1.

POJAM KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

KPP je skup pravnih propisa kojima se uredjuje krivicnoprocesni polozaj subjekata

pretkrivicnog I krivicnog postupka, u okviru kojih oni, preduzimanjem
krivicnoprocesnih radnji, uspostavljaju krivicnopravne odnose, a u cilju resenja
krivicne stvari, sto je u stvari I predmet I zadatak krivicnog postupka.

Iz navedene definicije proizilaze I obelezja (elementi) krivicnog procesnog prava:

1. krivicnoprocesni subjekti - koji predstavljaju osnovno obelezje, jer bez njih ne

ni postojalo krivicno procesno pravo, a samim tim se ni zadatak kpp ne bi mogao
ostvariti
2. krivicnoprocesni odnosi - pravno regulisani drustveni odnosi koji nastaju, traju I
prestaju preduzimanjem krivicnoprocesnih radnji od strane kp subjekata
3. krivicnoprocesne radnje - pravno normirane delatnosti u krivicnom postupku,
cijim preduzimanjem od strane kp subjekata dolazi do realizacije kp zadatka
4. predmet kpp - krivicna stvar
5. zadatak kpp - rasvetlenje I resavanje krivicne stvari

2. PREDMET KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Predmet kpp je krivicna stvar, koju u krivicnom postupku, kroz ostvarenje kpp, treba
rasveltiti I resiti. Krivicna stvar je realni dogadjaj u prostoru I vremenu koji je
inkriminisan normama materijalnog krivicnog prava.

Krivicna stvar ukazuje na postojanje odredjenog krivicnog dela I na odredjeno lice kao
ucinioca tog dela, a u zavisnosti od stepena sumnje koji postoji u odnosu na njih
razlikujemo:

1. krivicnu stvar u nepravom smislu - to je situacija u kojoj postoje osnovi

sumnje, tj.dokazi koji obezbedjuju uslove za postojanje sumnje u odnosu na to da
je izvrseno kriv.delo (manja izvesnost da je neko lice izvrsilo kd)
2. krivicnu stvar u pravom smislu - to je situacija u kojoj postoji osnovana sumnja,
tj.u kojoj postoje cinjenice I okolnosti koje opravdaju sumnju u to da je odredjeno
lice ucinilo kd (veca izvesnost da je neko lice izvrsilo kd)
 3. ZADATAK KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Zadatak kpp jeste rasvetljenje I resenje krivicne stvari I primena materijalnog

krivicnog prava na takvu rasvetljenu I resenu krivicnu stvar.

Zadatak kpp jeste utvrdjivanje, na osnovu pravosnazne sudske odluke, osnovanosti

krivicnog zahteva koji je izlozen u opstuznom aktu tuzioca I ostalim uzgrednim
zahtevima.

Zadatak kpp se ostvaruje u krivicnom postupku I resava se donosenjem pravosnazne

sudske odluke nakon preduzimanja odredjenih radnji od strane kp subjekata u krivicnom
postupku. Sve te radnje moraju biti preduzete u skladu sa zakonom.

Krivicni sud, osim sto je arbitar u postupku, jeste I jedini organ nadlezan da krivicnu
stvar resi. On ima obavezu da brine o tome da postupak tece po zakonu, kao I o
predizimanju svih radnji kako bi se krivicna stvar rasvelila I na osnovu toga bila
otkrivena I utvrdjena istina, a samim tim doneta I zakonita I pravedna sudska odluka.

4. IZVORI KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

U izvore kpp mozemo nabrojati sledece:

1. Ustav
2. Zakone
3. Medjunarodne ugovore
4. Opsteprihvacene norme medjunarodnog prava

Zbog brojnosti zakonskih tekstova I medjuanrodnih ugovora I njihovog odnosa prema

uredjenju krivicnog postupka, neophodno je izvrsiti klasifikaciju. Jedna od podela se
odnosi na glavne I sporedne izvore. U glavne spadaju zakonski propisi koji se u
potpunosti odnose na krivicni postupak I koji regulisu osnovna pitanja kpp (Zakonik o
krivicnom postupku). U sporedne spadaju zakonski propisi koji I pored kpp regulisu I
drugu pravnu materiju (Ustav RS, ZOMUKD, Krivicni zakonik, Zakon o policiji itd).

Obicaji, sudska praksa I doktrina ne predstavljaju izvor kpp. Cak I pored velikog uticaja
odluka visih sudova na nize sudove, kao i uticaj doktrine na stvaranje pravnih normi, nije
dovoljno da bi se oni smatrali izvorima prava.
 5. VAZENJE KPP

VREMENSKO VAZENJE KPP

Zakon pocinje da se primenjuje njegovim stupanjem na pravnu snagu, a prestaje

njegovim ukidanjem. U RS zakon stupa na snagu najranije osmog dana od dana
objavljivanja u sluzbenom glasniku, ali u izuzetnim situacijama (zbog hitnosti) moze I
ranije. Takodje, najcesce kod krivicnih zakona iz krivicnopravne oblasti, pocetak primene
zakona moze trajati I duze od osam dana od dana objavljivanja, kako bi se gradjani, zbog
njegove prirode, mogli bolje upoznati sa njim, kao I da bi se izvrsile neophodne
kadrovske I druge promene za uspesnu primenu zakona.

Vazno pitanje u vezi sa krivicnim postupkom u toku jeste pitanje odnosa starog I novog
zakona (odnosno ukoliko stupe na snagu nove krivicnopravne I krivicnoprocesne norme),
odnosno da li treba primeniti novi zakon ili ne. U vezi sa ovim pitanjem, vazne su dve
cinjenice: odredba kz moze imati povratno dejstvo ukoliko je za ucinioca kd ona blaza I
stupanjem na snagu novog zakona resavanje krivicne stvari ce se nastaviti po novim
odredbama cak iako je zapoceto resavanje po starom zakonu.

Primena novog zakona nema uticaja na krivicnoprocesne radnje koju su vec preduzete. U
odnosu na ovo ima izuzetak u pogledu onih postupaka u kojima je resavanje krivicne
stvari pri kraju (npr. bice primenjene odredbe starog zakona ukoliko je do dana stupanja
na snagu novog zakona donesena odluka protiv koje je po starom zakonu dozvoljen pravi
lek, a ta odluka jos ne bude dostavljena I sl.)

Odnos starog I novog zakona regulise se u zavrsnim I prelaznim odredbama novog

zakona.

PROSTORNO VAZENJE KPP

Krivicnoprocesno zakonodavstvo se primenjuje na celoj teritoriji RS. Na teritoriji RS se

ne mogu primenjivati strana zakonodavstva niti nasi zakonski propisi mogu biti
primenjivani od strane stranih organa. Izuzetak od ovoga postoji jedino u pogledu
dozvoljenosti ili nedozvoljenosti preduzimanja odredjenih delatnosti koje mogu biti
regulisane ratifikovanjim medjun.ugovorima, pri cemu te delatnosti mogu preduzimati
samo nasi organi kriv.postupka na nacin I u formi koja je predvidjena nasim zakonskim
propisima.

Drzavna teritorija predstavlja prostor koji je odredjen drz.granicama, kao I povrsina

zemlje I vazdusni prostor iznad te zemlje, kao I podzemni prostor ispod. Teritoriji pripada
I obalno more, odn.pojas mora. Medjutim, postoje I slucajevi kada se nase
krivicnoprocesno zakonodavstvo sprovodi I sire, van navedene teritorije. To se odnosi na
domace brodove bez obzira gde se nalaze za vreme izvrsenja kd, kao I na domaci civilni
vazduhoplov dok je u letu I vojni vazduhoplov bez obzira gde se nalazi. Nasuprot tome,
postoje I slucajevi ogranicenja pojma teritorije. Npr. privilegovana mesta, sluzbene I
druge prostorije, konzulati, strani ratni brodovi na teriotriji nasih voda itd.
 PERSONALNO VAZENJE KPP

Nase krivicno zakonodavstvo se primenjuje na sva lice, bilo domaca ili strana, ukoliko na
teritoriji RS izvrse KD. Medjutim, u odnosu na ovo postoji izuzetak, a to je nemogucnost
primene naseg krivicnog zakonodavstva na odredjena lica ili krug lica, usled postojanja
odredjenih procesnih smetnji. To se naziva krivicnoprocesni imunitet.

Krivicnoprocesni imunitet predstavlja nemogucnost primene naseg krivicnog procesnog

prava na odredjeno lice ili krug lica I moze se kretati od "zabrane pokretanja I vodjenja
kriv.postupka do zabrane preduziamnja mera lisenja slobode prema licu koje uziva
imunitet."

Krivicnoprocesni imunitet se deli:

1. prema obimu zastite koji pruza ljudima koja ga uzivaju: potpuni (onda kada
prema odredjenom licu, sve dok uziva imunitet, krivicni postupak ne moze biti
primenjen, kao ni preduzeta odredjena krivicnoprocesna radnja zbog izvrsenog
kd) I delimicni (onda kada, bez obzira sto lice uziva imunitet, moze doci do
preduzimanja odredjene krivicnoprocesne radnje)
2. prema dejstvu: apsolutni (gde se ne moze protiv lica pokrenuti kriv.postupak ni
nakog prestanka funkcije usled koje je uzivao imunitet) I relativni (gde licu moze
biti imunitet oduzet, a samim tim I moze se nakon toga voditi I kriv.postupak)

U nasem kriv.zakonodavstvu, prema Ustavu, krivicnoprocesni imunitet uzivaju:

Narodni poslanici uzivaju imunitet koji sprecava da se protiv njih, za vreme trajanja
mandata, moze voditi krivicni postupak za kd za koje se moze izreci kazna zatvora, pod
uslovim da se pozovu na imunitet. Medjutim, imunitet narodnih poslanika je relativan sto
znaci da Narodna Skupstina moze oduzeti imunitet I dati odobrenje za krivicno gonjenje.

Predsednik Republike uziva imunitet isto kao I narodni poslanik, a o tome odlucuje
Narodna Skupstina.

Predsednik I clanovi vlade uzivaju isti imunitet kao I narodni poslanici, ali o tome
odlucuje Vlada, a o imunitetu sudija Ustavnog suda odlucuje sam sud.

Sudije, javni tuzioci I zamenici javnih tuzioca uzivaju imunitet samo u pogledu lisenje
slobode, sto znaci da ne mogu biti pritvoreni bez odobrenja nadleznog organa (Visoki
savet sudstva I nadlezni odbor NS). Njihov imunitet je funkcionalan sto znaci da se
odnosi samo na kd ucinjena prilikom obavljanja pravosudne funkcije. Protiv njih se za
sva krivicna dela moze pokrenuti I voditi postupak, ali se bez odobrenja ne mogu lisiti
slobode ako je u pitanju kd u vezi sa obavljanjem funkcije.

Pored domacih drzavljana, I strani drzavljani mogu uzivati krivicnoprocesni imunitet.

Rec je o medjunarodnom pravnom imunitetu, a pravila o njemu su sadrzanau
medjunarodnim ugovorima, obicajima, praksi itd.
 6. TUMACENJE KPP

Tumacenje pravnih propisa podrazumeva utvrdjivanje njihovog znacenja I smisla, radi

njihove pravilne primene.

Tumacenje kpp moze biti:

1. Prema subjektu koji daje tumacanje

 Autenticno tumacenje - daje subjekt koji je normu I doneo (NS). Ovo tumacenje je
obavezujuce za sve organe koji sprovode zakon
 Sudsko-administrativno tumacenje - vrse sudovi prilikom primene kp propisa na
konkretan krivicni slucaj. Ono je obavezujuce samo za krivicnu stvar na koju se
odnosi.
 Doktrinarno tumacenje - daje krivicnopravna nauka. Ono je rezultat slobodne
delatnosti naucnika I nema obavezujucu snagu, ali ima veliki uticaj I znacaj na
stvaranje zakona

2. Prema nacinu na koji se kpp tumaci:

 Jezicko (gramaticko) - primenjuju se raspoloziva jezicka znanja

 Logicko - koristi se pravilima logike
 Sistematsko - sprovodi se na osnovu mesta odredjenih odredbi u sistmu propisa
 Uporedno - uporedjivanjem autenticnog teksta propisa ako je taj propis objavljen
u sluz.glasniku na vise jezika

3. Prema obimu koji se daje sadrzini propisa koji se tumaci:

 Restriktivno - uze tumacenje, tumacenje bash onoga na sta se propis odnosi

 Ekstenzivno - sire tumacenje smisla norme

7. POJAM KRIVICNOG POSTUPKA

Krivicni postupak je postupak koji se vodi po bilo kojoj krivicnog stvari ili postupak koji
se vodisa jednom konkretnog krivicnom stvari.

Krivicni postupak je zakonom regulisano preduzimanje krivicnoprocesnih radnji od

strane krivicnoprocesnih subjekata u cilju donosenja odluke suda o krivicnom delu,
odgovornosti ucinioca, krivicnoj sankciji I drugim procesnim odnosima koji su u vezi sa
krivicnim delom.

Krivicni postupak zapocinje podnosenjem optuznog akta, a okoncava se po pravilu

odlukom suda nakon zavrsenog glavnog pretresa, odn. nakon upotrebe odgovarajuceg
pravnog leka.
 8. VRSTE KRIVICNOG POSTUPKA

Zakonik o KP krivicne postupke svrstava u tri grupe:

1. redovni (opsti) kriv.postupak

2. posebni(osobni) kriv.postupak
3. posebni nekrivicni postupak

Redovni ili opsti postupak je postupak koji se sprovodi za sva kd za koja je propisana
kazna zatvora preko tri godine.

Posebni krivicni postupci su oni u kojima se reseva krivicna stvar I donosi odluka o
delu, uciniocu I sankciji, ali razlika u odnosu na redovni kriv.postupak je u tezini I vrsi kd
za koja se sprovode. U posebne krivicne postupke spadaju:

skraceni kriv.postupak(za krivicna dela za koje je predvidjena kazna do 5 godina

zatvora, to su laksa krivicna dela i nemaju istragu u kriv.postupku)
postupci za izricanje kriv.sanckija bez glavnog pretresa
postupak za izricanje sudske opomene
postupak za kd organizovanog kriminala,krivicni postupak protiv maloltetnika,
korupcije I druga izuzetno teska kd

Posebni nekrivicni postupci su oni koji dopirnose resavanju odredjenih pocesnih pitanja
od cijeg pravilnog resenja zavisi I okoncanje krivicnog postupka u konkretnoj krivicnog
stvari. U posebne nekrivicne postupke spadaju:

postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje imovinske koristi, za

opozivanje uslovne osude
postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak pravnih posledica osude I
mera bezbednosti
postupak za naknadu stete, rehabilitaciju I ostvarivanje drugih prava lica neosnovano
osudjenih ili lisenih slobode
postupak za izdavanje poternice I objave
 9. OPSTI KRIVICNI POSTUPAK

Opsti krivicni postupak je onaj postupak koje se odvija kako pred sudom prvog
stepena, tako I po postupku po pravnim lekovima.

Prvostepeni krivicni postupak ima dva stadijuma:

prethodni (pripremni) krivicni postupak

glavni krivicni postupak

Prethodni (pripremni) krivicni postupak je prvi stadijum prvostepenog kriv.postupka I

traje do pokretanja kriv.postupka pa do stupanja optuznice na pravnu snagu. Cilj I
zadatak ovog stadijuma jeste rasvetljenje I resenje kriv.stvari do stepena koji ce
omoguciti ili nastavak postupka ili ce dovesti do njegove obustave. Ovaj stadijum ima
dve faze:

faza istrage - do koje dolazi ukoliko postoji osnovana sumnja da je odredjeno lice
ucinilo kd. O sprovodjenju istrage odluku donose istrazni sudija ili vanraspravno
vece. Cilj istrage jeste prikupljanje dokaza I podataka neophodnih za donosenje
odluke o podizanju optuznice ili o obustavi kriv.postupka.
faza optuzenja - sastoji se od podizanja optuznice I njene kontrole, a zapocinje
podizanjem optuznice, a zavrsava stupanjem optuznice na pravnu snagu ili
obustavom kriv.postupka.

Glavni krivicni postupak je drugi stadijum kriv.postupka I on zapocinje stupanjem

optuznice na pravnu snagu I traje do donosenja pravosnazne sudske odluke. U okviru
ovog stadijuma vrsi se utvrdjivanje istine u krivicnoj stvari I pristupa se njenom
presudjenju. Ovaj postupak ima tri faze:

pripremanje glavnog pretresa - zapocinje stupanjem optuznice na snagu.

glavni pretres - faza u kojoj krivicnoprocesne stranke raspravljaju o krivicnoj stvari.
On se odvija kroz pet etapa: otvaranje glavnog pretresa, pocetak glavnog pretresa,
saslusanje optuzenog, dokazni postupak I rec stranaka
donosenje odluke - poslednja faza I sastoji se iz: izricanja presude, objavljivanju
presude, pismene izrade presude I dostavljanju presude odredjenim licima
 10. NACELA KRIVICNOPROCESNOG PRAVA(nece biti na kolokvijumu)

Krivicnoprocesna nacela predstavljaju osnovne pravne postavke koje se kao

rukovodne ideje I osnovni pravni zahtevi ostvaruju u krivicnom postupku.

Izvori krivicnoprocesnih nacela su:

Ustav
Zakonik o krivicnom postupku
krivicni postupak
medjunarodno pravo

Tokom razvoja kpp nastala su mnoga nacela na cijim suprotnostima su izgradjena tri
sistema krivicnog postupka:

Akuzatorski (optuzni) - karakterise stranacki sukob koji se odvija pred sudom kao
potpuno nepristrasnom subjektu, koji samo donosi odluku koja je stranka bila
uspesnija u dokaznom postupku, tj. da li je ubedljivije argumente izneo tuzilac ili
optuzeni. Ovaj postupak karakterise nacelo javnosti I nacelo slobodne ocene
dokaza.
Inkvizitorski (istrazni) - karakterise nacla pismenosti I formalne (zakonske) ocene
dokaza, kao I gotovo iskljucenje nacela javnosti tokom najveceg njegovog dela.
Savremeni (mesoviti) - danas karatketristican za veliki broj kriv.postupaka
kontinentalne Evrope. On u sebi sadrzi elemente I akuzatorskog I inkvizitorskog
postupka.

11. NACELO OFICIJELNOSTI KRIVICNOG GONJENJA(ex officio)

Nacelo oficijelnosti krivicnog gonjenja podrazumeva da javni tuzilac, kao nadlezni

drz.organ, ima pravo da preduzme krivicno gonjenje, odnosno pokretanje I vodjenje
kriv.postupka po sluzbenoj duznosti (ex officio) bez obzira na stav ostecenog o tome.

Priroda ovog nacela lezi u stavu da je kd drustveno stetno delo koje je u zakonu
odredjeno kao kd, a kod koga je zakonom predvidjeno da se njegovim izvrsenjem
neposredno ili posredno povredjuju ili ugrozavaju osnovna drustvena dobra. Time dolazi
do narusavanja pravnog poretka, za cije je funkcionisanje nadlezna drzava, te odatle
proisticu I duznost I pravo drzave da narusioca pravnog poretka kazni. U vezi sa tim,
krivicno gonjenje je povereno posebnom drz.organu - javnom tuziocu.

Za kd za koja se goni po privatnoj tuzbi I po predlogu, volja ostecenog je presudna za

pokretanje I vodjenje kriv.postupka. Javni tuzilac kod ovih kd nema nikakvog uticaja na
krivicno gonjenje, osim uz predlog ili saglasnost ostecenog.
 12. NACELO LEGALITETA KRIVICNOG GONJENJA

U slucaju kada postoje dokazi o sumnji da je ucinjeno kd za koje se goni po

sluz.duznosti, javni tuzilac ima obavezu da preduzme I, ako su za to ispunjeni uslovi,
produzi krivicno gonjenje. Volja javnog tuzioca nema uticaja na pokretanje I vodjenje
kriv.postupka.

Suprotno ovom nacelu je nacelo oportuniteta kriv.gonjenja prema kome javni tuzilac u
svakom konkretnom slucaju vrsi procenu da li je celishodno pokretati kriv.postupak za
cije su pokretanje ispunjene sve zakonske pretpostavke(primer-krivicna dela koja ucine
maloletnici, i kriv.dela malog znacaja).

NACELO AKUZATORNOSTI

Ovo nacelo je zasnovano na postultatu da nema suda bez tuzioca, odn.da nema postupka
bez optuzbe. Sa druge strane, samo postojanje optuzbe obavezuje sud da o njoj donese
odluku. U slucaju povlacenja optuzbe sud je obavezan da kriv.postupak obustavi ili
izrekne presudu kojom se optuzba odbija.

U nasem kpp kriv.gonjenje, prema ovom nacelu, moze biti preduzeto od strane
ovlascenog tuzioca, gde se kao ovlasceni tuzilac ne moze pojaviti svaki gradjanin. Ali,
svaki gradjanin moze, nakon saznanja za izvrseno kd, nadleznom javnom tuziocu podneti
kriv.prijavu I na taj nacin, posredno,uticati na kriv,gonjenje.

NACELO NEPOSREDNOSTI

Sustina ovog nacela je u tome sto sud u toku krivicnog postupka neposredno saznaje sve
dokaze I okolnosti koje su vazne za ostvarivanje kp zadatka. Izmedju izvora saznanja I
krivicnog suda nema posrednika, vec on sam donosi odluku na osnovu cinjenica. Sud u
krivicnom postupku neposrednim saslusanjem svedoka neposredno saznaje dokaze.
Neposrednost postupka sudu omogucava da o krivicnoprocesnim subjektima stekne sliku
na osnovu psihickog stanja I reagovanja, I da onda iz toga izvuce zakljucak o istinitosti ili
neistinitosti njihovih iskaza.

NACELO USMENOSTI

Krivicnoprocesne radnje se preduzimaju usmeno, putem reci ili pokreta. Cak I kada je
preduzimanje nekih radnji ostvareno pismeno, ta se pismena na glavnom pretresu citaju,
znaci iznose se usmenim putem. Nacelo usmenosti daje znacajan doprinos sprovodjenju
nacela kontradiktornosti, javnosti I potpunijem utvrdjivanju istine u nekoj krivicnoj
stvari.Ovo nacelu sudu pruza mogucnost da na osnovu sagledavanja psihickih
dozivljavanja prilikom iskaza donese zakljucak o verodostojnosti iskaza. Primena nacela
usmenosti je zastupljena tokom celog postupka,a pogotovo na glavnom pretresu.

NACELO JAVNOSTI

Nacelo javnosti ima ustavni karakter.U kpp ovo nacelo moze da se posmatra u uzem I
sirem smislu.

U uzem smislu nacelo javnosti predstavlja pravo krivicnoprocesnih stranaka I pravo

svakog treceg zainteresovanog punoletnog lica da prisustvuje radu suda.

U sirem smislu nacelo obuhvata mogucnost saznanja mesta I vremena odrzavanja

glavnog pretresa,donetim odlukama I spisima postupaka.

U uzem smislu javnost moze biti:

Opsta javnost predstavlja pravo trecih lica da prisustvuju radu suda I prate njegov
rad. arakteristicna je za glavni pretres.Lica koja prisustvuju glavnom pretresu u
obavezi su da se u sudu na pretresu ponasaju pristojno,cuvaju dostojanstvo suda I
psotuju red na sudu.
Ogranicena javnost predstavlja iskljucenje prisustva glavnom pretresu opste
javnosti.To znaci da osim lica cije je prisustvo obavezno,na glavnom pretresu
moze prisustvovati jos samo odredjen krug drugih lica.
Stranacka javnost ona podrazumeva to da kp mogu prisustvovati samo k.procesne
stranke.

Kod objavljivanja sudske odluke donesene na osnovu odrzanog glavnog pretresa,izreka

presude uvek mora biti obljavljena javno bez obzira da li je javnost bila ukljucena ili
iskljucena u glavnom pretresu. O iskljucenju javnosti odluku donosi vece suda.Vece
odluku ne moze da donese dok ne saslusa stranke.Odluka se donosi u formi resenja koje
mora biti javno objavljeno.

Prilikom vodjenja krivicnog postupka prema maloletnicima javnost je uvek iskljucena,ali

ogranicena javnost je dozvoljena.

Primenom nacela javnosti u kp ostvaruje se kontrola od strane kruga lica nad radom suda
I drugih ucesnika u postupku.Na ovaj nacin utice se na kvalitet procesne aktivnosti,a
narocito na kvalitet sudske odluke.

NACELO RASPRAVNOSTI

Nacelo raspravnosti odnosno kontradiktornosti predstavlja pravo krivicnoprocesnih

stranaka da u krivicnom postupku iznose sopstvene stavove o pitanjima koja su vezana za
krivicnu stvar I da se izjasne o stavovima suprotne strane, odnosno predstavlja pravo
stranaka I obavezu suda da se ukaze prilika svakoj strani da iskaze svoje stavove o
svakom dokazu. Ovo nacelo prisutno je tokom celog istraznog postupka, ali obim I nacin
primene se razlikuju u nekim fazama postupka. Nacelo raspravnosti se sprovodi na dva
nacina:

Neposrednim susretom stranaka pred sudom-na ovaj nacin stranke imaju najvecu
mogucnost da iznose svoje stavove,predlazu dokaze I istovremeno odgovore na
tvrdnje suprotne stranke.
Posrednim susretom stranaka pred sudom-tako sto stranke pismenim putem podnose
zahteve,predloge I druga pravna sredstva

NACELO ZASTITE LICNE SLOBODE

Nacelo zastite licne slobode predstavlja rezultat nastojanja da se sprece zloupotrebe I

prekovremeno ogranicenje slobode osumnjicenog I okrivljenog. To znaci da se licu
lisenom slobode bez odluke suda odmah saopstava da nije duzno da se izjasni, da sve sto
kaze moze biti upotrebljeno protiv njega na sudu I da ima pravo na branioca koga sam
izabere ili na branioca koji ce mu biti postavljen na teret budzetskih sredstava.

Ovo nacelo jos I regulise uslove pod kojima se neko lice moze lisiti slobode od strane
organa unutrasnijh poslova. Nacelo je prevashodno vezano za lisenje slobode koje
predstavlja kratki vremenski period, zato sto je cilj da se sto krace zadrzi kod
org.unutrasnjih poslova, odnosno da se sto pre preda istraznom sudiji I da se obezbedi
potpuna realizacija Ustavom zagarantovanig prava lica lisenog slobode.

NACELO PROCESNE EKONOMIJE

Nacelo procesne ekonomije znaci da se rasvetljenje I resenje krivicne stvari realizuju sa

sto manje utroska vremena I sredstava.Realizacija ovog nacela zavisi od 2 grupe faktora:

normativnih faktora(sadrze ih zakonske norme)

procesnih subjekata koji te zakonske norme realizuju

Primena nacela procesne ekonomije nesme ici na stetu zastite sloboda I prava ucesnika
postupka,odnosno na stetu utvrdjivanja istine.

NACELO IN DUBIO PRO REO

Ovo nacelo svoju primenu nalazi u slucaju kada sud nije stekao uverenje da konkretno
stanje stvari omogucava osudu okrivljenog.U ovakvoj situaci okrivljrni ne bi smeo trpeti
nikakve stetne posledice a odluka sudu bi morala biti donesena u korist okrivlejnog.
NACELO SLOBODNE OCENE DOKAZA

Sud je u krivicnom postupku ogranicen na primenu samo onih krivicnoprocesnih radnji

koje su predvidjene krivicnoprocesnom procedurom. A sa druge strane shodno nacelu
slobodne ocene dokaza, sud je apsurdno slobodan u izboru koje ce dokazne radnje
preduzimati u konkretnom slucaju I koji ce stepen dokaznog kredibiliteta pokloniti
dokazima di kojih na taj nacin dodje. Ovo nacelo opredstavlja neophodni korektiv u
odnosu na dejstvo slobodne ocene dokaza. Savremene krivicne postupke karakterise
primena nacela slobodne ocene dokaza,to ipak ne znaci da u postupcima nema dokaznih
pravila, da je sve prepusteno proceni sudije.

NACELO VODJENJA KRIVICNOG POSTUPKA NA JEZIKU KOJI JE U

SLUZBENOJ UPOTREBI U SUDU

Ovo nacelo ima I ustavni osnov. Prema njemu u kp u sluzbenoj upotrebi su srpski jezik I
cirilicno pismo. Drugi jezici I pisma sluzbeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.
Krivicni postupak se vodi na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu. Stranke svedoci I
druga lica koja ucestvuju u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik.
Ako se postupak ne vodi na jeziku tog lica, obezbedice se prevodilac na terte budzetskih
sredstava. Tuzbe, zalbe I drugi podnesci upucuju se sudu na jeziku koji je u sluzbenoj
upotrebi u sudu,a strain drzavljani mogu podneti I na svom jeziku. Sud pozive, odluke I
druga pismena upucuje na srpskom jeziku. Sudovi sabracavaju medjusobno I ukazuju
jedni drugima pravnu pomoc na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu. Ako je
pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine a upucuje se sudu u kome taj jezik nije
u sluzbenoj upotrebi, bice prilozen I prevod na srpskom jeziku.

KRIVICNOPROCESNI SUBJEKTI

U krivicnom postupku, u cilju ostvarivanja zadatka kpp, dolazi do preduzimanja

odredjenih kp radnji od strane kp subjekata. Ti subjekti su nosioci odredjenih prava I
obaveza, cijim preduzimanjem dolazi do realizacije kp zadatka. Prava I duznosti kp
subjekata se medjusobno razlikuju, tako da imamo podelu na:

kp subjekte koji su nosioci osnovnih kp funkcija I kojima je svojstven neposredan

interes za ostarivanje kp zadatka - ovlasceni tuzilac (koji ima funkciju optuzbe),
okrivljeni sa ili bez branioca (koji ima funkciju odbrane) I sud (koji ima funkciju
sudjenja).
drugi kp subjekti koji su nosioci sporednih funkcija u kriv.postupku (pomocni,
sporedni kp subjekti) I kojima je svojstven posredan interes za resenje krivicne
stvari - svedoci, vestaci, strucna lica, tumaci, policijski sluzbenici, zakonski
zastupnici itd.
Krivicnoprocesni subjekt je procesno sposobno fizicko ili pravno lice koje na osnovu
zakona poseduje prava I obaveze na osnovu kojih vrsi odredjenu funkciju u krivicnom
postupku sa ciljem ostvarivanja kp zadatka.

Osnovna obelezja kp subjekta su:

kp subjekti mogu biti I fizicka I pravna lica, s'tim sto se u svojstvu nekih kp
subjekata moze naci samo ili fizicko lice ili samo pravno lice
kp subjekt moze biti samo procesno sposobno lice - poseduje stvarnu I operativnu
legitimaciju. Stvarna se ogleda u odnosu lica prema odredjenoj krivicnoj stvari
(npr.lice koje je delom osteceno ima stvarnu legitimaciju za utuzenje konkretnog
krivic.dela), a operativna se ogleda u sposobnosti lica da svoja prava I duznosti u
kriv.postupku realizuje samostalno (npr. uzrast ili dusevno zdravlje).
posedovanje zakonom predvidjenog fonda prava I duznosti
kp subjekt je izvrsilac pripadajucih mu prava I duznosti, a sve sa ciljem
ostvarivanja kp zadatka, bilo samostalno (kao neposredni izvrsilac), bilo preko
ovlascenog lica (kao posredni izvrsilac)

Nacela kp subjekata spadaju u grupu posebnih kp nacela I odnose se na:

sve kp subjekte - opsta nacela kp subjekata

pojedine kp subjekte

U opsta nacela kp subjekta spadaju:

nacelo odeljenosti kp funkcija (nacelo multifunkcionalnosti) - svaki kp subjekat je

nosilac jedne zakonom utvrdjene funkcije u kriv.postupku I ne moze vrsiti vise od
jedne kp funkcije
nacelo ne bis in idem - istom licu za isto kriv.delo se ne moze suditi dva puta

KRIVICNI SUD

Krivicni sud je sud opste nadleznosti u situaciji kada resava I rasvetljava krivicnu
stvar I koji imaju odredjene karakteristike po pitanju sastava, nadleznosti I postupka
funkcionisanja.

Uredjenje I organizacija sudova

Uredjenje I organizacija sudova regulisani su nizom propisa: Zakon o uredjenju

sudova, Zakon o sudijama, Zakon o sedistima I podrucjima sudova I javnih
tuzilastava, Zakon o visokom savetu sudsva itd. Ovim zakonima su regulisana I
pitanja stvarne nadleznosti, uslova I postupka za izbor, prestanka funkcije I razresenje
sudija I sudija porotnika, sudske uprave, sredstava za rad sudstva itd.
 U RS postoje cetiri vrste sudova opste nadleznosti:

Osnovni sudovi - osnivaju se za teritoriju grada (jedne ili vise opstina) I sude u
prvom stepenu za kd za koja je predvidjena novcana kazna ili kazna zatvora do
deset godina ako za pojedina nije nadlezan drugi sud, pruza pravnu pomoc,
medjun.pravnu pomoc itd.

Visi sudovi - osnivaju se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova I sude:

U prvom stepenu za kd za koje je predvidjena kazna zatvora preko deset godina, za kd

protiv Vojske Srbije, odavanje drzavne tajne, izazivanje nacionalne, verske I rasne
mrznje I netrpeljivosti, povredu ugleda RS, odavanje sluzbene tajne, sude u
krivicnom postupku prema maloletnicima, odlucuju o zahtevima za rehabilitaciju
itd.
U drugom stepenu odlucuju o zalbama na odluke osnovnog suda, ali samo kada se
radi o odredjivanju mera obezbedjenja pristustva okrivljenog, kao I u skracenom
postupku

Apelacioni sudovi - osnivaju se za podrucja vise visih sudova I oni odlucuju o

zalbama na odluke visih sudova I osnovih sudova, odlucuje o sukobu nadleznosti
nizih sudova sa svog podrucja itd.

Vrhovni kasacioni sud - najvisi sud u RS I on odlucuje o vanrednih pravnim

sredstvima izjavljenim na odluke sudova RS, odlucuje o sukobu nadleznosti ako
za to nije nadlezan neki drugi sud, utvrdjuje nacelne pravne stavove radi
jedinstvene primene prava, razmatra primenu zakona I drugih propisa, imenuje
sudije Ustavnog suda itd.

