You are on page 1of 432

FANUC Serija 30i – model A

FANUC Serija 300i – model A


FANUC Serija 300is – model A
Za sistem struga

UPUTSTVO ZA UPOTREBU
1.Uopšteno
Ovo uputstvo za upotrebu obuhvata modele koji su navedeni u donjoj tabeli. U tekstu može
doći do upotrebe skraćenica.

Modeli na koje se uputstvo primenjuje

Naziv modela Skraćenice


FANUC Serija 30i-MODEL A 30i-A Serija 30i
FANUC Serija 300i-MODEL A 300i-A Serija 300i
FANUC Serija 300is-MODEL A 300is-A Serija 300is

Specijalne oznake

Ovo uputstvo za upotrebu koristi sledeće simbole:

- IP Ukazuje na kombinaciju osa kao što su X_Y_Z_


Na mestu crtice ide adresa, numerička vrednost kao što je koordinanta
vrednost.
- ; Ukazuje na kraj bloka. Zapravo odgovara ISO kodu LF ili EIA kodu CR.

Odgovarajuća uputstva Serije 30e/300e/300is – MODEL A

Sledeća tabela navodi priručnike koji se odnose na serije 30e/300e/300is – MODEL A. Ovo
uputstvo za upotrebu označeno je *.

Odgovarajuća uputstva Serije 30e/300e/300is – MODEL A.

Naziv uputstva Specifikacioni broj

OPISI B-63942EN
UPUTSTVO ZA POVEZIVANJE (HARDVER) B-63943EN
UPUTSTVO ZA POVEZIVANJE (FUNKCIJE) B-63943EN-1
UPUTSTVO ZA UPOTREBU (Za T/M serije) B-63944EN
UPUTSTVO ZA UPOTREBU (T serije) B-63944EN-1 *
UPUTSTVO ZA UPOTREBU (M serije) B-63944EN-2
UPUTSTVO ZA ODRŽAVANJE B-63945EN
UPUTSTVO ZA PARAMETRE B-63950EN

2
Povezani priručnici servo motor i serije
Sledeća tabela uputstava odnosi se na servo motor i serije.

Specifikacioni broj
Naziv uputstva za upotrebu
'"/6$ "$ 4&370 .0503 ЋJT ЋJ serija OPISI B-65262EN
'"/6$ "$ 4&370 .0503 ЋJT ЋJ serija UPUTSTVO ZA UPOTREBU
B-65270EN
'"/6$ "$ 41*/%-& .0503 ЋJ serija OPISI B-65272EN
'"/6$ "$ 41*/%-& .0503 ЋJ serija UPUTSTVO ZA PARAMETRE
B-65280EN
'"/6$ 4&370 ".1-*'*&3 ЋJ serija OPISI B-65282EN
FA/6$ "$ 4&370 .0503 ЋJT ЋJ serija,
'"/6$ "$ 41*/%-& .0503 ЋJ serija '"/6$ 4&370 ".1-*'*&3 ЋJ
B-65285EN
serija
UPUTSTVO ZA ODRŽAVANJE

Bilo koji od gore navedenih servo motora i odgovarajuće vreteno mogu biti povezani na CNC
koji je pokriven u okviru ovog priručnika.
Ovaj priručnik pretpostavlja upotrebu FANUC SERVO MOTOR i serije. Za informacije o
servo motoru i vretenu pogledajte uputstvo za upotrebu za servo motor i vreteno koji su
povezani.

1.1 Ofset

Objašnjenje
Ofset alata

Obično se nekoliko alata koristi za obradu jednog radnog dela. Alati imaju različitu dužinu pa
je veliki problem menjati program prema alatima.
Prema tome, dužina svakog alata trebalo bi da se izmeri unapred. Podešavanjem razlike
između dužine standardnog alata i dužine svakog alata u CNC, obrada se može vršiti bez
izmene programa i kada se alati menjaju. Ova funkcija se naziva ofset alata.

Slika 1.1 Ofset alata

3
2. Pripremne funkcije (G funkcija)

Broj koji sledi adresu G određuje značenjen komande za odgovarajući blok. G kodovi su
podeljene na dva tipa.

Tip Značenje
G kod je efektivan samo u bloku u ovkiru kojeg je specifikovan.
One-shot G kod

G kod je efektivan dok se drugi G kod iz iste grupe ne odredi.


Modal G kod

(Primer)

G01 i G00 su modalni G kodovi u grupi 01.


G01 X_ ;
Z_ ; G01 je efektivan u ovom opsegu.
X_ ;
G00 Z_ ; G00 je efektivan u ovom opsegu.
X_ ;
G01 X_ ;
:

Postoje tri G kodna sistema u sistemu struga: A, B i C (Tabela 3.1 (a)). Odaberite G kod
korišćenjem parametara GSB i GSC (no.:3401#6 i #7). Za upotrebu G kodnog sistema B ili C,
potrebna je odgovarajuća opcija. Uopšteno, Korisničko uputstvo opisuje upotrebu G kodnog
sistema A osim kada je reč o opisivanju stavke koja može koristiti samo G kodni sistem B ili
C. U takvim slučajevima upotreba G kodnog sistem B ili C se opisuje.

Objašnjenje

1. Kada se jasno stanje (parametar CLR (no. 3402#6)) podesi nakon aktiviranja ili
resetovanja, modalni G kodovi se prebacuju u dole opisana stanja.

1) Modalni G kodovi se smeštaju u stanja označena sa kao što je


prikazano u tabeli.
2) G20 i G21 ostaju neizmenjeni kada se jasno stanje podesi pri aktiviranju ili
resetovanju.
3) Koji status G22 ili G23 će biti po aktiviranju određuje parametar G23 (no.
3402#7). Međutim, G22 i G23 ostaje neizmenjen kada se jasno stanje
podesi pri resetovanju.
4) Korisnici mogu odabrati G00 ili G01 podešavanjem parametara G01
(no.3402#0).
5) Korisnik može odabrati G90 ili G91 podešavanjem parametara G91 (No.
3402#3).
Kada se G kodni sistem B ili C koristi u sistemu struga, podešavanje
parametra G90 ili G91 je efektivno.

4
2. G kodovi osim G10 i G11 su samostalni G kodovi.
3. Kada G kod nije izlistan u G kodnoj listi ili je G kod koji ne odgovara specifikovanoj
opciji oglašava se PS0010 alarm.
4. Višestruki G kodovi mogu biti specifikovani u istom bloku ukoliko svaki G kod pripada
različitoj grupi. Ukoliko su višestrugi G kodovi koji pripadaju istoj grupi određeni u istom
bloku, samo poslednji G kod koji je specifikovan će biti validan.
5. Ukoliko G kod koji pripada grupi 01 bude specifikovan za bušenje, otkazuje se
konzervirani ciklus bušenja. To znači da se isto stanje određeno prema G80 određuje.
G kodovi u grupi 01 nisu ugroženi G kodom koji specifikuje konzervirani ciklus.
6. Kada se G kodni sistem A koristi, apsolutno ili rastuće programiranje se ne određuje
prema G kodu (G90/G91) već prema adresnoj reči (X/U, Z/W, C/H, Y/V). Samo
inicijalni nivo je obezbeđen na tački povratka konzerviranog ciklusa za bušenje.
7. G kodovi su prikazani u grupi.

5
Tabela 2 (a) G kodna lista
G kodni sistem
Grupa Funkcija
A B C
G00 G00 G00 Pozicioniranje (brzi prelazak)
G01 G01 G01 Linearna interpolacija (dovođenje pri sečenju)
G02 G02 G02 Kružna interpolacija CW ili spiralna interpolacija CW
G03 G03 G03 Kružna interpolacija CCW ili spiralna interpolacija CCW
G02.2 G02.2 G02.2 01 Evolventna interpolacija CW
G02.3 G02.3 G02.3 Eksponencijalna interpolacija CW
G02.4 G02.4 G02.4 3D kružna interpolacija CW
G03.2 G03.2 G03.2 Evolventna interpolacija CCW
G03.3 G03.3 G03.3 Eksponencijalna interpolacija CCW
G03.4 G03.4 G03.4 3D kružna interpolacija CCW
G04 G04 G04 Zadržavanje
AI kontrola kontrure (komanda kompatibilna sa kontrolom
G05 G05 G05 00 kontura visoke preciznosti)
AI kontrola konture / Nano smoothing / Jednostavna
G05.1 G05.1 G05.1
interpolacija
G06.1 G06.1 G06.1 Spline interpolacija
01
G06.2 G06.2 G06.2 NURBS interpolacija
G07 G07 G07 Interpolacija hipotetičke ose
G07.1 G07.1 G07.1
(G107) (G107) (G107) Cilindrična interpolacija

G08 G08 G08 00 Napredna kontrola


G09 G09 G09 Tačno zaustavljanje
G10 G10 G10 Programabilni unos podataka
G11 G11 G11 Poništavanje režima programabilnog unosa podataka
G12.1 G12.1 G12.1
(G112) (G112) (G112) Režim interpolacije polarne koordinate
21
G13.1 G13.1 G13.1
(G113) (G113) (G113) Poništavanje režima interpolacije polarne koordinate

G15 G15 G15 Poništavanje komande polarne koordinate


24
G16 G16 G16 Komanda polarne koordinate
G17 G17 G17 Odabir XpYp ravni
G18 G18 G18 16 Odabir ZpXp ravni
G19 G19 G19 Odabir YpZp ravni
G20 G20 G70 Unos u inčima
06
G21 G21 G71 Unos u mm
G22 G22 G22 Aktiviranje funkcije provere uskladištenog hoda
09
G23 G23 G23 Deaktiviranje funkcije provere uskladištenog hoda
G27 G27 G27 Provera povratka na referentnu poziciju
G28 G28 G28 Povratak na referentnu poziciju
G29 G29 G29 Pomeranje sa referentne pozicije
00
G30 G30 G30 Povratak na 2, 3 i 4 referentnu poziciju
G30.1 G30.1 G30.1 Povratak na plutajuću referentnu poziciju
G31 G31 G31 Funkcija preskakanja
G32 G33 G33 01 Navoj
G34 G34 G34 Navoj promenljivog vođenja

6
G35 G35 G35 Cirkularni navoj CW
Cirkularni navoj CCW (Kada je parametar G36 (No.
G36 G36 G36 3405#3) podešen na 1)
G38 G38 G38 01 Kompenzacija radijusa sekača ili alata : sačuvani vektor
Kompenzacija radijusa sekača ili alata: cirkularna
G39 G39 G39 interpolacija ugla

7
Table 2 (a) G kodna lista
G kodni sistem
Grupa Funkcija
A B C
G40 G40 G40 Kompenzacija prečnika sekača ili vrha alata : poništavanje
G41 G41 G41 Kompenzacija prečnika sekača ili vrha alata: levo
G42 G42 G42 Kompenzacija prečnika sekača ili vrha alata: desno
G41.2 G41.2 G41.2 07 Kompenzacija sečaka za obradu sa 5 osa : levo
Kompenzacija sečaka za obradu sa 5 osa: (ofset vodeće
G41.3 G41.3 G41.3
ivice)
G42.2 G42.2 G42.2 Kompenzacija sečaka za obradu sa 5 osa: desno
G43 G43 G43 Kompenzacija dužine alata +
G44 G44 G44 Kompenzacija dužine alata -
G43.1 G43.1 G43.1 Kompenzacija dužine alata u smeru ose alata
G43.4 G43.4 G43.4 Kontrolna tačka centra alata (tip 1)
G43.5 G43.5 G43.5 Kontrolna tačka centra alata (tip 2)
23
G43.7 G43.7 G43.7
(G44.7) (G44.7) (G44.7 Ofset alata (strug ATC tipa)
)
G49 G49 G49
(G49.1) (G49.1) (G49.1 Poništavanje kompenzancije dužine alata
)
Podešavanje za koordinatni sistem radnog dela ili
G50 G92 G92
00 fiksiranje pri maksimalnoj brzini vretena
G50.3 G92.1 G92.1 Unapred podešeni koordinatni sistem radnog dela
- G50 G50 Poništavanje dimenzionisanja
18
- G51 G51 Dimenzionisanje
G50.1 G50.1 G50.1 Poništavanje programabilne slike odražaja u ogledalu
22
G51.1 G51.1 G51.1 Programabilna slike odražaja u ogledalu
G50.2 G50.2 G50.2
Poništavanje poligonalnog struganja
(G250) (G250) (G250)
20
G51.2 G51.2 G51.2
Poligonalno struganje
(G251) (G251) (G251)
G52 G52 G52 Podešavanje lokalnog koordinatnog sistema
G53 G53 G53 00 Podešavanje mašinskog koordinatnog sistema
G53.1 G53.1 G53.1 Kontrola smera ose alata
G54 G54 G54
(G54.1) (G54.1) (G54.1 Odabir koordinatnog sistem 1 radnog dela
)
G55 G55 G55 Odabir koordinatnog sistem 2 radnog dela
G56 G56 G56 14 Odabir koordinatnog sistem 3 radnog dela
G57 G57 G57 Odabir koordinatnog sistem 4 radnog dela
G58 G58 G58 Odabir koordinatnog sistem 5 radnog dela
G59 G59 G59 Odabir koordinatnog sistem 6 radnog dela
G60 G60 G60 00 Pozicioniranje jednog smera
G61 G61 G61 Režim tačnog zaustavljanja
G62 G62 G62 Režim automatskog obaranja ugla
15
G63 G63 G63 Režim odvajanja
G64 G64 G64 Režim sečenja
G65 G65 G65 00 Makro pozivanje

8
G66 G66 G66 Makro modalno pozivanje A
12
G66.1 G66.1 G66.1 Makro modalno pozivanje B
G67 G67 G67 12 Poništavanje makro modalnog pozivanja A/B
Aktiviranje slike odražaja u ogledalu za dupli revolver ili
G68 G68 G68 04
balansiranje režima sečenja
Pokretanje rotacije koordinatnog sistema ili aktiviranje
G68.1 G68.1 G68.1
17 režima 3D koordinatne konverzije
G68.2 G68.2 G68.2 Odabir karakteristika koordinatnog sistema

9
Table 2 (a) G kodna lista
G kodni sistem
Grupa Funkcija
A B C
Deaktiviranje slike odražaja u ogledalu za dupli revolver
G69 G69 G69 04
ili balansiranje režima sečenja
Poništavanje rotacije koordinatnog sistema ili isključivanje 3D
G69.1 G69.1 G69.1 17 režima koordinatne konverzije
G70 G70 G72 Završni ciklus
G71 G71 G73 Ciklus grube obrade unutrašnje /spoljne površine
G72 G72 G74 Ciklus grube obrade donje strane
G73 G73 G75 Ciklus sečenja zatvorenom petljom
G74 G74 G76 00 Ciklus odsecanja doje strane
G75 G75 G77 Ciklus spoljašnjeg/unutrašnjeg odsecanja
G76 G76 G78 Ciklus višestrukog narezivanja navoja sa ponavljanjem
G72.1 G72.1 G72.1 Kopiranje figure (kopiranje rotacijom)
G72.2 G72.2 G72.2 Kopija figure (linearno kopiranje)
G80 G80 G80 Prethodno programirani ciklus otkazan za bušenje
G81 G81 G81 Bušenje mesta (FS15-T format)
G82 G82 G82 Brojač bušenja (FS15-T format)
G83 G83 G83 Ciklus za bušenje sa prednje strane
G83.1 G83.1 G83.1 Ciklus označavanja za bušenje velike brzine (FS15-T format)
G83.5 G83.5 G83.5 Ciklus označavanja za bušenje velike brzine
G83.6 G83.6 G83.6 Ciklus označavanja za bušenje
G84 G84 G84 10 Ciklus za odvajanje sa prednje strane
G84.2 G84.2 G84.2 Ciklus krutog odvajanja (FS15 format)
G85 G85 G85 Ciklus za bušenje sa prednje strane
G87 G87 G87 Ciklus za bušenje sa bočne strane
G87.5 G87.5 G87.5 Ciklus označavanja za bušenje velike brzine
G87.6 G87.6 G87.6 Ciklus označavanja za bušenje
G88 G88 G88 Ciklus za bočno odvajanje
G89 G89 G89 Ciklus za bočno bušenje
G90 G77 G20 Spoljni/unutrašnji prečnik ciklusa sečenja
G92 G78 G21 01 Ciklus narezivanja navoja
G94 G79 G24 Ciklus struganja zadnje strane
G91.1 G91.1 G91.1 00 Provera mkismlanog povećanja specifikovane količine
G96 G96 G96 Kontorla brzine konstantne površine
02
G97 G97 G97 Otkazivanje kontrole brzine konstantne površine
G93 G93 G93 Vreme inverznog dovođenja
G98 G94 G94 05 Dovođenje po minutu
G99 G95 G95 Dovođenje po obrtaju
- G90 G90 Apsolutno programiranje
03
- G91 G91 Uvećanje programiranja
- G98 G98 Prethodno programirani ciklus : vraćanje na početni nivo
11
- G99 G99 Prethodno programirani ciklus : vraćanje na nivo R tačke

10
3. Funkcija interpolacije
3.1 Konstantno vođeni navoj (G32)

Konusni zavrtni i spiralni navoj zajedno sa jednako vođenim pravim navojima mogu biti sečeni
korišćenjem G32 komande.
Brzina vretena je očitava sa pozicije kodera na vretenu u realnom vremenu i konvertuje se u
brzinu dovođenja po režimu dovođenje po minuti, što se koristi za pomeranje
alata.

Slika 3.1 (a) Tipovi navoja

Slika 3.1 (b) Primer narezivanja navoja

Narezivanje navoja se ponavlja duž putanje istog alata u grubom sečenju do završnog
sečenja za šraf. Budući da narezivanje navoja započinje kada se pozicioni koder postavi na
vreteno dajući odgovarajući signal, narezivanje navoja počinje u fiksiranoj tački a putanja
alata na radnom delu se ne menja kod narednog narezivanja navoja. Brzina vretena mora
ostati konstantna od grubog sečenja do završnog sečenja. Ukoliko to nije slučaj doći će do
nejednakog narezivanja navoja.

11
Slika 3.1 (c) LZ i LX konusnog navoja

Zaostajanje servo sistema dovešće do proizvodnje donekle nepravilnih navoja na početnim i


krajnjim tačkama sečenja navoja. Da bi ovo kompenzovali, potrebno je odrediti dužinu navoja
nešto dužu nego što je to potrebno.

Tabela 3.1 (a) Opsezi veličina koraka koji mogu biti određeni

Komanda najmanjeg uvećanja


Metrički unos 0.0001 do 500.0000 mm
Unos u inčima 0.000001 do 9.999999 inch

12
Primer:

13
1. Prekoračenje brzine dovođenja je efektivno (fiksirano na 100%) tokom
narezivanja navoja.
2. Veoma je opasno zaustaviti dovođenje narezivača navoja bez zaustavljanja
vretena. To će dovesti do naglog povećanja dubine sečenja. Prema tome,
funkcija zadržavanja dovođenja nema efekta prilikom narezivanja navoja.
Ukoliko se taster za zadržavanje dovođenja pritisne tokom narezivanja
navoja, alat će se zaustaviti nakon bloka koji detektuje neizvršavanje bloka
kao da je SINGLE BLOCK taster pritisnut. Međutim, indikator zadržavanja
snabdeavnja (SPL lampa) svetli kada je taster FEED HOLD pritisnut. Tada,
kada se alat zaustavi, lampa se isključuje (Single Block status zaustavljanja).
3. Kada se taster FEED HOLD ponovo pritisne u prvom bloku nakon režima
narezivanja navoja koji ne specifuje narezivanje navoja (ili je taster zadržan)
alat se trenutno zaustavlja na bloku koji ne specifikuje narezivanje navoja.
4. Kada se narezivanje navoja izvršava u statusu jednog bloka, alat se
zaustavlja nakon izvršavanja prvog bloka koji ne određuje narezivanje navoja.
5. Kada se režim izmeni iz automatskog načina rada na manuelni rad tokom
narezivanja navoja, alat se zaustavlja na prvom bloku koji ne specifikuje
narezivanje navoja kao i kada se taster za zadržavanje dovođenja pritisne,
kao što je pomenuto u Upozorenju 3. Međutim, kada se režim izmeni iz
automatskog na neki drugi, alat se zaustavlja nakon izvršavanja bloka koji ne
specifikuje narezivanje navoja kao i za režim pojedinačnog blok naveden u
napomeni 4.
6. Kada je prethodni blok bio blok za narezivanje navoja, sečenje će početi
odmah bez čekanja detekcije signala rotacije jednog vretena ukoliko je
trenutni blok onaj za narezivanje navoja.
G32Z _ F_ ;
Z _; (A 1-turn signal nije detektovan pre ovog bloka)
G32 ; (smatra se blokom za narezivanje navoja)
Z_ F_ ; (One turn signal takođe nije detektovan)
7. Zbog toga što je kontrola brzine konstantne površine efektivna tokom
spiralnog narezivanja ili konusnog narezivanja, brzine sečenja i brzine
vretena se menjaju, možda neće doći do pravilnog sečenja navoja. Nemojte
koristiti kontrolu brzine konstantne površine. Umesto toga koristite G97.
8. Pomeranje bloka koje prethodi bloku za narezivanje navoja ne sme određivati
zakošenje ili ugao R.
9. Blok za narezivanje navoja ne sme određivati zakošenje ili ugao R.
10. Funkcija prekoračivanja brzine vretena je onemogućena tokom narezivanja
navoja. Brzina vretena je fiksirana na 100%.
11. Funkcija povlačenja ciklusa narezivanja navoja nije efektivna za G32.

