UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI

MAGISTARSKI RAD
FRAGMENTI STVARNOSTI

MENTOR MAGISTRANT

Prof. Andjelka Bojović Gordana Žikić

BEOGRAD 2009.

1
Odabrani raniji radovi

INNER RED

U savremenom društvu zbog brze razmene informacija, tradicionalni i vizuelni

sadržaji različitih kultura jesu deo naše realnosti. Moja je potreba da studiozno I
istraživački pristupim svetskom kulturnom nasledju. Inspirišu me motivi iz mitologije
drevnih kultura kao što su kineska,egipatska, mesopotamska, itd. Ti motivi su
transformisani kroz lični doživljaj i izraženi su linearnim crtežom, slikom, objektima. U
tradicionalnim predstavama i motivima koje obradjujem postoji intimni momenat
prepoznavanja vlastitog iskustva i raznih emocionalnih stanja i imam utisak da je
moje nasledje cela svetska kultura.. U njima vidim i opšte vrednosti koje kao deo
jednog vremena i jedne kulture pripadaju takodje i savremenom dobu.

Akrilik i krejon na medijapanu,

dimenizije 50x50cm

Jedan od aspekata ovih radova je ispitivanje mogucnosti slike, preispitujem pojam

slike. Izdvajam likovna izražajna sredstva, kao crtež i boju, i tragam za
mogućnostima koje mi pruzaju. Sliku posmatram kao obojeni predmet , objekat. Ne
interesuje me iluzionističko produbljivanje prostora, već površina slike, i njen oblik.
Biram podlogu na kojoj mogu da intervenišem, ali i nju samu da tretiram kao materijal
koji može da se obradjuje i menja. Koristim ploče medijapana koje režem noževima
za drvorez, dubim i bojim jednom bojom (crvenom), a potom intervenišem crtežom.
Ponekad ulogu crteža preuzima samo dubljenje, urezujem liniju i time je potvrdjujem.
Slike dobijaju u tom slučaju vid plitkog reljefa. Crtež stoji u odredjenom odnosu sa
podlogom i bojom ali on definiše I sadržaj slike.

Crvena boja koju sam koristila u osnovi slike za mene predstavlja više od same
podloge za crtež. Tragam za specifičnom nijansom crvene boje koja bi najjasnije
izrazila moja unutrašnja stanja i emocije. Crvena boja je i za mnoge narode bila prva
boja, jer simboliše vatru i krv, pa je time najdublje povezana s principom života. Tako
se pojavila ideja da izložbu naslovim “Inner red”( 2006 Izložba slika “Inner red”, Klub
vazduhoplovstva, Galerija Ikar, Zemun)

2
 U traganju za ličnim idenititetom primetila sam da svoj unutašnji svet
spontano projektujem u medije i film kao deo svog okruženja, aktuelizujuci motive
poput heroja, i stereotipe popularne medijske kulture. Identifikacija sa ovim motivima
i njihovim sadržajima dovodi do preispitivanja, spoznavanja i razumevanja sebe,
svoje uloge i mesta u društvu.

U tom procesu sam takodje osetila potrebu da preispitam i druge medije i načine
izražavanja. Rad na projektima kao sto su Mayumi, Bloody T- Shirts, su me doveli u
kontakt sve više sa filmovima. To se pretvorilo u istraživanje koje se još uvek nije
završilo.

Analizom niza akcionih filmova produkcije holivuda i hong konga, istraživala sam
neke od aspekata tih filmova kao što su stilizovano nasilje, prepoznatljive figure sa
odlikama iz popularne kulture i sl.

