Scribd Logo
Загрузить

Добро пожаловать в Scribd!

  • Kriterijumi I Procedure Za Ugradnju Fizickih Prepreka SCAN

    Загружено:

    Jelena Mitrovic Simic
    34 просмотров10 страниц
    Strucni rad iz oblasti saobracajnog inzenjerstva

    Оригинальное название

    Kriterijumi i Procedure Za Ugradnju Fizickih Prepreka SCAN

    Авторское право

    © © All Rights Reserved

    Доступные форматы

    PDF или читайте онлайн в Scribd

    Этот документ был вам полезен?

    Это неприемлемый материал?

    Пожаловаться на этот документ
    Strucni rad iz oblasti saobracajnog inzenjerstva

    Авторское право:

    © All Rights Reserved
    Скачайте в формате PDF или читайте онлайн в Scribd
    Отметить как неприемлемый контент
    34 просмотров10 страниц

    Kriterijumi I Procedure Za Ugradnju Fizickih Prepreka SCAN

    Загружено:

    Jelena Mitrovic Simic
    Strucni rad iz oblasti saobracajnog inzenjerstva

    Авторское право:

    © All Rights Reserved
    Скачайте в формате PDF или читайте онлайн в Scribd
    Отметить как неприемлемый контент
    из 10
    is ee a = eo SSNs USES RE PRIA aoc Neeser Marri A 65 MW Welgilel coke Bottle) | | PWIA tcics Ypehusavnn on6op: ‘ap Apaxenro Paar, penn. wox.ca06. Cecdpahaa bayer Ynwseromer y Beopany ‘Aleksandar Stevanovi, P.O. TE. Fr tao, very, USA _np Topax Mnanemoeih, aun. rpah seo FfateaeoatGacyme, Yhroopate y Borpany ‘np Vrop Joravowy nan. pal. wx Trehesmean mer Cyan, Yureponery Hono Cary ‘ap Bureana ABonwacoe pwnn. wok re0n Pyrerereanawe payne, Yneparery Becrpany ‘np flejan Faspan. aun. rpah nox. Frahenmeont cymrer, Yaveepome yBerpany Milo Miadenovis, PRD. TE ‘Alo Universi, Friand ‘Ap Mupsa Nosnep, nn rpah sex. Fpaeamcm anyer, Yiveeporer yCapleny ‘Bp Mapvia Manowoscra-Tonopea, aynn. 0.206, “Teun pagyrer, Brana ‘np Borwe Ah, aun. wx C006, {Caobeaah bayer, Ywepavery Beorpay ‘np HeBolua Knexeeu, ann. ix Tex Varn sa pahemepcr0 IG, Bawa Nia Milan Ziathovie, PhO. TE University of Wyoming ‘yuan Tor, nnn. rp 9%. “IT *Ayronyesn Penime Cone" Bana Mea tup Hoenua Creeavoeyh, nnn. rpah.wex. (Cspahajar cry WAT, Beorpan ‘yuan Gaswoeun, nnn. pan won Net MacDonald, Beorran, up @ara Topo, awnn.rpah won, ST rpomaa uocta Ox, Capajno ‘Comeys Maroavi, aann. rpah wok. ‘Cwatcmeprr,Nowopes Moprna Muneveoau, ayn nox C208, Cacti baryrer, iepsery Benraay ‘Fnapnn w opronopnn ypeqnink: 0 Apaneo Fath, ya ec. “Tox ypenann: pamenae Bae, wen, acca. Sloerypa u xopestype: ip arora fobpiree Rearoar, po, ananas: Coco apyureo sa nyrese VITA ‘Anpeca penanusie: ‘Cpevosoyurto sa reve, 1221 Borpan, Kywenoauxa 257 “Ten sas: 011/248-134, Tent pac 255100242353 ‘emai gutsaobaca@igralicon Fonmunea npernnara: rave naa papa vocirica hte. Sa mortar SOEVP romepax. Nery 32 ‘econ yy poy CHT 35-102623-53 Poamaon i exioon sce jar y Saco) wary ce perpamacta a coy sacomcs we usb Hacnoana crpana: camera Tp: 060 reap wa: To bad Nyt u cao6pahaj Journal of Road and Traffic Engineering HAYUHO CTPYVH YACONIC CPNICKOF APYUTEA 3A VTEBE VIAVITA Bpoj 1 © Jattyap - Mapr 2018 « Foguia LXIV COGABEUITEISE 6p. + eyo roy acc capt y toy 208 Ge pron aco nea ct ‘apn rngouoanne ac CHT CI, TES, abn Trapt Tas Ske COBABELITENSE 6.2 Cpa apyuro se nyrene | VAVITA| y Beoracy ope TPERM CPNCKM KOHTPEC 0 VTEBAWA 115. 