Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu

Odsjek za Komparativnu književnost i bibliotekarstvo

Smjer: Komparativna književnost i historija umjetnosti (moderna i savremena)

UBICE

Dramatizacija pripovijetke

Mentor: Prof. dr. Dževad Karahasan Studentica: Anisa Lilić

Sarajevo, 2018.
LIKOVI:

DŽORDŽ, šanker;

SAM, kuhar;

MAKS, ubica;

AL, ubica;

NIK ADAMS, mušterija;

OLE ANDERSON, Šveđanin.

 PRVI ČIN

Scena 1

(U Henrijevom restoranu za šankom iznad kojeg se nalazi veliki okrugli sat, sjede Maks i Al,
obojica obučena u crne kapute sa crnim, kožnim rukavicama na rukama, iza šanka stoji
Džordž, obučen u crnu košulju a iza Džordža je otvoren dio iza kojeg se nalazi kuhinja, tu
stoji Sam, obučen u bijelu košulju. Za stolom do vrata restorana sjedi Nik Adams.)

DŽORDŽ (Maksu i Alu): Šta želite?

MAKS: Ne znam. Šta hoćeš ti da jedeš Al?

AL (podrugljivo): Ne znam. Ne znam šta hoću da jedem.

(Maks i Al gledaju u jelovnik par sekundi)

MAKS: Ja ću pečenje sa sosom od jabuka i krompir pireom.

DŽORDŽ: Nije još gotovo.

MAKS: Zašto ga, do đavola, onda stavljate na jelovnik?

DŽORDŽ: To je za večeru. Možete ga dobiti u šest sati. (gleda u sat iza šanka) Pet je sati.

MAKS: Sat pokazuje pet i dvadeset.

DŽORDŽ: Ide naprijed dvadeset minuta.

MAKS (ljutito): Oh, do đavola i sa satom. Šta imate za jelo?

DŽORDŽ (ubrzanim tonom): Mogu vas uslužiti svim vrstama sendviča. Možete dobiti sa
šunkom i jajima, slaninom i jajima, džigericom i slaninom, ili mesom.

MAKS: Dajte mi pileći pilav sa zelenim graškom, sosom od pavlake i krompir pireom.

DŽORDŽ: To je za večeru.

MAKS: Sve što mi hoćemo je za večeru, a? Tako li vi radite?

DŽORDŽ (ubrzanim tonom): Mogu vas uslužiti šunkom i jajima, slaninom i jajima,
džigericom...
AL: Ja ću šunku i jaja.

MAKS: Dajte mi slaninu i jaja.

AL: Ima l' što za piće?

DŽORDŽ: Ima. Ima bezalkuholnog pića, likera, piva sa isijotom.

AL: Mislim, imate li što za piće?

DŽORDŽ: Samo to što sam rekao.

MAKS: Ovo je neki topao grad. (Džordžu) Kako se zove?

DŽORDŽ: Samit.

AL (Maksu): Jesi li ikada čuo za njega?

MAKS: Ne.

AL: A šta se radi ovdje noću?

MAKS: Pa, večera se. Svi dolaze ovamo da se dobro navečeravaju.

DŽORDŽ: Tako je.

AL (Džordžu): Znači, ti misliš da je to tako?

DŽORDŽ: Naravno.

AL: Ti si zaista bistar momak, je l' da?

DŽORDŽ: Naravno.

MAKS: E, pa, baš nisi. Je l' da, Al?

AL: Mutav je. (okreće se prema Niku) Kako se ti zoveš?

NIK ADAMS: Adams.

AL: Još jedan bistar momčić. Nije li on bistar momak, Maks?

MAKS: Ovaj grad je pun bistrih momaka.

(Džordž stavlja dva tanjira na šank, jedan sa šunkom i jajima, drugi sa slaninom i jajima i
dva tanjira sa prženim krompirima)

DŽORDŽ (Alu): Šta je za vas?