Stilizovano nasilje je pojam koji sam pronašla na internetu u više eseja u vezi sa
filmovima. Margaret Ervin Bruder, u svom eseju, ‘Aestheticizing Violence, or How To
Do Things with Style,’ analizira više filmova, uključujuci ‘Hard Target’, Mission
Impossible 2," ‘True Romance’.. raspravljajući kao visoko stilizovano nasilje na
filmovima kao što su ovi moze biti posmatrano kao komentar na nove načine
mišljenja u vezi sa kompleksnim kulturnim interakcijama u svetu. Dok neki kritičari
smatraju da nasilje na filmu ima katarzičnu vrednost, drugi ukazuju na mogućnost
podsticanja ljudi na pravo nasilje. Medjutim Bruder-ova ukazuje da ljudi danas
doživljavaju film mnogo drugačije nego što su generacijama unazad kada su fimovi
bili prikazivani jedino u bioskopima u kratkom periodu. Danas ljudi mogu da gledaju
film iznova na dvd plejeru kod kuće, studirajući svaku sekvencu svog omiljenog filma.
Film nam ne govori šta da mislimo, govori nam kako da mislimo i kako da se
osećamo u odnosu na doživljaj. To je veoma moćna forma, često moćnija od mnogih
metoda za učenje. Veoma je važno da publika, uključujući i mladju publiku, nauči
veštine krtitičkog mišljenja. Nedostatak posledica za negativno ponašanje je poruka
koja je štetna. Mladja publika često nije u stanju da pojmi moralnost, a glamurozne i
zabavne scene nasilja im otežavaju da poime šta zaista znači ubiti nekoga. 1

Ovi fenomeni su prikazani često kroz razne mitove o herojima u različitim tradicijama,
a ponovo su postali veoma aktuelni kroz kung fu filmove. Kung fu filmovi su zatim
povratno uticali na zapadni film, unoseći nove elemente. Estetika takvih fimova je
podignuta na ikonički nivo, tako da ljudi prosto požele da se identifikuju sa junacima
i/ili antijunacima. Arhetip heroja postoji u svakom od nas. Interesovalo me je da
istražujem ove fenomene preuzimajući uloge i ispitujući rodne uloge. Heroj je
arhetipska figura zabeležena u literaturi i drugim umetničkim formama kroz istoriju
umetnosti u celom svetu. Arhetipovi predstavljaju modele ponašanja i percepcije.
Arhetipovi su česte teme koje vode poreklo iz kolektivnog nesvesnog. Oni se
pojavljuju u simboličkoj formi u mitovima i snovima. Nalaze se duboko unutar nas i
imaju nesvestan uticaj na naše ponašanje i stavove. Neke od ovih herojskih figura
preduzimaju fantastična putovanja koja testiraju njihovu snagu i vrednost. Dok se
neki drugi podvrgavaju neverovatnoj patnji zbog neke više, herojske svrhe. Neki od
likova heroja dostižu nivo herojske transcedencije u pobedi nad nevoljama i njihovim

1
Laramie Movie Scope:
Violence in cinema: An essay
The effect of violence in film and television on society
by Robert Roten, Film Critic

3
ličnim ograničenjima. Priroda ove figure može poprimiti različita značenja u različitim
kulturama.

Jedan od fenomena me je posebno zaintrigirao. Prilikom istraživanja sam pronašla u

knjizi Stevana Petrovića da je još 1863. godine ruski neurolog Ivan Sečenov
ustanovio da nervni sistem čoveka ima potrebu da doživljava minimum uzbudjenja, a
da su kasnija eksperimentalna istraživanja pokazala potrebu za stalnom stimulacijom
i uzbudjenjima, isto kao što postoji potreba za minimumom odmora. Primećeno je da
čovek reaguje na uzbudjenje i da ga neprestano traži, tako se kao izvori uzbudjenja
mogu definisati i nesreće, ubistva, rat, ili seks kao i ljubav i stvaralački rad. Jedan
veoma bitan faktor u vezi sa radjanjem agresije i destruktivnosti je problem
stimulacije koji je u vezi sa fenomenom nedovoljno kompenzovane dosade kod
savremenog čoveka. Kao ‘begstvo od dosade’ posledica može biti pasivni oblik
nasilja i destruktivnosti, ljudi su privučeni izvestajima u medijima o zločinima, kobnim
nesrećama, prizorima krvoprolića.

‘… potreban je samo korak da bi se od pasivnog uživanja u nasilju i okrutnosti došlo

do mnogih načina aktivnog proizvodjenja uzbudjenja sadističkim ili destruktivnim
ponašanjem… osoba kojoj je dosadno često je organizator “mini – arene” u kojoj
proizvodi u malom svoje ekvivalente okrutnosti koje se u velikim razmerama
odigravala u areni “ (Erih From)•

Neki od projekata koji su nastali iz ovog istraživanja su: Fight for your art, Mayumi-
trailer, poster, film stills za nepostojeći film, Bloody T-Shirts.

