UNAPREĐENJE RADA PRIMENOM PARETO METODE

IMPROVING THE WORKING USING PARETO METHODS

Nikola Čampar1)

Rezime: Proces planiranja i kontrole kvaliteta zahteva stalnu interakciju između kupaca
(korisnika, potrošača) i proizvodnje, marketinga, inženjeringa. Da bi se pokrenuo proces
upravljanja kvalitetom potrebno je da top menadžment organizacije definiše i usvoji politiku
kvaliteta koja proističe iz poslovne politike odnosno izabrane poslovne strategije. Jedan od
rezultata istraživanja je da su visokokvalitetni proizvodi (robe i usluge) najprofitabilniji za
organizaciju. Pareto ili ABC dijagram je grafička metoda za analizu pojava u kojim se vrši
rangiranje veličina/pojava ili grešaka i njihovih uzroka u opadajućem redosledu. Može se
primeniti u svim organizacionim celinama gde je moguće identifikovati problem i na osnovu
dobijenih rezultata analize preduzimati korektivne aktivnosti za njihovo otklanjanje
Ključne reči: kvalitet, Pareto metoda.

Abstract: The process of planning and quality control requires constant interaction between
customers (users and consumers) and the production, marketing, engineering. To start the process
of quality management it is necessary that top management of the organization define and adopt a
quality policy which stems from a business policy that is chosen business strategy. One of the
research is that high-quality products (goods and services) the most profitable for the
organization. Pareto or ABC chart is a graphical method for analyzing phenomena in which the
ranking of size / or occurrence of errors and their causes in descending order. It can be applied in
all organizational units where it is possible to identify the problem and to the results of analysis
take remedial action for their elimination.
Key words: quality, Pareto method.

1. UVOD proizvodnje i korišćenja u upotrebi.odnosno sve

U sadašnjim uslovima pojačane konkurencije
traţi se upravljanje kvalitetom koje uključuje ne
samo kontrolisanje i odrţavanje stalnog nivoa
kvaliteta, već i kontinuirano poboljšanje kvaliteta,
sprečavanje pojave neispravnosti i neusaglašenosti,
sa krajnjim ciljem ostvarenja totalnog upravljanja
kvalitetom.
Da bi se ostvario kvalitet vaţno je upravljati
svim aspektima kvaliteta i kontrolisati ih, odnosno
potrebno je izvršiti analizu problema upravljanja
kvalitetom.
Funkcija upravljanja kvalitetom je deo ukupne
funkcije upravljanja organizacijom koji se odnosi
na kvalitt i ostvaruje se putem [1]:
 Planiranja kvaliteta,
 Operativnog upravljanja kvalitetom,
 ObezbeĎenja kavlitetom
 Poboljšanja kvaliteta
Funkcija upravljanje kvalitetom treba da
obuhvati sve aspekte kvaliteta od: oblikovavanja
proizvoda (robe ili usluge), tokom njegove
faze aktivnosti iz kruga kvaliteta.
Vaţno je da svi napori na ostvarivanju
kvaliteta moraju da budu voĎeni poslovnom
politikom i politikom kvaliteta organizacije, zatim
sistemima planiranja i kontrolisanja kvalieta kojim
se obezbeĎuje kvalitetan izlaz.
2. ANALIZA PROBLEMA
Sistem kvaliteta mora da uključi sve pojedince
i da omogući uslove za sprečavanje pojave grešaka
tj. neispravnosti u svim delovima organizacije.
Dok je on nešto o čemu mora da brine cela
organizacija, funkcija proizvodnje zaduţena je
odgovornošću da izradi proizvode ili usluge koji
odgovaraju zahtevima potrošača. Ta se
odgovornost moţe ispuniti jedino odgovarajućim
operativnim upravljanjem kvalitetom tokom svih
faza proizvodnje [2].
Sa gledišta potrošača, srţ problema je kvalitet
koji se povezuje sa vrednošću, korisnošću ili
cenom proizvoda.