Sudije bira Narodna skupstina, odnosno Visoki savet sudstva. Uslovi za izbor odredjenog
lica za sudiju se dele na:

Opsti uslovi - da je drzavljanin RS, da ispunjava opste uslove za rad u drz.organima,

zavrsen pravni fakultet, polozen pravosudni ispit, da je strucan I dostojan sudske
funkcije
Posebni uslovi - tri godine radnog iskustva za sudije osnovog suda, sest godina za
sudije viseg suda, deset godina za sudije apelacionog suda I dvanaest godina za
sudije Vrhovnog kasacionog suda

Sudska funkcija prestaje odlukom Visokog saveta sudstva I ona moze prestati:

Zahtevom sudije - sudija podnosi pismeni zahtev VSS

Navrsenjem radnog veka - nakon 65 godina zivota ili 45godina staza, a funkcija se
moze produziti najvise dve godine uz saglasnost sudije I vazi za zapocete poslove
Trajni gubitak radne sposobnosti za obavljanje sudske funkcije
 Prestanak funkcije sudiji koji je pri put biran - istekom trogodisnjeg mandata
Razresenje sudije - kada je osudjen za kd na bezuslovnu kaznu zatvora najmanje sest
meseci ili za kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim sudske funkcije, kad
nestucno vrsi funkciju ili zbog teskog disciplinskog prekrsaja. Odluku o
razresenju donosi VSS, a sudija ima pravo zalbe Ustavnom sudu u roku od 30
dana od dana objavljivanje odluke.

Nacela uredjenja, organizacije I funkcionisanja krivicnog suda

Nacelo nezavisnosti suda I sudije - po kome su sud I sudije samostalni u svom

radu,odnosno niko na njih ne moze da utice. Oni postupaju na osnovu ustava, zakona I
drugih propisa I postupaju po slobodnom sudijskom uverenju.

Nacelo zbornosti rada suda - prema kome sudovi sude kao kolegijalna tela - u vecu.
ZKP nacelo zbornosti realizuje na sledeci nacin:

U prvom stepenu sude u vecima od dvojice sudija I trojice sudija porotnika za kd za

koja je predvidjena kazna zatvora od 15godina I teza, I u vecima od jednog sudije
I dvojice sudija porotnika za kd za koja je predvidjena blaza kazna
U drugom stepenu sud sudi u vecima od trojice sudija
U trecem stepenu sudovi sude u vecima od pet sudija
Vanraspravno vece koje u prvostepenim sudovima resava odredjena pitanja je u
sastavu od trojice sudija
O zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje vece od pet sudija, a o zahtevu protiv
odluke tog veca odlucuje vece od sedam sudija
Sudovi viseg stepena odlucuju u vecu od trojice sudija u slucajevima koji ne spadaju
u prethodno navedene

Nacelo ucesca gradjana u sudjenju - cija se sustina sastoji u ucescu u sudjenju sudija
porotnika kao laickog, pravno neobrazovanog I strucno nepripremljenog elementa. Sudije
porotnici su clanovi sudeceg veca prvostepenih I drugostepenih sudova koji sude na
pretresu I njihova prava su identicna pravima profesionalnih sudija. Za sudiju porotnika
uslovi su: da je punoletni gradjanin RS, koji ima manje od 70 godina zivota I koji je
dostojan funkcije sudije porotnika (gde se vodi racuna o polu, starosti, zanimanju itd).
Mandat im traje 5godina, a sudija porotnik se I ranije moze razresiti funcije ukoliko se
protiv njega vodi I pokrenut je kriv.postupak za kd zbog kojeg moze biti razresen.

Nacelo visestepenosti - o jednog krivicnog stvari odlucuje vise sudova od kojih su jedni
nizi, a drugi visi sudovi, odn.odlucuje se u dva stepena (a nekad I u tri ili cetiri stepena).

Nadleznost krivicnog suda

Nadleznost krivicnog suda predstavlja pravo I duznost da u krivicnom postupku sud

rasvetli I resi odredjenu krivicnu stvar.
Nadleznost moze biti:

Stvarna nadleznost - prema prirodi I tezini kd I svojstvu ucinioca

Mesna nadleznost - prema podrucju nadleznosti suda
Funkcionalna nadleznost - prema vrsti radnji I poslova koje preduzima

Stvarna nadleznost podrazumeva pravo I duznost suda da, u zakonito pokrenutom I

sprovedenom postupku, sudi I presudi odredjenu krivicnu stvar. Kriterijumi po kojima se
odredjenom sudu dodeljuje konkretna krivicna stvar su: priroda kriv.dela, njegova tezina
I odredjena svojstva ucinioca. Aktom kojim se regulise stvarna nadleznost jeste Zakon o
uredjenju sudova. Prvostepena stvarna nadleznost podeljena je izmedju osnovnih sudova,
kao nizih I visih sudova, kao visih I to prema tezini kd.

Sud ima obavezu da vodi racuna o svojoj stvarnoj nadleznosti, a pravo isticanja prigovora
u pogledu stvarne nadleznosti imaju krivicnoprocesne stranke. Kad sud utvrdi da nije
nadlezan, predmet ce uputiti nadleznom sudu.

Mesna nadleznost predstavlja pravo I duznost stvarno nadleznog suda da rasvetli I resi
krivicnu stvar sa svoje teritorije. Mesna nadleznost je regulisana Zakonikom o
kriv.postupku. Mesnu nadleznost je moguce podeliti na redovnu I vanrednu.

Redovna mesna nadleznost se odredjuje: prema mestu izvrsenja krivicnog dela, prema
mestu prebivalista I boravista okrivljenog I prema mestu hvatanja ili samoprijavljivanja
okrivljenog.

Vanredna mesna nadleznost se odredjuje: nadleznost prvenstva, nadleznost po

koneksitetu, delegirana nadleznost I forum ordinatum (odredjena nadleznost).

Osnovni kriterijum za odredjivanje mesne nadleznosti jeste mesto izvrsenja krivicnog

dela, bilo da je u pitanju mesto radnje izvrsenja ili mesto nastupanja posledice.

Ako se kd izvrsi na domacem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi u domacem

pristanistu, mesno ce biti nadlezan sud na cijem podruciju se nalazi pristaniste. U drugim
slucajevima nadlezan ce biti sud na cijem se podrucju nalazi maticna luka broda ili
vazduhoplova ili domace pristaniste gde se brod ili vazduhoplov prvi put zaustavi.

Kada nije poznato mesto izvrsenja kd. mesno ce biti nadlezan sud na cijem se podrucju
nalazi prebivaliste odn.boraviste okrivljenog, a ako ni to nije poznato, mesno ce biti
nadlezan sud gde se okrivljeni lisi slobode ili se sam prijavi.

Ukoliko je u pitanju podrucje vise razlicitih sudova ili je neizvesno na cijoj teritoriji je
delo ucinjeno, nadlezan ce biti onaj sud koji je po zahtevu ovlascenog tuzioca prvi
zapoceo postupak ili kome je prvom podnesen zahtev za pokretanje postupka -
nadleznost prvenstva.
Vanredna mesna nadleznost po principu koneksiteta postoji u slucajevima:

kada jedno lice izvrsi vise kd (subjektivni koneksitet)

kada vise lica izvrsilo jedno kd (objektivni koneksitet)
kada je vise lica ucestvovalo u izvrsenju vise kd (mesoviti koneksitet)

Delegirana nadleznost je oblik prenosenja nadleznosti sa jednog na drugi sud I to u dva

slucaja:

kada nadlezni sud iz pravnih ili stvarnih razloga ne moze da vodi kriv.postupak u
konkretnoj krivicnoj stvari, duzan je da o tome obavesti neposredno visi sud koji
ce odrediti drugi stvarno nadlezan sud na svom podrucju.
ako je lakse sprovesti postupak ili ako postoje drugi vazni razlozi

Odredjena nadleznost postoji kada nije moguce ustanoviti nadleznost suda u konkretnoj
krivicnoj stvari, Vrhovni kasacioni sud ce odrediti koji sud ce biti nadlezan da sudi.

Sukob nadleznosti: moze biti negativan I pozitivan Negativan je karaktristican po tome

da dva ili vise sudova odbijaju nadleznost za resavanje konkretne kriv.stvari, a pozitivan
kada imamo dva ili vise suda koja smatraju da su mesno nadlezna.

Sukob nadleznosti obicno izaziva sud kome je predmet ustupljen na postupak, a on

smatra da je nadlezan sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud. Sud ne moze
izazvati sukob nadleznosti ukoliko mu je predmet ustpuljen na osnovu odluke
drugostepenog suda, koji je tu odluku doneo povodom zalbe na odluke prvostepenog
suda koji se oglasio nenadleznim. Sukob nadleznosti resava visi sud.

U slucaju subjektivnog I objektivnog koneksiteta sprovodi se jedinstveni kriv.postupak I

donosi jedna presuda.

1. Kod subjektivnog koneksiteta, ukoliko je za neka dela nadlezan nizi, a za neka visi
sud, mesno ce biti nadlezan visi sud, a ukoliko su nadlezni sudovi iste vrste, nadlezan ce
biti onaj sud kome je prvom podnet zahtev za vodjenje postupka.
2. Kod objektivnog koneksiteta mesno ce biti nadlezan sud koji je za bilo kod od
saizvrsilaca kd zapoceo postupak.
3. Kod mesovitog koneksiteta do spajanja kriv.postupaka moze doci samo po odluci suda,
ako izmedju ucinjenih kd postoji medjusobna veza I postoje isti dokazi. Stvarna
nadleznost se odredjuje prema najtezem delu, a mesna prema prvenstvu.

Od navedenog spajanja kriv.postupka postoji I izuzetak. Naime, sud na predog stranaka

ili po sluz.duznosti moze iz vaznih razloga da do zavrsetka glavnog pretresa, odluci da
postupak za pojedina kd ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji I posebno dovrsi I preda
drugom nadleznom sudu.
Funkcionalna nadleznost: reglise pitanje podele poslova u okviru stvarno I mesno
nadleznog suda u toku jednog kriv.postupka.

Izuzece sudija

ZKP pravi razliku izmedju obaveznog I fakultativnog izuzeca. U skladu sa tim, sudija Ili
sudija porotnik ne moze vrsiti sudijske duznosti:

ako je ostecen krivicnim delom

ako mu okrivljeni, njegov branilac, tuzilac, osteceni bracni drug ili srodnik po krvi u
prvoj liniji do bilo kog stepena, u pobocnoj liniji do cetvrtog stepena, a po tazbini
do drugog stepena
ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuziocem ili ostecenim u odnosu staraoca,
staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika
ako je u istom kriv.predmetu vrsio istrazne radnje ili ucestvovao u postupku kao
tuzilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomocnik ili je ispitan kao svedok ili
vestak
ako je u istom predmetu ucesvovao u donosenju odluke nizeg suda ili odluke koja se
pobija zalbom

Fakultativno izuzece nije precizirano u ZKP, vec se odnosi na okolnosti koje izazivaju
sumnju u nepristrasnost sudije ili sudije porotnika: izrazeno prijateljstvo, srodstvo u
drugim stepenima, razliciti odnosi zavisnosti itd.

Zahtev za izuzece se moze podneti pre glavnog pretresa, ako su razlozi za izuzece saznati
kasnije,odmah nakon saznanja razloga. U zahtevu se navodi na koga se zahtev odnosi I
razlozi zbog kojih se trazi izuzece. O zahtevu odlucuje predsednik suda, a zalba na
usvojeno resenje nije dozvoljena. Kada sudija ili sudija porotnik sazna da je podnet
zahtev za njegovo izuzece, duzan je da odmah obustavi rad na predmetu, a ako se radi o
fakultativnom izuzecu moze do donosenja resenja preduzimati samo one radnje za koje
postoji opasnost od odlaganja.

JAVNI TUŽILAC

Javni tužilac je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih I drugih
kažnjivih dela I preduzima mere za zaštitu ustavnosti I zakonitosti. Javni tužilac
svoje funkcije vrši na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora I
propisa donetog na osnovu zakona.

U RS postoje osnovna, viša, apelaciona tužilašta I tužilaštva posebne nadležnosti

(Tužilaštvo za organizovani kriminal I Tužilaštvo za ratne zločine). Pored njih postoji I
Republičko javno tužilaštvo. Ovo je najviše javno tužilaštvo u zemlji, podređena su mu
sva druga javna tužilaštva. Republički javni tužilac odgovara Narodnoj skupštini, dok
njemu odgovaraju svi niži javni tužioci.
Narodna skupština bira Republičkog javnog tužioca kao I druge tužioce na predlog
Vlade, a zamenika javnog tužioca, koji se prvi put bira na ovu funkciju, na predlog
Državnog veća tužilaca, I to sa mandatom od 3 godina.

Javnog tužioca na predlog Vlade bira takođe Narodna skupština, na period od 6 godina I
može biti ponovo biran. Vlada predlaže skupštini jednog ili više kandidata sa liste
kandidata koju je utvrdilo Državno veće tužilaca.

Uslovi koje javni tužilac I zamenik javnog tužioca moraju ispuniti su: da je državljanin
RS, koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, da je završio pravni fakultet,
položio pravosudni ispit I da je dostojan funkcije javnog tužioca. Kandidat pored
navedenih opštih uslova mora imati I rano iskustvo.

Funkcija javnog tužioca I zamenika javnog tužoica prestaje:

Na lični zahtev: Podnosi se pismeni zahtev Narodnoj skupštini, odnosno Državnom

veću, o kom se odlučuje u roku od 30 dana, ukoliko se ne odluči u roku, smatra se
da je funkcija prestala istekom roka.
Navršenjem radnog veka: Javnom tužiocu I zameniku prestaje funkcija kad navrše 65
godina života ili 40 godina staža osiguranja. Izuzetno po zahtevu Republičkog
javnog tužioca, Državno veće tužilaca može im produžiti radni vek za 2 godine,
uz njihovu saglasnost, a radi zavrsavanja rada na započetim predmetima.
Trajnim gubitkom radne sposobnosti: Funkcija prestaje ukoliko strucna komisija da
mišljenje da zdravstveno nije sposoban za vršenje funkcije.
Razrešenjem: Javni tužilac I zamenik javnog tužioca razrešavaju se kad su
pravosnažno osuđeni za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili
za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim za javnotužilačke funkije, kad nestručno
vrše funkciju ili zbog učinjenog disciplinskog prekršaja. Odluku o prestanku
funkcije donosi Narodna skupština na predlg Vlade, koja predlaže razrešenje na
osnovu razloga utvrđenih od strane Državnog veća tužilaca.
Ukoliko ne bude izabran ponovo, odnosno ukoliko ne bude izabran na stalnu funkciju

Državno veće tužilaca je samostalan organ od 11 članova. Nadležno je da predlaže

Narodnoj skupštini kandidata za prvi izbor za zamenike javnog tužioca, bira zamenika za
trajno obavljanje te funkcije, odlučuje u postupku prestanka funkcije javnog tužioca,
obavlja druge poslove odredjene Zakonom o državnom veću tužilaca.

Načela uredjenja javnog tužilaštva:

Načelo jednokosnog (monokratskog) uređenja: Prema ovom načelu, javno tužilaštvo

predstavlja I njegovu funkciju obavlja jedno lice-javni tužilac.
Načelo hijerarhijske podređenosti nižeg javnog tužioca višem: Svaki niži tužilac I
svako niže tužilaštvo podređeni su višem tužiocu I višem tužilaštvu. Svako javno
tužilaštvo I svaki javni tužilac podređeni su Republičkom javnom tužilaštvu I
tužiocu.
 Načelo devolucije: Viši javni tužilac raspolaže pojedinim radnjama iz nadležnosti
nižeg.
Načelo supstitucije: Ovo načelo daje mogućnost višem javnom tužiocu da ovlasti
nižeg da postupa u stvarima iz nadelžnosti nekog drugog nižeg javnog tužioca,
kada je nadležni sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga. Izuzetno Republički javni
tužilac može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom
predmetu iz nadležnosti drugog tužioca radi efikasnijeg vođenja postupka.

Nadležnost javnog tužioca:

Stvarna nadležnost: Javno tužilaštvo postupa pred osnovnim sudom, više javno
tužilaštvo pred višim sudom, apelaciono tužilaštvo postupa pred apelacionim sudom a
Republičko javno tužilaštvo pred Vrhovnim kasacionim sudom.
Mesna nadležnost: Određuje se prema odredbama koje se primenjuju I u odnosu na
nadležnost suda onog područja za koje je tužilac postavljen.
Sukob nadležnosti između javnih tužilaca: Rešava ga neposredno viši javni tužilac koji
je nadređen za javne tužioce koji su u sukobu n. Republički javni tužilac rešava sukobe
nadležnosti kod javnih tužilaca posebne nadležnosti. Nenadležni tužilac ima obavezu da
preduzima one procesne radnje kod kojih postoji opasnost odlaganja, dok se sukob
nadležnosti ne reši.

Izuzeće javnog tužioca:

Predviđen je radi obezbeđenja objektivnosti I nepristrasnosti, a funkcionise tako što:

se na njega primenjuju odredbe o izuzeću sudija I sudija porotnika i
o izuzeću javnog tužioca određuje neposredno viši javni tužilac.

Imunitet javnog tužioca:

Javni tužilac I zamenik javnog tužioca uživaju imunitet. U skladu sa tim, ne mogu biti
pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju funkcije, osim ukoliko se radi o
krivičnom delu kršenja zakona od strane njih samih. Bez odobrenja Narodne skupštine ne
mogu biti lišeni slobode u postupku krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke
funkcije.

Uloga I položaj javnog tužioca u krivičnom postupku:

U krivičnom postupku, javni tužilac je krivičnoprocesna stranka koja ima funkciju

optužbe. Ima dužnost I pravo da preduzima krivično gonjenje za ona krivična dela koja se
gone po službenoj dužnosti. Javni tužilac postupa po načelu legaliteta krivičnog gonjenja.
Ukoliko zakon predviđa postojanje odobrenja nadležnog državnog organa javni tužilac ne
može podići optužnicu I zahtevati sprovođenje istrage bez odobrenja.

Uloga javnog kao državnog organa sastoji se u zaštiti javnih I državnih interesa. Iz tog
razloga mora postupati objektivno I nepristrasno. Obaveza javnog tužioca u krivičnom
postupku sastoji se u utvrđivanju materijalne istine I izvođenja dokaza, I izjave žalbi bile
one u korist oštećenog ili okrivljenog, a sve ovo u cilju materijalne odbrane od
eventualne pogrešne I nezakonite odluke suda.

OŠTEĆENI

Oštećeni je lice kom je krivičnim delom povređeno ili ugroženo neko njegovo lično ili
imovinsko pravo.

Svojstvo oštećenog mogu steći kako fizička tako i pravna lica.

U krivičnom postupku oštećeni se može pojaviti:

kao privatni tužilac,

kao supsidijarni tužilac,
s predlogom za krivično gonjenje,
s predlogom za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva, i
kao svedok.

Kada se oštećeni poziva kao svedok, njegova volja je u tom momentu isključena.

OŠTEĆENI KAO PRIVATNI TUŽILAC

U svojstvu privatnog tužioca, oštećeni se javlja kod krivičnih dela koja se gone po
predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi. Kod ovakvih krivičnih dela, privatna tužba
predstavlja zapravo i jedinu tužbu.

Privatnu tužbu može podneti ovlašćeno lice, tj oštećeni, i to bez obzira na to da li se radi
o fizičkom ili pravnom licu.

Ukoliko krivičnim delom budu povređena ili ugrožena lična ili imovinska prava više lica,
sva ta lica imaju pravo na podnošenje privatne tužbe istovremeno.

U slučaju nastupanja smrti oštećenog, u toku roka za podnošenje privatne tužbe,

privatnu tužbu mogu podneti i sledeća lica: njegov bračni drug, lice sa kojim živi u
vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća
i sestre. Ova lica mogu u roku od 3 meseca od dana smrti oštećenog podneti predlog ili
tužbu, tj. dati izjavu da postupak žele da nastave. Kod ovakvih slučajeva, sud nema
obavezu da obavesti ova lica o njihovim pravima nakon smrti privatnog tužioca.

Da bi oštećeni stekao svojstvo privatnog tužioca, on privatnu tužbu mora podneti u roku
od 3 meseca od dana kada je saznao za krivično delo i učinioca i na taj način gubi to
pravo.

Privatnu tužbu protiv nepoznatog učinioca NIJE MOGUĆE PODNETI.

Oštećeni ima sledeća prava:

Da tokom čitavog postupka, naročito na glavnom pretresu, predlaže dokaze, kao i da

postavlja pitanja optuženom, svedocima i veštacima, da iznosi primedbe i objašnjenja
i daje druge izjave i predloge
Da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz, sve dok ne bude ispitan kao
svedok. Istražni sudija i predsednik veća su u obavezi da oštećenog kao privatnog
tužioca upoznaju sa njegovim pravima
Da prisustvuje pojedinim radnjama dokazivanja i da bude obavešten o njihovom
izvodnjenju
Da bude obavešten o danu održavanja glavnog pretresa pred prvostepenim sudom i da
bude upoznat o posledicama nedolaska na glavni pretres
ima pravo povraćaja u pređašnje stanje, u 2 slučaja:
ako iz opravdanog razloga nije mogao da prisustvuje glavnom pretresu
ako poziv za glavni pretres nije mogao da mu se iz opravdanih razloga uruči, ili
ukoliko nije obavestio sud o promeni adrese
Pravo čitanja privatne tužbe na glavnom pretresu, koji po privatnoj tužbi usmeno izlaže
predsednik veća
Pravo dostavljanja uputstva o žalbi, tj.pouke o pravnom leku

Dužnosti oštećenog kao privatnog tužioca su:

Da obavesti sud o promeni adrese ili boravišta

Dužnost naknade troškova krivičnog postupka, neophodnih izdataka i nagrada
njihovog branioca, pod uslovom da je postupak okončan presudom kojom se
okrivljeni oslobađa optužbe ili presudom kojom se optužba odbija ili rešenjem
o obustavi postupka
Dužnost da se korektno ponaša u postupku.

Privatni tužilac može odustati od privatne tužbe na osnovu izjave volje, zatim prećutim i
izričitim odustankom.

Takođe može odustati od tužbe na glavnom pretresu, gde sud donosi presudu kojom se
tužba odbija. Za sve ostale slučajeve postupak se obustavlja rešenjem.
Sam odustanak se daje usmeno na zapisnik ili pak pismenim podneskom koji se dostavlja
sudu, neposredno ili posredno.

Jednom kada privatni tužilac odustane od tužbe, gubi pravo na ponovno podnošenje tužbe
po istoj stvari. Odustanak se kao takav ne može opozvati.

OŠTEĆENI KAO SUPSIDIJARNI TUŽILAC

Ukoliko javni tužilac pronadje da ne postoje osnovi za pokretanje krivičnog postupka ili
za nastavljanje krivičnog gonjenja, stvaraju se uslovi da oštećeni stekne svojstvo
supsidijarnog tužioca. Tada, oštećeni može preduzeti gonjenje ili pokrenuti samo za isto
delo, za koje je javni tužilac odbacio krivičnu prijavu ili odustao od daljeg gonjenja.

Oštećeni kao supsidijarni tužilac, u svojstvu tužioca, može se javiti samo kod krivičnih
dela za koje se goni po službenoj dužnosti.

U sledećim situacijama oštećeni stiče pravo na pokretanje ili produženje već pokrenutog
krivičnog postupka:

Kada javni tužilac, usled toga što smatra da uslovi za krivično gonjenje ne postoje,
krivičnu prijavu odbaci;
kada istražni sudija rešenjem obustavi istragu zbog odustanka javnog tužioca od gonjenja
u toku istrage
kada istraga, rešenjem od strane veća, bude obustavljena mimo volje javnog tužioca
kada javni tužilac od optužnice odustane pre početka glavnog pretresa
kada javni tužilac od optužnice odustane na glavnom pretresu
kada javni tužilac od optužnice odustane pred sudom koji vodi u II stepenu
kada oštećeni podnese krivičnu prijavu, a javni tužilac u roku od mesec dana po prijemu
prijave niti podnese optužni predlog, niti obavesti oštećenog da je prijavu odbacio.

Ukoliko javni tužilac premine u toku trajanja roka za preduzimanje gonjenja, ili u toku
trajanja postupka, njegov bračni drug, ili lice sa kojim živi u zajednici, brat, sestra,
roditelji, deca, usvojenici, mogu u roku od 3 meseca od dana njegove smrti preduzeti
gonjenje.

Ukoliko oštećeni kao tužilac umre u toku trajanja roka za preduzimanje ili u toku
postupka, njegovi sukcesori , u roku od 3 meseca od dana njegove smrti, mogu dati izjavu
o tome da postupak nastavljaju.

Optuženi može pokrenuti ili nastaviti krivično gonjenje:

U slučaju kada je do odustanka javnog tužioca od gonjenja došlo pre ili u toku istrage,
podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage;
U slučaju kada je do odustanka javnog tužioca došlo posle podignute optužnice pa sve do
završetka glavnog pretresa, kao i na pretresu pred sudom koji sudi u II stepenu,
U slučaju kada se vodi skraćeni krivični postupak, podnošenjem optužnog predloga.

Pored toga, supsidijarni tužilac može preduzeti ili nastaviti krivično gonjenje i:

Izjavom žalbe na rešenje o obustavi istrage;

Usmenom izjavom o produženju krivičnog gonjenja i
Podnošenjem molbe za povraćaj u pređašnje stanje
Gubitak prava oštećenog na sticanje svojstva supsidijarnog tužioca može biti apsolutan i
relativan.

OŠTEĆENI SA IMOVINSKOPRAVNIM ZAHTEVOM

Vodjenje krivičnog postupka postiže se rasvetljenje i rešenje krivične stvari, u kom često
nastanu i određene posledice imovinskog karaktera. U takvim slučajevima se pojavljuje
šteta na dobrima koja pripadaju određenom fizičkom ili pravnom licu.

Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku može podneti

lice koje je ovlašćeno da takav zahvet ostvaruje u parničnom postupku.
Imovinskopravni zahtev može iti postavljen samo prema okrivljenom, ne i prema trećim
licima i može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništavanje određenog
pravnog posla.

Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku podnosi se

organu kome se podnosi i krivična prijava ili sudu pred kojim se vodi postupak. Predlog
se može podneti najkasnije do završetka glavnog pretresa pred sudom u prvom stepenu.
Ovakav predlog se postavlja u tužbi, mada može i u drugim podnescima.

Imovinskopravni zahtev mora biti jasno određen i opisan, kako bi sud postupao sam u
okviru grnica postavljenog zahteva. Odustajanje od predloga za ostvarivanje
imovinsopravnog zahteva u kriivčnom postupku moguće je i u parničnom postupku.

Pri odlučivanju u imovinskopravnom zahtevu, sud može doneti neku od sledećih odluka:

Da dosudi imovinskopravni zahtev u celini, ili delimično, a za višak oštećenog uputi na

parnicu
Oštećenog uputi da imovinskopravni zahtev u celini ostvari u parnici
Oštećenog uputi da imovinskopravni zahtev može prijaviti u postupku koji će otpočeti ili
produžiti nadležni sud kada se oglasi nenadležnim za krivični postupak.

OŠTEĆENI KAO SVEDOK

Oštećeni će biti saslušan u toku krivičnog postupka samo ako je verovatno da će moći da
da obaveštenja o krivičnom delu i učiniocu ili drugim važnim okolnostima.

Saslušanje oštećenog kao svedoka obavlja se u skladu sa odredbama Zakonika o

krivičnom postupku.

Oštećeni koji je prisutan na glavnom pretresu i treba da bude saslušan kao svedok, biće
saslušan odmah nakon saslušanja optuženog. Oštećeni koji se saslušava u svojstvu
svedoka mora biti upitan da li želi da imovinskopravni zahtev ostvaruje u krivičnom
postupku. Razgledanje spisa će mu se onemogućiti sve dok ne bude saslušan kao svedok.
Imajući u vidu da je tužilac uvek prilično pristrasan u odnosu na svoje krivično delo,
njegov iskaz će od strane suda biti prihvaćen sa „rezervom“.

Potrebno je stvoriti realnu ocenu iskaza oštećenog kao svedoka.

ZAKONSKI ZASTUPNICI I PUNOMOĆNICI OŠTEĆENOG

Oštećeni u krivičnom postupku može imati zakonskog zastupnika i punomoćnika. Npr,

ukoliko je oštećeni maloletnik ili lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti,
njegov zakonski zastupnik poseduje ovlašćenje davanja svih izjava i preduzimanja svih
radnji koje inače i sam oštećeni može preduzeti. Zakonski zastupnici kod maloletnih lica
su obično njihovi roditelji koji roditeljsko pravo vrše sporazumno.

Ukoliko roditelj, kao poslovno nesposoban ima zakonskog zastupnika, taj zastupnik nije
istovremeno i zakonski zatupnik maloletnika. U tom slučaju se maloletniku određuje
poseban zastupnik.

Ukoliko oštećeni u krivičnom postupku nema svog zakonskog zastupnika, a on je

neophodan, sud će od organa starateljstva zatražiti da mu odredi staraoca.

Punomoćnik je lice preko kog oštećeni i njegov zakonski zastupnik mogu vršiti svoja
prava u krivičnom postupku i njega može imati procesno sposoban oštećeni i zakonski
zastupnik procesno nesposobnog lica.

Za punomoćnika može biti angažovano svako poslovno sposobno fizičko lice, bez obzira
na svoju stručnu spremu. Punomoćnik ne mora biti advokat, pa čak ni diplomirani
pravnik. Organ pred kojim se punomoćnik pojavljuje je po službenoj dužnosti dužan da
izvrši proveru da li je punomoćnik uredno ovlašćen.

U slučaju da postavljeni punomoćnik iz nekog razloga ne može dalje da vrši dužnost,

istražni sudija ili predsednik veća će ga razrešiti te dužnosti i postaviti novog.

OKRIVLJENI

Okrivljeni je lice u odnosu na koje se,usled postojanja osnovane sumnje da je izvrsilo

kr.delo koje mu se stavlja na teret vodi kr.postupak.Okrivljeni je nosilac funkcije odbrane
I predstavlja jedan o tri osnovna krivicnoprocesna subjekta.

Svojstvo okrivljenog u kr.postupku,pored fizickog lica moze steci I pravno lice koje
odgovara za kr.delo u okviru svojih poslova. Zakonom je predvidjena kumulativna
odgovornost pravnog lica I fiickog lica koje je izvrsilo kr.delo u korist pravnog lica.Za
odgovornost pravnog lica trazi se postojanje krivice koja se izvodi iz krivice lica koje je
postupalo u ime I za racun pravnog lica.
Za lice protiv koga je pokrenut I protiv koga se vodi kr.postupak Zakonik o kr.postupku
je dao I odredjene nazive:

Okrivljeni-lice protiv koga je doneto resenje o sprovodjenju istrage ili protiv koga je
podneta optuznica,optuzni predlog ili privatna tuzba
Optuzeni-lice protiv koga je optuznica stupila na pravnu snagu
Osudjeni-lice za koje je pravosnaznom presudom ili pravosnaznim resenjem o
kaznjavanju utvrdjeno da je krivicno odgovorno za odredjeno kr.delo;lice kome je
izrecena sudska opomena

Zakonik o krivicnom postupku sva ova lica(okrivljeni,optuzeni I osudjeni) zajednickim

imenom naziva ‘okrivljeni'.

Primarno pravo okrivljenog u kr.postupku je pravo okrivljenog na odbanu koja moze biti
strucna I licna. Strucna odbrana je odbrana okrivljenog koju vrsi branilac okrivljenog,za
razliku od licne odbrane koju vrsi sam okrivljeni.

Vec na prvom saslusanju okrivljeni mora biti upoznat sa kr.delom koje mu se stavlja na
teret kao I sa osnovama optuzbe I dokazima koji ga terete.Okrivljenom mora biti
omoguceno da se izjasni o svim cinjenicama I dokazima I mora mu se saopstiti da nije
duzan da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja,a zabranjeno je
prema okrivljenom upotrebljavati,silu,pretnju,obmanu,obecanje..

U kr.postupku prisustvo okrivljenog je obavezno,a do sudjenja u osustvu okrivljenog

dolazi samo izuzetno,I okrivljeni ima obavezu odazivanja pozivu suda. Krivicni postupak
se u slucaju smrti okrivljenog obustavlja.

Okrivljeni ima obavezu da sud obavesti kako o promeni adrese I boravista,tako I o samoj
nameri da promeni boraviste.
MERE ZA OBEZBEDJENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO
VODJENJE KR.POSTUPKA:

Mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obebedjenje njegovog prisustva I za

nesmetano vodjenje kr.postupka su: Poziv, Dovodjenje, Zabrana napustanja stana ili
mesta boravista, Jemstvo i Pritvor

1.Poziv: prisustvo okrivljenog u kr.postupku obezbedjuje se njegovim pozivanjem,a

poziv okrivljenom upucuje sud. Pozivanje se vrsi dostavljanjem zatvorenog pismenog
poziva,koji obavezno mora sadrzati:naziv suda koji poiva,licno ime okrivljenog,zakonski
naziv kr.dela koji mu se stavlja na teret,mesto gde okrivljeno treba da dodje,dan I cas
kada okrivljeni treba da se javi,naznacenje da se poziva u svojstvu okrivljenog I
upozoredje d ace u slucaju nedolaska biti prinudno doveden,sluzbeni pecat I ime I
prezime sudije koji poziva.

