4.

ZAVRTNJEVI

Zadatak 4.1.
Skicirati i obeležiti profil metričkog navoja. Dati značenje pojedinih veličina i obrasce za njihovo
izračunavanje.

Rešenje
Profil metričkog navoja dat je na slikama 4.1. i 4.2.

Slika 4.1.

Slika 4.2.
Oznake sa slika 4.1.i 4.2. su:
d – nominalni (nazivni) prečnik zavrtnja
d2 = D2 - srednji prečnik navoja (zavrtnja i navrtke)
d3 - prečnik jezgra zavrtnja (mali prečnik)
D1 - mali prečnik navrtke
P – korak navoja
H1 - dubina nošenja
60o ugao profila metričkog navoja
 - ugao nagiba zavojnice

135
Vrednost nekih od navedenih veličina za metrički navoj date su u Prilogu 4.2. Ako se ne raspolaže
podacima iz tabela, ove veličine, kao i ostale sa slike, mogu se izračunati prema sledećim obrascima:
d 2  d  0,6495  P
D1  d  1,0825  P
H
d 3  D1   d  1,2265  P
6
H  0,866  P
H 1  0,5412  P
h 3  0,6134  P
H
Z   0,072  P
12
H
R   0,144  P
6
P
tg  
d2  
Metrički navoj može imati krupan (normalan) ili sitan (fini) korak. Vrednosti koraka metričkih navoja
normalnog koraka date su u Prilogu 4.2. Metrički navoj se označava sa M d x P, gde je:
d – nominalni prečnik,
P – korak navoja koji se izostavlja u oznaci ako je navoj normalnog koraka.

Zadatak 4.2.
Skicirati i obeležiti profil trapeznog navoja. Dati značenje pojedinih veličina i obrasce za njihovo
izračunavanje.

Rešenje
Profil trapeznog navoja dat je na slici 4.3.

Slika 4.3.

136
Oznake sa slike 4.3. su:
d – nominalni (nazivni) prečnik zavrtnja
d2 = D2 - srednji prečnik navoja (zavrtnja i navrtke)
d3 - prečnik jezgra zavrtnja (mali prečnik)
D1 - mali prečnik navrtke
D – veliki prečnik navrtke
P – korak navoja
H1 - dubina nošenja
30o - ugao profila trapeznog navoja
 - ugao nagiba zavojnice (analogno kao na slici 4.2. samo za trapezni navoj)
a, b – zazori (zavise od veličine koraka - Tabela 4.1.)
R 1 , R 2  zaobljenja (zavise od veličine koraka - Tabela 4.1.)

Tabela 4.1. (JUS M.BO.062)

Korak P 3 - 4 mm 5 - 12 mm 14 - 44 mm
Zazor a 0,25 0,25 0,5
Zazor b 0,5 0,75 1,5
Radijus R 0,25 0,25 0,5

Vrednosti nekih od navedenih veličina date su u Prilogu 4.3. Ako se ne raspolaže podacima iz tabela,
ove veličine se, kao i ostale sa slike, mogu izračunati prema sledećim obrascima:
d 2  d  0,5  P
D d  2a
H  1,866  P
h 3  0,5  P  a
H 4  0,5  P  2  a  b
H 1  0,5  P  a  b
d3  d  2  h3  d  P  2  a
D1  D  2  H 4  d 3  2  b  d  P  2  a  2  b
P
tg  
d2  
Trapezni navoj može imati srednji (normalan), sitan ili krupan korak. Veličine za trapezni navoj
normalnog koraka date su u Prilogu 4.3., a za trapezne navoje sitnog i krupnog koraka računaju se
prema predhodnim obrascima. To je moguće pošto su obično poznati nazivni prečnik i korak navoja.
Trapezni navoj se označava sa Tr d x P, gde je:
d – nazivni prečnik,
P – korak navoja.

Zadatak 4.3.
Kako se zavrtnjevi dele prema vrsti opterećenja?

Rešenje
Prema vrsti opterećenja kojoj su izloženi, zavrtnjevi se dele u četiri grupe:
I grupa - zavrtnjevi izloženi zatezanju.
II grupa - zavrtnjevi izloženi zatezanju i uvijanju.
III grupa - zavrtnjevi izloženi zatezanju i uvijanju, ali su u toku rada dodatno izloženi zatezanju usled
dejstva spoljne sile u radu.
IV grupa - zavrtnjevi izloženi poprečnim silama. U okviru ove grupe razlikuju se podešeni i
nepodešeni zavrtnjevi.

137
 4.1. ZAVRTNJEVI I GRUPE

Zadatak 4.1.1.
Zavrtanj M6, izrađen je od čelika za zavrtnjeve Č 6.9 i nosi teret m = 800 kg (slika 4.4.). Da li će ovaj
zavrtanj izdržati dato opterćenje sa sa stepenom sigurnosti S = 2 ?

Slika 4.4.
Rešenje
Zavrtanj sa slike 4.4. predstavlja tipičan primer zavrtnjeva I grupe koji su izloženi samo aksijalnom
opterećenju. Provera ovog zavrtnja vrši se prema zatezanju.

Napon na granici tečenja za Č 6.9, Prilog 1.1.

N
 T  540
mm 2
Dozvoljeni napon na zatezanje u jezgru zavrtnja
 540 N
 doz  T   270
S 2 mm 2
Površina poprečnog preseka jezgra zavrtnja M6 (za proračun je merodavna površina poprečnog
preseka jezgra zavrtnja jer je ona najmanja - najnepovoljniji slučaj)
A 3  17,9 mm 2 (Prilog 4.2.)
Sila tereta
Q  m  g  800  9,81  8000 N
Napon od zatezanja u zavrtnju
Q 8000 N N
   447 2
  doz  270
A 3 17,9 mm mm 2
Zavrtanj M6 neće izdržati dato opterećenje! Treba usvojiti jači zavrtanj na sledeći način:
Minimalna potrebna površina jezgra zavrtnja
Q 8000
A 3 min    29,63 mm 2
 doz 270
Na osnovu ove vrednosti, iz tablice (Prilog 4.2.) se usvaja prva veća površina A3, a to je A3 = 32,8
mm2, što odgovara zavrtnju M8.

138
Zadatak 4.1.2.
Elektromotor težine Q = 2,1 kN na svom gornjem delu ima metrički zavrtanj za podizanje (slika 4.5).
kN
Ako je dozvoljeni napon na zatezanje materijala zavrtnja  doz  12,5 , dimenzionisati ovaj
cm 2
zavrtanj.

Slika 4.5.

Rešenje
Dozvoljeni napon na zatezanje materijala zavrtnja
kN N N
 doz  12,5 2
 12500 2
 125
cm cm mm 2
Prečnik jezgra zavrtnja određuje se iz obrasca
Q 4Q 4Q 4  2100
  2  d3    4,62 mm
A3 d3    doz   125  
Iz tablice (Prilog 4.2.) se usvaja prva veća standardna vrednost prečnika jezgra d 3 metričkog navoja, a
to je:
d3s = 4,773 mm, što odgovara nazivnom prečniku d = 6 mm (oznaka M6).

139
Zadatak 4.1.3.
Standardni zavrtanj sa šestougaonom glavom nosi teret Q = 28 kN (slika 4.6.). Zavrtanj je izrađen od
Č 4.6 i oslanja se na nosač koji je izrađen od SL 20. Potrebno je:
a) Dimenzionisati zavrtanj.
b) Proveriti smicanje u glavi zavrtnja.
c) Proveriti površinski pritisak koji glava zavrtnja vrši na nosač.
d) Odrediti debljinu nosača ako je njegov raspon 160 mm, širina 80 mm, a zavrtanj se nalazi na
sredini tog raspona.

Slika 4.6.
Rešenje
a) Dimenzionisanje zavrtnja
Karakteristike materijala zavrtnja Č4.6 (Prilog 4.1.):
N
- normalni napon na granici tečenja  T  240
mm 2
N
- tangentni napon na granici tečenja  T  150
mm 2
Dozvoljeni napon na zatezanje
 240 N
 doz  T   80
S 3 mm 2
S = 3 - usvojeni stepen sigurnosti
Minimalna potrebna površina poprečnog preseka jezgra zavrtnja
Q 28000
A 3 min    350 mm 2
 doz 80
Iz Priloga 4.2. se usvaja prva veća standardna vrednost površine jezgra zavrtnja (po mogućnosti I
stepena prioriteta, izuzetno II stepena prioriteta). U ovom sličaju to je: A3 = 519 mm2. Ovoj vrednosti
odgovara nazivni prečnik zavrtnja d = 30 mm.

140
b) Provera smicanja u glavi zavrtnja
Prečniku zavrtnja d = 30 mm, odgovara visina glave zavrtnja h = 19 mm (Prilog 4.4.)
Površina smicanja
A s  d    h  30    h  1790 mm 2
Dozvoljeni napon od smicanja
 150 N
 doz  T   50
S 3 mm 2
Radni napon od smicanja
Q 28000 N N
s    15,63 2
  doz  50
As 1790 mm mm 2

c) Provera površinskog pritiska glave zavrtnja na nosač

Pritisnuta površina prikazana je na slici 4.7
3 d 3 30 2  
Ap   s  e    46  53,1   1031 mm 2
4 4 4 4
za d = 30 mm, dimenzije glave zavrtnja su: s = 46 mm, e = 53,1 mm (Prilog 4.4.)

Slika 4.7.
Pritisna čvrstoća za SL20 (Prilog 1.1.)
N
p  700
mm 2
Radni pritisak na nosaču
Q 28000 N
pr    27,2
Ap 1031 mm 2
Stepen sigurnosti od površinskih plastučnih deformacija nosača
p 700
Sp    25
p r 27,2
Stepen sigurnosti je veoma velik što se moglo i naslutiti, ali je provera urađena kao primer ovakvog
proračuna.

d) Određivanje debljine nosača

Određivanje debljine nosača vrši se prema savijanju. Savojna dinamička čvrstoća za SL20 pri
jednosmerno promenljivom opterećenju - Prilog 1.1. (pretpostavlja se nepovoljni slučaj, tj. da je
opterećenje promenljivo, ali ne može biti naizmenično pošto je teret deluje samo u jednom smeru - na
dole):
N
 D( o )  160
mm 2
Dozvoljeni napon od savijanja nosača
 D ( o ) 160 N
 doz    40
S 4 mm 2

141
Moment savijanja na mestu zavrtnja (tu je i najveći jer je zavrtanj na sredini raspona nosača - slika
4.8.)
Q 28000
M s max   80   80  1120000 Nmm
2 2
Potreban aksijalni otporni moment nosača
M 1120000
Wxp  s max   28000 mm 2
 doz 40

Slika 4.8.

Poprečni presek na mestu zavrtnja ima izgled kao na slici 4.9.

Slika 4.9.

Aksijalini moment inercije za x osu

80   3 30   3 50   3
Ix   
12 12 12
Aksijalni otporni moment za x osu
50   3
I 25 3 3  Wx
Wx  x  12    3
y max  3 25
2
Debljina nosača
3  Wx 3 3  28000
3   14,97 mm    15 mm  usvaja se
25 25

142
 4.2. ZAVRTNJEVI II GRUPE

Zadatak 4.2.1.
Da bi zavrtanj ručnog stezača uspešno obavio svoju funkciju, mora biti opterećen silom
Fz  35 kN (slika 4.10.). Zavrtanj je izrađen od Č8.8. Potrebno je :
a) Dimenzionisati zavrtanj.
b) Proveriti samokočivost.
c) Proveriti stepene sigurnosti.
d) Odrediti silu kojom se deluje na ključ.
e) Proveriti pritisak u navrtki, ako je izrađena od Č 6.