14
3.2 Kontinuirano narezivanje navoja

Blokovi za narezivanje navoja mogu biti programirani sukcesivno da se eliminiše diskonuitet


usled diskontuiranih pokreta prilikom obrade od strane susednih blokova.

Objašnjenje

Budući da se sistem kontroliše tako da sinhronizacija sa vretenom ne dovodi do odstupanja


na sklopu između blokova gde god je to moguće, postoji mogućnost vršenja specijalne
operacije narezivanja navoja u okviru koje se korak i oblik menjaju na sredini puta.

Slika 3.2 (a) Kontinuirano narezivanje navoja (primer G32 u G kodnom sistemu A)

Čak i kada se ista sekcija ponavlja za narezivanje navoja uz izmenu debljine sečenja, ovaj
sistem omogućava pravilnu obradu bez pogoršanja nizova.

3.3 Višestruko narezivanje

Korišćenjem Q adrese za specifikovanje ugla izimeđu signala rotacije jednog vretena i starta
izmena narezivanja ugla započinjanja narezivanja, moguće je proizvesti zavrtnje za više
navoja bez velikog napora.

Slika 3.3 (a) Zavrtnji sa višestrukim navojem

15
Format

Objašnjenje
- Dostupne komande za narezivanje

G32: Konstantan korak narezivanja


G34: Promenljivi korak narezivanja
G76: kombinovani ciklus narezivanja
G92: Ciklus narezivanja
Ograničenje
- Početni ugao
Početni ugao nije vrednost konstantnog stanja. Mora biti specifikovan svaki put kada
se koristi. Ukoliko vrednost nije određena računa se 0.

- Uvećanje početnog ugla


Uvećanje početnog ugla (Q) je 0.001 stepeni. Imajte na umu da decimalne tačke ne
mogu biti specifikovane.
Primer:
Za izmenu ugla od 180 stepeni odredite Q180000.
Q180.000 ne može biti određena zbog toga što sadrži decimalnu tačku.

Podešljivi opseg početnog ugla


Početni ugao (Q) između 0 i 360000 može biti određen. Ukoliko je vrednost veća od 360000
određena, zaokružuje se na 360000.

Ciklus kombinovanog narezivanja (G76)

Za G76 komandu ciklusa kombinovanog narezivanja uvek koristite FS15 format.

16
Primer

3.4 Preskakanje ograničenja obrtnog momenta (G31 P99)

Kada je obrtni momenat motora ograničen (na primer, komandom za ograničenje obrtnog
momenta izdatoj preko PMC prozora), komanda za pomeranje sledi G31 P99 (ili G31 P98)
koja može dovesti do istog tipa brzine sečenja kao i G01 (linearna interpolacija).

Izdavanjem signala ukazuje se na to da je ograničenje obrtnog momenta dostignuto (zbog


pritiska koji se primenjuje ili zbog nekog drugog razloga), dolazi do preskakanja.

Format

- G31 P99
Ukoliko je ograničenje obrtnog momenta motora dostignuto ili se SKIP signal primi
tokom izvršavanja G31 P99, trenutna komanda za pomeranje se prekida i sledeći blok
se izvršava.

- G31 P98
Ukoliko je ograničenje obrtnog momenta motora dostignuto tokom izvršavanja G31
P98, trenutna komanda za pomeranje se prekida a sledeći blok se izvršava. SKIP
signal <X0004#7/Path 2 X0013#7> ne utiče na G31 P98.
Unosom SKIM signala tokom izvršavanja G31 P98 ne dolazi do preskakanja.

Komanda za ograničavanje obrtnog momenta


17
Ukoliko limit obrtnog momenta nije određen pre izvršavanja G31 P99/98, komanda za
pomeranje se nastavlja; ne dolazi do preskakanja čak i ukoliko se ograničenje obrtnog
momenta dostigne.

Prilagodljivi makro sistem promenljive

Kada se G31 P99/98 odredi, prilagodljive makro promenljive zadržavaju koordinate na


kraju preskoka.
Ukoliko SKIP signal dovede do preskoka sa G31 P99, prilagodljivi makro sistem promenljivih
zadržava koordinate bazirane na koordinatnom sistemu mašine kada se zaustavi, a ne one
kada je SKIP signal unešen.

Ograničenje
- Komande ose

Samo jedna osa može biti kontrolisana u svakom bloku sa G31 P98/99. Ukoliko su dve
ili više osa određene da budu kontrolisane u takvim blokovima ili nema izdatih komandi
osa, oglašava se PS0369 alarm.

Jednostavna sinhrona kontrola i angularna kontrola osa

G31 P99/98 ne može se koristiti za jednostavnu sinhronu kontrolu ili X-osu ili Z-osu usleda
ngularne kontrole ose.

Brzina kontrole

Parametar SKF (no.6200#7) mora biti podešen tako da onemogući suvu obradu,
prekoračenje i automatsko ubrzanje/smanjenje brzine za G31 komande
preskakanja.

Konsekutivne komande

Nemojte koristiti G31 P99/98 u konsekutivnim blokovima.

UPOZORENJE
Uvek odredite ograničenje obrtnog momenta pre komande G31 P99/98. U
suprotnom G31 P99/98 može omogućiti komandi da bude izvršena bez
prouzrokovanja preskakanja.

NAPOMENA
Ukoliko se G31 izda sa određenom specifikacijom kompenzacije sekača ili radijusa
konusa alata, oglašava se PS035 alarm.
Prema tome, pre izdavanja G31, izvršite G40 da poništite kompenzaciju sekača ili
radijusa konusa alata.

18
Primer

19
4. Funkcije za pojednostavljivanje programiranja

Ovo poglavlje objašnjava sledeće stavke:


4.1 Prethodno definisani ciklus (G90, G92, G94)
4.2 Ciklus sa višestrukim ponavljanjem
4.3 Prethodno definisani ciklus za bušenje
4.4 Kruto odvajanje
4.5 Zakošenje i ugao R
4.6 Slika odraza u ogledalu za dupli revolver (G68, G69)
4.7 Programiranje direktnog iscrtavanja dimenzija

20
4.1 Prethodno definisani ciklus (G90, G92, G94)

Postoje tri prethodno definisana ciklusa: prethodno definisani ciklus sečenje spoljnog
prečnika/unutrašnjeg prečnika (G90), prethodno definisani ciklus za narezivanje navoja (G92)
i prethodno definisani ciklus za struganje zadnje strane (G94).

NAPOMENA

1. Eksplanatorne cifre u ovoj sekciji koriste ZX ravan kao odabranu ravan,


programiranje dijametra za X osu kao i programiranje radijusa za Z osu. Kada
se programiranje radijusa koristi za X osu, izmenite U/2 na U i X/2 na X.
2. Prethodno utvrđeni ciklus može biti izvršen na bilo kojoj ravni (uključujući
paralelne ose za definiciju ravni). Kada se G-kodni sistem A koristi,međutim,
U, V i W ne mogu biti podešene kao paralelne ose.
3. Pravac dužine znači pravac prve ose na ravni na sledeći način:

ZX ploča: Smer Z-ose


YZ ploča: Smer Y- ose
XY ploča: Smer X- ose

4. Pravac zadnje strane znači smer druge ose na ravni na sledeći način:

ZX ravan: Smer X-ose


YZ ravan: Smer Z- ose
XY ravan: Smer Y- ose

21
4.1.1 prethodno definisani ciklus sečenje spoljnog prečnika/unutrašnjeg prečnika
(G90)

Ovaj ciklus vrši ravno ili konusno sečenje u smeru dužine.

4.1.1.1 Ciklus ravnog sečenja


Format

G90X(U)_Z(W)_F_;
X_,Z_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u smeru dužine
U_,W_ : distanca putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A' na donjoj slici) u smeru
dužine
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju

Slika 4.1.1 (a) Ciklus pravog sečenja

Objašnjenje
- Operacije
Ciklus ravnog sečenja se sastoji iz četiri operacije:
1) Operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do specifikovane kordinate druge
ose u ravni (specifikovana X koordinata u ZX ravni)
2) Operacija 2 pomera alat do specifikovane kooridnate prve ose u ravni
(specifikovana Z osa za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju. (Alat se
pomera do karajnje tačke sečenja (A’) u pravcu dužine).
3) Operacija 3 pomera alat do početka koordinate druge ose u ravni (početak X
koordinate za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju.
4) Operacija 4 pomera alat do početka kooridnate prve ose u ravni (početak Z
kooridnate za ZX ravan) maksimalnom brzinom. (Alat se vraća u početnu tačku
A).
22
Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.

Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.
4.1.1.2 Ciklus konusnog sečenja

Format

G90X(U)_Z(W)_F_;
X_,Z_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u smeru dužine
U_,W_ : distanca putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A' na donjoj slici) u smeru
dužine
R_: visina konusa (R na donjoj slici)
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju

23
Slika 4.1.1 (b) Ciklus konusnog sečenja

Objašnjenje

Slika konusa je određena koordinatama krajnje tačke sečenja (A’) u smeru dužine i znaka
visine konusa (adresa R). Za ciklus koji je prikazan na gornjoj slici, dodajte se minus za
visinu konusa.

NAPOMENA
Sistem uvećanja obuhvatanja R za određivanje konusa zavisi od sistema uvećanja
za referentnu osu. Odredite vrednost radijusa pri R.

Operacije

Ciklus konusnog sečenja izvodi se preko četiri iste operacije kao i ciklus ravnog sečenja.
Međutim, operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do pozicije dobijene dodavanjem
visine konusa specifikovane koordinate druge ose u ravni (specifikovana X koordinata za ZX
ravan) maksimalnom brzinom.
Operacije 2, 3 i 4 nakon operacije 1 su iste kao i za ciklus ravnog sečenja.

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.

24
Odnos između znake visine konusa i putanje alata

Putanja alata se određuje prema odnosu između znake visine konusa (adresa R) i krajnje
tačke sečenja u smeru dužine u apsolutnom ili rastućem programiranju na sledeći način.

Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.

25
4.1.2 Ciklus narezivanja navoja (G92)
4.1.2.1 Ciklus narezivanja ravnog navoja

Format

G92X(U)_Z(W)_F_Q;
X_,Z_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u smeru dužine
U_,W_ : distanca putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A' na donjoj slici) u smeru
dužine
Q_: ugao za izmenu početnog ugla narezivanja navoja (uvećanje: 0.001 stepeni,
Validno podešeni opseg: 0-360 stepeni)
F_ : Korak narezivanja (L na donjoj slici)

Slika 4.1.2 (c) Narezivanje ravnog navoja

Objašnjenje

Opsezi koraka narezivanja navoja i ograničenja koja se odnose na brzinu vretena su isti kao i
kod narezivanja navoja sa G32.

26
Ciklus ravnog sečenja se sastoji iz četiri operacije:
1) Operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do specifikovane kordinate druge
ose u ravni (specifikovana X koordinata u ZX ravni)

2) Operacija 2 pomera alat do specifikovane kooridnate prve ose u ravni


(specifikovana Z osa za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju. U to vreme
vrši se zakošenje navoja.

3) Operacija 3 pomera alat do početka koordinate druge ose u ravni (početak X


koordinate za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju. (Povlačenje nakon
zakošenja).

4) Operacija 4 pomera alat do početka kooridnate prve ose u ravni (početak Z


kooridnate za ZX ravan) maksimalnom brzinom. (Alat se vraća u početnu tačku
A).

OPREZ
Imajte na umu da je ovde narezivanje navoja isto kao i kod narezivanje u G32.
Međutim, zaustavljaje od strane dovođenja vrši se na sledeći način; Zaustavljanje
nakon kompletiranja putanje 3 ciklusa narezivanja navoja.

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.

Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.
Vremenska konstanta i FL brzina dovođenja za narezivanje navoja

Vremenska konstanta za ubrzanje/usporavanje nakon interpolacija za narezivanje navoja


specifikovana je u parametru broj 1626 a FL brzina dovođenja specifikovana u parametru
broj 1627 se koristi.

27
Zakošenje navoja

Zakošenje navoja se može izvršiti. Signal oda lata mašine inicira zakošenje navoja.
Razdaljina zakošenja r je određena u opsegu od 0.1L to 12.7L u 0.1L uvećanjima od strane
parametra broj 5130. (u gornjem izrazu L se korak navoja).
Ugao zakošenja navoja između 1 – 89 stepeni može se odrediti u parametru boj 5131. Kada
je vrednost 0 određena u parametru, podrazumevani ugao je 45 stepeni.
Za zakošenje naovj isti tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija, vremenska konstanta za
ubrzanje/usporavanje nakon interpolacija i FL brzina dovođenja za narezivanje se koristi.

NAPOMENA
Opšti parametri za specifikovanje iznosa i ugla zakošenog navoja se koriste za ovaj
ciklus i ciklus narezivanja navoja sa G76.

28
Povlačenje nakon zakošavanja

Sledeća tabela prikazuje listu brzina dovođenja, tipa ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija
i vremensku konstantu povlačenja nakon zakošavanja.

CFR
1466 Opis
(1611#0)
Koristi tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija za
narezivanje navoja, vremensku konstantu za
0 osim 0 narezivanje (parametar broj 1626), FL brzinu
dovođenja (parametar broj 1627), i brzinu povlačenja
određenu u parametru broj 1466.
Koristi tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija za
narezivanje navoja, vremensku konstantu za
0 0 narezivanje (parametar broj 1626), FL brzinu
dovođenja (parametar broj 1627) i maksimalnu brzinu
određenu u parametru broj 1420.
Vrši proveru pozicije pre povlačenja i koristi Koristi tip
ubrzanja/usporavanja nakon interpolacije pri
1 maksimalnoj brzini, vremensku konstantnu za
maksmialnu brzinu, FL brzinu dovođenja i maksimalnu
brzinu određenu u parametru broj 1420.

Podešavanjem bit 4 (ROC) parametra broj 1403 na 1, prekoračenje maksimalne brzine


može biti onemogućeno za brzinu povlačenja nakon zakošenja.

NAPOMENA
Tokom povlačenja mašina se ne zaustavlja sa prekoračenjem od 0% za brzinu
dovođenja sečenja bez obzira na podešavanje bit 4 (RF0) parametra broj 1401.

Izmena početnog ugla

Adresa Q može se koristiti za izmenu početnog ugla narezivanja navoja. Povećanje početnog
ugala (Q) je 0.001 stepeni a validno podešavanje opsega je između 0 i 360 stepeni.
Decimalne tačke ne mogu biti određene.

Zadržavanje dovođenja u ciklusu narezivanja navoja

Kada se funkcija povlačenja ciklusa narezivanja navoja ne koristi, mašina se zaustavlja na


krajnjoj tački povlačenja nakon zakošenja (krajnja tačka rada 3) od strane zadržavanja
dovođenja tokom narezivanja navoja.

29
Povlačenje nakon ciklusa narezivanja navoja
Kada se koristi opcija za „uvlašenje nakon ciklusa narezivanja navoja“, zadržavanje
dovođenja može da bude primenjeno tokom narezivanja navoja (operacija 2). U ovom
slučaju, alat se trenutno povlači nakon pravljenja zakošenja i vraća u početnu tačku druge
ose (X osa), a zatim i prve ose (Z ose) na ravni).

Visina zakošenja je ista kao na krajnjoj tački.


Oprez!
Još jedno zadržavanje dvođenja ne može da bude načinjeno pri povlačenju

Sporo narezivanje navoja


Sporo narezivanje navoja specifikovano sa obuhvatanjem E nije dozovoljeno

30
4.1.2.2 Ciklus narezivanja konusa
Format
G92 X(U)_ Z(W)_ R_ F_ Q_ ;
X_,Z_, : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u smeru dužine
U_,W_ : rastojanje putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A’ na donjoj slici) u smeru
dužine
Q_: Ugao za pomeranje početnog ugla narezivanja navoja (uvećanje 0.001 stepen)
Važeći opseg podešavanja: 0 do 360 stepeni
R_: visina konusa (R na donjoj slici)
F_ : Korak navoja (L na donjoj slici)

31
Slika 4.1.2 (d) Ciklus narezivanja konusnog navoja
Objašnjenje
Opsezi koraka navoja i ogramičenja vezana za brzinu obrtanja vretena su ista kao ua
narezivanje navoja sa G32.
Slika konusa je određena kooridnatama krajnje tačke konusa (A’) u pravcu sečenja i znakom
visine konusa (obuhvata R). Za ciklus na donjoj slici minus znak je dodat visini konusa.
Napomena
Sistem povećanja adrese R za specifikovanje konusa zavisi od sistema uvećanja koji
važi za referente ose. Specifkujte vrednost prečnika na R.

32
Operacije
Ciklus konusnog sečenja izvodi se preko četiri iste operacije kao i ciklus ravnog sečenja.
Međutim, operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do pozicije dobijene dodavanjem
visine konusa specifikovane koordinate druge ose u ravni (specifikovana X koordinata za ZX
ravan) maksimalnom brzinom.
Operacije 2, 3 i 4 nakon operacije 1 su iste kao i za ciklus ravnog sečenja.

OPREZ
Napomene koje važe sa ovo narezivanje naovja su iste kaoone za narezivanje u G32.
Međutim, zaustavljanje zadržavanjem dovođenja se izvodi na sledeći način:
Zaustavljanje nakon završetka putanje 3 ciklusa narezivanja navoja.

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.
Odnos između znaka visine konusa i putanje alata

Putanja alata se određuje prema odnosu između oznake visine konusa (adresa R) i krajnje
tačke sečenja u smeru dužine u apsolutnom ili rastućem programiranju na sledeći način.

- Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.
- Vremenska konstanta i FL brzina dovođenja za narezivanje navoja
- Zakođenje navoja
- Povlačenje nakon zakošenja
- Promena početnog ugla
- Povlačenje nakon ciklusa narezivanja
- Sporo narezivanje
Pogledajte stranice na kojima je objašnjeno ciklus narezivanja ravnog navoja
4.1.3 Ciklus struganja zadnje strane (G94)
4.1.3.1 Ciklus sečenja spoljne strane
Format:
G92 X(U)_Z(W)_F_;
X_,Z_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u pravcu zadnje
strane
U_,W_: rastojanje putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A’ na donjoj slici) u pravcu
zadnje strane
F_ : brzina dovođenja pri sečenju

Slika 4.1.3 (e) ciklus sečenja spoljnje strane


Objašnjenje
Operacije
Ciklus sečenja spoljne strane se sastoji iz četiri operacije:
1) Operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do specifikovane kordinate prve
ose u ravni (specifikovana X koordinata u ZX ravni) maksimalnom brzinom

2) Operacija 2 pomera alat do specifikovane kooridnate druge ose u ravni


(specifikovana Z osa za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju. (Alat se
pomera do karajnje tačke sečenja (A’) u pravcu zadnje strane).

3) Operacija 3 pomera alat do početka koordinate prve ose u ravni (početak Z


koordinate za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju.

4) Operacija 4 pomera alat do početka kooridnate druge ose u ravni (početak Z


koordinate za ZX ravan) maksimalnom brzinom. (Alat se vraća u početnu tačku
A).

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.

Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.
4.1.3.2 Ciklus sečenja konusa
Format
G94 X(U)_ Z(W)_ R_ F_ ;
X_,Z_: Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u pravcu zadnje
strane
U_,W_ : rastojanje putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A’ na donjoj slici) u smeru
zadnje strane
R_: visina konusa (R na donjoj slici)
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju

Slika 4.1.3 (f) Ciklus sečenja konusa


Objašnjenje
Slika konusa je određena kooridnatama krajnje tačke konusa (A’) u pravcu sečenja zadnje
strane i znakom visine konusa (obuhvata R). Za ciklus na donjoj slici minus znak je dodat
visini konusa.
Napomena
Sistem povećanja adrese R za specifikovanje konusa zavisi od sistema uvećanja
koji važi za referente ose. Specifkujte vrednost prečnika na R.

Operacije

Ciklus konusnog sečenja izvodi se preko četiri iste operacije kao i ciklus ravnog sečenja.
Međutim, operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do pozicije dobijene dodavanjem
visine konusa specifikovane koordinate druge ose u ravni (specifikovana Z koordinata za ZX
ravan) maksimalnom brzinom.
Operacije 2, 3 i 4 nakon operacije 1 su iste kao i za ciklus ravnog sečenja.

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.
Odnos između znaka visine konusa i putanje alata
Putanja alata se određuje prema odnosu između znaka visine konusa (adresa R) i krajnje
tačke sečenja u smeru dužine u apsolutnom ili rastućem programiranju na sledeći način.

Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.

4.1.4 Kako koristiti prethodno programirane cikluse (G90, G92, G94)

Odgovarajući prethodno podešeni ciklus se bira prema obliku materijala i obliku proizvoda.

Ciklus ravnog sečenja (G90)


Ciklus konusnog sečenja (G90)

39
Ciklus sečenja sa spoljne strane (G94)

Ciklus konusnog sečenja sa spoljne strane

40
4.1.5 Unapred podešeni ciklusi i kompenzacija obima vrha alata
Kada se koristi kompenzacija obima vrha alata, centralna putanja vrha alata i pravac ofseta
su niže prikazani. Na početnoj tački ciklusa, ofset vektor se poništava. Ofset start-up se vrši
za pomeranje od početne tačke ciklusa. Ofset vektor se privremeno ponovo poništava na
povratku do početne tačke ciklusa a ofset se primenjuje ponovo prema sledećoj komandi za
povratak. Pravac ofseta se određuje u zavisnosti od trenutnog obrasca bez obzira na G41 i
G42 režim.
Ciklus sečenja spoljnog /unutrašnjeg prečnika (G90)

Ciklus sečenja zadnje strane (G94)

41
Ciklus narezivanja navoja (G92)
Kompenzacija obima vrha alata ne može biti primenjena.
Razlike između CNC i FANUC serija 16i/18i/21i

NAPOMENA
Ovaj CNC je isti kao i kod FANUC serije 16i/18i/21i u ofset pravcu ali se razlikuje od
serije sa putanjom centra obima vrha alata.
- Za ovaj CNC

Operacije ciklusa prethodno podešenih ciklusa se zamenjuju sa G00 ili G01.


U prvom bloku za pomeranje alata sa početne tačke, vrši se start-up. U
poslednjem bloku za povratak alat na početnu tačku ofset se poništava.
- Za FANUC serije 16i/18i/21i

Ova serija se razlikuje od CNC u operacijama u bloku za pomeranje alata od


početne tačke i poslednjeg bloka za povratak na početnu tačku.

Kako se kompenzacija primenjuje na FANUC seriju 16i/18i/21i

42
4.1.6 Ograničenja vezana za prethodno programirane cikluse
Ograničenja
Modalna
Obzirom da su stavke podataka X(U), Z(W) i R u prethodno podešenim ciklusima su
modalne vrednosti zajendičke za G90, G92 i G94. Iz ovog razloga, ukoliko nova X(U), Z(W) ili
R vrednost nije specifikovana, prethodno specifikovane vrednosti su važeće.
Stoga, kada rastojanje putanje duž Z ose se ne menja kao što je prikazano u primeru
programa ispod, prethodno podešeni ciklus može da bude ponovljen samo
specifikovanjem
rastojanja putanje duž X ose.

Primer:

Ciklus na gornjoj slici je izvršen prema sledećem


programu:
N030 G90 U-8.0 W-66.0 F0.4;
N031 U-16.0;
N032 U-24.0;
N033 U-32.0;
Modalne vrednosti koje su zajedničke za prethodno programirane cikluse su jasne kada je
samostalni G kod drugačiji od G04 koji specifikovan.
Obzirom da režim prethodno podešenog ciklusa nije otkazan specifikovanjem samostalnim G
kodom, prethodno podešeni ciklusi mogu da se izvrši ponovo specifikovanjem modalnih
vrednosti. Ukoliko modalne vrednosti nisu specifikovane, ne izvode se operacije prema
ciklusima.
Kada je G04 specifikovano, G04 se izvršava i ne izvodi se prethodno podešeni ciklus.

Blok u kojem je specifikovana komanda u kojoj nema kretanja


U bloku u kojem je specifikovana komanda u kojoj nema kretanja u režimu prethodno
podešenog ciklusa, prethodno podešeni ciklus se takođe izvodi. Na primer, blok sadrži samo
EOB ili blok i kojem ne postoje M, S ili T kodove i komande kretanja su specifkovane u ovom
tipu bloka. Kada je M,S ili T kod specifikovan u režimu prethodno podešenog ciklusa,
odgovarajuće M,S ili T funkcije su izvršene zajedno sa prethodno podešenim ciklusom.
Ukoliko je ovo pogodno, specifikujte grupu 01 G koda (G00 ili G01) osim G90, G92 ili G94 da
biste otkazali režim prethodno podešeog ciklusa i specifikujte M,S ili T kod kao u primeru
programa ispod. Nakon što odgovarajuće M, S ili T funkcije budu izvršene, specifikujte
ponovo prethodno podešeni ciklus.
Primer:
N003 T0101; 43
:

44
:
N010 G90 X20.0 Z10.0 F0.2;
N011 G00 T0202; otkazuje režim prethodno podešenog
ciklusa.
N012 G90 X20.5 Z10.0;

Komanda odabira ravni


Specifikujte komandu odabira ravni (G17, G18 il iG19) pre podešavanja prethodno
podešenog ciklusa ili specifikujte u bloku u kojem je prvi prethodno podešeni ciklus
specifikovan.
Ukoliko je komanda odabira ravni specifikovana u režimu prethodno podešenog ciklusa,
komanda je izvršena, ali modalne vrednosti zajedničke za prethodno podešeni ciklus su
obrisane.
Ukoliko osa koja nije u odabranoj ravni je specifikovana oglasiće se alarm
PS0330.

Paralelne ose
Kada se koristi A G kodnog sistema, U, V i W ne mogu se odrediti kao paralelne ose.

45
4.2 Višesturki ponovljivi ciklus
Višestruki ponsvlji ciklus su prethodno podešeni ciklusi koji čine CNC programiranje lakim. Na
primer, podaci o obliku završenog radnog dela opisuju putanju alata za grubu obradu.
Takođe, dostupni su i pretohdno podešeni ciklusi za narezivanje navoja.

Napomena:
1. Oblici koje služe za objašnjenje u ovoj sekciji koriste ZX ravan kao odabranu
ravan, programiranje prečnika za X osu i programiranje obima za Z osu. Kada
programiranje obima se koristi za Z osu, promenite U/2 u U i X/2 u X.
2. Višestruki ponovljivi ciklus može da se izvrši u bilo kojoj ravni (uključujući
paralelne ose za definisane ravni). Kada se koristi sistem A G koda, U,V i W ne
mogu biti postavljene kao paralelne ose.

4.2.1 Uklanjanje mateirjala pri struganju (G71)


Postoje dva tipa uklanjanja materijala pri struganju: tip I i tip II.
Da bi koristili tip II, potrebna je opcija funkcije „multiple repetitive canned cycle 2“
Format:
ZpXp ravan
G71 U(d) R(e);
G71 P(ns) Q(nf) U(u) W(w) F(f) S(s)
T(t) ;
N(ns);...N(nf): - Komanda pomeranja
između A i B je specifikovana u
blokovima od broja niza ns do nf.
YpZp ravan
G71 W(d) R(e) ;
G71 P(ns) Q(nf) V(w) W(u) F(f ) S(s )
T(t ) ;
N (ns) ;
...
N(nf);
XpYp plane
G71 V(d) R(e) ;
G71 P(ns) Q(nf) U(w) V(u) F(f ) S(s )
T(t ) ;
N (ns) ;
...
N (nf) ;
d: dubina sečenja
Dubina sečenja zavisi od pravca AA’. Ova oznaka je modalna i ne menja se dok se
druge vrednosti ne označe. Ova vrednost takođe može biti specifikovana od strane
parametra (broj 5132) a parametar se menja od strane komande programa.
e: količina udaljavanja
Ova oznaka je modalna i ne menja se dok se druge vrednosti ne označe. Ova
vrednost takođe može biti specifikovana od strane parametra (broj 5133) a
parametar se menja od strane komande programa Pravac sečenja zavisi od pvog
46
bloka za program završnog oblika
ns: Broj niza prvog bloka za program završnog oblika
nf: Broj niza poslednjeg bloka za program završnog oblika
u: Rastojanje završnog dodatka u pravcu druge ose ravni (X osa za ZX ravan)
w: Rastojanje završnog dodatka u pravcu prve ose ravni (Z osa za ZX ravan)
f,s,t: svaka F, S il iT funkcija koja je sadržana u blokovima ns do nf u ciklusu e
ignorisana i F, S, ili T funkcija u ovom G71 bloku je efektivna

Jedinica Prečnik/obim Znak


programiranja
d Zavisi od uvećanja sistema Programiranje prečnika Nije
za referentnu osu potreban
e Zavisi od uvećanja sistema Programiranje prečnika Nije
za referentnu osu potreban
u Zavisi od uvećanja sistema Zavisi od programiranja Potreban
za referentnu osu prečnika/obima za drugu osu
u ravni
w Zavisi od uvećanja sistema Zavisi od programiranja Potreban
za referentnu osu prečnika/obima za prvu osu u
ravni

Slika 4.2.1 (a) Putanja sečenja pri grubom ciklusu sečenja spoljašnjeg prečnika bez
grubog sečenja završnog dodatka (tip I)

Objašnjenje
Operacije
Ukoliko ciljana figura prolazi kroz A, A’ i B u ovom slučaju je dato programom, radni deo se
odseca dubinom sečenja d, sa završnim dodatkom određenim od strane u/2 i w se
47
ostavlja. Nakon što se izvrši poslednje sečenje u smeru druge ose u ravni (X-osa za ZX
ravan), grubo sečenje se vrši prilikom završavanja zajedno sa ciljnom figurom. Po završetku
grube obrade kao završne, blok koji se nalazi do niza blokova specifikovanih sa Q se
izvršava.

48
Ciljani oblik
Šabloni

Sledeća četiri šablona sečenja se uzimaju u obzir. Svi ovi ciklusi sečenja seku radni deo sa
pomeranjem alata paralelno sa prvom osom u ravni (Z osa za ZX ravan). Oznake u i w su
sledeće:

Slika 4.2.1 (b) četiri šablona ciljanih oblika

49
Ograničenje

1) Za U(+), oblik za koji je pozicija veća nego početna tačka ciklusa specifikovana ne
može biti obrađivan.

2) Za tip I, oblik mora pokazivati jednako uvećavanje ili smanjenje duž prve i druge ose u
ravni.

3) Za tip II, oblik mora pokazati jednako uvećanje ili smanjenje duž prve ose u ravni.

Pokretanje bloka

Na početku bloka u programu za ciljani oblik (blok sa brojem niza ns u kojem je putanja
između A i A’ određena), G00 ili G01 mora biti određen. Ukoliko nije određen, alarm PS0065
se oglašava.
Kada je G00 specifikovan, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu pozicioniranja. Kada se
G01 specifikuje, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu linearne interpolacije.
U ovom početnom bloku odaberite tip I ili II.

Funkcije provere

Tokom rada ciklusa uvek se vrši provera da li ciljani oblik pokazuje monotono povećanje ili
smanjenje.
NAPOMENA
Kada se primeni kompenzacija obima vrha alata, ciljani oblik na koji
se kompenzacija primenjuje se proverava.

Sledeće provere takođe se vrše.

Provera Odgovarajući parametar


Proverava da li je blok sa brojem niza Omogućeno kada je bit 2 (QSR)
specifikovan adresom Q sadržan u parametra broj 5102 podešene 1.
programu pre početka operacije ciklusa.
Proverava ciljni oblik pre početka ciklusa. Omogućeno kada je bit 2 (FCK)
(Takođe proverava da je blok sa brojem parametra broj 5104 podešen na 1.
niza određen na adresi Q sadržan).

50
Tipovi I i II
Odabir tipa I ili II

Za G71 tu su tipovi I i II.


Kada ciljni oblik ima udubljenja koristite tip II.
Operacija udaljavanja nakon grubog sečenja u pravcu prve ose u ravni (Z-osa za ZX ravan)
razlikuje se između tipova I i II. Sa tipom I, alat se udaljava ka smeru od 45 stepeni. Sa tipom
II, alat seče radni deo duž ciljnog oblika. Kada ciljni oblik nema udubljenja, odredite željenu
operaciju udaljavanja i odaberite tip I ili II.

NAPOMENA
Za upotrebu tipa II, prethodno definisani ciklusi višestrukog ponavljanja II opcija je
potrebna.

Odabir tipa I ili II

U početnom bloku za ciljni oblik (ns broj niza), odaberite tip I ili II.

1) Kada se odabere tip I


Odredite drugu osu u ravni (X osa za ZX ravan). Nemojte određivati prvu osu u ravni
(Z-osa za ZX ravan).

2) Kada se odabere tip II


Odredite drugu osu u ravni (X osa za ZX ravan) i prvu osu u ravni (Z osa za ZX ravan).
Kada želite da koristite tip II bez pomeranja alata duž prve ose u ravni (Z osa za ZX
ravan), odredite program uvećavanja sa distancom putanje 0 (W0 za ZX ravan).

Tip I

1) U bloku sa ns brojem niza samo druga osa u ravni (X- osa(U-osa) za ZX ravan) mora
biti određena.

Primer
ZX ravan
G71 V10.0 R5.0 ;
G71 P100 Q200....;
N100 X(U)_ ; (Odredite samo drugu osu u ravni)
:;
:;
N200…………;

51
2) Oblik duž putanje A’-B mora pokazivati jednako uvećanje ili smanjenje u pravcima obe
ose koje formiraju ravan (Z- osa i X-osa za ZX ravan). Ne sme posedovati bilo kakva
udubljenja kao što je prikazano na donjoj slici.

Slika 4.2.1 (c) Oblik koji ne pokazuje monotono uvećanje ili smanjenje (tip I)

OPREZ
Ukoliko oblik ne pokazuje monotonu izmenu duž prve ili druge ose u ravni, alarmi
PS0064 ili PS0329 se oglašavaju. Ukoliko pomeranje ne pokaže monotono kretanje,
već je malo i ne može biti određeno da kretanje nije opasno, dozvoljena visina
može biti određena u parametrima broj 5145 i 5146 za određivanje toga da se alarm
ne oglašava u ovom slučaju.

3) Udaljavanje alata ka smeru od 45 stepeni u brzini dovođenja nakon grubog sečenja.

Slika 4.2.1 (d) Sečenje u pravcu od 45 stepeni (tip I)

4) Odmah nakon poslednjeg sečenja, grubo sečenje se vrši kao završno duž ciljnog
oblika. Bit 1 (RF1) parametra broj 5105 može biti podešen na 1 tako da se grubo
sečenje kao završno ne izvrši.

52
Tip II

Slika 4.2.1 (e) Putanja sečenja kod uklanjanja materijala prilikom struganja (tip II)

Kada ciljni oblik prolazi kroz A, A’ i B ovaj red dat je programom za željeni oblik kao što je
prikazani na slici, specifična oblast se uklanja putem d (dubina sečenja), uz završnu obradu
određenu od strane u/2 i w se ostavljaju. Tip II razlikuje se od tipa I u sečenju radnog dela
duž oblika nakon grubog sečenja u smeru prve ose u ravni (Z-osa za ZX ravan).

Nakon poslednjeg sečenja alat se vraća na početnu poziciju određenu u G71 a grubo sečenje
se vrši kao završno duž ciljnog oblika uz završnu obradu određenu od strane u/2 i w se
ostavljaju.

Tip II razlikuje se od tipa I u sledećim tačkama:


1) U bloku sa ns brojem niza, dve ose formiraju ravan (X osa (U osa) i Z osa (W osa) za
ZX ravan) moraju biti određene. Kada želite da koristite tip II bez pomeranja alata duž
Z ose u ZS ravni u prvom bloku, odredite W0.

Primer
ZX ravan
G71 V10.0 R5.0;
G71 P100 Q200.......;
N100 X(U)_ Z(W)_ ; (Određuje dve ose koje formiraju ravan)

: ;
: ;
N200…………;

53
(2) oblik ne mora da pokaže monotoni porast ili smanjenje u pravcu druge ose u ravni (X
osa za ZX ravan) i može da ima konkavne delove (udubljenja).

Slika 4.2.1 (f) Oblik ima udubljenja (tip II)

Oblik mora da pokaže monotonu promenu u pravcu prve ose u ravni (Z osa za ZX ravan)
Sledeći oblik ne može da se dobije obradom.

Slika 4.2.1 (g) Oblik koji ne može da bude dobijen obradom (tip II)

Oprez!
Za oblik duž kojeg se alat pomera unazad zajedno sa prvom osom u ravni tokom operacije
sečenja (uključujući najvišu tačku u komandi luka) alat za sečenje može da dodiruje radni
deo. Iz ovog razloga, za oblik koji ne prikazuje monotonu promenu, oglašava se alarm
POS0064 ili PS0329. Ukoliko kretanje ne prikazuje monotonu promenu ali je ona veoma mala
tada se može odrediti da kretanje nije opasno. Ipak, dozvoljena količina ovakvog kretanja
može da bude specifikovana u parametru 5145 da bi se specifikovalo da se alarm ne oglasi u
tom slučaju.

Prvi deo sečenja ne mora da bude vertikalan. Bilo koji oblik je dozvoljen ukoliko se
promena koja je monotona prikazuje u pravcu prve ose u ravni (Z osa u ZX ravni).

54
Slika 4.2.1 (h) Oblik koji može da se dobije obradom (tip II)

(3) Nakon struganja, alat seče radni deo zajedno sa njegovim oblikom i udaljava se putanjom
dovođenja pri sečenju

Slika 4.2.1 i) Sečenje duž oblika radnog dela (tip II)


Udaljavanje e nakon sečenja je postavljeno u parametru 5133, kada se pomeranje vrši od
donje strane, alat se udalja pod uglom od 45°.

Slika 4.2.1 (j) Udaljavanje od donje strane u pravcu pod 45 stepeni


(4) Kada je pozicija paralelna sa prvom osom u ravni (Z osa za ZX osu) specifikovana u bloku
programa za ciljni oblik, pretpostavlja se da je u pitanju dno udubljenja.
(5) Nakon što se sva gruba sečenja okončaju, zajedno sa prvom osom u ravni (Z osa za ZX
ravan) alat se privremeno vraća na početnu tačku ciklusa. U tom slučaju, kada postoji pozicija
čija je visina jednaka visini početne tačke, alat prolazi kroz tu tačku u poziciji dobijenoj
dodavanjem dubine sečenja d do pozicije oblika i vraća u početnu tačku.
55
Tada, grubo sečenje se izvodi kao završno zajedno sa ciljnim oblikom. U tom trenutku, alat
prolazi kroz tačku u dobijenoj poziciji (do one kojoj je dubina sečenja d dodata) nakon čega
se vraća u početnu tačku.
Bit 2 (RF2) parametra 5105 može da bude podešen na 1 tako da se grubo sečenje kao
završno ne izvodi.


