Girolamo Francesco Maria Mazola,

takođe poznat kao Parmiđianino “mali iz Parme” bio je italijanski maniristički slikar i
bakrorezac. Stvarao je u Firenci, Rimu, Bolonji i njegovom rodnom gradu Parmi.
Njegov rad karakteriše produžavanje oblika i uključuje dela “Vizija sv Jeroma” iz
1527. i “Madona sa dugim vratom” iz 1534. Koristio je nove tehnike u bakropisu,
zamenom mastila kiselinom koja je zahtevala posebne veštine u primeni. Takođe je
radio i drvoreze, koji su iako nisu bili brojni imali značajan uticaj na italijansko
štampanje. Neka od njegovih dela su urađena u saradnji sa Jakopom Karagliom.

Ostao je siroče sa svoje dve godine, pa je odrastao sa svoja dva ujaka, koji su bili
poznati umetnici u Parmi. Od detinjstva je pokazivao svoj talenat, i često pomagao
svojim ujacima. U njegovim ranim radovima, kao što su “Mistični brak Sv. Katarine”
i freskama u crkvi San Giovanni Evangelista se vidi utica Koregia, sa kojim je ujedno
i radio na freskama.
Sa dvadeset se u potrazi za srećom i slavom preselio u Rim, koji je bio središte
umetničkih antikviteta, kao i mesto gde su mladi umetnici mogli da se školuju i dobiju
inspiraciju od velikih umetnika poput Rafaela i Mikelanđela. U Rimu je predstavio
svoj portret u konveksnom ogledalu, sa kojim se nadao da ce biti proslavljen kao
ponovo rođeni Rafaelo.
Po uništenju grada od strane nemačkih trupa bio je primoran da napusti Rim i vrati se
u Parmu gde je, tretiran kao lokalni heroj lako našao posao. Godine 1537. je zatvoren
jer nije uspeo da završi neke od svojih obaveza, dobio je kauciju i otišau u Kasa
Migore gde je proveo svoje poslednje dane osramoćen u egzilu.

Imao je ogroman uticaj na manirizam i grafičku umetnost šestaestog veka uopšte.

Uspešno je kombinovao u svojim radovima graciozan i elegantan stil velikih
umetnika sa svojim smislom za pokrete i stremio ka senzualnoj lepoti iznad prirodne.
Jedna od glavnih odlika njegovih radova jesu produživanje forme, bilo da je u pitanju
vrat, kukovi ili oblik.
Neki od njegovih radova su bili usmereni njegovim osećajem za distorziju, i kao i
mnogi maniristi preuveličavano je naglašavao idealnu lepotu, uz često korišćenje
živopisnih boja koje slikama daju tenziju i uzisak nadrealnog osvtljenja.
Puno je eksperimentisao sa tehnikama u bakropisu, što se može videti u spektru boja i
tekstra u njegovim radovima.
Na njegovim slikama se često može videti da su objekti sastavljeni od skrivenih i
mutnih, mekanih pokreta četkicom, koja naglašavaju njegov nadrealan pogled na svet.
A često je eksperimentisao i sa prostornim odnosima kao i sa proporcijama ljudskog
tela.
Najveći uticaj na njega su imali Rafaelo, Leonardo da Vinči i naravno Rim u kome je
proveo veliki deo svog života usavršavajući se.
Antea
Nastala 1534.
Dimenizije:136 x 86cm
Tehnika slikanja: ulje na platnu
Trenutna lokacija: Muzelj u Napulju, Italija