Slika 4.10.
Rešenje
a) Dimenzionisanje zavrtnja
Kod zavrtnjeva II grupe, dimenzionisanje se vrši prema zatezanju, a kasnije se izvrši provera na
uvijanje i provera ukupnog stepena sigurnosti.
Karakteristike materijala zavrtnja Č8.8 (Prilog 4.1.)
- Normalni napon na granici tečenja materijala
N
 T  640
mm 2
- Tangentni napon na granici tečenja materijala
N
 T  390
mm 2
Uticajni faktori (Prilog 4.1.) - ne moraju se obavezno uzeti u obzir
T = 1,1 (faktor izrade - rezan navoj)
1  1 (faktor veličine zavrtnja, usvaja se 1  1 jer je prečnik zavrtnja još uvek nepoznat)
Napon na granici tečenja zavrtnja
N
 TM   T   T  1  704
mm 2
Stepen sigurnosti (preporučeni u ovakvim slučajevima)
S  (3  4)
S  4 - usvaja se

143
Dozvoljeni napon
 704 N
 doz  TM   176
S 4 mm 2
Minimalna potrebna površina poprečnog preseka jezgra zavrtnja
F 35000
A 3 min  z   199 mm 2
 doz 176
Usvaja se prva veća standardna vrednost: A3 = 225 mm2 (Prilog 4.2.) što odgovara navoju M20 koraka
P = 2,5 mm, nazivnog prečnika d = 20 mm, srednjeg prečnika d 2  18,376 mm , prečnik jezgra
d 3  16,933 mm , dubina nošenja H 1  1,353 mm , ugao nagiba zavojnice   2,48 o . Usvaja se
zavrtanj sa četvorougaonom glavom M 20  320 JUS M.B1.093.

b) Provera samokočivosti
Ugao nagiba zavojnice
P 2,5
tg       2,4796 o  2,48 o
d 2   18,376  
Koeficijent trenja podmazanih površina
 n  0,14 (ovaj koeficijent se obično kreće u granicama n = 0,14 - 0,16)
Ugao trenja u navojnom paru
 n  arc tg  n  arc tg 0,14  7,9696 o
Pošto je:   2,48   n  7,9696 , navoj je samokočiv što je važno jer neće doći do samoodvrtanja.

c) Provera stepena sigurnosti

 Provera na zatezanje
Napon od zatezanja
F 35000 N
z  z   155,56
A3 225 mm 2
Stepen sigurnosti protiv istezanja
    640  1,1  0,95
s   TM  T T 1   4,3  (2  3)
z z 155,56
1  0,95  sada je poznat prečnik zavrtnja (Prilog 4.1.)
 Provera na uvijanje
Moment otpora između navojaka zavrtnja i navrtke
d 18,376
Tn  Fz  2  tg(   n )  35000   tg(2,48  7,9696)  59310 Nmm
2 2
Napon od uvijanja
T 16  T 16  59310 N
u  n  3 n   62,2
Wo d 3   16,933   3
mm 2
Stepen sigurnosti protiv uvijanja
    390  1,1  0,95
S   TM  T T 1   6,55  (2  3)
u u 62,2
Ukupan stepen sigurnosti
S S 4,3  6,55
S     3,59  (2  3)
S 2  S 2 4,3 2  6,55 2

144
d) Sila na ključu
Sila na ključu treba da savlada moment otpora u navojcima, ali i moment otpora trenju na dodirnoj
površini navrtke i podmetača. Dodirna površina je prstenastog oblika čiji je spoljni prečnik d s, a
unutrašnji du. Za proračun je merodavan srednji prečnik dodira između navrtke i podmetača
1 d 3  d 3u 1 30 3  22 3
r   s2    13,1 mm
3 d s  d 2u 3 30 2  22 2
d s  30 mm  spoljni prečnik dodira navrtke i podmetača (otvor ključa d s  s - Prilog 4.4.)
d u  22mm  unutrašnji prečnik dodira navrtke i podmetača (obično: d u  d  2 mm  , d u  D o -
Prilog 4.4.)
s  D o 30  22
ili r    13 mm
4 4
Moment otpora pri klizanju na dodirnoj površini navrtke i podmetača
T  Fz    r  35000  0,14  13,1  64190 Nmm
Ukupan potreban moment na ključu
T  Tn  T  59310  64190  123500 Nmm
Standardna dužina ključa
l K  (15  21)  d  15  d  15  20  300 mm
Sila na ključu
T 123500
FK  K   412 N
lK 300

e) Provera pritiska u navrtki

Ova provera se mora vršiti kod zavrtnjeva II grupe jer se zavrtanj okreće pod opterećenjem. Za prečnik
d  20mm iz Priloga 4.4. očitava se vrednost dužine navrtke:
l n  16 mm
Broj aktivnih zavojaka
l 16
z n   6,4
P 2,5
Površinski pritisak u zavojcima navrtke
FZ 35000 N
p   70
z    d 2  H1 6,4    18,376  1,353 mm 2
Dozvoljeni napon na pritisak za materijal navrtke
N N
Č 6   m  600 2
(Prilog 4.1.)  p doz  15 (Prilog 4.5.)
mm mm 2
Dozvoljeni napon na pritisak u navrtki
N
p doz,nav.  1  p doz  0,8  15  12
mm 2
 1 - faktor uticaja narezivanja navoja na dozvoljeni pritisak (faktor izrade):
1  0,9  za precizno izrađen navoj,
1  0,8  za prosečno izrađen navoj,
1  0,7  za loše izrađen navoj.
N N
S obzirom da je stvarni pritisak manji od dozvoljenog p  70 2
 p doz,nav  12 , zavojci
mm mm 2
navrtke neće izdržati napon od pritiska prouzrokovan silom u zavtrnju Fz  35 kN .
Konstruktor bi trebao da usvoji neki drugi tip navrtke koja bi imala veću dužinu (navrtka sa ručicom
ili posebno izrađen deo sa urezanim unutrašnjim navojem). Osim toga, mogao bi se uzeti jači materijal
za zavrtanj i navrtku ili bi se mogle usvojiti veće dimenzije spoja.

145
 4.2.1. NAVOJNI PRENOSNICI

Zadatak 4.2.2.
Potrebno je dimenzionisati vreteno ručne prese ako je maksimalna sila presovanja F = 80 kN, a dužina
vretena izložena izvijanju l = 1 m. Vreteno je izrađeno od čelika za zavrtnjve Č 5.6, a na njemu je
narezan trapezni navoj sa normalnim korakom, JUS M. BO. 002. Šematski prikaz ove prese dat je na
slici 4.11.

Slika 4.11.

Rešenje
U slučajevima kada je potrebno dimenzionisati neki presek prema izvijanju, nastaje problem zbog toga
što nije moguće odrediti vitkost datog elementa dok se ne poznaje njegov presek. Iz tog razloga mora
se izvršiti prethodni proračun u kome se prema Ojlerovom obrascu za kritičnu silu određuje
minimalno potreban aksijalni moment inercije. Zatim se, u zavisnosti od geometrijskog oblika samog
preseka, proračunaju ili usvoje njegove dimenzije.
Kada su približno određene dimenzije preseka, pristupa se završnom proračunu. Proračuna se
minimalni poluprečnik inercije i radna vitkost elementa. Vrši se poređenje radne i kritične vitkosti, a
zatim se primeni odgovarajući postupak za određivanje kritičnog napona. Nakon toga se određuje
minimalna potrebna površina poprečnog preseka elementa, a dimenzije se proračunaju ili usvoje.

 Prethodni proračun
Slobodna (redukovana) dužina vretena (III slučaj izvijanja - uklještenje na oba kraja, videti [2])
l r  0,5  l  0,5 1  0,5 m  500 mm
Ojlerov obrazac za kritičnu silu
 2  E  I min
Fk 
lr 2
l
U ovom slučaju je lr = , pa Ojlerov obrazac za kritičnu silu ima oblik:
2

146
  2  E  I min 4   2  E  I min
Fk  
 l 2 l2
 
2
Najveća radna sila (u ovom slučaju je to F = 80 kN) ne sme dostići vrednost kritične sile F k za stepen
sigurnosti S. Dakle, biće:
F
F = k  Fk = S  F
S
U ovom slučaju usvaja se
S=6
Na osnovu gornjih izraza, može se odrediti najmanji potreban moment inercije vretena
Fk  l 2 S F l2 6  80000 1000 2
I min     57898 mm 4
4 E 4 E
2 2
4    2,110
2 5

Pošto je u pitanju kružni poprečni presek, početni prečnik vretena se izračunava na sledeći način
d4  64  I min 64  57898
I  d4 4  32,95 mm
64  

 Završni proračun - provera vretena na izvijanje i konačno dimenzionisanje vretena

Minimalni poluprečnik inercije za kružni poprečni presek
d 32,95
i min    8,237 mm
4 4
Radna vitkost vretena
 60,7 
l 500
r  r 
i min 8,237
Napon na granici tečenja za materijal vretena (Č 5.6 - Prilog 4.1.)
N
 T  300
mm 2
Kritična vitkost vretena
2,110 5
 83 
E
k   
T 300
Pošto je r < k, primenjuje se Tetmajerov obrazac za kritični napon. Prema [2, str.107], ovaj obrazac
ima oblik:
N
kr = 589 - 3,8  r = 589 - 3,8  60,7 = 358,34
mm 2
Minimalna potrebna površina poprečnog preseka jezgra vretena
F S  F 6  80000
A 3, min  k    1339,5 mm 2
 kr  kr 358,34
Iz Priloga 4.3. usvaja se prva veća standardna vrednost površine poprečnog preseka jezgra vretena na
kome je narezan trapezni navoj, a to je A3 = 1353 mm2. Ovome odgovara prečnik jezgra vretena d3 =
41,5 mm, nazivni prečnik d = 50 mm, srednji prečnik d 2 = 46 mm, ugao nagiba zavojnice  = 3,17o,
korak P = 8 mm, dubina nošenja H1 = 3,5 mm (oznaka Tr 50 x 8).

 Provera
Najveća sila koju vreteno može da izdrži sa usvojenim stepenom sigurnosti
A  1353  358,34
Fmax  3 kr   80805 N  F  80000 N
S 6
Stvarni stepen sigurnosti za propisanu maksimalnu silu presovanja
A  1353  358,34
S s  3 kr   6,06  S  6
F 80000

147
Zadatak 4.2.3.
Za podatke iz prethodnog zadatka, potrebno je
a) Nacrtati dijagrame raspodele opterećenja duž navojnog vretena, odrediti opasne preseke i izvršiti
proveru stepena sigurnosti.
b) Odrediti dužinu dela u kome je narezan untrašnji navoj.
c) Dimenzionisati ručicu prese, ako je propisano da ručna sila nesme biti veća od Fr  500 N .
d) Odrediti koliko obrtaja vretena je potrebno da bi radna ploča prešla polovinu radnog hoda.

Rešenje
a) Dijagrami raspodele opterećenja duž navojnog vretena, opasni preseci, provera stepena sigurnosti
Dijagrami raspodele opterećenja duž navojnog vretena i opasni preseci prikazani su na slici 4.12.

Slika 4.12.