2018, Baue mops va ptr hongresopuevina COBABEUITERBE 6p. 9 Haye cpp scone ncaa ect rece wpa Tuer ulin warren QP star) COGABELITEIGE 6p. 4 °Y uoryoct ao 2 Bau Noa peerampans y yaconey Nr M aobpaha)y vagamy [Cpncror apy 38 myrese [IAVITA) At cre Sanitepecoasit 2a pomp, coo veebopuais woxere ptm esa pusaotraca@gnalcam OGABELITEIGE 6p. 5 (rar pcs, porary gaeepn acme Sy canta: MawapcTeo cantata, Miwcrapreo 2 Pahesmy n ypSaucau, J Jyreer Cpe’ JF Kopet pba: Vopr mop Cee: JN Ayrontese Penne Core Mweapcrm cata sesePenyre Cyne year Penybome Opn pena 3 capo} Le Tope; Mumerepcencsoboshaamencpcaspw Tope Vormepcxaamcpalpet oe; 4, Popewrasrpabeencowanuunenpaneybeomaza JP; Tpazou ceyperaper 28 ‘aoa, orp Ypbawecnso saxon Seopa, I Dapenyia vecra O61 Vcruyt Miao Ryuet, CoS COWSAFEGE doo, Epa, MotleDeral, WG, WBF, CEP doo, ‘eorpanry,Caifgatapr meray CP Beat Axaaemya AAC puspec ionops Cpe bia yr a. 7127 eupact 2, Exeprompoje, 60 Noanjesa a: ALL Bopoamany Taweao .Bosnaanyr-Bavaryr Aft Hoa Can: Boscarary A Spain 7 ir aa: AL a nyrese KoyueosyyJ.Beorpan nr Mocrepanka" ax Beara AL. Hoot Manapy MeN ixapasa aa: Syraw AD evar yes Peon! 00:0. Syren owera, AL. Syren «Yue, AD, Cpewir— Py, Spiro” a: Sugeno ‘n00. Havas, TRACE MGM Bpowe'éo, MAN Baneed" a: ony CjConags Feary, SeorpanVapcekt Beopad Ypovrpnec, How Can: nari na Enero eorpar ent Moana yn Seopa .vannt Beran: JMcrry' sanjrece aa. oora, Macy? HMC Booman; Fpaheawon eacymer Gerpaa Caososha ganmer Seca; Pymapoc-teonoun payer eopas, Tamme ayer, Yoporer Capa, Tahaan Soner Hu; Garner tena aye Hoo Cag Paro Murph -Hiccorpanes’ eorpan: Fapsawer Tyr Becpan Bi. Cora, Cranzapn, noma Beorpan, Tpaeerpon orp, Sicoa rps regerea nana Béoran J San 32 paca Hows Can Fooweraia Berga, Foon woaneepor Bec ANC uerap 38 oropi sora BXT rgjot Boor, J 28 ype rpahawwenm auras Lato ‘Sanna a ypSoncan Bosonwe, JM Meas Kpaeso, J Dypaui 38 vspamey rpane ‘Cpewcra Minpoan (xe nore) J sa yrpsenawe nies, ypSScTED Mrupake rasan CyBonue, Haciyr 38 eoaereumpany . apcenae ep aa. J a pahesee ons nnjewe Pj, Agena eran) rpra Kae Zypeny 8 rpscey nypataneaneno, nix COOP, WTGEN SRBLA doo JM Bape Bpuay PORREAL Cnt Chna oad end_ bogie copralonGRBGSOKO BOW” Seopa, MbpenviasvapapiyerursieRopaha, Taper. H. Can Lrvenpla 22 vepaney raupaveNranoncsau MJ fopenya 2a nxpanky Yous, Pyotr, Boonmenpoeet Hap, Asc constants aeons yoanvsa Bane, Lestpanse my raoparopa PERI ops noo LA FARGE, BXN ror, RO doo, Goebur, Xapucnnnpct Korgozi maura doe, Journal of Road and Traffic Engineering ‘SCIENTIFIC JOURNAL OF SERBIAN ROAD ASSOCIATION Nyt u cao6pahaj HayuHO CTPYYHH YACONMC CPNICKOF APYUTBA 3A NYTEBE Bpoj 1 Issue 4 Janyap - Mapt 2018 Tonwtia LXIV January - March 2018 * Volume 64 CADP KAS CONTENTS ras apron nn. Mian Matehoné, MSE 6 Tema Tolar pind gad, Toad Tota, PhO.CE ‘Bo oj Nar nana Bejon Mate P0.CE ‘oop Jato an pa Igo dokarvi, Ph D.C 20 Crowne Joao, ann xs Deh Sania Jaron, PRO.CE Tpenswarman nyreen 5 “Selfexplaning roads 5 430 ye ramon spans cc. Vukeagiano Ph TE 1p Banentna Bacaprh anon. coo6 Velen Basar, Ph OTE 2 Jenova Mingo Oe a0. Jelena tro Simi, PhO TE oon Pym aoa, Nenas Rosie, PRO TE 59 Sopa er, jn. Zoran Pape, PO TE evan Cayiah,nacrep an xcoob, Nonad Saul, MS TE HewaaFepycann, acre nunca, Nomanie Garon, Mo TE Kpvrepniyna x npouenype a yrpaeyebransno ‘The eteria and procedures for installation of trafic "penpera 28 yenopasavee caoSpahaja 17 calming devices 7 50 