Pored Mona Lize jedno od najpoznatijih dela renesansne umetnosti. Malo se zna o
tome ko je naručio sliku, kao i identitet osobe na slici. Jedino što je sigurno je da je
oslikano za vreme Paginianinovog povratka u Parmu. Bogata je simbolima, odećom i
nakitom kao i čudnim proporcijama tela koji pokazuju njenu odvažnu i samouverenu
lepotu. Kao i Mona Liza njen mistični i nedostižni pogled je usmeren ka posmatraču.
Naziv Antaea je dobila tek u sedamnaestom veku posle Pagianinove smrti. U
klasičnoj mitologije je povezuju i sa Afroditom, boginjom ljubavi, mada nema dokaza
koji ukazuju na to da je Pagianini izabrao to ime za sliku. Druga alternativna imena su
Portret mlade žene, Pađianinova voljena.
Njena koža i prefinjena kontura kože čine je neprirodnom, kao i celokupna proporcija
tela. Njena mala i mladolika glava je na izuzetno velikom, oblom ženskom telu sa
jako širokim ramenima. Jedna ruka joj je sužena u klasičnom manirističkom stilu, a
ukoliko se pažljivo posmatra različiti delovi njenog tela se ne poklapaju. Oči su joj
toliko krupne da se se beonjača može videti čak i u donjem delu oka, ispod iznad
donjeg kapka čime daje jako čudnu interpretaciju lepote. Pozadina je odrađena tako
da ništa drugo ne ometa pažnju posmatrača. Pozadina je ogoljena i mračna a svetlost i
senke su postavljene tako da naglašavaju jedino njeno telo. Spoljna linija je oštra i
jaka daljući jako realan utisak, kao da bi u svakom trenutku mogla iskočiti iz slike.
Koža joj je jako glatka i izuzetnog kvaliteta.

Kupidonovo rezanje luka

Nastala oko 1534.
Dimenzije: 135 x 65.3cm
Tehnika slikanja; ulje na drvenoj podlozi
Trenutna lokacija; Muzej istorije umetnosti u Beču, Austrija

Takođe poznat i kao Kupidon oštri svoj luk. Kupidon, bog ljubavi predstavljen kao
adolescent. Gledamo na njega od pozadi, golog sa krilima kako gleda zavodljivo
preko svog ramena. Celo telo koje je u prvom planu nerealno je osvetljeno, a kože
jako glatka i savršena, čime se predstavlja njegovo božansko poreklo. Njegova noga
je na dve knjige, što predstavlja njegovu nadmoć nad ljudskim učenjem i znanjem, ili
može predstavljati njegovu sigurnost u svoje stečeno znanje u onome što radi. Drži
nož preko svog nezavršenog luka, kojim širi kako radost i zadovoljstvo tako i bol i
koji simboliše božansku ljubav koja može da prevaziđe mentalnu snagu oduzimajući
mu slobodu odlučivanja.
Ispod njega je dečak koji povlači devojku sa grimasom da pogleda u Kupidona. Ovo
se moze tumačiti kao par, čija žudnja još uvek nije obostrana, a njegovo povlačenje
devojke, kao njeov pokupaj da joj pokaže ljubav. A obzirom da je predstavljen kao
adolescent, slika bi mogla predstavljati Kupidonovu pomoć svom mlađem bratu.
Subjekti bi mogli predstavljati Erote, grčke bogove ljubavi. Predstavljeni u vidu tri
lika: Eros bog ljubavi, Himeros bog čežnje, i Potos bog žudnje.

Madona i dete sa svecima(Vizija Sv. Jeronima)

Nastala 1529.
Dimenzije: 222 x 147cm
Tehnika slikanja: Ulje na platnu
Trenutna lokacija; Nacionalni muzej u Bolonji, Italija

Naslikana u Rimu 1527.nakon dolaska iz Parme. Na ovoj slici vidimo Madonu

obasjanu nebeskom svetlošću i oblacima kako drži dete Hrista. Ispod nje kleči Sveti
Jovan Krstitelj obučen u kožu divljih životinja, držeći krst napravljen od trske, uperen
u Hrista. Sa njene desne strane je Sveti Jeronim, koji je neobično predstavljen
uspavan. Rafaelo je najbolje obrađivao Madonu, a u ovoj slici se vidi njegov uticaj
kroz predstavljanje ideala lepote i oblika. Kroz efekte osvetljenja i izduženim i jako
detaljnim objektima uspeo je da izazove kod posmatrača jaku emocijonalnu napetorst.
Uprkos njenoj senzualnosti, eleganciji i lepoti Parmiđianinonova slika sadrži osećaj
sudbine i zapleta prirode. Lišće u pozadini je jako detaljno naslikano. Kroz nežnu i
svilenkastu bluzu joj se naziru grudi. Pravo je pitanje da li bi kao takva bila pogodna
kao delo za oltar, što naravno zavisi od toga kako se posmatra. Pogled na dole je
simbol hrišćanske poniznosti i skromnosti, i u sukobu je sa njenim telom koje je u
svom stilu umetnik predstavio jako senzualno i elegantno.
Na levoj strani slike je Sv. Jovan Krstitelj, dok Sv.Jeronim spava u desnom uglu
slike, naznačavajući da bi slika mogla biti vizija iz njegovog sna. On je uključen u
sliku i zato što je bio svetac zaštitnik Madoninog tasta.
Telo Sv. Jovana je jako mišićavo i naslikano nagnuto ka posmatraču kao da levom
rkom pokušava da nam pokaže dešavanje u pozadini. Iako je on u prvom planu,
njegov pokret kao i osvetljenje nam skreće pažnju na Madonu sa detetom.

