије. Једна
Belgrade 1995, 341.
16. О архитектури ове цркве и уопште о крстообразним црквама
наткривеним куполом упоредити: R. Krauheimer, Early Christian and 17. S. Ćurčić, Architecture in the Balkans: from Diocletian to Süleyman the
Byzantine architecture, 253-254. Magnificent, New Haven, London 2010, 109-110.

8 9
 Сл. 4: Мартиријум у Трнову, Бугарска (према S. Ćurčić 2010)
од њих налази се у Трнову (сл. 4). Реч је о објекту који је
својим северним зидом прислоњен уз једнобродну цркву
са којом чини једну целину. У његовом источном делу
откривена је мала крипта.18 Друга грађевина откривена је
испод светилишта Велике базилике у Плиски (сл. 5). Њен
је архитектонски план веома интересантан будући да је реч
о грчком крсту чије стране нису равне већ изгледају као да
су уписане у круг. Источно од ове структуре откривена је
хришћанска некропола, а на основу начина зидања се
претпоставља да је реч о мартиријуму саграђеном на месту
са снажним култним континуитетом. Платформа у јужном
краку крста у основи указује да је улога ове структуре
18. Ходинот је датује према расположивим подацима у VI или прву
половину VII века. Упоредити: R.F. Hoddinott, Bulgaria in Antiquity: an
archaeological introduction, London, Tornbridge 1975, 250, fig. 60. Према
новијим подацима С. Ћурчић је датује у V век. Упоредити: S. Ćurčić,
нав. дело, 149.
10
Сл. 5: Мартиријум у Плиски, Бугарска (према S. Ćurčić 2010)
вероватно могла бити фунерарна, а њен положај испод
светилишта Велике базилике додатно наглашава могућност
да је реч о мартиријуму.19
Облик крста везује се често и за суштински једнобродне
грађевине са бочним просторима симетрично постављеним
северно и јужно од наоса, чија се литургијска функција у
раним вековима званичног хришћанства не може најчешће
са сигурношћу утврдити. Ови компартименти креирају
крст који се одсликава у основама поменутих храмова.
Такве су, на пример, црква у селу Ивањани,20 црква са
19. S. Ćurčić, нав. дело, 149-150.
20. R.F. Hoddinott, Bulgaria in Antiquity, 279, fig. 75; J. Guyon, G. Cardi,
L‘église B, dite «Basilique cruciforme», in: Caričin grad I (ed. N. Duval et
V. Popović), Belgrade-Roma 1984, 84.
11
основом у облику грчког крста у Ботеву21 и храм у
Црквишту (Клисе-Кои) у Бугарској,22 као и црква на острву
Големи Град на Преспи у Македонији (сл. 6). Ова суштински
једнобродна црква има анексе северно и јужно од наоса
који не комуницирају са бродом цркве, а датована је у сам
крај IV или почетак V века.23 У селу Орман у близини
Сл 6. Црква у Големом Граду на Преспи, БЈР Македонија
(према В. Битракова Грозданова, Б. Пупалески 1989)
21. J. Guyon, G. Cardi, L‘église B, dite «Basilique cruciforme», 85; S. Ćurčić,
Architecture in the Balkans, 151.
22. П. Мутафчиев, Кръстовидната църква въ с. Клисе-кьой, Извѣстия на
Българското археологическо дружество, V (1915), 85-111; R.F. Hoddinott,
Bulgaria in Antiquity, 279, fig. 76.
23. В. Битракова-Грозданова, Б. Пупалески, Ранохристијанската сакрална
архитектура во Преспа, Лихнид 7 (1989), 31-32; S. Ćurčić, Architecture in
the Balkans, 151.
12
Скопља откривена је крстообразна сакрална грађевина која
се датује у дужи временски период од V до VI века, а која
попут већине напред наведених цркава има компартименте
уз северни и јужни зид нартекса (сл. 7).24 Црква откривена
у селу Оборци у Босни и Херцеговини такође је имала
крстообразну основу у којој су кракови крста формирали
трансепт (сл. 8). У севеном крилу трансепта откривена је
зидана гробница, две засведене гробнице нађене су у
нартексу, а једна у југозападном анексу.25 Откриће поменутих
гробница указује на фунерарну намену ове цркве.