U koliko okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti ili druge neotklonjive
smetnje saslusace se u mestu gde se nalazi ili ce se obezbediti njegov prevoz do sudske
zgrade ili drugog mesta gde se radnja preduzima

2.Dovodjenje: moze se primeniti:

Ako je doneto resenje o pritvoru

Ako uredno pozvani okrivljeni ne dodje a svoj izostanak ne opravda

Ako se nije moglo izvrsiti uredno dostavljanje poziva,a iz okolnosti ocigledno

proizilazi da okrivljeni izbegava prijem poiva

Odluku o primeni ove mere nadlezni organ donosi u formi pismene naredbe koja
sadri:ime I prezime okrivljenog koji se dovodi,mesto I godinu rodjenja,zakonski naziv kr
dela koje mu se stavlja na teret uz navodjenje odredbe kr zakona,zakon zbog koga se
naredjuje dovodjenje,sluzbeni pecat I potpies sudije koji naredjuje dovodjenje.

Naredbu za dovodjenje izdaje sud, a njeno izvrsenje je povereno organima unutrasnjih

poslova,a ako okrivljeni to odbije dovesce se prinudno.

Naredbu za dovodjenje vojnog lica, pripadnika policije ili straze zatvora izvrsava njihova
komanda,odn.ustanova.

3.Zabrana napustanja stana ili mesta boravista: ovoj meri se pribegava u slucaju kada
postoje okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao pobeci,sakriti se ili otici u
nepoznato mesto. Uz ovu meru moe biti zabranjeno posecivanje odredjenih mesta ili
sastajanje sa odredjenim licima I prilazenje odredjenim licima,ili nalozeno da se
povremeno javlja odredjenom drzavnom organu,odn.privremeno mu moze biti oduzeta
putna isprava ili vozacka dozvola.
Resenjem o odredjivanju navedenih mera,okrivljeni se upozorava na to da se protiv njega
moze odrediti pritvor u slucaju da prekrsi izrecene zabrane.

Zabranu napustanja boravista u toku istrage odredjuje I ukida istrazni sudija,a posle
podignute optuznice predsednik veca.

Protiv resenja kojim se odredjuje,produzava ili ukida mera,stranke mogu izjaviti zalbu,a
javni tuilac I protiv resenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen. O zalbi
odlucuje vanraspravno vece suda u roku od tri dana od dana prijema zalbe,a zalba
izvrsenje resenja ne zadrzava.

4.Jemstvo: se primenjuje u slucaju da prema okrivljenom treba odrediti,ili je vec

odredjen pritvor zbog bojazni d ace pobeci kao I u slucaju ako uredno pozvani optuzeni
ocigledno izbegava da dodje na glavni pretres. U koliko okrivljenog treba staviti u pritvor
ili je vec stavljen u pritvor samo iz bojani d ace pobeci moze se pustiti na slobodu u
jemstvo.

Jemstvo se moze odrediti kao I mera obezbedjenja postovanja sledecih

ogranicenja:zabrane posecivanja odredjenih mesta,sastajanja sa odredjenim
licima,prilazenja odredjenim licima kao I u svojstvu alternative elektronskom nadzoru.

Ova mera uvek glasi na novcani iznos koji sud odredjuje s obzirom na tezinu kr dela,licne
I porodicne prilike okrivljenog I imovinsko stanje lica koje daje jemstvo.

Kada se stvore uslovi zaukidanje jemstva,polozen novcani iznos,dragocenosti,hartije od

vrednosti ili druge pokretne stvari se vracaju,a hipoteka se skida.

Odluka o jemstvu donosi se u formi resenja koje u toku istrage donosi istrazni
sudija,posle podignute optuznice predsednik vec,a na glavnom pretresu vece.

5.Pritvor: predstavlja najtezu meru za obezbedjenje prisustva okrivljenog u kr

postupku,koja se sastoji u privremenom ogranicenju slobode kretanja okrivljenog I u
nametanju odredjenih uslova zivljenja za odredjeno vreme. Pritvor se moze odrediti samo
odlukom suda pod uslovima propisanim u Zakoniku o kr postupku,ako je pritvaranje
neophodno radi vodjenja kr postupka I ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom.
Pritvor moze biti ukinut tokom celog postupka ukoliko prestanu razlozi na osnovu kojih
je bio odredjen.

Pritvor se odredjuje pismenim resenjem nadleznog suda,koje sadrze:ime I prezime lica

koje se pritvara,kr delo za koje se okrivljuje,zakonski osnov za pritvor,veme na koje je
odredjen pritvor,vreme lisenja slobode,pouku o pravu na zalbu,obrazlozenje osnova I
razloga za odredjivanje pritvora,slubeni pecat I potpies sudije koji odredjuje pritvor.
Resenje o pritvoru se predaje licu na koje se odnosi u casu lisenja slobode,a najkasni u
roku od 12 sati od casa lisenja slobode.

Pritvor se odredjuje ako u odnosu na lice,za koje postoji osnovana sumnja da jeucinilo kr
delo,bude ispunjen neki od sledecih formalnih uslova:

Ako se krije ili ako se ne moze utvrditi njegaova istovetnost,ili ako postoje druge
okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva

Ako postoje okolnosti koje ukazuju d ace unistiti,sakriti,izmeniti ili falsifikovati

dokaze ili tragove kr dela ili ako okolnosti ukazuju d ace ometati postupak
uticajem na svedoke,vestake,saucesnike il prikrivace

Ako okolnosti ukazuju da ce ponoviti kr delo ili dovrsiti pokusano kr delo ili da ce
uciniti kr delo kojim preti

Ako u svojstvu optuzenog koji je jedom uredno pozvan,ocigledno izbegava da dodje

na glavni pretres

Ako je za kr delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko 10 god I
ako je to opravdano zbog posebno teskih okolnosti kr dela

Ako je presudom prvostepenog suda licu izrecena kazna zatvora od 5 godili teza
kazna I ako je to opravdano zbog posebno teskih okolnosti kr dela

Pritvor moze odrediti iskljuucivo sud a u istrazi pritvor odreduje istrazni sudija. Pritvor se
odredjuje resenjem koje se licu na koje se odnosi predaje odmah,a najkasnije u roku od
12 sati od casa lisenja slobode. Protiv resenja o pritvoru pritvoreno lice moze izjaviti
zalbu vecu u roku od 24 casa od casa predaje resenja.

Vreme trajanja pritvora ograniceno je samo u istrazi.Maksimalno trajanje pritvora u

istrazi je 3,odn 6 meseci,sto zavi od tezine kr dela.

Posle predaje optuznice sudu sve do zavrsetka glavnog pretresa,odluka o

oredjivanju,produzenju ili ukidanju pritvora,donosi se u formi resenja od strane veca.

Kada prestanu da postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio odredjen,ili kada istekne vreme
na koje je pritvor bio odredjen,dolazi do ukidanja pritvora. U zavisnosti od razloga za
ukidanje pritvora,ova odluka se donosi ili po sluzbenoj duznosti ili na osnovu predloga
ovlascenog tuzioca. Tako:

U istrazi odluku o ukidanju pritvora donosi istrazni sudija uz saglasnost sa

ovlascenim tuziocem.Kada se pritvor ukida zbog isteka roka trajanja
pritvora,istrazni sudija donosi resenje o ukidanju pritvora,samostalno,p sluzbenoj
duznosti
 Nakon predaje optuznice sudu,pa do okoncanja glavnog pretresa,odluku o ukidanju
pritvora,do pocetka glavnog pretresa,donosi vanraspravno vece suda,a pose
pocetka glavnog suda raspravno vece suda. Pre nego sto se odluka o ukidanju
pretresa donese,obavezno se pribavlja misljenje javnog tuzioca ali samo u
slucajevima kada se krivicni postupak vodi po njegovom zahtevu.

MERE ZA OBEZBEDJENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO

VODJENJE KR.POSTUPKA:

Mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obebedjenje njegovog prisustva I za

nesmetano vodjenje kr.postupka su:

1.Poziv 2.Dovodjenje 3.Zabrana napustanja stana ili mesta boravista 4.Jemstvo 5.Pritvor

1. Poziv: prisustvo okrivljenog u kr.postupku obezbedjuje se njegovim pozivanjem, a

poziv okrivljenom upucuje sud. Pozivanje se vrsi dostavljanjem zatvorenog pismenog
poziva, koji obavezno mora sadrzati:naziv suda koji poiva,licno ime okrivljenog,zakonski
naziv kr.dela koji mu se stavlja na teret,mesto gde okrivljeno treba da dodje,dan I cas
kada okrivljeni treba da se javi,naznacenje da se poziva u svojstvu okrivljenog I
upozoredje d ace u slucaju nedolaska biti prinudno doveden,sluzbeni pecat I ime I
prezime sudije koji poziva.

U koliko okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti ili druge neotklonjive
smetnje saslusace se u mestu gde se nalazi ili ce se obezbediti njegov prevoz do sudske
zgrade ili drugog mesta gde se radnja preduzima

2. Dovodjenje: moze se primeniti:

Ako je doneto resenje o pritvoru

Ako uredno pozvani okrivljeni ne dodje a svoj izostanak ne opravda

Ako se nije moglo izvrsiti uredno dostavljanje poziva,a iz okolnosti ocigledno

proizilazi da okrivljeni izbegava prijem poiva

Odluku o primeni ove mere nadlezni organ donosi u formi pismene naredbe koja
sadri:ime I prezime okrivljenog koji se dovodi,mesto I godinu rodjenja,zakonski naziv kr
dela koje mu se stavlja na teret uz navodjenje odredbe kr zakona,zakon zbog koga se
naredjuje dovodjenje,sluzbeni pecat I potpies sudije koji naredjuje dovodjenje.

Naredbu za dovodjenje izdaje sud,a njeno izvrsenje je povereno organima unutrasnjih

poslova,a ako okrivljeni to odbije dovesce se prinudno.
3. Zabrana napustanja stana ili mesta boravista: ovoj meri se pribegava u slucaju kada
postoje okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao pobeci, sakriti se ili otici u
nepoznato mesto. Uz ovu meru moe biti zabranjeno posecivanje odredjenih mesta ili
sastajanje sa odredjenim licima I prilazenje odredjenim licima,ili nalozeno da se
povremeno javlja odredjenom drzavnom organu,odn.privremeno mu moze biti oduzeta
putna isprava ili vozacka dozvola.

Resenjem o odredjivanju navedenih mera,okrivljeni se upozorava na to da se protiv njega

moze odrediti pritvor u slucaju da prekrsi izrecene zabrane.

Zabranu napustanja boravista u toku istrage odredjuje I ukida istrazni sudija,a posle
podignute optuznice predsednik veca.

Protiv resenja kojim se odredjuje,produzava ili ukida mera,stranke mogu izjaviti zalbu,a
javni tuilac I protiv resenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen. O zalbi
odlucuje vanraspravno vece suda u roku od tri dana od dana prijema zalbe,a zalba
izvrsenje resenja ne zadrzava.

4. Jemstvo: se primenjuje u slucaju da prema okrivljenom treba odrediti,ili je vec

odredjen pritvor zbog bojazni d ace pobeci kao I u slucaju ako uredno pozvani optuzeni
ocigledno izbegava da dodje na glavni pretres. U koliko okrivljenog treba staviti u pritvor
ili je vec stavljen u pritvor samo iz bojani d ace pobeci moze se pustiti na slobodu u
jemstvo.

Jemstvo se moze odrediti kao I mera obezbedjenja postovanja sledecih

ogranicenja:zabrane posecivanja odredjenih mesta, sastajanja sa odredjenim
licima,prilazenja odredjenim licima kao I u svojstvu alternative elektronskom nadzoru.

Ova mera uvek glasi na novcani iznos koji sud odredjuje s obzirom na tezinu kr dela,licne
I porodicne prilike okrivljenog I imovinsko stanje lica koje daje jemstvo.

Kada se stvore uslovi zaukidanje jemstva,polozen novcani iznos,dragocenosti,hartije od

vrednosti ili druge pokretne stvari se vracaju,a hipoteka se skida.

Odluka o jemstvu donosi se u formi resenja koje u toku istrage donosi istrazni
sudija,posle podignute optuznice predsednik vec,a na glavnom pretresu vece.

5. Pritvor: predstavlja najtezu meru za obezbedjenje prisustva okrivljenog u kr

postupku,koja se sastoji u privremenom ogranicenju slobode kretanja okrivljenog I u
nametanju odredjenih uslova zivljenja za odredjeno vreme. Pritvor se moze odrediti samo
odlukom suda pod uslovima propisanim u Zakoniku o kr postupku,ako je pritvaranje
neophodno radi vodjenja kr postupka I ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom.
Pritvor moze biti ukinut tokom celog postupka ukoliko prestanu razlozi na osnovu kojih
je bio odredjen.
Pritvor se odredjuje pismenim resenjem nadleznog suda,koje sadrze:ime I prezime lica
koje se pritvara,kr delo za koje se okrivljuje,zakonski osnov za pritvor,veme na koje je
odredjen pritvor,vreme lisenja slobode,pouku o pravu na zalbu,obrazlozenje osnova I
razloga za odredjivanje pritvora,slubeni pecat I potpies sudije koji odredjuje pritvor.

Resenje o pritvoru se predaje licu na koje se odnosi u casu lisenja slobode,a najkasni u
roku od 12 sati od casa lisenja slobode.

Pritvor se odredjuje ako u odnosu na lice,za koje postoji osnovana sumnja da je ucinilo kr
delo,bude ispunjen neki od sledecih formalnih uslova:

Ako se krije ili ako se ne moze utvrditi njegaova istovetnost,ili ako postoje druge
okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva

Ako postoje okolnosti koje ukazuju d ace unistiti,sakriti,izmeniti ili falsifikovati

dokaze ili tragove kr dela ili ako okolnosti ukazuju d ace ometati postupak
uticajem na svedoke,vestake,saucesnike il prikrivace

Ako okolnosti ukazuju da ce ponoviti kr delo ili dovrsiti pokusano kr delo ili da ce
uciniti kr delo kojim preti

Ako u svojstvu optuzenog koji je jedom uredno pozvan,ocigledno izbegava da dodje

na glavni pretres

Ako je za kr delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko 10 god I
ako je to opravdano zbog posebno teskih okolnosti kr dela

Ako je presudom prvostepenog suda licu izrecena kazna zatvora od 5 godili teza
kazna I ako je to opravdano zbog posebno teskih okolnosti kr dela

Pritvor moze odrediti iskljuucivo sud a u istrazi pritvor odreduje istrazni sudija. Pritvor se
odredjuje resenjem koje se licu na koje se odnosi predaje odmah,a najkasnije u roku od
12 sati od casa lisenja slobode. Protiv resenja o pritvoru pritvoreno lice moze izjaviti
zalbu vecu u roku od 24 casa od casa predaje resenja.

Vreme trajanja pritvora ograniceno je samo u istrazi.Maksimalno trajanje pritvora u

istrazi je 3,odn 6 meseci,sto zavi od tezine kr dela.

Posle predaje optuznice sudu sve do zavrsetka glavnog pretresa,odluka o

oredjivanju,produzenju ili ukidanju pritvora,donosi se u formi resenja od strane veca.

Kada prestanu da postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio odredjen,ili kada istekne vreme
na koje je pritvor bio odredjen, dolazi do ukidanja pritvora.
BRANILAC

Branilac je pravno obrazovano lice, po pravilu advokat cija je uloga u krivicnom

postupku zastupanje interesa okrivljenog. Okrivljeni ima pravo : da se brani sam ili uz
strucnu pomoc branioca, da mu sud u slucajevima kada je to ZKP odredjeno postavi
branioca, da mu se osigura dovoljno vremena da pripremi odbranu, da na njegovom
saslusanju prisustvuje branilac. Pravo na branioca priznato je I osumnjicenom.

Odbrana se sastoji :

od procesnih radnji koje se preduzimaju u cilju utvrdjivanja cinjenica I okolnosti koje

idu u prilog okrivljenom
u primeni propisa koji su najpovoljniji za okrivljenog

Odbrana predstavlja vid zastite okrivljenog od eventualnih sudskih gresaka, to je

garancija pravilnosti rada pravosudja.

Strucna odbrana u krivicnom postupku moze biti obavezna I fakultativna. Fakultativnog

branioca uzima sam okrivljeni dok obaveznog branioca postavlja sud.

Okrivljeni ima pravo na branioca tokom citavog postupka koga moze angazovati sam ili
mu ga moze uzeti njegov zakonski zastupnuk, bracni drug, brat sestra..

Za branioca moze biti angazovan samo advokat a ako se radi o krivicnom delu za koje se
moze izreci kazna zatvora u trajanju do 5god njega moze zameniti advokatski pripravnik
medjutim pred vrhovnim kasacionim sudom branilac moze biti samo advokat. Jedan
okrivljeni moze imati najvise 5 branilaca a vise okrivl;jenih mogu imati zajednickog
branioca.

Lica koja se ne mogu pojaviti kao branioci : saokrivljeni, osteceni, bracni drug ostecenog
ili tuzioca, srodnici, svedoci, sudija tog predmeta.

Ukoliko se okrivljeni nalazi u pritvoru branilac se moze s njim dopisivati I razgovarati.

Ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjicenim. Branilac je ovlascen da u korist
okrivljenog preduzima sve radnje koje moze preduzeti okrivljeni.

Prava I duznosti prestaju kada mu okrivljeni opozove punomocje.

POJAM, CILJ I VRSTE ROKOVA I TERMINA U KRIVICNOM POSTUPKU

Rok predstavlja odredjeni vremenski razmak u okviru koga se neka radnja krivicno
procesnog karaktera mora, moze ili ne sme preduzeti. Termin ili rociste predstavlja tacno
odredjen vremenski trenutak za preduzimanje krivicno procesne radnje.

S obzirom na organ koji ih odredjuje razlikuju se zakonski I sudski rokovi.

Zakonski rokovi su oni rokovi koji su odredjeni zakonom I koje ne mogu menjati ni sud
ni stranke. Zakonski rokovi dele se na one cije je trajanje tacno odredjeno I na rokove cije
trajanje nije vremenski ograniceno. Rokovi cije je trajanje odredrio sud predstavljaju
sudske rokove koji se odredjuju u okviru zakonom postavljenih granica.

Sudski rokovi mogu biti pravi I ne pravi. Prave rokove u potpunosti odredjuje sud, dok
kod ne pravih sud zakonom odredjene rokove skracuje ili produzava.
S obzirom na dejstvo roka mogu biti dilatorni I peremptorni.

Kod dilatornih rokova krivicno procesnu aktivnost moguce je ostvariti protekom ovog
roka dok se kod peremptornih rokova moze odnosno mora preduzeti odredjena
procesna delatnost.

Prema kriterijumu posledice koja nastupa propustanjem roka rokovi mogu biti
prekluzivni I instruktivni.

Prekluzivni rokovi su oni rokovi cije propustanje dovodi do gubitka prava na

preduzimanje krivicno procesne radnje.

Instruktivni rokovi predstavljaju rokove u okviru kojih je dozvoljeno preduzimanje

neke procesne radnje pri cemu propustanjem roka ne dolazi do gubitka tog prava.

RACUNANJE, POCETAK I ZAVRSETAK ROKOVA

Rokovi se racunaju na sate, dane, mesece I godine. Sat ili dan kada je dostavljanje ili
saopstenje izvrseno, odnosno u koji pada dogadjaj od kada treba racunati trajanje roka za
pocetak uzima prvi naredni sat, odnosno dan.

Rokovi odredjeni po mesecima, odnosno godinama, zavrsavaju se protekom onog dana

poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok
otpoceo.

Kada je izjava upucena preko poste preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem, dan
predaje posti smatra se kao dan predaje onome kome je upucena. Izjava predate posti kao
obicno pismo, smatra se predatom organu onda kada mu prispe. Podnesak predate na
ovakav nacin blagovremen je samo ako sudu stigne pre isteka roka za njegovo
podnosenje.
Okrivljeni koji se nalazi u pritvoru, izjavu koja je vezana za rok moze dati I na zapisnik
kod suda koji void postupak ili je predate upravi zatvora.

Dan kada je sastavljen takav zapisnik, odnosno kada je izjava predate upravi ustanove
smatra se kao dan predaje organu koji je nadlezan da je primi.

POVRACAJ U PREDJASNJE STANJE

Povracaj u predjasnje stanje ili restitution in integrum, predstavlja institut kpp kojim se
otklanjaju stetne posledice nastale propustanjem roka od strane odredjenog kp subjekta, a
usled razloga koji mu se ne mogu pripisati u krivicu.

Materijalni uslov - okrivljeni povracaj u predjasnje stanje moze traziti samo ako iz
opravdanih razloga propusti rok za podnosenje zalbe na presudu.

Formalin uslov - u konkretnom slucaju je da okrivljeni je podneo molbu za povracaj u

predjasnje stanje u roku od 8 dana od prestanka uzroka usled kojih je propustio rok da
podnese molbu za povracaj u predjasnje stanje.

Po molbi za povracaj u predjasnje stanje odlucuje predsednik veca koje je donelo presudu
Ili resenje koje se pobija zalbom. Predsednik veca moze narediti da se izvedu potrebni
dokazi.

Protiv resenja kojim se povracaj u predjasnje stanje dozvoljava, zalba nije dozvoljena, ali
protiv resenja kojim se povracaj u predjasnje stanje dozvoljava, jeste.

TROSKOVI KRIVICNOG POSTUPKA

POJAM I VRSTE KRIVICNOG POSTUPKA

Troskovi krivicnog postupka predstavljaju izdatke ucinjene povodom krivicnog postupka

od njegovog pokretanja do njegovog zavrsetka, I izdatke vezane za preduzete istrazne
radnje pre istrage.

ZKP je odredio vrste troskova:

troskovi za svedoke, vestake, tumace I strucna lica I troskovi uvidja

troskovi prevoza okrivljenog
izdaci za dovodjenje okrivljenog
putni troskovi sluzbenih lica
troskovi lecenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao I troskovi
porodjaja, osim troskova koji se naplacuju iz fonda za zdravstveno osiguranje
 troskovi tehnickog pregleda vozila , medicinskoh I bioloskih analiza I prevoza lesa do
mesta obdukcije
nagrada I nuzni izdaci branioca, nuzni izdaci privatnog tuzioca I ostecenog kao
tuzioca I njihovih zakonskih zastupnika, kao I nagrada I nuzni izdaci njihovih
punomocnika
nuzni izdaci ostecenog I njegovog zakonskog zastupnika, kao I nagrada I nuzni izdaci
njegovog punomocnika
pausalni iznos za troskove koji nisu obuhvaceni prethodnim nabrajanjem

NAKNADA TROSKOVA U TOKU TRAJANJA KRIVICNOG POSTUPKA

Toskovi za svedoke, vestake, tumace, I strucna lica I troskovi uvidjaja, troskovi prevoza
okrivljenog, putni troskovi sluzbenih lica isplacuju se unapred iz sredstava organa koji
void krivicni postupak, a kasnije se naplacuju od lica koja su duzna da ih nadoknade po
odredbama ZKP. Organ koji void krivicni postupak ima obavezu da sve troskove koji su
unapred isplaceni unese u popis koji ce se priloziti spisima.
Kod kd za koja se goni po privatnoj sluzbi ove troskove, obicno unapred, isplacuje
privatni tuzilac.

KONACNA NAKNADA TROSKOVA KRIVICNOG POSTUPKA

Pitanje konacne naknade troskova krivicnog postupka resava se prilikom presudjenja

krivicne stvari I zavisi od sudske odluke koja se donese u krivicnoj stvari. U vezi sa tim
postoje resenja:

kada sud donese odudjujucu presudu, bez obzira na to da li je osudjen na kaznu, da li

uslovno ili bezuslovno, obaveza naknade troskova krivicnog postupka pada na
okrivljenog. Izuzetak je okrivljeni maloletnik.
kada se krivicni postupak obustavi ili kada se donosi presuda kojom se okrivljeno
oslobadja optuzbe za troskove: troskovi za svedoke, vestake, tumace I strucna lica
I troskova uvidjaja, troskova prevoza okrivljenog sud donosi odluku po kojoj oni
padaju na teret budzetskih sredstava. Ovo pravilo se ne primenjuje u slucajevima:
slucaj svesnog podnosenja lazne prijave
slucaj u okviru koga se gonjenje preduzima po privatnoj tuzbi

ZKP pored ovih opstih pravila na poseban nacin regulise 3 pitanja iz ove oblasti:

troskovi prevodjenja na jezik nacionalnih manjina padaju na teret budzeta

okrivljeni, osteceni, supsidijerni tuzilac, privatni tuzilac, branilac, svedok, vestak I
strucno lice snose troskove svog dovdjenja
nagradu I nuzne izdatke branioca I punomocnika privatnog tuzioca ili ostecenog placa
zastupano lice
ODLUKA O TROSKOVIMA KRIVICNOG POSTUPKA

Odluka o troskovima krivicnog postupka obicbno je sadrzana u odluci kojom se resava

sama krivicna stvar. U posebnim slucajevima se donosi posebno resenje:

ukoliko nedostaju podaci o visini troskova presudom ili resenjem o krivicnoj stvari
kada se pojedini subjekti obavezuju na placanje troskova koje su izazvali svojom
krivicom
ukoliko se postojanje okolonosti usled kojih okrivljenog treba osloboditi duznosti da
nadoknadi troskove krivicnog postupka, ustavnovi tek posto odluku o troskovima
krivicnog postupka bude donesena

kada o troskovima krivicnog postupka bude odluceno na ovaj nacin, odnosno posebnim
resenjem, po zalbi podnetoj protiv njega odlucuje vanraspravno vece.

Odluku o troskovima krivicnog postupka donosi sud pred kojim je pokrenut I vodjen
krivicni postupak.

PODNESCI U KRIVICNOM POSTUPKU

Podnesci predstavljaju pismena saopstenja kojima se stranke obracaju organima koji vode
krivicni postrupak. ZKP u podneske ubraja : privatne tuzbe, optuznice I optuzni predlog,
predlog ostecenog kao tuzioca, predloge, pravne lekove, I druge izjave I saopstenja
ucesnika u postupku.

Podnesci se nadleznom organu podnose pismeno ili se daju usmeno na zapisnik. Podnesci
moraju biti razumljivi I sadrzati sve sto je potrebno da bi se po njima moglo postupati.
Sud moze u skladu sa poslovnikom obavezati stranke da svoje predloge I izjave podnose
sudu u elektronskom obliku.

Medjusobna komunikacija stranaka vrsi se preko suda, pa se stoga podnesi moraju

predati u dovoljnom broju primeraka.

Sud ima obavezu da svoj I ugled stranaka zastiti od uvrede pa ce se stoga novcanom
kaznom od 100 000 din kazniti svako ko usmeno vredja sud ili lice koje ucestvuje u
postupku.

ZAPISNICI U KRIVICNOM POSTUPKU

Zapisnik predstavlja pismeno koje sacinjava krivicni sud ili drugi nadlezni organ ukljucen
u vodjenje krivicnog postupka. ZKP izricito propisuje da se o svakoj radnji preduzetoj u
krivicnom postupku sastavlja zapisnik.
Zapisnik pise zapisnicar.

Zapisnik se sastavlja na taj nacin sto lice koje preduzima radnju kazuje glasno
zapisnicaru sta ce uneti u zapisnik.

Zapisnik ima dva dela : uvod I glavni deo zapisnika.

Uvodni deo sadrzi : naziv drzavnog ordana pred kojim se preduzima radnja, mesto gde se
preduzima radnja, dan I cas kada je radnja zapoceta I izvrsena, imena I prezimena
prisutnih lica I u kom svojstvu prisustvuju, kao I naznacenje krivicnog predmeta po kom
se preduzima radnja.

Glavni deo zapisnika treba da sadrzi bitne podatke o toku I sadrzini preduzete radnje.
Ukoliko se preduzimaju neke specificne radnje kao sto su uvidjaj, pretresanje stana u
zapisnik se unose podaci koji su vazni s obzirom na prirodu takve radnje.

Zapisnik potpisuje ispitano lice potpisuje se I tumac ako ga je bilo I svedoci cije je
prisustvo obavezno pri preduzimanju istraznih radnji, a pri pretresanju I lice koje se
pretresa. Ne pismeno lice umesto potpisa ostavlja otisak kaziprsta desne ruke a zapisnicar
ispod otiska upisuje njegovo ime I prezime. Zapisnik obavezno potpisuje lice koje je
preduzelo radnju I zapisnicar.

Sto se tice kontrole zapisnika zapisnik se mora voditi uredno, ne sme se nista izbrisati
dodati ili menjati.

ZKP je za belezenje istraznih radnji predvideo mogucnost filmskog I drugog snimanja.

Snimak radnje mora sadrzati podatke koje prema ZKP mora da sadrzi uvodni deo
pismenog zapisnika, podatke potrebne za indentifikaciju lica.

Zapisnik o preduzimanju odredjene procesne radnje predstavlja sastavni deo krivicnog

spisa I kao takav se u krivicnom postupku koristi prilikom donosenja odluke o krivicnoj
stvari.

DOKAZNA SREDSTVA U KR.POSTUPKU

U dokazna sredstva Zakonik o kr.postupku ubraja: uvidjaj,iskaz vestaka, iskaz svedoka,

iskaz okrivljenog I isprave.

*UVIDJAJ

Uvidjaj je radnja dokazivanja koja se sastoji od neposrednog opazanja promena na licu

mesta kr.dogadjaja koje preduzima ovlasceni organ, tj.uvidjaj je system intelektualnih,
realnih I instrumentalnih delatnosti koje se primenjuju na osnovu odredbi Zakonika o
kr.postupku uz primenu kriminalisticko-tehnickih I taktickih metoda I sredstava koji su
usmereni na pronalazenje, obezbedjivanje od unistenja I fiksiranje kriminalistickih I
pravno relevantnih materijalnih informacija za potrebe eventualnog kr.dela.

Uvidjaj predstavlja dokazno sredstvo I u zakonskoj formi preduzetom culnom opazanju

suda ili drugog nadleznog organa, cinjenice koje su vazne za ostvarivanje
krivicnoprocesnog zadatka. Uvidjaj se

preduzima kada je za utvrdjivanje ili razresavanje kakve vazne cinjenice u postupku

potrebno neposredno culno opazanje.

Uvidjaj je moguce preduzeti samo u vezi sa kr.delom koje proizvodi I ostavlja promene u
spoljnom svetu, koje egzistiraju I nakon ucinjenog kr.dela. Uvidjaj mora biti
blagovremen, objektivan I dosledan.

Uvidjaj se preduzima u skladu sa nacelom operativnosti I brzine. Izmedju izvrsenja

kr.dela I pocetka vrsenja uvidjaja, vremenski razmak treba da bude sto kraci. Uvidjaj se
mora obavljati u skladu sa ovim nacelima iz sledecih razloga:

Usled odugovlacenja moze doci do promene situacije na licu mesta usled

atmosferskih prilika

Lica koja se nadju na licu mesta nesvesno mogu unistiti tragove kr.dela I ostaviti
svoje

Uciniocu ne moze biti ostavljena prilika da unisti postojece I stvori lazne tragove, da
pobegne daleko, pribavi ili instruise lazne svedoke, rasturi, sakrije, ili unisti
corpora delicti

Na lice mesta je potrebno odmah izaci kako bi se zatekli svedoci ocevici, odnosno
pribavili izjave od zrtava, posebno onih koji su na samrti

Na licu mestu se pojavljuju promene usled protoka vremena

Hitnost je ponekad diktirana razlozima urgentne medicine radi pruzanja pomoci I

prevoza zrtava u zdravstvene ustanove, kao I radi otklanjanja opasnosti od pozara,
eksplozije, trovanja

Hitnim izlaskom na mesto dogadjaja omogucava se uspesno koriscenje psa tragaca,

jer se jos nalazi miris na nosiocu traga, koji se koristi za navodjenje psa

U okviru glavnog pretresa, koji se de facto sprovodi dugo vremena nakon izvrsenja
kr.dela kada se na licu mesta ne mogu vise opazati tragovi I predmeti kr.dela, ne moze da
ima heuristicki karakter. Uvidjajem na licu mesta vise se ne mogu pronaci makro I mikro
tragovi kr.dela, tako da su njegov domet I cilj veoma ograniceni. Uvidjaj na glavnom
pretresu se zapravo svodi na opazanje makro objekata, I u osnovi ima rekonstrukcioni
karakter ili se na licu mesta mogu izvesti pojedini eksperimenti.

Dokazna snaga uvidjaja koji se vrsi na glavnom pretresu je veca od dokazne snage
uvidjaja koji se vrsi u stadijumu istrage.

Organ koji vrsi uvidjaj ima obavezu da svestrasno, potpuno I realno sagleda sve cinjenice
radi kojih se uvidjaj vrsi, ali I da tacno I precizno fiksira cinjenice koje su putem
preduzetog uvidjaja neposredno opazane. Prilikom vrsenja uvidjaja mora se pribegavati
metodicnosti I doslednosti. Uvidjaj se mora izvoditi planski, po utvrdjenom redosledu
preduzimanja odgovarajucih radnji.

Kao predmet uvidjaja mogu se javiti: prostor, stvari I lica. Ovlascenom organu pravo na
vrsenje uvidjaja ne moze biti uskraceno. Telesni pregled lica preduzima se I onda kada
nema odobrenja, odnosno pristanka konkretnog lica, ukoliko je to potrebno da bi se
utvrdile cinjenice vazne za kr.postupak.

‘Telesni pregled okrivljenog ili drugih lica moze se smatrati uvidjajem samo onda kada
ga vrsi sam organ kr.postupka a ne vestak'.

Kao subjekti koji raspolazu ovlascenjem donosenja odluke o izvrsenju uvidjaja, javljaju
se krivicni sud u inokosnom ili zbornom sastavu, ali I organ unutrasnjih poslova. Kao
pasivni subjekti kod uvidjaja se pojavljuju okrivljeni I druga lica, pod uslovom da postoji
verovatnoca da se kod njih mogu pronaci tragovi kr.dela.

Uvidjaj u pretkrivicnom postupku vrsi istrazni sudija. On ovom prilikom primenjuje

pravila koja vaze za vrsenje uvidjaja u toku istrage. U glavnom krivicnom postupku pred
prvostepenim sudom, uvidjaj moze biti obavljen ili na gl.pretresu ili izvan njega. Kada se
uvidjaj vrsi izvan gl.pretresa onda ga obavlja predsednik veca ili sudija clan veca, dok
uvidjaj koji se vrsi na gl.pretresu obavlja samo vece suda. U postupku pred
drugostepenim sudom, primenjuju se analogne odredbe Zakonika o kr.postupku koje
vaze.