 Presek I-I (opterećen momentima uvijanja Tn i T )

Moment otpora između navojaka vretena i navrtke (prekida se u navrtki jer se vreteno obrće za razliku
od zadatka 4.2.1. gde je zavrtanj fiksiran)
d 46
Tn  F  2  tg(   n )  80000   tg(3,17 o  8,5 o )  380040 Nmm
2 2
 n  arc tg   n  arc tg  0,15  8,5 o  ugao trenja u navojnom paru
 n  0,14  0,16  koeficijent trenja u podmazanom navojnom paru
Srednji prečnik dodira kraja vretena i aksijalnog ležaja (jedno moguće konstruktivno rešenje dato je na
slici 4.12. - detalj “A”)
1 d 3  d 3u 1 40 3  20 3
r   s2    15,55 mm
3 d s  d 2u 3 40 2  20 2
d s  40 mm  konstruktivno usvojen spoljni prečnik dodira
d u  20 mm  konstruktivno usvojen unutrašnji prečnik dodira
Napomena: ako se na kraju vretena ugradi aksijalni kotrljajni ležaj, može se usvojiti T  0 
Moment otpora klizanju završetka vretena u aksijalnom ležaju
T  F  r  F    r  80000  0,15  15,55  186600 Nmm
Ukupan potreban moment na ručici
T  Tn  T  380040  186600  566640 Nmm
Radni napon od uvijanja u jezgru vretena (u preseku I-I)

148
 T 16  T 16  566640 N
u   3   40,4
Wo d 3   41,5  
3
mm 2
Stepen sigurnosti protiv pojave plastične deformacije vretena (u preseku I-I)
    200  1,1  0,83
S   TM  T T 1   4,52  (2  3)
u u 40,4

 Presek II-II (opterećen silom F na pritisak i momentom T na uvijanje)

Napon od pritiska
F 80000 N
p    59,2
Ap 1353 mm 2
Stepen sigurnosti protiv prtiska
    300  1,1  0,87
S   TM  T T 1   4,85  (2  3)
p P 59,2
1  0,87  kod zatezanja se ovaj faktor ponekad razlikuje u odnosu na slučaj kod uvijanja
Napon od uvijanja
T 16  T 16  186600 N
u   3   13,3
Wo d3   41,5  
3
mm 2
Stepen sigurnosti protiv uvijanja
    200  1,1  0,83
S   TM  T T 1   13,73  (2  3)
u u 13,3
Ukupan stepen sigurnosti protiv plastičnih deformacija vretena (u preseku II-II)
S S 4,85  13,73
Su      4,75  (2  3)
S 2  S 2 4,85 2  13,73 2
Zaključak
Stepen sigurnosti u presecima I-I i II-II su veći nego đto je potrebno. Međutim, u ovakvim slučajevima
dimenzionisanje se vrši prema izvijanju, a tada, najčešće, i ostale provere zadovoljavaju.

b) Određivanje dužine dela u kome je narezan unutrašnji navoj

Deo u kome je narezan unutrašnji navoj, u ovom slučaju nije standardan, izrađuje se i ubacuje sa
čvrstim naleganjem u ram prese. Zbog boljeg naleganja i prilagođavanja zavojaka navrtke zavojcima
vretena nakon upresivanja dela u kome je narezan unutrašnji navoj u ram prese, usvaja se da deo u
kome narezan navoj bude izrađen od mekšeg materijala. Zato se usvaja bronza za koju je dozvoljen
napon od pritiska (za vreteno koje je u stalnom pokretu)
N
p doz  11 (Prilog 4.5.)
mm 2
Iz formule za površinski pritisak u zavojcima navrtke, dobija se potreban broj aktivnih zavojaka dela u
kome je narezan unutrašnji navoj
F F 80000 N
p  z   14,38
z    d 2  H1 p doz    d 2  H1 11    46  3,5 mm 2
Potrebna dužina dela u kome je urezan unutrašnji navoj
l n  z  P  14,38  8  115 mm
Ova dužina je dosta velika da bi konstruktor mogao da odluči da li da usvoji veću vrednost
dozvoljenog napona.

c) Dimenzionisanje ručice prese

Iz uslova da ručna sila ne sme biti veća od Fr  500 N (kod određivanja sila na ručicama mora se
voditi računa o ljudskoj snazi) prvo se određuje dužina ručice (slika 4.13.).
Potreban moment na ručici
T  Tn  T  380040  186600  566640 Nmm

149
 Slika 4.13.
Dužina ručice
T 566640
lr    1134 mm
Fr 500
Pošto je ova dužina veoma velika, mora se konstruktivno obezbediti ugradnja aksijalnog kotrljajnog
ležaja na završetku vretena. U tom slučaju može se usvojiti T  0
Tada će ukupan moment na ručici biti
T  Tn  380040 Nmm
Dužina ručice
T 380040
lr    760 mm
Fr 500
Zbog rukohvata usvaja se ukupna dužina ručice
l  800 mm
Ova dužina je realna. Sada je potrebno odrediti prečnik ručice. On se određuje prema dozvoljenom
naponu na savijanje ručice. Za materijal ručice usvaja se Č 0645.
Savojna dinamička čvrstoća za Č0645 pri naizmenično promenljivom opterećenju (opterećenje je
naizmenično promenljivo jer se ručica koristi i pri zavrtanju i pri odvrtanju) iznosi
N
 D( 1)  300 (Prilog 1.1.)
mm 2
Dozvoljeni napon od savijanja
 D( 1) 300 N
 doz    150
S 2 mm 2
S  2 – usvojeni stepen sigurnosti
Maksimalni moment savijanja ručice
l 760
M s max  Fr  r  500   190000 Nmm
2 2
Prečnik ručice
32  M s max 32  190000
dr  3 3  23,45 mm
 doz   150  
d r  25 mm  usvojeno

d) Određivanje broja obrtaja vretena (okretanje ručice)

U navojnom spoju, brzina kretanja navrtke ili zavrtanja (u ovom slučaju zavrtanj je pokretan) data je
izrazom
v=nP
 
n – broj obrtaja min 1
P – korak navija mm 
U ovom slučaju traži se potreban broj obrtaja, ali ne u vremenu već samo brojčano izražen. Iz toga
sledi da se i brzina u ovom slučaju izražava se kao dužina potrebnog hoda bez vremenskog faktora.
Tako će biti

150
 l 1000
v L 2 500
n    2   62,5 obrtaja
P P P 8 8
To znači da je za hod prese od L  500 mm potrebno 62,5 puta okrenuti ručicu vretena.

Zadatak 4.2.4.
Skicirati dijagram raspodele opterećenja duž navojnog vretena i oderditi opasne preseke, ako su
asksijalni oslonac i mesto delovanja obrtnog momenta sa iste strane dela u kome je narezan unutrašnji
navoj.

Rešenje
Dijagrami raspodele opterećenja duž navojnog vretena i opasni preseci za slučaj da su asksijalni
oslonac i mesto delovanja obrtnog momenta sa iste strane dela u kome je narezan unutrašnji navoj
prikazani su na slici 4.14.

Slika 4.14.
Opasni preseci su
I-I – izložen uvijanju usled momenta T  Tu  T
II-II – izložen složenom naprezanju usled sile F (zatezanje i pritisak) i momenta Tu (uvijanje).
Ravnomerna raspodela opterećenja postiže se u slučaju da su aksijalni oslonci i mesto delovanja
obrtnog momenta sa suprotne strane dela u kome je narezan unutrašnji navoj (primer - zadatak 4.2.3. -
raspodela opterećenja kod ručne prese).

Zadatak 4.2.5.
Na slici 4.15. je prikazana presa na elektromotorni pogon sa horizontalnim navojnim vretenom.
Presovanje se vrši tako što se horizontalno kretanje vretena i donjeg klizača, pomoću strme ravni,
prevodi u vertikalno kretanje gornjeg klizača.
Poznati podaci
- vreteno ima trapeznu zavojnicu sitnog koraka Tr 30  3
- materijal vretena Č10.9
- koeficijent trenja u navojnom paru  n  0,14
- koeficijent trenja na ostalim dodirnim površinama   0,15
- u aksijalnom osloncu je ugrađen aksijalni kotrljajni ležaj
- ugao nagiba strme ravni   20 o .

151
Potrebno je
a) Odrediti kolika može da bude maksimalna sila presovanja Q.
b) Odrediti broj obrtaja vretena da bi brzina presovanja bila vp = 1 mm/s.
c) Odrediti veličinu obrtnog momenta na spojnici u slučaju zavrtanja i u slučaju odvrtanja.
d) Odrediti snagu na spojnici S.

Slika 4.15.
Rešenje
a) Određivanje maksimalne sile presovanja
 Prvo se mora odrediti maksimalna sila u vretenu
Karakteristike navojnog vretena Tr 30  3 se moraju izračunati pošto je navoj sitnog koraka.
d  30 mm; a  0,25 mm; b  0,5 mm; P  3 mm
d 2  d  0,5  P  30  0,5  3  28,5 mm
h 3  0,5  P  a  0,5  3  0,25  1,75 mm
H 1  0,5  P  a  b  0,5  3  0,25  0,5  1,25 mm
d 3  d  P  2  a  30  3  2  0,25  26,5 mm
d 32   26,5 2  
A3    551 mm 2
4 4
P 3
  arc tg  arc tg  1,92 o
d2   28,5  
Naponi na granici tečenja materijala zavrtnja Č10.9 (Prilog 4.1.)
N
- normalni  T  900
mm 2
N
- tangentni  T  540
mm 2
Dozvoljeni napon od zatezanja zavrtnja
 900 N
 doz  T   225
S 4 mm 2
S   4 - usvojeni stepen sigurnosti
Maksimalna dozvoljena aksijalna sila u vretenu
Fv  A 3   doz  551  225  123975 N
 Provera uvijanja vretena (mora se izvršiti pošto je vreteno, osim pritisaku, izloženo i uvijanju)
Ugao trenja u navojnom paru
  arc tg  n  arctg 0,14  7,97 o

152
Moment otpora između navojaka vretena i dela u kome urezan unutrašnji navoj
d 28,5
Tn  Fv  2  tg (   n )  123975   tg(1,92 o  7,97 o )  308011 Nmm
2 2
Moment otpora klizanju završetka vretena u aksijalnom ležaju
T  0 (u aksijalnom osloncu ugrađen aksijalni kotrljajni ležaj)
Ukupan moment uvijanja vretena
T  Tn  308011 Nmm
Napon od uvijanja
T 16  T 16  308011 N
u  n  3 n   84,3
Wo d3   26,5  
3
mm 2
Stepen uvijanja od uvijanja
 540
S  T   6,4
 u 84,3
Ukupan stepen sigurnosti
S S 4  6,4
Su      3,4  (2  3)
S  S 
2 2
4 2  6,4 2
Pošto je ukupan stepen sigurnosti zadovoljio, može se konstatovati da je sila Fv  853650 N
merodavna za dalji proračun.
 Analiza sila na klizačima prikazana je na slici 4.16.

Slika 4.16.
Pošto je poznata sila u vretenu Fv, prvo se analizira donji klizač u cilju nalaženja sile FN1 .
Donji klizač
FN1H  FN1  sin 
FN1V  FN1  cos 
F1H  F1  cos   FN1    cos 
F1V  F1  sin   FN1    sin 
F 2  FN 2  
1.  yi  0 FN 2  F1V  FN1V  0
FN 2  FN1    sin   FN1  cos   0
FN 2  FN1  (cos     sin )
2.  xi  0 FN1H  F1H  F 2  FV  0
FN1  sin   FN1    cos   FN 2    FV  0

153
U poslednji izraz ubaci se vrednost za FN 2 pa će biti:
FN1  sin   FN1    cos   FN1  (cos     sin )    FV  0
FV FV
FN1  
sin   2    cos     sin  (1   )  sin   2    cos 
2 2

Gornji klizač
FN1H  FN1  sin 
FN1V  FN1  cos 
F1H  F1  cos   FN1    cos 
F1V  F1  sin   FN1    sin 
F 3  FN 3  
1.  yi  0 FN 3  FN1H  F1H  0
FN 3  FN1  sin   FN1    cos   0
FN 3  FN1  (sin     cos )
2.  xi  0 FN1V  F 3  F1V  Q  0
FN1  cos   FN 3    FN1    sin   Q  0
U poslednji izraz ubaci se vrednost za FN 3 pa će biti:
FN1  cos   FN1  (sin     cos )    FN1    sin   Q  0
Odatle je sila presovanja

Q  FN1  (cos     sin    2  cos     sin )  FN1  (1   2 )  cos   2  sin  
U ovaj izraz uvrsti se vrednost za FN1 pa je sila presovanja
(1   2 )  cos   2    sin  (1  0,152 )  cos 20o  2  0,15  sin 20o
Q  FV   123975 
(1   2 )  sin   2    cos  (1  0,152 ) sin 20o  2  0,15  cos 20o
Q  164158 N  164,1 kN
Ovako velika sila presovanja posledica je velikog prečnika vretena i kvalitetnog materijala vretena.
Napomena:
Ako se trenje klizača i vođica zanemari (   0 ) onda bi sila presovanja imala znatno veću vrednost:
cos  FV 123975
Q  FV     340618 N
sin  tg  tg 20o
Zbog toga je radi sigurnosti neophodno uzeti u obzir i uticaj trenja. U suprotnom, tj. ako bi se
presovalo sa ovako velikim silama i ako u nekom trenutku trenje pojača, moglo bi doći do značajnijeg
opterećenja vretena. Osim toga, može se uočiti da sa povećanjem ugla nagiba , dolazi do smanjenja
sile presovanja. Isto tako, pri istoj sili presovanja, sa povećanjem ugla  došlo bi do povećanja sile u
vretenu.

b) Određivanje potrebnog broja obrtaja vretena za datu brzinu presovanja

Brzina aksijalnog kretanja vretena određuje se prema slici 4.17.

