5.

OSNOVNE JEDNAČINE HIDRAULIKE

Napornim cevovodima zovu se cevovodi u kojima voda struji pod natpritiskom (kojima
voda ima manometarski napor). U ovakvim cevovodima voda potpuno ispunjava protočni presek
cevovoda pa se (zapreminski) protok izračunava korišćenjem formule:
d2 π
Q =c (1.1)
4
Sa punim protočnim presekom cevovoda mogu biti i strujanja vode koja je pod
potpritiskom ali je za ovakvo strujanje neophodno obezbediti specijalne uslove. Da bi se
uspostavilo strujanje pod potpritiskom u usisnom cevovodu centrifugalne pumpe (koja je
postavljena iznad nivoa vode u crpnom rezervoaru), potrebno je:
a) usisni cevovod i pumpu naliti vodom (tada na ulazu u usisni cevovod mora biti ugradjena
nepovratna klapna koja ne dozvoljava da voda iz usisnog cevovoda ističe u crpni rezervoar) ili se
b) strujanje uspostavlja isisavanjem iz usisnog cevovoda i pumpe pomoću vakuum pumpe.
U gravitacionim vodovodnim cevovodima kojima se voda dovodi vodovodnoj mreži, može
doći i do strujanja sa slobodnom površinom vode, kada voda ne ispunjava potpuno protočni
presek cevi (iznad vode se nalazi vazduh pod atmosferskim pritiskom). O mogućnosti pojave
ovakvih strujanja biće govora, a sada istaknimo, samo, da su ovakva strujanja nepoželjna u
vodovodnim sistemima naselja, jer je vazduh iznad vode pogodan za razvoj bakterija koje
bakteorološki mogu da zagade pijaću vodu.

Slika 1. Primeri jednačine kontinuiteta za čvorove vodovodne mreže

Jednačina kontinuiteta za čvor vodovodne mreže glasi: zbir protoka koji ulaze u čvor
jednak je zbiru protoka koji izlaze iz čvora što se matematički može opisati jednačinom:

∑ ul
Q i = ∑ 1 −i Q j (1.2)

Na slici 1 dati su primeri jednačine kontinuiteta za 3 čvora vodovodne mreže.

Po analogiji sa zakonom iz elektrotehnike (za struju koja ulazi i izlazi iz čvora električne
mreže), zakon kontinuiteta za čvor vodovodne mreže zove se i prvo Kirhofovo pravilo za
hidrauliku.
Postavljajući proizvoljnu repernu horizontalnu ravan (0-0) na
slici 2 u odnosu na koju se odredjuju visinske kote (z) centara
protočnih preseka strujnih cevi, jedinična (po masi) mehanička
energija vode, u posmatranom preseku strujne cevi je:
p c2
e = + gz + ,  e[J/kg] (1.3)
ρ 2
gde je g=9,81[m/s2] ubrzanje zemljine teže.
Prvi član na desnoj strani jednačine (1.3) predstavlja jediničnu
 položajnu energiju (g⋅z), drugi član (p/ρ) je jedinična energija pritiska
Slika 2. Ilustracija za vode, a treći član (c2/2) je jedinična kinetička energija vode.
energijsku jednačinu Napomenimo, da jedinična položajna energija vode (g⋅z) ima
relativnu vrednost, koja zavisi od proizvoljno izabrane reperne horizontalne ravno 0-0 (slika 2).

1
 Veličina
e
H = ,  H[m] (1.4)
g
zove se napor vode i predstavlja visinski (položajni) ekvivalent jedinične mehaničke energije
vode.
S obzirom na jednačine (1.3) i (1.4) dobija se da je
p c2
H= +z+ (1.5)
ρg 2g
U napornim vodovodnim cevovodima je
p = patm + pm ,  (p>patm ) ,
patm p
a kako je Hatm = ,  Hm = m ,
ρg ρg
jednačina (1.5) može da se piše i u obliku
c2
H = z + Hatm + Hm + (1.5')
2g
gde su:
Hatm=patm/ρg – visina barometarskog stuba vode (slika 3a), (za patm=1,013bar (0,760mHg)
je Hatm=10,3m)
Hm= pm/ρg – manometarski napor vode – pijezometarska visina vode (slika 3b)

Slika 3. Barometarska (Hatm) i pijezometarska (Hm) visina vodenog stuba

Jednačina (1.5’) može se primeniti i u delovima cevovoda u kojima je voda pod pottriskom
(p<patm, p=patm-pv), s tim da je u ovim delovima cevovoda Hm<0 (Hv=pv/ρg=-Hm). Zbog
izdvajanja vazduha iz vode najveći održivi vakuum u cevovodu je Hv=7m, pa je minimalna
veličina Hm=-7m. Zbog izdvajanja vazduha i pojave vazdušnih džepova, praktično je nemoguće
održati pun protočni presek cevovoda pri Hm<-7m.
Bilans energije za strujnu cev, izmedju kontrolnih preseka 1 i 2 (slika 2) opisuje se
jednačinom
p c2 p c2
e1 = e2 + Yg1−2 , gz1 + 1 + 1 = gz2 + 2 + 2 + Yg1−2 , (1.6)
ρ 2 ρ 2
odnosno,
p c2 p c2
H1 = H2 + Δh1−2 ,  z1 + 1 + 1 = z2 + 2 + 2 + Δh1−2 (1.6’)
ρg 2g ρg 2g
gde su:
Yg1-2 – jedinični (po masi) gubitak mehaničke strujne energije vode na putu 1 do 2, Yg1-2[J/kg]
Δh1-2=Yg1-2/g – gubitak napora vode na putu od 1 do 2, Δh1-2 [m].