AL: Zar se ne sjećate? (gleda ga) Šunka i jaja.

MAKS: Zaista bistar momak. (uzima tanjir sa slaninom i jajima)

(Maks i Al jedu sa rukavicama na rukama. Džordž ih gleda kako jedu)

MAKS (Džordžu): U šta ti gledaš?

DŽORDŽ (preplašeno): Ni u šta.

MAKS (ljutito): Sto mu gromova, gledaš. Gledao si u mene.

AL: Možda je dečak mislio samo da se našali, Makse.

DŽORDŽ: (smije se)

MAKS (Džordžu, ljutito): Ti nemaš čemu da se smiješ. Ti uopšte nemaš čemu da se smiješ,
razumiješ li?

DŽORDŽ: Dobro.

MAKS: Znači on misli da je to dobro. (Alu) On misli da je to dobro. Ovaj odgovor baš vrijedi.

AL (Maksu): Eh, mudrac je on. Nego, kako se zove onaj momčić što sjedi za stolom do vrata?

MAKS (Niku): Hej, bistri momčiću. Pređi na drugu stranu restorana.

NIK ADAMS (zbunjeno): Šta to treba da znači?

MAKS: Ništa to ne treba da znači.

AL: Bolje pređi bistri momčiću.

(Nik Adams ustaje i sjeda za drugi stol na drugoj strani restorana.)

DŽORDŽ: Šta ovo treba da znači?

AL: Ne mješaj se u ta posla. (gleda u otvoreni dio iza šanka) Ko je tamo u kuhinji?

DŽORDŽ: Crnac.
AL: Šta znači crnac?

DŽORDŽ: Crnac, kuhar.

AL: Kaži mu da dođe 'vamo.

DŽORDŽ: Šta ovo treba da znači?

AL (oštrim tonom): Kaži mu da dođe 'vamo.

DŽORDŽ: Gdje vi mislite da se nalazite?

MAKS (povišenim tonom): Do đavola, mi dobro znamo gdje smo. (gleda u Džordža) Da li
izgledamo glupo?

AL (Maksu): Ti govoriš gluposti. Šta se ti, do đavola, raspravljaš sa ovim deranom?

(Džordžu) Ti, (uzima ga rukom za košulju i privlači sebi), slušaj, reci crncu da dođe 'vamo.
(pušta ga)

DŽORDŽ: Šta ćete mu uraditi?

AL: Ništa. Mućni glavom, bistro momče. Šta bismo mi uradili jednom crncu?

DŽORDŽ (naginje glavu kroz otvoreni dio gdje je kuhinja): Same! Dođi časkom ovamo.

(crnac izlazi iz kuhinje i dolazi do šanka)

SAM: Šta je?

AL: Dobro, crnče. Stani tačno tamo. (pokazuje na ćošak restorana gdje se nalazi sećija i
veliki orugli stol)

SAM: Dobro, gospodine. (odlazi do ćoška restorana)

AL (silazi sa stolice): Sjedi tu za stol, (Niku) i ti bistro momče.

(Al sjeda preko puta Nika Adamsa i Sama, Maks ustaje sa svoje stolice i sjeda preko puta
Džorža)

MAKS (Džordžu): No, bistro momče, zašto ne kažeš nešto?

DŽORDŽ: (šuti)
(Al ustaje veže Nika Adamsa i Sama, i stavlja im po ubrus u usta)

DŽORDŽ (gleda u Ala, Nika Adamsa i Sama): Šta znači sve ovo? (Maksu)

MAKS (viče): Hej, Al! Bistri momak želi da zna šta sve ovo znači.

AL (viče): Zašto mu ne kažeš?

MAKS (Džordžu): A zbog čega ti misliš da je sve ovo?

DŽORDŽ: Ne znam.

MAKS: A šta misliš?

DŽORDŽ: Ja ne bih da kažem.