!!!Madona sa dugim vratom

Nastala oko 1535
Dimenzije: 216 x 132cm
Tehnika slikanja: Ulje na drvenoj podlozi
Trenutna lokacija: galerija Uffizi, Firenca, Italija

Ovo je jedno od tipičnih Parmiđianinovih kasnih radova, definisana neuobičajnom

prostornom kompozicijom i izduženim figurama. Jedna je od njegovih
najkontroverznijih radova, analizirana od strane mnogih kritičara. Ova slika je takođe
poznata i kao Madona i dete sa anđelima i Sv. Jeronimom, ali je kasnije ime dobila po
neobičnoj dužini njenog vrata. Njen vrat je potekao iz himni koje su se pevale u
srednjovekovnom dobu, a koje su ga poredile sa velikim kulama i stubovima od
slonovače. Tako je preterano izražena dužina njenog vrata, kao i njenih i udova
njenog sina zajedno sa stubovima u pozadini koji kao da nemaju postolje niti su
povezani sa nekom građevinom, su religiozni simboli slike.
Na slici vidimo Madonu, kako sedi na visokom postolju, obučena u prelepe odore i
drži bebu Isusa u svom krilu. U desnom uglu je lik Sv. Jeronima, kojeg je bilo
neophodno uključiti u kompoziciju, zbog njegove povezanosti sa Devicom Marijom.

Za razliku od mirnih i miroljubivih Madona koje je Rafael slikao, Parmiđianinovaova

madona daje utisak kretanja i raskoši. Njena poza je opuštena i možda malo previše
ravnodušna. Njene proporcije nisu realne. Vrat, ramena i prsti su izduženi i daju
utisak elegancije i gracioznosti. Njena kosa je loknasta i detaljno predstavljena,
ukrašena biserima koji u uokviruju njeno divno lice. Raskošna i prijatna odeća u
kombinaciji sa anđelima u različitim pozama navodi neke kritičare na pomisao da je
Parmiđianinono pokušao da erotizuje scenu.
Preveliko dete Hrist, položeno preko Madoninih krila, sa rukom koja slobodno visi na
dole, pozom sugeriše smrt, dajući osećaj dvosmislenosti. Takođe pozadina nije
zatamljena, što nije tipično za njegova dela, več je osvetljena i pusta. Stub, kao i
stepenice koje nisu povezane ni sa kakvim objektom, takođe mogu simbolizobati
pustoš. Njegova veličina, kao i zadivljeni pogledi anđela mogu predstavljati
umetnikovo igranje proporcijama kako bi istakao dete i Madonu na slici i iako su u
pozadini, stavio ih u centar pažnje.
Umesto osećaja ravnoteže i balansa, on je izabrao da sve anđele spakuje
klaustrofobično sa leve strane, a u desnoj figuru svetog Jeronima koji rukama
pokazuje na nju, koji je predstavljen toliko umanjeno da jedva dostiže Madonina
kolena. Arhitektura u pozadini nije proporcijonalna, a stepenice u pozadini izgledaju
kao da nisu povezane ni sa čim.

Portret kolektora
Nastala 1523
Dimenzije: 89,50x 63,80cm
Tehnika slikanja: Ulje na drvenoj podlozi
Trenutna lokacija; Nacionalna galerija u Londonu, Engleska, Velika Britanija

Na slici vidimo nepoznatog subjekta kako drži “Offiziolo detto Durazzo”, delo koje je
danas smešteno u bublioteci Civika Berio u Đenovi.
Lik kolektora, obasjan svetlošću iz frontalnog izvora koje naglašavanjegov lik.
Odeven širokom crnom bundom, obloženu krznom, i sa kapom iste boje. U levoj ruci
drži Ofiziolo, čija je dekorativna korica oslikana izuzetno detaljno. Desna ruka,
položena na stolu sa prstenom na kome je zlatni prsten sa jako prezicno odrađenim
dragim kamenom na njegovom malom prstu. Blizu njega se nalazi bronzana statua u
drevnom stilu, koja možda predstavlja žensko božanstvo, tri bronzane medalje i
drevni srebrni novčić. Ovi detalji predstavljaju kulturološke interese čoveka na slici.
Sa leve strane je reljefno prikazan Mars, Kupidon i Venera, tipična za Platonsku
akadeimiju, dok je sa desne strane pejzaž.