Na uvidjaj moze biti pozvan I vestak, pod uslovom da njegovo prisustvo ima znacaja za
davanje nalaza I misljenja.

Organ koji vrsi uvidjaj ima obavezu da o izvrsenom uvidjaju sastavi zapisnik. U
zapisniku o uvidjaju se pored podataka o toku I sadrzini preduzete radnje, unose podaci
koji su znacajni s obzirom na prirodu takve radnje, ili za utvrdjivanje istovetnosti
pojedinih predmeta, a ukoliko su nacinjene skice, crtezi, fotografije itd to se obavezno
navodi u zapisniku I prikljucuje mu se.
*REKONSTRUKCIJA

Rekonstrukcija predstavlja radnju dokazivanja koja se sastoji u planskom obnavljanju

pojedinih elemenata kr.dogadjaja, koja se preduzima na osnovu postojeceg dokaznog
materijala sa lica mesta I /ili iskaza osoba koje su ga opazale ili ucestvovale u njemu.
Rekonstrukcijom se vestacki mogu obnoviti samo neki elementi kr.dogadjaja koji je
predmet konkretnog slucaja.

Rekonstrukcija dogadjaja se obavlja, ukoliko je to moguce na mestu na kom se dogadjaj I

zbio. Prilikom rekonstrukcije dogadjaj se izvodi onako kako to sledi iz iskaza
okrivljenog, svedoka, vestaka, kao I na osnovu cinjenica do kojih su nadlezni organi dosli
sopstvenim opazanjem.

Ukoliko se ispravno sprovodi, rekonstrukcija kr.dogadjaja moze pruziti vrlo relevantne

podatke za rasvetljenje I resenje kr.stvari. Rezultati dobijeni rekonstrukcijom dogadjaja
trebalo bi potvrditi I u potpuniti drugim, za konkretan slucaj, relevantnim dokazima.

ISKAZ SVEDOKA

Saslusanje svedoka predstavlja radnju dokazivanja koja se sastoji od probavljanja iskaza

od osobe za koju se pretpostavlja da da nije izvrsilac k.dela koje se istrazuje I da je
opazala njegovo izvrsenje ili da su joj poznate druge okolnosti od znacaja za razjasnjenje
konkretne krivicne stvari.

Kako bi neko licu uopste dobilo status svedoka potrebno je da je to lice u mogucnsti da
da obavestenja o krivicnom delu, uciniocu k.dela I drugim vaznim okolnostima I da od
strane istraznog organa bude pozvano radi davanja iskaza.

U odnosu na nacin na koji je lice saznalo cinjenice , postoje dve vrse svedoka:

PRAVI SVEDOK
SVEDOK PO CUVENJU

Predmet svedocenja mogu bti samo cinjenice o k.delu, uciniocu I drugim vaznim
okolnistima k.slucaja. Cinjenice koje su predmet svedocenja rezultat su culnog opazanja
svedoka I pripadaju proslosti. Sadasnje cinjenice sud utvrdjuje neposredno uvidjajem ili
vestacenjem, a ne iskazom.

ZKP propisuje obavezu svedoka da se odazove pozivu suda, I duzan je da govori istinu.
Uvek ce biti upozoren da je davanje laznog iskaza k.delo. Upozorice se da nije duzan da
odgovara na odredjena pitanja ako je verovatno da bi time izlozio sebe, bracnog druga,
lice sa kojim zivi u vanbracnoj zajednici, srodnika po krvi u prvoj linije I srodnika u
pobocnoj liniji do treceg stepene, teskoj sramoti, znatnoj materijalnoj steti ili krivicnom
gonjenju.
Kao svedok, ne moze se ispitati:

Lice koje bi svojim iskazom povredilo duznost cuvanja vojne, drzavne ili sluzbene tajne, dog
ga nadlezni organ ne oslobodi duznosti
Branilac okrivljenog o onome sto mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio
Lice koje bi sa svojim iskazom povredilo duznost cuvanja profesionalne tajne (advokat,
lekar), osim ako je oslobodjen duznosti posebnim propisom ili izjavom lica u ciju je
korist ustanovljeno cuvanje tajne.
Ovlasceno sluzbeno lice organa unutrasnjih poslova o sadrzaju obavestenja koje je dobilo
prilikom prikupljanja obavestenja I potrebnih obavestenja od gradjana I prilikom
saslusanja osumnjicenog po pravilima za saslusanje okrivljenog

Kao svedok, osim ukoliko to sam okrivljeni ne zahteva, ne moze biti pozvano maloletno
lice, koje s obzirom na uzrast I dusevni raazvoj, nije sposobno da shvati znacaj prava da
ne mora da svedoci.

Ako je kao svedok ispitano maloletno lice ili lice koje ne mora svedociti, a nije na to
upozoreno, ili upozorenje nije uneto u zapisnik ili ako je iskaz svedoka iznudjen silom, na
takvim iskazima se ne moze zasnivati sudska odluka.

Svedok ce uvek biti upitan odakle mu je poznato ono o cemu svedoci, a pre samog
svedocenja od svedoka ce se zahtevati da polozi zakletvu. Lica koje u casu ispitivanja
nisu punoletna , za koja je dokazano ili za koja postoji osnovana sumnja da su izvrsilia ili
ucestvovala u izvrsavanju k.dela zbog koga se ispituju I koja zbog dusevnog stanja ne
mofu da shvate znacaj zaletve, ne mogu zaklinjati.

Pozivanje svedko vrsi se pismenim pozivom, u kom ce se navesti ime I prezime

pozvanog, vreme I mesto dolaska , krivicni predmet po kome se pozivam naznacenje da
se poziva kao svedok I upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka. Svedok koji
je prilikom ranijeg saslusavanja potvrdio da poseduje takve tehnicek mogucnosti za takvo
pozivanje, moze se pozvati I elektronsom postom ili drugim elektronsim prenosiocem
poruka.

Maloletno lice koje nije navrsilo 16 godina poziva se preko svojih roditelja, odnosno
zakonskog zastupnika. Svedoci koji se abog svojih telesnih mana ne mogu odazvati
pozivu, mogu se ispitatai u svom stanu.

Ako svedok koji je uredno pozvan ne dodje a izostaanak ne opravda ili se bez odobrenja
ili opravdanog razlog udalji sa lica msta gde treba da bude ispitan, moze se narediti da se
prinudno dovede, moze se kazniti novacano do 100 000 dinara.

NACIN SASLUSAVANJA SVEDOKA

U istrazi po pravilu , saslusanje sprovodi istrazni sudija pred kojim se void postupak,
mada postoju mogucnos t da to uradi sudija na cijem podruciju tu radnju treba preduzeti.
U fazi pripremanja glavnog pretresa , saslusavanje svedoka obavlja predsednik veca ili
sudija clan veca ili pak sudija na cijem se porduciju svedok nalazi. Na glavno pretresu,
saslusanje svedoka vrsi predsednik veca ali I ostali clanovi veca, tuzilac, optuzeni
branilac, osteceni, zakonski branialc, punomocnik, vestak.

Po pravilu, saslusanje je usmeno. Ako je gluv, pitanja se postavljaju pismeno a on

odgovra usmeno.

Saslusavaju se ponaosob. U prethodonom k. postupiku ne mogu prisustvovati drugi

svedoci, a na glavnom pretresu nesaslusani.

ZASTITA SVEDOKA

Sud je duzan da svedoka zastiti id svake vrste uvreda, pretnji. U slucaju nasilja ili
ozbiljne pretnje, sud ce obavestiti j. tuzioica o radi preduzimanja k. gonjenja. Na predlog
istraznog sudije ili predsednika veca, predsednik suda ili javni tuzilac moze zahtevati da
otgani unutrasnjih poslova preduzmu mere zastite svedoka ili ostecenog.

MERE POSEBNE ZASTITE SVEDOKA

Kada postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedoku ili njemu bliskom licu javnim
svedocenjem bili ugrozeni zivot , telo, zdravlje, sloboda ili imovina veceg obima, a
narocito kada se radi o krivicnim delima organizovanog kriminala, korupcije I drugim
izuzetno teskim krivicnim delima, sud moze resenjem odobriti da se svedoku obezbede
mere posebne zastite. Ove mere obuhvataju ispitivanje svedoka pod uslovima I na nacin
koji obezvedjuju da se ne otkriju njegova istovetnost I mere fizickog obezbedjenja
svedoka u toku postupka.

Resenje o merama posebne zastite svedoka sud moze doneti po sluzbenoj duznosti li na
zahtev stranke ili samog svedoka. Resenje sadrzi: podatke o krivicnom delu o kome se
svedok ispituje, licne podatke o svedoku, cinjenice I dokaze koji ukazuju da u
slucaju javnog svedocenja postoji ozbiljna I stvarna opastnost za zivot, telo ,
zdravlje, slobodu, opis okolnosti na koje se svedocenje odnosi.

O merama posebne zastite svedoka resenje u toku postupka donosi istrazni sudijam a
nakon stupanja optuznice na snagu pretresno vece ako je u zasedanju, a ako nije u
zasedanju vanraspravno vece.

Ukoliko istrazni sudija ili pretresno vece prohvati zahtev za zastitu svedoka, donece
resenje koje sadrzi: sifru koja zamenjuje ime svedoka, naredbu za brisanje iz spisa I
drugih podataka pomocu kojih se moze utvrditi istovetnost svedoka

Kada resenje postane pravosnazno, sud ce posebnom naredbom koja preedstavlja

sluzbenu tajnu, na poverljiv nacin obavestiti stranke o danu, satu I mestu ispitivanja
svedoka.
Ispitivanje zasticenog svedoka se moze izvrsiti na vise nacina:
 Iskljucenjem javnosti sa glavnog preteresa
Prikrivanjem izgleda svedoka
Svedocenjem iz posebne prostorije sa proenom glasa I lika svedoka

Sud ima obavezu da sva lica koja prisustvuju ispitivanju zasticenog svedoka upozori da
otkrivnje bilo kakvih informacija o svedoku predstavlja krivicno delo.

VESTACENJE

Vestacenje predstavlja posebno dokazno sredstvo koje se odredjuje kada za utvrdjvanje ili
ocenu neke vazne cinjenice treba pribaviti nalaz I misljenje od lica koje raspolaze potebni
strucnim znanjem. Vestacenje obuhvata dve operacije:

Nalaz vestaka: otkrivanje cinjenica, relevantnih za k. postpak posredstvom posebnih strucnih

znanja ili narocite tehnicke vestine
Misljenje veestaka: davanje strucnog misljenja o otkrivenim cinjenicama.

Vestak je procesno nezainteresovano lice kome je organ k.postupka naredio da na osnovu

svog znanja I strucne spreme oceni neke vazne cinjenice I da da svoje misljenje o njima.
Kao predmet vestacenja se mogu pojaviti: mesto, stvari I ziva bica.

Vestacenje se poverava pojedincu ili ustanovi ili drzavnom organu. Ukoliko za odredjenu
vrstu vestacenja postoji ustanova ili ako su vestacenja dosta slozenija poveravaju se njima
a ne stalnom sudskom vestaku. Na jednom vestacenju moze raditi vise vestaka.

Vrste vestacenja:

Posmatrano sa aspekta predmeta vestacenja- Pregled I obdukcija, vestacenje telesnih

povreda, vestacenje dusvenog zdravlja, poslovnih knjiga
Posmatrano sa aspeta kriterijuma znanja I umeca koje se primenjuje prilikom
vestacenja: sudsko-medicinske, sudsko-psihijatrisko, knjigovodstveno, kriminalisticki-
tehnicko I tehnicko vestacenje.
Posmatrano sa aspekta broja strucnih lica koja vrse vestacenje: individualno I kolektivno
vestacenje.
Posmatrano sa aspekta vrste strucnog znanja odredjenih vestaka: pravo I kompleksno
Posmatrano sa aspekta redosleda preduzimanja vestacenja: pravo, dopunsko I ponovn
vestacenje
Posmatrano sa aspekta faze krivicnog postupka: istrazno I raspravno

POLOZAJ VESTAKA U KRIVICNOM POSTUPKU

Lice koje se poziva kao vestak duzno je da se odazove pozivu I da da svoj nalaz I
misljenje u roku odredjenom u naredbi, koji moze biti produzen na zahtev vestaka. Ako je
uredno pozvan a ne dodje I ne opravda svoj izostanak, moze se novcano kazniti do 100
000 din. Moze se I prinudno dovesti.

Vestak ima obavezu da sve zapazeno navodi tacno I da svoje misljenje iznosi nepristrasno
I u skladu sa pravilima nauke I vestine. Davanje laznog iskaza je k.delo.

Vestaku mora biti omoguceo da razgleda material za vestacenje, a organ pred kojim se
postuoak void duzan je da vestaku pokaze predmete koje ce razmatrati. Vestak raspolaze
pravom razmatranje spisa. Ovo pravo je uslovno jer zavisi od odobrenja suda.

Ako prisustvuje uvidjaju, rekonstrukciji ili drugoj istraznoj radnji, vestak moze predloziti
da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se saslusava postave odredjena
pitanja. Po odobrenju predsednika veca, na glavnom pretresu vestak moye I neposredno
postavljati pitanja optuzenom I svedocima.

Vestak ima pravo na nadoknadu za svoj rad.

Vestacenje I vestaka odredjuje organ koji vodi k.postupak: istrazni sudija, sudija ili vece
suda. Organi unutrasnjih poslova mogu odrediti vestaka u predkrivicnom postupku I to
samo ako istrazni sudija nije u mogucnosi da izadje na lice mesta.

Razlozi za izuzece vestaka su isti kao I za izuzece sudija I sudije porotnika. Za vestaka ne
moze biti odredjeno lice koje ne moze biti ispitano kao svedok ili lice koje je oslobodjeno
od duznosti svedocenja, kao ni lice prema kome je ucinjeno k.delo.

Razlozi za izuzece vestaka postoji u pogledu lica koje je zaposleno kod ostecenog ili
okrivljenog. Vestak ne moze biti ni lice koje je ispitano kao svedok. Sud po sluzbenoj
duznosti pazi na razloge o izuzecu vestaka, a moze se izuzeti na zahtev krivicnoprocesne
stranke, a I samog vestaka. Zahtev se moze staviti sve do pocetka vestacenja. Ako su
razlozi za izuzece saznati nakon pocetka vestacenja, smatrace se da su u podneti pre
pocetka vestacenja. Odluku o izuzecu u zavisnosti od faze k.postupka
donosi :predsednik veca, sudija pojedinac ili istrazni sudija.

NALAZI I MISLJENJE VESTAKA

Nalaz vestaka predstavlja konstataciju za krivicni postupak relevantnih cinjenica koje je

vestak pronasao I utvrdio, dok je misljenje njegov strucni stav o konstatovanim
cinjenicama. Saopstavanje rezultata:

Nalaz I misljenje se odmah unosi u zapisnik o saslusanju vestaka

Vestaku se moze odobriti da naknadno podnese nalaz ili misljenje pismeno u roku koji odredi
organ pred kojim se postupak vodi.

Vestak moze usmeno I pismeno saopstiti svoj nalaz ili misljenje. U slucaju da je nalaz ili
misljenje vestaka nejasan, nepotpun ili u protivrecnosti sam sa sobom ili sa izvedenim
dokazima, sud ce pokusati da te nedostatke otkloni ponovnim saslusanjem istog vestaka,
pa ako se ni tada nedostaci ne otklone, nalozice novo vestacenje sa drugim vestacima. Isti
postupak vazi kada vise vestaka vestaci o jednoj stvari pa im se rezultati ne poklope.

ISPRAVE

U sirem smislu: sve stvari materijalne prirode, predmete izradjene od strane coveka I
pismena sacinjena takodje od strane coveka koje u uslovima k.postupka doprinose
rasvetljenju vaznih cinjenica vezanih za k.stvar. U uzem smislu: pismena isprava izdata
od strane pojedinca ili kakvog pravnog lica, koja sadrzi neku pravno relevantnu izjavu.
Na ovaj nacin shvacena, isprava moze:

U sebi da sadrzi cinjenice koje ulaze u bice k.dela, u kom slucaju se isprava javlja kao
predmet na kome je ili pomocu kojega je izvrseno k.delo.
U sebi da sadrzi vestakovo misljenje
U sebi sadrzi priznanje okrivljenog
U sebi sadrzi izjavu svedoka
U sebi sadrzi cinjenice iz kojih se da izvesti zakljucak ili da jedno k.delo postoji ili da
je izvesno lice pocinilac k.dela.

Isprave podnose ili na njih ukazuju krivicnoprocesne stranke, kao I organ po sluzbenoj
duznosti. Ako ne dodje do njihovog dobovoljnog pruzanja organ postupaka ce ih pribaviti
prinudnim putem. Isprave se u k.postupku koriste kao dokaz. Dokazivanje pomocu
isprava se izvodi tako sto se ona prvo cita, nakon cega se prilozi sudskim spisima.
Dokazna snaga isprave se ceni na osnovu slobodnog sudijskog uverenja. Ali je u odnosu
na ostala dokazna sredstva daleko objektivnija I nepristrasnija.

PRETRESANJE STANA I LICA

Prestresanje stana moze se preduzeti ako je verovatno da ce se pretresanjem okrivljeni

uhvatiti ili da ce se pronaci tragovi krivicnog dela ili predmeti vazni za k.postupak.

Pretresanje lica se moze preduzeti onda kada postoji verovatnoca da ce se pretresanjem

pronaci tragovi I predmeti vazni za k.postupak.

Pretresanje naredjuje sud, pismeno obrazlozenom naredbom koje se pre pocetka

pretresanja predaje licu kod koga ce se ili na kome ce se pretresanje izvrsiti. Pre
pretresanja pozvace se lice na koje se odnosi naredba o pretresanju da doborovljno izda
lice, odnosno predmete koji se traze. Ako lice na koje se odnosi naredba o pretresu
zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, pocetak pretresa ce se odloziti do
njegovog dolaska, maksimalno 3 sata. Ako se pretpostavlja oruzani otpor ili druga vrsta
nasilja ili ako ocigledno priprema ili je otpocelo unistavanje tragova k.dela, nije potrebno
da se prethodno preda naredba o pretresu.

Prestres se po pravilu vrse danju mada po nalogu suda moze I nocu, ako je pretresanje
zapoceto danju pa nije dovrseno ili ako postoje razlozi za pretresanje bez naredbe.
Drzalac stana I drugih prostorija pozvace se da prisustvuje pretresanju, a ako nije
dostupan, pozvace se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukucana ili suseda.
Zakljucane prostorije otkljucace se silom samo ako njihov drzalac nije dostupan ili odbija
da ih otvori. Lice koje sporovodi pretresanje I prisutni svedoci mogu biti samo lica istog
pola kao i lice koje se pretresa.

Pretresu moraju prisustvovati dva punoletna svedoka. Kada se pretresa advokat ili
njigova kancelarija dok on nije prisutan pozvace se predstavnik nadlezne advokatske
komore, a ako to nije moguce, drugi advokat. Pretresanje vojne zgrade vrsi se uz
odobrenje nadleznog vojnog staresine.

O svakom pretresu ce se sastaviti zapisnik koji potpisuje lice kod koga se ili na kome se
sprovodi pretres I lica cije je prisustvo obavezno. U zapisnik se unose tacne oznake
predmeta I isprava koej se oduzimaju. Tok pretresa se moze tonski I vizuelo snimiti a
predemti posebno fotografisati.

Ako se tokom pretresa nadju predmeti koji nemaju veze sa krivicnim delom zbog koga je
pretresanje naredjeno, ali koji ukazuju na drugo k.delo za koje se goni po sluzbenoj
duznosti, oni ce se upisati u zapisniku I privremeno oduzeti, a o oduzimanju ce se odmah
izdati potvrda.

Ovlascena sluzbena lica organa unutrsnjih poslova mogu I bez odluke suda uci u stan ili
druge prostorije I izuzetno sprovesti pretresanje bez prisustva svedoka:

Ako drzalac stana to trazi

Ako neko zove u pomoc
Radi izvrsenja odluke suda o pritvaranju ili dovodjenju okrivljenog
Radi neposrednog lisenje slobode ucinioca k.dela
Radi otklanjanja neposredne I ozbiljne opasnosti za ljude I okolinu
Ovlascena sluzbena lica organa unutrsnjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju I bez
prisustva svedoka izvrsiti pretresanje lica samo prilikom izvrsenja resenja o privodjenju
ili prilikom lisenja slobode, ako postoji sumnja da lice poseduje oruzje ili sumnje da ce
odbaciti, sakriti ili unistiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivicnom
postupku.

PRIVEMENO ODUZIMANJE PREDMETA

Predmeti koji se po krivicnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu posluziti kao dokaz u
k.postupku, privremeno ce se oduzeti I predati na cuvanje sudu ili ce se njihovo cuvanje
obezbediti na drugi nacin. U predmete koji se po ovom osnovu oduzimaju spadaju:
uredjaji za automatsku obradu podataka, ili oprema na kojoj se cuva ili se mogu
cuvati elektronski zapisi.

Lice koje se koristi ovim predmetima duzno je da na zahtev suda , omoguci pristup I da
pruzi obavestenja potrebna za njihovu upotrebu. Pre preuzimanja predmeta , organ koji
vodi postupak ce u prisustvu strucnog lica izvrsiti pregled uredjaja I popisati njihovu
sadrzinu. Ako lice koje drzi ove predmete ih ne preda na zahtev suda, moze mu se izreci
kazna do 100 000 dinara.

Drzavni organi mogu uskratiti prikazivanje ili izdavanje svojih spisa I drugih isprava ako
smatraju da bi objavljivanje njihove sadrzine bilo od stete za opste interese.

Privremeno oduzeti spisi koji mogu da posluze kao dokazi bice opisani. Ako to nije
moguce, stavlja ju se u omot I pecate se. Vlasnik spisa moze na omot stvaiti I svoj pecat.
Lice od kojeg su oduzeti spisi poziva se da prisustvuje otvaranju omota. Ako se ne
odazova pozivu, omot ce se otvoriti bez njegovog prisustva.

Istrazni sudija, sam ili na predlog javnog tuzioca moze narediti da postanska, telegrafska
I druga preduzeca za prenos informacija zadrzi I njemu predaju pisma, telegrame I druge
posiljke koje su upucene okrivljenom ili koje on salje, ako postoje okolnosti koje zabog
kojih se sa osnovom moze ocekivati d ace ove posiljke posluziti kao dokaz u postupku.
Posljike otvara istrazni sudija uz dva svedoka.

Predmeti koji su u toku postupka oduzeti, vratice se vlasniku, ako postupak bude
obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje.

POSTUPANJE SA SUMNJIVIM STVARIMA

Ako se kod osunjicenog ili okrivljenog nadje tudja stvar, a ne zna se kome pripada, organ
koji vodi postupak tu stvar ce opisati I objaviti na table skupstine opstine na cijem
podruciju oni zive I na cijem je podrucju k.delo ucinjeno. U oglasu se ce se vlasnik
pozivati da se javi u roku od jedne godine, uz napomenu da ce se stvar u suprotnom
prodati. Ako je stvar vece vrednosti, oglas se moze dati putem dnevnih novina. Ako je
stvar podlozna kvaru, ili je njeno cuvanje skupo, ono ce se prodati po odredbama koje
vaze za izvrsni postupak a novac predati na cuvanje u sudski deposit.

Ako se u roku od jedne godine niko ne javi, stvar postaje drzavne svojina, a novac se
prebacuje u pravosudni budzet.
DONOSENJE ODLUKE SUDA

Prilkom donosenja odluka suda postoje cetiri situacije

Izricanje
Saopstavanje
Pismena izrada
Dostavljanje sudskih odluka

Svaka od njih ima svoje specificnosti,one prizilaze jedna iz druge,cineci pri tom celinu.

*Izricanje odluka suda

Sudske odluke donose se od strane veca,I to nakon usmenog vecanja I glasanja.Odluka se
smatra donesenom kada je za nju glasala vecina clanova veca.

Predsednik veca rukovodi vecanjem glasanjem,stara se da se sva pitanja svestrano I

potpuno razmotre I glasa poslednji.

Clanovi veca ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predstavnik veca,ali clan
veca koji je glasao da se optuzeni oslobodi,ili da se presuda ukine I ostao u manjini nije
duzan da glasa o sankciji.Ako ne glasa uzece se kao da je pristao na glas koji je za
okrivljenog najpovoljniji.

Pri odlucivanju,prvo se glasa da li je sud nadlezan,da li je potrebno dopuniti postupak,kao

I o drugim prethodnim pitanjima.Kada se donese odluka o prethodnim pitanjima,prelazi
se na resavanje o glavnoj stvari.

Pri odlucivanju o glavnoj stvari ,prvo ce se glasati da li je optuzeni ucinio krivicno delo,a
zatim ce se glasati o kazni,drugim krivcnm sankcijama,troskovima krivicng
postupka,imovinsko-pravnom zahtevu I ostalim pitanjima o kojima treba doneti
odluku.Ako je isto lice optueno za vise krivicnih dela,glasace se o kazni za svako od tih
dela,a zatim o jedinstvenoj kazni za ta dala.

Vecanje I glasanje se obavlja u tajnom zasedanju,a prostoriji u kojoj se veca I glas mogu
biti prisutni samo clanovi veca I zapisnicar.

*Saopstavanje odluka suda

Saopstavanje odluka mora biti izradjena pismeno.Jer samo pismeno izradjena sudska
odluka predstavlja autetntican dokaz o svom postojanju I svojoj sadrini. Samo pismeno
izradjena sudska odluka omogucava dalji tok krivicnog postupka.

*Dostavljanje odluka suda

Pitanje vrste sudskih odluka koje se dostavljaju odredjenim krivicnoprocesnim

subjektima ZKP resava u negativnom smislu.

Zakonik propisuje da se zainteresovanom licu nece dostaviti overen prepis usmeno

saopstene odluke ako izjavi da se nece zaliti,sem ako je to Zakonikom izreceno
odredjeno.Zakonik je obavezao sud da prepise odluke protiv koji je dozvoljena zalba
dostavlja sa upustvom o pravu na zalbu.
Sto se nacina dostavljanja sudskih odluka tice,vaze sledeca pravila.U situaciji kada
okrivljeni nema branioca,presuda I druge odluke od cijeg dostavljanja tece rok za zalbu
dostavljaju mu se licno,osim u sledecim slucajevima:

Kada okrivljeni zahteva da se presuda I druge odluke dostave licu koje on odredi
Kada okrivljeni treba da dostavi presudu kojom mu je izrecena kazna zatvora,a
dostavljanje mu ne moe biti izvrseno na dosadasnju adresu,sud okrivljenom
postavlja branioca po sluzbenoj duznosti koji ce vrsiti ovu duznost dok se nova
adresa okrivljenog ne sazna

U slucaju kada okrivljeni ima branioca,sve odluke od cijeg dostavljanja tece rok zalbe
,kao I zalba protivne strane koja se dostavlja radi odgovora,dostavlja se I braniocu I
okrivljenom.

ZADATAK POSEBNOG DELA KRIVICNO PROCESNOG PRAVA

Osnovni zadaci posebnog dela krivicno procesnog prava su:

Izucavanje toka krivicnog postupka

Prikazivanje razlika koje postoje izmedju nekih formi krivicnih postupaka, kao I
obrada nekrivicnih postupaka koji su u vezi sa krivicnim postupkom, I to bilo da
su uslov za njegovo vodjenje, bilo dasu posledica vec sprovedenog krivicnog
postupka.

STAIJUMSKI KARAKTER KRIVICNOG POSTUPKA I NJEGOVE OSNOVNE

PROCESNE FAZE

Krivicni postupak sacinjavaju brojne I razlicite procesne radnje.Njih preduzimaju

procesni subjekti.Procesni subjekti preduzimanjem I vrsenjem procesnih radnji zasnivaju
procesno-pravni odnos koji dalje razvijaju sve do realizacije procesnoh cilja,a time
okoncanja konkretnog krivicnog postupka.

Odlika krivicnog postupka su brojnost I ranovrsnost I krivicno procesnih radnji I krivicno

procesnih subjekata.Stoga krivicni postupak,u istoj formi I od strane istog organa,ne
moze biti sproveden od svog pocetka pa do kraja.Iz tog razloga on je podeljen na
stadijume I faze,pri cemu su stadijumi sire celine u odnosu na faze,tj.stadijumi su
sastavljeni od faze.

U krivicnom postupku razlikujemo dve faze:

1.prethodni postupak-cine ga dve faze: istraga, optuzni akt I sudska kontrola optuznice
2.glavni postupak sastavljen je iz: pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres,
donosenje I objavljivanje presude I postupak po pravnim lekovima (zalbe I vandredni
pravni lekovi)

Citav prvi stadijum krivicnog postupka odvija se pred prvostepenim sudom. Ovo vazi I za
veci deo drugog stadijuma,tj.jedino se postupak po pravnim lekovima odvija pred visim
sudom drugog ili treceg stepena.

Neophodno je istaci da u nasem pravu izvrsenje sudskih odluka predstavlja poseban

nesudski postupak.

MOMENAT POCETAKA,TRAJANJE I MOMENAT OKONCANJA KRIVICNOG

POSTUPKA

Trajanje krivicnog postupka odredjeno je njegovim pocetkom I krajem,U okviru tih

granica krivicni postupak tece,a sve radnje koje u skladu sa procesnim propisima u tom
periodu budu preduzete od strane procesnih subjekata dobijaju karakter krivicnih
procesnih radnji.

Zakonik nije moga ‘precizirati' pocetak krivicnog postupka,zato treba ustanoviti kad
pocinje:

Krivicni postupak koji apocinje fazom istrage-potpun postupak = Ova vrsta postupka
pocinje momentum donosenja resenja o sprovodjenu istrage.
Krivicni postupak u kome se istraga izostavlja I optuznica podize neposredno.= U
ovom slucaju krivicni postupak pocinje da tece kada ovlasceni tuzilac,nakon date
saglasnosti istraznog sudije na njegov predlog da se istraga ne sprovodi,podnese
optuznicu.
Skracen krivicni postupak.= Zapocinje zakazivanjem glavnog pretresa
Postupak prema maloletnicima = Ovaj postupak zapocinje onog trenutka kada sudija
za maloletnike ,odn.vece viseg suda povodom neslaganja sudije za
maloletnike,prihvati zahtev javnog tuzioca za pokretanje pripremnog postupka.
 PRETKRIVICNI POSTUPAK

OTKRIVANJE KRIVICNOG DELA I UCINIOCA

Otkrivanje krivicnog dela I ucinioca predstavlja neophodnu pretpostavku za vodjenje

krivicnog postupka. Do njegovog otkrivanja dolazi se na vrlo razlicite nacine,a najcesce
je ‘putem krivicne prijav'. Ali ukoliko krivicna prijava nije potpuna,saznanje o krivicnom
delu I uciniocu biva praceno potrebom preduzimanja niza odredjenih radnji ,a sve sa
ciljem pokretanja krivicnog postupka.

*Zaticanje ucinioca na mestu izvrsenja krivicnog dela

U praksi se ne tako cesto dogadja da se ucinilac krivicnog dela zatekne prilikom

njegovog izvrsenja =tzv.flagrantna krivicna dela.

Predvidjeno je da lice koje je zateceno prilikom izvrsenja krivicnog dela za koje se goni
po sluzbenoj dunosti moze svako lisiti slobode.Lice liseno slobode se odmah mora
predate istraznom sudiji ili organu unutrasnjih poslova,a ukoliko se to ne moze
uciniti,jedan od tih organa se odmah mora obavestiti. Istrazni sudija u zapisnik unosi I
izjavu lica lisenog slobode o vremenu I mestu lisenja slobode.

Prava okrivljenog,odn.osumljicenog su:

Da u najkracem roku,a najkasnije na prvom saslusanju,podrobno I na jeziku koji

razume,bude obavesten o:delu koji mu se stavlja na teret,o prirodi I razlozima
optuzbe I dokazima koji su protiv njega prikupljeni
Da se brani sam ili uz strucnu pomoc branioca koji sam izabere iz reda advokata
Da njegovom saslusanju prisustvuje branilac
Da u najkracem mogucem roku bude izveden pred sud I da mu bude sudjeno
nepristrasno, pravicno I u razumnom roku
Da mu se osigura dovoljno vremena I mogucnosti za pripremanje odbrane
Da se izjasni o svim cinjenicama I dokazima koji ga terete I das am ili preko branioca
iznosi cinjenice I dokaze u svoji korist,da ispituje svedoke optuzbe I zahteva se
pod istim uslovima kao svedoci optuzbe,u njegovom prisustvu,ispitaju svedoci
odbrane
Da dobije prevodioca I tumaca ako ne razume I ne govori jezim koji se govori u
postupku

Okrivljenom se moze suditi samo u njegovom prisustvu kada je dostupan sudu,izuzev

situacija u kojima je sudjenje dovoljeno u njegovom odsustvu.

.*Krivicna prijava
Kao podnosioci krivicne prijave mogu se pojaviti:

Gradjani
Svi drzavljani
Organi teritorijalne autonomije ili organi lokalne samouprave
Javna preduzeca I ustanove
Organi unutrasnjih poslova

Zakonska duznost prijavljivanja izvrsenih krivicnih dela postoji samo kod pravnih
lica,dok fizicka lica imaju moralnu obavezu prijavljivanja krivicnih dela.

Lica koja imaju ‘obavezu' prijavljivanja krivicnih dela,moraju navesti dokaze koji su im
poznati I preduzeti potrebne mere u cilju ocuvanja tragova krivicnih dela,predmeta koji
su u vezi sa krivicnim delom I slicnih dokaza.

Jedna od osnovnih aktivnosti organa unutrasnjih poslova jeste otkrivanje krivicnih dela I
njihovih ucinioca

Krivicna prijava podneta od strane organa unutrasnjih poslova predstavlja rezultat

prethodnih aktivnosti koje se ex officio preduzimaju odmah nakon pojavljivanja osnovnih
sumnji da je izvrseno krivicno delo za koje se goni po sluzbenoj duznosti.