MAKS (viče): Hej, Al, bistri momak kaže da on ne bi htio da kaže šta misli zbog čega je sve
ovo.

AL (Maksu): Mogu da vas čujem dobro, ne moraš vikati.

MAKS (Džordžu): Kaži mi nešto, bistro momče. Šta misliš da će se desiti?

DŽORDŽ: (šuti)

MAKS: Ja ću ti kazati. 'Oćemo da ubijemo jednog Šveđanina. Poznaješ li ti jednog krupnog

Šveđanina po imenu Ole Anderson?

DŽORDŽ: Da.

MAKS: On dolazi ovamo svako veče da večera, je l' da?

DŽORDŽ: Dođe ponekad ovamo.

MAKS: On ovamo dolazi u šes', je l' da?

DŽORDŽ: Ako dođe.

MAKS: Mi to sve znamo, bistro momče. Pričaj o nečem drugom. Ideš li kadgod u kino?

DŽORDŽ: S vremena na vrijeme.

MAKS: Treba češće da ideš u kino. Kina su dobra za jednog bistrog momka kao što si ti.

DŽORDŽ: Zašto hoćete da ubijete Ole Andersona? Šta vam je on učinio?

MAKS: Nikada nije imao prilike da nam nešto učini. Čak nas nikada nije ni vidio.

AL: I on će nas samo jednom vidjeti.

DŽORDŽ: Zbog čega onda hoćete da ga ubijete?

MAKS: Ubićemo ga zbog jednog prijatelja. Samo zato da učinimo uslugu jednom prijatelju,
bistro momče.

AL (Maksu, ljutito): Zapuši. Dovraga, brbljaš više nego što je potrebno.

MAKS: E, pa moram da zabavljam bistrog momka. Nije li tako, bistro momče?

AL: Brbljaš pokleto mnogo. Crnac i moj bistri momčić sami se zabavljaju. Povez'o sam ih k'o
dvije prijateljice u samostanu.

DŽORDŽ: Šta ćete poslije da radite sa nama?

MAKS: To će zavisiti. To ti je jedna od onih stvari koje ne možeš unaprijed znati.

DŽORDŽ (gleda u sat, pet do sedam): Vaš prijatelj Ole Anderson neće doći.

MAKS: Daćemo mu još deset minuta.

(Tišina, svi gledaju u sat, sat pokazuje sedam i pet)

MAKS: Ajd'mo Al. Bolje da idemo. On neće doći.

AL: Bolje da mu damo još pet minuta.

(Tišina, svi gledaju u sat)

MAKS: Ajd'mo, Al.

AL: A šta ćemo sa ova dva bistra momka i crncem?

MAKS: Sa njima je uredu.

AL: Misliš li tako?

MAKS: Dabome. Mi smo završili.

AL: Ne dopada mi se cijela stvar. Zabrljano je. Ti previše brbljaš.

MAKS: E, pa šta onda, do đavola. Treba da se zabavljamo zar ne?

AL: Svejedno, ti previše brbljaš.

(Al ustaje i dolazi do šanka, ustaje i Maks)

AL: Doviđenja, bistro momče. Imaš puno sreće.

MAKS: To je istina. Treba da se kladiš na trkama, bistro momče.

(Al i Maks se okreću i izlaze iz restorana)

Scena 2

(Nik Adams i Sam su vezani za stolice u ćošku, Džordž stoji iza šanka)

DŽORDŽ: Ne mogu da vjerujem šta se desilo. (izlazi iz šanka i dolazi do Nika Adamsa i
Sama i odvezuje ih)

SAM (ljutito): Neću ja više da trpim ovo. Dosta mi je ovoga.

NIK ADAMS (ustaje, zaprepašteno): Nikad do sad nisam imao ubrus u ustima.

SAM (ironičnim tonom): Čuj. (viče) Šta ovo, do đavola, znači? Pokušavao je da izigrava
hladnokrvnost.