Slika 4.2.1 (k) Operacija udaljavanja kada se alat vraća u početnu tačku (tip II)

(6) Redosled i putanja za grubo sečenje udubljenja

56
Grubo sečenje se izvršava po sledećem redosledu:
a) Kada oblik prikazuje monotono smanjenje duž prve ose u ravni (Z osa za ZX ravan)

Slika 4.2.1 (l) Redosled grubog sečenja u slučaju monotonog smanjenja (tip II)
b) Kada oblik prikazuje monotono povećaje duž prve ose u ravni (Z osa za ZX ravan)

Slika 4.2.1 (m) Redosled grubog sečenja u slučaju monotonog povećanja (tip II)

57
Putanja pri grubom sečenju je prikazana ispod

Slika 4.2.1 (n) Putanja sečenja za višestruka udubljena (tip II)

Sledeća slika pokazuje kako se alat kreće nakon grubog sečenja udubljenja u detaljima.

Slika 4.2.1 (o) Detalji kretanja nakon sečenja udubljenja (tip II)

Isecite radni deo brzinom dovođenja i udaljite alat pod uglom od 45 stepeni (operacija 19)
Zatim, pomerite se na visinu tačke D maksimalnom brzinom (Operacija 20)
Zatim, pomerite se u poziciju visine g ispred tačke D (Operacija 21)
Konačno, pomerite se do tačke D, brzinom dovođenja pri sečenju.

Rastojanje g do početne pozicije sečenja je podešeno parametrom 5134.


Za poslednje udubljenje, nakon obrade dna, alat se udaljava pod uglom od 45 stepeni i vraća
se na početnu poziciju maksimalnom brzinom (operacije 34 i 35).

Oprez!
1. Ovaj CNC se razlikuje od Fanuc serije 16i/18i/21i pri obradi udubljenja
Alat prvo seče najbliže udubljenje početnoj tački. Nakon što je obrada prvog udubljenja
završena, alat se kreće do najbližeg sledećeg udubljenja i počinje obradu.
2. Kada oblik psoeduje udubljenje, potrebno je generalno specifikovati vrednost od 0 za
58
w (završni dodatak). U suprotnom alat može da ošteti zid sa strane. 

Kompenzacija obima vrha alata


Kada je ovaj ciklus specifikovan u režimu kompenzacije obima vrha alata, ofset je
privremeno otkazan tokom kretanja ka početnoj tački. Pokretanje se izvršava u prvom bloku.
Ofset je privremeno otkazan ponovo na povratku u početnu tačku nakon prekidanja operacije
u okviru ciklusa. Pokretanje se ponovo izvodi i skladu sa komandom sledećeg kretanja. Ova
operacija je prikazana na slici ispod.

Ova operacija ciklusa se izvodi prema obliku određenom kompenzacionom putanjom obima
vrha alata kada je ofset vektor 0 u početnoj tački A i pokretanje se vrši u bloku između putanja
A i A’.

59
Slika 4.4.1 (p) Putanja kada je primenjena kompenzacija obima vrha alata

Napomena:
Da biste izvršili obradu udubljenja u režimu kompenzacije obima vrha alata,
specifikujte linearni blok A-A’ van radnog dela i specifikujte oblik trenutnog
udubljenja. Ovo sprečava da udubljenje bude previše izdubljeno.

60
4.2.2 Uklanjanje materijala pri struganju (G72)
Ovaj ciklus je isti kao G71 izuzev što se sečenje obavla operacijom paralenom sa drugom
osom u ravni (X osa za ZX ravan).
Format:
ZpXp ravan
G72 W(d) R(e) ;
G72 P(ns) Q(nf) U(u) W(w) F(f ) S(s ) T(t ) ;

N(ns);...N(nf): - Komanda pomeranja između A i B je specifikovana u blokovima od


broja niza ns do nf.
YpZp ravan
G72 V(d) R(e) ;
G72 P(ns) Q(nf) V(w) W(u) F(f ) S(s ) T(t ) ;
N(ns);...N(nf):
XpYp ravan
G72 U(d) R(e) ;
G72 P(ns) Q(nf) U(w) W(u) F(f ) S(s ) T(t ) ;
N (ns) ;
...
N (nf) ;

d: dubina sečenja


Dubina sečenja zavisi od pravca AA’. Ova oznaka je modalna i ne menja se dok se
druge vrednosti ne označe. Ova vrednost takođe može biti specifikovana od strane
parametra (broj 5132) a parametar se menja od strane komande
programa.

e: količina udaljavanja
Ova oznaka je modalna i ne menja se dok se druge vrednosti ne označe. Ova
vrednost takođe može biti specifikovana od strane parametra (broj 5133) a
parametar se menja od strane komande programa Pravac sečenja zavisi od pvog
bloka za program završnog oblika

ns: Broj niza prvog bloka za program završnog oblika

nf: Broj niza poslednjeg bloka za program završnog oblika

u: Rastojanje završnog dodatka u pravcu druge ose ravni (X osa za ZX ravan)

w: Rastojanje završnog dodatka u pravcu prve ose ravni (Z osa za ZX ravan)

f,s,t: svaka F, S il iT funkcija koja je sadržana u blokovima ns do nf u ciklusu e


ignorisana i F, S, ili T funkcija u ovom G72 bloku je efektivna

Jedinica Prečnik/obim Znak


programiranja
d Zavisi od uvećanja sistema za Programiranje Nije potreban
referentnu osu prečnika
61
e Zavisi od uvećanja sistema za Programiranje Nije potreban
referentnu osu prečnika
u Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
drugu osu u ravni
w Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
prvu osu u ravni

Slika 4.2.2 (q) Putanja sečenja pri uklanjanju mateirjala sa spoljne stane (tip I)

61
Objašnjenje
Operacije
Ukoliko ciljana figura prolazi kroz A, A’ i B u ovom slučaju je dato programom, određena
oblast se uklanja sa u/2 i w se ostavljaju.

NAPOMENA
1. Iako su d iu specifikovani od strane iste adrese, njihovo značenje
određeno je prisustvom parametara P i Q.
2. Obradni ciklus se vrši prema G72 komandi sa određivanjem P i Q.
3. F, S i T funkcije koje su specifikovane u komandi pomeranja između tačaka A
i B su neefektivne a one specifikovane u G72 bloku ili prethodnom bloku su
efektivne. M i druga pomoćna funkcija se tretiraju na isti način kao i F, S i T
funkcije.
4. Kada se opcija kontrole brzine konstantne površine odabere, G96 ili G97
komanda određena u komandi pomeranja između tačaka A i B je neefektivna
a ona određena u G72 bloku ili prethodnom bloku je efektivna.

Ciljani oblik
Šabloni

Sledeća četiri šablona sečenja se uzimaju u obzir. Svi ovi ciklusi sečenja seku radni deo sa
pomeranjem alata paralelno sa drugom osom u ravni (X osa za ZX ravan). Oznake u i w su
sledeće:

Slika 4.2.2 (r) Znaci vrednosti određenih na U i W kod uklanjanja materijala pri obradi
spoljne strane

62
Ograničenje

1) Za W(+), oblik za koji je pozicija veća nego početna tačka ciklusa specifikovana ne
može biti obrađivan.
Za W(-), oblik za koji je pozicija niža nego što je početna tačka ciklusa specifikovana,
ne može biti obrađivan.

2) Za tip I, oblik mora pokazivati monotono uvećavanje ili smanjenje duž prve i druge ose
u ravni.

3) Za tip II, oblik mora pokazati monotono uvećanje ili smanjenje duž prve ose u ravni.

Pokretanje bloka

Na početku bloka u programu za ciljani oblik (blok sa brojem niza ns u kojem je putanja
između A i A’ određena), G00 ili G01 mora biti određen. Ukoliko nije određen, alarm PS0065
se oglašava.

Kada je G00 specifikovan, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu pozicioniranja. Kada se
G01 specifikuje, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu linearne interpolacije.
U ovom početnom bloku odaberite tip I ili II.

Funkcije provere

Tokom rada ciklusa uvek se vrši provera da li ciljani oblik pokazuje monotono povećanje ili
smanjenje.

NAPOMENA
Kada se primeni kompenzacija obima vrha alata, ciljani oblik na koji
se kompenzacija primenjuje se proverava.

Sledeće provere takođe se vrše.

Provera Odgovarajući parametar


Proverava da li je blok sa brojem niza Omogućeno kada je bit 2 (QSR)
specifikovan adresom Q sadržan u parametra broj 5102 podešene 1.
programu pre početka operacije ciklusa.
Proverava ciljni oblik pre početka ciklusa. Omogućeno kada je bit 2 (FCK)
(Takođe proverava da je blok sa brojem parametra broj 5104 podešen na 1.
niza određen na adresi Q sadržan).

63
Tipovi I i II
Odabir tipa I ili II

Za G72 tu su tipovi I i II.


Kada ciljni oblik ima udubljenja koristite tip II.
Operacija udaljavanja nakon grubog sečenja u pravcu prve ose u ravni (X-osa za ZX ravan)
razlikuje se između tipova I i II. Sa tipom I, alat se udaljava ka smeru od 45 stepeni. Sa tipom
II, alat seče radni deo duž ciljnog oblika. Kada ciljni oblik nema udubljenja, odredite željenu
operaciju udaljavanja i odaberite tip I ili II.

Odabir tipa I ili II

U početnom bloku za ciljni oblik (ns broj niza), odaberite tip I ili II.

1) Kada se odabere tip I


Odredite drugu osu u ravni (Z osa za ZX ravan). Nemojte određivati prvu osu u ravni
(X-osa za ZX ravan).

2) Kada se odabere tip II


Odredite drugu osu u ravni (X osa za ZX ravan) i prvu osu u ravni (Z osa za ZX ravan).
Kada želite da koristite tip II bez pomeranja alata duž prve ose u ravni (X osa za ZX
ravan), odredite program uvećavanja sa distancom putanje 0 (U0 za ZX ravan).

Tip I

G72 se razlikuje od G71 u sledećim tačkama:

1) G72 seče radni deo sa pokretnim alatom paralelno sa drugom osom u ravni (X osa u
ZX ravni).
2) U početnom bloku programa za ciljani oblik (blok sa ns brojem niza), samo prva osa u
ravni (Z osa (W-osa) za ZX ravan) mora biti određena.

Tip II

G72 se razlikuje od G71 u sledećim tačkama:

1) G72 seče radni deo sa pokretnim alatom paralelno sa drugom osom u ravni (X osa u
ZX ravni).
2) Oblik ne mora da pokazuje monotono uvećanje ili smanjenje u pravcu prve ose u ravni
(Z osa za ZX ravan) a može biti konkavan (udubljenja). Oblik mora pokazati
monotonu izmenu u smeru druge ose u ravni (X osa za ZX ravan).
3) Kada je pozicija paralelna sa drugom osom u ravni (X osa za ZX ravan) određena je u
bloku u programu za ciljani oblik, pretpostavlja se da je na dnu udubljenja.
4) Nakon što se završi grubo sečenje duž druge ose u ravni (X osa za ZX ravan), alat se
privremeno vraća u početnu tačku. Zatim se vrši grubo sečenje kao završno.

64
Kompenzacija obima vrha alata
Vidi strane na kojima je objašnjeno za G71.

4.2.3 Ponavljanje šablona (G73)


Ova funkcija omogućava sečenje fiksiranih šablona sa ponavljanjem pri čemu se šablon
pomera bit po bit. Sa ovim ciklusom sečenja moguće je efektivno iseći radni deo čiji grubi
oblik je već izrađen grubom obradom.

Format
ZpXp ravan
G73 W(k) U(i) R(d) ;
G73 P(ns) Q(nf) U(u) W(w) F(f ) S(s ) T(t ) ;
N(ns);...N(nf): - Komanda pomeranja između A i B je specifikovana u blokovima
od
broja niza ns do nf.
YpZp ravan
G73 U(k) V(i) R(d) ;
G73 P(ns) Q(nf) U(w) V(u) F(f ) S(s ) T(t ) ;
N (ns) ;
...
N (nf) ;

i: Rastojanje udaljavanja u pravcu druge ose u ravni (X osa za ZX ravan)


Ova oznaka je modalna i ne menja se dok se druga vrednost ne odredi. Takođe, ova
vrednost može biti određena putem parametra broj 5135 a parametar se menja
komandom programa.

k: Rastojanje udaljavanja u pravcu prve ose u ravni (X osa za ZX ravan) Rastojanje
udaljavanja je modalno i ne menja se dok se druga vrednost ne odredi. Takođe, ova
vrednost može biti određena putem parametra broj 5136 a parametar se menja
komandom programa.

d: Broj odeljenja
Ova vrednost je ista kao brojanje ponavljanja za grubo sečenje. Ova oznaka je
modalna i ne menja se dok se druga vrednost ne odredi. Takođe, ova vrednost može
biti određena putem parametra broj 5137 a parametar se menja komandom
programa.

ns: Broj niza prvog bloka za program završnog oblika

nf: Broj niza poslednjeg bloka za program završnog oblika

u: Rastojanje završnog dodatka u pravcu druge ose ravni (X osa za ZX ravan)

w: Rastojanje završnog dodatka u pravcu prve ose ravni (Z osa za ZX ravan)

65
f,s,t: svaka F, S il iT funkcija koja je sadržana u blokovima između nizova blokova ns i

66
nf je ignorisana a F, S, ili T funkcije u ovom G73 bloku su efketivne

Jedinica Prečnik/obim Znak


programiranja
i Zavisi od uvećanja sistema za Programiranje Potreban
referentnu osu prečnika
k Zavisi od uvećanja sistema za Progrmiranje Potreban
referentnu osu prečnika
u Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
drugu osu u ravni
w Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
prvu osu u ravni

Slika 4.2.3 (s) Putanja sečenja pri ponavljanju šablona

Objašnjenje
Operacije
Kada ciljna figura prolazi kroz A, A’ i B u ovom redosledu i dato je programom, grubo sečenje
se izvodi specifikovan broj puta, sa završnim dodatkom specifikovanim sa u/2 i w
ostavljenim.
NAPOMENA
1. Iako su d iu specifikovani od strane iste adrese, njihovo značenje
određeno je prisustvom parametara P i Q.
2. Obradni ciklus se vrši prema G73 komandi sa određivanjem P i Q.

67
3. Kada se operacija ciklusa završi, alat se vraća na tačku A.
4. F, S i T funkcije koje su specifikovane u komandi pomeranja između tačaka A
i B su neefektivne a one specifikovane u G73 bloku ili prethodnom bloku su
efektivne. M i druga pomoćna funkcija se tretiraju na isti način kao i F, S i T
funkcije.

Šabloni ciljane figure
Kao i u slučaju G71, postoje četiri ciljana šablona oblika. Budite oprezni kada su u pitanju
znaci u, w, i i k kada programirate ovaj ciklus.

Početni blok

U početnom bloku programa za ciljani oblik (blok sa brojem niza ns u kojem je putanja
između A i A’ određena), G00 ili G01 mora biti određen. Ukoliko nije određen, alarm PS0065
se oglašava.
Kada je G00 specifikovan, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu pozicioniranja. Kada se
G01 specifikuje, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu linearne interpolacije.

Funkcija provere
Sledeće provere se vrše.
Provera Odgovarajući parametar
Proverava da li je blok sa brojem niza Omogućeno kada je bit 2 (QSR)
specifikovan parametrom Q sadržan u parametra broj 5102 podešen na 1.
programu pre početka operacije ciklusa.

Kompenzacija obima vrha alata


Kao i kod G71, ova operacija ciklusa se izvodi prema obliku određenom kompenzacionom
putanjom obima vrha alata kada je ofset vektor 0 u početnoj tački A i pokretanje se vrši u
bloku između putanja A i A’.

4.2.4 Ciklus završne obrade (G70)


Nakon grubog sečenja sa G71, G72 ili G73, sledeća komanda omogućava završnu obradu.
Format
G70 P(ns) Q(nf)
ns: Broj niza prvog bloka za program završnog oblika
nf: Broj niza poslednjeg bloka za program završnog oblika

Objašnjenje
Operacije
Blokovi sa brojevima nizova ns do nf u programu za ciljani oblik se izvršavaju za završnu
obradu. F,S,T i M kao i druge pomoćne funkcije specifikovane u G71, G72 ili G73 bloku su
ignorisane a F, S, T, M i druge pomoćne funkcije specifikovane u blokovima sa narednim
brojevima ns do nf su efektivne.
Kada se ciklus operacije prekine, alat se vraća u početnu tačku maksimalnom brzinom i
sledeći G70 blok ciklus se očitava.

Funkcija provere ciljanog oblika


Sledeće provere se mogu načiniti
68
Provera Odgovarajući parametar
Proverava da li je blok sa brojem niza Omogućeno kada je bit 2 (QSR)
specifikovan parametrom Q sadržan u parametra broj 5102 podešen na 1.
programu pre početka operacije ciklusa.

Skladištenje P i Q blokova
Kada se izvodi grubo sečenje sa G71, G72 ili G73, do tri memorijske adrese P i Q blokova se
čuvaju. Ovako, blokovi označeni sa P i Q se odmah pronalaze po izvršenju G70 bez
pretraživana memorije od počeka. Nakon što su neki od G71, G72 ili G73 ciklusa grubog
sečenja izvršeni, ciklusi završne obrade mogu da budu izvršeni od strane G70. Tada, za
četvrti i naredne cikluse grubog sečnja, vreme ciklusa je duže jer memorija traži P i Q
blokove.

Primer
G71 P100 Q200 ...;
N100 ...;
...;
...;
N200 ...;
G71 P300 Q400 ...;
N300 ...;
...;
...;
N400 ...;
...;
...;
G70 P100 Q200 ; (Izvršava se bez traženja za prva tri ciklusa)
G70 P300 Q400 ; (Izvršava se nakon traženja četvrtog i narednih ciklusa)

Napomena
Memorijske adrese P i Q blokova uskladištene tokom ciklusa grubog sečenja sa G71, G72 ili
G73 se brišu nakon izvršenja G70.
Sve sačuvane memorijske adrese P i Q blokova se takođe brišu resetovanjem.

Povratak na početnu tačku ciklusa


U ciklusu završne obrade nakon što je alat isekao radni deo do krajnje tačke ciljane figure, on
se vraća na početnu tačku ciklusa maksimalnom brzinom.
Napomena
Alat se uvek vraća u početnu tačku ciklusa režimom nelinaernog pozicioniranja bez
obzira na podešavanje bita 1 (LRP) paramtra 1401.
Pre izvršenja ciklusa završne obrade za ciljani oblik sa ubuljenjima obrađenim G71 ili
G72, proverite da radni deo ne ometa vraćanja alata kada se vraća od ciljnog oblika
do početne tačke ciklusa.

Kompenzacija obima vrha alata

69
Kao i kod G71, ova operacija ciklusa se izvodi prema obliku određenom kompenzacionom
putanjom obima vrha alata kada je ofset vektor 0 u početnoj tački A i pokretanje se vrši u
bloku između putanja A i A’.

70
Primer

(Prečnik prikazan na X osi, metričke dimenzije)

N010 G50 X220.0 Z190.0 ;


N011 G00 X176.0 Z132.0 ;
N012 G72 W7.0 R1.0 ;
N013 G72 P014 Q019 U4.0 W2.0 F0.3 S550 ;
N014 G00 Z56.0 S700 ;
N015 G01 X120.0 W14.0 F0.15 ;
N016 W10.0 ;
N017 X80.0 W10.0 ;
N018 W20.0 ;
N019 X36.0 W22.0 ;
N020 G70 P014 Q019 ;

Udaljavanje: 1.0
Završni dodatak (4.0 u prečniku u X pravcu, 2.0 u pravcu Z ose)

71
(Oznaka prečnika, metrički unos)

N010 G50 X260.0 Z220.0 ;


N011 G00 X220.0 Z160.0 ;
N012 G73 U14.0 W14.0 R3 ;
N013 G73 P014 Q019 U4.0 W2.0 F0.3 S0180 ;
N014 G00 X80.0 W-40.0 ;
N015 G01 W-20.0 F0.15 S0600 ;
N016 X120.0 W-10.0;
N017 W-20.0 S0400 ;
N018 G02 X160.0 W-20.0 R20.0 ;
N019 G01 X180.0 W-10.0 S0280 ;
N020 G70 P014 Q019 ;

72
4.2.5 Ciklus bušenja unutrašnje strane sa prekidima (G74)

Ovaj ciklus omogućuje lomljenje strugotine pri obradi spoljnog prečnika. Ukoliko se druga osa
ravni (X osa (U-osa) za ZX ravan) i adresa P izostave, operacija se vrši samo duž prve ose u
ravni (Z-osa za ZX ravan), to jest, ciklus bušenja unutrašnje strane sa prekidima se vrši.