Сл. 7. Црква у селу Орман, Македонија (према Б. Алексова 1983)
24. Б. Алексова, Ранохристијанска базилика од крстовиден тип во с.
Орман, Скопско, Зборник (Археолошки музеј на Македонија) кн. X/т.
XI (1983), 77-81.
25. Đ. Basler, Arhitektura kasnoantičkog doba u Bosni i Hercegovini, Sarajevo
1972, 107-108.
13
 И можда би временом ова архитектонска форма и била
занемарена или чак заборављена, да није било великих
градитељских подухвата цара Јустинијана, који су омогућили
не само стварање нових архитектонских типова, већ и
континуитет постојећих.
Сл. 8. Црква у Оборцима, БиХ (према Đ. Basler 1972)
Године 536. Јустинијан I је на месту Константинове
цркве Светих Апостола у Константинопољу започео
изградњу током које је првобитна црква замењена новим
Апостолеоном, чија је основа такође била крстообразна (сл.
9). Од посвећивања 28. јуна 550. године, уз извесне преправке
и обнове, црква је опстала до 1469. године када је порушена,
а наместо ње саграђена џамија у част Мехмеда II Освајача.
Од старе цркве је, у време Јустинијановог градитељског
подухвата, сачуван само Константинов маузолеј централног
14
плана уз источни крак крста у основи, док је уз северни крак
сазидана мала крстообразна грађевина, позната као
Јустинијанов маузолеј.26 Опис шестовековног Апостолеона
сачуван је у Прокопијевом делу „О грађевинама” (De aedi-
ficiis). Аутор наводи да је основа храма била крстообразна
са једним краком усмереним у правцу И-З, а другим у
правцу С-Ј, чија је укрсница наткривена куполом
представљала светилиште, простор резервисан искључиво
за свештенике. И бочни кракови крста су, судећи према
Прокопијевим речима такође били наткривени калотама.
До тада сакривене мошти Апостола, чуване у обележеним
Сл. 9. Црква Св. Апостола у Константинопољу, VI век
(према М. Шупут, В. Кораћ 20102)
26. P. Grierson, The Tombs and Obits of the Byzantine Emperors (337-1042),
DOP 16 (1962), 4; R. Krauheimer, Early Christian and Byzantine architectu-
re, 254-256; R. Krautheimer, Three Christian Capitals, 58; C. Mango,
Constantine’s Mausoleum, 54.
15
ковчезима испод пода првобитне цркве, изложене су у 10). Црква је вероватно саграђена у периоду између 530. и
новом храму.27 Новосаграђена црква је очигледно задржала 533. године, поводом одржавања Сабора у овом граду.32
свој некадашњи значај, будући да је у њој одржан велики Црква Свете Софије у Сердики такође има крст у основи,
црквени сабор 553. године.28 премда је ближа типу тробродне базилике са куполом и
Поменути опис, премда не прецизан и детаљан, трансептом у источном делу.33 У Грчкој, на острву Паросу
послужио је многим каснијим истраживачима историје из VI века потиче репрезентативна црква Катапољани, која
архитектуре као основа за хипотетичку реконструкцију је по свом плану најближа цркви Светог Јована у Ефесу, али
плана Јустинијанове цркве. Углавном се већина сложила са једном куполом над укрсницом.34 У извесном смислу и
око тога да је храм имао основу грчког крста, те да је био
наткривен са пет купола, једном над укрсницом и по једном
над сваким краком крста.29 Временом је, међутим, пре-
владало мишљење да је црква заправо имала основу у
облику латинског крста, те да је по свом изгледу била
сличнија цркви Светог Јована у Ефесу, меморији чија се
изградња такође датује у период владавине Јустинијана I.30
Ово је мишљење засновано, између осталог, и на Проко-
пијевом сведочанству.31
Број крстообразних цркава на Балкану у VI веку опада,
будући да базиликалне грађевине, али и неки нови
архитектонски типови, задржавају или преузимају примат.