DŽORDŽ: Htjeli su da ubiju Ole Andersona. Htjeli su da pucaju na njega kada dođe da
večera.

NIK ADAMS: Ole Anderson?

DŽORDŽ: Jeste.

SAM: Jesu li otišli?

DŽORDŽ: Jesu. Sada su otišli.

SAM: Ne dopada mi se ovo. To mi se nimalo ne dopada.

DŽORDŽ (Niku Adamsu): Slušaj. Bilo bi bolje da odeš i nađeš Ole Andersona.

NIK ADAMS: Dobro.

SAM (Niku Adamsu): Bolje bi bilo da se u to uopšte ne mješaš. Bolje se ti drži po strani.
DŽORDŽ (Niku Adamsu): Nemoj ići ako ne želiš da ideš.

SAM: Ako se umiješaš u to, nećeš se dobro provesti. Bolje se ti drži po strani.

NIK ADAMS (Džordžu): Otići ću da ga potražim. Gdje stanuje?

DŽORDŽ: On stanuje u Hiršovoj kući u kojoj se izdaju sobe.

NIK ADAMS: Idem tamo.

(Nik Adams odlazi iz restorana, Sam i Džordž sjedaju za šank)

Scena 3

(Ole Anderson leži u sobi na krevetu, potpuno obučen, sa jastukom ispod glave, u sobu ulazi
Nik Adams)

NIK ADAMS: Ja sam, Nik Adams.

OLE ANDERSON: Šta je?

NIK ADAMS: Bio sam u Henrijevom restoranu i dva tipa su ušla i vezala mene i kuhara, i
rekli su da će vas ubiti.

OLE ANDERSON: (šuti)

NIK ADAMS: Oni bi pucali u vas da ste došli na večeru.

OLE ANDERSON: (gleda u zid i šuti)

NIK ADAMS (zbunjeno): Džordž je rekao da je bolje da dođem i da vam to ispričam.

OLE ANDERSON: Ništa ja tu ne mogu da učinim.

NIK ADAMS: Opisaću vam kako su izgledali.

OLE ANDERSON: Ne želim da znam kako su izgledali. Hvala što si došao da mi kažeš.

NIK ADAMS: Nema na čemu. (gleda u Ole Andersona) Zar nećete da odem i obavijestim
policiju?

OLE ANDERSON: Ne. To ne bi ništa pomoglo.

NIK ADAMS: Mogu li ja štogod da učinim?

OLE ANDERSON: Ne. Nema šta da se učini.

NIK ADAMS: Možda je to bilo samo izigravanje?

OLE ANDERSON: Ne. Nije bilo samo izigravanje. (okrenu se prema zidu) Stvar je jedino u
tome, što ne mogu da se natjeram da izađem. Ovdje sam proveo cijeli dan.

NIK ADAMS: Zar ne možete nekako da uredite tu stvar?

OLE ANDERSON: Ne. Dosta mi je cijele te jurnjave unaokolo. (gleda u zid, tihim tonom)
Nema sada šta da se učini.

NIK ADAMS: Zar ne možete da uredite tu stvar?

OLE ANDERSON (ravnodušnim tonom): Ne. Zapao sam u nezgodu. Nema tu šta da se učini.
Kroz neko vrijeme ću se natjerati da izađem.

NIK ADAMS (zbunjeno gleda u Ole Andersona): Bolje da odem da vidim Džordža.

OLE ANDERSON: Do viđenja. Hvala ti što si došao.

(Ole Anderson leži na krevetu i gleda u zid, Nik Adams odlazi)

Scena 4

(U Henrijev restoran ulazi Nik Adams, za šankom sjede Sam i Džordž)

DŽORDŽ: Jesi li vidio Ola?

NIK ADAMS: Da.

SAM (zatvara uši rukama): Ja čak neću ni da slušam.