Format

G74R (e) ;
G74X(U)_ Z(W)_ P(i) Q(k) R(d) F (f ) ;

e: količina udaljavanja
Ova oznaka je modalna i ne menja se dok se druge vrednosti ne označe. Ova
vrednost takođe može biti specifikovana od strane parametra (broj 5139) a
parametar se menja od strane komande programa Pravac sečenja zavisi od prvog
bloka za program završnog oblika

X_,Z_ : koordinata druge ose u ravni (X osa za ZX ravan) na tački B i


koordinataprve ose u ravni (Z osa za ZX ravan) na tački C
U_,W_: distanca kretanja duž druge ose u ravni
(U za ZX ravan) od tačke A do B
Distanca kretanja duž prve ose u ravni (W za ZX ravan) od tačke A do C
϶J : distanca kretanja us meru druge ose u ravni (X-osa za ZX ravan)
϶L : Dubina sečenja u smeru prve ose u ravni (Z-osa za ZX ravan)
϶E : Razdaljina oslobađanja alata pri dnu sečenja
f : brzina dovođenja

Programiranje
Jedinica Oznaka
prečnika/obima
Zavisi od rastućeg sistema za Nije potrebno
Programiranje
e referentnu osu.
obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje Nije potrebno
϶J referentnu osu. obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje Nije potrebno
϶L
referentnu osu. obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje
϶E NAPOMENA 1
referentnu osu. obima

73
NAPOMENA
1. Obično se pozitivna vrednost određuje za ϶E. Kada se X (U) i ϶i izbace,
odredite vrednost oznakom koja ukazuje na pravac u kojem alat treba da se
udaljava.
2. Decimalne tačke ne mogu se unositi za P (϶i) i Q (϶k).

Slika 4.2.5 (a) Putanja sečenja u ciklusu bušenja unutrašnje strane sa prekidima

Objašnjenje
Operacije

Operacija ciklusa sečenjem putem ϶k i povratak putem e se ponavljaju. Kada sečenje


dostigne tačku C, alat se povlači putem ϶d. Zatim, alat se vraća maksimalnom brzinom,
prelazi na pravac tačke B putem ϶i i ponovo vrši sečenje.

NAPOMENA
1. Iako se e i ϶d specifikuju od strane istog parametra, njihovo značenje se
određuje specifikovanjem X, Y ili Z ose. Kada je osa specifikovana, koristi se
϶d.
2. Ciklus obrade se vrši putem G74 komande uz određivanje ose.

74
Kompenzacija obima vrha alata
Kompenzacija obima vrha alata ne može biti primenjena.

4.2.6 Ciklus bušenja po spoljnom/unutrašnjem prečniku (G75)

Ovaj ciklus je isti kao i G74 osim što druga osa u ravni (X osa za ZX ravan) menja mesta sa
prvom osom u ravni (Z osa za ZX ravan). Ovaj ciklus omogućuje lomljenje strugotina pri
obradi unutrašnje strane. Takođe omogućava izradu žljebova u odsecanje (kada se Z osa (W
osa) i Q izostave za prvu osu u ravni).

G75R (e) ;
G75X(U)_ Z(W)_ P(϶i) Q(϶k) R(϶d) F (f ) ;

e: količina udaljavanja
Ova oznaka je modalna i ne menja se dok se druge vrednosti ne označe. Ova
vrednost takođe može biti specifikovana od strane parametra (broj 5139) a
parametar se menja od strane komande programa Pravac sečenja zavisi od prvog
bloka za program završnog oblika

X_,Y_,Z_ : koordinata druge ose u ravni (X osa za ZX ravan) na tački B i


koordinata prve ose u ravni (Z osa za ZX ravan) na tački C
U_,V, W_: distanca kretanja duž druge ose u ravni
(U za ZX ravan) od tačke A do B
Distanca kretanja duž prve ose u ravni (W za ZX ravan) od tačke A do C
϶J : distanca kretanja us meru druge ose u ravni (X-osa za ZX ravan)
϶L : Dubina sečenja u smeru prve ose u ravni (Z-osa za ZX ravan)
϶E : Razdaljina oslobađanja alata pri dnu sečenja
f : brzina dovođenja

Programiranje
Jedinica Oznaka
prečnika/obima
Zavisi od rastućeg sistema za Nije potrebno
Programiranje
e referentnu osu.
obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje Nije potrebno
϶J referentnu osu. obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje Nije potrebno
϶L
referentnu osu. obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje
϶E NAPOMENA
referentnu osu. obima

75
NAPOMENA
Odredite pozitivnu vrednost za ϶E. Kada se (W) i ϶k ispuste, odredite vrednost sa
oznakom koja ukazuje na pravac u kojem se alat povlači.

Slika 4.2.6 (b) Ciklus bušenja po spoljnom/unutrašnjem prečniku

76
Objašnjenje
Operacije

Operacija ciklusa sečenja putem ϶i a vraćanjem putem e se ponavlja.


Kada sečenje dostigne tačku B, alat se povlači putem ϶E. Zatim se alat vraća maksimalnom
brzinom, pomera na smer tačke C putem ϶k i sečenje se ponovo vrši.

I G74 i G75 se koriste za izradu žljebova i bušenje i dozvoljavanje automatskog oslobađanja.


Četiri simetrična šablona se uzimaju u obzir, respektivno.

Kompenzacija obima vrha alata


Kompenzacija obima vrha alata ne može biti primenjena.

77
4.2.7 Višesturki ciklus narezivanja (G76)
Ovaj sistem narezivanja vrši jednostrano sečenje konstantnim
sečenjem.
Format
ZpXp-ravan
G76 P(m) (r) (a) Q(dmin) R(d ) ;
G76 X(U)_ Z(W)_ R(i ) P(k ) Q(d) F (L ) ;

m: ponovljeno brojanje pri završetku (1-99). Ova vrednost može biti određena od strane
parametra broj 5142 a parametar se menja komandom programa.

r: visina zakošenja (0-99)


kada je korak narezivanja izražen sa L, vrednost L može biti podešenja od 0.0L do 9.9L
u 0.1L koracima (dvocifren broj). Ova vrednost može biti određena parametrom 5130 a
parametar se menja komandom programa.

a: ugao vrha alata


Jedan od šest vrsta uglova 80, 60, 55, 30, 29 i 0 stepeni može biti odabran i određen
dvocifrenim brojem. Ova vrednost može biti specifikovana parametrom 5143 a
parametar se menja komandom
programa.
m, r i a su određeni adresom P istovremeno. (Primer) kada je m=2, r=1.2L, a=60°,
podesite na sledeći način (L je korak navoja).

dmin: minimalna dubina sečenja


Kada dubina sečenja jednog ciklusa postane manja od ovog ograničenja, dubina
sečenja se fiksira na tu vrednost. Ova vrednost može biti određena parametrom 5140 a
parametar se menja komandom programa.

d: Završno udaljavanje
Ova vrednost može biti određena parametrom 5141 a parametar se menja
komandom programa.

X_,Y_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka D na donjoj slici) u pravcu dužine
U_,W_ : rastojanje putanje do krajnje tačke sečenja (tačka D na donjoj slici) u smeru
zadnje strane
i: visina konusa
Ukoliko je i=0, može biti načinjeno obično ravno narezivanje.
k: visina navoja
d: dubina sečenja u prvom sečenju
78
L: korak navoja

79
Prečnik/obim
Jedinica Znak
programiranja
dmin Zavisi od sistema uvećanja Programiranje prečnika Nije potreban
za referentnu osu
d Zavisi od sistema uvećanja Programiranje prečnika Nije potreban
za referentnu osu
i Zavisi od sistema uvećanja Programiranje prečnika Potreban
za referentnu osu
k Zavisi od sistema uvećanja Programiranje prečnika Nije potreban
za referentnu osu
d Zavisi od sistema uvećanja Programiranje prečnika Nije potreban
za referentnu osu

Slika 4.2.7 (c) Putanja sečenja pri ciklusu višestrukog narezivanja

78
Slika 4.2.7 (d) Detalj sečenja

Završna obrada sa ponavljanjem


Poslednji ciklus završne obrade (ciklus u kojem se dodatak za završetak uklanja sečenjem)
se ponavlja.

79
Objašnjenje
Operacije
Ovaj ciklus izvodi narezivanje navoja tako da dužina između C i D je napravljena kako je
specifikovano u F kodu. U drugim delovima alat se kreće maksimalnom brzinom.
Vremenska konstanta za ubrzavanje/usporavanje nakon interpolacije i FL brzine dovođenja
za zakošenje navoja i brzine dovođenja za uvlačenje nakon zakošenja je ista kao za
zakošenje navoja sa G92 (prethodno podešeni ciklus).
NAPOMENA
1. Značenje podataka određenih prema adresi P, Q i R određuje se prisustvom
X (U) i Z(W).
2. Ciklus obrade se vrši prema G76 komandi sa X (U) i Z(W) specifikacijama.
3. Vrednosti specifikovane na adresama P, Q i R su modalne i ne menjaju se
dok se druga vrednost ne odredi.

Odnos između znaka visine konusa i putanje alata

Znaci dimenzija uvećanja za ciklus prikazan na slici 4.2.7 (c) su sledeći:

Krajnja tačka sečenja u pravcu dužine za U i W:


Minus (određen prema pravcima putanja A-C i C-D)

Visina konusa (i)


Minus (određen prema pravcu putanje A-C)

Visina navoja (k):


Plus (uvek specifikovan sa znakom plus)

Dubina sečenja pri prvom sečenju (d):


Plus (uvek specifikovan sa znakom plus)

Četiri šablona prikazana u tabeli ispod se smatraju odgovornim za znak svakog parametra.
Ženski navoj takođe može da se dobije obrađivanjem.

80
Vremenska konstanta i FL brzina dovođenja za narezivanje navoja

Vremenska konstanta za ubrzanje/usporavanje nakon interpolacija za narezivanje navoja


specifikovana je u parametru broj 1626 a FL brzina dovođenja specifikovana u parametru
broj 1627 se koristi.

81
Zakošenje navoja

Zakošenje navoja se može izvršiti. Signal oda lata mašine inicira zakošenje navoja.
Maksimalna visina zakošenja navoja (r) može biti određena komandom 99 (9.9L). visina
može biti određena u opsegu od 0.1L to 12.7L u 0.1L uvećanjima od strane parametra broj
5131.

Ugao zakošenja navoja između 1 – 89 stepeni može se odrediti u parametru boj 5131. Kada
je vrednost 0 određena u parametru, podrazumevani ugao je 45 stepeni.
Za zakošenje navoja isti tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacije, vremenska konstanta
za ubrzanje/usporavanje nakon interpolacija i FL brzina dovođenja za narezivanje se koristi.

NAPOMENA
Opšti parametri za specifikovanje iznosa i ugla zakošenog navoja se koriste za ovaj
ciklus i ciklus narezivanja navoja sa G92.

Povlačenje nakon zakošenja

Sledeća tabela prikazuje listu brzina dovođenja, tipa ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija
i vremensku konstantu povlačenja nakon zakošavanja.

CFR
1466 Opis
(1611#0)
Koristi tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija za
narezivanje navoja, vremensku konstantu za
0 osim 0 narezivanje (parametar broj 1626), FL brzinu
dovođenja (parametar broj 1627) i brzinu povlačenja
određenu u parametru broj 1466.
Koristi tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija za
narezivanje navoja, vremensku konstantu za
0 0 narezivanje (parametar broj 1626), FL brzinu
dovođenja (parametar broj 1627) i maksimalnu brzinu
određenu u parametru broj 1420.
Vrši proveru pozicije pre povlačenja i koristi Koristi tip
ubrzanja/usporavanja nakon interpolacije pri
1 maksimalnoj brzini, vremensku konstantnu za
maksmialnu brzinu, FL brzinu dovođenja i maksimalnu
brzinu određenu u parametru broj 1420.

Podešavanjem bit 4 (ROC) parametra broj 1403 na 1, prekoračenje maksimalne brzine


može biti onemogućeno za brzinu povlačenja nakon zakošenja.

NAPOMENA
Tokom povlačenja mašina se ne zaustavlja sa prekoračenjem od 0% za brzinu
dovođenja sečenja bez obzira na podešavanje bit 4 (RF0) parametra broj 1401.

82
Izmena početnog ugla

Početni ugao ne može se menjati.

Zadržavanje dovođenja u ciklusu narezivanja navoja

Kada se funkcija povlačenja ciklusa narezivanja navoja ne koristi, mašina se zaustavlja na


krajnjoj tački povlačenja nakon zakošenja (tačka E na putanji sečenja za ciklus
kombinovanog sečenja) od strane zadržavanja dovođenja tokom narezivanja navoja.

Povlačenje nakon ciklusa narezivanja navoja

Kada se koristi opcija za „uvlašenje nakon ciklusa narezivanja navoja“, zadržavanje


dovođenja može da bude primenjeno tokom višestrukog ciklusa narezivanja navoja (G76). U
ovom slučaju, alat se trenutno povlači nakon pravljenja zakošenja i vraća u početnu tačku
trenutnog ciklusa (poziciju gde je radni deo isečen sa dn). Kada se cikus ponovo pokrene,
ciklus kombinovanog narezivanja se nastavlja.

Visina zakošenja tokom povlačenja je ista kao ona pri zakođenju u krajnjoj tački

Oprez!

Još jedno zadržavanje dvođenja ne može da bude načinjeno pri povlačenju

Sporo narezivanje navoja


Sporo narezivanje navoja specifikovano sa obuhvatanjem E nije dozovoljeno

Kompenzacija vrha prečnika alata


Kompenzacija vrha prečnika alata ne može da bude primenjena

83
Primer

84
4.2.8 Ograničenja kod ponovljivih višestrukih ciklusa

Programirane komande
Memorija programa

Programi koji koriste G70, G71, G72 ili G73 moraju da budu sačuvani u memoriji. Upotreba
režima u kojima programi sačuvani u memoriji programa se pozivaju za operaciju
omogućava da ovi programi budu izvršeni pored MEM režima. Programi koji koriste G74,
G75 ili G76 ne moraju da budu sačuvani u memoriji programa.

Blokovi u kojima se specifikuju podaci vezani za višestruke ponovljive cikluse

Parametri P,Q, X, Z, U, W i R treba da budu specifikovani pravilno za svaki blok.

U boku u kojem G70, G71, G72 ili G73 su specifikovani, sledeće funkcije ne mogu da budu
specifikovane.
- Prilagodljivo macro pozivanje (jednostavno, modalno, kao i pozivanje podprograma)

Blokovi u kojima se specifikuju podaci vezani za ciljani oblik

U bloku u koji je specifkovan parametrom P G71, G72 ili G73, G00 ili G01 kod u grupi 01
treba da bude zadat. Ukoliko nije zadat aktivira se alarm PS0065.

U blokovima sa brojevima niza između onih koji su specifikovani kao P i Q u G70, G71, G72 i
G73, sledeće komande mogu da budu specifikovane.

 Zadržavanje
 G00, G01, G02 i G03
 Prilagodljivi makro deo i komanda ponavljanja

Odredište dela mora da bude između niza brojeva specifikovanih sa P i Q. Delovi


visoke brzine specifikovani bitovima 1 i 4 parametra 6000 su neodgovarajući. Nijedno
prilagodljivo makro pozivanje (jednostavno, modalno ili podprograma) ne može da
bude izvedeno.

 Komande programiranja dimenzija direktnog crtanja i zakošenja kao i ugao R


zahtevaju višestruke blokove koji moraju da budu specifikovani. Blok sa poslednjim
brojem niza specifikovan kao Q ne sme da bude srednji blok u okviru ovih
specifikovanih blokova.

Kada G70, G71, G72 ili G73 se izvršavaju, broj niza specifikovan sa P i Q ne treba da bude
specifikovan dva ili više puta u istom programu.

Kada #1 =2500 je izvršeno korićenjem prilagodljivog makroa, 2500.000 je dodeljeno #1. U


tom slučaju, P#1 je ekvivalent za P2500.

85
Odnos sa drugim funkcijama
Manuelni zahvat

Dok se izvode višestruki nizovi (G70 do G76) moguće je zaustaviti ciklus i izvršiti
manuelni zahvat.

Prekid unosa makro-a

Svaki prekid unosa makro programa ne može da bude izvršen tokom izvršenja višestrukog
ponovljivog ciklusa.

Ponovno pokretanje programa i uvlačenje alata i povraćaj

Ove funkcije ne mogu da budu izvršene u bloku u višestrukom ponovljivom ciklusu.

Naziv ose i druge pomoćne funkcije

Čak i ukoliko se parametri U, V, W, ili A koriste kao naziv ose ili druga pomočna funkcija,
podaci specifikovani paramterima U,V, W ili A u G71 do G73 ili G76 bloku se pretpostavlja da
su takvi za višestruki ponovljivi ciklus.

86
4.3 Prethodno podešeni ciklus za bušenje

Prethodno podešeni ciklusi za bušenje olaškavaju programeru kreiranje programa. Sa


prethodno podešenim ciklusom, često korišćene operacije obrade mogu da budu
specifikovane u pojednačnom bloku sa G funkcijom; bez prethodno programiranih ciklusa,
potrebno je više od jednog bloka. Pored toga, upotreba prethodno programiranih ciklusa
može skratiti program sa ciljem uštede memorije.

Tabela 4.3 donosi listu prethodno programiranih ciklusa za bušenje:

Tabela 4.3 (a) prethodno podešeni ciklusi za bušenje

Osa Operacija u Operacija


Operacija bušenja
G kod bušenja pozciji donje uvlačenja Primene
(-Z pravac)
rupe (-Z pravac)
G80 ----- ------ ------ ------ Otkazivanje
Ciklus
Dovođenje pri Makismalna
G83 Z osa zadržavanje frontalnog
sečenju/naizmenično brzina
bušenja
zadržavanje ciklus
Dovođenje pri Dovođenje
G84 Z osa ˠ WSFUFOP frontalnog
sečenju pri sečenju
CCW odvajanja
Bušenje,
Dovođenje pri Dovođenje
G85 Z osa zadržavanje bušenje
sečenju pri sečenju
mesta
Ciklus
Dovođenje pri Makismalna
G87 X osa zadržavanje bočnog
sečenju/naizmenično brzina
bušenja
zadržavanje Ciklus
Dovođenje pri Dovođenje
G88 X osa ˠ WSFUFOP bočnog
sečenju pri sečenju
CCW odvajanja
Ciklus
Dovođenje pri Dovođenje
G89 X osa zadržavanje bočnog
sečenju pri sečenju
odvajanja

Objašnjenje

Prethodno programirani ciklusi za bušenje se sastoje od sledećih šest nizova operacija

Operacija 1 - Pozicioniranje X i Z osa (druga osa može da bude ciljana)


Operacija 2 - kretanje maksimalnom brzinom do nivoa tačke R
Operacija 3 - obrada rupe
Operacija 4 - Operacija u dnu rupe
Operacija 5 - povlačenje do nivoa tačke R
Operacija 6 - kretanje maksimalnom brzinom na gore do početnog nivoa

87
Slika 4.3 (e) Niz operacija prethodno podešenog ciklusa za bušenje

Pozicioniranje ravni

C osa i X ili Z osa se koriste kao ose pozicioniranja. X ili Z osa, koje se ne koriste kao ose
pozicioniranja, koriste se kao ose bušenja. G kod bušenja određuje ose pozicioniranja i ose
bušenja kao što je niže prikazano.

Iako unapred podešeni ciklusi podrazumevaju odvajanja i zabušivanja kao i cikluse bušenja,
ovde ćemo se osvrnuti samo na termin bušenje koji će se odnositi na operacije
implementirane sa unapred utvrđenim ciklusima.

Tabela 4.3 (b) Pozicioniranje osa i osu bušenja

G kod Ose pozicioniranja Osa bušenja


G83, G84, G85 X axis, C axis Z axis
G87, G88, G89 Z axis, C axis X axis

G83 i G87, G88 i G85 i G89 imaju istu funkciju respektivno, osim za osu određenu kao ose
pozicioniranja i osu bušenja.

88
Režim bušenja

G83 – G85/G87 –G88 i G85 i G89 su modalni G kodovi i ostaju efektivni dok ne budu
poništeni. Kada su efektivni trenutno stanje je u režimu bušenja. Kada se podaci o bušenju
odrede u režimu bušenja, podaci se zadržavaju dok se ne modifikuju ili otkažu.