•
Stevan P. Petrovic-‘Covek izmedju bolesti i stvaralastva’

4
 FIGHT FOR YOUR ART

Projekat realizovan u saradnji sa Predragom Damjanovićem i Kristinom Drasković

Projekat se bavi tipskim identitetima masovne kulture, preispitujući i

odredjujući opšte prihvaćene figurativne personifikacije. Potreba za ovakvim
kostimiranim preuzimanjem uloga je način da se uz pomoć likovne, vizuelne
predstave, približimo nekim rešenjima koje ne nudi realni život. Ovde se postavlja
pitanje kulturoloških uloga koje su odredjene od strane društva. Kroz vizuelne motive
zastupljen je borilački stav, erotika i nasilje kao osnova novog egzistencijalizma, koji
je uzrokovao poniranje koje je sada moguće samo preko ovih modela. Idealizacijom
masovne i pop kulture, egzistencija je dovedena u čin fizičkog izazova (gitare, oružje,
krv,..)

Digital print, dimenzije 30x40cm

U drugom planu ova preuzimanja idu do dubljih, praiskonskih saznanja nego sto
uobičajeno tumačimo ovakve prepoznatljive scene. One se mogu razmatrati i u
nekom drugom, psihološkom, sociološkom ili religioznom okviru. Uz sva razmatranja
postavlja se pitanje, da li je sadržaj prepoznate figure sa odlikama iz popularne
kulture put ka nečem novom, nadgradnji nove likovne celine.

Projekat je predstavljen sa 6 od ukupno 30 printova 2008.god. Grupna izložba

‘Remake’, Galerija savremene umetnosti Smederevo, Smederevo.

5
 TRAILER, POSTER AND FILM STILLS
For non existing movie

Projekat se sastoji od materijala koji je obično prateći material za dugometražni igrani

akcioni film, kao sto su posteri, fotografije iz filma i trailer ( kratak video koji najavljuje
film). Ne postojanjem igranog filma izvlačim iz originalnog koneksta sav prateći
material i stavljam ga u prvi plan.

-Interesuje me tema nasilja koja

je veoma aktuelna u
savremenom društvu,
umetnosti, i naročito filmu kao
jednom od najmasovnijih
medija.
- Aludiram na stilizovano nasilje
koje se pojavljuje u filmovima
visoke produkcije holivuda i
hong konga, nasilje u akcionim
filmovima koje je prikazano kao
cool fazon, dobra zabava,
visoko stilizovano nasilje gde se
krv pojavljuje kao dekorativni
detalj
- Koristim tipske predstave i
situacije koje se pojavljuju u
akcionim filmovima (scene
koreografski osmišljenih tuča,
borba dobra i zla…)
-Ispitujem fenomen žena
ratnica u savremenim akcionim
filmovima, ispitujući i temu
rodnih uloga
- Želela sam da ukažem i na
aspekt gde se kroz borbu
susrećemo sa samim sobom,
na ideju unutrašnje borbe, na ispitivanje neistraženih puteva u nama samima, na
suočavanje sa našim strahovima ili delovima nas sa kojima nismo u kontaktu i koji
kada isplivaju imamo utisak da nas nešto napada. Kako pristupamo životu,
nepoznatom, neistraženom, kolika je naša spremnost na promenu, na suočavanje,
na novo, na ulazak u neispitano? Da li postupamo po nekim naučenim metodama, ili
reagujemo instiktivno, gde je u nama upisana etika, da li imamo potrebu da budemo
plemeniti, da li se borimo…..

Ovaj koncept predstavlja vizuelnu senzaciju u odnosu na pitanja reprezentacije

odredjenih uloga emancipovanih ženskih karaktera u globalnoj tranziciji.

Na kolektivnoj izložbi u Kontekst galeriji u Beogradu sam predstavila ovaj projekat

plakatom dimenzija 50x70cm, digitalnim printovima dimenzija 30x40cm i video radom
‘’Mayumi’’ (trajanje 2 min 16sec)
2007 Rimejk stvarnog, rimejk simuliranog, Kontekst galerija, Beograd