1) Nikola Čampar, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inţenjerskih nauka,

mail: nikolacampar@gmail.com
 Danas pojam kvalitet ima široko značenje. On
uključuje i proizvodnju bez grešaka, stalno
poboljšanje i unapreĎenje kvaliteta proizvoda i
usluga, usredsreĎenost na potrošače. Krajnji cilj
sadašnjeg pristupa kvalitetu je TQM – koncept [2].
Sa gledišta proizvoĎača, razlike u kvalitetu
iste vrste proizvoda ne mogu se značajno tolerisati.
ProizvoĎač iskazani ili uočeni zahtev kvaliteta
rezultata procesa mora da specificira u
dokumentaciji i da teţi stalno zadovoljavanju a ako
je moguće i unapreĎenju zadovoljenja zahteva
potrošača [3].
U cilju stalnog poboljšanja zadovoljenja
zahteva potrošača, proizvoĎači treba da sve
promenljive u procesima drţe pod kontrolom, da
ostvare bolje razumevanje očekivanja kupaca u
čemu svakako pomaţe razvoj i primena novih
tehnologija i metoda.
Prema Juranu i drugim učiteljima sa zapada
kvalitet proizvoda i usluga je ostvaren ako je
postignuto sledećih 5 značaja za kupca u vezi sa
zahtevima [3]:
 Tehnološkim (odgovarajuća čvrstoća, tvrdoća)
 Psihološkim, estetskim (ukus, izgled,
društveni poloţaj)
 Vremenskim (vek trajanja, pouzdanost,
pogodnost za odrţavanje)
 Ugovornim (garantni rok)
 Etičkim (ljubaznost prodajnog osoblja,
poštenje)
Kvalitet industrijskih proizvoda moţe se
primarno definisati preko tehnoloških
(proizvodnih), ugovornih i vremenskih obeleţja
(karakteristika kvaliteta) mogu se definisati
sledeće dimenzije kvaliteta [4]:
 Kvalitet konstrukcije (dizajna)
 Kvalitet izrade (kreacije)
 Kvalitet sposobnosti
 Kvalitet eksploatacije (korišćenja)
Kupac očekuje da će svaki nastali otkaz,
problem pri korišćenju moći da se otkloni brzo na
zadovoljavajući način (tačan rad), s visokim
stepenom poštenja. Pri čemu poseban značaj ima
obezbeĎenje snabdevanja rezervnim delovima i
odgovarajućim servisom.
Na osnovu rečenog moţe se zaključiti da
kvalitet rezultat procesa predstavlja više od samo
dobrog dizajna proizvoda. On uključuje kontrolu
kvaliteta tokom proizvodnje, odrţavanje proizvoda
u toku eksploatacije, kao i servisne usluge nakon
prodaje.
Nakon faza projektovanja kada su koncept
dizajna i specifikacije uraĎeni utvrĎen je kvalitet
konstrukcije.
Proizvodnja zatim kao deo tima koji učestvuje
u kvalitetu treba da izadi proizvod kako je
specificirano insistirajući na kvalitetu izrade. To
38
zahteva obučenost kadrova, kontrolisanje,
odrţavanje, tačnosti opreme i upravljanje
proizvodnjom. Osim što treba da se ispoštuju
zahtevi dati u specifikacijama potrebno je
odrţavati stabilnost procesa i kvaliteta proizvoda
tokom vremena i smanjivati uticaje iz okruţenja
koji ih remete.
Sve aktivnosti treba da se odvijaju PDCA
ciklusom kvaliteta: planiraj, uradi, kontroliši i
koriguj [5].
Da bi se sprovele aktivnosti iz PDCA ciklusa
potrebno je izršiti sledeće radnje [6]:
 Definisati karakteristike kvaliteta proizvoda ili
usluge
 Odlučiti na koji će se način izvršiti ispitivanje
svake karakteristike kvaliteta
 Uspostaviti standard kvaliteta
 Uspostaviti sistem kontrolisanja
 Pronaći i otkloniti uzroke pojave lošeg
kvaliteta
 Nastaviti sa poboljšanjem kvaliteta
Nije dovoljno samo iz proizvedene količine
izdvojiti neispravne proizvode, već pronaći uzroke
pojave neispravnosti i otkloniti ih. Mogući uzroci
lošeg kvaliteta su:
 Neodgovarajuće sirovine
 Nedovoljna obučenost za poslove
 Nejasni postupci
 Neispravna oprema
Redovnim otklanjanjem uzroka lošeg kvaliteta
ostvaruje se stabilnost proizvodnih procesa i stvara
mogućnost za njihovo poboljšanje.
Bolje od ovog je svakako preventivno
delovanje kako ne bi došlo do pojave neispravnosti
tokom procesa. Preventivne aktivnosti uključuju