Autoportret u konveksnom ogledalu

Nastala 1524
Dimenzije: 24,4 cm u dijagonali
Tehnika slikanja: ulje na drvenoj podlozi
Trenutna lokacija: Muzej istorije umetnosti u Beču, Austrija

U autoportretu u konveksnom ogledalu vidimo mladog Pagianinija, sa dvadeset i

jednom godinom, koji izgleda sanjalački i anđeoski. Njegovo lice je glatko i lepo više
feminizirano nego muskularno dajući utisak božanstvenosti, a ne ljudskosti. Slika nije
na platnu, već na drvenoj sferi, koja reprodkuje oblik konveksnog ogledala, sa
pozlaćenim okvirom koji dodatno pojačava utisak gledanja u ogledalo.
Na slici je predstavljen herojski, i izražava njegov mladalački talenat. Njegovo
direktno zurenje drži pažnju posmatrača, dok svetlo bukvalno pada i osvetljuje
umetnika. Predstavljen je mislilački, a njegova desna ruka dominira u prvom planu
slike. Tako naglašena mogla bi predstavljati tehničku veštinu koju je posvetio svom
radu. U centru slike je njegova glava, osvetljena u centru pažnje, koja bi kao takva
mogla isticati značaj učenja i psihološke prirode umetnika. Ogledalo uveličava sve što
je blizu, a smanjuje sve što je udaljeno. Parmiđianino je želeo da prikaže taj efekat, pa
tako vidimo uvećanu i osvetljenu ruku koja dominira kompozicijom. Boje na slici su
blede i prigušene, a ne jarke i živopisne, što daje utisak odraza u ogledalu. Uspeo je
verno da izuči i prikaže svoj odraz u konveksnom ogledalu u toj meri da posmatrač
veruje da gleda stvarno u njegov odraz, a ne u sliku.

Bardi delo za oltar

Nastalo 1521
Tehnika slikanja: ulje na drvenoj podlozi
Dimenzije 203 x 130 cm
Trenutna lokacija: Crkva sv.Marije, Bardi, Italija
Delo predstavlja mistični brak svete Katarine od Aleksandrije, postavljenu na postolju
iza koje se nalazi zakrivljeni zid. U sredini se nalazi Devica koja sedi na visokom
tronu, koja daje dete svetoj Katarini koja je na levoj strani slike, koja prima
simboličnu burmu. Sa strane su sveti Jovan Evangelist sa čašom punom zmija, koja
predstavlja njegovo navodno otrkiće i lečenje otrovnog pića. Tu je i sveti Jovan
Krstitelj koji je predstavljen sa uobičajnim atributima, visok i mršav dkako drži krst.
Katarinini simboli su predstavljeni u nižem delu prvog plana slike, u vidu slomljenog
točka i mučeničkog dlana.

!!!Obrezivanje Isusa
Nastala 1523
Tehnika slikanja: ulje na platnu
Dimenzije: 42 x 31,4 cm
Trenutna lokacija: Institut za umetnost u Detroitu, SAD
Delo prikazuje obrezivanje Isusa onako kako je opisano u jevanđelju po Luki, osam
dana nakon njegovog rođenja.
Dva žrtvena goluba koja se odnose na čin pročišćenja Marije. Mladi Isus, jako
osvetljen i predstavljen kao dete u masi ljudi. Sa leve strane je mlada Madona sa
plavom kosom, slična svetoj Barbari iz muzeja Prado. Takođe sa leve strane, iza nje
se nalaze dve osobe koje pričaju i sa izlazećim suncem u pozadini. Sa desne strane su
dva reda ljudi, kao i sveštenik koji drži Isusa na oltaru, i u drugoj ruci ritualni nož.
Ispod, između ponuda, nalaze se dva mala zeca sa sličnim detaljima kao na fresci na
izbočini prve kapele.