Krivicna prijava koju podnose drugi subjekti obicno predstavlja prvi znak saznanja da je
ucinjeno krivicno delo,dok kod organa unutrasnjih poslova ono jeste rezultat preduzetih
radnji.

U krivicnoj prijavi koju podnosi organ unutrasnjih poslova,navode se dokazi do kojih se

dolo preduzimanjem istraznih radnji. Ovi organi imaju obavezu da o svim naknadno
saznatim cinjenicama,dokazima ili kragovima krivicnog dela prikupe potreban
obavestenja I da izvestaj o tome,u formi dopue krivicne prijave,dostave nadleznom
javnom tuziocu.

Prema nacinu podnosenja krivicna prijava moze piti pismena I usmena.

Ukoliko se krivicna prijava podnosi pismeno,lice koje je podnosi mora biti upozoreno na
posledice lanog prijavljivanja. Sto se umene prijave tice,zakonik predvidja obavezu
sastavljanja zapisnika,sem ukoliko se prijava ne saopstava telefonom.

Ukoliko kao kriterijum uzme potpunost podataka u krivicnoj prijavi o delu,uciniocu I

dokazima razlikuju se potpuna I nepotpuna krivicna prijava.

Nepotpuna jeste ona prijava na osnovu koje se ne moze pokrenuti krivicni

postupak.Nepotpunost podataka sadrzanih u krivicnoj prijavi moze se odnositi na
krivicno delo,ucinioca ili dokaze.
Krivicne prijave mogu imati lazni I istiniti sadrzaj. Ukoliko se podnese lazna krivicna
prijava,podnosilac ce biti krivicno odgovoranzbog krivicnog dela laznog prijavljivanja.
Posledice laznog prijavljivanja nastupaju tek u trenutku utvrdjivanja njegovr
neistinitosti,a ne momentu njegovog podnosenja.

Krivicna prijava predstavlja svojevrsno obavestenje javnog tuzioca o izvrsenom

krivicnom delu.

U dva slucaja su predvidjene posledice:

Ako se krivicna prijava podnese u roku predvidjenom za privatnu tuzbu,I ako se u

toku postupka utvrdi da se rai o krivicnom delu koje se goni po privatnoj tuzbi
Ako krivicnu prijavu za krivicno delo za koje je propisana novcana kazna ili kazna
zatvora do tri godine podnese osteceni,a javni tuzilac u roku od 2 meseca od dana
prijema prijave niti podnese optuzni predlog niti obavesti ostecenog da je prijavu
odbacio,osteceni moze kao tuzilac preduzeti gonjenje podnosenjem optuznog
predloga sudu.

Krivicna prijava se podnosi nadlenom javnom tuziocu,mada se moe dogoditi da ona bude
podneta I sudu,org unutrasnjih poslova ili nenadleznom javnom tuziocu,koji ima obavezu
da je prime I odmah dostave nadleznom javnom tuziocu. Javni tuzioc ima samo u jednoj
situaciji mogucnost donosenja formalne odluke o krivicnoj prijavi.Ovo je moguce u
sledecim slucajevima:

Ukoliko prijavljeno delo nije krivicno delo koje se goni po sluzbenoj dunosti
Ukoliko je nastupila zastarelost ili ukoliko je delo obuhvaceno amnestijom ili
pomilovanjem
Ukoliko postoje druge okolosti koje iskljucuju gonjenje

Javni tuzilac moze na osnov krivicne prijave podneti krivicni postupak na taj nacin sto ce
podneti odgovarajuci optuzni akt. U ovoj situaciji nema donosenja formalne odluke,vec
se,podnosenjem optuznog akta ,krivicna prijava fakricki prihvata.

OVLAŠĆENJA ORGANA UNUTRAŠNJIH POSLOVA, ISTRAŽNOG SUDIJE I

JAVNOG TUŽIOCA U PRETKRIVIČNOM POSTUPKU

Neprocesna ovlašćenja organa unutrašnjih poslova

U prirodi posla organa unutrašnjih poslova je preduzimanje mera kako bi se vodio
pretkrivični postupak i obezbedile sve okolnosti za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Organi unutrašnjih poslova mogu raditi na osnovu naloga od istražnog sudije, ali reaguju
i po nalogu javnog tužioca koji od njih zahteva prikupljanje obaveštenja kada:
-primi krivičnu prijavu koja ne raspolaže potrebnim podacima na osnovu kojih bi se
moglo zahtevati sprovođenje istrage
-ustanovi da bi pre podnošenja zahteva za sprovođenje istrage trebalo proveriti podatke iz
krivične prijave
-do njega dođe samo glas o izvršenom krivičnom delu

Radnje policije nemaju krivično procesni karakter zato što se prilikom njihovog
preduzimanja ne primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku.

Delatnost organa unutrašnjih poslova detaljno je regulisana Zakonom o policiji. Oni uz

pomoć mera prinude, predviđenih Zakonom štite slobode I prava građana.

Razlikujemo sledeće operativne radnje organa unutrašnjih poslova:

-Prikupljanje obaveštenja od građana: ovo je oblik verbalne komunikacije između

policije I konkretnog građanina. Nema dokazni značaj. Građanin nema obavezu da daje
obaveštenja organu unutrašnjih poslova I moze prekinuti razgovor kad god želi, ali
odbijanje saradnje je uglavnom indicija koja vodi ka sticanju svojstva osumnjičenog

-Pronalaženje učinilaca krivičnih dela I sprečavanje njihovog sakrivanja ili bekstva-

lišenje slobode I sprovođenje osumnjičenog istražnom sudiji: ovo se ostvaruje
utvrđivanjem mesta boravišta osumnjičenog, raspisivanjem poternice, lišavanjem slobode
I njegovim sprovođenjem istražđnom sudiji radi određivanja pritvora. Razlozi za lišenje
slobode su: razlozi predviđeni ZKP-om ili ukoliko je lice zatečeno prilikom vršenja
krivičnog dela.

-Zadržavanje: primenjuje se u slučajevima kada se radi o licima lišenim slobode od

strane organa zbog postojanja bilo kog razloga za pritvor ili kada se radi o licima koja su
bila pozvana u svojstvu osumnjičenog radi davanja obaveštenja, pa se po oceni organa
unutrašnjih poslova mogu smatrati osumnjičenim.

-Zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela I ograničenje kretanja na određenom

prostoru:Organ unutrašnjih poslova može zarad određenih korisnih obaveštenja zadržati
lica koja zatekne na mestu izvršenja do dolaska iztražnog sudije, ali ne duže od šest sati.
U cilju lakšeg pronalaženja ili sprečavanja bekstva organ unutrašnjih poslova može
nekom licu ograničiti kretanje na određenom prostoru.

-Mere utvrđivanja identiteta lica I predmeta:Organ unutrašnjih poslova uz predhodno

odobrenje istražnog sudije može fotografisati osumnjičenog I uzimati njegove otiske.

-Obezbeđenje dokaza I tragova:Tragovi krivičnog dela kao I predmeti koji u postupku

mogu poslužiti kao dokazi se moraju u skladu sa ZKP obezbediti.

-Privremeno oduzimanje vozačke dozvole:Ukoliko postoji osnovana sumnja za k.d. protiv

bezbednosti saobraćaja osumnjičenom moze na najduže 3 dana biti oduzeta vozačka
dozvola.
-Ostala ovlašćenja organa unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku:Mogu
preduzimati određene radnje utvrđene članom 225 u cilju otkrivanja krivičnih dela I
preventivne zaštite prava građana.

Ovlašćenja istražnog sudije u pretkrivičnom postupku

Istražni sudija je ovlašćen da sprovodi istragu, a u pretkrivičnom postupku odlučuje o

merama javnog tužioca I drugih organa, koje su usmerene na ograničavanje ustavnih
prava I sloboda osumnjičenog. Istražni sudija ima ovlašćenje da pre krivičnog postupka
preduyima procesne radnje koje ne trpe odlaganje.

Ovlašćenja javnog tužioca u pretkrivičnom postupku

Javni tužilac rukovodi pretkrivičnim postupkom, zahteva sprovođenje istrage, podiže I

zastupa optužnicu, izjavljuje žalbe protiv nepravosnažnih odluka I podnosi vandredne
pravne lekove protiv pravosnažnih. Uloga javnog tužioca treba da obezbedi koordinaciju
rada svih subjekata krivičnog gonjenja I da njihovu delatnost učini efikasnijom. Svi
subjekti koji učestvuju u pretkrivičnom postupku moraju obaveštavati nadležnog jagvnog
tužioca o svim preduzetim radnjama.

POKRETANJE KRIVICNOG POSTUPKA

Krivicni postupak se moze pokretnuti samo na osnovu zahteva javnog tuzioca. On takav
zahtev podnosi onda kada postoji osnovana sumnja da je izvrseno kd koje se goni po
sluz.duznosti. Takodje, javni tuzilac mora imati saznanje ko je izvrsilac kd. Sredstva
kojim se dolazi do ovog saznanja nazivaju se povodi za pokretanje kriv.postupka.

PRETHODNI POSTUPAK

Prethodni postupak predstavlja prvi stadijum opsteg kriv.postupka, odn.prethodi glavnom

postupku I sastavljen je iz dve faze: istrage I optuzenja. Svrha ovog postupka:

u ovom stadijumu se prikupljaju dokazi na osnovu kojih tuzilac donosi odluku da lice
podneti optuzni akt
u ovom stadijumu se obavlja sudska kontrola opravdanosti optuzbe, pre njene
pravosnaznosti I izvodjenja okrivljenog pred sud

Kada je rec o kd za koja je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ovaj
postupak se ne vodi. Medjutim, I za kd za koja je predvidjena kazna zatvora preko tri
godine I teza moze doci do izostanka ovog postupka I to:
 ako ovlasceni javni tuzilac prosiri pravosnaznu optuzbu na kd optuzenog izvrsena ili
otkrivena na glavnom pretresu
ukoliko budu ispunjeni uslovi za podizanje neposredne optuznice

Prethodni postupak se znatno razlikuje od glavnog pretresa I sa njim cini jedinstveni

kriv.postupak. Radnje preduzete u prethodnom kriv.postupku zapravo su krivicno
procesne radnje, a materijal prikupljen u ovom stadijumu ima isti procesni znacaj kao I
onaj izveden na glavnom pretresu.

Opravdanje postojanja ovog stadijuma se ogleda u potrebi da se pre optuzenja I sudjenja

ustanovi da li za optuzenjem ili sudjenjem uopste ima potrebe.

ISTRAGA

Istraga predstavlja prvu fazu prethodnog postupka. Nju resenjem otvara ili istrazni sudija
ili vece, na zahtev ovlascenog javnog tuzioca. Istraga se pokrece protiv odredjenog lica
za koje postoji osnovana sumnja da je ucinilo kd. Istragu sprovodi istrazni sudija.

Istraga se vodi sa ciljem prikupljanja dokaza I podataka koji su potrebni da bi se odlucilo

da li ce se podici optuznica ili obustaviti postupak, dokaza koji su vazni za kriv.postupak
itd. Cilj istrage se ogleda u sledecem:

pruza materijal ovlascenom javnom tuziocu za podizanje optuznice

obezbedjuje dokaze koji bi do pretresa mogli propasti
predstavlja posebnu zastitu okrivljenog od neosnovanog optuzenja
prikuplja dokaze o licnosti okrivljenog kada za tim postoji potreba

Istraga ne predstavlja obaveznu fazu kriv.postupka. Ona moze biti obavezna, moguca ili
iskljucena.

Istraga je obavezna kada tuzilac ne moze podici optuznicu pre nego sto istraga bude
provedena (za kd za koja je predvidjena kazna zatvora preko pet godina)
 Istraga nije obavezna za krivicna dela za koja je predvidjena kazna zatvora u trajanju
duzem od tri godine, a kracem od osam godina I u tom slucaju zavisi od tuzioca
Istraga je iskljucena za kd za koja se vodi skraceni kriv.postupak (za kd za koja je
predvidjena novcana kazna ili zatvor do tri godine)
Istraga je iskljucena I u onim slucajevima kada se za krivicna dela sazna na glavnom
pretresu

Da bi se istraga pokrenula, potrebno je da tuzilac podnese zahtev za pokretanje istrage, a

sud da taj zahtev usvoji.

Javni tuzilac podnosi zahtev istraznom sudiji za pokretanje istrage pismeno ili usmeno
I zahtev mora da sadrzi: lice protiv koga se pokrece istraga, opis dela, zakonski naziv
dela, okolnosti na osnovu kojih se procenjuje da postoji osnovana sumnja da je to lice
ucinilo kd I dokazi koji potvrdjuju relevantne cinjenice. Uz zahtev tuzilac podnosi I
krivicnu prijavu, spise I zapisnike preduzete u pretkrivicnom postupku itd.

Nakon podnosenja zahteva, istrazni sudija razmatra spise, saslusava lice u odnosu na koje
postoji zahtev I donosi odluku. On moze da se slozi sa zahtevom I u tom slucaju donosi
resenje o sprovodjenju istrage. Ukoliko se ne slozi sa zahtevom, zatrazice da o njemu
odluci vece. Vece o zahtevu odlucuje na sednici bez prisustva javnosti I stranaka. Vece
moze doneti dve odluke: da odbije zahtev za sprovodjenje istrage ili da donose resenje o
sprovodjenju istrage.

Sprovodjenje istrage se poverava istraznom sudiji nadleznog suda. Istrazni sudija moze
preduzimati istrazne radnje samo na podrucju svog suda. Ali, ukoliko interes istrage to
zahteva, on moze pojedine istrazne radnje preduzeti I izvan podrucja svog suda, pod
uslovom da o tome obavesti sud na cijem podrucju preduzima te radnje. Takodje, istrazni
sudija moze izvrsenje pojednih istraznih radnji poveriti I policiji.

Istrazni sudije nakon donosenja resenja o sprovodjenju istrage pristupa preduzimanju

radnji koje su po njegovom misljenju potrebne za postizanje cilja istrage. On to cini po
sluzbenog duznosti, ali moze I na predlog stranaka. U toku sprovodjenja istrage, istrazni
sudija moze zatraziti I strucnu pomoc od strucnog lica, ustanova, organa unutrasnjih
poslova I drugih drz.organa.

Istraga se moze voditi samo u pogledu onog kd I protiv onog okrivljenog na koje se
odnosi resenje o sprovodjenju istrage. U slucaju da se u toku istrage pokaze da postupak
treba prosiriti I na drugo kd ili na druga lica, istrazni sudija ce o tome obavestiti javnog
tuzioca.

Sadrzinu istrage cine: radnje dokazivanja, radnje procesne prinude I radnje odlucivanja
preduzete u toj fazi postupka. Presuda u istraznog fazi moze biti doneta samo u slucaju
potpunog priznanja okrivljenog datog u prisustvu branioca, odn,.policiji, potkrepljenog I
drugim dokazima prikupljenim u istrazi. Ovo dolazi u obzir samo kod kd za koja je
propisana novcana kazna ili zatvor do pet godina.
Prekid istrage: predstavalja privremeni zastoj u sprovodjenju istrage. Postoje obavezni I
fakultativni prekid istrage.

Obavezni prekid moze postojati:

ukoliko kod okrivljenog posle ucinjenog kd nastupi dusevno oboljenje ili dusevna
poremecenost, odnosno druga teska bolest
ukoliko se pojave okolnosti koji privremeno sprecavaju krivicno gonjenje

Fakultativni prekid postoji kada se boraviste okrivljenog nije poznato, odnosno ukoliko
se istraga vodi protiv lica koje je u bekstvu ili je nedostizan organima vlasti.

Okoncanje istrage predstavlja kraj prve faze prvog stadijuma kriv.postupka. Okoncanje
podrazumeva ili obustavu istrage ili zavrsetak istrage.

Obustava istrage - istraga se obustavlja ili resenjem istraznog sudije ili resenjem
veca I to ukoliko javni tuzilac odustane od kriv.gonjenja. Takodje, istraga se
obustavlja I kada osteceni kao tuzilac I privatni tuzilac nakon zavrsene istrage, ne
podnesu u roku od osam dana optuznicu, odnosno privatnu tuzbu. Vanraspravno
vece ce obustaviti istragu I to: u slucaju da sudija u toku ili na kraju istrage nadje
razlog za obustavu I ukoliko vece za neki osnov obustave sazna prilikom
donosenja odluke u vezi sa kakvim drugim pitanjem u toku istrage.
Zavrsetak istrage - istrazni sudija istragu zavrsava kada ustanovi da je stanje stvari u
istrazi dovoljno razjasnjeno. Istrazni sudija nakon zavrsene istrage mora doneti
jednu od tri odluke: predloziti da se istraga dopuni, podici optuznicu ili dati izjavu
da odustaje od kriv.gonjenja.

OPTUZENJE

Optuzenje predstavlja drugu fazu prvog stadijuma prethodnog postupka, odnosno ona se
preduzima nakon istrage. Ukoliko istraga izostane, optuznica se podnosi neposredno I
time optuzenje postaje prva faza prethodnog postupka.

Pravno podnosenje I raspolaganja tuzbom pripada samo tuziocu. Medjutim, to pravo nije
apsolutno jer se tuzba pre nego sto bude iznesena na glavni pretres podvrgava sudskoj
kontroli.

Optuznica predstavlja pisani akt javnog ili supsidijarnog tuzioca, odredjene forme I
sadrzaine, kojom se od suda zahteva da odredi glavni pretres protiv odredjenog lica za kd
koje se goni po sluzbenoj duznosti.

U odredjenim slucajevima optuznica se moze podneti I usmeno I to:

ukoliko optuzeni u toku glavnog pretresa u zasedanju ucini kd ili ukoliko se u toku
glavnog pretresa otkrije ranije ucinjeno kd
 ukoliko neko drugi u toku glavnog pretresa u zasedanju ucini kd, vece moze prekinuti
glavni pretres I po usmenoj optuzni tuzioca suditi odmah za ucinjeno kd
podnesena optuznica na glavnom pretresu, od strane ovlascenog tuzioca moze biti
usmeno izmenjena ukoliko tuzilac oceni da izvedeni dokazi ukazuju da se
izmenilo cinjenicno stanje sadrzano u optuznici

Sadrzaj optuznice cine obavezni I fakultativni elementi.

Obavezni - podaci o identitetu okrivljenog, cinjenicni elementi dela, pravna

kvalifikacija dela, nadleznost suda, predlog dokaza itd
Fakultativni - predlog tuzioca da se prema okrivljenom odredi pritvor ili pusti na
slobodu ukoliko se nalazi u pritvoru, kao I predlog da se vise podnetih optuznica
spoji u jednu

Neposredna optuznica se podnosi od strane javnog tuzioca nadleznom sudu u roku od

osam dana od dana date saglasnosti istraznog sudije da se ne sprovodi istraga. Optuznica
nakon sprovedene istrage se podnosi u roku od 15 dana nakon zavrsetka istrage.

Optuznica se predaje predsedniku veca pred kojim ce se odrzati glavni pretres. Ukoliko je
bilo istrage pre optuznice, predsednik veca nece suditi opravdanost vodjenja
kriv.postupka, kao ni u slucaju ukoliko je podneta neposredna optuznica za kd za koje je
predvidjena kazna zatvora do pet godina ukoliko prikupljeni podaci pruzaju dovoljno
osnova za optuzenje. Medjutim, ukoliko osteceni kao tuzilac podnese neposrednu
optuznicu za isto kd predsednik veca ce vrsiti ocenu opravdanosti krivicnog gonjenja.
Ukoliko nadje da nema mesta za kriv.gonjenje, predsednik veca ce od veca traziti da
odluci o ispunjenosti uslova za kriv.gonjenje. Ukoliko vece ustanovi da nema
opravdanosti, resenjem ce optuznicu odbaciti.

U slucajevima u kojima nije predvidjeno ocenjivanje opravdanosti predsednik veca

odmah po prijemu optuznice proverava formalni sadrzaj opstuznice, tj.da li ona sadrzi sve
obavezne elemente, pa ako nadje da to nije slucaj, vraca je tuziocu na ispravku
nedostataka.

Uredna optuznica se dostavlja okrivljenom bez odlaganja. Pri urucenju okrivljenom, sud
je obavezan da ga pouci da u roku od osam dana ima pravo da protiv optuznice podnese
prigovor.

Sudska kontrola predstavlja sredstvo za zastitu okrivljenog od neosnovanog izvodjenja

pred sud. Optuzba ne sme stupiti na pravnu snagu bez prethodne sudske kontrole.
Kontrola se moze izvrsiti:

tako sto osnovanost podnete optuzbe po sluz.duznosti ispituje sud

tako sto se osnovanost proverava podnosenjem prigovora od strane okrivljenog

U nasem pravnom sistemu koristi se mesovit sistem, odnosno, optuznica se ispituje po

osnovu prigovora okrivljenog, a samo izuzetno po sluz.duznosti.
Prigovor protiv optuznice predstavlja zahtev kojim se trazi odluka suda za preispitivanje
same optuznice. Ovaj prigovor mogu podneti samo okrivljeni ili njegov branilac.

Rok za ulaganje prigovora jeste osam dana od dana urucenja optuznice okrivljenom. U
slucaju da se ovaj rok prekoraci, pa prigovor bude naknadno podnesen, predsednik veca
cega resenjem odbaciti.

Ulozeni prigovor razmatra predsednik veca pred kojim treba da se odrzi glavni pretres.
On tom prilikom proverava da li je podneti prigovor blagovremen I da li je podnet od
strane ovlascenog lica, nakon cega ga dostavlja vanraspravnom vecu koje to pitanje
resava u sednici na koju poziva I stranke I branioca da usmeno izloze svoje stavove.

Predsednik sudskog veca treba kontrolu optuznice moze zahtevati u dva slucaja:

ako prigovor protiv optuznice nije podnet

ako je prigovor podnet, ali odbacen

Povodom prigovora okrivljenog, mogu se doneti sledece odluke:

odluke da ima mesta optuzbi - kojima se prigovor odbacuje kao neosnovan

odluke da nema mesta optuzbi - kojima se donosi resenje da se usvaja prigovor

Sporazum o priznanju krivice - ukoliko se krivicni postupak vodi za jedno kd ili za kd

u sticaju, za koje je propisana kazna zatvora do 12 godina, javni tuzilac moze
okrivljenom predloziti zakljucenje sporazuma o priznanju krivice. Ovim sporazumom
okriveljni priznaje kd I time se javni tuzilac I okrivljeni usaglasavaju o:

vrsti I visini kazne, odn.drugim krivicnim sankcijama

o odustajanju javnog tuzioca od kriv.gonjenja za kd koja nisu obuhvacena
sporazumom o priznanju krivice
o troskovima kriv.postupka I o imovinskopravnom zahtevu
o odricanju stranaka I branioca od prava na zalbu protiv odluke suda donesene na
osnovu sporazuma

Okrivljeni se sporazumom moze obavezati I da: otkloni stetnu posledicu izvrsenjem kd,
da naknadi stetu ostecenom, da plati odredjeni novcani iznost u korist humanitarne
organizacije, fonda ili javne ustanove, da obavi odredjeni humanitarni ili
drustvenokoristan raditd.

O sporazumu odlucuje sud, tj.predsednik vanraspravnog veca (pre optuzenja) ili

predsednik raspravnog veca (nakon podnosenja optuznice). Sporazum resenjem moze biti
odbacen, usvojen ili odbijen, zavisno od uslova koji su potrebni da budu ispunjeni.

Resenje suda o sporazumu se dostavlja javnom tuziocu, okrivljenom, braniocu,

ostecenom I njegovom punomocniku. Protiv ovog resenja moze, ukoliko je odbijen
sporazum, pravo na zalbu imaju javni tuzilac, okrivljeni I njegov branilac, a ukoliko je
usvojen osteceni I njegov punomocnik.

Stupanje optuznice na pravnu snagu predstavlja zavrsetak prethodnog I pocetak

glavnog kriv.postupka.

Optuznica, protiv koje je ulozen prigovor stupa na snagu onog momenta kada je prigovor
odbijen, a ukoliko nije podnet prigovor optuznica stupa na snagu kada predsednik veca
zakaze glavni pretres.

PRIPREMANJE GLAVNOG PRETRESA

Ova faza gl. postupka pred prvostepenim sudom obuhvata sve procesne radnje suda koje
se preduzimaju od stupanja optuznice na pravnu snagu do pocetka gl. pretresa.
Pripremanje gl. pretresa vodi predsednik veca pred kojim ce se gl. pretres odrzati.

Primarne radnje su zakazivanje gl. pretresa i pozivanje lica cije je prisustvo prema
zakonu nepohodna pretpostavka za odrzavanje gl. pretresa. Pored njih, u periodu od
zakazivanja do pocetka gl. pretresa, mogu nastupiti situacije koje podrazumevaju sudsku
odluku ili preduzimanje nekih mera. Kao sadrzaj prve faze drugog stadijuma kr. postupka
pojavljuju se radnje od kojih su neke obavezne, a neke fakultativne. Te radnje su:

Zakazivanje gl. pretresa

Pozivanje odredjenih lica na gl. pretres
Predlaganje i izvodjenje dokaza, odredjivanje dopunskih sudija, i
Odustanak od optuznice, odnosno privatne tuzbe.

Zakazivanje glavnog pretresa

Predsednik raspravnog veca je duzan da, u roku od 2 meseca od prijema optuzbe, u sudu
zakaze gl. pretres. Ukoliko predsednik veca prekoraci ovaj rok, obavezan je da o
razlozima usled kojih nije u roku zakazao gl. pretres obavesti predsednika suda i
predsednika neposredno viseg suda, koji mogu preduzeti odredjene mere da se to ipak
ostvari.

Predsednik veca gl. pretres zakazuje naredbom kojom se odredjuju: dan, cas i mesto
odrzavanja gl. pretresa. Gl. pretres se odrzava u sedistu suda i u sudskoj zgradi.

Pozivanje odredjenih lica na glavni pretres

Na gl. pretres se pozivaju: optuzeni i njegov branilac, tuzilac i osteceni i njihovi zakonski
zastupnici i punomocnici, kao i tumac. Pored njih, pozivaju se i svedoci i vestaci koje su
predlozili tuzilac u optuznici i okrivljeni u prigovoru protiv optuznice.

U okviru pozivanja na gl. pretres, sud izdaje i odredjena upozorenja sledecim subjektima:
 Ostecenom, koga poziva kao svedoka, sud obavestava u pozivu da ce se gl. pretres
odrzati i bez njega i da ce se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu
procitati, kao i da ce se u slucaju nedolaska smatrati da nije voljan da produzi
gonjenje.
Ostecenom kao tuziocu i privatnom tuziocu da ce se, u slucaju da ne dodju na gl.
pretres, a ne posalju ni punomocnika, smatrati da su od optuzbe odustali.
Optuzenom, svedoku, i vestaku u pogledu posledica nedolaska na gl. pretres.

Predlaganje i izvodjenje dokaza

ZKP daje mogucnost strankama i ostecenom da i posle zakazivanja gl. pretresa zahtevaju
da se na gl. pretres pozovu novi svedoci ili vestaci ili pribave novi dokazi. Predsednik
veca i bez predloga stranaka moze narediti pribavljanje novih dokaza za gl. pretres, ali o
odluci kojom se to naredjuje, stranke moraju biti obavestene pre pocetka gl. pretresa.

U slucaju da se sazna da neki svedok ili vestak koji je pozvan na gl. pretres, i koji jos nije
saslusan, nece biti u prilici da dodje na gl. pretres zbog dugotrajne bolesti ili zbog drugih
smetnji, on moze biti saslusan i u mestu gde se nalazi. Ukoliko hitnost postupka dozvoli,
o vremenu i mestu saslusanja se obavestavaju osteceni i stranke. U slucaju da je optuzeni
u pritvoru, o potrebi njegovog prisustvovanja odluku donosi predsenik veca.

Odustanak od optuznice ili privatne tuzbe

Ovlasceni tuzilac u svim fazama kr. postupka moze odustati od optuzbe, ali se sudske
odluke tada razlikuju. Ukoliko ovlasceni tuzilac od optuzbe odustane pre pocetka gl.
pretresa, predsednik veca se postupak resenjem obustaviti. U slucaju da se radi o
odustanku javnog tuzioca od optuznice, predsednik veca je obavezan da posebno upozori
ostecenog da gonjenje moze nastaviti kao supsidijarni tuzilac. Ako ovlasceni tuzilac od
gonjenja odustane nakon otvaranja gl. pretresa, postupak nece biti obustavljen, nego ce se
izreci presuda kojom se optuzba odbija.

Druge radnje pripremanja glavnog pretresa

Odredjivanje dopunskih sudija predstavlja radnju koja se preduzima kada se ima u
izgledu da ce gl. pretres duze trajati. Tada predsednik veca ima pravo i mogucnost da
zatrazi od predsednika suda da odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno sudija porotnika,
koji ce prisustvovati gl. pretresu, kako bi bili u stanju da clanove veca zamene.

GLAVNI POSTUPAK

Glavni postupak predstavlja najvazniju fazu opsteg kr. postupka jer bez njega nema ni
presude, tj. svaki gl. pretres se zavrsava presudom osim u slucaju izricanja sudske
opomene (ona se izrice resenjem).

Ova faza je sacinjena od razlicitih procesnih radnji koje preduzimaju procesni subjekti, a
dokazi se izvode neposredno pred zbornim sudom ili sudijom pojedincem. Na gl. pretresu
se raspravlja o optuzbi ciji je predmet krivicno delo ucinjeno od strane optuzenog.
Pretpostavke nuzne za odrzavanje glavnog pretresa
Za odrzavanje zakazanog gl. pretresa nuzno je prisustvo: predsednika veca, clanova veca,
dopunskih sudija, zapisnicara, ovlascenog tuzioca, punomocnika, optuzenog, branioca,
svedoka, vestaka, tumaca i ostecenog. Kada predsednik veca otvori zasedanje, iznese
predmet gl. pretresa i predstavi sastav veca, pristupa utvrdjivanju prisutnosti pozvanih
lica.

Tokom gl. pretresa, sastav suda je: predsednik veca, clanovi veca i zapisnicari. Njihova
prisutnost je toko celog postupka obavezna. Duznost predsednika veca se sastoji u tome
da ispita zakonitost sastavljenog veca i eventualno postojanje razloga za izuzece clanova
veca i zapisnicara.

Gl. pretres se ne moze odrzati bez licnog prisustva okrivljenog. Ukoliko uredno pozvani
optuzeni ne dodje na gl. pretres, a svoj izostanak ne opravda, vece izdaje naredbu za
dovodjenje optuzenog. Ako se dovodjenje ne moze odmah obaviti, pretres se odlaze.

ZKP Republike Srbije predvidja mogucnost da se kr. postupak u kome je nekom licu
sudjeno u odsustvu ponovi, bez obzira na to sto uslovi za vanredno ponavljanje kr.
postupka nisu ispunjeni, pod uslovom da osudjeni ili njegov branilac, u roki od 6 meseci
od nastanka mogucnosti da se osudjenom sudi u odsustvu, podnese zahtev za ponavljanje
postupka.

Ukoliko je odbrana obavezna, gl. pretres se ni u kom slucaju ne moze odrzati bez
prisustva branioca. Ako se radi o fakultativnoj odbrani, ova faza kr. postupka se moze
realizovati i bez prisustva branioca u slucaju da ga okrivljeni nije izabrao, a ako jeste,
neophodna je saglasnost okrivljenog da se pretres odrzi i bez branioca. Bez ove
saglasnosti okrivljenog, postupak ne bi trebalo odrzati sve dok branilac ne bude prisutan.

Od ovih pravila postoje izuzeci:

Kod fakultativne odbrane, nalaze obavezu da se optuzeni pozove da uzme drugog

branioca ako uredno pozvani branilac ne obavesti sud o razlozima sprecenosti, ili
bez odobrenja napusti gl. pretres.
Kod obavezne odbrane, nalaze obavezu odlaganja gl. pretresa ukoliko ne postoji
mogucnost da optuzeni, umesto neopravdano odsutnog branioca, angazuje drugog
branioca ili ukoliko ne postoji mogucnost da ga sud postavi bez negativnih
posledica po odbranu.