DŽORDŽ: Jesi li mu ispričao o onome?

NIK ADAMS: Jesam. Ispričao sam mu, ali on zna u čemu je stvar.

DŽORDŽ (znatiželjno): Šta će da uradi?

NIK ADAMS: Ništa.

DŽORDŽ: Oni će ga ubiti.

NIK ADAMS: Čini mi se da hoće.

DŽORDŽ: Mora da se upetljao u nešto u Čikagu.

NIK ADAMS: I meni se tako čini.

DŽORDŽ: To je paklena stvar.

NIK ADAMS: To je užasna stvar.

(Sam uzima piće iza šanka, Nik Adams pije bezalkuholno pivo, Džordž briše krpom šank)

NIK ADAMS (znatiželjno): Pitam se šta li je to uradio?

DŽORDŽ: Nekoga je izdao. Zato oni ubijaju ljude.

NIK ADAMS (odlučno): Ja ću otići iz ovog grada.

DŽORDŽ: Da. To i treba učiniti.

NIK ADAMS (gleda u šank zamišljeno): Ne mogu da podnesem da mislim o njemu kako
čeka u sobi i zna da će nastradati. To je đavolski grozno.

DŽORDŽ: Da. Ali bolje nemoj da misliš o tome. On je bokser, snaći će se on.

NIK ADAMS: Hmm. Valjda.

(Sam i Nik Adams odlaze iz restorana, Džordž ostaje da zatvori restoran)

KRAJ.
 Analiza dramatizacije

Ova dramatizacija je rađena po pripovijetci Ernesta Hemingweya „Ubice“. Odlučila sam da

dramatizacija bude građena od jednog čina (jednočinka) koji je podijeljen na četiri scene.
Određene likove iz pripovijetke nisam iskoristila jer mislim da nisu bitni za radnju
dramatizacije, kao što su naprimijer ljudi koji ulaze i izlaze iz restorana, tramvajski kočničar,
te gospođa Bel.

Pripovijetka počinje u Henrijevom restoranu u kojem sjedi nekoliko likova, kao i ova
dramatizacija. Neke dijelove koji su u vezi sa prvim i predzadnjim dijelom pripovijetke nisam
iskoristila u dramatizaciji. Također, određene dijaloge iz pripovijetke nisam iskoristila u
dramatizaciji, dok sam druge dijaloge malo izmijenila, te nešto svoje dodala.

Etienne Souriau u knjizi Dvesta hiljada dramskih situacija kaže:

„Početna situacija je obično manje više mirna, jedva napeta. Za nju možemo da
pretpostavimo da je već trajala izvesno vreme bez promene i da još može da potraje, ali ona
ipak nosi u sebi klicu skore promene, izbijanja „krize“, krize koju može da izazove jedan
jedini, ponekad naizgled beznačajan događaj.“1

Tako i u ovoj dramatizaciji, situacija na početku prve scene je mirna, a zatim dolazi do
neočekivanog preokreta.

Po Folkeru Klocu, forma drame može biti zatvorena i otvorena. Ova dramatizacija sadrži neke
elemente drame koja ima zatvorenu formu. „Promjena broja lica dovodi do promjene
scene“.2 Tako i ovo dramatizaciji, zbog promjene broja lica i uvođenjem novih lica, dolazi do
promijene scene.

Napetost u ovoj dramatizaciji se gradi iz saznanja Džordža, Sama i Nika Adamsa o tome ko
su Al i Maks, te šta oni od njih žele. Također, napetost se gradi i u iščekivanju Ola Andersona
i njegovog gubitka života, kao i od nekoliko trenutaka tišine koja su prisutna u ovoj
dramatizaciji.

1
Etienne Souriau - Dvesta hiljada dramskih situacija, Nolit-Beograd, 1970. Str.35.
2
Kloc, Folker - Zatvorena i otvorena forma u drami. Beograd: Lapis, 1995. Str.20.