6
 FRAGMENTI STVARNOSTI

Razmatrajući i druge aspekte tih filmova, preispitujući odnose ličnog i kolektivnog,

odnosa izmedju savremenog društva i mas medija, uočila sam specifičnost naracije u
ovakvoj vrsti filmova koja se sastoji u specifičnim atmosferama, naraciji koja se
sastoji iz fragmenata, fragmenata stvarnosti koji kroz sažimanje formiraju celinu.
Odabirom kadrova, izdvojenih iz originalnog konteksta i toka iz kog su istrgnuti,
nastaje novi niz. U tom povezivanju nastaje novi doživljaj stvarnosti koji je izgradjen
iz fragmenata, koji odvojeni i sami po sebi nisu nužno povezani, već ih naš doživljaj
povezuje. Subjektivna stvarnost nema nikakve veze sa svetom oko nas. Naša
stvarnost je bazirana na opservaciji i zaključcima koje smo razumeli u svetu oko nas.
Rekombinujući sadržaje i vršeći selekciju iz sebe i sveta oko sebe, pravim novi
raspored i formiram na taj način novu sliku, predstavu.
Način na koji percipiramo stvarnost je delimicno uslovljen društvenim modelima koji
se nalaze u svetu oko nas kao i našim predispozicijama i sklonostima da
preduzmemo odredjeni tip ponašanja.

Kadrovi iz filmova koje sam birala kao predloške su detalji, fragmenti stvarnosti koji
nose karakter nečeg univerzalnog, oni su predstave savremenog društva. Moj
doživljaj stvarnosti je baziran na prepoznavanju elemenata koji me okružuju, pod čim
podrazumevam i medije kao sto su film, fotografije, internet, oni su moja stvarnost,
više od stvarnosti koja se naziva realnim životom.

9 :18 - dimenzije 60x30cm, akrilik na platnu, 2009

Umetnička situacija druge polovine 20-tog veka sačinjena je od kompleksa pojava,

ličnosti, tendencija, ideologija, unutar kojih je veoma teško utvrditi i uspostaviti čvrste
kulturne modele. Umetnost u ovom periodu sažima mnoštvo pojava, problema,
tendencija, pravaca i promena njihovih usmerenja.
Nekoliko pojava, umetničkih praksi kroz istoriju umetnosti mi je skrenulo pažnju u
težnji da pronadjem neke odrednice u analizi svog rada.

7
Osamdesetih godina XX veka izveden je pojam mimezis mimezisa i kolažno –
montažnog gradjenja dela od fragmenata i tragova predstava sveta umetnosti i
kulture. Zanimanje za ‘prikazivanje’ se ponovo javlja sa pojavom postmodernizma, za
razliku od predhodnog perioda (modernizma) gde je pojam mimezisa bio kritikovan i
smatran prevazidjenim.

Postmodernisticki pristup smatra da umetničko delo ne može da prikazuje samu

realnost, izvornu suštinu umetničkog ili direktnu emociju umetnika, već samo oblike
prikazivanja realnosti. Dvostruki mimezis pronalazimo u delima hiperrealizma: ‘odrazi
prikazanog objekta i odrazi tehničkog medija kojim je objekt prvostepeno prikazan i
na osnovu koga je izvedeno hiperealističko delo.’ 2 Rezultat hiprerealizma nije
ostvarenje zamisli tradicionalnog mimezisa, pošto su hiprerealistička slika i skulptura
odrazi fotografije i fotografskog prikazivanja.

Knife- dimenzije 60x30cm, akrilik na platnu, 2009

Prilikom odabira kadrova iz filmova koji će mi koristiti kao predlošci za slike, nisam u
početku imala unapred osmišljen koncept. Birala sam kadrove koji ostavljaju vizuelni
utisak na mene. Na taj način sam prikupila priličan broj slika koje sam zatim mogla
iznova da pregledam izdvojene iz njihovog originalnog toka, a tek naknadno da vršim
selekciju i formiram koncept. Vadjenjem tih kadrova, njihovim
zamrzavanjem u vremenu, kao i njihovim odabirom dajem im novi život,
stavljajući ih u nove okolnosti. Slikajući te iste kadrove provodim jako puno
vremena u kontaktu sa konkretnim motivom, posvećujući mu pažnju do
najsitnijeg detalja, uključujući i greške, anomalije na fotografijama, koje su
nastale usled prenošenja iz medija u medij (filmovi su uglavnom kompresovane
kopije, zatim ih program za puštanje filma na kompjuteru pomoću kojeg vadim frejm
dodatno kompresuje, a dešava se često da se u pokušaju da se zaustavi slika na
samo jednom frejmu desi preklapanje i sledećeg). Smatram da na ovaj način te
fotografije dobijaju nove kvalitete i baš takve mi se dopadaju.
Odabirom kadrova, izdvojenih iz originalnog konteksta i toka iz kog su istrgnuti,
nastaje novi niz. U tom povezivanju nastaje novi doživljaj stvarnosti koji je izgradjen
iz fragmenata, koji odvojeni i sami po sebi nisu nužno povezani, već ih naš
2
Pojmovnih moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950. godine; Miško Šuvakovi ć;

8
doživljaj povezuje. Dešava se rasparčavanje, dodatno i samog motiva, svaki detalj
postaje univerzum za sebe, a to je naročito u kontrastu u odnosu na niz iz koga je
nastao. Stvarnost postaje relativna i u odnosu na celinu novonastalog niza i u odnosu
na svaku konkretnu sliku.