2
 Ako je strujna cev cevovod konstantnog prečnika (d=d1=d2) prema jednačini (1.1) je
c1=c2=c=4Q/d2π, pa jednačine (1.6) i (1.6') dobijaju oblik
p1 p
gz1 + = gz2 + 2 +Yg1−2 ,
ρ ρ
odnosno,
p1 p
z1 + = z2 + 2 +Δh1−2 , za c1=c2 (1.7)
ρg ρg
Jedinični gubici mehaničke strujne energije vode (Yg1-2) nastaju zbog lokalnih promena
smera strujanja ili naglih promena veličine brzine strujanja (u ventilima, kolenima, fazonskim
komadima i sl.) i zbog visokog trenja u pravolinijskim delovima cevovoda, pa je
Yg1−2 =  Yglok1−2 + Ygtr1−2 (1.8)
gde su:
Yglok1-2 – lokalni gubici mehaničke strujne energije vode na putu od 1 do 2
Ytr1-2 – gubici mehaničke strujne energije vode zbog viskoznog trenja u pravolinijskim
delovima cevovoda na putu od 1 do 2
Lokalni gubici mehaničke strujne energije izračunavaju se korišćenjem formule
c2
Yglok = ξ , (1.9)
2
gde je ξ koeficijent razmatranog lokalnog gubitka.
Za izračunavanje gubitaka mehaničke strujne energije vode zbog viskoznog trenja u
pravolinijskim deonicama cevovoda može se koristiti Darsijeva formula. Uzimajući da je, na
putu od 1 do 2, cevovod konstantnog prečnika (d) i da su njegove pravolinijske deonice ukupne
dužine L, prema Darsijevoj formuli je
L c2
Ygtr = λ (1.10)
d2
gde je λ- Darsijev koeficijent trenja.
S obzirom na jednačinie (1.8), (1.9) i (1.10) dobija se
⎛ L ⎞ c2
Yg1‐2 = ⎜ ∑ ξi + λ ⎟ (1.11)
⎝ d⎠ 2
gde je Σξ i- zbir koeficijenata lokalnih gubitaka na putu od 1 do 2.
Prema jednačini (1.1) je c=4Q/ d2π, pa se napred data jednačina svede na oblik
8
Yg1-2=K1-2·Q2, K1−2 = ( Σξi + λ∙L / d) (1.12)
d π2
4

gde je K1-2 - koeficijent karakteristike gubitka mehaničke strujne energije vode u razmatranom
cevovodu.
Kako je Δh1-2=Yg1-2/g, gubitak napora vode u rezmatranom cevovodu je
K1−2 8 ⎛ L⎞
Δh1-2= k1-2·Q2, k1−2 =   = 4 2 ⎜ Σξi + λ ⎟ (1.12')
g gd π ⎝ d⎠
gde je k1-2 koeficijent karakteristike gubitaka napora u razmatranom cevovodu.
U dugačkim deonicama napornog cevovoda i magistralnim deonicama vodovodne mreže,
izuzimajući deonice u kojima je ugradjen regulacioni ventil, uzma se da lokalni gubici strujne

3
energije iznose 5-10% gubitaka zbog trenja u pravolinijskim delovima deonice, pa se K1-
2(odnosno k1-2) izračunava korišćenjem formule:

α∙λ∙8 L α∙λ∙8L K
K1−2 = =  5 2 ,  (k1−2 = 1−2 ) , (1.13)
dπ d dπ
4 2
g
gde je α=od 1,05 do 1,10
U deonicama u kojima je ugradjen regulacioni ventil, veličine K1-2 (odnosno k1-2) mogu
se izračunati korišćenjem firmule
8 ⎛ L⎞ K
K1−2 = ξ +  α∙λ ⎟ ,    (k1−2 = 1−2 )
2 ⎜ rv
(1.13')
dπ ⎝
4
d⎠ g
gde je ξrv - koeficijent lokalnog gubitka u regulacionom ventilu ξrv∈[0,5,-∞].
Strujanja u vodovodnim cevovodima su turbilentna, pa je Darsijev koeficijent trenja, u
opštem slučaju λ=λ(δ,Re), gde je δ=δ/d relativna hrapavost zida cevi, a Re je Rejnoldsov
(Reynolds-ov), broj.
cd
Re = (1.14)
ν
gde je ν – koeficijent kinematičke viskoznosti vode (za t=10ºC je ν=1,31·10-6m2/s, za t=15ºC je
ν=1,14·10-6m2/s, dok je za t=20ºC ν=1·10-6m2/s.
Za strujanje vode u metalnim cevima (od livenog gvoždja ili čelika), sa Re>105, Darsijev
koeficijent trenja praktično ne zavisi od Re broja (λ= λ(δ)) i za ovakva strujanja kaže se da su
automodelna po Re broju. Kod ovakvih strujanja veličine K1-2 i k1-2, definisane jednačinama
(1.13) i (1.13') su konstante, pa se zbog ovoga i zovu koeficijentima karakteristika gubitaka
mehaničke strujne energije u cevovodu (gubitaka napora u cevovodu). Gubitak mehaničke struje
energije (gubitak napora) u cevovodu proporcionalan je sa Q2 (menja se po kvadratnom zakonu).
Plastične cevi su glatke i kod njih je λ= λ(Re), odn.
λ=λ(Q,d), pa su veličine K1-2=K1-2(Q,d) (k1-2=k1-2(Q,d)). Zbog
navedenog, veličine K1-2 (i k1-2), u ovakvim slučajevima, ne
treba zvati koeficijentima, već parametrima karakteristika
gubitaka mehaničke strujne energije (gubitka protoka) u
cevovodu. Veličine Yg1-2 (ili Δh1-2) ne menjaju se po
kvadratnom zakonu po Q.
U slučaju da se cevovod račva, kako je na slici 4
  prikazano (sa račvom u tački A), pored jednačine kontinuiteta
  za čvor račvanja,
Slika 4. Ilustracija za Q1=Q2+Q3 (1.15)
jednačine bilansa energije kod
granatih cevovoda mogu se napisati i jednačine bilansa energije za strujne tokove
izmedju kontrolnih preseka 1,2 i 3.
Kako postoje dva strujna toka 1-A-2 i 1-A-3, moguće je napisati i dve jednačine bilansa
energije i to
e1=e2+Yg1-A+YgA-2; e1=e3+Yg1-A+YgA-3 (1.16)
odnosno,
H1=H2+ Δh1-A+ ΔhA-2; H1=H3+ Δh1-A+ ΔhA-3 (1.16')
gde su:
Yg1-A=K1-A·Q2, YgA-2=KA-2·Q2, YgA-3=KA-3·Q2
odnosno,
Δh1-A=k1-A·Q2, ΔhA-2=KA-2·Q2, ΔhA-3=KA-3·Q2.

4
 Na slici 5 prikazan je prvi elementarni prsten prstenaste mreže, sa predpostavljenim
smerovima strujanja u deonicama ovog prstena i označenim protocima Q5-1, Q1-2, Q2-3, Q5-6, Q6-3.
Prema slici 5 postoje dva puta kojim mova iz čvora 5
može doći u čvor 3. Jedan put je 5-1-2-3, a drugi je 5-6-3.
Prema energijskim jednačinama za ova dva strujna puta:
e5=e3+Yg5-1+Yg1-2+Yg2-3 i e5=e3+Yg5-6+Yg6-3

dobija se jednačina:

Yg5-1+Yg1-2+Yg2-3=Yg5-6+Yg6-3,
 odnosno,
Slika 5. Elementarni prsten Δh5-1+Δh1-2+Δh2-3= Δh5-6+Δh6-3 (1.17)
vodovodne mreže

Prema jednačini (1.17) gubici mehaničke struje energije vode (gubici napora vode) u
deonicama prstena, kojima se voda iz čvora 5 dovodi u čvor 3, uravnoteženi.
Kako je:
Yg5-1=K5-1·Q5-12, Yg1-2=K1-2·Q1-22, Yg2-3= K2-3·Q2-32, Yg5-6=K5-6·Q5-62, Yg6-3=K6-3·Q6-32
(Δh5-1=k5-1·Q5-12, Δh1-2= k1-2·Q1-22, Δh2-3=k2-3·Q2-32, Δh5-6=k5-6·Q5-62, Δh6-3=k6-3·Q6-32),
jednačine (1.20) mogu da se napišu i u sledećem obliku:
K5-1Q5-12+K1-2Q1-22+K2-3Q2-32=K5-6Q5-62+K6-3Q6-32,
ili
k5-1Q5-12+k1-2Q1-22+k2-3Q2-32=k5-6Q5-62+k6-3Q6-32, (1.17')

Jednačina (1.17'), po formi podseća na jednačinu drugog Kirhofovog pravila za zatvorena

električna polja (zamenjujući K sa R (električni otpor) i Q sa I (jačina električne struje)), pa se
zakon ravnoteže gubitaka napora u deonicama elementarnih prstenova vodovodne mreže zpve
još i drugo Kirhofovo pravilo u hidraulici.