Boao Nannon suonmoxcob ‘rank, Davo, PHOTE Sep jor, re oe, Zoran Sua MCE evan Cronos eye ocrarmnowcn crysis Nemnje Stepanov B Se. siden! of posto ses Pyripaie eaanna 2a caynnsawe cua Wa TepHTOpHia Vehicle routing for garbage collection on te tertory ana Tpcrenma 25 ofthe Trestnikcity % eva ereh, uacrep nse sh ara Goa, MSE (cep na npenuaunapra ncrpanvoatea nojane Reviewing te preliminary research ofthe longitinal ranorparay acanmn cnojesia vonosose damage te carriageway inthe asphalt ayers ofa rowerpyruie 2 pavament 2 Econ Tonnes wat ocaot Bara Todo Me TE ‘ire eno aro, FilpFipoe, MScTE po larvop New, sans c08 Dalor Pai, Pd TE Bog Art, panna. Bois Ants PrOTE ‘Bpanna ao ntanxarop 6ex6ennocr cao6pahajay ‘Speed as a road safety indicator, depending onthe _geHocTH op KaTeropae ny nn06a naka 53 eatagory ofthe oad and the time of day 3 api Maneoanh act oc Nateateionie, MSeTE ‘ap pax Fra yn 06 Dratene Glave PRDTE epi, wacr..c06 Marina aki, Me TE “Awana cranona Kopncinta 0 HannaTH nyTapHHe Ha ‘Analysis of users sttudes towards toling on the ‘ayronyresia penyGnaxe Cpénje 45 Republic of Serbia motorways 45 4 gan Frau, 0b Datenko Gave PhOTE Kerapna Ta, cre Katara To suet Onvepa Ramavoarh cryRe4r Otte Carnnove, stent Yona rata ronoaosa Ha rpoumose excrnoaraunie a Impact of pavement condition on vehicle operation, 6ea6eavoct 53 costs and trafic safoty costs 58 Sparse Typ, wacep WowNau rant Drie MSeNE Aneccanap Torys uacTep .o06 Aeksandar Toi. STE sp Cootrata near, mnnomorer Seen Ger, PRO Master in Psychotony ‘itera Jo css od Jos, den Vara Cron cre na Ske, sort Mopotseeucre Gye woropinx oan Ha TepHTOpH 'Neasuring the nose emissions of motor vices in ‘pana Kparyjeus 81 thetotory of the city Kragujevac- February 2018 8 Kanowgap exynosa,ncropwia nyrapcrsa,2aHMMmEMBOCTH 7 Hosnncke secru ws nyrorpanite 6 KRITERIJUMI | PROCEDURE ZA UGRADNJU FIZICKIH PREPREKA ZA USPORAVANJE SAOBRACAJA dr Vuk Bogdanovié, dipl. inz. saobraéaja Univer u Novom Sau, Fakultet tei nauk, wuk@uns.acrs dr Valentina Basarié, dipl. ing. saobraéaja Unive u Novom Sau, Fakuettenikh nauk, plast@uns acs dr Jelena Mitrovié Simié, dipl. inz. saobraéaja Univer uNowom Sad, Fake! nih naka, mjlonag@ns a dr Nenad Ruski, dip. nz. saobraéaja Univer uNovom Sadu, Fa inh nauk, uskie@urs acs dr Zoran Papié, dipl. ind. saobraéaja Univer u Novom Sadi, Fakuet ten nauk, rjele@uns acs Nenad Saulié, master dipl. inz. saobra¢aja Univer uNovor Sau, Fake! eh nauk, nseuiouns. acs Nemanja Garunovié, master dipl. inz. saobracaja Univer uNowom Sadu, Fake! teh nauk, garnovic@un as Struéni rad Rezime: Motoma vozila omoguéavaju brainu kretanja koja éesto nije u sklady sa uslovima odvijanja saobrataja. Iz tog razioga, mere za usporavanjem vozila, primenom usporivaca, primenjuju se vise od jednog veka. Dosadasnja iskustva su pokazala da je u okvira postavijenih zakonskih okvira korisno. i ‘opravdano da gradovi, odnosno lokalne zajednice, definisu rterjume i procedure za _upotrebu usporivaéa, izbor lokacija, pokretanje procedura za njhovu ugradniy i naéin donogenja odluka. U ovom radu, na osnovu istrazivanja koja su sprovedena u Novo Sadu, bi¢e defnisani krterjumi za izgradniu usporivaéa, vrednovanje kriterjuma, postupak izbora vrste usporivaéa u zavisnosti od svrhe i karakteristika okacije i kriterjumi za izbor mikrolokaciia u okviru izabrane