Slika 4.17.

154
Oznake sa slike 4.17. su:
K d  tačka na donjem klizaču
K g  tačka na gornjem klizaču
K 'd  tačka na donjem klizaču nakon određenog aksijalnog pomeranja vretena
K 'g  tačka na gornjem klizaču nakon određenog aksijalnog pomeranja vretena
Brzina vretena
vp 1 mm
vv    2,747
tg  tg 20 o
s
Broj obrtaja vretena
v 2,747
nv  v   0,9157 s 1
P 3

c) Obrtni moment na spojnici

Prilikom pritezanja obrtni moment na spojnici iznosi
M os  Tn  308011 Nmm  308,011 Nm
Prilikom odvrtanja, obrtni moment na spojnici je najveći na početku obtanja i iznosi:
d 28,5
M oso  Tno  Fv  2  tg(  n )  123975   tg (1,92o  7,97o )  187241 Nmm
2 2
Vidi se da je prilikom odvrtanja obrtni moment znatno manji nego prilikom pritezanja (presovanja),
kao i to da ima suprotan smer (znak minus) što je razumljivo.
Uopšteno gledano, u mašinstvu se dalje računa sa apsolutnim vrednostima momentima (kako uvijanja,
tako i savijanja), a promenljiv smer momenta uvijanja i savijanja ukazuje da se mašinski deo (tipičan
su primer vratila) dimenzioniše se s obzirom na dinamičku čvrstoću pri naizmeničnom promenljivom
opterećenju.

d) Snaga na spojnici
Ugaona brzina na spojnici
  n v   55
s    5,76 s 1
30 30
Snaga na spojnici
Ps  M os   s  308,011 5,76  1774 W  1,774 kW
Ps  2,2 kW - usvaja se standardna snaga

Zadatak 4.2.6.
Na slici 4.18. je data automobilska dizalica nosivosti mase 500 kg. Navojno vreteno koje joj daje
pogon ima navoj Tr 24 x 5 (desni). Ako se zanemari trenje između osovinica i poluga, za ovaj položaj
dizalice, potrebno je:
a) Proveriti napone u vretenu, ako je materijal vretena Č5.6.
b) Proveriti pritisak u delu u kome je urezan unutrašnji navoj, ako je njegova dužina ln = 30 mm, a
izrađen je od Č4.
c) Izračunati ručnu silu.
d) Izračunati prečnika osovinica, ako su izrađene od Č0545.
e) Proveriti poluge na izvijanje, ako su izrađene od Č0545.
f) Odrediti brzinu dizanja platforme iz datog položaja, ako je broj obrtaja vretena n = 20 min-1.

155
 Slika 4.18.

Rešenje
a) Naponi u vretenu
Šema opterećenja vretena data je na slici 4.19.

Slika 4.19.

Sa slike 4.19. se vidi da su opasni preseci na vretenu I-I i II-II

 Presek I-I (opterećen aksijalnom silom na zatezanje i momentom Tμ na uvijanje)
Određivanje aksijalne sile
Sila u poluzi (Fp) grafički je prikazana na slici 4.20.

156
 Slika 4.20.
Sila tereta
F  m  g  500  9,81  5000 N
F
 2500 N
2
Sila u poluzi
F
2500
Fp  2   5000 N
cos 60 cos 60
Fp  F  5000 N
Sila u poluzi ima horizontalnu i vertikalnu komponentu (slika 4.21.). Horizontalna komponenta sile u
poluzi je zapravo aksijalna sila koja opterećuje vreteno (Fph = Fa).

Slika 4.21.

Fph  Fp  cos 30  5000  cos 30  4330 N

Fph  Fa  4330 N
Karakteristike navoja Tr 24 x 5 (Prilog 4.3.)
d = 24 mm, d2 = 21,5 mm, d3 = 18,5 mm, A3 = 269 mm2, P = 5 mm, H1 = 2 mm
Karakteristike materiala vretena Č5.6 (Prilog 4.1.)
N
 T  300
mm 2
N
 T  200
mm 2
Napon od zatezanja
F 4330 N
z  a   16,1
A3 269 mm 2
Stepen sigurnosti od zatezanja

 18,63  2  3
300
S  T 
 z 16,1
Moment otpora klizanju završetka vretena u aksijalnom ležaju
T  F  r  Fa    r  4330  0,14  9,25  5608 Nmm
(pri tome je zbog nepoznavanja konstrukcije aksijalnog ležaja, usvojeno da srednji poluprečnik dodira
d 18,5
kraja vretena i aksijalnog ležaja iznosi: r  3   9,25 mm )
2 2
Napon od uvijanja

157
 T 16  T
16  5608 N
u     4,51
Wo   18,5  
d 33 3
mm 2
Stepen sigurnosti od uvijanja
 200
S  T   44
 u 4,51
Ukupni stepen sigurnosti
S S 18,63  44
Su      17,1
S  S
2 2
18,632  44 2

 Presek II-II (opterećen momentima Tn i Tμ na uvijanje)

Moment otpora između navojaka vretena i navrtke
Tn  Fa  2  tg   n   4330   tg4,23  7,97  9924 Nmm
d 21,5
2 2
P 5
  arctg  arctg  4,23
d2   21,5  
 n  arctg  n  arctg 0,14  7,97
Ukupan moment
T  Tn  T  9924  5608  15532 Nmm
Napon od uvijanja
T 16  T 16  15532 N
u   3   12,5
Wo d3   18,5  
3
mm 2
Stepen sigurnosti od uvijanja
 200
S  T   16
 u 12,5
Pošto su stepeni sigurnosti veliki, može se zaključiti da se vreteno ove dizalice može koristiti za
mnogo veće sile.

b) Provera pritiska u delu u kome je urezan unutrašnji navoj

Broj aktivnih zavojaka
l 30
z n  6
P 5
Površinski pritisak u zavojnicama navrtke
F 4330 N
p   5,34
2    d 2  H 1 6    21,5  2 mm 2
Dozvoljeni napon na pritisak za materijal navrtke
N N
Č 4   m  400 2
(Prilog 4.1.)  p doz  11 (Prilog 4.5.)
mm mm 2
N N
S obzirom da je stvarni pritisak manji od dozvoljenog: p  5,34 2
 p doz  11 , dužina dela u
mm mm 2
kome je narezan unutrašnji navoj (ln = 30 mm) je dovoljna.

c) Određivanje sile na ručici

Sila na ručici
T 15532
Fr    119,5 N
lr 130
Fr  120 N

158
d) Proračun prečnika osovinice
Osovinica se dimenzioniše prema savijanju (slika 4.22.)

Slika 4.22.

Najveći moment savijanja osovinice (na sredini osovinice)

Fp  3 30  5000
Ms        1,5  15  41250 Nmm
2 2 2  2
Savojna dinamička čvrstoća pri naizmeničnom promenljivom opterećenju (moguće okretanje
osovinica) za Č0545
N
 D 1  250 (Prilog 1.1.)
mm 2
Dozvoljeni napon od savijanja
 D1 250 N
 sdoz    125
S 2 mm 2
S = 2 - usvojeni stepen sigurnosti
Prečnik osovinice se određuje iz obrasca
M 32  M 32  M s 3 32  41250
 doz  s  3 s  d  3   14,98 mm
Wx d   doz   125  
d = 15 mm - usvojeno
Provera na smicanje
Napon od smicanja
Fp 4  Fp 2  Fp 2  5000 N
s    2   14,15
2  A s 2  d   d   15  
2 2
mm 2
Smicajna dinamička čvrstoća pri naizmenično promenljivom opterećenju za Č0545
N
 D 1  150 (Prilog 1.1.)
mm 2
Stepen sigurnosti protiv smicanja
 D 1 150
S    10,6
s 14,15
Ukupni stepen sigurnosti
S S 2  10,6
Su      1,96  1,5  2,5
S  S
2 2
2 2  10,6 2
Provera površinskog pritiska na osovinici
Pritisnuta površina
2  r    lp
Ap   r    l p  7,5    6  141 mm 2
2
l p  2  3  6 mm - manja dužina na kojoj deluje isti pritisak

159
Površinski pritisak
Fp 5000 N
p   35,5
Ap 141 mm 2
Stepen sigurnosti od površinskog pritiska

 8,1  2  3
290
Sp  T 
p 35,5
Sve provere su zadovoljene i može se zaključiti da je osovinica dobroo dimenzionisana.
Napomena: Za ovakav sklop osovinice sa drugim elementima, opravdano je dimenzionisanje
osovinice izvršiti prema savijanju. Razlog je taj što je naleganje osovinice i ostalih delova labavo. U
slučaju čvrstog naleganja, osovinica se može dimenzionisati i prema smicanju.

e) Provera poluge na izvijanje

Dužina poluge određuje se prema izrazu koji proističe iz slike 4.23.

Slika 4.23.
170
lp   340 mm
sin 30
Slobodna (redukovana) dužina poluge
lr = l = lp = 340 mm (I slučaj izvijanja, [2])

Određivanje minimalnog poluprečnika inercije za presek poluge (slika 4.24.)

Slika 4.24.
Površine
A1  36  25  900 mm 2
A 2  30  22  660 mm 2
A u  A1  A 2  240 mm 2
Koordinate parcijalnih težišta
T1 (0; 12,5)
T2 (0; 11)
Koordinate ukupnog težišta

T 
 Ai  x i  0
Au
T 
 A i  y i  900  12,5  600  11  16,625 mm
Au 240

160
Rastojanja parcijalnih težišta od ukupnog težišta
 T1  0  0  0
T 2  0  0  0
T1  12,5  16,625  4,125 mm
T 2  11  16,625  5,625 mm
Aksijalni momenti inercije za težišne ose
 30  22 3 

I    I xi  Ti
2

 Ai 
36  252
  4,125  900  
2
  5,625  600 
2

12  12 
I   14686 mm 4
 303  22 

I    I yi  Ti
2

 Ai 
363  25
 0    0 
12  12 
I   47700 mm 4
Centrifugalni moment inercije za težišne ose
I   0 (jedna osa je osa simetrije poprečnog preseka poluge)
Ugao α1
α1 = 0˚
Glavni centralni momenti inercije
I  I 1
I1,2 
2

2
I   I    4  I 2
2

14686  47700 1
I1,2   14686  477002  0  31193  16507
2 2
I1  I max  I   47700 mm 2
I 2  I min  I   14686 mm 2
Poluprečnici inercije
I
i1  i max  max  14,09 mm
Au
I min
i 2  i min   7,82 mm - ova vrednost je potrebna za dalji proračun
Au
Vitkost poluge
 43,48 
l 340
r  r 
i min 7,82
Kritična vitkost
2, ,1  105
 84,5 
E
k     
T 290
N
 T  290 -napon na granici tečenja za Č0545 (Prilog 1.1.)
mm 2
Moguća su dva slučaja
a) λr > λk → koristi se Ojlerov obrazac za proveru stepena sigurnosti na izvijanje
 2  E  I min  2  E
Si   2
F  l 2r r
b) λr < λk → koristi se Tetmajerov obrazac za izračunavanje kritičnog napona σk, a zatim se izračuna

stepen sigurnosti S i  k
p
Pošto je u ovom slučaju λr < λk , kritični napon za Č0545 iznosi (prema [2]):

161
 N
 kr  589  3,8   r  589  3,8  43,48  423
mm 2
Napon od pritiska
Fp 5000 N
p    20,83
Ap 240 mm 2
Stepen sigurnosti od izvijanja

 20,3  5  8
423
Si  kr 
 p 20,83
Zaključak: Sve provere su zadovoljile i mozže se reći da je za dato opterećenje, ručna dizalica dobro
dimenzionisana.

f) Brzina dizanja platforme

Brzina navrtke
mm
v  p  n  5  20  100
min
Trenutni položaj dizalice prikazan je na slici 4.25.a, a položaj dizalice nakon vremena t = 1 min
prikazan je na slici 4.25.b.

a) b)
Slika 4.25.
Za trenutni položaj (položaj a) važi:
170
l  2  589 mm
tg30
170
c  340 mm
sin 30
Za položaj dizalice nakon vremena t = 1 min (položaj b) važi:
489
  arccos 2  44
c
h  c  sin   236 mm
Visina dizanja za t = 1 min
x/2 = h - 170 = 66 mm  x = 132 mm
Odatle sledi da je brzina dizanja platforme iz datog položaja
mm
v p  132
min
Analogno tome, može se izračunati da je visina dizanja za t = 2 min, x = 218 mm

162
Zadatak 4.2.7.
Navojno vreteno automobilske dizalice ima navoj do polovine dužine desni, a od polovine levi (slika
4.26.). Dati šemu opterećenja retena za ovaj slučaj. Kolika je brzina dizanja ako je navoj Tr 24 x 5, a
broj obrtaja vretena n = 20 min-1.