Ипак, постоје примери који указују на наставак раније
традиције подизања храмова са основом у облику крста.
Тако је, на пример, у Салони јужна црква у комплексу двојне
Сл. 10. Епископски комплекс у Салони (према S. Ćurčić 2010)
епископске цркве замењена крстообразном, посвећеном
Светом Домнију и другим салонитанским мученицима (сл.
32. Изградња крстообразне цркве везује се за епископа Хонорија II који
је столовао у Салони од 527. до 547. године. Упоредити: E. Dyggve,
27. Procopius, Of the Buildings of Justinian, London 1888 (repr. 2005), 20-22. History of Salonitan Christianity, Oslo... (etc.) 1951, 26; I. Nikolajević, «Salona
28. J. F. Baldovin, The Urban Character of Christian Worship, 180. christiana» u VI i VII veku, Vjesnik za arheologiju i historiju Dalmatinsku
29. R. Krautheimer, Early Christian and Byzantine architecture, 72; C. Mango, LXXII-LXXIII (1979), 151.
нав. дело, 62, Fig. 1. 33. Н. Чанева, Старохристиянската и ранновизантийската базилика от
30. S. Ćurčić, нав. дело, 200. IV–VI в. в България, Археология X/2 (1968), 21, 24; R.F. Hoddinott, Bulgaria
31. Упоредити: J. F. Baldovin, The Urban Character of Christian Worship, 180, in Antiquity, 275-276.
нап. 80. 34. М. Шупут, В. Кораћ, нав. дело, 65.

16 17
црква у Гортини на Криту такође је пример појављивања
истог архитектонског типа на грчким острвима.35
Недалеко од шестовековног локалитета Царичин град,
у Сијаринској бањи, откривени су остаци крстообразне
цркве скромних димензија са развијеним источним делом.36
Детаљнији подаци о овој грађевини, који би указали на њену
меморијалну намену или њене узоре, не постоје. Ипак,
присуство камених клупа постављених уз зидове свакако
указује на њену вероватну намену парохијске цркве.
У самом срцу Балкана једна црква из VI века посебно
заслужује пажњу. Реч је о такозваној Цркви B на локалитету
Царичин Град, претпостављеној Јустинијани Прими (сл.
11). Ова лоше очувана крстообразна црква суштински има
основу грчког крста са атријумом на западној страни.37
Северно и јужно од западног крака крста, који уједно има
и улогу нартекса, налазе се два бочна одељења чија намена
до данас није са сигурношћу потврђена, али који су
аналогно неким другим старијим или савременим
храмовима, могли имати функцију пастофорија. Иако је у
литератури најчешће везивана за старије узоре попут цркве
у Ивањанију и Црквишту у Бугарској,38 по свом је плану
најближа цркви Осиос Давид у Солуну са једном незане-
марљивом разликом: црква у Јустинијани Прими има
бочне просторије само уз западни, а не и уз источни крај
као солунска црква. Упркос овој разлици, порекло цркве на
35. М. Шупут, В. Кораћ, нав. дело, 74; S. Ćurčić, нав. дело, 205, 235-238.
36. В. Кондић, В. Поповић, Царичин град: утврђено насеље у византијском
Илирику, Београд 1977, 152; J. Guyon, G. Cardi, L‘église B, dite «Basilique
cruciforme» 83-84.
37. B. Bavant, V. Ivanišević, Ivstiniana Prima –Caričin grad, Beograd 2003, 27.
38. В. Кондић, В. Поповић, нав. дело, 83; J. Guyon, G. Cardi, L‘église B, dite
«Basilique cruciforme» 84.
18
Царичином граду могло би се тражити не само у константи-
нопољским, већ и у солунским изворима, на шта упућује и
близина ова два велика касноантичка града.