Odredite sve potrebne podatke za bušenje na početku prethodno utvrđenih ciklusa; kada se
prethodno utvrđeni ciklusi izvršeni, odredite samo podatke modifikacije.

Brzina dovođenja određena pri F zadržava se nakon ciklusa bušenja i otkazuje se. Kada je Q
podatak potreban, mora biti određen u svakom bloku. Jednom kada je određen, M kod se
koristi za funkciju fiksiranja/otpuštanja C ose kao modalnog koda. Otkazuje se
specifikovanjem G80.

Tačka povratka nivoa G98/G99

U G kodnom sistemu A, alat se vraća na početni nivo sa dna rupe. U G kod sistemima B ili C
specifikovanjem G98 vraća alat na početni nivo sa dna rupe a specifikovanje G99 vraća alat
do nivoa tačke R sa dna rupe.

Sledeće slike pokazuju kako se alat pomera kada G98 ili G99 su speicfikovani. G99 se koristi
za prvu operaciju bušenja a G98 za poslednju.
Početni nivo se ne menja čak ni kada se bušenje izvodi u G99 režimu.

Broj ponavljanja

Da biste ponovili bušenje za rupe na jednakim razmacima, specifikujte broj ponavljanja K_.
K je efektivno samo u okviru bloka gde je specifikovano.
Specifikujte poziciju prve rupe u režimu uvećanja
Ukoliko je specifikovano u apsolutnom režimu, bušenje se ponavlja na istoj
poziciji.

Broj ponavljanja K Maksimalna vrednost koja se može zadati =9999


89
Kada je specifikovano K0, podaci o bušenju se skladište bez bušenja koje se izvodi.

M kod za stezanje/otpuštanje C ose

Kada je M kod specifikovan u parametru 5110 za fiksiranje/otpuštanje C ose, dešava se


sledeće:
 CNC izdaje M kod za stezanje C ose nakon što je alat pozicioniran i i dok se alat
dovodi maksimalnom brzinom do nivoa tačke R
 CNC izdaje M kod za otpuštanje C ose (M kod za stezanje +1 C ose) nakon čega se
alat povlači do nivoa tačke R.
 Nakon što je CNC izdao M kod za otpuštanje M ose, alat se zadržava za vreme
specifikovano parametrom 5111.

Otkazivanje

Da biste otkazali prethodno programirane kodove, koristite G 80 ili G kod 01 grupe.

Grupa 01 G kodovi (primer)


G00: Pozicioniranje (maksimalna brzina)
G01 : Linearna interpolacija
G02 : Cirkularna interpolacija (CW)
G03 : Cirkularna interpolacija (CCW)

Simboli na oblicima

Sledeće podsekcije objašnjavaju pojedinačne cikluse prethodno podešenih ciklusa


Oblici u ovim objašnjenjima koriste sledeće simbole

90
Pozicioniranje (maksimalna brzina)
Dovođenje pri sečenju (linearna inteprolacija G01)
P1 Zadržavanje specifikovano u programu
P2 Zadržavanje specifikovano u parametru 5111
M Izdavanje M koda za C osu fiksiranja
(Vrednost  je određena parametrom 5110)
M (+1) Izdavanje M koda za C osu oslobađanja

OPREZ
1. U svakom prethodno podešenom ciklusu obuhvaćenim R, Z i X se upravlja na
sledeći način:
R_ : Uvek upravljajte njime kao da je radiju.
Z_ ili X_: Zavisi od programiranja prečnika/opsega.
2. Za B ili C G-kodni sistem, G90 ili G91 mogu se koristiti za odabir rastućeg ili
apsolutnog programiranja za podatke o poziciji otvora (X, C ili Z, C),
razdaljina od tačke R do dna otvora (Z ili X) i razdaljina od inicijalnog nivoa do
nivoa tačke R (R).

91
4.3.1 Ciklus frontalnog (G83) / bočnog bušenja (G87)

Ciklus bušenja sa povlačenjem velikom brzinom se koristi u zavisnosti od podešavanja u


RTR, bit 2 parametra 5101. Ukoliko dubina sečenja svakog bušenja nije specifikovana, koristi
se ciklus normalnog bušenja.

Ciklus bušenja velikom brzinom sa povlačenjem (G83, G87) (Parametar RTR 5101
#2)=0)

Ovaj ciklus izvodi bušenje velikom brzinom sa povlačenjem alata. Burgija ponavlja ciklus
bušenja, sečenjem brzinom dovođenja i povlačenjem po specifikovanom rastojanju
nazimenično sa dna rupe. Burgija izvodi strugotinu iz rupe prilikom svog povlačenja.

Format
G83 X(U)_ C(H)_ Z(W)_ R_ P_ Q_ F_ K_ M_ ;
ili
G87 Z(W)_ C(H)_ X(U)_ R_ P_ Q_ F_ K_ M_ ;
X_ C_ ili Z_C_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ ili X_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke
R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
Q_ : Dubina sečenja za svako dovođenje pri
sečenju
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
K_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)
M_ : M kod za stezanje C ose (kada je potrebno)
.Ћ : M kod za stezanje C ose
M (Ћ + 1) : M kod za otpuštanje C ose
P1 : Zadržavanje specifikovano u programu
P2 : Zadržavanje specifikovano u programu 5111
d : Putanja povlačenja specifikovana u parametru 5114

Cikus bušenja sa povlačenjem (G83, G87) (Parametar 5101#2=1)

Format
G83 X(U)_ C(H)_ Z(W)_ R_ P_ Q_ F_ K_ M_ ;
ili
G87 Z(W)_ C(H)_ X(U)_ R_ P_ Q_ F_ K_ M_ ;
X_ C_ ili Z_C_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ ili X_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke
R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
Q_ : Dubina sečenja za svako dovođenje pri
sečenju
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
K_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)
M_ : M kod za stezanje C ose (kada je potrebno)
.Ћ : M kod za stezanje C ose
M (Ћ+1) : M kod za otpuštanje C ose
P1 : Zadržavanje specifikovano u programu
P2 : Zadržavanje specifikovano u programu 5111
d : Putanja povlačenja specifikovana u parametru 5115

Primer

M51 ; Podešavanje indeks režima C ose uključeno


M3 S2000 ; Obrtanje burgije
G00 X50.0 C0.0 ; Pozicioniranje burgije duž osa X i C
G83 Z-40.0 R-5.0 Q5000 F5.0 M31 ; Bušenje rupe 1
C90.0 Q5000 M31 ; Bušenje rupe 2
C180.0 Q5000 M31 ; Bušenje rupe 3
C270.0 Q5000 M31 ; Bušenje rupe 4
G80 M05 ; Otkazivanje ciklusa bušenja i zaustavljanje
obrtanja burgije
M50 ; Podešavanje indeks režima C ose isključeno

Napomena:
Ukoliko dubina sečenja za svako sečenje pri dovođenju nije zadato izvodi se normalno
bušenje.

Ciklus bušenja (G83 ili G87)

Ukoliko dubina sečenja (Q) nije specifikovana za svako bušenje, koristi se normalni ciklus
bušenja. Alat se zatim povlači sa dna rupe maksimalnom brzinom.

Format
G83 X(U)_ C(H)_ Z(W)_ R_ P_ F_ K_ M_ ;
ili
G87 Z(W)_ C(H)_ X(U)_ R_ P_ F_ K_ M_ ;
X_ C_ ili Z_C_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ ili X_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke
R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
Q_ : Dubina sečenja za svako dovođenje pri
sečenju
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
K_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)
M_ : M kod za stezanje C ose (kada je potrebno)

.Ћ : M kod za stezanje C ose


M (Ћ+1) : M kod za otpuštanje C ose
P1 : Zadržavanje specifikovano u programu
P2 : Zadržavanje specifikovano u programu 5111

M51 ; Podešavanje indeks režima C ose uključeno


M3 S2000 ; Obrtanje burgije
G00 X50.0 C0.0 ; Pozicioniranje burgije duž osa X i C
G83 Z-40.0 R-5.0 P500 Bušenje rupe 1
F5.0 M31 ;
C90.0 M31 ; Bušenje rupe 2
C180.0 M31 ; Bušenje rupe 3
C270.0 M31 ; Bušenje rupe 4
G80 M05 ; Otkazivanje ciklusa bušenja i
zaustavljanje obrtanja burgije
M50 ; Podešavanje indeks režima C ose
isključeno
4.3.2 Ciklus frontalnog (G84)/ bočnog (G88) odvajanja

Ovaj ciklus izvodi odvajanje


U ovom ciklusu odvajanja kada je dno rupe dostignuto, vreteno se rotira u suprotnom smeru.

G84 X(U)_ C(H)_ Z(W)_ R_ P_ F_ K_ M_ ;


ili
G88 Z(W)_ C(H)_ X(U)_ R_ P_ F_ K_ M_ ;
X_ C_ ili Z_C_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ ili X_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke
R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
Q_ : Dubina sečenja za svako dovođenje pri
sečenju
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
K_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)
M_ : M kod za stezanje C ose (kada je potrebno)

.Ћ : M kod za stezanje C ose


M (Ћ+1) : M kod za otpuštanje C ose
P1 : Zadržavanje specifikovano u programu
P2 : Zadržavanje specifikovano u programu 5111

Objašnjenje
Odvajanje se vrši obrtanjem vretena u suprotnom smeru. Kada je dostignuto dno rupe,
vreteno počinje da se rotira u suprotnom mseru radi povlačenja. Ova operacije kreira niti.
Prekormerna brzina dovođenja se ignoriše tokom odvajanja. Zadržavanje dovođenja ne
zaustavlja mašinu dok se operacija ne okonča.

Primer

M51 ; Podešavanje indeks režima C ose uključeno


M3 S2000 ; Obrtanje burgije
G00 X50.0 C0.0 ; Pozicioniranje burgije duž osa X i C
G84 Z-40.0 R-5.0 P500 F5.0 M31 ; Bušenje rupe 1
C90.0 M31 ; Bušenje rupe 2
C180.0 M31 ; Bušenje rupe 3
C270.0 M31 ; Bušenje rupe 4
G80 M05 ; Otkazivanje ciklusa bušenja i zaustavljanje
obrtanja burgije
M50 ; Podešavanje indeks režima C ose isključeno

4.3.3 Ciklus frontalnog (G85) / bočnog (G89) proširivanja

Ovaj ciklus se koristi za proširivanje otvora

Format
G85 X(U)_ C(H)_ Z(W)_ R_ P_ F_ K_ M_ ;
ili
G89 Z(W)_ C(H)_ X(U)_ R_ P_ F_ K_ M_ ;
X_ C_ ili Z_C_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ ili X_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke
R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
Q_ : Dubina sečenja za svako dovođenje pri
sečenju
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
K_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)
M_ : M kod za stezanje C ose (kada je potrebno)

.Ћ : M kod za stezanje C ose


M (Ћ+1) : M kod za otpuštanje C ose
P1 : Zadržavanje specifikovano u programu
P2 : Zadržavanje specifikovano u programu 5111

Objašnjenje
Nakon pozicioniranja maksimalna brzina do tačke R
Bušenje se izvodi od tačke nivoa R do tačke Z.
Nakon što je dostignuta tačka Z, vraćanje se vrši brzinom koja je dva puta veća od brzine
dovođenja pri sečenju.

Primer

M51 ; Podešavanje indeks režima C ose uključeno


M3 S2000 ; Obrtanje burgije
G00 X50.0 C0.0 ; Pozicioniranje burgije duž osa X i C
G85 Z-40.0 R-5.0 P500 Bušenje rupe 1
F5.0 M31 ;
C90.0 M31 ; Bušenje rupe 2
C180.0 M31 ; Bušenje rupe 3
C270.0 M31 ; Bušenje rupe 4
G80 M05 ; Otkazivanje ciklusa bušenja i zaustavljanje obrtanja
burgije
M50 ; Podešavanje indeks režima C ose isključeno

4.3.4 Otkazivanje prethodno podešenog ciklusa za bušenje (G80)

G80 otkazuje pretohodno podešeni ciklus za bušenje

Format

G80

Objašnjenje

Prethodno podešeni ciklus za bušenje se otkazuje radi izvršenja normalne operacije.


Tačka R i tačka Z se brišu
Ostali podaci za bušenje se takođe brišu.

Primer

M51 ; Podešavanje indeks režima C ose


uključeno
M3 S2000 ; Obrtanje burgije
G00 X50.0 C0.0 ; Pozicioniranje burgije duž osa X i C
G83 Z-40.0 R-5.0 P500 Bušenje rupe 1
F5.0 M31 ;
C90.0 M31 ; Bušenje rupe 2
C180.0 M31 ; Bušenje rupe 3
C270.0 M31 ; Bušenje rupe 4
G80 M05 ; Otkazivanje ciklusa bušenja i
zaustavljanje obrtanja burgije
M50 ; Podešavanje indeks režima C ose
isključeno

98
4.3.5 Mere opreza preduzete od strane operatere

Ponovo pokretanje i vanredno zaustavljanje

Čak i kada je kontroler zaustavljen ponovnim podešavanjem ili vanrednim zaustavljanjem u


toku ciklusa bušenja, režim bušenja i podaci vezani za bušenje se čuvaju. Sa ovim na
umu, možete ponovo pokrenuti operaciju.

Pojedinačni blok

Kada se ciklus bušenja izvodi u jednom bloku, operacija se zaustavlja na krajnjim tačkama
operacija 1, 2 i 6. na slici 4.3a.
Stoga, operacija se pokreće tri puta da bi se izbušila jedna rupa. Operacija se zaustavlja na
krajnjim tačkama operacija 1,2 sa uključenom lampicom za zadržavanje dovođenja.
Operacija se zaustavlja u uslovima zadržavanja dovođenja na krajnjoj tački operacije 6
ukoliko je preostalo ponavljanja i zaustavlja se u stanjima zaustavljanja u drugim slučajevima.

Zadržavanje dovođenja

Kada je zadržavanje dovođenja primenjeno između operacija 3 i 5 sa G84/G88 lampica za


zadržavanje dovođenja se odmah uključuje ukoliko je zadržavanje dovođenja primenjeno
ponovo na operaciju 6.

99
4.4 Kruto odvajanje

Ciklusi frontalnog (G84) i bočnog (G88) odvajanja mogu da se izvode bilo u


konvencvionalnom ili krutom režimu.
U konvencionalnom režimu, vreteno se obrće ili se zaustavlja u sinhronizaciji sa kretanjem
duž ose odvajanja prema raznovrsnim funkcijama M03 (CW obrtanje vretena), M04 (CCW
obrtanje vretena) i M05 (zaustavljanje vretena).

U krutom režimu, motor vretena se kontroliše na isti način kao motor kontrolnog uređaja,
primenom kompenznacije na oba kretanja duž ose odvajanja i duž vretena.

Za kruto odvajanje, svaki okret vretena odgovaa određenoj količini dovođenja (korak navoja)
zajedno sa osom vretena. Ovo se primenjuje i na ubrzavanje/usporavanje. Ovo znači da kruto
odvajanje ne zahteva upotrebu plutajućih odvajača kao u slučaju konvencionalnog odvajanja,
omogućavajući precizno odvajanje velikom brzinom.
Kada je sistem ipremljen opcionom funkcijom višestrukog vretena, vretena od borja 2 do broja
4 se mogu koristiti za kruto odvajanje.

4.4.1 Ciklus krutog odvajanja prednje(G84)/ bočne (G88) strane

Kontrolisanje motora vretena na isti način kao servo motora u krutom režimu
omogućava
odvajanje visokom brzinom.

Format
G84 X (U)_ C (H)_ Z (W)_ R_ P_ F_ K_ M_ ;
ili
G88 Z (W)_ C (H)_ X (U)_ R_ P_ F_ K_ M_ ;
X_ C_ ili Z_C_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ ili X_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
K_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)
M_ : M kod za stezanje C ose (kada je potrebno)

10
0
P2 izvršava zadržavanje otpuštanja C ose. (vreme zadržavanja je podešeno parametrom
5111).

Pri krutom odvajanju sa prednje strane (G84) ravan prve ose se koristi kao osa bušenja dok
se druge ose korist ekao ose pozicioniranja.

Odabir ravni Ose bušenja


G17 Xp-Yp ravan Xp
G18 Zp-Xp ravan Zp
G19 Yp-Zp ravan Yp

Xp: X osa ili njoj paralena osa


Yp: Y osa ili njoj paralena osa
Zp: Z osa ili njoj paralena osa

Pri krutom odvajanju sa bočne strane (G84) ravan prve ose se koristi kao osa bušenja dok se
druge ose korist ekao ose pozicioniranja.

Odabir ravni Ose bušenja


G17 Xp-Yp ravan Yp
G18 Zp-Xp ravan Xp
G19 Yp-Zp ravan Zp

Xp: X osa ili njoj paralena osa


Yp: Y osa ili njoj paralena osa

10
1
Zp: Z osa ili njoj paralena osa

Format serije 15

G84.2 X (U)_ C (H)_ Z (W)_ R_ P_ F_ L_ S_ ;


X_ C_ ili Z_C_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ ili X_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
L_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)
S: : brzina vretena

Stezanje C ose ne može da bude izvedeno tokom specifikovanja formata serije 15.

G kod ne može da razlikovati ciklus odvajanja prednje i bočne strane ukoliko se koriste
komande formata serije 15. Osa bušenje je određena odabirom ravni (G17/G18/G19).
Specifikovanje odabir ravni ciklus postaje ekvilentan procesu obrad eodvajanjem prednje ili
bočne strane. (Kada FXY (bit 0 parametra 5101) je 0, Z osa se koristi kao osa bušenja. Kada
je FXY =1, odabir ravni se vrši na sledeći način).

Odabir ravni Ose bušenja


G17 Xp-Yp ravan Zp
G18 Zp-Xp ravan Yp
G19 Yp-Zp ravan Xp

10
2
Xp: X osa ili njoj paralena osa
Yp: Y osa ili njoj paralena osa
Zp: Z osa ili njoj paralena osa

Objašnjenje

Nakon što je pozicioniranje za X osu (G84) ili Z osu (G88) okončano, vreteno se pomera
maksimalnom brzinom do tačke R. Odvajanje se odvija od tačke R do tačke Z, nakon čega se
vreteno zaustavlja i nastaje vreme zadržavanja. Zatim ,vreteno počinje obrtanje u obrnutom
smeru, povlačeći se do tačke R, zaustavlja obrtanje, nakon čega se kreće do početnog nivoa
maksimalnom brzinom.

Tokom odvajanja, pretpostavlja se da suo graničenja brzine dovođenja i obrtanja vretena


100%. Za povlačenje (operacija 5), fiksirano ograničenje može do 2000% može da se primeni
podešavanjem parametara DO (5200#4), OVU(5201#3) i 5211.

Kruti režim
Kruti režim može da bude specifikovan primenom bilo koje od sledećih
metoda:
 Specifikovanjem M29S**** pre bloka odvajanja
 Specifikovanjem M29S**** u bloku odvajanja
 Izvršenjem H84 ili G88 kao G koda za kruto odvajanje (podesite parametar G84
(5200#0) na 1).

Korak navoja

U režimu dovođenja po minutu, brzina dovođenja podeljena brzinom obrtanja vretena je


jednaka korkau navoja. U režimu dovođenja do obrtu, brzina dovođenja je jedanaka korkau
navoja.

Komanda formata serije 15

Kruto odvajanje može da se izvede korišćenjem komandi formata serije 15.

Ubrzavanje/usporavanje nakon interpolacije

Linerano ili zvonasto ubrzavanje/usporavanje se može primeniti

Ubrzavanje/usporavanje unapred pre interpolacije

Ovakva vrsta usporavanja/ubrzavanja nije ispravna.

Ograničenje

Različiti tipovi funkcija ograničenja nisu ispravni. Sledeće funkcije ograničenja mogu da budu
omogućene podešavanjem odgovarajućih parametara.

 ograničenje izbacivanja
10
3
 Signal ograničenja

10
4
Probno pokretanje

Probni pokretanje takođe može da bude izvršeno u G84 (G88). Kada se izvodi probno
pokretanje pri brzini dovođenja za osu bušenja u G84 (G88) odvajanje se izvodi prema brzini
dovođenja. Napominjemo da brzina vretena postaje viša pri višim brzinama dovođenja pri
probnom pokretanju.