Slika 4.26.
Rešenje
Razlika u odnosu na prethodni zadatak je u tome što ovde nema aksijalnig oslonca. Zbog toga se do
polovine vretena nalazi desni, a od polovine levi navoj. Iz uslova same konstrukcije, oba navoja
moraju imati isti korak.
 Šema opterećenja vretena
Šema opterećenja vretena data je na slici 4.27.

Slika 4.27.

U ovom slučaju, umesto momenta otpora klizanju u u aksijalnom ležaju, javljaju se dva momenta
otpora između navojaka vretena i navrtki n1 i n2. Iz uslova jednakosti koraka sledi da je Tn1 = Tn2.
 Brzina dizanja tereta (platforme)
Brzina navrtki
mm mm
v  p  n  5  20  100  1,667
min s
Trenutni položaj dizalice prikazan je na slici 4.28.a, a položaj dizalice nakon vremena t = 1 min
prikazan je na slici 4.28.b.

163
 a) b)
Slika 4.28.
Za trenutni položaj (položaj a) važi:
170
l  2  589 mm
tg30
170
c  340 mm
sin 30
Za položaj dizalice nakon vremena t = 1 min (položaj b) važi:
389
  arccos 2  55,1
c
h  c  sin   279 mm
Visina dizanja za t = 1 min
x/2 = h - 170 = 109 mm  x = 218 mm
Odatle sledi da je brzina dizanja platforme iz datog položaja
mm
v p  218
min
U ovom sličaju visina dizanja 218 mm dostiže se za t = 1 min, dok je u prethodnom zadatku za istu
visinu bilo potrebno duplo više vremena t = 2 min.

Zadatak 4.2.8.
Na slici 4.29. je prikazana prosta presa sa diferencijalnim navojem (različiti navoji sa oba kraja). Sila
na ručici je F = 150 N, a deluje na rastojanju lr = 150 mm. Potrebno je:
a) Odrediti silu presovanja.
b) Odrediti brzinu deformisanja, ako je broj obrtaja vretena n = 15 min-1.
c) Odrediti dužinu katete zavara kojim se pričvrščuje ručica.

164
 Slika 4.29.

Rešenje
a) Određivanje sile presovanja
Šema opterećenja vretena data je na slici 4.30.

Slika 4.30.

Do presovanja dolazi zahvaljujući različitim koracima navoja. Naime, leva stezna ploča se duplo brže
kreće od desne.
Sila presovanja jednaka je polovini sile zatezanja koja se javlja u vretenu. razlog je taj što ova presa
najbolje funkcioniše kada se istovremeno presuju dva predmeta, a tada se sila deli na dva dela:
F
Fp  z
2
Ukupan moment na ručici
T  Fr  l r  150  150  22500 Nmm
Moment otpora iz među navojaka vretena i desne stezne ploče (desna stezna ploča se zapravo udaljava
odnosno "odvija" od presovanog predmeta pa je formula izmenjena)
Tn1  Fz  21  tg1   n 
d
2
Srednji prečnik se mora izračunati pošto je u pitanju metrički navoj sitnog koraka:
d 21  d  0,6495  P1  20  0,6495  1  19,35 mm

165
 P1 1
1  arctg  arctg  0,94
d 21   19,35  
 n  arctg   arctg 0,14  7,9696  7,97

 tg1   n 
d 21
Napomena: Da je u desnoj steznoj ploči narezan levi navoj, obrazac bi bio Tn1  Fz 
2
pošto bi se tada i desna stezna ploča kretala prema presovanom predmetu odnosno zavrtala za njega.
Moment otpora između vretena i leve stezne ploče
Tn 2  Fz  22  tg 2   n 
d
2
Srednji prečnik se mora izračunati pošto je u pitanju metrički navoj sitnog koraka:
d 22  d  0,6495  p 2  20  0,6495  2  18,701 mm
p 2
 2  arctg 2  arctg  1,95
d 22   18,701 
Ukupan moment na ručici može se izračunati kao
T  Tn1  Tn 2  Fz  21  tg1   n   Fz  22  tg 2   n 
d d
2 2
Odavde sledi da je sila zatezanja u vretenu
2T
Fz 
d 21  tg 1   n  d 22  tg 2   n 
2  22500
Fz 
19,35  tg 0,94  7,97  18,701 tg1,95  7,97
Fz  7955 N
Sila presovanja
F 7955
Fp  z   397,5 N  3,98 kN
2 2
Napomena: Nakon određivanja aksijalne sile zatezanja u vretenu (Fz) lako se mogu proveriti naponi u
pojedinim presecima vretena, ali to se u ovom zadatku ne traži. Osim toga, moguće je, prema datim
obrascima izvršiti dimenzionisanje vretena za neku propisanu maksimalnu silu presovanja.

b) Određivanje brzine deformisanja

Brzina deformisanja je zapravo brzina kretanja alata prema radnom predmetu. U ovom slučaju, ona
predstavlja razliku brzina leve i desne ploče:
mm
v def  v L  v D  p l  n  p d  n  2  20  1  20  20
min

c) Određivanje dužine katete zavara

Prikaz zavarenog spoja dat je na slici 4.31.

Slika 4.31.

166
Naponi na granici tečenja za Č0545 (Prilog 1.1.)
N
- normalni:  T  280
mm 2
N
- tangentni  T  0,6   T  168
mm 2
Faktor oblika zavara (ugaoni zavar)
1  0,65 (Prilog 3.1.)
Dozvoljeni napon osnovnog materijala
 168 N
 doz  T   84
S 2 mm 2
Dozvoljeni napon zavara
N
 doz,zav  1   doz  0,65  84  54,6
mm 2
Zavareni spoj je opterećen momentom uvijanja T = 22500 Nmm
Potreban polarni otporni moment
T 22500
Wop    412 mm 3
 doz,zav 54,6
Polarni otporni moment za prstenasti poprečni presek

Wo 
 
D4  d 4  
16  D
Veliki prečnik D se određuje iterativno:
za D  30 mm  Wo  4252 mm 3  412 mm 3
za D  25 mm  Wo  1810 mm 3  412 mm 3
za D  23 mm  Wo  1022 mm 3  412 mm 3
Nema smisla ili na manje prečnike D. Usvaja se varijanta D = 25 mm, pa je kateta zavara:
D  d 25  20
k   2,5 mm što sigurno zadovoljava.
2 2

Zadatak 4.2.9.
Na slici 4.32. prikazana je dvostrana zavojna presa sa dva zavojna vretena (jedno levo) sa navojem
Tr 36 x 6. Vretena dobijaju pogon preko navrtki koje su ujedno i glavčine zupčanika z2. Zupčanici z1
daju pogon ovoj presi preko elektro motora sa reduktorom. Poznato je:
 brzina presovanja v = 0,8 m/min
 prenosni odnos zupčastog para i1,2 = 3
 broj elektro motora nem = 1500 min-1
 sila presovanja F = 10 kN
 ukupan stepen iskoriščenja ležaja ηL = 0,94.
Potrebno je odrediti:
a) Broj obrtaja vratila I.
b) Prenosni odnos reduktora.
c) Snagu elektro motora.
d) Smer obrtanja vratila I prilikom presovanja.

167
 Slika 4.32.
Rešenje
a) Broj obrtaja vratila I
Pošto se oba vretena prilikom presovanja zavrću prema radnom predmetu, to znači da svako od njih
v
treba da ima brzinu . Prema tome, brzina jednog vretena je:
2
v 0,8 m mm
v1v    0,4  400
2 2 min min
Na osnovu toga, broj obrtaja svakog vretena je
v 400
n v  1v   66,67 min 1
p 6
Broj obrtaja vratila I
n I  i  n v  3  66,67  200 min 1

b) Prenosni odnos reduktora

n 1500
i R  em   7,5
nI 200

c) Snaga elektro motora

Snaga na vretenu
0,8
Pv  F  v  10   0,133 kW
60
Snaga elektro motora
Pv 0,133
Pem    0,154 kW
L  z  R 0,94  0,982  0,96
2

d) Smer obrtanja vratila I prilikom presovanja

Smer obrtanja vratila I prilikom presovanja prikazan je na slici 4.33.

Slika 4.33.

168
 4.3. ZAVRTNJEVI III GRUPE

Zadatak 4.3.1.
Skicirati i objasniti deformacioni dijagram veze koja se ostvaruje pomoću zavrtnjeva III grupe.

Rešenje
Kao što je već rečeno, zavrtnjevi III grupe su izloženi zatezanju i uvijanju, ali su, za razliku od
zavrtnjeva II grupe, dodatno izloženi zatezanju usled dejstva spoljne sile u radu. Tipični primeri su
zavrtnjevi koji se koriste za vezu poklopca sa cilindrom klipnih mašina (ili drugih sudova) i spajanje
cevi sa obodom. U ovakvim vezama često se zahteva hermetičnost što uslovljava ubacivanje zaptivača
između spojenih delova (ploča) i predhodno pritezanje zavrtnjeva. Na kraju pritezanja, u zavrtnju se
stvara unutrašnja sila Fo. Usled te sile zavrtanj se izduži za dužinu 1:
Fo  c1   1
Istovremeno, sila Fo sabija ploče koje se skrate za dužinu  2 :
Fo  c 2   2
c1 i c 2 su konstantne materijala odnosno elemenata sloja (krutost)
Ove definicije mogu se predstaviti grafčki (slika 4.34.):

Slika 4.34.

Kada počne da deluje sila u radu Fr , dolazi do dodatnog zatezanja u zavrtnju koji se dodatno izduži za
dužinu  pa je ukupno izdiženje zavrtnjeva  1   . Ovom izduženju odgovara sila F1.
Istovremeno, dolazi do rasterećenja ploča, odnosno njhovog izduženja za  pa će ukupna
deformacija (skraćenje) ploča biti  2   . Ovoj vrednosti skraćenja ploča odgovara sila F2 . Dakle,
nakon dejstva sile u radu Fr , dolazi do povećanja sile zatezanja u zavrtnju od Fo do F1 , a u pločama
dolazi do smanjenja sile pritiska od Fo do F2 .
Za proračun zavrtnjeva III grupe merodavna je sila F1 . Ona je manja od zbira sile usled predhodnog
pritezanja i sile u radu F1  F0  Fr  . Vrednost sile F1 može se odrediti preko dijagrama na slici 4.35.