proces oblikovanja proizvoda i preventivne
postupke, rad sa snabdevačima na unapreĎenju
kvaliteta usluţnog materijala, obuku zaposlenih
pre nego se problemi dogode te preventivno
odrţavanje opreme. Prevencija manje košta nego
otklanjanje neispravnosti kada su već nastale.
S obzirom na poloţaj na trţštu studija je
pokazala kako kvalitet i udeo na trţištu idu obično
zajedno.
S obzirom da poboljšanja kvaliteta daju
mogućnost za brţi povraćaj investicija (veću
rentabilnost) organizacije koje ţele da poboljšaju
poloţaj na trţištu, treba kvalitet da koriste kao
prednost u odnosu na cene i visoke troškove
marketinga.
Primarni ciljevi kvaliteta [7]:
 Povećati nivo kvaliteta izlaz do 99,99%
(dozvoljeno 10 neispravnih na milion jedinica
proizvoda mereno postupcima uzorkovanja).
 Obezbediti uslove da svi menadţeri jednom
godišnje proĎu kroz petodnevnu obuku u
obezbeĎenju kvaliteta.
 Osnovati timove kvaliteta od radnika i ostalih
kadrova, koji bi se jednom nedeljno sastajali
kako bi identifikovali uzroke slabog kvaliteta i
preduzimali korektivne akcije.
Kada se u ovom slučaju pomene pojam
troškovi onda se misli na neispunjavanja zahteva
potrošača. To su svi troškovi koji su nastali jer
proces nije dobro obavljen od prvog puta.
3. ANALIZA METODE ISTRAŽIVANJA
U ovom radu će biti korišćena deduktivna
metoda. Iz naučne literature koja promišlja,
analizira, objašnjava i razumeva pitanja logike
proizalzi da je dedukcija shvatana i razmatrana kao
oblik zaključivanja, prvenstveno logističkog.
Dedukcijom se analitički misaono - logički iz
premisa - već formiranih zaključaka po utvrĎenoj
proceduri izvode novi zaključci. Jedino su ovako
izvedeni zaključci apsolutno (nuţno) istiniti jer su
analitički [8]. Bitan uslov njihove istinitosti je
strogi postupak u skladu sa pravilima, dok
istinitost premisa nije bitan uslov istinitosti
zaključka. Vremenom, sa razvojem dijalektičke
logike, formiralo se stanovište da je istinitost
premisa bitan uslov istinitosti zaključaka, kao što
je to i strogo pridrţavanje procedure zaključivanja.
Sa stanovišta klasične formalne logike, koja
uzima u obzir samo logičku formu mišljenja, a ne i
njegov predmetni smisao i značenje, dedukcija se
poistovećuje sa deduktivnim oblikom
zaključivanja. Dakle, prema ovom shvatanju, čisto
smisaonim - logičkim putem se, iz opštih
zakonskih stavova (sudova, premisa) izvode novi,
manje opšti - posebni i pojedinačni stavovi
(zaključci). Već u ovoj svojoj odredbi dedukcije
formalna logika iskazuje svoje jednostranosti i
protivreči čak i svojim osnovnim logičkim
principima [8]. Naime, i pored toga što dedukciju
ona definiše samo kao formu mišljenja, u svakom
pojedinačnom slučaju ona se poziva na realne,
konkretne sadrţinske odredbe, tj. na realne
predmete i ona, shvatajući deduktivno
zaključivanje kao izvoĎenje posebnog i
pojedinačnog stava iz opšteg, htela to ili ne, mora
da prizna, ili bar da pretpostavi, postojanje
dijalektičke povezanosti opšteg, posebnog i
pojedinačnog [9].
4. POSTAVLJANJE HIPOTEZA
Za rešavanje cilja istraţivanja postavljene su
osnovne hipoteze:
 Hipoteza 1: Da se moţe koristiti Pareto
dijagram za utvrĎivanje grešaka koje najviše
utiču na troškove.
 Hipoteza 2: Da je rezultat korišćenja
unapreĎenje poslovnog procesa i podizanje
kvaliteta.
 Hipoteza 3: Da je moguće istovremeno i rad u
preduzeću i kontrolisanje procesa tog rada.
 Hipoteza 4: Da je moguće smanjenje troškova
primenom metoda za poboljšanje kvaliteta.
5. PLANIRANJE I OPIS
EKSPERIMENTA
Pareto ili ABC dijagram je grafička metoda za
analizu pojava u kojim se vrši rangiranje
veličina/pojava ili grešaka i njihovih uzroka u
opadajućem redosledu. Područje primene alata je
veoma široko. Moţe se primeniti u svim