Portret Galeaca Sanvitalea

Nastala 1523
Tehnika slikanja: ulje na platnu
Dimenzije: 109 x 81 cm
Trenutna lokacija: Nacionalni muzej Kopodiamonte, Napulj, Italija
Ovo delo je “paradni portret” odrađen da pobojša grofov imidž pred gostima, što se
vidi po bogatoj izložbi objekata koji pokazuju njegov interes za prefinjene kostime.
Grov, koji je tada imao dvadeset i osam godina, predstavljen kako sedi na stolici,
gledajuči prema posmatraču. Nosi široki crni sako u francuskom stilu ispod kog su
dva crvena rukava i bela košulja sa vezicama na zglobovima. Elegantna beretka je u
istom tonu kao i rukavi. Francuski stil oblačenja predstavlja njegovu lojalnost. Na
njegovoj levoj ruci, na malom prstu je zlatni prsten sa dragim kamenom. Postavljena
tako da leži preko rukavice i prekriva deo drške mača. Na drugoj ruci nosi rukavicu, i
pokazuje bronzanu medalju sa dva simbola, za koje se veruje da predstavljaju “C” i
“F” što predstavlja “Count of Fortanallato”), ili broj 72 koji bi mogao predstavljati
Mesec i Jupiter ili sponu između Sunca i meseca, što ukatuje na njegovu vezu sa
ženom. Iako ne postoje beleške o njegovom poznavanju alhemije, predpostavlja se da
ju je Pagianini poznavao i stoga ubacio.

Turski rob
Nastala 1533
Tehnika slikanja: ulje na platnu
Dimentije: 67 x 53 cm
Trenutna lokacija: Nacionalna galerija Parme, Italija
Subjekat je mlata žena sa braon kosom i očima, naslikana kao polufigura. Nosi belu,
svilenu košulju ili prsluk sa zlatnim prugicama. Preko nje je indigo plavi satenski deo
saširokim rukavima, spušten ispod ramena, otkrivajući košulju od ispod do predela
ramena. Sa prednje strane je dekorativni deo, koji prekriva grudi i pupak i takođe je
upotrebljen u delu Antea. Na glavi je prošiven šešir u obliku krofne, sa zlatnim nitima
ukrašen medaljonom Pegasa, koji možda predstavlja metaforu za ljubav ili se odnosi
na porodicu Kavali. Na ruci, čiji su prsti vitki i izduženi kao što je i tipično za
Parmiđianinija, nosi mali prsten, koji bi mogao da ukazuje na nedavno venčanje. U
ruci drži pero kojim se hladila, naslikano jako detaljno.

Portret Pier Maria Rosi di San Sekondo

Nastala između 1535 i 1539
Tehnika slikanja: ulje na platnu
Dimenzije 133 x 98 cm
Trenutna lokacija: Muzej Prado, Madrid, Španija
Portret grofa naslikanog kako stoji ispred dragocene tkanine koja je u pozadini. Na
sebi nosi dugu i široku crnu bundu sa krznom na ivicama i prskuk u istoj boji, belu
košulju i bele pantalone sa francuskim rezom. I deo oko prepona je prema tadašnjoj
modi bio postavljen. Njegovo strogo držanje i ruka postavljena ma dršci mača
upućuje na njegovu vojnu karijeru. Pogled mu je usmeren na levo ka portretu njegove
žene.
Sa desne strane je pejzaž sa gradom bogatim građevinama, možda Rim. Objekti se
takođe odnose na grofovu ženu kao i lične interese: statua marsa, rimskog boga rata,
bazni reljef koji predstavlja kolektorov stav, i nekoliko knjiga koje bi trebalo da ukažu
na njegovu ljbav prema literaturi. Na jednoj od knjiga se vidi naziv “Imperio” što se
odnosi na njegovu odanost i posvečenost vladaru Čarlsu V iz perioda kada je slika
naslikana.

!!!Portret Kamile Gonzaga i njena tri sina

Nastala; oko 1540
Tehnika slikanja: ulje na platnu
Dimenzije 128x97
Trenutna lokacija: Muzej Prado, Madrid, Španija
Grofica naslikana na crnoj pozadini, sa dragocenom kratkom haljinom sa delok koji je
nabran na grudima, i bogatim setom nakita. Ona gleda na desno, ka portretu svoga
muža. Okružena je sa svoja tri sina, Trolio, Federiko i Ipolito. Ovo je prvi slučaj u
Italiji da se koristi ova ikonografija. Dečaci izgledaju kao da ih nije slikala ista osoba,
što može da ukazuje na to da nisu naslikani u istom periodu, već da su naknadno
dodati.