Zaključavanje mašine

Zaključavanje mašine može da bude izvršeno u G84 (G88)


Kada se izvodi G84 (G88) u stanju zakljčanosti mašine, alat se e pomer aduž ose bušenja.
Stoga ni vreteno se ne rotira.

Reset
Kada se resetovanje izvodi tokom krutog odvajanja, režim krutog odvajanja se otkazuje a
motor vretena ulazi u normalan režim. Napominjemo da G84 (G88) režim se ne otkazuje u
ovom slučaju kada bit 6 (CLR) parametra 3402 je podešen.

Međusobno povezivanje
Međusobno povezivanje komponenti se takođe može primeniti u G84 (G88).

Zadržavanje dovođenja i pojedinačni blok

Kada je parametar FHD (5200 #6) podešen na 0, zadržavanje dovođenja i pojedninačni blok
nisu ispravni za reži m G84 (G88). Kada je bit podešen na 1, oni su validni.

Režim rada

G84 (G88) mogu da budu izvedeni samo u režimu memorije ili MDI.

Manuelno dovođenje
Sa drugim manuelnim operacijama kruto odvođenje se ne može izvoditi.

Kompenzacija praznog hoda


U režimu krutog odvajanja, kompenzacija praznog hoda se primenjuje da bi se
kompenzovalo izgubljeno kretanje kada se vreteno okreže u smerom suprotnom smeru
okretanja kazaljke ili suprotnom mseru. Podesite dužiu praznog hoda u parametrim 5321 do
5324.
Kompenzacija praznog hoda se primenjuje duž ose bušenja.

Stezanje/otpuštanje C ose

Moguće je specifikovati M kod za mehaničko fiksiranje ili otpuštanje C ose tokom krutog
odvajanja. Dodavanje M koda za stezanje G84 (G88) bloku za rezultat daje oba M koda.

M kod za stezanje je podešen parametrom 5110. M kod za otpuštanje zavisi od podešavanja


parametra 5110.

10
5
No.5110
0 ne-0
Nisu dati M kodovi kao izlazni M kod 5110 + 1 je pretpostavljen
rezultati.

Ograničenja
Promena osa

Pre nego što se ose bušenja mogu promeniti, prethodno podešeni ciklus mora da bude
otkazan. Ukoliko se ose bušenja promene u režimu krutog odvajanja, aglašava se alarm
PS0206.

S komande
Kada vrednost prevazilazi maksimalnu brzinu obrtanja za zupćanički prenos koji je
specifikovan, oglašava se alarm PS0200. Ukoliko komanda definiše broj impulsa jednak ili viši
od 32768 oglašava se alarm PS0202.

Primer
Za ugrađeni motor operemljen detektorom koji ima rezluciju 4095 impulsa pri obrtu,
maksimlana brzina bortanja vretena tokom odvajanja je sledeća:
Za serijsko vreteno
(32767x1000÷8Ž60)÷4095 = 60012 (min-1)

F komande
Specifikovanje vrednosti ivših od gornje granice za sečenje dovođenjem će izazvati alarm
PS0201.

Jediica komande F

Metirčki
Unos u inčima Primedba
unos
Dozovolejno programiranja sa
G98 1mm/min 0.01inch/min
decimalnom tačkom
Dozovolejno programiranja sa
G99 0.01mm/rev 0.0001inch/rev
decimalnom tačkom

M29

Ukoliko su S komanda i pomeranje osa specifikovani između M29 i G84, oglašava se alarm
PS0203. Ukoliko je M29 specifikovano u ciklusu odvajanja, oglašava se alarm PS0204.

10
6
Specifikujte P u bloku koji izvodi bušenje. Ukoliko je P specifikovano u bloku koji ne izvodi
bušenje, ono se ne skladišti kao modlani podataka.

Otkazivanje
Nemojte specifikovati G kod za 01 grupu (G00 do G03 ili G60) (kada parametar MDL
(5431#0) je podešen na 1) i G84 je u pojedinačnom bloku. U suprotnom G84 će biti otkazan.

Ofset alata

U režimu prethodno podešenih ciklusa, ofset alata se ignoriše.

Restartovanje programa
Program ne može da bude restartovan tokom krutog odvajanja

R
Vrednost R mora da bude specifikovana u bloku u kojem se izvršava bušenje. Ukoliko je
vrednost specifikovana u bloku koji ne izvodi bušenje, ona se ne skladišti kao modalni
podatak.

Pozivanje podprograma

U režimu prethodno progrmairnaog ciklusa, specifikujte podprogram pozivanjem komande


M98P_ u nezavisnom bloku.

Primer

Brzina dvođenja ose odvajanja: 1000 mm/min


Brzina vretena: 1000 min-1
Korak navoja: 1.0 mm
<Programiranja za dovođenje po minutu>
G98 ; ..............................................Komanda za dovođenje po minutu
G00 X100.0 ; ................................................................ Pozicioniranje
M29 S1000;..........................Komanda za sepcifikovanje krutog režima
G84 Z-100.0 R-20.0 F1000 ;.................................... Kruto odvajanje

< Programiranja za dovođenje pri obrtanju>


G99 ; ............................................. Komanda za dovođenje po obrtanju
G00 X100.0 ;................................................................ Pozicioniranje
M29 S1000 ;......................... Komanda za sepcifikovanje krutog režima
G84 Z-100.0 R-20.0 F1.0 ;....................................... Kruto odvajanje

10
7
4.4.2 Ciklus krutog odvajanja sa povlačenje

Odvajanje u dubokoj rupi u krutom režimu odvajanja moe da bude teško usled strugotine koja
se zaglavljuje u alatu ili uvećava otpornost sečenja. U takvim slučajevima,, koristan je ciklus
krutog odvajanja sa povlačenjem alata.

U ovom ciklusu, sečenje se izvodi iz nekoliko puta dok se ne dostigne do dna rupe. Dva
ciklusa odvajanja sa povlačenjem su dostupna: ciklus odvajanja sa povlačenjem visoke brzine
i standardni ciklus odvajanja sa povlačenjem. Ovi ciklusi se odabiraju korišćenjem PCP bit (bit
5) parametra 5200.

Format
Kada je kruto odvajanje specifikovano sa G84 (G88) ukoliko PCP (bit 5 parametra 5200)=0,
pretpostavlja se da je reč o krutom odvajanju velikom brzinom.

G84 X(U)_ C(H)_Z(W)_ R_ P_ Q_ F_ K_ M_ ;


ili
G88 Z(W)_ C(H)_X(U)_ R_ P_ Q_ F_ K_ M_ ;
X_ C_ ili Z_C_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ ili X_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
Q_ : Dubina sečenja za svako sečenje dovođenjem
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
K_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)
M_ : M kod za stezanje C ose (kada je potrebno)

10
8
Kada je kruto odvajanje specifikovano sa G84 (G88) ukoliko PCP (bit 5 parametra 5200)=1
kruto odvajanje sa povlačenjem se pretpostavlja.

G84 X(U)_ C(H)_Z(W)_ R_ P_ Q_ F_ K_ M_ ;


ili
G88 Z(W)_ C(H)_X(U)_ R_ P_ Q_ F_ K_ M_ ;
X_ C_ ili Z_C_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ ili X_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
Q_ : Dubina sečenja za svako sečenje dovođenjem
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
K_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)
M_ : M kod za stezanje C ose (kada je potrebno)

10
9
Simboli na slici gore ukazuju na sledeće operacije.
: Pozicioniranje (maksimalna brzina G00)
Sečenje dovođenjem (linearna interpoalcija G01)
P1: Zadržavanje progrmairano koamndom P adrese
M: izlazna veličina M koda za stezanje C ose ( vrednost je podešena parametrom u 5110=
M(+1): izlazna veličina M koda za otpuštnaje C ose
P2: Zadržavanje podešeno parametrom 5111

Napomena: P1, M, M(+1) iP2 se ne izvršavaju ili postaju izlazne veličine bez
specifikovanja ili podešavanja.

Objašnjenje
Početno rastojanje pri sečenju
Početno rastojanje pri sčenju je podešeno paramtrom 5213

Visina vraćanja
Visina vraćanja za svaki put kada je d postavljeno parametrom 5213

Brzina vraćanja

11
0
Za brzinu operacije vraćanja, makimalno ograničenje je 2000% i može da bude omogućeno
podešavanjem DOV (bit 4 parametra 5200), DOU( bit 3 parametra 5201) i parametrom 5211
sa putanjom od dna rupe (tačka Z) do tačke R).

Brzina tokom sečenja u početnoj tački sečenja


Za brzinu tokom sečenja u početnoj tački sečenja, maksimalno ograničenje od 2000% može
da bude omogućeno omogućeno podešavanjem DOV (bit 4 parametra 5200), DOU( bit 3
parametra 5201) i parametrom 5211 sa putanjom od dna rupe (tačka Z) do tačke R).

Ubrzavanje/usporavanje nakon interpolacije

Linerano ili zvonasto ubrzavanje/usporavanje se može primeniti

Ubrzavanje/usporavanje unapred pre interpolacije

Ovakva vrsta usporavanja/ubrzavanja nije ispravna.

Ograničenje

Različiti tipovi funkcija ograničenja nisu ispravni. Sledeće funkcije ograničenja mogu da budu
omogućene podešavanjem odgovarajućih parametara.

 ograničenje izbacivanja
 Signal ograničenja

Probno pokretanje

Probni pokretanje takođe može da bude izvršeno u G84 (G88). Kada se izvodi probno
pokretanje pri brzini dovođenja za osu bušenja u G84 (G88) odvajanje se izvodi prema brzini
dovođenja. Napominjemo da brzina vretena postaje viša pri višim brzinama dovođenja pri
probnom pokretanju.

Zaključavanje mašine

Zaključavanje mašine može da bude izvršeno u G84 (G88)


Kada se izvodi G84 (G88) u stanju zakljčanosti mašine, alat se e pomer aduž ose bušenja.
Stoga ni vreteno se ne rotira.

Reset
Kada se resetovanje izvodi tokom krutog odvajanja, režim krutog odvajanja se otkazuje a
motor vretena ulazi u normalan režim. Napominjemo da G84 (G88) režim se ne otkazuje u
ovom slučaju kada bit 6 (CLR) parametra 3402 je podešen.

Međusobno povezivanje
Međusobno povezivanje komponenti se takođe može primeniti u G84 (G88).

Zadržavanje dovođenja i pojedinačni blok

11
0
Kada je parametar FHD (5200 #6) podešen na 0, zadržavanje dovođenja i pojedninačni blok
nisu ispravni za reži m G84 (G88). Kada je bit podešen na 1, oni su validni.

Režim rada

G84 (G88) mogu da budu izvedeni samo u režimu memorije ili MDI.

Manuelno dovođenje
Sa drugim manuelnim operacijama kruto odvođenje se ne može izvoditi.

Kompenzacija praznog hoda


U režimu krutog odvajanja, kompenzacija praznog hoda se primenjuje da bi se
kompenzovalo izgubljeno kretanje kada se vreteno okreže u smerom suprotnom smeru
okretanja kazaljke ili suprotnom mseru. Podesite dužiu praznog hoda u parametrim 5321 do
5324.
Kompenzacija praznog hoda se primenjuje duž ose bušenja.
 Ograničenja
Promena osa

Pre nego što se ose bušenja mogu promeniti, prethodno podešeni ciklus mora da bude
otkazan. Ukoliko se ose bušenja promene u režimu krutog odvajanja, aglašava se alarm
PS0206.

S komande
 Kada vrednost prevazilazi maksimalnu brzinu obrtanja za zupćanički prenos koji je
specifikovan, oglašava se alarm PS0200.
 Ukoliko komanda definiše broj impulsa jednak ili viši od 32768 oglašava se alarm
PS0202.

Distribuciona količina za vreteno

Maksimalna distribuciona količina je sledeća: (prikazano na dijagnstičkom ekranu 451):

 Za serijsko vreteno 32767 impulsa na 8 ms


Ova količina se menja prema zupčaničkom opsegu za poziciju kodera ili koamndu krutog
odvajanja. Ukoliko je preošavanje načinjeno da premaši gornju grnaicu, oglašava se alarm
PS 0202

F komande
Specifikovanje vrednosti viših od gornje granice za sečenje dovođenjem će izazvati alarm
PS0011.

Jediica komande F

Metirčki
Unos u inčima Primedba
unos

11
1
Dozovolejno programiranja sa
G98 1mm/min 0.01inch/min
decimalnom tačkom
Dozovolejno programiranja sa
G99 0.01mm/rev 0.0001inch/rev
decimalnom tačkom

M29

Ukoliko su S komanda i pomeranje osa specifikovani između M29 i G84, oglašava se alarm
PS0203. Ukoliko je M29 specifikovano u ciklusu odvajanja, oglašava se alarm PS0204.

Specifikujte P i Q u bloku koji izvodi bušenje. Ukoliko su specifikovani u bloku koji ne izvodi
bušenje, oni se ne skladište kao modalni podaci.
Kada je Q0 specifikovano, ne izvodi se ciklus krutog izvlačenja sa povlačenjem

Otkazivanje
Nemojte specifikovati G kod za 01 grupu (G00 do G03 ili G60) (kada parametar MDL
(5431#0) je podešen na 1) i G84 je u pojedinačnom bloku. U suprotnom G84 će biti otkazan.

Ofset alata

U režimu prethodno podešenih ciklusa, ofset alata se ignoriše.

Pozivanje podprograma

U režimu prethodno progrmairnaog ciklusa, specifikujte podprogram pozivanjem komande


M98P_ u nezavisnom bloku.

4.4.3 Otkazivanje prethodno podešenog ciklusa

Prethodno podešeni ciklus krutog odvajanja se može otkazati.

Napomena
Kada se prethodno podešeni ciklus krutog odvajanja otkaže, S vrednost korišćena za
kruto odvajanjese takođe briše (kao da je specifikovano S0).

Prema tome, S komanda specifikovana za kruto odvajanje ne može biti korišćena kao
naredni deo programa nakon otkazivanja prethodno podešenog ciklusa krutog
odvajanja.

Nakon otkazivanja prethodno podešenog ciklusa krutog odvajanja, specifikujte novu S


komandu po potrebi.

4.4.4 Ograničenja tokom krutog odvajanja

11
2
Različiti tipovi funkcija ograničenja nisu ispravni. Sledeće funkcije ograničenja mogu da budu
omogućene podešavanjem odgovarajućih parametara.

 ograničenje izbacivanja
 Signal ograničenja

4.4.4.1 Ograničenje izbacivanja

Za ograničenje izbacivanja fiksirano ograničenje podešeno u okviru parametr aili ograničenje


specifikovano u progrmau može da bude omogućeno kao izbacivanje (uključujući
povlačenje tokom bušenja sa povlačenjem/bušenja sa povlačenjem velikom brzinom.

Objašnjenje
Specifikovanje ograničenja u parametru

Podesite bit 4(DOV) parametra 5200 na 1 i podesite ograničenje u parametru 5211.


Ogrnaičenje od 0% do 200% u koracima od 1% može da se podesi. Bit 3 (OVU) parametra
5201 može da bude podešen na 1 da bi se ograniečnje podesilo od 0% do 2000% sa
koracima 10%.

Specifikovanje ogrnaičenja u programu


Podesite bit 4(DOV) parametra 5200 i bit 4 (OV3) parametra 5201 na 1. Brzina vretena pri
izbacivanju može da bude specifikovana u programu.
Specifikujte brzinu vretena pri izbacivanju koristeći adresu “J” u bloku u kojem je kruto
odvajanje specifikovano.

Primer:
Da biste specifikovali 1000 o/min za S pri sčeenju i 2000 o/min za S pri
izbacivanju:

M29 S1000 ;
G84 Z-100. F1000. J2000 ;

Razlika u brzini vretena se konvertuje za stavrno ograničenje sledećom jednačinom.

Stoga, brzina vretena pri izbacivanju ne mora da bude ista kao specifikovana na adresi “J”.
Ukoliko ograničenje ne pada u opaseg između 100% i 2000% pretpostavlja se da je 100%.

Ograničenje (%)= (Brzina vretena pri izbacivanju (specifikovana sa J) /brzina vretena


(spcifikovana sa S)) x100

Ograničenje koje se primenjuje je određeno prema podešavanju parametara i u komandi


kao što je prikazano u tabeli ispod.

Komanda Podešavanje DOV=1 DOV=0


parametra OV3=1 OV3=0

11
3
Brzina vretena pri U okviru opsega Komanda u parametar 5211 100%
izbacivanju između 100% i programu

11
4
speicfikovanom na 200%
adresi „J“ Van opsega 100%
između 100 i
200%
Brzina vretena nije specifikovana pri Parametar 5211
izbacivanju specifkovanom adresom „J“

4.4.4.2 Signal ograničenja

Podešavanjem bita 4 (OVS) parametra 5203 na 1, ograničenje moe da bude primenjeno na


operaciju sečenja/izbacivanja tokom krutog odvajanja na sledeći način:

 Primenom ogrnaičenja korišćenjem signala ogrnaiečnja brzine dovođenja


 Otkazivanjem ogrnaičenja korišćenjem signala otkazivanja ograničenja.

Postoji sledeći odnos između ove funkcije i ogrnaičenja svake operacije:

 Pri sečenju
- Kada signal otkazivanja ograničenja je podešen na 0 onda je vrednost specifikovana
signalom ogrnaičenja
- Kada je signal otkazivanja ogrnaičenja podešen na 1 onda je vrednost 100%.
 Pri izbacivanju
- Kada signal otkazivanja ograničenja je podešen na 0 onda je vrednost specifikovana
signalom ograničenja
- Kada je signal otkazivanja ograničenja podešen na 1 i ogrnaičenje izbacivanja je
onemogućeno, vrednost je 100%
- Kada je signal otkazivanja ograničenja podešen na 1 i ogrnaičenje izbacivanja je
omogućeno, vrednost je ona koja je specifikovana za ogrnaičenje izbacivanja

Napomena:

Maksimalno ogrnaičenje je dobijeno korišćenjem jednačine tako da brzina vretena na


koje je ograničenje promenjeno ne premaši maksimalnu korišćenu brzinu zupčaničkog
prenosa. Iz ovog razloga, dobijena vrednost nije ista kao maksimalna brzina obrtanja
vretena koja zavisi od ograičenja.

Maksimalno ograničenje (%)= (Maksimalna brzina vretena (specifikovana u


parametrima) /brzina vretena (spcifikovana sa S)) x100

4.5 Zakošenje i ugao R

Ukratko

Blok zakošenja ili ugla R može automatski da bude ubačen između linearne interpolacije
(G01) duž pojedinačne ose normalne na tu pojedinačnu osu.
Zakođenje ili ugao R se ubacuje za komandu koja pomera alat duž dve ose u ravni
određenom odabirom ravni (G17, G18 ili G19) komande.
11
5
Format
Zakošenje
Prva osa na odabranoj ravni - druga osa na odabranoj ravni
(G17 ravan: Xp - Yp; G18 ravan Zp - Xp, G19 ravan: Yp - Zp)

Format
G17 ravan: G01 Xp(U)_J(C)±j;
G18 ravan: G01 Zp(W)_I(C)±i;
G19 ravan: G01 Yp(V)_K(C)±k;

Objašnjenje Pomernaje alata


Xp(U)_ Specifikuje kretanja od tačke a
Yp(V)_ do tačke b po apsolulnom ili
Zp(W)_ uvećavajućem programiranju
na obliku prikazanom sa desne
strane.
Xp je adresa X ose tri osnovne
ose ili ose paralelne sa X
osom. Yp je adresa Y ose tri
osnovne ose ili ose paralelne
sa Y osom. Zp je adresa Z ose
tri osnovne ose ili ose paralene
Z osi.