organizacionim celinama gde je moguće
identifikovati problem i na osnovu dobijenih
rezultata analize preduzimati korektivne aktivnosti
za njihovo otklanjanje [10].
Pareto dijagram se primenjuje [11]:
 U upravljanju organizacijom za analizu
veličina osnovnih pokazatelja poslovanja ili
utvrĎivanje kritičnih područja;
 U proizvodnom sektoru za analizu
neusaglašenosti koje se javljaju u procesu
proizvodnje;
 U prodajnom sektoru za analizu učestalosti
reklamacija po proizvodima i troškovima
reklamacija;
 U nabavnom sektoru za klasifikaciju
dobavljača prema vaţnosti materijala, koji
utiču na kvalitet proizvoda, prema ukupnom
finansijskom učešću nabavljenih materijala u
ukupnoj vrednosti nabavke, prema broju
reklamiranih isporuka u cilju izbora i
ocenjivanja statusa dobavljača;
 U marketingu za analizu zahteva kupaca i
analizu trţišnih kretanja;
 U razvojnom sektoru za analizu trendova u
razvoju proizvoda, tehnologija i slično;
 U sektoru kvaliteta za analizu pojava
neusklaĎenosti proizvoda/usluga sa zahtevima
korisnika, uzroka neusklaĎenosti i efekata
unapreĎenja, odnosno ovaj alat je veoma
efikasan za stalno (kontinuirano) poboljšanje
procesa.
Postupak Pareto analize se odvija na sledeći
način [12]:
 Pravi se lista svih grešaka/pojava koja će se
istraţivati u odreĎenom vremenskom periodu,
prati se učestalost tih grešaka/pojava,
39
 Pravi se pareto analiza grešaka/pojava na 6. STATISTIČKA OBRADA I
osnovu učestalosti, da bi se ustanovilo koje se OBJAŠNJENJE DOBIJENIH
greške/pojave najčešće pojavljuju, REZULTATA
 Ukoliko je to moguće, u duţem vremenskom
periodu prate se i troškovi nastali usled tih Za potrebe ovog rada, posmatraće se jedno
grešaka/pojava, preduzeće koje proizvodi procesnu opremu.
 Pravi se pareto analiza grešaka po nastalim Proizvodni program obuhvata proizvodnju:
troškovima da bi se uočile greške koje su  Čeličnih konstrukcija
izazvale najveće troškove,  Opreme za površinsku zaštitu
 Za greške koje se najčešće pojavljuju traţi se  Opreme za termoelektrane
uzrok i predlaţu korektivne mere za njihovo  Opreme za rudarstvo
otklanjanje,
 Sistema za ventilaciju i klimatizaciju
 Za greške koje su izazvale najveće troškove,
 Mašinskih instalacija
predlaţu se korektivne aktivnosti za njihovo
Druge proizvode iz okvira delatnosti društva
smanjivanje ili potpuno otkalanjanje,
vezano za bravarske, zavarivačke i mašinske
 Pošto su odreĎene greške koje se najčešće radove a prema zahtevu kupca.
pojavljuju i iziazivaju najveće troškove, te UtvrĎeno je da se pojavljuje odreĎen broj
odreĎene potencijalne korektivne aktivnosti, dorada prilikom konstrukcije opreme, pa je u
utvrĎuje se prioritet korektivnih aktivnosti. odreĎenom vremenskom periodu posmatran i
evidentiran broj tih dorada, Tabela 2.
Tabela 2. Evidentiranje podataka
Rang
Proizvod Broj dorada Procenat niz
1. Čelične konstrukcije 78 21.61% 21.61%
2. Oprema za površinsku zaštitu 64 17.73% 39.34%
3. Oprema za termoelektrane 60 16.62% 55.96%
4. Oprema za rudarstvo 54 14.96% 70.91%
5. Sistem za ventilaciju i klimatizaciju 38 10.53% 81.44%
6. Mašinske instalacije 36 9.97% 91.41%
7. Drugi proizvodi 31 8.59% 100.00%
Ukupno 361 100.00%
U tabeli se vidi tip proizvoda sa rangiranim konstrukcijama, i to je prikazano stupnjevima,
brojm dorada, od najveće do najmanje, kao i redom. Crvena linija na grafiku označava procenat
njihov procentualni učinak, i niz potreban za dorada, pa samim tim ona kreće od broja 21, što i
klasifikaciju priliko izrade Pareto dijagrama koji se predstavlja procenat dorada na čeličnim
prvobitno odnosi na učinak broja dorada. konstrukcijama.
Ovi podaci su prikazani na Grafiku 1. Jasno se
uočava da je najveći broj dorada na čeličnim

