Naučite da gajite špargle

Autor: Ekipa Alo! | 15.06.2013 - 07:02:00h | Komentara: 0

0

Špargla je višegodišnja biljka, prolećne sezone. Latinska reč officinalis u

nazivu špargle znači lekovita ili lekovito, odnosno predstavlja biljnu
vrstu koja pored hranljive vrednosti ima i lekovita svojstva koja su
poznata još od doba Rimljana, kada je špargla upotrebljavana kao
povrće i kao lek.

Može uspevati i na zemljištima sa glinom čak i ako se pojavi nedostatak vode u zemljištu, pod uslovom da ima
kalcijuma | Foto: Shutterstock

U svojim osvajačkim pohodima po Evropi Rimljani su doneli šparglu u Nemačku u oblasti oko Rajne,
Majne i Dunava, gde je počelo i prvo uzgajanje špargle. Potrošnja špargle se brzo povećavala što je
izazvalo usavršavanje načina i tehnologije uzgajanja ovog povrća, te je danas Nemačka jedan od
najvećih prozivođača špargle u Evropi, piše magazin „Agrobiznis“.
Uzgoj špargle
Špargla zahteva laka peskovita zemljišta u kojima se razvija delikatno povrće specifičnog ukusa u
obliku tanke šipke, bele boje. Može rasti na teškim zemljištima, ali je u tom slučaju šipka, odnosno
plod kraći, deblji i ima specifičan zemljani ukus. Gajenje zelene špargle je manje kompleksan posao,
nego gajenje bele, međutim, izbor sorte zavisi od potrebe i ukusa uzgajivača. Gaji se u umerenim i
suptropskim oblastima kao biljna vrsta koja dostiže visinu između 0,30 cm do 2 m. Danas je poznato
oko 100 vrsta špargle. U Evropi najčešći usev je Asparagus officinalis. Špargla je višegodišnja
žbunasta biljka, čiji mesnati korenovi, a i nadzemni deo biljke, umiru u jesen. Rizom se razvija do
dužine od 40 do 50 cm sa velikom usisnom moći. Poslednjih godina špargla se sve više gaji na
normalnim zemljištima. Može uspevati i na zemljištima sa glinom, čak i ako se pojavi nedostatak
vode u zemljištu, ako je kalcijum zastupljen u dovoljnim količinama sa vrednošću pH 7,0 špargla će
se razvijati. Kada je toplo i vlažno vreme špargla može da ima porast od 7cm dnevno.

Zelena ili bela?

Bela špargla uzgaja se ispod zemlje, čime je uklonjena svetlost, te se dobijaju etiolirani, odnosno
beli plodovi. Za razliku od bele, zelena špargla raste iznad zemlje, sa intenzivnom osunčanošću
razvija hlorofil (pigment zelene boje).
Proizvodnja špargle iz semena primenjuje se samo u uzgoju zelene špargle. U takvoj proizvodnji prvi
plodovi stižu u trećoj godini gajenja. Pored toga špargla se može gajiti i iz rasada gde se prvi plodovi
dobijaju u drugoj godini posle sadnje, što se primenjuje u gajenju bele špargle. Prednost proizvodnje
iz rasada je što se trajni zasad zasniva izabranim, ujednačenim i kvalitetnim biljkama. Rasad špargle
gaji se na otvorenom cele godine. Biljka se razvija iz bočnih pupoljaka. U proleće se zrele biljke
javljaju kao izbočine u zemljištu. Kao takve vade se iz zemlljišta i plasiraju na tržište.

Priprema zemljišta
Rovovi za uzgajanje špargle podižu se pre zime, širine su 1,50 m i dubine 60 cm. U središnjem delu
ovog biljnog kreveta, ugrađuje se uzak kanal bogat humusom sa dodatkom peska za poboljšanje
propusnosti zemljišta, te se i rov i posađene biljke (na razdaljini od 30 cm i 5 cm u dubinu ispod
površine zemlje) prekrivaju zemljom čime se dobijaju zemljani tuneli sa zarubljenim vrhom. U
jesenjem periodu u fazi pravljenja rovova potrebno je u iste uneti dobro zgorelo stajsko đubrivo.
Nega rovova se sastoji u pravovremenom đubrenju organskim đubrivom, ekskrementima, pepelom,
kalijumovim đubrivom koji obezbeđuje dobru berbu i do deset godina.

Berba
Period berbe špargle je do kraja juna. Može se brati ručno i mehanizovano. Raskopavanjem
površinskog sloja rova dolazi se do ploda koji se podseca na mestu razdvajanja šipke od rizoma.
Rupe koje ostaju nakon vađenja špargle ponovo se zatrpavaju i poravnavaju. Da bi se sprečio
prodor svetlosti do vrhova špargle u rovu i da bi se poboljšali temperaturni uslovi, rovovi se
prekrivaju folijom. Nakon vađenja iz zemlje šipke špargle se mašinski klasiraju prema kvalitetu ploda
i zahtevima tržišta.

Vitaminska bomba

100 g sveže špargle sadrži: 210 mg kalijuma, 20 mg kalcijuma, 20 mg magnezijuma, 45 mg fosfora, 1 mg

gvožđa, 500 mg vitamin A, 0,11mg vitamina B1, 0,12 mg vitamina B2, 0,60 mg vitamina B6, 1 mg niacina,
20 mg vitamina C, 2,5 mg vitamina E.