3.

VODOVODNE MREŽE

Vodovodnu mrežu ine cevovodi kojima se voda dovodi do potroša a.

Na magistralnu vodovodnu mrežu priklju ene su razvodne mreže, iji je zadatak da vodu
dovedu do potroša a.
Prema konfiguraciji magistralne vodovodne mreže mogu biti granate (sl.1.a), prstenaste
(sl.1.b) i mešovite (sl.1.c).
vorovima mreže zovu se mesta ra vanja cevi i mesta priklju ivanja potroša a, a
deonicama mreže zovu se cevovodi koji povezuju vorove mreže.
U deonicu mreže ne ra una se naporni cevovod koji napaja mrežu vodom (Q= qi).
Sva potrošnja vode može se fiktivno redukovati kao potrošnja iz vorova mreže, kako je na
sl.1 i prikazano.

Sl.1 Vodovodne mreže: a) granata, b) prstenasta, c) mešovita

Kod granatih vodovodnih mreža tokovi su jednozna no definisani (u svaki od vorova

mreže voda može da do e samo jednim putem), pa se prekidom protoka u jednoj deonici mreže
(havarijski – zbog prskanja cevi ili namerni – zatvaranjem ventila) prekida dovod vode svim
potroša ima nizvodno od ove deonice.
U prstenastim vodovodnim mrežama postoji više puteva (najmanje dva) kojima voda iz
jednog vora može da stigne do drugog vora, pa i u slu aju prekida u jednoj od deonica mreže
svi potroša i dobijaju vodu. Vodovodne mreže protivpožarne zaštite (vodovodne mreže koje
povezuju hidrante za gašenje požara) po pravilu su prstenaste. U prstenastim mrežama bilo koja
dva vora mogu biti povezana preko nekoliko razli itih lanaca deonica. Dva bilo koja lanca
deonica koji povezuju dva vora obrazuju prsten. Prsten koga ne seku nikakve deonice naziva se
elementarnim prstenom. Mreža prikazana na sl.1.b ima etiri elementarna prstena.
Napomenimo da se, prekidom protoka u jednoj deonici mreže, menjaju protoci koji
dobijaju potroša i, ali je važno da svi potroša i dobijaju vodu. Smatra se da je mreža u funkciji
ako potroša i dobijaju 70% prora unskog protoka, a prora unski protok odgovara najve oj
planiranoj potrošnji vode. Vodovodne mreže protivpožarne zaštite (vodovodne mreže koje
povezuju hidrante za gašenje požara) po pravilu su prstenaste.
Mešovite vodovodne mreže su kombinacija prstenastih i granatih mreža, pa u nekim svojim
delovima imaju svojstva prstenaste mreže, a u drugim svojstva granate mreže. Mreža prikazana
na sl.1.c ima svojstva granate mreže samo u deonici izme u vorova 5 i 8, dok u svim ostalim
delovima imaju svojstva prstenaste mreže. Prekid protoka u deonici 5–8 ostavlja bez vode
potroša e priklju ene u vorovima 7, 8, 9, 10, 11 i 12, dok pri prekidu protoka u bilo kojoj
drugoj deonici svi potroša i dobijaju vodu.

1
 Kod gradskih i seoskih vodovoda pravi se razlika izme u:
- spoljašnje (uli ne) i
- unutrašnje (dvorišne i ku ne) vodovodne mreže.

Od priklju ka na spoljašnju mrežu sve nadalje je unutrašnja vodovodna mreža.

Sl.2 Spoljašnja i unutrašnja vodovodna mreža

Ako je pritisak vode na priklju ku za spoljašnju mrežu nedovoljan da potisne vodu do svih
spratova višespratnih zgrada ili je pritisak vode na priklju cima potroša a na višim spratovima
nedovoljan za njihov normalan rad, pritisak u unutrašnjoj mreži pove ava se u hidroforskom
postrojenju.
Za normalan rad potroša a vode (teku ih mesta) u doma instvima potreban natpritisak na
priklju ku za spoljašnju mrežu je 1 bar za prizemlje, plus približno 0,5 bara za svaki sprat
zgrade.
Spoljašnje vodovodne mreže manjih naselja su granate, kakve su i unutrašnje vodovodne
mreže gradskih porodi nih ku a i seoskih doma instava.
Spoljašnje gradske vodovodne mreže su mešovite konfiguracije; prstenastom mrežom
obuhvataju se blokovi zgrada i zna ajni društveni, zdravstveni i privredni objekti, a iz vorova i
deonica ove mreže prostiru se granate mreže.
U vorovima prstenaste mreže nalaze se protivpožarni hidranti (za napajanje vatrogasnih
vozila). Zahtevani minimalni pritisak u hidrantima je 2,5 bara.
Unutrašnja vodovodna mreža u višespratnim zgradama je, tako e, mešovite konfiguracije,
s tim da su protivpožarni hidranti u zgradi povezani u prstenastu mrežu.
Magistralnim linijama vodovodne mreže zovu se cevovodi iji je osnovni zadatak da
tranzitno transportuju vodu u udaljene reone vodosnabdevanja (magistralne mreže).
Na magistralnu vodovodnu mrežu priklju ene su razvodne mreže, iji je zadatak da vodu
dovedu do potroša a.
Pri prora unu cevovoda obi no se protoci potroša a redukuju na vorove razvodne mreže.

