Na mestima priključka jednospratnih zgrada na uličnu vodovodnu mrežu, traženi

minimalni manometarski napor vode je 10 m, a za svaki sprat zgrade potrebno je još oko 4 m
manometarskog napora.
Potreban manometraski napor (natpritisak) u razvodnoj mreži ne odredjuje se prema
spratnosti zgrada. Ako manometarski napor vode nije dovoljan da podigne vodu do poslednjeg
sprata zgrade i obezbedi manometarski napor za rad uredjaja i mašina na zadnjem spratu zgrade,
u višespratnim zgradama se postavljaju hidroforska postrojenja. Hidroforska postrojenja su
jednostavne pumpne stanice, koje zahtevaju neznatni nadzor, a u kojima se uvek mogu postići
željeni natpritisci vode. Hidroforsko postrojenje sastoji se od pumpnog agregata (pumpa sa
pogonskim elektromotorom), hidroforske posude i odgovarajuće opreme. Na slici 7 šematski je
prikazano hidroforsko postrojenje sa poziciranim osnovnim elementima.
Iznad vode u hidroforskoj posudi nalazi se sabijeni vazduh, a regulacijom natpritiska ovog
vazduha pm) reguliše se i napor kojim će pumpa 1 (slika 7) da radi. Osim održavanja traženog
natpritiska u odredjenim granicama, hidroforska posuda omogućava da pumpa radi u području
visokog stepena korisnosti, a zadatak ove posude je i da broj uključenja i isključenja pumpe
svede na dozvoljenu meru (15 do 20 na sat). Da bi se broj uključenja i isključenja pumpe sveo na
dozvoljenu meru, hidroforska posuda akumulira odgovarajuću količinu vode, koju šalje
potrošačima kada je pumpa isključena. Sa promenom nivoa vode u hidroforskoj posudi menja se
i natpritisak vazduha, koji je sabijen iznad vode. Natpritisak sabijenog vazduha daje signal za
uključivanje i isključivanje pumpe. Uključivanje i isključivanje pumpe vrši se preko potisnog
prekidača, ili kontaktnog manometra, na podešene vrednosti natpritiska isključivanja max pm
(koji vlada pri gornjem nivou vode u hidroforskoj posudi) i natpritiska uključenja min pm (koji
vlada pri donjem nivou vode u hidroforskoj posudi). Razlika izmedju natpritiska isključenja
(max pm) i uključenja (min pm) je obično Δpm=0,5-1 bar.

Slika 7. Šema hidroforskog postrojenja

Kad pritisak u hidroforskoj posudi, zbog potrošnje vode, opadne na vrednost pritiska
uključenja, potisni prekidač ili kontaktni manometar će uključiti pumpu u rad, koja će deo
protoka potiskivati potošačima (priključenim na distributivni vodovod u zgradi), a deo protoka
potiskuje u hidroforsku posudu. Deo protoka koji se potiskuje u hidroforsku posudu podiže nivo
vode u ovoj posudi i povećava natpritisak u vazduha u posudi sabijenim iznad vode. Kada
pritisak vazduha dostigne regulacionu veličinu natpritiska isključenja pumpe (max pm) pritisni
prekidač ili kontaktni manometar će isključiti pumpu.
Pumpa se bira tako da je njen protok jednak maksimalnom protoku svih potrošača
priključenih na hidroforsko postrojenje.
Hidroforska postrojenja imaju široku primenu i kao pumpne stanice kućnih vodovoda u
seoskim domaćinstvima. U ovakvim slučajevima pumpe crpu vodu iz bunara.