Kao i hiperrealiste i mene zanimaju tehnički problemi prenosa fotografije na platno,

prikazivanje jedne površine na drugoj površini, postizanje što prirodnijeg izgleda
površine. Svi delovi slike su tretirani kao podjednako važni, ali nije važno da se potez
i trag slikanja prepoznaju čime se eliminisu likovna i ekspresivna subjektivnost izraza.
Fotografija nije najrealnija predstava sveta, ona je polazište prikazivanja, tako da
hiperrealizam ne govori ništa o svetu, već o prikazivanju prikazanog.

Kod fotografija posmatrač nije siguran u realne proporcije predmeta i pitanje realnih
mera se relativizuje. Američki slikar hiperrealista Chuck Close ne reprodukuje samo
idealnu doslovnost predstave koju fotografija ostvaruje već i optičke greške nastale
pri snimanju (neoštrina, zakrivljenje, deformacija). On pokazuje da je realizam uvek
tehnika prikazivanja, a ne doslovna pojavnost i izgled sveta.

Chuck Close – portret i detalj slike

U odnosu na različite umetničke prakse poslednjih decenija XX veka ‘treba istaći da

suštinu značenja tih praksi ne čine umetnički produkti kao izolovani estetski predmeti,
nego upravo kao nosioci odredjenih umetničkih ideja, životnih koncepcija i pogleda
na svet, te otuda u savremeno doba postoji tesna veza izmedju umetnosti i mnogih
humanističkih nauka i duhovnih disciplina, pre svega filozofije.’3 Iz tog razloga je
opravdano i nezaobilazno da se za tumačenje značenja ove umetnosti upliću ideje i
koncepti koji proizilaze iz Bodrijarovih teorija simulakruma, zavodjenja i fatalnih
strategija, kao i iz Deridine teorije dekonstrukcije.

Francuski teoretičar postmoderne Žan Fransoa Liotar smatra da je problem pravila

suštinski za razumevanje umetnosti. On nam skreće pažnju da postmoderni umetnici
rade bez pravila, i da kroz umetnički rad ustanovljuju nova pravila onoga što će biti
načinjeno ili učinjeno.

3
Pojmovnih moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950. godine; Miško Šuvakovi ć;

9
‘U postmodernom društvu izmedju estetsko ekspresivnih , moralno-praktičnih i
teorijskih jezičkih igara ne postoji mogućnost komunikacije i razmene, budući da
svaka jezička igra sledi svoja pravila i puteve upotrebe pravila, a to znaci da nije
moguće u postomdernoj stvoriti velika, opšta i totalizujuca učenja.’ 4

Još jedna od kritika modernizma koja mi je privukla pažnju ukazuje da umetničko

delo nije zatvoren vizuelni model, semio umetnost je razvijena povezivanjem
poststrukturalističkih metoda (dekonstrukcija, lakanovska teorija psihoanaliza,
bartova teorija fotografije, vizuelne retorike i semiologije, altiserovska kritika
ideologije i prikazivanja).

Slika ili objekt se u semiologiji tretira samo u okviru nekog sistema, odnosno ukoliko
pripada nekom problemskom okviru u kome bi se istraživao. Umetničko delo se ne
stvara da bi bilo estetski kontemplirano, već je ono teorijski objekt koji umetniku
omogućava da istraži i preispita oblike društvene represije, racionalne i iracionalne
modele koje društvo prihvata za svoju realnost. Umetnost je na taj nacin gledano
sistem znakova koji smisleno postoje kroz relacije sa drugim znakovnim sistemima,
na primer sa drugim slikama, istorijom slikarstva, masovnim medijima, teorijskim
disciplinama, skrivenim ili neskrivenim ideološkim modelima. Poetički stav koji
karakteriše semio umetnost mi je blizak a tiče se dve stvari: 1) prirodu umetnosti
treba teorijski objasniti iz konteksa umetnosti posredstvom semiotickih modela i
semioloskih deskripcija; 2) umetnička dela ne nastaju iz intuicija, fantazije i
imaginacije, već iz otkrivanja, spoznaje, kritike, narušavanja i ponovnog stvaranja
kulturoloških u umetničkih kodova.