Из свега наведеног могло би се закључити да су у највећем
броју репрезентативних балканских примера храмови, за
чију је изградњу искоришћен крстообразни план у неком
виду, имали меморијалну или фунерарну улогу. Такође,
треба имати на уму да у периоду који је тема овог рада нема
више строгог одвајања меморијалне и евхаристијске
функције. Мартиријуми и меморије имали су олтар на
коме се вршила служба, а у цркве су већ од IV века са
некропола уношене мошти светитеља, често похрањиване
управо испод олтара.39 Стога се, упркос могуће разлике у
улози крстообразних балканских цркава у односу на
њихове првобитне хришћанске узоре, с правом за сваку од
њих може тврдити да представљају како то Краутхајмер
назива „архитектонске копије”, којима је поновљен не само
облик константинијанског узора, то јест крст у основи, већ
и идеја о значењу симбола која је првог хришћанског цара
водила од визије на Милвијском мосту до њеног најмо-
нументалнијег остварења у меморијалној и фунерарној
цркви Светих Апостола у Константинопољу. Коначно,
речима Св. Амброзија Миланског: „Forma crucis templum est
templum victoria Christi” (Храм у облику крста је храм
Христове победе, прев. аутора).40
Поставља се на крају, баш као и на почетку овог текста,
питање праузора – Константиновог престоничког Апосто-
леона. Још је одавно запажено да Еузебије не наводи
39. S. Lewis, Function and Symbolic Form in the Basilica Apostolorum at
Milan, 84, 98.
40. ILCV, I, no. 1800 (ed. E. Diehl), Apud Weimannos, 1961, 352.
41. A. Grabar, Martyrium: recherches sur le culte des reliques et l‘art chrétien anti-
que. Vol. I, Architecture, [Paris] 1946, 153.
19
експлицитно да је црква имала основу слободног крста,41
иако Св. Амброзије истиче да је његов крстообразни
Апостолеон био изграђен по узору на Св. Апостоле у
Константинопољу. Штавише, постоји и врло утемељено
мишљење Џ. Ф. Балдовина да је Константинова црква
крајем IV и почетком V века била заправо базлика са
маузолејем/меморијом који је био наткривен куполом. То
би значило да је храм могао изгледати баш попут великих
константинијанских комплекса Христовог Рођења и Св.
Гроба у Светој Земљи, можда чак и саграђен са намером
да, подражавајући поменуте грађевине, од Константинопоља
начини Нови, Други Јерусалим – визуелни пандан Старом,
Првом, Правом Јерусалиму.42 Извори и касније говоре о
крстообразној цркви Св. Апостола, попут на пример
Григорија Назијанског око 380. године.43
Упркос наизглед несигурним реконструкцијама њеног
првобитног изгледа, намена старе цркве Св. Апостола
остаје несумњива, баш као и њена вредност и место у
хришћанском свету уопште. Несумњива и изворима
документована остаје и жеља Св. Амброзија да сагради
крстообразни храм по узору на престоницу, отварајући на
тај начин нове могућности да облик слободног крста доспе
и у западне једнако као и у источне крајеве пространог
Царства, те да се за њега, било посредно или непосредно,
веже идеја о симболичном и стварном значају првобитног
константинијанског храма као меморије посвећене
Христовим ученицима.
42. J. F. Baldovin, нав. дело, 173, 181.
43. A. Grabar, нав. дело, 153.
20
Summary
The appreciation of early Christian and Byzantine Art as
a sublime expression of religious thought and feeling is a com-
paratively modern phenomenon. Byzantine art is both static
and dynamic: static in the sense that once an image was esta-
blished it was felt that no improvement was necessary; dyna-
mic in the sense that there was never one style and these styles
or modes were constantly changing. The study presents an ove-
rall view of the history and changing character of Early
Christian and Byzantine architecture, from Rome and Milan to
Constantinople, Greece and the Balkans with the influences.
Литература
1. Б. Алексова, Ранохристијанска базилика од крстовиден
тип во с. Орман, Скопско, Зборник (Археолошки музеј на
Македонија) кн. X/т. XI (1983), 77-84.
2. B. Bavant, V. Ivanišević, Ivstiniana Prima – Caričin grad,
Beograd 2003.
3. B. Baert, A Heritage of Holy Wood: The Legend of the True Cross
in Text and Image, Leiden- Boston 2004.