lokacije. Cif rada je definisanje krterjuma i rocedura koji bi, u skladu sa vazedim propisima, odgovorii na potrebe Grada Novog Sada i drugih fokainih zajednica u ovoj oblasti Kijuéne regi: usporavanje, mere, brzina, kriterijumi, vrednovanje THE CRITERIA AND PROCEDURES FOR INSTALLATION OF TRAFFIC CALMING DEVICES Vuk Bogdanovié, Ph.D. T.E. University of Novi Sad, Faculty of Tecnica Sciences, vuk@uns.acrs Valentina Basarié, Ph.D. T.E. University of Novi Sad, Faculty of Techical Sciences, plast@uns. acs Jelena Mitrovié Simié, Ph.D. T.E. University of No Sad, Faculy of Tecnical Scerces,mjtra @uns 28 Nenad Ruskié, Ph.D. T.E. University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, rruskin@uns crs Zoran Papi¢, Ph.D. T.E. University of Now Sad, Faculty of Tectical Sciences, njele@uns. acs Nenad Saulié, M.Sc. TE. nsaulie@uns ars Nemanja Garunovié, M.Sc. T.E. Univesity of Novi Sad, Faculty of Techical Sciences, arunovc@uns. acs Professional paper Abstract: Motor vehicles provide speeds that often don't comply with the traffic conditions. For this reason, the different measures have been applied for more than one century in order to regulate the driving speed. World experiences have shown that it is useful and justified for cities or local communities to define the criteria and procedures for the use of traffic calming devices, the choice of locations, the launching of procedures for their installation and decision making process. This paper presents the criteria for the installation of traffic calming devices, the evaluation of criteria, the procedure for choosing a type of devices depending on the purpose and characteristics of the site and the criteria for the selection of micro-location within the selected location. The aim of the paper is to define enteria and procedures that will respond to the needs of the City of Novi Sad and the other local communities in this area in accordance with current regulations. Key words: calming, measures, speed, criteria, evaluation 4. UvoD Za_potrebe usporavanja saobrataja_koriste se razliéite viste usporivaca i drugih tehniékih sredstva kojim se vozati primoravaju na kretanje manjom brzinom, odnosno koji sluze za kontrolu brzine kretanja_motornin vozila_na_pojedinim delovima putne i uliéne mreze. Osnovna podela usporivata saobrataja je na sredstva za upozoravanje i fiziéke prepreke koje se izgradujy na kolovozu i koje fiziéki onemoguéavaju kretanje vozila brzinama koje su veée od definisane. Fizitke prepreke se u zavisnosti od karakteristika dele na horizontalne i vertikalne. Povodi za upotrebu usporivaéa su razliit. Najéesce je to potreba da se kroz smanjenje brzine utiée na smanjenje broja saobraéajnin nezgoda, smanjenje nivoa buke, a veoma desto se koriste i kao mera za ‘ogranigavanje ili otezavanje pristupa, odnosno kao mera za demotivaciju vozata da se krecu pojedinim delovima uliéne mreze, Iskustva upotrebe usporivata u svetu su uglavnom pozitivna, u_situacijama kada je oblast njihove Uupotrebe uredena [1,2]. Medutim, da bi se ova oblast potpuno uredila, neophodno ‘je, u skladu sa potrebama i karakteristikama saobra¢ajnog sistema, planova, cilleva i strategie razvoja lokalnih zajednica, definisati_kriterjume za upotrebu usporivata. Na takav nadin stvara se osnov da se kroz objetivnu proceduru po unapred