169
 Slika 4.35.

Sa slike 4.35. se mogu uočiti sledeće zavisnosti od značaja za proračun ove grupe zavrtnjeva:
Fr  F1  F2  Fr  Fp    c1  c 2 
c1
Fr  F1  F0  c1     Fr
c1  c 2
Fp  Fr  Fr  c 2  
F1  F0  Fr
F2  F1  Fr  Fr  Fp
Treba napomenuti da u vezama pomoću zavrtnjeva III grupe treba težiti da se koristi manji broj
zavrtnjeva većeg prečnika jer oni bolje podnose predhodno pritezanje. Naravno, ovo važi ako ne
postoje neka druga konsturktivna ograničenja.

Zadatak 4.3.2.
Izvršiti dimenzionisanje i proračun zavtnjeva za vezu poklopaca sa cilindrom klipnog kompresora.
Poznato je:
- materijal zavtnjeva Č4.6
- materijal pokolpca i cilindra SL25
- unutrašnji prečnik cilindra D  400 mm
- prečnik osnog kruga zavrtnjeva D o  480 mm
- spoljni prečnik D s  530 mm
- pritisak pare p  6 bar
- debljina poklopca b p  20 mm
- debljina ruba cilindra b c  22 mm
- visina zaptivača h z  2 mm
- visina podmetača h p  2,5 mm
Nacrtati deformacioni dijagram promene sile u radu.

170
 Slika 4.36.
Rešenje
 Određivanje prečnika zavrtnjeva
Lučni razmak između zavrtnjeva na osnom krugu Do
e max  150 mm  za poklopce klipnih mašina sa pritiskom fluida do 10 bar
e max  150 mm  za poklopce klipnih mašina sa pritiskom fluida iznad 10 bar
e  140 mm  usvojeno
Broj zavrtnjeva za vezu poklopca sa cilindrom
  D o   480
z   10,77
e 140
z 12  usvojeno
Stvarna veličina lučnog razmaka između zavrtnjeva
  D o   480
e   125,6 mm
Z 12
D2  
Površina izložena pritisku pare je veća od vrednosti pošto para prodire u zaptivač. Tako je
4
prečnik aktivne površine
D ap    (D o  D)  D  0,23  (480  400)  400  418mm
  (0,2  0,3)  korekcioni faktor
Ukupno opterećenje na sve zavrtnjeve (sila u radu)
2
D ap  0,418  
Fru  p  6  10 5  82337 N
4 4
Sila u radu na jednom zavrtnju
F 82337
Fr  ru   6861 N
Z 12
Prečnik jezgra zavrtnja (empirijski obrazac za dimenzionisanje zavrtnjeva III grupe)
d 3    Fr  0,005  1,43  10 4  6861  0,005  0,0168 m  16,8 mm
  faktor izrade:
  1,27  10 4  za vrlo tačnu izradu
  1,43  10 4  za prosečno tačnu izradu (najčešće)

171
  1,58  10 4  za slabu izradu
Ovoj vrednosti odgovara prva veća standardna d 3  16,933 mm (Prilog 4.2.), odnosno nazivni prečnik
zavrtnja je d  20 mm , površina jezgra A 3  225 mm 2 , ugao nagiba zavojnice   2,48 o , srednji
prečnik d 2  18,376 mm .

 Provera napona prema dijagramu za dozvoljene napone na zatezanje zavrtnjeva III grupe
Dozvoljena vrednost napona na zatezanje za Č4.6.
kN N
 doz  4,1 2  41 (Prilog 4.6.)
cm mm 2
Ova vrednost se koriguje faktorima 1 i  3
1  faktor izrade:
1  0,9  za precizno izrađene zavojnice
1  0,8  za prosečno izrađene zavojnice (najčešće)
1  0,7  za loše izrađene zavojnice
 3  faktor radnog fluida:
 3  1  za vodu do 120oC
 3  0,8  za gasove i vodenu paru do 300oC
 3  0,64  za pregrejanu vodenu paru do 400oC
Stvarna vrednost dozvoljenog napona
N
 doz,s  1   3   doz  0,8  0,8  41  26,24
mm 2
Radni napon od zatezanja u jednom zavrtnju
F 6861 N N
r  r   30,5 2
  doz,s  26,24
A3 225 mm mm 2
Zbog toga se mora uzeti prvi veći zavrtanj (I stepen prioriteta - Prilog 4.2.):
d  24mm, d 3  22,051mm, H 1  1,624mm, d 2  22,051mm, A 3  324mm 2 , P  3mm,   2,48 o .
Tada je radni napon
F 6861 N N
r  r   21,17 2
  doz,s  30,72  (za d  24 mm sa dijagrama)
A 3 324 mm mm 2

 Određivanje krutosti elemenata spoja

Krutost zavrtnja (prema približnom, skraćenom proračunu)
1 1  ls l 
    r 
C1 E Z  A s A 3 
N
E Z  2,1  10 5  modul elastičnosti materijala zavrtnja - čelik (Prilog 1.1.)
mm 2
l s  l r  l Z , l Z  dužina stabla zavrtnja izložena zatezanju
l 19
l Z  b c  h z  b p  h p  n  22  2  20  2,5   56 mm
2 2
l n  19 mm  visina navrtke za navoj M24
l s  35 mm  dužina nenarezanog dela stabla (usvojeno)
l r  l Z  l s  56  35  21 mm  dužina narezanog dela stabla zavrtnja
d 2   24 2  
AS    452 mm 2  površina stabla zavrtnja
4 4
A 3  324mm 2  površina jezgra zavrtnja (dela na kome je narezan navoj)

172
 1 1  35 21  5 mm
     0,0677  10
C1 2,1  10  452 324 
5
N
N
C1  1,477  10 6
mm
Krutost podloge (prema približnom, skraćenom proračunu)
Ep
C2  Ap 
lp
A p  pritisnuta površina ploča po jednom zavrtnju
2
 DS  D 
2
 530  400 
     
 2  do   
2
2  27 2  
Ap      2745 mm 2
4 4 4 4
d o  27 mm  prečnik otvora za zavrtanj M24 (obična izrada – tabela )
N
E p  1  10 5  modul elastičnosti materijala poklopca - SL (Prilog 1.1.)
mm 2
l p  dužina merodavna za proračun kutosti podloge. U ovom slučaju je:
l p  b c  h Z  h p  22  2  20  44 mm
1  10 5 N N
C 2  2745   6238636  6,239  10 6
44 mm mm

 Određivanje sile predhodnog pritezanja

Sila predhodnog pritezanja ima bitan uticaj na ispravno funkcionosanje sklopa. Ona ja ograničena
svojom minimalnom i maksimalnom vrednošću Fo min  F  Fo max . Minimalna sila predhodnog
pritezanja je ona koja bi nakon dejstva sile u radu dovela do razdvajanja ploča. To se ne sme dozvoliti
pa je:
C2 6,239  10 6
Fo  Fo min   Fr   6861  5550 N
C1  C 2 1,477  10 6  6,239  10 6
Maksimalna sila predhodnog pritezanja je ona koja bi u materijalu zavrtanja izazvala plastične
deformacije što se takođe ne sme dozvoliti. To je sila Fo max  A 3   T. Zbog sigurnosti se usvaja
Fo  Fo max  0,5  0,75A 3   T.  0,5  0,75  324240  (38880  58320) N
N
 T  240  napon na granici tečenja za Č4.6 (Prilog 4.1.)
mm 2
Sila predhodnog pritezanja se može usvojiti prema empirijskim preporukama što se često koristi, a
vrednost sile predhodnog pritezanja je tada realna. Tako će biti:
Fo  (5  7)  Fr  (5  7)  6861  (30400  42560) N
Na osnovu svega izloženog, usvaja se
Fo  40000 N

 Provera na osnovu deformacionog dijagrama

Priraštaj sile zatezanja u zavrtnju
C1 1,477  10 6
F   Fr   6861  1314 N
C1  C 2 1,477  10 6  6,239  10 6
Najveća sila u zavrtnju
F1  Fo  Fr  40000  1314  41314 N
Najveći napon od zatezanja u zavrtnju (pri dejstvu radne sile)
F 41314 N
 max  1   128
A3 324 mm 2

173
Stepen sigurnosti od zatezanja u zavrtnju

 1,87  1,25  1,6
240
S  T 
 max 128
Zavrtnjevi III grupe su izloženi i uvijanju. Uvijanje zavrtnja nastaje usled otpora između zavojaka
zavrtnja i navrtke prilikom predhodnog pritezanja. Pri tome je zavrtanj izložen momentu uvijnja.
d 22,051
Tn  Fo  2  tg (   n )  40000   tg(2,48 o  7,97 o )  81340 Nmm
2 2
 n  arc tg  n  agc tg 0,14  7,97 o
Napon od uvijanja u zavrtnju
16  T 16  81340 N
u  3 n   50
d 3   20,32   3
mm 2
Stepen sigurnosti od uvijanja

 3  1,25  1,6
250
S  T 
 max 50
Ukupan stepen sigurnosti zavrtnja u radu
S S 1,87  3
Su      1,58  (1,25  1,6)
S  S 
2 2
1,87 2  3 2

 Provera pritiska u navrtki

Broj aktivnih zavojaka
l 19
z  n   6,333
P 3
l n  19 mm  visina navrtke za navoj M24 (Prilog 4.4.)
Površinski pritisak u zavojcima navrtke
F1 41314 N
p   58
z    d 2  H1 6,333    22,051  1,624 mm 2
Pošto zavrtanj i navrtka nisu u stalnom pokretu, dozvoljeni napon na pritisak za materijal navrtke
može se odrediti na sledeći način:
N  240 N
Č 4   T  240 2
(Prilog 4.1.)  p doz  T   80
mm S 3 mm 2
Dozvoljeni napon na pritisak u navrtki
N
p doz,nav  1  p doz  0,8  80  64 , gde je: 1  0,8 - faktor izrade za prosečnu izradu navoja.
mm 2
S obzirom da je p doz,nav  p ,navrtka će izdržati površinski pritisak.

 Crtanje deformacionog dijagrama promene sile u radu

Sila predhodnog pritezanja
Fo  40000 N
Sila u radu na jednom zavrtnju
Fr  6861 N
Priraštaj sile zatezanja u zavrtnju
Fr  1314 N
Smanjenje pritiska u pločama
Fp  Fr  Fr  6861  1314  5547 N
Najveća sila u zavrtnju
F1  Fo  Fr  40000  1314  41314 N
Pritisak u pločama u toku dejstva sile
F2  F1  Fr  41314  6861  34453 N

174
Izduženje zavrtnja nakon pritezanja
F 40000
1  o   0,0271 mm  27,1m
C1 1,477  10 6
Sabijanje ploča nakon pritezanja
F 40000
2  o   0,00641 mm  6,41m
C 2 6,239  10 6
Dodatno izduženje zavrtnja usled dejstva sile u radu
Fr 6861
    0,00089 mm  0,89 m  0,9 m
C1  C 2 (1,477  6,239)  10 6
Ukupno izduženje zavrtnja
 1    27,1  0,9  28 m
Ukupno skraćenje ploča
 2    6,41  0,9  5,51 m
Sve ove veličine mogu se grafički prikazati u razmeri (slika 4.37.). U ovom slučaju priraštaj sile je
relativno mali, pre svega zbig velike krutosti podloge.

Slika 4.37.

Zadatak 4.3.3.
Dve cevi spojene su pomoću prirubnica i zavrtnjeva (slika 4.38.). Kroz cev protiče voda temperature
t v  15 o C i maksimalnog pritiska p  3 bar . Pri dejstvu ovog pritiska, propisano je da sila u
prirubnici ne sme biti manja od F2  8 kN .Dodatni uslov je da krutost zavrtnja iznosi trećinu od
1
krutosti ploča (prirubnica): C1   C 2 .
3
Poznati su i sledeći podaci:
- broj zavrtnjeva z  8
- dimenzije zavrtnjeva M16  2
- materijal zavrtnjeva Č 6.8
- dimenzije sa slike 4.38.:
D  80mm, D 0  160mm, D ap  100mm, D s  205mm , b p  20mm , b z  2mm , b u  2mm , l p  2mm

175
Potrebno je:
a) Odrediti silu predhodnog pritezanja.
b) Proveriti napone u zavrtnjevima.
c) Proveriti pritisak u navrtkama.
d) Nacrtati deformacioni dijagram veze.
e) Odrediti silu na ključu za postizanje predhodnog pritzanja.

