Вы находитесь на странице: 1из 12

РАД НА ВИСИНИ

Рад на висини свака је радна ситуација (укључујући долазак на и повратак с


мјеста рада, осим кориштења трајнога стубишта) у којој, у случају да нису
подузете прописане мјере (нпр. заштита од пада...), особа може пасти дуљину
(нпр. већу од 2 м) која узрокује особне озљеде.

Трагични случајеви пада с висине одувијек су присутни на радилиштима,


једнако као и настојања да се они избјегну. Успркос развитку заштитних
сустава и опреме падови су чести, а рад на висини непопуларан. Раширено
увјерење како је рад на висини “нужно зло“ боље је (и сигурније) замијенити
оним да рад на висини треба изводити на сигуран начин. Сигуран начин, уз
колективне суставе, подразумијева примјену одговарајућих сустава особне
заштитне опреме и техника рада, увјежбаност судионика те планирање и
надзор извођења радова.

Радови на висини спадају у скупину најризичнијих послова. У свјетским


статистикама повреда на раду велики удио заузимају повреде настале услијед
пада с висине. Нажалост, повреде настале услијед пада с висине у великом
постотку завршавају фатално или у „блажим“ случајевима радник остаје
тешки инвалид до краја живота.

За заштиту радника од пада с висине кључна је проведба сљедећих фактора:

 Обука радника за рад на висини;


 Провјера здравствене способности радника за рад на висини;
 Примјена сигурносних техничким мјера;
 Правилно кориштење особне или колективне заштитне опреме за рад на
висини.
Обука радника за рад на висини

Обука радника за рад висини се може подијелити на опћу и посебну. Опћа обука
изводи се за све раднике који стално, повремено или могу доћи у ситуацији да
раде на висини. Посебна обука изводи се за професионалне раднике који
често или свакодневно изводе радове на висини. Обуке треба периодично
понављати.

Током обуке радници стјечу знања попут:


 Препознавања опасних ситуација и задатака при којима постоји ризик
од пада са висине;
 Правилан одабир заштитне опреме за рад на висини;
 Начин провјере исправности опреме за рад на висини;
 Правилан одабир точке за везање ужета;
 Разумијевање ограничења заштитне опреме;
 Правилно кориштење заштитне опреме;
 Препознавање других опасности тј. околинске опасности који на њега
могу утицати, на примјер клизав под, отровни и загушујући плинови,
опасности од електричне енергије и слично;
 Одређивање и смањивање даљине слободног пада;
 Тумачење плана евакуације;

Рад на висини дозвољен је само радницима који су прошли одговарајући


лијечнички преглед за рад на висини. У складу с тим радник је обавезан
пријавити послодавцу сваки здравствени недостатак који би могао имати
негативан утјецај при раду на висини односно довести радника или друге
судионике у опасност.1

Пад с висине

Под појмом пада сматра се ненамјерни пад особе док се креће по:

 равној површини због нпр. спотицања или поклизнућа,


 степеницама,
 површини са малом разликом у висини због нпр. скакања или падања на
нижи ниво.

Пад с висине је дефиниран као пад, који има распон удаљености од најмање
1 метар. Разлику у висини између точке с које је могућ пад (радно мјесто
или површина за кретање) и слиједећег нижег нивоа који је довољно широк
и издржљив да заустави пад, називамо висином пада. Пад кроз површину која
не може поднијети оптерећење, пад или потапање у текућину или у сипки
материјал, такођер се назива пад с висине.
Слика 1. Знак опасности од пада с висине
ОСОБНА ЗАШТИТА ОД ПАДА

Особна заштитна опрема за рад на висини има задаћу спријечавања пада или
правовременог заустављања пада. Опрема се састоји од склопа елемената
који чине сустав особне заштитне опреме при чему је потребно познавање
елемената сустава и њихових техника рада.

Примјеном сустава опреме за (особну) заштиту од пада (тј. висинске радове)


мора се избјећи пад или спријечити удар и ублажити трзај у случају пада.
Начин рада, а тиме и сустав опреме, треба изабрати слиједом најмањег ризика.2

Подјела сустава особне заштитне опреме према техници рада с опремом:

 Ограничавање приступа
 Радно позиционирање
 Приступ ужетом
 Заустављање пада
 Спашавање

Ограничавање приступа
Ограничавање приступа је техника рада с опремом која спријечава приступ
радника у подручје гдје постоји ризик од пада с висине (нпр. причвршћивање
које спријечава радника да приступи у опасно подручје).

Слика 2. Ограничавање приступа


Радно позиционирање

Радно позиционирање је техника рада с опремом која особу придржава уз


радну површину на такав начин да се пад спријечи или ограничи при чему
је дозвољена висина пада 0,5 м3. Избор опреме овиси о мјесту рада.
Уколико радник приликом обављања послова има могућност ослањања на
радну површину може користити само радну опрему, а приликом радова на
висини гдје особа нема могућност ослањањања на радну површину него се
радник искључиво ослања на опрему, потребно је уз радну опрему
користити и сигурносну опрему.