Faze glavnog pretresa

Redosled radnji koje se preduzimaju na gl. pretresu propisan je ZKP-om, ali kada
posebne okolnosti to zahtevaju, a narocito broj optuzenih, broj kr. dela, kao i obim
dokaznog materijala, od redovnog toka rasprave se moze i odustati. Uobicajeni tok gl.
pretresa je:

Otvaranje zasedanja- Ulaskom sudija u sudnicu pocinje zasedanje, koje se zavrsava

okoncanjem, prekidanjem ili odlaganjem gl. pretresa. Zasedanje otvara
predsednik veca tako sto: objavljuje predmet gl. pretresa i sastav veca, utvrdjuje
prisutnost pozvanih lica, pa ukoliko sva pozvana lica nisu prisutna proverava da li
su im pozivi predati i da li su svoj izostanak opravdali.
Citanje optuznice, odnosno privatne tuzbe- Gl. pretres pocinje citanjem optuznice ili
privatne tuzbe koju cita tuzilac. Nakon toga, predsednik veca proverava da li je
optuzeni razumeo optuznicu, a zatim ce ga pitati da li priznaje da je ucinio kr.
delo za koje je optuzen. Kada optuzeni zavrsi svoj iskaz, pitanju mu mogu
postavlhati tuzilac, zatim branilac optuzenog, posle njega predsednik i clanovi
veca, a zatim osteceni ili njegov zakonski zastupnik.
Saslusanje optuzenog- Nakon sto optuzeni shvati optuzbu i izjasni se o njoj, pristupa
se njegovom saslusanju. Optuzenog prvo saslusava predsednik veca, koji ga
poziva da se o svakoj tacki optuzbe izjasni. Posle toga, ispitivanje nastavljaju
clanovi veca, a zatim i osteceni, zakonski zastupnik i punomocnik ostecenog i
vestaci, uz odobrenje predsednika veca. U toku gl. pretresa optuzeni se moze
dogovarati sa svojim braniocem, ali o tome kako ce na postavljeno pitanje
odgovoriti ne moze se savetovati niti sa svojim braniocem, niti sa nekim drugim.
Dokazni postupak- Nakon sto optuzeni bude saslusan, pristupa se izvodjenju dokaza
kojima se obezbedjuju cinjenice vazne za presudjenje konkretne kr. stvari. Svrha
ovog postupka je prihvatanje predloznih dokaza od strane suda, tj. predsednika
veca ili veca. U ovom postupku se izvode dokazi koji su prihvaceni, i koje su
predlozile stranke ili sud. Predsednik veca ce, nakon dovrsenog ispitivanja svakog
svedoka ili vestaka i nakon citanja svakog zapisnika ili drugog pismena, stranke i
ostecenog pitati da li imaju sta da primete,a po zavrsenom dokaznom postupku i
da li imaju kakve predloge za dopunu dokaznog postupka. Ukoliko niko ne
predlozi dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a vece smatra da je
stanje stvari izvidjeno, predsednik ce objaviti da je dokazni postupak zavrsen.
Zavrsne reci- Nakon zavrsenog dokaznog postupka nastupa poslednja faza gl.
pretresa. U ovoj fazi, predsednik veca daje rec strankama, ostecenom i braniocu.
Najpre govori tuzilac, zatim osteceni, branilac pa optuzeni. Tuzilac u svojoj
zavrsnoj reci iznosi ocenu dokaza izvedenih na gl. pretresu, nakon cega izlaze
zakljucke o cinjenicama vaznim za odluku o odredbama krivicnog i drugog
zakona. U okviru svoje zavrsne reci osteceni moze obrazloziti svoj imovincko-
pravni zahtev i ukazati na dokaze o kr. delu optuzenog. Nakon zavrsne reci
branioca, optuzeni ima pravo da govori sam, da se izjasni da li usvaja odbranu
branioca i da je dopuni.
Okoncanje glavnog pretresa
Posle svih zavrsnih govora, predsednik veca je duzan da pita da li jos neko zeli nesto da
izjavi. U slucaju da nakon zavrsenih izlaganja stranaka, branioca i ostecenog, vece odluci
da izvede jos neke dokaze, dokazni postupak se nastavlja. Ako dopuna dokaznog
postupka ne bude odredjena, predsednik veca objavljuje da je gl. pretres zavrsen, nakon
cega se vece povlaci na vecanje i glasanje radi donosenja presude.

Izmena i prosirenja optuzbe

Kada se na gl. pretresu izvedu dokazi koji menjaju cinjenicno stanje u dispozitivu
optuzbe, tuzilac takvu optuzbu, na samom gl. pretresu, usmeno menja i uskladjuje sa
rezultatima do kojih se doslo, ili predlaze da se gl. pretres prekine radi pripremanja nove
optuznice. Ako tuzilac izvrsi samo izmenu kvalifikacije dela, to nece predstavljati izmenu
optuzbe.

Do prosirenja optuzbe u fazi gl. pretresa dolazi ukoliko optuzeni u toku gl. pretresa u
zasedanju ucini kr. delo ili ako se u toku gl. pretresa otkrije koje ranije ucinjeno kr. delo
optuzenog. U ovom slucaju vece moze doneti odluku da se za to kr. delo posebno sudi.
Protiv ovakve optuzbe prigovor nije dozvoljen. Ukoliko prosirenje optuzbe vece prihvati,
ono ce prekinuti gl. pretres i obezbediti dovoljno vremena za pripremanje odbrane.

Odlaganje i prekidanje glavnog pretresa

Gl. pretres se resenjem veca moze odloziti ukoliko je potrebno: pribaviti nove dokaze za
cije je pribavljanje neophodno duze vreme, ili ukoliko se u toku gl. pretresa utvrdi da je
kod optuzenog posle ucinjenog kr. dela nastupilo dusevno oboljenje ili dusevna
poremecnost ili ukoliko postoje druge smetnje da se gl. pretres uspesno sprovede. U
resenju kojim se gl. pretres odlaze, osredjuje se dan i cas kada ce se gl. pretres nastaviti, a
moze biti odredjeno i prikupljanje dokaza koji bi se vremenom mogli izgubiti.

Izuzev slucajeva koje predvidja Zakonik o kr. postupku, predsednik veca gl. pretres moze
prekinuti usled: pribavljanja odredjenih dokaza u kratkom vremenu, pripremanja optuzbe
ili odbrane, odmora ili isteka radnog vremena. Prekinuti gl. pretres ne nastavlja narednog
dana i uvek pred istim vecem.
Dopuna veca i pocetak glavnog pretresa iznova
Ukoliko se u toku gl. pretresa pred vecem, koje je sastavljeno od jednog sudije i dvojice
sudija porotnika, ispostavi da cinjenice na kojima se zasniva optuzba ukazuju na to da se
radi o kr. delu za cije je sudjenje nadlezno vece sastavljeno od dvojice sudija i trojice
sudija porotnika, ovo vece se dopunjava, a gl. pretres iznova zapocinje.

Zapisnik o glavnom pretresu

O gl. pretresu se vodi zapisnik u koji se u bitnim crtama unosi sadrzaj i ceo tok gl.
pretresa.

Predsednik veca moze narediti da se u zapisnik doslovno upisu izjave koje smatra
narocito vaznim. Za magnetofonsko snimanje toka gl. pretresa odobrenje daje predsednik
veca, a samo snimanje se obavlja u skladu sa opstim odredbama o preduzimanju ove
radnje.
Zapisnik se zavrsava zakljucenjem zasedanja, i tom prilikom obavezno ga potpisuju
predsednik veca i zapisnicar.

Zapisnik mora sadrzati: podatke o tome koja je optuznica na gl. pretresu procitana,
odnosno usmeno izlozena i da li je tuzilac izmenio ili prosirio optuzbu, kakve su predloge
podnele stranke i kakve je odluke donosio predsednik veca ili vece, koji su dokazi
izvedeni, da li su procitani kakvi zapisnici i druga pismena, da li su reprodukovani zvucni
ili drugi snimci i kakve su primedbe ucinile stranke u pogledu procitanih zapisnika,
pismena ili reprodukovanih snimaka.

Nakon navodjenja podataka o toku gl. pretresa i preduzetim radnjama u okviru njega, u
zapisnik se unosi i potpuna izreka presude uz naznacenje da li je presuda javno
objavljena. Izreka presude, sadrzana u zapisniku o gl. pretresu, predstavlja njen izvornik.

ODLUKE KOJE SE DONOSE NAKON ODRZANOG GLAVNOG PRETRESA

Resenje:
Kr.postupak se okoncava resenjem u sl.slucajevima:
Kada je rec o posebni razlozima za privremeno okoncanje kr.postupka
U koliko se kao kr sankcija izrice sudska opomena
U koliko okrivljeni nakon zapocetog gl.pretresa umre.

Ako vece u toku ili nakon zavrsetka glavnog pretresa ustanovi:

Da sud nije stvarno nadlezan
Da je postupak vodjen bez zahteva ovlascenog tuzioca,bez predloga ostecenog ili bez
odobrenja nadleznog drzavnog organa,ili je nadlezni drzavni organ odustao od
datog odobrenja
Da postoje druge okolnosti koje privremeno sprecavaju gonjenje,resenjem ce odbaciti
optuznicu
Presuda:
Presuda predstavlja najvazniju odluku suda kojom se resave krivicna stvar koja je bila
predmet konkretnog kr.postupka. Ona se donosi nakon zavrsenog glavnog pretresa.
Postupak donosenja presude zapocinje povlacenjem veca sa glavnog pretresa,a zavrsava
se dostavljanjem presude.

Ovaj postupak obuhvata sledece faze: vecanje I glasanje,tj.izricanje presude,objavljivanje

I dostavljanje,tj.saopstavanje presude,I pismenu izradu presude.

Presuda je usko vezana optuzbom,pa se stoga presudom navodi optubze:

Prihvataju(osudjujuca presuda)
Ne prihvataju(oslobadjajuca presuda)
 Ne ispituju(usled postojanja odredjenih smetnji pravne prirode(presuda kojom se
optuzba odbija)

Vrste presude:

Presuda kojom se optuzba odbija(odbijajuca presuda):donosi se ne zbog cinjenicnog

stanja u vezi sa delom,uziniocem ili dokazima,vec zbog pretece povrede zakona. Razlozi
za donosenje ove vrste presude su:

Ako je tuzilac od zapocinjanja do zavrsetka glavnog pretresa odustao od optuzbe ili je

osteceni odustao od predloga za gonjenje
Ako je optuzbeni za isto delo vec pravosnazno osudjen, oslobodjen optuzbe ili je
optuzba protiv njega pravosnazno odbijena ili je postupak protiv njega resenjem
pravosnazno obustavljen
Ako je optuzeni aktom amnestije ili pomilovanjem oslobodjen od gonjenja,ili se
krivicno gonjenje ne moze preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolosti koja
trajno iskljucuje krivicno gonjenje

Presuda kojom se optuzeni oslobadja od optuzbe(oslobadjajuca presuda):ova vrsta

presude se donosi: ako delo za koje je optuzeni optuzen po zakonu nije krivicno delo,I
ako nije odkazano da je optuzeni ucinio delo za koje je optuzen.

Presuda kojim se optuzeni oglasava krivim(osudjujuca presuda): U ovoj presudi navodi

se sledece:

1. Za koje se delo oglasava krivim,uz naznacenje cinjenica I okolnosti koje cine obelezja
krivicnog dela,kao I onih od kojih zavisi primena odredjene odredbe krivicnog zakona.
2. Zakonski naziv krivicnog dela I koje su odredbe zakona primenjene
3. Na kakvu se kaznu osudjuje optuzeni ili se po odredbama krivicnog zakona oslobadja
od kazne
4. Odluku o uslovnoj osudi,odn.o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta
5. Odluku o merama bezbednosti I o oduzimanju imovinske koristi
6. Odluku o uracunavanju pritvora ili vec izdrzane kazne
7. Odluku o troskovima krivicnog postupka I imovinskopravnom zahtevu

Donosenje presude:

Izricanje presude-sud ce presudu izrecu ukoliko u toku vecanja oceni da u cilju dopune
postupka ili razrasnjenja pojedinih pitanja,glavni pretres ne treba ponovo otvarati.

Presuda se moze odnositi samo na lice koje je optuzeno I samo na delo koje je predmet
optuzbe sadrzane u podnesenoj,odn.na gl.pretresu izmenjenoj ili prosirenoj
optuznici.Kada se radi o pritvoru,o njegovom odredjivanju u formi resenja odlucuje
vanraspravno vece. Zalba izjavljena protiv ovog resenja ne zadrzava izvrsenje resenja.
ZKP institute pritvora detaljno regulise. Tako:
 Kad izrekne presudu zatvora ispod 5god,vece ce optuzenom koji se brani sa slobode
odrediti pritvor ako se krije ili ukoliko se ne moze utvrditi njegova istovetnost,ili
ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva I ukoliko osobite
okolnosti ukazuju d ace ponoviti kr.delo,ili dovrsiti pokusano kr delo,ili d ace
uciniti kr.delo kojim preti
Vanraspravno vece ce uvek pritvor ukinuti I narediti da se optuzeni pusti na slobodu
ako je oslobodjen od optuzbe ,ili je optuzba odbijena, ili ako je oglasen krivim,a
oslobodjen od kazne,ili je osudjen samo na novcanu kaznu…
O produzenju pritvora vanraspravno vece donosi posebno resenje,ukoliko ustanovi da
jos postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio odredjen ili ako je optuzenom
presudom prvostepenog suda izrecena kazna zatvora preko 5 godina I ako je to
opravdano zbog posebno teskih okolnosti kr.dela I ako se optuzeni,tj.osudjeni
krije ili ukoliko se ne moze utvrditi njegova istovetnost…
Pritvor koji je odredjen ili produzen moze trajati do upucivanja
optuzenog,odn.osudjenog u ustanovu za izdrzavanje kazne,ali najduze dok ne
istekne vreme trajanja kazne izrecene u prvostepenoj presudi
Na osnovu zahteva optuzenog,koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u
pritvoru,predsednik veca,resenjem,optuzenog moze uputiti u ustanovu za
izrzavanje kazne I pre pravosnaznosti presude.

Objavljivanje presude-ono se sastoji u javnom citanju izreke presude I izlaganja razloga

presude u kratkim crtama.

Izreku presude predsednik veca javno cita u prisustvu stranaka,njihovih xakonskih

zastupnika,punomocnika I branilaca.

Posto objavi presudu,predsednik veca ce informisati stranke o pravu na zalbu, kao I o

pravu na odgovor na zalbu. Posle objavljivanja presude,pa do njene pravosnaznosti,
odluku o odredjivanju ili ukidanju pritvora donosi vanrspravnovece.
Pismena izrada I dostavljanje presude-objavljena presuda se mora pismeno izraditi I
poslati u roku od 8 dana po objavljivanju,a u slozenim stvarima,izuzetno u roku koji
odredi predsednik neposredno viseg suda.

Svaka pismeno izradjena presuda sadrzi:uvod,izreku I obrazlozenje,I mora biti potpisana

od strane predsednika veca I zapisnicara.

Uvod sadrzi:naznacenje da se presuda izrice u ime naroda,naziv suda,ime I prezime

predsednika,I clanova veca I zapisnicara,ime I prezime optuzenog,kr.delo za koje je
optuzen,I da li je bio prisutan na glavnom pretresu,dan glavnog pretresa I da li je glavni
pretres bio javan,ime I prezime tuzioca,branioca,zakonskog zastupnika I punomocnika
koji su bili prisutni na gl.pretresu I dan objavljivanja izrecene presude.
Izreka presude sadrzi licne podatke o optuzenom I odluku kojom se optuzeni oglasava
krivim za delo za koje je optuzen ili kojom se oslobadja od optuzbe za to delo ili kojom
se optuzba odbija.

Obrazlozenje presude je razlicito,tj.vezano je az vrstu presude koja je u konkretnom

slucaju donesena.

Overeni prepis presude se dostavlja tuziocu,a optuzenom I braniocu dostavljanje se vrsi

prema opstim odredbama o dostavljanju.

Optuzenom,privatnom tuziocu I ostecenom kao tuziocu dostavlja se presuda sa

uputstvom o pravu na zalbu. Overeni prepis presude sud ce,sa uputstvom o pravu na
zalbu,dostaviti ostecenom ako ima pravo na zalbu,licu ciji je predmet oduzet tom
presudom,kao I pravnom licu prema kome je izreceno oduzimanje imovinske koristi.
Pravosnazna presuda ce ostecenom biti dostavljena samo ukoliko on to bude trazio.

POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA

U okviru postupka odlucuje se o pravilnosti I zakonitosti sudjenja koje je obavljeno pred

sudom prvog stepena. Povod ovom krivicnom postupku predstavlja izjavljeni pravni lek
sudu viseg stepena.

Postupak po pravnim lekovima predstavlja nastvak postupka koji je vodjen pred

prvostepenim sudom. Odnosi za pobijenje odluke prvostepenog suda pravnim lekovima
su:

1.Pravni-postoji ukoliko dodje do greske u primeni prava. Odluka doneta sa ovim

nedostatkom smatra se nezakonitom.

2.Cinjenicni-sastoji se u pogresno ili nepotpuno utvrdjenom cinjenicnom stanju koji je

predmet postupka.

U okviru pravnih lekova razlikujemo:

Redovne pravne lekove-njima se pobijaju odluke koje nisu pravnosnazne,tj.odluke

koje nisu stupile na snagu.
Vanredne pravne leove

Redovnim pravnim lekovima se pobijaju odluke koje nisu pravnosnazne,tj.odluke koje

nisu stupile na snagu. Cilj ove vrste pravnih lekova jeste sprecavanje nastupanja
pravosnaznosti donete odluke I donosenje noeve odluke na njeno mesto. Zakonik o KP
poznaje sledece redovne pravne lekove:
 Zalba protiv stepena prvostepenog suda
Zalba protiv presude drugostepenog suda
Zalba protiv resenja

Vandrednim pravnim lekovima se pobijaju pravosnazne odluke. ZKP u vandredne

pravne lekove ubraja:

Ponavljanje krivicnog postupka

Zahtev za zastitu zakonitosti.

Prema Zakonu o kr.potupku,kao subjekti pravnih lekova mogu se javiti sledeca lica:

1.Ovlasceni tuzilac(javni,supsidijarni I privatni): u granicama svog interesa, svi

tuzioci mogu pobijati sudske odluke pos vim osnovama
2.Optuzeni:optuzeni zahteva za zastitu zakonitosti ne moze uloziti jer ovaj rpavni lek
pripada samo javnom tuziocu.Pravni lek optuzeni moze izjaviti samo u svoju korist.
3.Branilac: pravni lek u korist okrivljenig moze se izreci I bez njegovog njegovog
posebnog ovlascenja,ali ne I protiv njegove volje,izuzev ako je optuzenom izrecena
kazna zatvora u trajanju od 30-40 god. U ovom slucaju okrivljeni se ne moze odreci ili
odustati od pravnog leka branioca.
4.Bracni drug,srodnik po krvi u prvoj liniji,usvojilac,usvojenik,brat,sestra,hranilac
I lice u vanbracnoj zajednici ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici: ova lica mogu
izjaviti zalbu I podneti zahtev za ponavljanje krivicnog postupka,a pravo na ulaganje
pravnog leka mogu koristiti I be posebnog ovlascenja optuzenog.ali nikako protiv
njegove volje,osim u slucajevima kada je optuzenom izrecena kazna zatvora u trajanju od
30-40 god zatvora.
5.Osteceni: presudu moze pobijati samo zbog odluke suda o troskovima kr.postupka,ali
ako je javni tuzilac preduzeo gonjenje od ostecenog kao tuzioca,osteceni moze izjaviti
zalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda moze pobijati.
6.Lice ciji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljanja
krivicnim delom: u granicama svog pravnog interesa,po svim osnovama,moze uloziti
zalbu.
7.Treca lica(svedoci,vestaci I sl): mogu uloziti zalbu protiv resenja kojim je o njihovom
pravu odlucno,ali samo pod uslovom d aim je neko pravo povredjeno.
Pravo na upotrebu pravnog leka nije neograniceno. Nas ZKP predvidja dve vrste
ogranicenja:1.iskljucenje I 2.odlaganja upotrebe pravnog leka.

Iskljucenje prava na zalbu postoje protiv: 1.svih naredbi 2.nekih resenja 3.presude
drugostepenog suda 4.presude donete u trecem stepenu.

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

Redovni pravni lekovi se podnose pre nego sto sudska odluka postane pravosnazna. ZKP
razlikuje 3 redovna pravna leka: zalba protiv presude prvostepenog suda, zalba protiv
presude drugostepenog suda i zalba protiv resenja.
Zalba protiv presude prvostepenog suda

Pravom na ulaganje zalbe raspolazu samo odredjena lica. U korist optuzenog zalbu moze
izjaviti on sam, njegov branilac, njegov zakonski zastupnik kao i njegov bracni drug,
srodnik, brat, sestra ili lice sa kojim zivi u vanbracnoj ili kakvoj drugoj zajednici. Protiv
oslobadjajuce presude optuzeni zalbu moze uloziti samo ako bi ona bila po njega
povoljnija. Zalba se ne moze izjaviti protiv volje optuzenog sem u slucaju kada je
optuzenom izrecena kazna zatvora od 30 do 40 godina.

Tuzilac raspolaze specificnim pravom koje se zasniva na njegovoj ulozi u kr.postupku, a

rec je o funkciji zastiti javnog interesa, zakona.

Tuzilac i osteceni se mogu odreci prava na zalbu od trenutka objavljivanja presude pa do

isteka roka za izjavu zalbe. Pre dostavljanja presude, optuzeni se zalbe moze odreci samo
ako su se prava na zalbu odrekli i tuzilac i osteceni i ukoliko mu nije izrecena kazna
zatvora. Ako je optuzenom izrecena kazna zatvora od 30 do 40 godina, on se prava na
zalbu ne moze odreci niti od izjavljene zalbe moze odustati. Dato odricanje i odustanak
od zalbe se ne moze opozvati.

Rok za ulaganje zalbe protiv presude donesene u prvom stepenu iznosi 15 dana od dana
dostavljanja presude.

Svaka zalba mora sadrzati sl.elemente:

oznacenje presude protiv koje se izjavljuje zalba

osnov za pobijanje presude
obrazlozenje zalbe
predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimicno ukine ili preinaci
potpis lica koje zalbu izjavljuje

Ako neki element nedostaje zalba ce se smatrati nepotpunom.

Pravi se razlika izmedju nepotpune zalbe titulara bez strucne pravne pomoci i
nepotpune zalbe titulara koji ima strucnu pravnu pomoc ili je sam pravno
obrazovan.

Presudu je moguce pobijati kako u pogledu cinjenicnih fakata, tako i u pogledu pravnih
odluka donesenih u vezi sa njom. Presuda se moze pobijati zbog :

bitne povrede odredaba kr.postupka

povrede kr.zakona
pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja
odluke o kr.sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troskovima kr.postupka i
imovinskopravnih zahteva
Bitna povreda odredaba kr.postupka postoji ukoliko:

sud nije bio propisno sastavljen ili ukoliko je u izricanju presude ucestvovao sudija ili
sudija porotnik koji nije sudelovao naq glavnom pretresu ili koji je pravosnaznom
odlukom od sudjenja izuzet
na glavnom pretresu jeste sudelovao sudija ili sudija porotnik koji se imao izuzeti
na glavnom pretresu nije prisustvovalo lice koje je po zakonu inace obavezno da
prisustvuje
protivno zakonu na glavnom pretresu nije bilo javnosti
sud povredi propise kr.postupka
presudu donese sud koji u toj stvari, usled stvarne nenadleznosti, nije mogao suditi
sud svojom presudom nije potpuno resio predmet optuzbe
optuzba bude prekoracena
na osnovu izjavljene zalbe samo u korist optuzenog, bude izmenjena presuda na
stetutuzenog u pogledu pravne kvalifikacije kr.dela i kr.sankcije
presuda pociva na dokazu na kome se po odredbama ZKP-a ne moze zasnivati
izreka presude bude nerazumljiva, protivrecna sama sebi ili razlozima presude

Sto se povreda kr.zakona tice one postoje ako je kr.zakon povredjen u smislu:

da delo za koje se optuzeni goni nije kr. Delo

da postoje okolnosti koje iskljucuju kr.gonjenje
da je u pogledu kr.dela primenjen zakon koji se ne moze primeniti
da je odlukom o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni prekoraceno ovlascenje
koje sud ima po zakonu
da su povredjene odredbe o uracunavanju pritvora i izdrzavanju kazne

Odluke suda koje se u vidu posebnog zalbenog razloga mogu pobijati su:

odluke o kazni, uslovnoj osudi i sudskoj opomeni

odluke o oduzimanju imovinske koristi
odluke o imovinskopravnom zahtevu ili o troskovima kr.postupka

Sam postupak u vezi sa zalbom na presudu pocinje podnosenjem zalbe sudu prvog
stepena, a zavrsava se donosenjem odluke suda drugog stepena o zalbi i presudi koja je
napadnuta. Zalbeni postupak pred sudom drugog stepena prolazi kroz sl.faze: pre sednice
veca sprovodi se pripremni postupak, zatim sledi postupak u sednici veca, a nakon njega i
postupak na pretresu pred drugostepenim sudom.

Pripremni postupak za sednicu veca drugog stepena - sprovode se pripreme koje

treba ili da omoguce ili olaksaju postupak u sednici veca i na pretresu. Nakon sro
spisi sa zalbom stignu drugostepenom sudu, predsednik zalbenog veca odredjuje
sudiju izvestioca, za kr.delo za koje se goni po zahtevu javnog tuzioca sudija
izvestilac dostavlja nadleznom javnom tuziocu koji je obavezan da ih najkasnije u
roku od 15 dana razmotri i stavi svoj predlog ili izjavi da ce predlog staviti na
sednici veca i da ih vrati sudu.
 Postupak u sednici veca - po pravilu zalbeni postupak pred drugostepenim sudom se
zavrsava nakon sprovedenog postupka u sednici veca, izuzetno zalbeni postupak
se nastavlja i na pretresu i pred sudom drugog stepena kada vece u sednici
ustanovi da je potrebno da se zbog pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja izvedu
novi dokazi ili ponove vec ranije izvedeni dokazi. O sednici veca se obavestava
onaj optuzeni ili njegov branilac, osteceni kao tuzilac, privatni tuzilac ili njihov
punomocnik koji u roku predvidjenom za zalbu zahtevao da bude obavesten o
sednici ili je predlozio odrzavanje pretresa pred drugostepenim sudom. Sednica
veca pocinje izvestajem sudije izvestioca o stanju stvari. Vece od stranaka koje
prisustvuju sednici, moze zatraziti potrebna objasnjenja u vezi sa zalbenim
navodima. Opsta javnost sednice veca drugostepenog suda uslovljena je
prisustvom stranaka, sednica kojoj prisustvuju stranke je javna, ali i sa ove
sednice, zakonom propisanim uslovima opsta javnost moze biti iskljucena. Zalba
u sednici moze biti: odbacena, odbijena ili usvojena.
Postupak na pretresu pred drugostepenim sudom - sud drugog stepena moze sam
ispraviti pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje, to cini na pretresu
koji zakazuje i vodi sam. Predmet pretresa pred drugostepenim sudom je
ispitivanje osnovanosti zalbe. Na pretres pred drugostepenim sudom pozivaju se
optuzeni i njegov branilac, tuzilac, osteceni, zakonski zastupnici i punomocnici
ostecenog, svedoci i vestaci. Pretres pred sudom drugog stepena mora biti odrzan
ukoloko je u istom kr.predmetu presuda vec jednom bila ukinuta. Shodno
rezultatu pretresa, tuzilac moze, u celini ili delimicno od optuznice ili odustati ili
je izmeniti u korist optuzenog. Ako javni tuzilac odustane od optuznice u celini,
osteceni je duzan da se odmah, najkasnije u roku od 8 dana, izjasni da li hoce da
produzi gonjenje.

Drugostepeni sud presudu moze ispitivati: samo u onom delu u kojem se pobija zalbom i
po sluzbenoj duznosti u pogledu toga:

da li postoji povreda odredab kr.postupka i da li je glavni pretres, protivno odredbama

zakona, odrzan u odsustvu optuzenog, a u slucaju obavezne odbrane i u odsustvu
branioca optuzenog
da li je na stetu optuzenog povredjen kr.zakon.

Drugostepeni sud po ulozenoj zalbi moze doneti jednu od sledecih odluka:

Odluka kojom se zalba odbacuje - ova odluka donosi se u formi resenja. Zalba se
odbacuje ukoliko je neblagovremena ili nedozvoljena. Neblagovremena je ako je
podneta posle zakonskog roka a nedozvoljena ako je izjavljena od neovlascenog
lica. Ovu odluku po pravilu donosi sud prvog stepena. Neblagovremena ili
nedozvoljena zalba ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, nema pravne posledice.
Odluka kojom se zalba odbija - ova odluka se donosi u formi presude. Odluku
kojom se zalba odbija i prvostepena presuda potvrdjuje sud drugog stepena donosi
kada ustanovi da je zalba neosnovana.
Odluka kojom se zalba uvazava - kada drugostepeni sud nadje da je zalba osnovana
donece odluku kojom ce je uvaziti a presudu drugostepenog suda ce ukinuti ili
 preinaciti

a) odluka kojom se zalba uvazava i presuda prvog stepena ukida - kada se ustanovi da je
u postupku koji je predhodio donosenju presude ucinjena neka bitna povreda kr.postupka
ili da je presuda zasnovana na pogresno ili nepotpuno utvrdjenom cinjenicnom stanju sud
u drugom stepenu prvostepenu presudu resenjem ukida i stvar vraca sudu u prvom
stepenu na ponovno sudjenje.

b) odluka kojom se zalba uvazava i pobijana presuda preinacuje - ona se donosi od strane
drugostepenog suda u formi presude. Odluku ove vrste drugostepeni sud donosi kada
nadje da povrede kr.postupka nema i da je cinjenicno stanje u prvostepenom postupku
pravilno i potpuno utvrdjeno.

Posle ukidanja prvostepene presude vodi se novi glavni pretres pred sudom prvog
stepena. Sud u prvom stepenu na ovakav postupak obavezuje resenje drugostepenog suda
kojim se presuda prvostepenog suda ukida i stvar vraca na ponovno sudjenje.
Drugostepenu sid moze narediti da se novi glavni pretres odrzi pred izmenjenim vecem.
Posle ukidanja presude predmet se vraca na novi glavni pretres koji se ponavlja u celini
ili u odredjenim delovima.

Novi glavni pretres se vodi po pravilima koja vaze i za glavni pretres koji se vodi prvi put
pred sudom prvog stepena uz sledece izuzetke: u ovom postupku se o pitanju nadleznosti
ne moze raspravljati, predmet sudjenja moze biti samo deo presude koji je ukinut,
ukoliko je do ukidanja presude i novog pretresa doslo samo na osnovu zalbe koja je
izjavljenja samo u korist optuzenog, prvostepeni sud je obavezan da preduzme procesne
radnje i razresi sva pitanja na koja je drugostepeni sud ukazao.

Po pravilu kr.postupak se zavrsava okoncanjem zalbenog postupka pred drugostepenim

sudom. Protiv odluke ovog suda zalba se ne ulaze. Ovo pravilo je apsolutno kada je
odluka doneta u formi resenja. A ako je doneta u formi presude zalba je dozvoljena sudu
koji odlucuje u trecem stepenu ali samo u slucaju ako je drugostepeni sud preinacio
prvostepenu presudu kojom je optuzeni oslobodjen optuzbe i izrekao presudu kojom se
optuzeni oglasava krivim.

Vrste resenja protiv kojih je moguce uloziti zalbu:

resenja protiv kojih je zalba po pravilu dozvoljena - resenja istraznog sudije i druga
prvostepena resenja suda
resenja protiv kojih zalba po pravilu nije dozvoljena - resenja veca doneta pre ili u
toku istrage i resenja Vrhovnog kasacionog suda
resenja protiv kojih je iskljucena samostalna zalba - resenja koja se donose radi
pripremanja glavnog pretresa i presude

U postupku po zalbi protiv resenja, posebne odredbe odnose se na:

 kao podnosilac zalbe se,pored stranaka moze javiti svako lice kome je neko pravo
resenjem povredjeno
zalba na resenje se podnosi u roku od tri dana
podnosenje zalbe na resenje, ukoliko zakonom nije drugacije predvidjeno, odlaze
izvrsenje resenja protiv koga je izjavljena zalba
drugostepena instanca se u ovakvim situacijama nalazi u istom sudu, ali kod razlicitih
nivoa, tako da je visi nivo, nizem nivou istog suda duzan da dostavi odluku o
zalbi sa spisima, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema spisa nizeg suda
na osnovu zalbe protiv resenja moguce je doneti sledece odluke: resenje kojim se
zalba odbacuje kao nedozvoljena ili neblagovremena, resenje kojim se zalba
odbija kao neosnovana i resenje kojim se zalba uvazava a resenje preinacuje ili
ukida, a predmet, po potrebi, upucuje na ponovno odlucivanje
sud po sluzbenoj duznosti, ispitujuci zalbu, pazi da li je za donosenje resenja
prvostepeni sud bio stvarno nadlezan,odnosno da li je resenje doneo ovlasceni
organ.

VANREDNI PRAVNI LEKOVI

Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih odluka (resenja i presude). Njihova
svrha se odleda u ispravljanju i otklanjanju sudskih zabluda, jer se u nekim situacijama
moze dogoditi da cinjenicno stanje nije pravilno utvrdjeno ili da zakon nije pravilno
primenjen.

Devolutivno pravno dejstvo kod vanrednih pravnih lekova nije postavljeno kao kod
redovnih pravnih lekova - nadleznost za odlucivanje po vanrednim pravnim lekovima
nije uredjeno po principu koji postoji izmedju prvostepenog i drugostepenog suda, vec
prema prirodi osnova za njihovo ulaganje.

Suspenzivno dejstvo kod vanrednih pravnih lekova ne postoji, ali se ova konstatacija u
izvesnom smislu moze osporiti. Kod vanrednih pravnih lekova je izvrsenje kazne vec
zapoceto tako da se njihovo suspenzivno dejstvo sastoji u prekidanju izvrsenja.

ZKP je u vanredne pravne lekove uvrstio sledeca dva pravna leka: zahtev za ponavljanje
kr.postupka i zahtev za zastitu zakonitosti.
Sto se tice zahteva za ponavljanje kr.postupka, kr.postupak bilo da je dovrsen
pravosnaznim resenjem ili pravosnaznom presudom, na zahtev ovlascenog lica mora biti
ponovljen.

U slucaju preinacenja pravosnazne presude bez ponavljanja kr.postupka, preinacuje se

pravosnazna presuda u pogledu odluke o kazni, u sl.slucajevima:

ukoliko je u 2 ili vise presuda, resenja o kaznavanju osudjenog pravosnazno izreceno

vise kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u
sticaju
ukoliko je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta
 kao utvrdjena i kazna koja je vec obuhvacena u kazni izrecenoj po odredbama o
sticaju u nekoj ranijoj presudi
ukoliko se pravosnazna presuda kojom je za vise kr.dela izrecena jedinstvena kazna
ne bi mogla u jednom delu izvrsiti zbog amnestije, pomilovanja ili iz dr.razloga
ukoliko se po pravnosnaznosti presude pojave okolnosti kojih nije bilo kad se izricala
presuda ili sud za njih nije znao iako su postojale, a one bi ocigledno dovele do
blaze osude.

Sto se tice ponavljanja kr.postupka zbog pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog
stanja, kr.postupak okoncan pravosnaznom presudom, moze biti ponovljen samo u korist
okrivljenog i to samo:

ukoliko je presuda zasnovana na laznoj ispravi ili na laznom iskazu svedoka, vestaka
ili tumaca
ukoliko je do presude doslo usled kr.dela sudije, sudije porotnika ili lica koje je vrsilo
istrazne radnje
ukoliko se iznesu nove cinjenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u
vezi sa ranijim dokazima mogu da dovedu do oslobodjenja lica ili do njegove
osude po blazem kr.zakonu
ukoliko je nekom za isto kr.delo vise puta sudjeno ili ako je vise lica osudjeno za
kr.delo koje je moglo uciniti samo jedno lice ili neka od njih
ukoliko se u slucaju osude za produzeno kr.delo ili za drugo kr.delo koje po zakonu
obuhvata vise istovrsnih ili vise raznovrsnih radnji iznesu nove cinjenice ili
podnesu novi dokazi koji ukazuju da osudjeni nije ucinio radnju koja je
obuhvacena delom iz osude.