definisanim_ kriterijiumima definigu lokacije na kojima je upotreba usporivaca neophodna, odnosno da se njihova upotreba uredi i cogranii. Dakle, u okviru postaviienih zakonskih ‘okvira, korisno je i opravdano da lokaine zajednice definigu kriterjiume i procedure za _upotrebu usporivaéa, izbor lokacija, pokretanje procedura za njihovu ugradnju i nagin donoSenja odluka. By Boravioeih, Banewnva Bacapuh, Jeneka Merpoavh Cru, Hevan Pyuioh, 3opad Nanvh, Hevan Cayr, Henaisa Tapynossh Na teritorji Grada Novog Sada u dosadasnjem periodu postaviieno je vise wsta raziicith usporivaéa. Na poéetku su usporivagi postavijani stihjski, na inicjativu gradana, povod je najéesce bila incidenta situacija, najéeSée saobra¢ajna nezgoda, a sviha postavijanja_smanjenje brzine kretanja vozila. Usporivaéi nisu postavijani prema Lnapred pripremijenom planu ii prema definisanim keriterjumima, veé prema trenutnim iniijativama javnosti ili nekih institugja. Pri tom nisu pravijene dublje analize u smisiu stvamnih potreba, odnosno istrazivanja u vezi vrste usporivaéa koji bi na pravi agin odgovorli potrebama, Kako razlozi ugradnje usporivaéa mogu biti razlitti, javila se potreba da se u Gradu Novom Sadu definisu kriterjumi za izgradnju _usporivaca, postupak izbora vrste usporivaéa u zavisnosti od svihe i karakteristika lokadije i kriterjumi za izbor mikrolokacija u okviru izabrane lokacije. U radu és biti prikazani kriterjumi koji su definisani u skladu sa sprovedenim istrazivanjem na _karakteristiénim lokacijama i u skladu sa_svetskim iskustvima. Kriterjumi su rezultat studije .Primena_prinudnih usporivaéa saobrataja na teriorii Grada Novog ‘Sada sa posebnim osvrtom na metodologiu i usiove za implementaciju mera* (3) 2. KRITERIJUMI | PROCEDURE ZA UGRADNJU USPORIVAGA - SVETSKA ISKUSTVA. lako usporivadi predstavijaju praktiéno najefikasniji natin upraviianja brzinama, oni se ne mogu postaviti na svakom mestu i na svakom putu i ulici, éak niu uslovima ugroZene bezbednosti saobra¢aja. Naime, usporivati generalno utiéu na smanjenje komfora voznje, povecanja buke i vibracija u zoni njihove primene, rastresanjatereta, usporavanje ili ‘onemogutavanje pristupa vozilima hitnih sluzbi ita Iz tog razloga, mnoge drZave, alii lokalne zajednice, su kreirale prirugnike u kojima su dati kriterijumi za postavijanje usporivaéa na putnoji uliénoj mrezi Najveéi broj kriterjuma za ugradnju usporivata nastao je u Sjedinjenim Ameri¢kim Drzavama (SAD) [456.7] gde su vremenom postali jedna od najpopulamijih mera za umirivanje saobracaja iz dva osnovna razioga: efikasni su u smanjivanju brzine, a tro8kovi ugradnje i odrZavanja su minimaini. U SAD pravni akti vezani za upotrebu usporivata na putno) i ulignoj mrezi uglavnom se donose na nivou saveznih dréava. Medutim, u situaciji kada na drzavnom nivou ne postoje odgovarajuci propisi, njih donose gradovi, ‘odnosno lokalne zajadnice. Prema preporukama ITE (Institute of Transporation Engineers), pored dimenzija i _karakteristika vertkalnih izbocina, definisano je postojanje planova za kontrolu brzine koje treba da imaju sve institucije koje se bave ugradnjom usporivata. 