Grafik 1 - Pareto dijagram broja dorada sa kumulativnom krivom

40
 Nakon ovog grafika, postavlja se pitanje, da li Nakon ovog koraka dolazi do računanja
su i troškovi dorade čeličnih konstrukcija isto na ukupnih troškova. Nakon što se utvrdi koliki su
prvom mestu. Zato se pored broja svake dorade ukupni troškovi za svaku doradu, računa se
stavljaju i jedinične cene svake dorade, kao što je procentualno stanje. Posle izračunatog
prikazano u Tabeli 3. procentualnog stanja, radi se rangiranje, kao što je
prikazano u Tabeli 4.
Tabela 3. Evidentiranje podataka sa cenom
Broj Prosek
Proizvod dorada cene Ukupno Procenat
1. Čelične konstrukcije 78 1,115.73 87,026.94 3.50%
2. Oprema za površinsku
zaštitu 64 789.10 50,502.40 2.03%
3. Oprema za termoelektrane 60 11,584.23 695,053.80 27.95%
4. Oprema za rudarstvo 54 17,677.27 954,572.58 38.38%
5. Sistem za ventilaciju i
klimatizaciju 38 8,797.55 334,306.90 13.44%
6. Mašinske instalacije 36 6,433.88 231,619.68 9.31%
7. Drugi proizvodi 31 4,320.89 133,947.59 5.39%
Ukupno 361 50718.65 2,487,029.89 100.00%

Tabela 4. Evidentiranje podataka sa procentima za Pareto dijagram

Proizvod Ukupno Procenat Rang niz
4. Oprema za rudarstvo 954,572.58 38.38% 38.38%
3. Oprema za termoelektrane 695,053.80 27.95% 66.33%
5. Sistem za ventilaciju i klimatizaciju 334,306.90 13.44% 79.77%
6. Mašinske instalacije 231,619.68 9.31% 89.08%
7. Drugi proizvodi 133,947.59 5.39% 94.47%
1. Čelične konstrukcije 87,026.94 3.50% 97.97%
2. Oprema za površinsku zaštitu 50,502.40 2.03% 100.00%
Ukupno 2,487,029.89 100%
Kada se dobiju svi potrebni podaci, pristupa se termoelektrane i zatim sistemi za ventilaciju i
izradi Pareto dijagrama, Grafik 2. Na grafiku se klimatizaciju. Čelične kostrukcije su tek na šestom
vidi da iako su čelične kostrukcije imale najveći mestu.
broj dorada, oprema za rudarstvo ipak dovodi do Kada se povuku horizontalne linije u pravcu
najvećih troškova, upravo zbog uticaja cena. 80% i 90%, dobijaju se grupe A i B, a ostatak
Oprema za rudarstvo ima čak skoro 40% udela pripada grupi C.
u troškovima, dok je na drugom mestu oprema za

