The numbers 1–10 in Slavic languages

Čislovniky 1–10 v slovjanskyh jezykah

This page contains the numbers 1-10 in as many Slavic languages as I could gather, including
various constructed Slavic auxiliary language projects and fictional Slavic languages. For
comparison:

Natural Slavic languages

Language 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Proto-Slavic jedi dŭv trĭje, četyr pętĭ šestĭ sedm osmĭ devętĭ desętĭ
nŭ a tri e, ĭ
četyri
Old Church ѥди дъв триѥ чєты пѧть шєс сєдм осмь дєвѧт дєсѧт
Slavonic нъ а , три рє, ть ь ь ь
чєты
ри
Old оди дъв три( цьть пѧть шєс сємь осмь дєвѧт дєсѧт
Novgorodia нъ а ѥ) ри ть ь ь
n
Old Russian оди дъв триѥ чєты пѧть шєс сємь осмь дєвѧт дєсѧт
нъ а рє ть ь ь
Russian оди два три четы пять шес семь восе девят десят
н ре ть мь ь ь
Belarusian адзі два тры чаты пяць шэс сем восе дзевя дзеся
н dva try ры piać ць siem м ць ць
adzi čatyr šesć vosie dzievi dziesi
n y m ać ać
Podlachian odin dva try štyry pjať šêsť siêm vôsi deveť deseť
m
Ukrainian оди два три чоти п'ять шiс сiм вiсiм дев'ят десят
н ри ть ь ь
Rusyn єден два три четы пять шіс сїм вуся девят десят
ри ть м ь ь
Hutsul oden dva tre şterǐ pǐec şîsc sim visi deawi deasic
hǐ hǐ m chǐ hǐ
Lemko- єден два три шты пят шис сім вісе девят десят
Rusyn ри, т м,
шты осем
рi
Silesian jedy dwa tři štyry pjyń šeść śedy uoźy dźewj dźeśy
n ć m m yńć ńć
Polish jede dwa trzy czter pięć sześ siede osie dziewi dziesi
n y ć m m ęć ąć
Kashubian jede dwa trzë sztër piãc szes sétm òsmë dzewi dzesã
n ë c ë ãc c
Polabian jadå dåv tåri citĕr pąt sist sidĕ visĕ divąt disąt
n o m m
Lower jade dwa tśi styri pěś šesć sedy wósy źewjeś źaseś
Sorbian n m m
Upper jedy dwa tři štyri pjeć šěsć sydo woso dźewj dźesa
Sorbian n j m m eć ć
Czech jede dva tři čtyři pět šest sedm osm devět deset
n
Slovak jede dva tri štyri päť šesť sede osem deväť desať
n m
Slovene ena dva tri štiri pet šest sede osem devet deset
m
Kajkavian jede dva tri četri pet šest sede osem devet deset
Croatian n m
Čakavian eny duy tary cetyr pet šešt šeda ošan devet dešet
Croatian n
Croatian/Bo jeda dva tri četiri pet šest seda osam devet deset
snian n m
Serbian једа два три чети пет шес седа осам девет десет
н dva tri ри pet т м osam devet deset
jeda četiri šest seda
n m
Macedonian еден два три чети пет шес седу осум девет десет
ри т м
Bulgarian еди два три чети пет шес седе осем девет десет
н ри т м
Russenorsk odín tva tri shete pjôet sêst sêm vôso divit desit
ri m
Constructed Slavic auxiliary languages
Language 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Ruski jezik једѐ два̂ три̂ чети́ пêт шêс сéде óсем дéвет дéсет
(Križanić) н ри т м
Sveslavjans jedi dva tri četiri pjat šest sedm osem devjat desjat
ki jezik n
(Ban)
Vsjeslovianь jedi dva tri četyri piatь šest sedm osm dievjat diesja
skyь nъ ь ь ь ь tь
(Bambas)
Uzajemni једе два трі четір пет шес седм осм девет десет
Pravopis н і т
Slavjanski
(Majar)
Neuslawisch jede dva tri četiri pjat šest sede osem devjat desat
(Hošek) n m
Občeslovjan odin dva tri četyr pjatj šestj sede osem devjatj desatj
ski (Hošek) e m
Slavina én dva tre čver pět šest sedm osm devět deset
(Konečný)
Slovanština prv vter tret чtvrt pet ſest sedm osm devet deset
(Kolkop)
Slavski en dva tri četir pet šest sedm osm devet deset
(Holý)
Slovan edna dva tri chtor piat shes sodu osu davet dasot
(Zidek) t m m
Meždunaro йед два три чети пет шес седе осем девет десет
dski jazik ин ри т м
Slovio, din dva tri cxtir piat sxes siem vos dev des
Ruslavsk дин два три чтир пиат шес сием вос дев дес
т
Slovo jedi dva tri čtyri pęť šesť sedm osm devęť desęť
n два три чтыр пѧть шес седм осм девѧт десѧт
ѥди и ть ь ь
н
Glagolica jede dva tri četyri pět šest sedm osem devět desat
n