4. J. F. Baldovin, The Urban Character of Christian Worship: the
origins, development and meaning of stational lithurgy, Roma
1987.
5. Đ. Basler, Arhitektura kasnoantičkog doba u Bosni i Hercegovini,
Sarajevo 1972.
21
6. В. Битракова-Грозданова, Б. Пупалески, Ранохристијанската
сакрална архитектура во Преспа, Лихнид 7 (1989), 29-41.
7. P. Brown, The Cult of Saints, Chicago 1981.
8. A. Grabar, Martyrium: recherches sur le culte des reliques et l’art
chrétien antique. Vol. I, Architecture, [Paris] 1946.
9. P. Grierson, The Tombs and Obits of the Byzantine Emperors
(337-1042), DOP 16 (1962),1-60.
10. J. Guyon, G. Cardi, L’église B, dite «Basilique cruciforme», in:
Caričin grad I (ed. N. Duval et V. Popović), Belgrade-Roma 1984.
11. H. W. Dey, The Aurelian Wall and the Refashioning of Imperial
Rome, AD 271-855, Cambridge... (etc.) 2011.
12. E. Dyggve, History of Salonitan Christianity, Oslo... (etc.) 1951.
13. Eusebius, De Vita Constantini, in: Eusebii Pamphili, caesareae
palestinae episcopi Opera omnia quae existant, Paris 1857, lib.
IV, cap. 58 , col. 1210 (PG XX).
14. Eusebius, Life of Constantine (introduction, translation and
commentary by A. Cameron and S.G. Hall), Oxford 1999.
15. Љ. Зотовић, Рано хришћанство у Виминацијуму кроз
изворе и археолошке споменике, Viminacium 8-9 (1994),
59-72.
16. Lj. Zotović, Early Christianity in Viminacium, in: The Age
of Tetrarchs (ed. D. Srejović), Belgrade 1995, 339-348.
17. В. Кондић, В. Поповић, Царичин град: утврђено насеље у
византијском Илирику, Београд 1977.
18. R. Krautheimer, Introdution to an „Iconography of
Medieval Architecture”, Journal of the Warburg and Courtauld
Institutes, Vol. 5 (1942), 1-33.
19. R. Krautheimer, Early Christian and Byzantine architecture,
Harmondsworth 1975.
22
20. R. Krautheimer, Three Christian Capitals: topography and poli-
tics, Berkeley, Los Angeles, London 1983.
21. S. Lewis, Function and Symbolic Form in the Basiica
Apostolorum at Milan, Journal of the Society of Architectural
Historians 28/2 (1969), 83-98.
22. C. Mango, Constantine‘s Mausoleum and the Translation
of Relics, Byzantinische Zeitschrift 83/1 (1990), 51-62.
23. D. Mauskopf Deliyannis, Ravena in Late Antiquity,
Cambridge 2010.
24. П. Мутафчиев, Кръстовидната църква въ с. Клисе-кьой,
Извѣстия на Българското археологическо дружество, V
(1915), 85-111.
25. I. Nikolajević, «Salona christiana» u VI i VII veku, Vjesnik
za arheologiju i historiju Dalmatinsku LXXII-LXXIII (1979),
151-170.
26. Procopius, Of the Buildings of Justinian, London 1888 (repr.
2005).
27. J.-M. Spieser, Ambrose`s foundations in Milan and the
Question of Martyria, in: J.-M. Spieser, Urban and Religious
Spaces in Late Antiquity and Early Byzantium, Aldershot 2001
(Variorum Collected Studies CS706), VII.
28. S. Ćurčić, Architecture in the Balkans: from Diocletian to
Süleyman the Magnificent, New Haven, London 2010.
29. R.F. Hoddinott, Bulgaria in Antiquity: an archaeological intro-
duction, London, Tornbridge 1975.
30. Н. Чанева, Старохристиянската и ранновизантийската
базилика от IV – VI в. в България, Археология X/2 (1968),
13-26.
31. М. Шупут, В. Кораћ, Архитектура византијског света,
Београд 20102.
23
24 25
26