Slika 4.38.

Rešenje
a) Određivanje sile predhodnog pritezanja
Ukupno opterećenje na sve zavrtnjeve (sila u radu)
2
D ap  0,1  
Fru  p  30  10 5  23562 N
4 4
D ap  aktivna površina spoja izložena pritisku (usvaja se D ap  100 mm  do polovine zaptivača)
Sila u radu na jednom zavrtnju
F 23562
Fr  ru   2946 N
z 8
Priraštaj sile zatezanja u zavrtnju
C1 C1 1 1
Fr   Fr    Fr   2946  736 N
C1  C 2 C1  3C1 4 4
1
C1   C 2  C 2  3  C1
3
Najveća sila u zavrtnju
F1  F2  Fr  8000  2946  10946 N
Sila predhodnog pritezanja jednog zavrtnja
Fo  F1  Fr  10946  736  10210 N

176
b) Provera napona u zavrtnjevima
Karakteristike materijala zavrtnja Č 6.8 (Prilog 4.1.):
N
 T  480
mm 2
N
 T  300
mm 2
Karakteristike zavrtnja M16  2 (Prilog 4.2.):
A 3  144mm 2 , d  20mm, P  2mm , d 2  14,701mm , d 3  13,546mm ,   2,48 o , H 1  1,083mm
Najveći napon od zatezanja u zavrtnju (pri dejstvu radne sile)
F 10210 N
 max  1   70,9
A3 144 mm 2
Stepen sigurnosti na zatezanje
 480
S  T   6,7  (1,25  1,6)
 max 70,9
Pošto je dobijeni stepen sigurnosti mnogo veći nego što je potrebno, konstruktor može da preduzme
jednu ili više sledećih akcija:
1) smanjenje broja zavrtnjeva uz isti prečnik zavrtnjeva,
2) smanjenje prečnika zavrtnjeva uz isti broj zavrtnjeva,
3) usvajanje slabijeg materijala zavrtnjeva.
Koja će se akcija preduzeti zavisi od ostalih konstruktivnih uslova. U ovom slučaju, kada uslovi nisu
poznati, najbolje rešenje je da se smanji broj zavrtnjeva na z  6 . Tada će po istom postupku biti:
N
z  6, Fr  3927 N, Fr  982N, F1  11972N, Fo  10946N,  max  82,8 , S   5,79  (1,25  1,6)
mm 2
Kako je dobijeni stepen sigurnosti ponovo velik može se usvojiti slabiji (jeftiniji) materijal zavrtnja. U
tom slučaju će biti:
N
Materijal zavrtnja Č 4.6   T  240
mm 2
N
 T  150
mm 2
N
z  6, Fr  3927 N, Fr  982 N, F1  11972 N, Fo  10946 N,  max  82,8 , S   2,89  (1,25  1,6)
mm 2
Ova veličina bi se mogla usvojiti.
Moment uvijanja zavrtanja prilikom predhodnog pritezanja
d 14,701
Tn  Fo  2  tg(   n )  10210   tg(2,48 o  7,97 o )  13842 Nmm
2 2
 n  arc tg  n  agc tg 0,14  7,97 o
Napon od uvijanja u zavrtnju
16  T 16  13842 N
u  3 n   28,4
d 3   13,546   3
mm 2
Stepen sigurnosti od uvijanja

 5,28  1,25  1,6
150
S  T 
 max 28,4
Ukupan stepen sigurnosti
S S 2,89  5,28
Su      2,53  (1,25  1,6)
S  S 
2 2
2,89 2  5,28 2

177
c) Provera pritiska u navrtki
Broj aktivnih zavojaka
l 16
z  n  8
P 2
l n  16 mm  visina navrtke za navoj M20 (Prilog 4.4.)
Površinski pritisak u zavojcima navrtke
F1 11927 N
p   32,7
z    d 2  H1 8    14,701  1,083 mm 2
Pošto zavrtanj i navrtka nisu u stalnom pokretu, dozvoljeni napon na pritisak za materijal navrtke
može se odrediti na sledeći način:
N  240 N
Č 4   T  240 2
(Prilog 4.1.)  p doz  T   80
mm S 3 mm 2
Dozvoljeni napon na pritisak u navrtki
N N
p doz,nav  1  p doz  0,8  80  64 2
 p  32,7  navrtka će izdržati površinski pritisak.
mm mm 2
1  0,8 - faktor izrade za prosečnu izradu navoja.

d) Crtanje deformacionog dijagrama promene sile u radu

Prethodno određeno:
Sila predhodnog pritezanja
Fo  10946 N
Sila u radu na jednom zavrtnju
Fr  3927 N
Priraštaj sile zatezanja u zavrtnju
Fr  982 N
Najveća sila u zavrtnju
F1  11927 N
Pritisak u pločama u toku dejstva sile
F2  8000 N
Krutost zavrtnja (prema skraćenom proračunu)
1 1  ls l  1  30 24,5  5 mm
    r       0,15210
C1 E Z  A s A 3  2,1  10  201 144 
5
N
N
C1  657500
mm
l z  dužina stabla zavrtnja izložena zatezanja
ln 13
lz  2  bp  2  bu  bz  lp   2  20  2  2  2  2   54,5 mm
2 2
l s  30 mm  dužina nenarezanog dela stabla zavrtnja
l r  l z  l s  24,5 mm  dužina narezanog dela
A s  201 mm 2  površina nanarezanog dela
A 3  144 mm 2  površina narezanog dela
Krutost podloge (dela prirubnice)
N
C 2  3  C1  3  657500  1972500
mm
Izduženje zavrtnja nakon pritezanja
F 10946
1  o   0,01665 mm  16,65 m
C1 657500

178
Sabijanje ploča nakon pritezanja
F 10946
2  o   0,00555 mm  5,55 m
C 2 1972500
Dodatno izduženje zavrtnja usled dejstva sile u radu
Fr 3927
    0,0015 mm  1,5 m
C1  C 2 657500  1972500
Sve ove veličine mogu se grafički prikazati u razmeri (slika 4.39.).

Slika 4.39.

e) Određivanje sile na ključu radi postizanja predhodnog potrebnog pritezanja

Srednji prečnik dodira između navrtke i podmetača
1 d 3  d 3u 1 24 3  183
r   s2    10,57 mm
3 d s  d 2u 3 24 2  18 2
d s  s  24 mm  dimenzija navrtke za M16 (spoljni prečnik dodira navrtke i podmetača - Prilog 4.4.)
d u  d  2  16  2  18 mm  unutrašnji prečnik dodira navrtke i podmetača (du = Do - Prilog 4.4.)
Moment otpora klizanju na dodirnoj površini navrtke i podmetača
T  F  r  Fo    r  10946  0,14  10,57  16200 N
Ukupan moment na ključu potreban za postizanje sile predhodnog pritezanja
TK  Tn  T  13842  16200  30042 Nmm
Sila na ključu
T 30042
FK  K   125N
lK 240
l K  (15  21)  d  15  16  240 mm

179
 4.4. ZAVRTNJEVI IV GRUPE

Zadatak 4.4.1.
Objasniti princip prenošenja poprečnih sila kod podešenih i nepodešenih zavrtanjskih veza.

Rešenje
Kao što je već rečeno, zavrtnjevi IV grupe su izloženi poprečnim silama. Zavrtnjevi IV grupe mogu
biti podešeni i nepodešeni.
Kod podešenih zavrtnjeva (slika 4.40.a), zavrtanj i otvor za zavrtanj su istog prečnika, čak se može
javiti i blagi preklop. Usled toga, ovi zavrtnjevi prenose poprečnu silu preko stabla zavrtnja pa su
izloženi smicanju. Dimenzionisanje zavrtnjeva vrši se tako što se odredi površina stabla zavrtnja:
Fs
A
x   doz
gde je: Fs  poprečna sila na jednom zavrtnju.
x – broj preseka na zavrtnju koji su izloženi smicanju (na slici 4.40.a, x  1 )
 doz  dozvoljeni napon na smicanje
U ovakvim vezama obično učestvuje veći broj zavrtnjeva, pa se ukupna poprečna sila raspoređuje na
svaki od njih:
F
Fs  su   R
z
gde je: z – broj zavrtnjeva
 R  faktor neravnomernosti rada koji uzima u obzir nejednaku raspodelu ukupne poprečne sile na sve
zavrtnjeve. Do toga dolazi usled grešaka pri izradi i neravnomernih opterećenja. Ovaj faktor obično se
kreće u granicama:  R  (1,5  2) .
Prečnik stabla zavrtnja (ponekad se radi sigurnosti računa sa srednjim prečnikom zavrtnja) iznosi
4A 4  Fs
d , odnosno d 
 x   doz  
Zatim se usvaja prva veća standardna vrednost nazivnog prečnika zavrtnja. Kod podešenih zavrtnjeva
potrebno je proveriti površinski pritisak između stabla zavrtnja i zidova otvora
F
p  s  p doz
db
gde je: b – suma širina ploča opterećenih silom Fs u jednom smeru. Pri tome se uzima manja vrednost
od dva zbira ovih širina (dva smera poprečne sile).
Kod nepodešenih zavrtnjeva (slika 4.40.b) otvor za zavrtanj je veći od prečnika zavrtnja d o  d  .
Porečna sila se prenosi pomoću sile trenja na dodirnim površinama ploča. Sila trenja se ostvaruje
potrebnim predhodnim pritezanjem zavrtnjeva koji su usled toga izloženi zatezanju. Uzdužna sila (sila
zatezanja) u jednom zavrtnju iznosi:
F
Fz  s
i
gde je: Fs  poprečna sila na jednom zavrtnju. Nepodešeni zavrtnjevi se mogu primenuti samo u
slučaju statičkih opterećenja jer može doći do proklizavanja. Zbog toga se ne uzima u obzir
F
neravnomernost rada pa je: Fs  su
z
  koeficijent trenja na dodirnim površinama, kreće se u granicama   (0,1  0,2)
i – broj dodirnih površina između spojenih delova. Vrednost i je analogna vrednosti x kod podešenih
zavrtnjeva.
Prečnik jezgra zavrtnja izračunava se prema zatezanju:

180
 4  Fz
d3 
   doz
Zatim se usvaja prva veća standardna vrednost prečnika jezgra zavrtnja čime je zavrtanj definisan.
Nepodešeni zavrtnjevi slabo podnose promenljivo opetrećenje jer može doći do proklizavanja veze što
nije dozvoljeno.