Za zivota osudjenog zahtev za ponavljanje kr.postupka mogu podnositi stranke i

baranilac, a posle njegove smrti javni tuzilac, bracni i vanbracnidrug, srodnici, usvojilac,
hranilac. Zahtev za ponavljanje kr.postupka moguce je podneti i posto osudjeni izdrzi
kaznu, bez obzira na zastarelost, amnestiju ili pomilovanje.

Ponavljanje kr.postupka licu u odsustvu - Ukoliko neko lice bude osudjeno u odsustvu,
kr.postupak ce se ponoviti pod uslovom da osudjeni i njegov branilac podnesu zahtev za
ponavljaje postupka u roku od 6 meseci od dana nastupanja mogucnosti da se osudjenom
sudi u njegovom prisustvu.
Resenjem kojim dozvoljava ponavljanje kr.postupka u kome je neko lice osudjeno u
odsustvu, sud moze odrediti da se optuzenom dostavi optuznica i da eventualno stvar
vrati u stvar istrage. Prilikom izricanja nove presude sud je vezan zabranom preinacenja
na gore, reformatio in peius.

Ponavljanje kr.postupka okoncanog pravosnaznim resenjem - ostvaruje se njegovim

nastavljanjem. ZKP navodi slucajeve u kojima je kr.postupak okoncan resenjem moguce
ponoviti:

ukoliko je zahtev za sprovodjenje istrage odbacen zato sto nije bilo zahteva
ovlascenog tuzioca ili predloga ostecenog za gonjenje ili potrebno odobrenje
 drzavnog organa, iz istih razloga kr.postupak ili optuznica odbacena, postupak ce
se na zahtev ovlascenog tuzioca nastaviti cim prestanu uzroci zbog kojih su
donete navedene odluke
ukoliko je pravosnaznom odlukom suda povodom zahteva ovlascenog tuzioca za
sprovodjenje istrage ustanovljeno da nema mesta sprovodjenju istrage zato sto
nije bilo osnovane sumnje da je osumnjiceni izvrsio kr.delo, moze se po zahtevu
ovlascenog tuzioca kr.postupak povesti ako se podnesu novi dokazi. Da bi se
kr.postupak ponovo pokrenuo, nuzno je da vanraspravno vece utvrdi da su
ispunjeni uslovi za vodjenje kr.postupka

Postupak po zahtevu za ponavljanje kr.postupka - ima dve faze: odobrenje zahteva, i

samo ponavljanje postupka. Prva faza je obavezna a do druge dolazi samo ukoliko postoji
pravosnazno resenje o dozvoli ponavljanja.

Zahtev za ponavljanje postupka obavezno sadrzi: zakonski osnov po kome se ponavljanje

postupka trazi, i dokaze kojima se potkrepljuju cinjenice na kojima se zahtev zasniva. O
zahtevu za ponavljanje kr.postupka odlucuje vanraspravno vece suda koji je sudio u
prvom stepenu.

Resenje o odbacivanju zahteva za ponavljanje kr.postupka, donosi sud u sl.slucajevima:

ukoliko je zahtev podnelo neovlasceno lice

ukoliko nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka
ukoliko su cinjenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva bec bili izneseni u ranijem
zahtevu za ponavljanje postupka koji je odbijen pravnosnaznim resenjem suda
ukoliko cinjenice i dokazi ocigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli
ponavljanje
ukoliko podnosilac zahteva u njemu nije naveo neophodne podatke.

Resenjem kojim se dozvoljava ponavljanje kr.postupka, sud odlucuje da se odmah odredi

novi glavni pretres, da stvar vrati u stanje istrage, da se sprovede istraga ukoliko je nije
bilo. U novom postupku sud nije vezan resenjima donesenim u ranijem postupku.

Zahtev za zastitu zakonitosti - kada dodje do povrede zakonitosti, bilo u sudskoj odluci,
bilo tokom kr.postupka, podnosi se zahtev za zastitu zakonitosti.
Zahtev za zastitu zakonitosti moze podneti samo nadlezni javni tuzilac i o njemu odlucuje
sud odredjen zakonom u sednici sastavljenoj od 5 sudija, a ako odlucuje o zahtevu
podignutom protiv odluke tog suda vece je sastavljano od 7 sudija.

Prilikom resavanja o zahtevu za zastitu zakonitosti, sud ce se ograniciti samo na

ispitivanje povreda zakona na koje se javni tuzilac poziva u svom zahtevu. Sud ima
obavezu da svoju odluku o zahtevu zajedno sa spisima, dostavi prvostepenom ili visem
sudu najkasnije u roku od 4 meseca od dana podnosenja zahteva.
Zahtev za zastitu zakonitosti sud ce presudom odbiti kao neosnovan ukoliko ustanovi da
ne postoji povreda zakona. Sud presudom usvaja zahtev za zastitu zakonitosti kada utvrdi
da je zahtev osnovan te da povreda zakona postoji.

SKRAĆENI POSTUPAK

Skraćeni postupak vodi se za krivična dela za koja je kao glavna kazna predvidjena
novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do 5 godina, uz zajedničku primenu posebnih i
opštih odredbi Zakonika o krivičnom postupku.

POKRETANJE SKRAĆENOG POSTUPKA

Skraćeni krivični postupak pokreće se na osnovu:

optuženog predloga javnog tužioca, odnosno

oštećenog kao tužioca, ili
na osnovu privatne tužbe.

Javni tužilac može podneti optužni predlog i na osnovu same krivične prijave i to u
određenom broju primeraka za sud i okrivljenog. Pre njegovog podnošenja, javni tužilac
može predložiti istražnom sudiji da preduzme određene istražne radnje i ukoliko se
istražni sudija složi sa predlogom, preduzeće se istražne radnje.

Ukoliko se istražni sudija ne složi sa predlogom, zatražiće da o tome odluči veće

prvostepenog suda koje čine 3 člana i to sudija. Protiv odluke veća nije moguće uložiti
žalbu.

Nakon što javni tužilac primi spise, doneće jednu od odluka:

podneće optužni predlog ili će

doneti rešenje o odbacivanju krivične prijave.

Kada krivičnu prijavu podnese oštećeni, a javni tužilac u roku od mesec dana po prijemu
prijave ne podnese optužni predlog, i uz to ne obavesti oštećenog da je prijavu odbacio,
oštećeni ima pravo da kao tužilac podnese godnjenje putem optužnog predloga.

Takav optužni predlog podnosi se sudu i mora da sadrži: ime i prezime okrivljenog sa
ličnim podacima, kratak opis krivičnog dela, označenje suda pred kojim će se održati
glavni pretres, predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu i predlog da se
okrivljeni oglasi krivim i osudi po zakonu.
Onda kada javni tužilac proceni da glavni pretres nije nužan, može u samom optužnom
predlogu predložiti donošenje rešenja o kažnjavanju okrivljenog bez zakazivanja glavnog
pretresa.

POSTUPAK PO PRIJEMU OPTUŽNOG PREDLOGA I PRIVATNE TUŽBE

Sudija će onda kada sud primi optužni predlog ili privatnu tužbu ispitati:

da li je sud nadležan
da li treba sprovesti pojedine istražne radnje ili uraditi dopunu sprovedene istražne radnje
i
da li postoje ikakvi uslovi za odbacivanje optužnog predloga.

Kada sudija sprovede ove radnje i odbaci njihovo postojanje, dostaviće optužbu
okrivljenom i zakazati glavni pretres u roku od mesec dana od prijema optužnog predloga
ili privatne tužbe. Ukoliko ne ispoštuje rok, sudija je dužan da o razlozima obavesti
predsednika suda koji će preduzeti mere da se glavni pretres održi u što kraćem roku.

Onda kada sudija ustanovi da je za sudjenje nadležan drugi sud, oglasiće se nenadležnim
i ustupiće predmet upravo tom sudu.

Kada glavni pretres bude zakazan, sud se više ne može oglasiti nenadležnim već mora
preduzeti predmet i sprovesti rad.

Sudija će odbiti optužni predlog ili optužnicu u sledećim slučajevima:

ukoliko delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mera
bezbednosti;
ukoliko je krivično godnjenje zastarelo ili je delo obuhvaćeno amnestijom, pomilovanjem
ili drugom okolnosti koja isključuje krivično gonjenje;
ukoliko je nakon sprovedenih istražnih radnji ustanovljeno da nema dovoljno dokaza da
je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe.

Rešenje o odbijanju optužnog predloga ili privatne tužbe se dostavlja javnom , privatnom
tužiocu, osumnjičenom ili oštećenom kao tužiocu uz kratko obrazloženje.

OSOBENOSTI KOD ZAKAZIVANJA GLAVNOG

PRETRESA
Glavni pretres se u skraćenom postupku zakazuje odmah nakon kontrole optužnog akta,
onda kada sud utvrdi da je nadležan.
Zakazivanje glavnog pretresa podrazumeva:

određivanje mesta i vremena održavanja glavnog pretresa i

pozivanje određenih lica.

Sudija mora na glavni pretres pozvati: okrivljenog i njegovog branioca,tužioca, oštećenog

i njegove zakonske zastupnike i punomoćnike, kao i svedoke, veštake i tumača.

Poziv upućen okrivljenom sadrži napomenu da na glavni pretres može doći sa dokazima
za svoju odbranu i da u suprotnom dokaze saopšti sudu kako bi se mogli pribaviti isti za
glavni pretres. Takođe se upozovarava da će se glavni pretres i u slučaju njegovog
odsustva održati. Poručuje mu se da iskoristi svoje pravo uzimanja branioca. Ovakav
poziv se dostavlja okrivljenog tako da ima dovoljno vremena za pripremanje dokaza u
odnosu na glavni pretres, čiji je minimum 8 dana, mada je i ovaj rok moguće skratiti.

OSOBENOSTI GLAVNOG PRETRESA U SKRAĆENOM

POSTUPKU
Ključno pravilo u ovom postupku je da se glavni pretres održava u mestu u kome se
nalazi sud. U zavisnosti od stepena hitnosti slučaja može se po odobrenju predsednika
suda odrediti da se glavni pretres održi u mestu gde je krivično delo učinjeno ili gde se
preduzima uviđaj, pod uslovom da su ta mesta na području tog suda.

Mesna zajednica može podneti prigovor najkasnije do početka glavnog pretresa.

Glavni pretres u skraćenom postupku se može održati i u odsustvu ovlašćenog tužioca i

okrivljenog onda kada se na glavnom pretresu ne pojavi okrivljeni koji je pritom uredno
pozvan.

Glavni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne
tužbe i tako započet glavni pretres se dovršava bez prekidanja.

Osobenost ovog postupka ogleda se ako na glavnom pretresu dodje do potpunog

priznanja okrivljenog, sud će prekinuti dokazni postupak i preći na izricanje kazne. Da bi
se prešlo na izricanje kazne potrebno je da sud ne posumnja u istinitost priznanja krivice.

Kada do priznanja dodje sud može izreći samo sledeće krivične sankcije: sudsku
opomenu, uslovnu osudu, kaznu oduzimanja vozačke dozvole, kaznu rada u javnom
interesu, novčanu kaznu i kaznu zatvora do 1 godine, ili neku od mera: oduzimanje
predmeta, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje imovinske koristi.

Ukoliko sudija u toku ili po završetku glavnog pretresa ustanovi da je za suđenje bio
nadležan viši sud, dostaviće spise nadležnom javnom tužiocu, isto ako ustanovi da je za
sudjenje nadležno veće, obrazovaće se veće i glavni pretres će početi iznova.
Nakon što zaključi glavni pretres, sud izriče presudu koja se u roku od 8 dana od dana
objavljivanja mora izraditi i u pismenoj formi.

OSOBENOSTI POSTUPKA KOJI SE VODI PO ŽALBI NA

PRESUDU
Osobenosti postupka koji se vodi po žalbi na presudu tiču se:

titulara prava na žalbu i njihovo odricanje od tog prava

rokova za ulaganje žalbe na presudu, i
određenih aktivnosti suda drugog stepena.

U skraćenom postupku oštećeni ima pravo da se žali i izjavi žalbu protiv presude bez
obzira na to da li se žali i javni tužilac koji glavnom pretresu nije prisustvovao.

Takođe se stranke mogu odmah po objavljivanju presude odreži prava na žalbu.

Rok u kome se može izjaviti žalba protiv presude donete u skraćenom postupku je 8 dana
od dana dostavljanja prepisa presude.

Osobenost postupka pred sudom drugog stepena javlja se kod obaveštenja stranaka o
sednici veća ovog suda.

OSOBENOSTI SKRAĆENOG POSTUPKA KOD

POJEDINIH INSTITUTA
Osobenosti ovog postupka pojavljuju se u odnosu na pojedine institute krivično
procesnog prava, tj. pritvor i ročište radi mirenja.

Pritvor
Kada se okrivljeni nalazi u pritvoru, sud ima obavezu da postupa sa naročitom hitnošću.

Pritvor se može odrediti u cilju nesmetanog vodjenja krivičnog postupka protiv lica za
koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo:

ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost ili neke druge okolnosti
ukazuju na opasnost od bekstva
ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od 3 godine, a osobite
okolnosti ukazuju da će okrivljeni dovršiti pokušano krivično delo ili da će izvršiti
krivično delo kojim preti ili da će ponoviti krivično delo.
Pritvor, pre podnošenja optužnog predloga, mjože trajati samo onoliko koliko je potrebno
da se istražne radnje sprovedu, i to ne duže od 8 dana.

Prilikom izricanja presude javlja se da sud može odrediti pritvor, tj.da okrivljeni može
ostati u pritvoru samo ako sud izrekne kaznu zatvora i ukoliko se okrivljeni krije ili
postoje neke od okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva. Pritvor u tom slučaju
može trajati do pravnosnažnosti presude, ali najduže dok okrivljenom ne istekne kazna
koju je izrekao sud u prvom stepenu.

Ročište radi mirenja

Ovo je poseban institut skraćenog krivičnog postupka do čije se primene dolazi samo pre
zakazivanja glavnog pretresa i samo ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

da se konkretno krivično delo goni po privatnoj tužbi , i

da sudija smatra da bi održavanje ročišta bilo celishodno za brže okončanje postupka.

Sudija poziva privatnog tužioca i osumnjičenog da određenog dana dođu u sud radi
prethodnog razjašnjenja stvari, tj.radi pokušaja mirenja. Nedolazak pozvanih stranaka
prouzrokuje različite posledice. Neodazivanje privatnog tužioca na poziv vodi obustavi
krivičnog postupka, dok se glavni pretres može održati i u odsustvu stranke.

Ukoliko mirenje stranaka ne uspe, sudija će uzeti izjave i pozvati ih da stave svoje
predloge u pogledu pribavljivanja dokaza. Nakon toga će doneti odluku koji će se dokazi
izvesti na glavnom pretresu i zakazati glavni pretres.

Onda kada sudija smatra da pribavljanje dokaza nije potrebno može odmah otvoriti
glavni pretres i po izvođenju dokaza koji se nalaze pred sudom doneti odluku povodom
privatne tužbe.

POSTUPCI ZA IZRICANJE KRIVIČNIH SANKCIJA BEZ

GLAVNOG PRETRESA

POSTUPAK ZA KAŽNJAVANJE PRE GLAVNOG PRETRESA

Na predlog javnog tužioca, sudija za krivična dela za koja je predvidjena novčana ili
kazna zatvora do 3 godine može doneti rešenje o kažnjavanju i to bez održavanja glavnog
pretresa.

Rešenjem o kažnjavanju sudija može izreći novčanu kaznu, kao i kaznu rada u javnom
interesu, kaznu oduzimanja vozačke dozvole ili uslovnu osudu, a pored njih oduzimanje
predmeta, oduzimanje imovinske koristi, zabranu upravljanja motornim vozilom.
Ukoliko sudija utvrdi da pretpostavke za donošenje rešenja o kažnjavanju nisu ispunjene,
dostaviće optužbu osumnjičenom i zakazati glavni pretres, ali ukoliko se složi sa
predlogom javnog tužioca sakupiće podatke o ranijim osudima, saslušati okrivljenog i
doneti rešenje o kažnjavanju.

Samo rešenje o kažnjavanju mora sadržati naznačenje da je predlog javnog tužioca

prihvaćen, lične podatke okrivljenog, delo za koje se oglašava krivim uz to koje okolnosti
čine obeležja krivičnog dela , zatim zakonski naziv krivičnog dela, odredbe krivičnog i
drugog zakona koji su korišćeni, odluku o izrečenoj kazni, kao i odluku o upućivanju lica
na ostvarivanje imoviskopravnog zahteva, obrazloženje, pouku o pravu na prigovor.

Tako doneto rešenje dostavlja se javnom tužiocu i okrivljenom, nakon čega okrivljeni
ima pravo da u roku od 8 dana podnese prigovor protiv rešenja o kažnjavanju. Kada
podnese prigovor u predvidjenom roku, sudija zakazuje glavni pretres po optužnom
predlogu javnog tužioca.

Ako se protiv rešenja o kažnjavanju ne podnese prigovor, rešenje postaje pravnosnažno.

POSTUPAK ZA KAŽNJAVANJE I IZRICANJE USLOVNE OSUDE OD STRANE

ISTRAŽNOG SUDIJE

Ovakav postupak se isključivo primenjuje kod krivičnih dela za koja je propisana

novčana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do 5 godina.

Ovaj postupak se pokreće po predlogu javnog tužioca koji sledi odmah nakon završene
istrage, odnosno najkasnije u roku od 8 dana.

Zakonik o krivičnom postupku predviđa da javni tužilac ovaj predlog može staviti samo u
slučaju potpunog priznanja okrivljenog u toku saslušanja. Samo priznanje okrivljenog
mora biti potrepljeno dokazima.

Izricanje presude sudija po predlogu okrivljenog može nastupiti u roku od 8 dana od dana
dostavljanja optužnice ako se prethodno s tim slože javni i istražni sudija. Ali do primene
ovog instituta ne dolazi kada okrivljeni i njegov branilac izjave prigovor optužnice, u
roku od 8 dana od dana njenog dostavljanja okrivljenog.

Istražni sudija, kada se svi uslovi za to stvore, može izreći novčanu kaznu, ili uslovnu
osudu, kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozačke dozvole, uslovnu osudu,
kaznu zatvora do 1 godine ili neku od mera. Troškovi ovog postupka padaju na teret
budžetskih sredstava suda.
Ovakva presuda istražnog sudije može se pobiti žalbom podnetom u roku od 8 dana od
ana dostavljanja i to ako dodje do bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede
krivičnog zakona i odluke o krivičnim sankcijama, oduzimanju imovinske korisitti,
troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnim zahtevima.

POSEBNE ODREDBE O IZRICANJU SUDSKE OPOMENE

Sudska opomena izriče se rešenjem. Postupak kojim se dolazi do izricanja sudske
opomene kao posebne krivične sankcije regulisan je posebnim i opštim odredbama.

Sudska opomena može se izreži i u postupku za kažnjavanje pre glavnog pretresa, kao i u
postupku za kažnjavanje od strane istražnog sudije.

VRSTA I SASTAV ODLUKE O IZRICANJU SUDSKE OPOMENE

Izricanje sudske odluke čini se rešenjem.

Izreka rešenja o sudskoj opomeni sastoji se iz ličnih podataka o okrivljenom, napomene

da se okrivljenom izriče sudska opomena za delo koje je predmet optužbe i sadrži
zakonski naziv krivičnog dela, a uz to i odluku o merama bezbednosti i oduzimanju
imovinske koristi kao i odluku o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom
zahtevu.

Obrazloženje rešenja sadrži posebno upozorenje da se okrivljenom za krivično delo koje

je učinio ne izriče kazna, zbog toga što se očekuje da će sudska opomena na njega
dovoljno uticati da ne čini krivična dela.

OSOBENOST KOD OBJAVLJIVANJA REŠENJA O SUDSKOJ OPOMENI

Osobenost kod objavljivanja rešenja kojim se izriče sudska opomena sastoji se u tome što
se ono objavljuej odmah nakon završetka glavnog pretresa. Time predsednik veća,
tj.sudija upozorava okrivljenog da mu se za krivično delo koje je učinio ne izriče kazna,
pošto se očekuje da će sudska opomena uticati na njega da u budućnosti ne vrši krivična
dela.
OSOBENOSTI U ŽALBENOM POSTUPKU

Rešenje o sudskoj opomeni može se pobijati zbog:

bitne povrede odredaba krivičnog postupka

povrede krivičnog zakona
pogrešno ili nepotpuno utvrdjenog činjeničnog stanja i
nepostojanja okolnosti koje opravdavaju izricanje sudske opomene.

Ukoliko sud nije pravilno primenio odluke o krivično pravnim pitanjima, mogže doći do
pobijanja dok se odluke o krivičnoprocesnim pitanjima mogu pobijati samo ako su od
strane suda donete protivno zakonskim odredbama.

Kada tužilac uloži žalbu protiv rešenja o sudskoj opomeni na štetu okrivljenog, tada
drugostepeni sud može doneti presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i osudjuje na
kaznu ili kojom se uslovno osudjuje, ako nađe da je prvostepeni sud pravilno utvrdio
činjenice.

Kada dodje do žalbe protiv rešenja o sudskoj opomeni, drugostepeni sud može doneti
rešenjem kojim odbacuje optužbu ili presudu kojom se optužba odbija ili se okrivljeni na
taj način oslobađa optužbe.

Kada se ustanovi da je žalba neosnovana, drugostepeni će sud doneti rešenje kojim žalbu
odbija, a rešenje prvostepenog suda o sudskoj opomeni potvrdjuje.

POSTUPAK ZA KD ORGANIZOVANOG KRIMINALA,

KORUPCIJE I DRUGA IZUZETNO TESKA KD

ZAKONSKI POJAM ORGANIZOVANOG KRIMINALA

S'obzirom na to da su mnoge zemlje danasnjice suocene sa izazovima organizovanog

kriminala, kaoi njegovom velikom drustvenom opasnoscu koje sa sobom povlaci, one u
cilju sprecavanja, otkrivanja i suzbijanja organizovanog kriminala donose posebne
materijalnopravne, organizacione i procesne propise. Njima se ustanovljavaju posebni
organi sa znatno sirim ovlascenjima pre krivicnog postupka i u toku krivicnog postupka
nego sto ih organi gonjenja inace imaju. To znaci da u vezi sa krivicnim gonjenjem i
krivicnim postupkom za ova krivcna dela postoje znatna odsutupanja od opsteprihvacenih
nacela krivicnoprocesnog prava.

U ZKP sistematizovane su posebne odredbe o postupku za kd organizovanog kriminala,

korupcije i druga izuzetno teska krivicna dela. Kriv.dela na koje se odnose ove odredbe
su:
 kd organizovanog kriminala za koja je predvidjena kazna zatvora od 4 godine i teza
i koja su izvrsena od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika
kd korupcije: zloupotreba sluz.polozaja, trgovina uticajem, primanje mita, davanje
mita
druga izuzetno teska kd: ubistvo, tesko ubistvo, otmiva, razbojnistvo, iznuda,
pranje, falscifikovanje novca, trgovina ljudima, kd protiv ustavnog uredjenja i
bezbednosti RS, medjunarodni terorizam, uzimanje talaca itd.

Odredbe ZKP koja se odnose na kd organizovanog kriminala primenjuju se i na sledeca

kd:

genocid
ratni zlocini protiv covecnosti
ratni zlocini protiv ranjenika i bolesnika
ratni zlocini protiv ratnih zarobljenika
upotreba nedozvoljenih sredstava borbe
protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja
povreda parlamentara
unistavanje kulturnih dobara
agresivan rat
organizovanje i podsticanje na izvrsenje genocida i ratnih zlocina
i druga kd

Takodje, za odredjena kd (npr. sprecavanje sluz.lica u vrsenju sluzbene duznosti, napad

na sluz.lice u vrsenju sluz.duznosti, davanje laznog iskaza, ometanje pravde, povreda
tajnosti posupka i druga) koja su ucinjena u vezi sa kd organizovanog kriminala, takodje
ce se primenjivati iste odredbe ZKP.

POTREBA I OPRAVDANJE POSEBNIH ODREDBI O POSTUPKU ZA DELA

ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Organizovani kriminal predstavlja jedno od najteznih kd, daleko opasnijih od teskih

krivicnih dela opsteg kriminala, posebno zato sto se on tesko prepoznaje, otkriva i
dokazuje. Za razliku od opsteg kriminala koji je obicno individualna pojava, organizovani
kriminal predstavlja sukob dve organizacije, drzavne i kriminalne.

Klasicne metode u borbi protiv organizovanog kriminala su se za sada pokazale kao

nedovoljne i neefikasne. Zato se nastoji da se drugacijom organizacijom organa
kriv.gonjenja i izmenama u krivicnom materijlanom i procesnom zakonodavstvu postigne
veca efikasnost u sprecavanju, otkrivanju i dokazivanju ovog kd.
POSEBNE ODREDBE O ORGANIMA UKLJUCENIM U BORBU PROTIV
ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DUGIH IZUZETNO TESKIH
KRIVICNIH DELA

Drzavni organi I sluzbena lica koja ucestvuju u krivicnom postupku za ova krivicna dela
imaju obavezu da postupaju hitno. Podaci o pretkrivicnom postupku I istraznom postupku
za ova krivicna dela predstavljaju slubenu tajnu.

U postupku za krivicna dela organizovanog kriminala u prvom stepenu sudi vece

sastavljeno od trojice sudija, a u drugom stepenu vece sastavljeno od petorice sudija.
Zalbu protiv presude prvostepenog suda ovlascena lica mogu izjaviti u roku od 30 dana
od dana dostavljanja presude

Clanovima organizovane kriminalne grupe u postupku za krivicna dela orgaizovanog

kriminala mogu biti primenjene I mere posebnog nadzora, propisane posebnim zakonom.

Kada organi unutrasnjih poslova saznaju da se priprema ili je ucinjeno neko od ovih
krivicnih dela, duzni su da odmah obaveste nadleznog javnog tuzioca, koji od njih moze
zahtevati da preduzme odredjene mere ili radnje u datom roku I dag a o tome obaveste.
Iskazi I obavestenja koja javni tuzilac prikupi u pretkrivicnom postupku, kao dokaz mogu
biti korisceni u krivicnom postupku,ali se odluka samo na njima ne moze zasnivati.

MERE ORGANA ZA OTKRIVANJE I DOKAZIVANJE KRIVICNIH DELA

ORGANIZIVANOG KRIMINALA,KORUPCIJE I DRUGIH IZUZETNO TESKIH
KRIVICNIH DELA

*Nadzor I snimanje telefonskih I drugih razgovora: na osnovu pismenog I

obrazlozenog predloga javnog tuzioca istrazni sudija moze narediti nadzor I snimanje
telefonskih I drugih razgovora ili komuikacija drugim tehnickim sredstvima I opticka
snimanja lca za koje postoji osnovi sumnje da je ucinilo krivicno delo organizovanog
kriminala,korupcije I drugih izuzetno teskih kr dela,ukoliko se na drugi nacin ne mogu
prikupiti dokazi za kr.gonjenje ili bi prikupljanje bilo znatno otezano. Po naredbi
istraznog sudije ova snimanja se mogu obaviti I na javnim mestima I u prostorijama koje
nsu stanovi.

*Pruzanje simulovanih poslovnih usluga I pruzanje simulovnih pravnih poslova: ova

mera se moze primeniti ukoliko postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivicnih
dela organizovanog kriminala ,korupcije ili drugo izuzetno tesko kr.delo, a okolnosti
slucaja ukazuju da se na drugi nacin delo ne bi moglo otkriti,spreciti ili dokazati,ili bi
izazvalo nesrazmerne teskoce ili veliku opasnost.
Naredba istraznog sudije kojom se ova mera odredjuje mora biti pismena, obrazlozena I
mora sadrzati podatke o licu prema kojem se mera sprovodi, zakonski naziv I opis
kr.dela, nacin, obim, mesto I trajanje mere.

*Automatsko racunarsko pretrazivanje licnih I drugih sa njima povezanih podataka:

ova mera moze se preduzeti ako postoje osnovi sumnje da je ucinjeno kr.deo
organizovanog kriminala, korupcije ili drugo tesko kr.delo,ako se na drugi nacin ne mogu
prikupiti dokazi za kr.gonjenje ili bi njegovo prikupljanje bilo znatno otezano.

Mera se sastoji u automatskom pretrazivanju vec pohranjenih licnih I drugih,sa njima

neposredno povezanih podataka I u njihovom automatskom poredjenju sa podacima koji
se odnose na kr.delo organizovanog kriminala, korupcije I druga teska kr.dela I na
osumljicenog, da bi se kao moguci osumnjiceni iskljucila lica u pogledu kojih ne postoji
verovatnoca da su povezana sa kr.delom.

Zajednicko za sve ove mere je: da ih odredjuje sudija naredbom koja sadrzi podatke o
licu prema kojem se mera primenjuje, osnove sumnje, nacin sprovodjenja, obim I trajanje
mera. Mere mogu trajati najduze 6 meseci. Izvodjenje ovih mera mora biti prekinuto cim
razlozi za njihovu primenu nestanu.

Ovu naredbu izvrsavaju organi unutrasnjih poslova,Bezbednosno-informativne agencije I

Vojno-bezbednosne agencije. Istraznom sudiji se dostavlja poseban izvestaj koji sadrzi:
vreme,pocetak I zavrsetak mere, podatke o sluzbenom licu koje je meru sprovelo,opis
tehnickih sredstava koja su primenjena, broj I identitet lica obuhvacenih merom I ocenu o
svrsishodnosti I rezultatima primenjene mere. Istrazni sudija moze doneti odluku da se
snimci dobijeni upotrebom tehnickih sredstava u celini ili delimcno prepisu ili opisu. I
sav material dostavlja se javnom tuziocu.

Ukoliko javni tuzilac ne pokrene krivicni postupak u roku od 6 meseci od dana kada se
upoznao sa dostavljenim materijalom,istrazni sudija ce doeti resenje o unistenju
prikupljenog materijala. Materijal se unistava pod nadzorom istraznog sudije, a on o tome
sastavlja zapisnik.

*Konrolisanje isporuka:Republicki javni tuzilac,odn.drugi javni tuzilac nadlezan za

teritoriju RS,moze odobriti kontrolisanu isporuku kojom se dozvoljava da nezakonite ili
sumnjive posiljke izadju, predju ili udju na teritoriju jedne ili vise drzava, uz znanje I pod
nadzorom njihovih nadleznih organa u cilju prikupljenih dokaza I identifikovanih lica
umesanih u izvrsenje kr dela. Ovu meru sprovode organi unutrasnjih poslova,ili odrugi
drzavni organi koje odredi Republicki javni tuzilac.
Kontrolisana isporuka se sprovodi saglasnoscu nadleznih organa zainteresovanih drzava I
na osnovu uzajamnosti, a sve u skladu sa potvrdjenim medjunarodnim ugovorima, kojima
se sadrzaj ove mere uredjuje detaljnije.

Nakon izvrsenja ove mere, podnosi se izvestaj Republickom javnom tuziocu koji sadrzi:
podatke o vremenu pocetka I zavrsetka mere, podatke o sluzbenom licu koje je sprovelo
meru, opis primenjenih tehnickih sredstava, podatke o broju identiteta ouhvacenih lica I
rezultatma primenjene mere.

POSEBNE MERE ORGANA GONJENJA ZA OTKRIVANJE I DOKAZIVANJE

KRIVICNIH DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA

*Prikriveni islednik: kada postoje osnovi sumnje da je ucinjeno kr.delo organizovanog

kriminala, korupcije ili drugo izuzetno tesko kr.delo, I ako se dokazi o njemu na drugi
nacin ne bi mogli prikupiti, ili ako bi njihovo prikupljanje bilo znatno otezano, istrazni
sudija moze, na zahtev javnog tuzioca, odrediti da se angazuje prikriven islednik.

Istrazni sudija ovu meru odredjuje pismenom I obrazlozenom naredbom.

Prikrivenog islednika pod pseudonimom ili sifrom odredjuje minister nadlezan za

unutrasnje poslove, director BIA ili director Vojno-bezbednosne agencije.

Prikriven islednik nikako ne moze biti lice protiv koga je u toku kr.postupak ili je
pravosnazno osudjivano za kr.delo koje se goni po sluzbenoj duznosti, niti lice za koje
postoje osnovi sumnje da je pripadnik organizovane kriminalne grupe. Obavezan je da
staresini podnosi periodicne izvestaje,osim ukoliko to ne bi ugrozilo njegovu bezbednost
ili bezbednost drugih lica. Moze da koristi tehnicka sredstva za snimanje
razgovora,fotografisanje, zvucno I video snimanje.

Podstrekivanje drugog na izvsavanje kr.dela od strane prikrivenog islednika zabranjeno je

I kaznjivo.

Prikriven islednik se moze pod pseudonimom ili sifrom ispitati u krivicnom postupku kao
svedok. Ispitivanje se obavlja tako da se strankama onemogucava otkrivanje identiteta
prikrivenog islednika.

*Svedok saradnik: Javni tuzilac sudu moze, sve do zavrsetka glavnog pretresa, predloziti
da se uz odredjene pogodnosti kao svedok, ispita svedok saradnik,odnosno pripadnik
kiminalne grupe, koji je priznao da joj pripada, pod uslovom da je u potpunosti priznao
izvrsenje kr.dela. Lice za koje postoji osnovana sumnja da je organizato kriminalne
grupe, ne moze biti svedok saradnik.
Pre podnosenja zahteva, javni tuzilac ce svedoka upozoriti na duznosti koje ima:

1.da je duzan da govori istinu

2.da ne sme nista precutati
3.da davanje laznog iskaza predstavlja krivicno delo
4.da pre svedocenja mora poloziti zakletvu

Svedoku saradniku ce biti predocene I pogodnosti koje dobija ovim putem (utvrdjuje mu
se minimalana kazna propisana zakonikom,s tim sto ne sme biti manja od 30 dana).