8 Planovi ili podrZavaju postavijanje usporivaéa kao Siroko prihvaceno resenje za smanjenje brzine ‘Vil fobima saobraéaja ili bezusiovno odbijaju njihovu upotrebu. Priikom utvrdivanja da li posmatrana lokacija ima neophodne saobraéajno — tehnicke usiove za ugradinju fiziékih prepreka za smanjenje brzine, mogu se javit sledeta ograniéenja za njihovu upotrebu: ulice koje opsluzuje autobuski prevoz, ulice sa dnevnim obimom saobrataja iznad unapred definisanin granica, sabime ulice, putevi van naselia 8). Pri analizi_moguénosti_primene _usporivaga primenom kriterjuma definisanih u Kaliforniji (SAD), vaino je sa jedne strane uzeti u obzir operativne karakteristike ulice i karakteristike kolovoza sa druge strane [5]. Ulica mora biti klasifkovana kao lokaina, sa pratecim elementima stambenog bloka i pogodna za_ugradnjy usporivaéa. Nakon izbora dimenzija i oblika platforme koji su definisani standardima u ovo} oblasti primenjuje se kriterium _prioriteta Prioritetne lokacije se definisu na osnovu izmerenih prekoraéenja brzine, broja i posledica saobraéajnih nezgoda i blizine Skola, parkova i institucija. Prema vageéim kriterijumima u dréavi Vasington (SAD) zahtev za ugradnju fizickih prepreka moze biti jedino razmatran na ulicama unutar stambenih blokova. Kriterijumima su precizno_navedene dimenzije platformi, kao i pozicioniranje na uliéno} mrezi. Definisana je takode i procedura ugradnie fizitkin prepreka koja podrazumeva _vecinsku saglasnost lokalnog stanovnistva, kao i procedura uklanjanja fizickih prepreka [9] Procedura_ugradnje fizitkih prepreka u Njujorku (SAD) potinje od pisanog zahteva gradana ili druzenja gradana za_postavijanjem usporivaza Fizicka prepreka se moze postaviti iskljutivo na ulicama drugog reda, ali uz obaveznu analizu usiova odvijanja saobraéaja na lokaciji koja je predvidena za postavijanje usporivaéa. Postavijanje fizickih prepreka se uvek izvodi po prioritetima koji zavise od izmerene brzine, utvrdene veliéine zahteva za protokom, kao i izvestaja 0 saobra¢ajnim nezgodama, Postavijeni usporivati se nadgledaju u periodu od est meseci do godinu dana. Ako se pojave problemi koji stvaraju nebezbedne situacije zbog nepraviinog postavijanja ii odrzavanja, usporivaé se uklanja [9]. Prema priruzniku koji je izdat od strane DDOT (District Department of Transportation) vertikaine Platforme mogu biti postavijene akon prijema zahteva od strane gradana, a zahtev podrzava najmanje 75% domatinstava koja se nalaze u stambenom bloku ili u delu ulice za koji se zahteva postavijanje prepreka. Tyr w caobpahaj, LXIV, 1/2018, 17-23 Kpwrepujyan w npouenype 2a yrpaaisy covansiax npenpera 2a yenopasaibe caobpahaja Ulice moraju da ispunjavaju odredene kriterjume (ulica mora biti fokaina, ne sme biti na tranzitnom putu, niti sme biti primamna saobratajnica za vozila hitnin sluzbi, poduzni nagib kolovoza ne_ sme prelaziti 8% itd.). Nakon podnogenja zahteva DDOT sprovodi vrednovanje ispunjenosti_uslova pre postavijanja.prepreka radi utvrdivanja pogodnosti predlozene lokacije i usaglaSenosti sa kriterjumima DDOT moze nalodti uklanjanje ili modifikovanje usporivaéa ili primenu drugih mera za_umirivanje saobra¢aja, ako postojece mere ne ispunjavalu otekivane ciljeve ili ako dovode do pojave nebezbednih situacia u saobra¢aju [10]. U okviru priruénika za grad Sacshe u dréavi Teksas (SAD) odredeno je da ulice moraju ispuniti odredene opste karakterstike (ogranitenje brzine od 30 mph ili manje, saobracajno. optereéenje od 500 vozih, dvotratne lice itd), kao_i_-geometrijeske