Veoma teško bih uspela da obuhvatim sve aspekte ovako složenih teorija, zato
navodim samo kratke delove koji su mi izgledali relevantni u pokušaju da sagledam
svoj rad.

Kroz kontakt i saznanje mi obogaćujemo svoje iskustvo,uspevamo da ga integrišemo

u sebe, da proširimo svoju svest. Na sledećem stupnju uspevamo da nova iskustva
prepoznamo kao deo sopstvenog, u stanju smo da odaberemo potencijal koji postoji
svuda oko nas i ugradimo ga u sebe i svoje stvaralaštvo. Imam potrebu da stekenem
širi uvid u savremenu svetsku umetnost, kao i da sagledam lične pozicije u
umetnosti i društvu.

4
Pojmovnih moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950. godine; Miško Šuvakovi ć;

10
GORDANA ŽIKIĆ

Rođena u Beogradu, 1976. Završila Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 2005.

godine, odsek slikarstvo, u klasi prof. Andjelke Bojović,
trenutno apsolvent magistarskih studija na istom fakultetu. Član ULUS-a od
2008.godine. sekcija prošireni mediji.

Samostalne izložbe:
2010. Izložba slika, Dom omladine, Beograd
2009. Izložba crteža, Christianshavns Beboerhus, Kopenhagen, Danska
2006. Izložba slika “Inner red”, Klub vazduhoplovstva, Galerija Ikar, Zemun
2005. Izložba slika, Galerija “Madam”, Pančevo

Kolektivne izložbe:
2009 Ny Serbsk Kunst, Vanløse Kulturhus, kulturni centar, Kopenhagen, Danska
2008 Remake, Galerija savremene umetnosti Smederevo, Smederevo
2008 Novi clanovi ULUS-a, Cvijeta zuzoric, Beograd
2007 Mixed worlds, Galerija kulturnog centra Tampere, Tampere, Finska
2007 10. Internacionalno Bijenale u Istambulu, Projekat “Nightcomers”, Turska
2007 12. Internacionalno Medija Bijenale WRO 07, Wroclaw, Poljska
2007 Rimejk stvarnog, rimejk simuliranog, Kontekst galerija, Beograd
2006 Videomedeja, Internacionalni video festival, muzej Vojvodine, Novi Sad
2006 Izložba crteža, “Tragom roda- smisao angazovanja”, KC Deve, galerija Ozon,
Beograd
2006 Aprilski susreti, AS06, “Video Modusi”, Studentski Kulturni Centar, Beograd
2006 Festival slobodne kulture, Dom omladine, Beograd;
2005 XIII Bijenale studentskog crteža Srbije i Crne Gore, Dom kulture Studentski
grad, Novi Beograd
2005 Izložba “Crtači”, Galerija FLU, Beograd
2005 Izložba autoportreta “Niko kao ja”, Dom kulture Studentski grad, Novi Beograd
2004 Festival kratke elektronske forme KEF u REXu , Beograd
2004 Izložba “Perspektive”, Jugoslovenska galerija umetničkih dela, Beograd
2004 Izložba radova nagrađenih studenata,galerija FLU,Beograd

Nagrade:
2004 nagrada za slikarstvo Ljubica Sokić
2004 nagrada “Perspektive”, Jugoslovenska galerija umetničkih dela

Kontakt:
Gordana Žikić
J.Stojisavljevića 35
Beograd
Telefon: +381641357783
E-mail; dragon277@gmail.com

11
Bibliografija:

1. www. Laramie Movie Scope:

Violence in cinema: An essay
The effect of violence in film and television on society
by Robert Roten, Film Critic

2. ‘Čovek izmedju bolesti i stvaralaštva’, Stevan P. Petrović, 1996. Novi Sad,

Prometej Novi Sad

3. Pojmovnih moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950. godine;

Miško Šuvaković; 1999. Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti Prometej

4. http://en.wikipedia.org/wiki/Chuck_Close

12