2
 Sl.3 Spoljašnja i unutrašnja vodovodna mreža

Zbog zaštite vode od spoljašnjih temperaturskih uslova, spoljašnja vodovodna mreža se

ukopava ispod zone spoljašnjih temperaturskih uticaja, a to je 0,8÷1 metar ispod kote terena.

Sl.4 Ukopavanje cevovoda u zemlju i akvadukt

U slu aju nemogu nosti ukopavanja cevovoda na odre enim terenima (usled klizišta i sl.)
potrebno je vodovodne cevi položiti na specijalnim nedzemnim konstrukcijama (akvaduktima), i
u tom slu aju cevovodi moraju biti izolovani, kako bi se umanjio uticaj ekstremnih spoljašnjih
temperaturnih uticaja.
Vodovodne cevi se izra uju od livenog gvož a, elika, plasti nih masa (polietilena i
polivinilhlorida), mešavine azbesta i cementa (azbestno – betonske cevi) i armiranog betona.
Cevi od livenog gvož a se lako zaptivaju na mestima spojeva i otporne su na koroziju, ako
se još za vreme izrade u fabrici zaštite odgovaraju im premazima za zaštitu od korozije.
Zbog slabe elasti nosti su osetljive na promenljive pritiske, pa esto pucaju pri
hidrauli kim udarima. Izra uju se za pritiske do 10 bara. Koriste se u spoljašnjim gradskim

3
vodovodnim mrežama, u napornim cevovodima pritiska do 10 bara, i drugim vodovodima
pritiska do 10 bara.

Sl.5 Cevi od livenog gvož a

eli ne cevi imaju veliku mehani ku vrsto u i elasti nost, zbog ega se koriste za
naporne cevovode pritiska iznad 10 bara, u deonicama mreže koje prolaze ispod puta ili
železni ke pruge i u slu ajevima kada se vodovodi polažu u poroznom terenu i seizmološki
osetljivim podru jima. Veliki nedostatak eli nih cevi je njihova osetljivost na koroziju, pa
se spoljašnji zidovi cevi obi no zašti uju od korozije premazima na bazi bitumena. Mnogo
se radi i na usavršavanju raznih postupaka unutrašnje i spoljašnje plastifikacije zidova
eli nih cevi. Ner aju e pocinkovane eli ne cevi su manjeg pre nika (do oko 50 mm) i
imaju široku primenu u unutrašnjem (ku nim) vodovodnim mrežama.

Sl.6 eli ne cevi

Plasti ne cevi su mnogo lakše od metalnih, ne korodiraju, neosetljive su na lutaju e struje i

vrlo su glatke (stvaraju veoma male otpore strujanju). Nedostatak im je što imaju ve i
koeficijent linearnog širenja.
Izra uju se od:
- polivinil hlorida, PVC,
- polietilena PE.
Proizvode se za radne pritiske do 6 bara i pre nike do 250 (300) mm kao cevi od tvrdog
polietilena (TPE cevi), odnosno, pre nike do 125 (150) mm za savitljive cevi od polietilena
(SPE cevi). Imaju široku primenu u spoljašnjim mrežama seoskih vodovoda. Tvrde
plasti ne cevi manjeg pre nika dobijaju sve ve u primenu i u unutrašnjim (ku nim)
vodovodnim mrežama.

4
Cevi za vodu od polietilena visoke gustine, u klasi materijala PE–80 i PE–100, proizvode
se za nazivne pritiske od 6 do 20 bara i nazivne (spoljašnje) pre nike do 250 mm. Koriste
se u gradskim vodovodnim mrežama, ali i u magistralnim napornim cevovodima.

Sl.7 Plasti ne cevi

Azbestno-betonske cevi izra uju se od mase koju ine 20÷25% azbestnih vlakana i
80÷70% portland cementa. Ove cevi ne korodiraju, imaju tanke zidove i glatke površine.
Zbog kancerogenog dejstva azbesta ove cevi se danas ne ugra uju u vodovodne mreže, ali
ih ima ranije ugra nih. Proizvodile su se za pritiske do 12 bara i pre nike do 500 mm.
Napomenimo da je vlada SAD, godine 1989., uvela zabranu proizvodnje i koriš enja
proizvoda sa azbestom.

Sl.8 Azbestno-betonske cevi

Betonske cevi ne korodiraju, a loše osobine su im velika težina (zbog debelih zidova) i
osetljivost na mehani ke udare, pa se prakti no primenjuju za transport agresivnih voda (u
industrijskim vodovodnim sistemima). Izra uju se za pritiske i do 20 bara.

Sl.9 Betonske cevi