karakteristke (preglednost, put ne sme biti u krvin, uzduni nagib ne sme bit veti od 5% itd.) [4]. U_propisima .The Highways (Road Humps) Regulations" definisana je upotreba i ugradnja vertikalnih izbotina na dréavnim putevima u Engleskoj i Velsu. U okviru ove odredbe navedeno je da je potrebno izvrsiti Konsultacije sa policijom, lokainom sluzbom, vatrogasnom sluzbom, sluzbom hitne pomosi i reprezentativnim predstavnicima organizacija koje koriste put [11] Osnovni_kriterjumi koji se titu Sirine i visine usporivaéa koji su_postavieni u alii zavise od postavljenog ograniéenja brzine. Vertikalne izbotine mogu biti postaviiene na ulice unutar stambenog bloka, na privatnim ii javnim parkiralstima, ali Pozicioniranje ovih usporivaéa na ulicama koje su Uukjuéene u rutu kretanja vozila_hithih sluzbi je zabranjeno. Svaki usporivaé Gi je zadatak smanjenje brzine mora biti postaviien u skladu sa Propisanim elementima i moraju biti napravijeni od kauéuka (gume) i plastiénih materiala, dok je upotreba betona ogranigena na ulice u kojima je postavijeno ogranigenje brzine do 30 kmh. U Republici Srbiji primena tehni¢kih sredstava za usporavanje saobra¢aja, vrste, njihov _izgled, tehni¢ke karakteristike i natin obele2avanja definisani su u okviru vazetin propisa koje donosi Vlada Republike Srbije i ministarstvo nadlezno za poslove saobra¢aja (Zakon 0 _bezbednosti saobra¢aja, Pravilnik o tehnitkim sredstvima za usporavanje saobra¢aja na putu, Pravilnik saobra¢ajnoj signalizaci. Pored zakonskih regulativa_u okvir referentnih normativa, a kao dokumenti nizeg ranga, mogu se svistati | razliéita tehniéka uputstva, priruénici i smemnice koji se odnose na primenu sredstava za sporavanje saobrataja. Tiyr n caobpaha, LXIV, 1/2018, 17-23 Kao takve objavijene su smemice .Sredstava i mere Za usporavanje saobrataja’, kao deo Priruénika za projektovanje puteva u Republici Stbiji, izdatim od strane JP ,Putevi Srbije™. Biize i detalinie definisanje tehnigkih uslova koje moraju da ispune tehnigka sredstva za usporavanje saobra¢aja definisana su u ‘okviru_nacionalnog SRPS standard - kataloska grupa U.C1. 3. PREDLOG KRITERIJUMA ZA UGRADNJU FIZICKIH PREPREKA ZA USPORAVANJE SAOBRACAJA U NOVOM SADU U cillu definisanja kriterijuma za ugradnju fiziékih prepreka u Gradu Novom Sadu potrebno je u obzir Uuzeti natin pokretanja inicijative za ugradnju, procedure i kriterjume koji se primeniuju u svetu, efekte koji se postizu ugradnjom u zavisnosti od vrste usporivata, kao i zakonsku regulativu i pravne akte koji su aktuelni u naéoj zemij U. skladu sa iskustvima u svetu, prediog za postavijanje usporivaéa mode da polige od strane gradana, ukoliko oni smatraju da je bezbednost u ‘nekoj ulic ili gradsko} zoni ugrozena, da je poveéan nivo buke ili da vise od 20% vozila ukupnog saobratajnog toka ulicu koristi kao altemativni pravac za obllazak gradskih arterija. Uz prediog gradana dostaviia se saglasnost najmanje 75% stanara ulice koja je prediozena za postavijanje usporivaéa. Predlagaé moze biti | Gradska uprava za saobra¢aj ukoliko se utvrdi da se na nekoj deonici ostvaruju znatajno veée brzine od dozvoljenih, odnosno Ukolko se najmanje 50% vozata kreée brzinom koja je za najmanje 10 kmih veéa od dozvoljene. Razlozi za postavjanje usporivaéa mogu se argumentovati i parametrima bezbednosti