Svedok saradnik, ni po jednom osnovu ne moze biti osloodjen duznosti svedocenja,a ni

duznosti odgovora na pojedina pitanja iako postoji verovatnoca da ce time ugroziti sebe
ili nekog drugog,ili izloziti teskoj sramoti, znatnoj materijalnoj steti ili krivicnom
gonjenju.

Nakon ovih upozorenja,javni tuzilac poziva saradnika svedoka da u roku koji ne moze
biti duzi od 30 dan,samostalno I svojerucno,sto detaljnije I potpunije, opise sve sto zna o
predmetu povodom koga se vodi kr.postupak.

Sve izjave se upisuju u zapisnik,koji potpisuje I svedok saradnik. I zapisnik se obavezno

prilaze uz predlog javnog tuzioca. O predlogu,u roku od 30 dana odlucuje vece
prvostepenog suda resenjem, a na glavnom pretresu vece pred kojim se glavni pretres
drzi. Prilikom ispitivanja svedoka saradnka,javnost je iskljucena, semukoliko vece na
predlog javnog tuzioca,uz saglasnost svedoka saradnika, ne odluci drukcije.

POSEBNI NEKRIVICNI POSTUPCI

POSTUPAK ZA PRIMENU MERA BEZBEDNOSTI:

*Mere bezbednosti koje se samostalno izricu

Mere bebednosti se primenjuju ukoliko je okrivljeni,u stanju neuracunljivosti,ucinio

protivpravno delo koje je u zakonu odredjeno kao kr.delo,I ukolko javni tuzilac podnese
sudu predlog da izrekne meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja I cuvanja
takvog ucinioca u zdravstvenoj ustanovi,odn.predlog za obavezno psihijatrijsko lecenje
ucinioca na slobodi,ako za izricanje takve mere postoje uslovi predvidjeni krivicnim
zakonom.
Nakon sto tuzilac sudu stavi predlog za izricanje neke od mera bezbednosti,okrivljeni
obavezno mora imati branioca. Za sprovodjenje ovog postupka nadlezan je prvostepeni
sud odredjen prema krivicnom delu koje je ucinjeno od strane neuracunljivog lica.

Na glavni pretres se pozivaju lica za koja to mora biti ucinjeno I u postupku koji se vodi
prema uracunljivim licima(javni tuzilac,branilac I svedoci) I lekari psihijatri iz
zdravstvene ustanove kojoj je bilo povereno vestacenje u pogledu uracunljivosti
okrivljenog.O glavnom pretresu se jos obavestavaju:bracni drug okrivljenog I njegovi
roditelji,odn.staralac,a prema okolnosti I drugi bliski srodnici.

Pravosnazna odluka kojom je izrecena bilo koja od ovih mera bezbednosti,dostavlja se

sudu koji je nadlezan da odluci o lisenju poslovne sposobnosti,dok se organ starateljstva
o njoj samo obavestava.

Sud koji je izrekao meru bezbednosti ispitace po sluzbenoj duznosti,svakih 9 meseci,da li

je prestala potreba za lecenjem I cuvanjem u zdravstvenoj ustanovi.Pored
toga,zdr.ustanova,org.starateljstva I lice kome je izrecena mera bezbednosti mogu tom
sudu podneti predlog za obustavu mere.

Donosenje ovih mera je u nadleznosti vanraspravnog veca. O sednici veca obavezno

moraju biti obavesteni javni tuzilac I branilac,a ucinilac kr.dela ce pre donosenja
odluke,ukoliko je to moguce I potrebno,biti saslusan.

*Mere bezbednosti koje se izricu uz kaznu

Odluka o meri bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja I cuvanja u zdr.ustanovi

donosi se presudom kojom se izrice ili kazna ili uslovna osuda licu koje je izvrsilo kr.delo
u stanju bitno smanjene uracunljivosti.

Trajanje ove mere bezbednosti je uskladjeno sa potrebom lecenja I cuvanja ucinioca

kr.dela,cija je uracunljivost bitno smanjena.

*Mere bezbednosti obaveznog lecenja alkoholicara I narkomana

Specificnost ovog kr.postupka se sastoji samo u tome sto sud pre donosenja odluke o njoj
pribavlja nalaz I misljenje vestaka.

U slucaju da uciniocu bude nalozeno lecenje na slobodi,a on to ne uradi,sud moze da

odredi opozivanje uslovne osude ili prinudno izvrsenje izrecenih mera obavenog lecenja
alkoholicara ili narkomana.

*Mera bezbednosti oduzimanja predmeta

Predmet koji su u vezi sa izvrsenjem kr.dela,mogu biti odueti pod uslovom da to

zahtevaju interesi opste bezbednosti.
Ova mera se moze izreci na jedan od sledecih nacina:

1.odlukom o samoj kr.stvari,u kojoj je sadrzana I osluka o oduzimanju predmeta

2.resenjem o meri bezbednosti oduzimanja predmeta koje se donosi samo u dva

slucaja(kada je postupak okoncan pred drugim organom ili je obustavljen,I kada sud u
presudi kojom je optuzeni oglasen krivim propusti da donese takvu odluku)

POSTUPAK ZA ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI

Niko nema pravo da imovinsku korist koju je pribavio kr.delom zadrzi,a ako oduzimanje
nije moguce ucinilac se obavezuje da plati novcani iznos koji je jednak pribavljenoj
imovinskoj koristi.

Kada postoji mogucnost oduimanja imovinske poristi pribavljene kr.delom od drugih

lica,lice na koje je imovinska korist prenesena ili lice kojem je ona pribavljena,odn
predstavnik pravnog lica bice pozvano u cilju ispitivanja u prethodnom postupku I na
glavnom pretresu.

S obzirom na to da se ova mera moze izreci I maloletnim I punoletnim licima,Zaonik o

kr.postupku daje mogucnost da se osluka o ovoj meri moze nalaziti:u presudi kojom se
optuzeni oglasava krivim,resenju o kaznjavanju bez glavnog pretresa,resenju o sudskoj
opomeni,resenju o primeni vaspitne mere,I resenju kojim se izrice mera obaveznog
psihijatrijskog lecenja I cuvanja u zdr.ustanovi,ili obaveznog psihijatriskog lecenja na
slobodi.

Protiv odluke o oduzimanju imovinske koristi,pored redovnih pravnih lekova,moguce je

uloziti I zahtev za ponavljanje kr.postupka.

POSTUPAK ZA OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE

Postupak za opozivanje uslovne osude sud sprovodi samo kada je u konkretnoj presudi
navedeno da ce se kazna izvrsiti ako osudjeni u odredjenom roku ne ispuni obaveze u
pogledu kojih je u uslovnoj osudi navedeno da ce se zbog njhovog neispunjenja izvrsiti
kazna. Rec je o sl.slucajevima:ukoliko osudjeni ne vrati imovinsku korist,ukoliko ne
naknadi stetu ili ukoliko ne ispuni druge obaveze.

Kakva ce odluka poovom postupu biti donesena,zavisi od osnovanosti osnovanog

zahteva. Ako je osnovan,donosi se presuda,a ako nije, donosi se resenje.
-Presuda zbog neispunjenja postavljenih uslova:ova presuda se donosi ukoliko osudjeni
nije ispunio obavezu koja mu je bila odredjena presudom o izricanju uslovne osude.

-Resenje o obstavi postupka za opozvanje uslovne osude:ono se donosi ako sud nadje da
nema osnova za donosenje presude sa bilo kojom od mogucnosti

POSTUPAK ZA PUSTANJE NA USLOVNI OTPUST

Ovaj postupak moze biti pokrenut samo na osnov molbe osudjenog koja se podnosi sudu
koji je sudio u prvom stepenu.

Vanraspravno vece prvostepenog suda utvrdjuje da li je proteklo potrebno vreme

predvidjeno zakonom za pustanje na uslovni otpust,I trazi izvestaj o njegovom vladanju
izvrsavanju radnih obaveza I drugim okolnostima…

Vanraspravno vece ce,ukoliko ne odbaci molbu,saslusati javnog tuzioca koji postupa pred
tim sudom. Protiv odluke veca zalbu mogu izjaviti javni tuzilac I osudjeni.

POSTUPAK ZA DONOSENJE ODLUKE O REHABILITACIJI, ZA PRESTANAK

PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I MERA BEZBEDNOSTI

*Postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji - postoje dva nacina rehabilitacije : po

sili zakona i na osnovu sudske odluke.

Po slili zakona rehabilitacija nastupa nakon protoka odredjenog vremena i pod uslovom
da osudjeni ne izvrsi novo kr.delo. Ovo resenje donosi organ nadlezan za vodjene
kaznene evidencije, a pre njegovog donosenja moraju biti obavljena odredjena
proveravanja...

Ako nadlezni organ ne donese resenje o reehabilitaciji, osudjeno lice moze zahtevati da
se utvrdi da je rehabilitacija nastupila po zakonu. U slucaju da u roku od 30 dana od dana
prijema zakona,nadlezni organ ne postupi po zahtevu osudjenog, osudjeni moze traziti da
sud koji je u prvom stepenu izrekao presudu donese resenje o reehabilitaciji. O ovom
zahtevu odluku,nakon uimanja presude od javnog tuzioca,donosi vanraspravno vece.

Postupka sudske rehabilitacije pokrece se na osnovu molbe osudjenog koja se podnosi

sudu koji je sudio u prvom stepenu.Sud koji za to bude odredjen prethodno ispituje da li
je proteklo potrebno vreme po zakonu, nakon cega sprovodi potrebne izvidjaje,utvrdjuje
cinjenice na koje se poziva molilac i pribavlja dokaze o svim okolnostima koje su vazne
za odluku. Protiv odluke koju sud donese povodom molbe za rehabilitaciju zalba je
dozvoljena,a mogu je izjaviti samo molilac i javni tuzilac.
*Postupak za donosenje odluke o prestanku pravnih posledica osude i mera
bezbednosti

Prestanak trajanja moguc je samo za neke pravne posledice osude i samo za neke mere
bezbednosti. To su: zabrana vrsenja poziva,delatnosti ili duznosti, zabrana upravljanja
motornim vozilom i zabrana sticanja odredjenog prava.

Pravne posledice osude se mogu sastojati ili u gubitku odredjenih prava (prestanak
vrsenja javnih funkcija,prestanak radnog odnosa,gubitak odredjenih dozvola..) ili zabrani
sticanja odredjenih prava (azbrana sticanja odredjenih zvanja,poziva ili zanimanja ili
unapredjenja u sluzbi,zabrana sticanja cina vojnog staresine...).

Vodjenje ovog postupka je u nadleznosti suda koji je sudio i u prvom stepenu. U slucaju
da sud odbije molbu za prestanak mera bebednosti ili pravnih posledica osude,nova
molba se moze podneti tek po isteku jedne godine od dana pravosnaznosti resenja kojim
je ranija podneta olba odbijena.

POSTUPAK ZA NAKNADU STETE, REHABILITACIJU I OSTVARIVANJE

DRUGIH PRAVA LICA NEOSNOVANO OSUDJENIH I NEOSNOVANO LISENIH
SLOBODE

*Postupak za naknadu stete

Pravo na naknadu stete moze ostvariti lice koje je: neosnovano osudjeno,neosnovano
liseno slobode ili njihov naslednik.

Status neosnovano osudjenog lica proizilazi iz neosnovane osude odredjenog lica,na

osnovu koje mu je pravosnazno izreecena kr.sankcija ili na osnovu koje je oglaseno
krivim a oslobodjeno od kazne,a kasnije je povodom vandrednog pravnog leka novi
postupak pravosnazno obustavljen ili je pravosnanom presudom oslobodjeno od optuzbe
ili je optuzba odbijena.

Okolnosti usled kojih neko lice stice status lica nosnovano lisenog slobode,su razlicite i
ticu se lisenja slobode,pritvora i izdrzavanja kazne.

Licu koje je liseno slobode od strane ovlascenih slubenih lica organa unutrasnjih
poslova,bez zakonskog osnova,tj.ukoliko ne postoji ni jedan od uslova za odredjivanje
pritvora, pa iz tog razloga pritvior protiv njega i ne bude odredjen ili mu u vreme za koje
je liseno slobode ne bude uracunato u izrecenu kaznu za kr.delo ili prekrsaj,pripada pravo
na naknadu stete.

Neopravdano osudjena lica i lica neosnovano lisena slobode mogu traiti naknadu
imovinske i neimovinske stete.
Naslednici nasledjuju samo pravo ostecenog llica na naknadu imovinske stete. Naslednici
ostecenog lica mogu posle njegove smrti nastaviti postupak a naknadu stete,
odn.pokrenuti takav postupak ukoliko je osteceno lice umrlo pre isteka roka zastarelosti a
od zahteva se nije odreklo.

Pravo na naknadu stete zastareva za 3 godine od dana pravosnaznosti prvostepene

presude kojom je okrivljeni oslobodjen od optuzbe ili kojom je optuzba odbijena.

*Pravo na moralnu rehabilitciju

Postoje dve kategorije lica koje imaju pravo na moralnu rehabilitaciju:

1.Neosnovano osudjena ili lica neosnovano lisena slobode

2.Osudjena lica kod kojih je doslo do promene u pravnoj kvalifikaciji kr.dela u njihovu
korist

Rehabilitacija lica ciji je slucaj bio prikazan u sredstvima javnog obavestavanja-ostvaruje

se takko sto sud na njihov zahtev objavljuje u novinama ili drugom sredstvu javnog
obavestavanja saopstenje o odluci iz koje proizilazi neosovanost ranije osude ili
neosnovanost lisenja slobode.

Rehabilitacija lica ciji slucaj nije bio prikazan u sredstvima javnog informisanja-stvaruje
se tako sto se saopstenje o odluci iz koje proizilazi neosnovanost ranije osude ili
neosnovanost lisenja slobode,na zahtev tih lica dostavlja: dravnom organu,organu
teritorijalne autonomije ili organu lokalne samouprave,preduze,drugom pravnom ili
fizickom licu kod koga je lice u random odnosu...

Pravo na rehabilitaciju pripada i osudjenom licu kada je povodnom vanrednog pravnog

reka izmenjeno pravna kvalifikacija dela koje je on ucinio,a zbog pravne kvalifikacije
dela u ranijoj presudi njegov ugled je bio teze povredjen.

*Priznavanje radnog staza i osiguranja

Ovo pravo pripada i neosnovano osudjenim licima i icima koja su neosnovano lisena
slobode.Radni staz,odn.staz osiguranja se ovim licima priznaje kao das u bila na radu za
vreme za koje su staz izgubila. U ovaj staz se uracunava i vreme nezaposlenosti pod
uslvom da nezaposlenost nije nastupila krivicom neosnovano osudjenog lica ili lica
neosnovano lisenog slobode.

Realizacija ovog prava poverena je nadleznim organima.Ukoliko oni taj staz ne uzmu u
obzir lice moze zahtevati od odredjenog suda da utvrdi da je priznavanjem vremena
nastupilo po zakonu. Osteceni tuzbu podnosi protiv organa ili organiacije koja osporava
priznati staz i protiv RS.
*Ponistaj upisa neosnovane osude

Sud koji je u krivicnom postupku sudio u prvom stepenu,u ovakvim slucajevima ima
dusznost donosenja resenja kojim se ponistava upis neosnovane osude u kaznenoj
evidenciji.

POSTUPAK ZA IZDAVANJE POTERNICE I OBJAVE

Kada se okrivljeni,protiv koga je pokrenut kr.postupak zbog kr.dela za koje se goni po

sluzbenoj duznosti i za koje se po zakonu moze izreci kazna zatvora od 3 god. Ili teza
kazna nalazi u bekstvu,a postoji naredba za njegovo dovodjenje ili resenje o odredjivanju
pritvora, sud pred kojim se kr.postupak void moe narediti izdavanje poternice.

Naredba suda ili upravnika ustanove za idavanje poternice dostavlja se organima

unutrasnjih poslova radi izvrsenja. Poternica ili objava se povlace odmah nakon sto
trazeno lice ili predmet budu pronadjeni,ili posto nastupi zastarelost kr.godjenja ili
izvrsenja kazne,ili usled nastanka drugih razloga usled kojih potreba za poternicom ili
objavom prestaje.

Poternicu i objavu raspisuje organ unutrasnjih poslova nadlezan po mestu suda pred
kojim se void kr.postupak,odn.ustanove iz koje je pobeglo lice na izdrzavanju kazne.

Ukoliko je verovatno da se lice za kojim je izdata poternica nalazi u inostranstvu,moze se

raspsati i medjunarodna poternica,uz pribavljenu saglasnost ministarstva nadleznog za
pravosudje. Na molbu inostranog organa,MUP moze raspisati poternicu i za lica za koje
se sumnja da se nalazi u RS, ako je u molbi data izjava da ce se u slucaju pronalazenja
tog lica zatraziti njegovo izdavanje.

POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA - OPSTE ODREDBE

Zakonom o maloletnim ucinocima k. dela I krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica,

krivicnopravno polozaj maloletnika potpuno je regulisam.

Maloletnici predstavljaju posebnu I veoma specificnu kategoriju ucinioca k. dela. Stoga

oni imaju poseban tretman. Maloletnici su lica takve bioloske nezrelosti I zivotnog
neiskustva, kojima je potrbna pomoc, razumevanje I vaspitanje.

Od lica koji ucestvuju u ovom postupku zahteva se da postupaju na poseban I obazriv

nacin, kako samo postupak I atmosfera sudjenja ne bi ostavljali stetne posledice na dalji
razvoj maloletnika. U postupuku prema maloletniku mogu ucestvovati samo
specijalizovana lica, ona lica koja su stekla posebna znanja u oblasti prava deteta I
prestupnistva mladih.

Da li ce se u konkretnom postupku primeniti Zakon o maloletnicima, zavisi od toga u

kojoj godini zovato je je maloletnik izvrsio k. delo.

Prema licima koja su k. delo ucinila izmedju svoje 14-te I 18-te godine, I koja u vreme
pojretanja k. postupka nisu navrsila 21 godinu, u postpunosti se pimenjuju odredbe
Zakona o maloletnicima.
U kategoriju maldjih maloletnika spadaju lica koja od 14-16 godina
Stariji maloletnik je lice od 16-18 godina.
Mladje punoletno lice je lice koje je u mometnu izvrsenmja k.dela imalo od 18-21
godinu..
U slicaju da je lice ucinilo k. delo kao mladji maloletnik, a u vreme sudjenja navrsi 21
godinu, postupak prema njemu se obustavlja kada lice navrsi 21 godinu, ili se uopste
ne pokrece ukoliko je lice pre njegovog pokretanja vec navrsilo 21 godinu zivota.
Donja granica krivicnopravno odgovornosti je 14 godina.

NADLEZNOST ZA VODJENJE POSTUPKA

Bez obzira na tezinu k.dela koje se stavlja na teret maloletniku, postupak prema njima se
u prvom stepenu uvek void pred sudijom za maloletnike I vecem za maloletnike
okruznog suda.

Sudija za maloletnike sprovodi pripremni postupak, dok je meritorno odlucivanje u

nadleznosti troclanog veca za maloletnike sastavljenog od sudije za maloletnike I dvojce
sudija porotnika, obicno suprotnog pola.

U drugom stepenu nadleznost odlucivanja ripada vecu za maloletnike viseg suda, ciji
sastav zvisi od toga da li se odlucuje u sednici veca ili na pretresu. Ovo vece je
sastavljeno od trojce sudija kada odlucuje u sednici o zalbama protiv odluka veca za
maloletnike prvostepenog suda, zalbama protiv resenja javnog tuziovca za maloletnike.
Kada vece za maloletnike sudi u pretresu, sastavljeno je od dvojce sudija I trojce sudija
porotnika.

Sudija za maloletnike I sudije veca za maloletnike moraju biti lica koja sustekla posebna
znanja iz oblsati prava detetaiprestupnistva mladih, dok se sudije porotnici biraju iz
redova nastavnika, ucitelja, vaspitaca…

Mesna nadleznosti: Za postupak prema maloletnicima mesno je nadlezan sud njegovog

prebivalista, ako maloletnik nema prebivaliste onda mesto njegovog boravista.

Drugi oblici nadleznosti:

Sud boravista, iako je prebivaliste poznato

Mesto izvrsenja k. dela
Sud na cijem se podruciju nalazi zavod ili ustanova za izvrsenje krivincnih sankcija u
kojoj se maloletnik nalazi.

OPSTE ODREDBE KRIVICNOG POSTUPKA PREMA MALOLETNICIMA

Cilj I svrsha postojanja opstih odredbi k, postupka prema maloletnicima jeste zastita
licnosti maloletnika u k. postupku.

Postupanje organa unutrasnjih poslova prema maloletniku. Od maloletnika

obavestenja moze prikupiti samo specijalizovani policajac za maloletnike koji je stekao
posebna znanja iz oblasti prava deteta I prestupnistva mladih. To moze uciniti samo u
prisustvu roditelja, staralaza, usvojilaca…
Oragan unutrsnjih poslova prema maloletniku ne moze primanjivati odredba o
zadrzavanju lica, s obzirom da organ u.p nikad ne moze zadrzati maloletnika. Mera
dovodjenja maloletnika se sprovodi u civilu, na sto neupadljiviji nacin.

Pozivanje maloletnika I dostavljanje odluka. Moze se pozivati samo preko roditelja ili
zakonskog zastupnika. Usled hitnog postupanja ili drugoh okolnosti, maloletnik se moze
pozvati licno. Maloletniku se pismena ne mogu dostavljati isticanjem na oglasnoj tabli,
niti mu se odluka suda moze usmeno saopstiti.

Zabrana sudjenja maloletniku u odsustvu. Ne moze mu se suditi u odsustvu. A

prilikom prduzimanja radnjui kojima prisustvuje maloletnik, a narocitito prilikom
saslusanja, ucesnici su duzni da se ponasaju obazrivo vodeci racuna o zrelosti I zastit
privatnosti maloletnika.

Branilac maloletnika. Maloletnik mora imati branioca tokom citavog postupka. Ako ga
sam ne obezbedi, njega ce po sluzbenoj duznosti postaviti sudija za maloletnike. Branilac
maloletnika moze biti samo advokat koji nje stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta
I prestupnistva mladih.

Odlike postupka prema maloletnicima koje e odnose na svedocenje. Duznost

svedocenja o okolnostimapotrebnim za ocenjivanje zrelosti maloletnika, upoznavanje
njegove licnosti I prilika u kojima zivi, nike ne moze biti oslobodjen.

Odlike postupka koje se odnose na javnost. Kada se postupa prema malolenticima,

javnost je uvek iskljucena. Izuzetno, vece moze dozvoliti prisustvo licima koja se bave
zastitom I vaspitanjem maloletnika ili suzbijanjem prstupnistva mladih. U toku pretresa
vece moze doneti odluiku o iskljucenju svih ili pojedinih lica kojima je inace pristup
dozvoljen. Ovo ne vazi za : j. tuzioca, branioca I predstavnike oragana starateljstva.
Postoji zabrana objavljivanja toka postupka, kao I donetih odluka za koje se prethodno
mora traziti dozvola suda. Kada se objavljuje, storogo je zabranjeno objavjivanje imane
maloletnika.
Ucesce organa starateljstva. Organ starateljstva ima pravo da se upozna sa tokom
postupka, da u toku postupka stvalja predloge I da ukazuje na cinjenice I dokaze koji su
od vaznosti za donosenje pravilne odluke. Postoji obaveza tuzioca za maloletnike da o
svakom pokretanju postupka obavesti organ starateljstva, a ukuliko on ovu obavezu
propusti, to ce uciniti sudija za maloletnike.

Obaveza suda, drugih organa I ustanova. U cilju sto brzeg okoncanja postupka, svi
organi kokji u njemu ucestvuju imaju obavezu najhitnijeg postupanja. Posebnoje
propisana obaveza sudije za maloletnike da svakoh mesec dana obavestava predsednika
suda o tome koji predmeti nisu okoncani, kao I o razlozima zbog kojih po pojedinim
predmetima postupak jos u toku.

U slucaju da mloletnik ucestvovao u izvrsenju k. dela zajedno sa punoletnim licem,

postupak prema njemu se razdvaja I sprovodi se prema odredbama Zakona o
maloletnicima. Ukoliko je spajanje postupka prema maloletniku sa postupkom prema
punoletnom licuu neophodno za svestrano razjasnjenej stvari, od navedenog pravila ce se
odstupiti. Resenje o toma donosi vece za maloletnike I zalba nije dozvoljena

Kada neko lice izvrsi k. delo ka maloletnik I kao punoletno lice, juzima se u obzir njegov
uzrast u vreme pokretanja postupka. Ukoliko to lice u vreme pokretanja postupka nije
navrsilo 21 godinu, bice sproveden jedinstven postupak pred vecem za maloletnike. U
supreotnom sprovodi se redovan k. postupak u kojem se starijem puniletniku moze suditi
samo za dela ucinjena nakon svoje 16-te godine.

TOK POSTUPKA PREMA MALOLETNICIMA

U okviru njega razlikujemo prethodni postupak koji ima dve faze pokretanje postupka
prema maloletniku I pripremni postupak prema maloletniku I glavni postupak.

Pokretanje postupka prema maloletniku

Kr. Postupak prema maloletniku moze se pokrenuti samo na osnovu zahteva javnog
tuzioca za maloletnike. U slucaju kada je za KD propisana kazna zatvora do 5godina ili
novcana kazna javni tuzilac za maloletnike moze doneti odluku da ne zahteva pokretanje
kr. Postupka (nacelo oportuniteta).

U situacijama kada javni tuzilac za maloletnike oceni da pokretanje postupka nije

celishodno, obavestava uz navodjenje razloga u roku od 8 dana od prijema obavestenja
organ starateljstva I ostecenog kao I organ unutrasnjih poslova ako je podneo kr.prijavu.
Kada nastane ovakva situacija vece za maloletnike neposredno viseg suda resava u
sednici nakon sto prethodno pribavi spise od javnog tuzioca za maloletnike. Vece za
maloletnike moze doneti odluku da se postupak ne pokrene ili da se prema maloletniku
pokrene postupak pred sudijom za maloletnike. Protiv resenja veca za maloletnike
ulaganje zalbe nije dozvoljeno.
Javni tuzilac za malletnike odluku o nepokretanju postupka moze usloviti pristankm
maloletnika I njegovih roditelja, staratelja, kao I spremnoscu maloletnika da prihvati I
ispuni jedan ili vise vaspitnih naloga. Kada maloletnik u potpunosti ispuni preuzeti
vaspitni nalog, o cemu izvestaj podnosi organ starateljstva, javni tuzilac za maloletnike
donosi resenje o odbacivanju kr.prijave.

Pripremni postupak prema maloletniku

Ukoliko je inicijator pripremnog postupka javni tuzilac za maloletnike, zahtev za

pokretanje pripremnog postupka podnosi on sudiji za maloletnike nadleznog suda. Ako je
inicijator vece za maloletnike, taj postupak se pokrece na osnovu resenja veca za
maloletnike o pokretanju kr.postupka.

Sudija za maloletnike moze poveriti organu unutrasnjih poslova izvrsenje naredbe o

pretresanju stana ili privremenom oduzimanju predmeta.

Saslusanje maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tuzilac,

branilac I roditelji, staratelji. Zakon o maloletnicima precizno odredjuje koje se cinjenice
u pogledu kr.dela I licnosti maloletnika u pripremnom postupku narocito utvrdjuju:

uzrast maloletnika
cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti
sredina u kojoj I prilike pod kojima maloletnik zivi
druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti I ponasanja I mogu se odnositi na
zdravstveno stanje maloletnika, njegova psihicka svojstva ili sklonosti

Sudija za maloletnike moze doneti resenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka

privremeno smesti u prihvatiliste, vaspitnu ili slicnu ustanovu

radi izdvajanja maloletnika iz sredine u kojoj je ziveo

radi pruzanja pomoci, nadzora, zastite ili smestaja maloletnika

Prema maloletniku pritvor se moze odrediti samo u situaciji kada se svrha radi cijeg je
ostvarenja pritvor odredjen ne moze postici merom privremenog smestaja maloletnika u
prihvatiliste, vaspitnu ili slicnu ustanovu. Pritvor u pripremnom postupku moze trajati
najduze mesec dana. Pritvor prema starijem maloletniku moze da traje najduze do 6
meseci, a prema mladjem maloletniku najduze 4 meseca.

Pripremni postupak se okoncava na dva nacina:

obustavom
dostavljanjem spisa nadleznom javnom tuziocu za maloletnike
Postupak pred vecem za maloletnike

Postupak prema maloletniku se nakon zavrsenog pripremnog postupka nastavlja pred

vecem za maloletnike. Sudija za malletnike, po prijemu predloga javnog tuzioca za
izricanje kr.sankcije, u roku od 8 dana zakazuje sednicu veca ili glavni pretres. Da li ce
biti zakazana sednica veca ili glavni pretres, zavisi od:

da li postoji potreba za izvodjenjem dokaza

da li se javlja neophodnost kontradiktornog raspravljanja I
koje je kr.delo u pitanju

Odluke veca za maloletnike

Prema Zakonu o maloletnicima, kazna maloletnickog zatvora moze se izreci tek nakon
odrzanog glavnog pretresa, dok se ostale vaspitne mere mogu izreci I u sednici veca.
Imedju vrste sankcija koju izrice sud maloletniku I vrste sudske odluke postoji odredjena
zavisnost, te se javljaju sledeca pravila:

vece presudu donosi samo ukoliko se maloletniku izrice kazna maloletnickog zatvora
vaspitna mera maloletniku se izrice resenjem, ali se navodi samo koja se mera izrice,
dok se maloletnik ne oglasava krivim za delo koje mu se stavlja na teret
resenje o bustavi postupka prema maloletniku, sud donosi:
-ukoliko je maloletnik vec pravosnazno osudjen za isto delo, oslobodjen optuzbe
ili je optuzba odbijena ili je postupak obustavljen
- ukoliko delo za koje se vodi postupak prema maloletniku nije kr.delo
- ukoliko postoje okolnosti koje iskljucuju kr.odgovornost maloletnika
- ukoliko noje dokazano da je maloletnik ucinio kr.delo za koje je optuzen
- ukoliko vece za maloletnike nadje da nije celishodno maloletniku izreci kaznu ili
vaspitnu meru

Troskovi kr.postupka I imovinskopravni zahtev ostecenog

Troskovi postupka prema malletniku po pravilu padaju na teret budzeta a osteceni se

upucuje na parnicni postupak radi ostvarivanja svog imovinskopravnog zahteva, uz dva
izuzetka:

u slucaju kada se maloletniku izrekne kazna maloletnickog zatvora, sud ga moze

obavezati da plati I troskove kr.postupka I zadovolji imovinskopravni zahtev
maloletnika koji ima prihode ili imovinu, sud moze obavezati na placanje troskova
kr.postupka I ispunjenje imovinskopravnog zahteva, bez obzira koju mu je
sankciju izrekao

Postupak po pravnim lekovima

Redovi pravni lekovi - ulaganje zalbe je dozvoljeno protiv presude kojom je maloletniku
izrecena kazna maloletnickog zatvora protiv resenja kojim je izrecena vaspitna mera I
protiv resenja o obustavi postupka. Rok za izjavu zalbe je 8 dana od dana prijema
presude.
Na sednicu drugostepenog veca maloletnik se poziva samo ako predsednik veca ili vece
nadju da bi njegovo prisustvo bilo korisno.
Postoje 3 pravila za donosenje odluka od strane drugstepenog veca:

izicanjem teze mere drugostepeno vece moze preinaciti prvostepenu odluku

kaznu maloletnickog zatvora ili vaspitnu meru koje prvostepenom odlukom nisu bile
odredjene drugostepeno vece moze izreci samo ukoliko odrzi pretres
kaznu maloletnickog zatvora u duzem trajanju ili tezu vaspitnu meru od onih koje su
izrecene u prvostepenoj odluci, dugostepeno vece maloletniku moze izreci I u
sednici veca

Vanredni pravni lekovi - Zakon o maloletnicima predvidja mogucnst primene sledecih:

odredbe o ponavljanju kr.postupka zavrsenog pravosnaznom presudom mogu se

primenjivati I na ponavljanje postupka zavrsenog pravosnaznim resenjem o
izricanju vaspitne mere
zahtev za zastitu zakonitosti se moze podici kako u slucaju kada je sudskom odlukom
povredjen zakon tako I u slucaju kada je prema maloletniku nepravilno izrecena
kazna ili vaspitna mera

Nadzor suda nad sprovodjenjem mera

Sudija za maloletnike koji je izrekao vaspitnu meru I javni tuzilac za maloletnike imaju
obavezu pracenja rezultata izvrsenja vaspitnih mera, obilazenjem maloletnika smestenih
u zavodu ili ustanovi.

Obustava izvrsenja I izmena odluke o vaspitnim merama

Odluku o izmeni ili obustavi izvrsenja vaspitne mere kao I o uslovnom otpustu iz
vaspitne ustanove donosi vece za maloletnike suda koji je u prvom stepenu tu meru
izrekao. Pre nego sto donese odluku sud ce saslusati javnog tuzioca za maloletnike,
maloletnika, njegove roditelje, staratelje.

Zastita maloletnih lica kao ostecenih u kr.postupku

ZOUKMD predvidja posebne odredbe o zastiti maloletnika kao zrtvi kr. Dela, ukoliko
maloletno lice bude osteceno nekim od sledecih kr.dela: tesko ubistvo, navodjenje na
samoubistvo I pomaganje u samoubistvu, teska telesna povreda, otmica, silovanje,
obljuba zloupotrebom polozaja, posredovanje u vrsenju prostitucije, oduzimanje
maloletnih lica, nasilje u porodici, razbojnicka kradja, razbojnistvo, iznuda, ratni zlocini
protiv civilnog stanovnistva, trgovina ljudima…