VISEĆI VRTOVI KARABURME - NIKOLA VRANJKOVIĆ Kao da si htela nešto da mi kažeš, pa nisi.

Ili si sve već

rekla, a ja nisam čuo. Da li te neko drugi želi više od mene? Ili ti zbir svih želja i onih koji te žele stvara
slatko peckanje po rukama i luči pljuvačku moćnog vladara? Gde si ti? A koliko misliš tu još da ostaneš?
Neodredjenost ne mora dati strah, ali sigurno ume da ga stvara. Strah od sebe, strah od ljudi, strah od
samoće, strah od ljubavi, strah od starosti, strah od smrti... Nešto je već izašlo, a nešto tek proviruje iz
jazbina tvog srca. Ako se previše zaljubiš u sebe, imaj na umu da i takva ljubav ima kraj. I da li ti usne
uvek jednako drhte? Da li ti ruke uvek jednako traže? Možda sam još nešto hteo da ti kažem... U kući bez
fasade i krova kao da svetle viseći vrtovi Karaburme