Слика 3. Радно позиционирање

Приступ ужетом
Приступ ужетом је техника извођења радних операција при чему опрема служи
као средство приступа. Опрема се састоји од два ужета која су посебно
усидрена, а на која се радник спаја преко направа за спајање (карабињер) и
појаса.4 Једно уже је спојено на заштитни појас, преко точке за прихват, а
друго преко сигурносног помоћног ужета. Овај сустав омогућује раднику да
дође до радног мјеста односно да од њега оде у затегнутом или овјешеном
стању, при чему је слободан пад онемогућен суставом за блокаду. Након
доласка на радно мјесто, овај сустав се може користити за радно
позиционирање. Ова техника се разликује од свих осталих по томе што за
пењање и
спуштање служи уже, а не структура. То се сврстава у специјалистичке
активности које могу изводити само одговарајуће оспособљене особе под
надзором приликом извођења. Оспособљене особе морају имати добру
увјежбаност у напредним техникама спашавања, а извођење радова мимо
наведеног судионике доводи у озбиљну опасност.

Слика 4.Опрема као средство приступа


Заустављање пада

Заустављање пада је техника рада с опремом која, у случају пада, зауставља


особу на такав начин да се избјегне ударац о подлогу или подлогу, а ударна сила
ограничи на мање од допуштених 6 кН. Након пада особа остаје овјешена на
ограниченој дуљини сустава опреме. У овом суставу користи се искључиво
појас за цијело тијело како би се изненадне силе које настају при паду
равномјерно расподијелиле и тијело задржало у приближно вертикалном
положају након заустављања пада. Дуљина пада израчунава се из дуљина
свих (растегнутих) компоненти линије опреме и мора бити 2,5м (укључена
је и висина особе) краћа од слободне удаљености до препреке (подлоге).
Након сваког заустављеног пада потребно је извршити спашавање.

Спашавање
Спашавање подразумијева комбинирану технику рада с опремом, које за
циљ имају превести унесрећену особу до мјеста на којем може примити
специјалистичку медицинску помоћ. Извођење спашавања захтјева
специјалистичку обуку и добру увјежбаност радника који ју изводе. У случају
заустављеног пада овјешену особу је потребно што прије макнути из такве
позиције како би се избјегла траума услијед овјешења. Траума услијед
овјешења (тзв. ортостатска интолеранција) подразумијева слијед тјелесних
реакција на усправан и непомичан положај које врло брзо могу довести до
озбиљних посљедица за здравље, трајних оштећења па и смрти особе која се у
том положају налази. Брзина развоја симптома и озбиљност посљедица
захтијевају хитну санацију стања унесрећеника. Одступања од сигурног
начина рада судионике доводи у озбиљну опасност, а одговорне особе пред
моралну, професионалну и законску одговорност. Расположиво вријеме за
спашавање намеће (законску) обвезу планирања и изведивости спашавања.
План спашавања је обвезни дио плана рада и осигурава да у свим ситуацијама,
приликом извођења радова, радници могу извести самоспашавање, бити
спашени момчадским извлачењем или бити спашени од стране спасилачког
тима на радилишту. Примјеном заштитних сустава, увјежбаношћу судионика
те планирањем и надзором извођења радова, ризици у раду на висини значајно
се смањују.5
Норме дефинирају захтјеве, методе тестирања, означавање и информације о
кориштењу и одржавању које мора осигурати произвођач овисно о врсти
намјене особне заштитне опреме за рад на висини.

ПРЕМА ЗА РАД НА ВИСИНИ


Особна заштитна опрема за рад на висини мора бити одабрана према врсти
посла који се обавља, при чему се основни захтјеви постављају на највећи
могући ступањ заштите и минимално ограничавање могућности кретања.

Елементи који сачињавају сустав заштите од пада с висине:

1. Појасеви

2. Ужад

3. Успоривачи пада (апсорбери енергије)

4. Направе за спуштање

5. Спојни елементи (конектори)

6. Направе за заустављање пада увлачивог типа

7. Елементи сидришта

8. Клизни вертикални и хоризонтални сустави за спрјечавање пада

ПОЈАСЕВИ

Појасеви служе како би омогућили лакше повезивање особа, ужади и направа.


Обзиром на врсту заштите могу штитити дио торза или цијели торзо и бутине
овисно о захтјевима посла.