Zadatak 4.4.2.
Za vezu dva preklopna lima upotrebljena su tri zavrtnja M8. Materijal zavrtnjeva je Č 5.6. Spoj
prenosi poprečnu silu F = Fsu = 8 kN. Proveriti napone u zavrtnjevima sa stepenom sigunosti S = 2,
ako se za ovu vezu upotrebe:
a) podešeni zavrtnjevi (slika 4.40.a)
b) nepodešeni zavrtnjevi (slika 4.40.b)

F = 8 kN F = 8 kN
 

 
F = 8 kN F = 8 kN

b
b

a) b)
Slika 4.40.
Rešenje
Karakteristike materijala zavrtnjeva Č5.6 (normalni i tangentni napon na granici tečenja)
N N
 T  300 2
;  T  200 (Prilog 4.1.)
mm mm 2
Dozvoljeni naponi na zatezanje i smicanje
 300 N  200 N
 doz  T   150 2
:  doz  T   100
S 2 mm S 2 mm 2
a) Provera napona ako su zavrtnjevi podešeni
Poprečna sila na jednom zavrtnju
F 8000
Fs  su   R   1,8  4800 N
z 3
 R  1,8  usvojeni faktor neravnomernosti rada
Radni napon od smicanja poprečnog preseka zavrtnja
4  Fs 4  4800 N N
r    95,5   doz  100 (Provera zadovoljava!)
x  d   1 8  
2 2
mm 2
mm 2

181
Napomena: ovde postoje još dve alternative zadatka:
4  Fs
2. Nepoznat je prečnik zavrtnja. Tada se na isti način odredi Fs, a zatim prečnik: d = ,i
x     doz
usvoji se prva veća standardna vrednost za prečnik d (Prilog 4.2.).
x  d 2     doz
3. Traži se maksimalna poprečna sila kojom se može opteretiti spoj. Tada bi bilo: Fs  ,
4
F z
a ukupna sila bi bila Fsu  s .
R
b) Provera napona ako su zavrtnjevi nepodešeni
Sila zatezanja u jednom zavrtnju koja nastaje usled predhodnog pritezanja
F F 8000
Fz  s  su   14815 N
  i z    i 3  0,18  1
  0,18  usvojeni koeficijent trenja na dodirnim površinama (pretpostavlja se da je obrada gruba)
Radni napon od zatezanja u zavrtnju
4F 4  14815 N N
r  2 z   451   doz  150 (Provera ne zadovoljava!)
d 3   6,466  
2
mm 2
mm 2
d 3  6,466 mm  prečnik jezgra zavrtnja M8
Napomena: ovde postoje još dve alternative zadatka:
4  Fz
2. Nepoznat je prečnik zavrtnja. Tada se na isti način odredi Fz, a zatim prečnik: d 3  ,i
   doz
usvoji se prva veća standardna vrednost za prečnik d3 (Prilog 4.2.).
d     doz
2
3. Traži se maksimalna poprečna sila kojom se može opteretiti spoj. Tada bi bilo: Fz  3 ,a
4
ukupna sila bi bila Fsu  Fz  z    i .
Zaključak: za isti prečnik zavrtnja i druge radne uslove, podešeni zavrtnjevi mogu preneti mnogo veće
poprečne sile. Osim toga, podešeni zavrtnjevi ne zahtevaju predhodno pritezanje i nisu toliko osetljivi
na promenljiva opterećenja. Iz svega toga proističe da podešeni zavrtnjevi imaju značajne vrednosti u
odnosu na nepodešene zavrtnjeve zbog kojih se mnogo češće primenjuju. Jedini njihov nedostatak (ne
toliko ozbiljan) je što zahtevaju preciznu izradu otvora za zavrtnjeve.

Zadatak 4.4.3.
Nosači na slici 4.41. nastavljeni su sa po jednim podešenim zavrtnjem, d = 12 mm. Broj smicajnih
kN
površina je x = 1. Ako je dozvoljeni napon na smicanje  doz  8 , naći intenzitet sile F.
cm 2

Slika 4.41.

182
Rešenje
Dozvoljeni napon na smicanje
kN N N
 doz  8 2
 8000 2
 80 ,
cm cm mm 2
Maksimalno moguća poprečna sila na zavrtnju
x  d 2     doz 1  12 2    80
Fs   = 9043,2 N
4 4
Intenzitet sile F može se odrediti preko razlaganja sila (slika 4.42.).
F/ 2 F F
cos 30 o   Fs    F  Fs  3  9043,2  3  15644 N
Fs 2  cos 30 o
3

Slika 4.42.

Zadatak 4.4.4.
Za dve konzole ukrućene za vertikalni zid sa dva podešena zavrtnja, nazivnog prečnika d = 10 mm,
vezana je konzola prema slici 4.43. Potrebno je odrediti smicajne napone u zavrtnjevima A i B, ako je
intenzitet sile na kraju konzole F = 1 kN.

Slika 4.43.
Rešenje
Srednja konzola se može posmatrati kao greda sa dva oslonca A i B koja ima veliki prepust na čijem
kraju deluje sila F. Otpori oslonaca FA i FB zapravo predstavljaju opterećenja zavrtnjeva A i B na
smicanje (podešeni zavrtnjevi).
Otpori oslonaca prema slici 4.44.
1100
1.    M A  0 ; F  1100  FB  100  FB  F   1  11  11 kN
100
2.  Yi  0 ; FA  FB  F  11  1  10 kN

183
 Slika 4.44.

Smicajni napon u zavrtnju A

FA 4  FA 4  10000 N
A     63,69
x  A A 2  d   2  10  
2 2
mm 2
Ovde je x = 2 (na slici 4.43. se vidi da postoje dve smicajne površine)
Smicajni napon u zavrtnju B
FB 4  FB 4  11000 N
B     70,06
x  A B 2  d   2  10  
2 2
mm 2

Napomena: ovde postoje još dve alternative zadatka (radilo bi se prema FB, jer je FB > FA):
4  FB
2. Nepoznat je prečnik zavrtnja. Tada se na isti način odredi FB, a zatim prečnik: d B  ,i
x     doz
usvoji se prva veća standardna vrednost za dB, a može se usvojiti dA = dB.
x  d 2     doz
3. Traži se maksimalna sila F kojom se može opteretiti spoj. Tada bi bilo: FB  , a sila F
4
FB
bi u ovom slučaju bila (zavisi od raspona): F  .
11

Zadatak 4.4.5.
Konzola je uklještena za zid i produžena ugaonikom (slika 4.45.). Veza između ova dva dela ostvarena
kN
je pomoću dva nepodešena zavrtnja. Ako je F = 2 kN i  doz  12 , dimenzionisati ova dva
cm 2
zavrtnja.

Slika 4.45.

184
Rešenje
Opterećenja ugaonika data su na slici 4.46. Ugaonik se može smatrati polugom ili (kao u prethodnom
zadatku), gredom sa dva oslonca i velikim prepustom.

Slika 4.46.

Otpori oslonaca prema slici 4.46.

1200
1.    M 1  0 ; F  1200  F2  100  F2  F   2  12  24 kN
100
2.  Yi  0 ; F1  F2  F  24  2  22 kN
Dimenzionisanje zavrtnjeva treba izvršiti prema većoj sili, a to je sila F2 = 24 kN. Sila F2 je u stvari
poprečna sila, a uzdužna sila u stablu zavrtnja (sila zatezanja zavrtnja) iznosi:
F 24000
Fz  s   133333,33 N
  i 0,18  1
Prečnik jezgra zavrtnja
4  Fz 4  133333,33
d3    37,6 mm
   doz   120
Usvaja se standardna vrednost d3s = 39,479 mm (Prilog 4.2.), što odgovara nazivnom prečniku d = 45
mm (II stepen prioriteta). Ovaj zavrtanj može se usvojiti u oba oslonca.

Napomena: ovde postoje još dve alternative zadatka (radilo bi se prema F2, jer je F2 > F1):
4  Fz
2. Provera radnog napona. Tada se na isti način odrede F2 i Fz , a zatim radni napon:  r  ,i
d3  
2

uporedi sa dozvoljenim doz.

d 3     doz
2
3. Traži se maksimalna sila F kojom se može opteretiti spoj. Tada bi bilo: Fz  , zatim se
4
F2
nađe sila F2 = Fz , a sila F bi u ovom slučaju bila (zavisi od raspona): F  .
12

Zadatak 4.4.6.
Pokretanje vratila vrši se pomoću ručne poluge. Poluga se sastoji iz dva dela: dela 1 na kome se nalazi
glavčina sa žljebom za klin i dela 2 na kome se nalazi ručica. Ova dva dela spojena su pomoću dva
nepodešena zavrtnja (slika 4.47.). Na vratilu je potrebno ostvariti obrtni moment M V  300 Nm .
Potrebno je:
a) Dimenzionisati zavrtnjeve ako su izrađeni od Č 6.6.
b) Proveriti stepene sigurnosti zavrtnjeva.
c) Odrediti potreban moment predhodnog pritezanja.
d) Odrediti silu na ključu.

185
 Slika 4.47.
Rešenje
a) Dimenzionisanje zavrtnjeva
Potrebna sila na ručici
M 300
FR  V   300 N
l 1
Za određivanje veličina poprečnih sila na zavrtnjevima potrebno je izvršiti analizu opterećenja dela 2
na kome se nalazi ručica. Može se primeniti i sledeći postupak (slika 4.48.). Sila F R se redukuje u
tačku C (centar rastojanja između zavrtnjeva - slika 4.48b). Tako se u tački C javljaju moment MC i
sila FR (slika 4.48b). Usled dejstva ovih opeterćenja u zavrtnjevima će nastati poprečne sile F1 i F2
(slika 4.48c). Sile F1 su poprečne sile u zavrtnjevima usled sile FR, a sile F2 su poprečne sile u
zavrtnjevima usled momenta MC.

Slika 4.48.

186
Opterećenja zavrtnjeva
F 300
F1  R   150 N
2 2
 l   120 
M C  FR   l R  Z   300   600    198000Nmm
 2  2 
M 198000
F2  C   1650 N
lZ 120
Sa slike 4.48c može se uočiti da zavrtnjevi nisu jednako opterećeni. Levi zavrtanj opterećen je
poprečnom silom FSL  F2  F1 , a desni zavrtanj je opterećen poprečnom silom FSD  F1  F2 .
Merodavna sila za proračun biće veća sila FS = FSD. Prema toj sili dimenzioniše se desni zavrtanj, a
levi će se usvojiti isti kao desni zbog jednostavnije izrade i kompaktnosti konstrukcije.
Maksimalna poprečna sila u jednom (desnom) zavrtnju
FS  F1  F2  150  1650  1800 N
Sila zatezanja u jednom zavrtnju
F 1800
Fz'  s   10000 N
  i 0,18  1
U ovom slučaju bilo bi korisno povećati ovu silu zbog nepažljivog rukovanja
Fz  1,5  Fz'  1,5  10000  15000 N
Karakteristike materijala zavrtnja Č 6.6 (Prilog 4.1.)
N
 T  360
mm 2
N
 T  240
mm 2
Dozvoljeni napon na zatezanje i smicanje
 360 N
 doz  T   180
S 2 mm 2
 240 N
 doz  T   120
S 2 mm 2
Minmalna potrebna površina poprečnog preseka jezgra zavrtnja
F 15000
A 3 min  z   83,3 mm 3
 doz 180
Prema Prilogu 4.2., mogao bi se usvojiti zavrtanj M14 ( A 3  104 mm 2 ), ali je to zavrtanj II stepena
prioriteta, pa se usvaja zavrtanj M16 ( A 3  144 mm 2 ).
Ostale potrebne karakteristike (Prilog 4.2.):
d 2  14,701mm, d 3  13,546mm,   2,48 0 , d 0  18mm, S  24mm

b) Provera stepena sigurnosti

Radni napon od zatezanja
F 15000 N
r  z   104,2
A3 144 mm 2
Stvarni stepen sigurnosti od zatezanja
 360
S  T   3,45
 r 104,2
Moment otpora između navojaka zavrtnja i navrtke koji nastaje prilikom predhodng pritezanja
d 14,701
Tn  Fz  2  tg(   n )  15000   tg(2,48 o  7,97 o )  20336 Nmm
2 2
 n  arc tg  n  agc tg 0,14  7,97 o

187
Radni napon od uvijanja
16  T 16  20336 N
u  3 n   42
d 3   13,546  3
mm 2
Stepen sigurnosti od uvijanja
 240
S  T   5,7
r 42
Ukupan stepen sigurnosti
S S 3,45  5,7
Su      2,9
S  S 
2 2
3,45 2  5,7 2

c) Određivanje momenta predghodnog pritezanja

Srednji poluprečnik trenja navrtke i podmetača
D  s 18  24
r  o   10,5 mm
4 4
gde su vrednosti Do i s, za prečnik zavrtnja d = 16 mm, prema Prilogu 4.4.:
Do = 18 mm
s = 24 mm
Moment otpora klizanju na dodirnoj površini
T  F1  r    15000  10,5  0,14  23625 Nmm
Ukupan potreban moment pritezanja na ključu
TK  Tn  T  20336  23625  43961 Nmm

d) Određivanje sile na ključu za predhodno pritezanje zavrtnja

Standardna dužina ključa
l K  (15  21)  d  15  16  240 mm
Sila na ključu
T 43961
FK  K   184 N
lK 240

188