saobracaja, Preporuéuje se da se na putno i ulisnoj mrezi Grada Novog Sada usporivati ne postavijaju na: 4. Dréavnim putevima 2. Gradskim arterijama 3, Sabimim ulicama na kojima je PGDS veti od 5.000 vozidan 4, Ulicama sa ograniéenjem brzine vetim od 50 kmvh 5. Ulicama koje predstavijaju uobiéajene ute kretanja vozila hitnin slu2bi (vozila hitne pomodi i vatrogasnin vozila) 6. Ulicama na trasama linja javnog prevoza 7. Ulicama sa saobratajnim tokom u joj strukturi je prisutno viSe od 5% teretnih vozila 8 Ulicama na kojima je PGDS manji od 200 vozidan 9. Ulicama sa uzduznim nagibom kolovoza vecim od 5%. 8 Byx Bornavoevh, Banenria Bacapuh, Jeneva Marposuh Cri, Hevan Pyunnh, 3opar Manwh, Hewan Caynui, Hewatva Papypoah Ukoliko se javi potreba za usporavanjem saobraéaja na ulicama koje pripadaju gore navedenim kategorijama, pribegava se drugim = merama Usporavanja ‘saobra¢aja (semaforizacija, izgradnia kruznin raskrsnica, kontrola brzine itd.) Usporivaéi se izuzetno mogu postaviti i na prethodno navedenim kategorijama puteva ili ulica, ‘odnosno na deonicama drZavnog puta, kolektorskim Ulicama, ulicama koje predstavijaju putanje kretanja vozila hitnih sluzbi ili se nalaze na trasi linije javnog prevoza, ukoliko su ispunjeni kriteriumi koji vaze za ulice gde je dozvoljeno postavijanje usporivaéa, uz Posebno obraziozenje predlagata. Posebno Obrazlozenje prediagaca mora biti argumentovano dokazima 0 potrebi postavijanja usporivata, koji se mogu odnositi na bezbednost saobraéaja ili poveéan nivo buke. U takvim sluéajevima potrebno je Koristti usporivaée koji ne zahvataju ceo profil kolovoza saobracainice, odnosno: + vestadke izbotine iz vise delova + ve8taéke izbosine tipa jastuk * ve8tacke izbotine u vidu gumenih diskova, Ulice na koje se postavijaju usporivadi, odnosno fiziéke prepreke za usporavanje saobra¢aja, moraju mati slede¢e karakteristike: 1. Ulica pripada kategorij pristupne ulice ili sabimne ulice na kojoj je PDS manji od 5.000 vozidan 2. Kolovozni zastor je izraden od asfalta ili druge savremene podloge 3. Na ulici va2i opste ogranienje brzine za naselia od 50 km/h ili manje 4, Preglednost duz ulice iznosi najmanje 60 m 5. Poduzni nagib kolovoza najmanje 60 m pre usporivata je manji od 5 % 6. Dutina ulice iznosi najmanje 150 m 7. PGDS je veti od 200 voz/dan. Da bi se postigla svrha, odnosno da bi se Postavijanjem usporivaéa postigli Zeljeni efekti, Potrebno je definisati svrhu postavijanja usporivaca koja moze bit + Smanjenje brzine na lokacij li delu ulice + Smanjenje nivoa buke + Prousmeravanje saobra¢aja na okolne ulice. Ukoliko je potrebno smanjiti brzinu vozila samo na Uuzoj lokaciji koriste se pojedinaéni usporivadi, sto obezbeduje kratkotrajan efekat usporavania i ‘smanjenja brzine. Sa druge strane, ukoliko se Zeli Postici kontinualno smanjenje brzine na Gitavo} deonici ili ukoliko se 2eli izvr8iti preusmeravanje vozita na okolne ulice, onda se koristi niz uzastopnih usporivata. Ukoliko se postavijaju u nizu, usporivadi se postavljaju na medusobnoj udaljenosti od 50-100 m. Na potezu dugom 300 do 500 m prediog je da se Postave najmanje tri usporivata. Prvi usporivaé u seriji bi trebalo da se postavi na mestu gde vozadi ne mogu da dostignu najvecu brzinu. Za ekstremno ‘smanjenje brzina vozila preporuéuje se postavijanje

    Вам также может понравиться