Grafik 2. Pareto dijagram broja dorada sa kumulativnom krivom

41
 Za prvu grupu, grupu A, nakon Pareto
dijagrama, se pripremaju korektivne i preventivne
mere koje će uticati na to da se najveći gubitci
smanje na što efikacniji i efektivniji način.
6. ZAKLJUČAK
Ovaj metod se zasniva na logičkom
razmišljanju, pri čemu se vrši klasifikacija uzroka
pojave nastanka lošeg kvaliteta na značajne,
uticajne faktore i beznačajne. Pri tome se uočilo da
značajnih uzroka ima malo, ali da je njihov uticaj
na kvalitet vrlo veliki, tako da veliki broj
beznačajnih uticajnih faktora uglavnom ne treba da
budu obuhvaćeni programom korektivnih akcija.
Dokazana je i Hipoteza 1, da se moţe koristiti
Pareto dijagram za utvrĎivanje grešaka koje
najviše utiču na troškove, Hipoteza 2, da je rezultat
korišćenja unapreĎenje poslovnog procesa i
podizanje kvaliteta i Hipoteza 4, da je moguće
smanjenje troškova primenom metoda za
poboljšanje kvaliteta.
Moţe se zaključiti, na osnovu hipoteza, da se
moţe koristiti Pareto dijagram za utvrĎivanje
grešaka koje najviše utiču na troškove i da je
rezultat korišćenja unapreĎenje poslovnog procesa
i podizanje kvaliteta.
[8] Radojević, R.D. (1997) Inţenjering kvaliteta.
Beograd: Društvo operacionih istraţivača
Jugoslavije
[9] Stuart, M., Mullins, E., Drew, E. (1996)
Statistical quality control and improvement.
European Journal of Operational Research,
88(2): 203-214
[10] Vulanović, V., Stanivuković, D., Kamberović,
B.L., Maksimović, R., Radaković, N.,
Radlovački, V., Šilobad, M. (2003) Metode i
tehnike unapreĎenja procesa rada - statističke
- inţenjerske - menadţerske. Novi Sad: FTN,
Institut za industrijske sisteme [11] Todorović,
Z., (2009), Upravljanje kvalitetom,
Ekonomski fakultet, Banja Luka.
[12] Mijailović, S. (2008), Pareto analiza troškova
neusaglašenih proizvoda u fabrici
elektrotermičkih proizvoda, Kvalitet, vol. 18,
br. 3-4, str. 74-77, Beograd.

LITERATURA

[1] Mitrović, Ţ. (1996), Sistem integralne kontrole

kvaliteta proizvoda, Beograd, str. 4. i 25.
[2] Đedović, B.N. (2001), Vodjenje i vrednovanje
projekata.: Fakultet za menadţment malih i
srednjih preduzeća, Beograd.
[3] Karović, S.M., Komazec, N.M. (2010)
Upravljanje rizicima kao preduslov
integrisanog menadţment sistema u
organizaciji. Vojnotehnički glasnik, vol. 58,
br. 3, str. 146-161
[4] Lazić, M. (2011) Sposobnost procesa - merenje
i ocena kvaliteta procesa. u: Nacionalna
konferencija o kvalitetu Festival kvaliteta,
Maj, 19-21, Kragujevac
[5] Lazić, M. (2011) Metodologija unapreĎenja
kvaliteta. u: Nacionalna konferencija o
kvalitetu Festival kvaliteta, Maj, 19-21,
Kragujevac
[6] Lynch, D. (2012) ISO 9000 and Organizational
Effectiveness. Quality Management Journal,
14(1): 64-68
[7] Majstorović, V.D. (2012) Upravljanje
kvalitetom proizvoda I. Beograd: Mašinski
fakultet

42