Proslava edin dva tri chetri pat shes sede osem devat desat
t m
Panslavien edin dva tri qetiri pet xest sede osem devet deset
m
Medjazik jedi dva tri c'etiri pjet s'est sede osem devet deset
(Slavonske n m
jazik)
Sloviensk en dve tri s'tir pet s'es sem os dev des
Slovianski jedi dva tri četyri peť šesť sedm osm deveť deseť
n два три четы петь шес седм осм девет десет
једи ри ть ь ь
н
Slavenen edin dva tri cetir pent xest sede osem nevent deset
(Noven m
Slovio)
Slovioski jedi dva tri četiri piat šest sede osem devet deset
n два три чети пиат шес m осем девет десет
једи ри т седе
н м
Slavski jezik jeda dva tri četiri pet šes sem osam devet deset
n
Novoslovien iedi dva tri četyri piat šest sedm osm deviat desiat
skij n два три четы піат шес седм осм девіат десіат
іеди ри т
н
Naučny jedi dva tri četyri pęť šesť sedm osm devęť desęť
Medžuslovj n
anski
Slovianto jedi dva tri četiri pet šest sede osem devet deset
n два три чети пет шес m осем девет десет
једи ри т седе
н м
Prostoslovja jedi dva tri četiri pet šest sede osem devet deset
nski n m
Rusanto odin dva tri cxetir piat sxes sem
vose deviat desiat
e t m
Slovko edno dvi tri choti peti shes
sedm osed deveti deseti
ri ti
i mi
Venedčina jede dva tri četri pet šest
sede osem devet deset
nj m
Nowoslowni једе два три четы пѣт шес седе осем девѣт десѣт
ca н ри т м
Fictional North-Slavic languages
Language 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Sevorian iedø dva trii sxøtir pet sxes sedø osø devet deset
n a t m m
Vozgian іђін дўа ћрі чяди пенћ шећ седе oсем дўенћ десен
(Gŭor iðin dŭa þri р penþ šeþ м osem dŭenþ ћ
vŭozgašchai čädyr sede desen
) m þ
Našica (old) edët dev trie cetire pet sest sedm osm devet deset
a
Nasika inu ta tiirä cëtur pënc sësti sëtto osto teenti tesem
(new) a ëti mi mi ti
Seversk jeda dva tre štåre pet šest seda osam devet deset
n m
Mrezisk jeda dev tera štara pynt šast seda osam devet desat
n a a a m
Slavëni geda dev tera štara pinta šast seda osam devet desat
n a a m
Slavisk gida dév tera štara pinta šast séda ósam dévet désat
n a a m
Ijslova jijn dvis tris sjöris pjem shes sjöde äste nivam disam
m m
Skuodian jerii dov trije/t t'ietii pient siest siend uos dievie diesie
no aa rii ri e e e me nte nte
Novegradia еден дов три цети пети шес шен ошм девит деши
n е а trí ре péti ти ьи и и ти
iéde dóv cétire śésti śénji óśmi déviti déśiti
ne a
Onegian edin dva tri četeir pet šest sede osem devet deset
(Onegskoi e m
ezeik)
Rothian jödi dva tri ššetü pet šest sem ösm devet deset
(Rodzku n ri
jezuk)
Jazyč oden dwa triž četyri piać šesć śem wośe dźewi dźeśa
süovškij ž m ać ć
Other fictional Slavic languages
Language 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Vranian еди дав тре чети паћ шес седе восе девећ десећ
њ а ре т м м
IB Croatian jeda dva tři četry pét šést seda osam děvet děset
n m
Siberian вод два три чоты петь шес сем восе девет десет
ин ре ь м ь ь
Pomerščína un dva tře čtr piac šac sedů vasů đevt đest
m m
Rånsko reec jidă do trai cetrĕ pänt sees seem woys diwänt disänt
n wă t , ,
woy dijänt
ms
Krabacki jedy dva try četry pat šest sede osem
devat desat
n m
Ezyk čenski edin dva tri četyr pät šest sede osem devät desät
e m
Bohemština jedí dva tři četyři piéť šesť sédm ůsm deviéť deséť
n
Fudyń jẽn dwa czy czter péńć sześ śẽm ośëm dźẽń dźeśë
y ń
Šlavski jedë dva tri četri piät šest sem ôsem deviät desut
n
Spalsken jede dva tri citeri pjuti sesti sedm osmi devjut desjut
n i i i
Jązyk jedé dwa trzi czetr piąć szes sétm osm dziewi dziesz
bałthyckí n ze zć y y ąć ąć
Vanstine idin dev trie chete pint cest sem vös nevint desint
e r m m
Qafesona йедь два три четр пьат шес седь вось девть цать
ь ь ть
Tenj en dva tri čti pęť šes sem os nev de
e s