А- предња централна точка појаса -

"Д" прстен Б1 и Б2- бочне точке

појаса - "Д" прстен

Ц- предња прсна точка - "Д"

прстен Д- стражња леђна

точка - "Д" прстен


Слика 5. Карактеристичне точке спајања (оптерећења)
У смислу начина рада и сврхе појасеве за рад на висини можемо подијелити у
четири групе и то:

 позицијски појас
 сједни појас
 заштитни појас за цијело тијело
 комбинирани радни појас
Позицијски појас
Појас за позиционирање служи за ограничено кретање, задржавање
одређене позиције и положаја приликом рад на висини. Једноставније су
израде, односно састоје се само од струковног појаса. Карактеристика
појаса за позиционирање су три точке и то А, Б1 и Б2, које омогућују
кориштење ужета за позиционирање овисно о потреби на средишњој точци
или точкама са стране. Не користи се код осигурања од пада осим у
специфичном случају падова с врло малим ризиком пада и посебним начином
осигуравања.

Слика 6.Позицијски појас (опасач) с карактеристичним спојним


"Д" прстенима

Сједни појас

Сједни или здјелични појас углавном служи за извођење акција спашавања,


али се може користити и као појас за позиционирање. Основа карактеристика
је да је то здјелични појас који се састоји од струковног, те бедрених
појасева с једном централном предњом точком за оптерећење - точка А, те
може имати и точке Б1 и Б2 за позиционирање. Главна задаћа појаса је
задржавање корисника у радном положају и придржавање на подручјима гдје
постоји ризик од пада. Прстени ремења за сједење налазе се што је могуће
ближе тјелесном средишту гравитације.
Слика 7. Сједни појас с карактеристичним спојним "Д" прстенима
Заштитни појас за цијело тијело

Заштитни појас за цијело тијело или тзв. једнодијелни појас служи првенствено
за спрјечавање пада (ограничавањем приступа) код радова на висини и
пењања на висину. Карактеризирају га двије точке карактеристичне за појасеве
за заустављање пада и то Ц и Д.

Слика 8. Заштитни појас за цијело тијело с карактеристичним спојним "Д"


прстенима
Комбинирани радни појас
Комбинирани радни појас може се користити за све намјене јер обједињује
сва три врсте појасева, односно на себи има све основне точке за оптерећење
А,Б1,Б2,Ц и Д. Настао је спајањем здјеличног и једнодијелног појаса у једну
цјелину и управо такви појасеви највише се и примјењују при раду на висини,
те спашавању.

Слика 9. Комбинирани појас с карактеристичним спојним "Д" прстенима

Појас је дио опреме која придржава тијело те с осталим компонентама чини


сустав особне заштите од пада с висине. Избор типа појаса мора бити у складу
с намјераваном упорабом како би испунио своју предвиђену заштитну
функцију (намјену) те осигурао удобност раднику при извођењу радних
операција.7
СИГУРНОСНА УЖАД

Уже је врло важна компонента у суставу заштитне опреме за рад на висини. Да би


испунило своју задаћу мора бити правилно одабрано. Мора бити израђено од
синтетичких влакана као што су полиамид, полиестер, најлон. Уже се састоји од
унутарње језгре и омотача (плашта). Језгра највећим дијелом доприноси јакости
ужета, а изграђена је од већег броја танких уплетених праменова, док омотач
првенствено служи као заштита језгре и смањује трење. Избор материјала ужета,
конфигурација и изградња утјечу на учинковитост при кориштењу. Уже би
требало пажљиво одабирати како бих задовољили сигурносне и практичне
захтјеве
задатака. 8

Сигурносна ужад се најчешће користе код:

- радова у кабинама високих дизалица


- радова у високим кабинама опреме за утовар и истовар у
високорегалним
складиштима
- Радови на високим дијеловима торњева за бушење
- Радови у окнима и канализацији
- Радови на одржавању грађевинских објеката
- Радови на одржавању електроенергетских и телекомуникацијских уређаја
- Радови на одржавању жичара и успињача
- Радови на одржавању пловних објеката.

СПОЈНИ ЕЛЕМЕНТИ (КОНЕКТОРИ)

Спојни елементи (конектори) служе за повезивање двије или више компоненти


сустава за заштиту од пада. Конектори осим по начину осигуравања
(закључавања) и облику могу се разликовати и по величини како би се
омогућило спајање с различитим елементима заштитне опреме и сидриштима.
Материјали од којих се израђују спојни елементи морају бити отпорни на хабање

11
при контакту с другим елементима и висока оптерећења. Најчешће се израђују од
нехрђајућег челика, угљичног челика или алуминијских слитина. Најчешћи је „Д“
облик спојног елемента због тога што прихваћа терет уздуж „краљешнице“. Код
овалних спојних елемената оптерећење је највише помакнуто према вратима,
што умањује његову стабилност, премда у таквим ситуацијама смањује се
вјеројатност оштећења ужета јер уже остаје центрирано и не притишће се уз
„краљешницу“. Симетрични, мали или велики крушколики или Д-облика- сваки
облик намијењен је посебној упораби: повезивање справе с омчом, додавање
колотуре или кориштење на крају везице.

Слика 13. Спојни елементи с основим карактеристикама

а)„Д“ карибинер б) Карабинер с ушицом ц) овални (навојни)


конектор

Слика 14. Врсте спојних елемената

12