I(C))±i Specifikuje rastojanje između Pomeranje osa do d i c


J(C))±j tačaka bi c na slici prikazanoj (Pozitivan pravac duž druge ose
K(C))±k sa desne strane sa znakom odabrane ravni kada je plus znak
sledećih adresa I,, J, K ili C. specifikovan na I, J, K ili C ili negativan
(Koristite I, J ili K kada je bit 4 pravac kada je minus znak specifikovan na
(CCR) parametra 3405 I, J, K ili C.
podešen na 0 odnosno C kada
je 1

Zakošenje
Druga osa na odabranoj ravni - prva osa na odabranoj ravni
(G17 ravan: Yp - Xp; G18 ravan Xp - Zp, G19 ravan: Zp - Yp)

Format
G17 ravan: G01 Yp(V)_I(C)±i;
G18 ravan: G01 Xp(U)_K(C)±k;
G19 ravan: G01 Zp(W)_J(C)±j;

Objašnjenje Pomernaje alata


Xp(U)_ Specifikuje kretanja od
11
6
Yp(V)_ tačke a do tačke b po
Zp(W)_ apsolulnom ili
uvećavajućem
programiranju na obliku
prikazanom sa desne
strane.
Xp je adresa X ose tri
osnovne ose ili ose
paralelne sa X osom. Yp je
adresa Y ose tri osnovne
ose ili ose paralelne sa Y
osom. Zp je adresa Z ose
tri osnovne ose ili ose
paralene Z osi.

I(C))±i Specifikuje rastojanje Pomeranje oda do d i c


J(C))±j između tačaka b i c na slici (Pozitivan pravac duž druge ose odabrane
K(C))±k prikazanoj sa desne strane ravni kada je plus znak specifikovan na I, J, K
sa znakom sledećih adresa ili C ili negativan pravac kada je minus znak
I,, J, K ili C. (Koristite I, J ili specifikovan na I, J, K ili C.
K kada je bit 4 (CCR)
parametra 3405 podešen na
0 odnosno C kada je 1

Ugao R
Prva osa na odabranoj ravni - druga osa na odabranoj ravni
(G17 ravan: Xp - Yp; G18 ravan Zp - Xp, G19 ravan: Yp - Zp)

Format
G17 ravan: G01 Xp(U)_ R±r;
G18 ravan: G01 Zp(W)_ R±r;
G19 ravan: G01 Yp(V)_ R±r;

Objašnjenje Pomernaje alata


Xp(U)_ Specifikuje kretanja od tačke a
Yp(V)_ do tačke b po apsolulnom ili
Zp(W)_ uvećavajućem programiranju
na obliku prikazanom sa desne
strane.
Xp je adresa X ose tri osnovne
ose ili ose paralelne sa X
osom. Yp je adresa Y ose tri
osnovne ose ili ose paralelne
sa Y osom. Zp je adresa Z ose
tri osnovne ose ili ose paralene
Z osi.
11
7
R±r Specifikuje prečnik luka koji Pomeranje oda do d i c
povezuje tačke d i c na slici (Pozitivan pravac duž druge ose
prikazanoj sa desne strane sa odabrane ravni kada je +r specifikovano
znakom sledeće adrese R na R odnosno negativan kada je -r
specifkovano sa R

Ugao R
Druga osa na odabranoj ravni - prva osa na odabranoj ravni
(G17 ravan: Yp - Yp; G18 ravan Xp - Zp, G19 ravan: Zp - Yp)

Format
G17 ravan: G01 Yp(V)_ R±r;
G18 ravan: G01 Xp(U)_ R±r;
G19 ravan: G01 Zp(W)_ R±r;

Objašnjenje Pomernaje alata


Xp(U)_ Specifikuje kretanja od tačke
Yp(V)_ a do tačke b po apsolulnom ili
Zp(W)_ uvećavajućem programiranju
na obliku prikazanom sa
desne strane.
Xp je adresa X ose tri
osnovne ose ili ose paralelne
sa X osom. Yp je adresa Y
ose tri osnovne ose ili ose
paralelne sa Y osom. Zp je
adresa Z ose tri osnovne ose
ili ose paralene Z osi.

R±r Specifikuje prečnik luka koji Pomeranje oda do d i c


povezuje tačke d i c na slici (Pozitivan pravac duž druge ose odabrane
11
8
prikazanoj sa desne strane sa ravni kada je +r specifikovano na R
znakom sledeće adrese R odnosno negativan kada je -r specifkovano
sa R

11
9
Objašnjenje

Specifikovanjem G01 za zakošenje ili ugao R, alat mora da bude pomeren samo duž
jedne od dve ose u udabranoj ravni. Komanda u sledećem bloku mora da pomeri alat samo
duž druge ose u odabranoj ravni.

Primer:

Kada je A osa označena kao osa paralelna osnovnim X osama (podešenim parametrom 1022
na 5), sledeći program izvršava zakošenje između dovođenja za sečenje duž A ose i onog
duž Z ose.

G18 A0 Z0
G00 A100.0 Z100.0
G01 A200.0 F100 K30.0
Z200.0

Sledeći program izaziva alarm. (zato što je zakošenje specifikovano u bloku koji pomera alat
duž X ose, koja nije u odabranoj ravni.

G18 A0 Z0
G00 A100.0 Z100.0
G01 X200.0 F100 K30.0
Z200.0

Sledeći program zakđe izaziva oglašavanje alarma. (zato što blok do komande zakošenja
pomera alat duž X ose, koja nije u odabranoj ravni.

G18 A0 Z0
G00 A100.0 Z100.0
G01 Z200.0 F100 I30.0
X200.0

Vrednost prečnika specifikovana pri I,J, K ili C.

Pri uvećavajućem progrmairanju, koristite tačku b u slici u odeljku format kao početnu tačku
bloka do bloka zakošenja ili ugla R. Specifikujte rastojanje od b, a ne od c.

Primer:

12
0
Ogrnaičenja
Alarmi

U sledećim slučajevima alarmi se oglašavaju:


1. Zakošenje ili ugao R je specifiovan u bloku za narezivanje navoja (alarm PS0050)
2. G01 nije speciifovano u bloku do bloka G01 u kojem je zakošenje ili ugao R
specifikovano (alarmi PS0051 ili PS0052).
3. Osa koja nije u odabranoj ravni je specifikovana kao pokretna osa u bloku u kojem je
specifikovano zakošenje ili ugao R ili u sledećem bloku (alarmi PS0051 ili PS0052).
4. Komanda odabira ravni (G17, G18 ili G19) je specifikovano u bloku do bloka u kojem
zakošenje ili ugao R e specifikovan (alarm PS0051)
5. Kada je bit 4 (parametra 3405 podešen na 0 (da bi se specifikovalo zakošenje I, J ili K)
dva ili više I, J, K i R su specifikovani u G01 (alarm PS0053)
6. Zakošenje ili ugao R je specifikovano u G01 bloku za pomernaje alata duž više od
jedne ose (PS0054)
7. Rastojanje putanje duž ose sepcifikovane u bloku u kojem je specifikovano zakošenje
ili ugao R je manje od zakošenja ili ugla R (PS0055). (Slika ispod)

12
1
Slika 4.5 (a) Primer obrade koje izaziva alarm PS0055
8. Neodgovarajuća kombinacija pokreta osa i I, J, K soecifikovana za zakošenje (alarm
PS0306).
9. Neodgovarajući znak je specifikovan za I, J, K, R ili C (zakošenje ili ugao R u pravcu
suprotnom kretanju specifikovanom u sledećem bloku (PS0051)

Slika 4.5 (b) Primer obrad ekoja izaziva alarm PS0051

Operacija u pojedinačnom bloku

Kada blok u kojem zakošenje ili ugao R su specifikovani se izvršava u pojedinačnom bloku,
operacija se nastavlja do krajnje tačke ubačenog bloka zakošenja ili ugla R i mašina se
zaustavlja u režimu zadržavanja dovođenja na krajnjoj tački. Kada bit 0 (SBC) parametra
5105 je podešen na 1, mašina se zasutavlja u ežimu zadržavanja dovođenja takođe na
početnoj tački ubačenog bloka zakođenja ili ugla R.

Kompenzacija sekača ili obima vrha alata


12
2
Kada primenjujete kompenzacije sekača ili obima vrha alata, napominjemo sledeće
tačke:

1. Ukoliko je veličina unutrašnjeg zakođenja ili ugla R suviše mala u poređenju sa


kompenzacijom i sečenjem koje je generisano oglašava se alarm PS0041.

Primer obrade koja ne izaziva alarm PS0041 Primer obrade koja izaziva alarm PS0041

Puna linija ukazuje na programiranu putanju nakon zakođenja. Isprekidana linija ukazuje
na putanju centra lata ili putanju centra obima vrha alata

2. Dostupna je funkcija koja sa namerom menja pravac kompenzacije specifikovanjem


I, J, K komande u G01 bloku u režimu kompenzacije sekača obima vrha alata. Da
biste koristili ovu funkciju kada se koristi zakošenje i ugao R, podesite bit 4 parametra
3405 na 1 tako da I, J, i K se ne koriste za specifikovanje zakošenja.

4.6 Obrada u vidu slike u ogledalu za dvostruki revolver

Ukratko

Kada jedinica poseduje dvostruki revolver koji se sastoji od dva nosača alata koi su okrenuti
licima jedan ka drugom na istoj kontrolisnaoj osi, obrada u vidu slike u ogledalu može da
bude primenjena na X osu sa komandom G koda. Simentrično sečenje može da se izved
ekreiranje programa obrade za nosaeč alata jedan naspram drgog ukoliko su oni u
kooridnatnom sistemu sa iste strane.

Format

G68: Slika u gledalu za dvostruki revolve ruključena


G69: slika u ogledlau isključena

Objašnjenje

Slika u ogledalu može da bude primenjena na X osu tri osnovne ose koje su podešen
parametrom 1022 komandom G koda.

Kada je G68 odabrano, kooridnatni sistem se pomera do strane dvostrukog revolvera, i znak
X ose je suprotan u odnosu na progrmiranu komandu za izvođenje simetričnog sečenja. Ova
funkcija se naziva slika u ogledalu za dvosturki revolver.

12
1
Da bist ekoristili ovu funkciju, podesite rastojanje između dva nosača alata parametrom 1290.

12
2
Primer
Za struganje

X40.0 Z180.0 T0101 ; G68 ; Pozicionirajte nosač alata A u <1>


Pomerite koordinatni sistem
rastojanjem A do B (120mm i
uključite sliku u ogledalu
X80.0 Z120.0 T0202 ; G69 ; Pozicionirajte nosač alata B u <2>
Pomerite koordinatni sistem
rastojanjem B u A i isključite sliku u
ogledalu
X120.0 Z60.0 T0101 ; Pozicionirajte nosač alata A u <3>

Napomena

Vrednost prečnika je specifikovana za X osu

Ogrnaičenje

Napomena

12
3
Ova funkcija ne može da se koristi zajedno sa funkcijom uravnoteženog sečenja.
Ukoliko obe opcije funkcija su specifikovane, operacija zavisi od sistema na sledeći
način:

Sistem u kojem je ova funkcija korišćena


 Sistem sa jednom putanjom
 Sistem sa jendom putanjom i jendom putanjom opterećenja

Sistem u kojem ova funkcija ne radi


 Sistem sa dve ili više putanja

4.7 Program direktnog crtanja dimenzija

Ukratko

Uglovi pravih linija, vrednosti zakošenja, vrednost ugla R i druge dimenzione vrednosti na
mašinskim crtežima mogu da budu programirane direktnim unosom ovih vrednosti. Pored
toga, zakošenje i ugao R mogu da budu ubačeni između pravih linija kao opcioni uglovi.

Ovo programiranja je validno samo u režimu rada sa memorijom

Format

Primeri formata komandi za G18 ravan (ZX ravan) su prikazani. Ova funkcija može da bude
specifikovana u sledećim formatima tkaođe za G17 ravan (XY ravan) i G19 ravan (YZ ravan).

Sledeći formati se menjaju na sledeći način:

Za G17 ravan: Z - X ; X - Y
Za G19 ravan: Z - Y; X - Z

12
4
Tabela 4.7 (a) Tabela komandi:
Komande Pomeranje alata

12
5
125
Objašnjenje
Program za obradu duž krive prikazane na slici 4.7 (a) je sledeći:

Slika 4.7 (a) Mašinski crtež (primer)

Za komandu prave linije, specifikujte jednu ili dve od X, Z i A.


Ukoliko je samo jedna specifikovana, prava linija mora da bude primarno
definisana
komandom u sledećem bloku.

Da i se zadala komanda stepena prave linije ili vrednosti zakošenja ili ugla R, zadaje se
komanda sa zarezom (,) na sledeći način:
,A_
,C_
,R_

Specifikovanjem vrednosti 1 za parametar CCR 3405#4 u okviru sistema koji ne koristi A ili
kao nazive osa, stepen prave lijije ili vrednosti zakošenja ili ugla R može da bude zadata bez
zareza (,), na sledeći način:

A_ 12
6
C_
R_

Komanda koja koristi dopunu

Kada bit 5 (DDP) parmaetrea 3405 je podešen na vrednost 1, ugao može da bude
specifikovan korišćenjem dopune.

Postoji sledećei odnos, pretpostavljajući da je douna A’ a da je stvarna vrednsot


specifikovanog ugla A:

A’ i stvarna specifikovana vrednost ugla A:

A=180-A’

Slika 4.7 (b) Dopuna

Primer

12
7
(specifikacija prečnika, metričke veličine)
N001 G50 X0.0 Z0.0 ;
N002 G01 X60.0 ,A90.0 ,C1.0 F80 ;
N003 Z-30.0 ,A180.0 ,R6.0 ;
N004 X100.0 ,A90.0 ;
N005 ,A170.0 ,R20.0 ;
N006 X300.0 Z-180.0 ,A112.0 ,R15.0 ;
N007 Z-230.0 ,A180.0 ;

5 Funkcija kompozicije

12
8
5.1 Ofset alata

Ofset alata se koristi za kompenzaciju razlike kada se razlikuju imaginarni alat korišćen
u
programiranju i stvarni alat.

Slika 5.1 Ofset alata

5.1.1 Ofset feometrije alata i ofset habanja alata

Ofset geoemtrije alata ofset habanja alata koriste se za kompenzaciju oblika alata ili pozicije
postavljanja alata i za kompenzaciju habanja vrha alata. Vrednost ofseta geometrije alata i
vrednost ofseta hahabanja alata mogu da budu individualno psoatvljene. Kada ove vrednosti
nisu odvojene jedna od druge, ukupna vrednost se aziva vredošću ofseta alata.

Napomena

Ofset geomaetrije alata i ofset habanja alata su opcione vrednosti.

12
9
Slika 5.1.1 (a) Slučaj kada su goemetrijski i ofset habanja odvojeni (levo) i kada nsiu
odvojeni (desno)

5.1.2 T kod za ofset alata

Format
Odaberite alat sa numeričkom vrednošću nakon T koda. Deo numeričke vrednosti se koristi
kao broj ofseta alata za specifikovanje podataka kao što je vrednost ofseta alata. Sledeći
odabiri se mogu načiniti prema metodi specifikcije i podešenim parametrima:

Značenje T koda (*1) Podešavanje parametra


LGN (5002#1)=0 LGN (5002#1)=1 za specifikovanje broja
ofseta (*2)
Txxxxxxx y Txxxxxxx y Broj ofseta habanja alata je
xxxxxx: Odabir alata xxxxxxx: Odabir alata i specifikovan korišćenjem
y: habanje alata i geometrijski ofset alata najniže cifre T koda
geometrijski ofset alata y: ofset habanja alata Kada je parametar 5028 =1

Txxxxxxx yy Txxxxxxx yy Broj ofseta habanja alata je


xxxxxx: Odabir alata xxxxxxx: Odabir alata i specifikovan korišćenjem
yy: habanje alata i geometrijski ofset alata najniže dve cifre T koda
geometrijski ofset alata yy: ofset habanja alata Kada je parametar 5028 =2

Txxxxxxx yyy Txxxxxxx yy Broj ofseta habanja alata je


xxxxxx: Odabir alata xxxxxxx: Odabir alata i specifikovan korišćenjem
yyy: habanje alata i geometrijski ofset alata najniže tri cifre T koda
geometrijski ofset alata yyy: ofset habanja alata Kada je parametar 5028 =3

*1 Maksimalni broj cifara T koda može da bude specifikovan korišćenjem parametra 3032 (1
do 8 cifara)
*2 Kada je parametar 5028 podešen na 0, broj cifara T koda korišćenih za specifikaciju broja
ofseta zavisi od broja ofseta alata
Primer:
Kada je broj ofseta alata 1 do 9: najniža jedna cifra
Kada je broj ofseta alata 10 do 99: najniže dve cifre
Kada je broj ofseta alata 100 do 999: najniže tri cifre

5.1.3 Odabir alata

Odabir alata se čini specifikovanjem T koda koji odgovara broju alata.

5.1.4 Broj ofesta

13
0
Broj ofseta ima dva značenja. On specifikuje rastojanje ofseta koje odgovara broju koji je
odabran da započne ofset funkciju. Broj ofseta alata 0 ukazuje da je ofset otkazan.

5.1.5 Ofset

Objašnjenje
Metode ofseta

Dve metode su dostupne kada je u pitnaju geometrijski ofset i kompenzacija habanja, ofset
sa kretanjem alata i kompenzacija sa pomeranjem kooridnata. Koji ofset metod odabrati
može da bude specifikovano sa parametrima LWT (5002#2=1) i LGT (5002#4=0).
Ukoliko, međutim, opcije ofseta geometrije alata i habanja alata nisu obezbeđene, ofset sa
pomernajem alata se pretpostavlja bezuslovnim.

Opcije Parametar
geometrije Element
LWT=0 LWT=1 LWT=0 LWT=1
alata i ofseta kompenzacije
LGT=0 LGT=0 LGT=1 LGT=1
habanja
Habanje i
nije geometrija Pomeranje alata
obezbeđeno nisu podeljeni
Kompenzacija Pomeranje Promena Pomeranje Promena
habanja alata kooridnate alata kooridnate

Obezbeđeno Kompenzacija Promena Promena Pomeranje Pomeranje


geometrije kooridnate kooridnate alata alata

Ofset sa pomeranjem alata

Putanja alata je ofset vrednosti ofseta alata X, Y, i Z za programiranu putanju. Rastojanje


ofseta alata odgovara broju specifikovanom tako što je T kod dodat ili zamenjen iz krajnje
pozicije svakog progrmairnog bloka.

Vektor sa ofsetom alata X, Y, i Z se naziva ofset vektor.


Ofset je isti ako je isti ofset vektor.

Ofset operacija sa pomernajem alata


13
1
Ofset sa pomernajem kooridnate

Koordinatni sistem radnog dela se pomera za X, Y, i Z vrednosti ofseta alata. Vrednost


ofseta odgovara broju specifikovanom tako što je T kod dodat ili zamenjen apsolutnom
kooridnatom.

Pokretanje i otkkazivanje ofseta specifikovanje T koda

Specifikovanje broja ofseta alata sa T kodom znači odabir odgovarajuće vrednosti ofseta
alata kao i pokretanje ofseta. Specifikovanje 0 nako broj ofseta alata znači otkazivanje
ofseta-

Za ofset sa pomeranjem alata, bilo pokretanje ili otkazivanje ofseta može se specifikovati sa
parametrom LWN (5002#6). Za kompenzaciju sa promenom kooridnate, ofset se pokreće i
otkazuje kada je T kod specifikovan. Za otkazivanje geometrijske kompenzacije, njegova
operacija može da bude odabrana sa LGC (5002#5).

Metoda ofseta LWM (No.5002#6)=0 LWM (No.5002#6)=1


Kada je aksijalno kretanjje
Kretanje alata Kada je T kod specifikovan specifikovano
Kada je T kod specifikovan (Geometrijski ofset može
Promena da bude otkazan samo ako LGC
kooridnate (No. 5002#5) = 1.)

Otkazivanje ofseta sa resetom

Ofset alat se otkazuje pod jednim od sledeće navedenih uslova:


(1) Napajanje CNC je isključeno i ponovo uključeno
(2) Reset taster na MDI jedinici je pritisnut
(3) Reset signal je unet sa mašine na CNC

U lsučajevima (2) i (3), moguće je odabrati operaciju otkazivanja korišćenjem parametara


LVC (5006#3) i TGC (5003#7).

13
2
Parametar
Ofset metod LVC=0 LVC=1 LVC=0 LVC=1
TGC=0 TGC=0 TGC=1 TGC=1
Ofset habanja o o
Kretanje (Kada je aksijalno (Kada je aksijalno
alata Geometrijski kretanje kretanje
x x
ofset specifikovano) specifikovano)
Ofset habanja x o x o
Promena
Geometrijski
kooridnate x x o o
ofset

o: otkazano
x: nije otkazano

Primer:

N1 X60.0 Z50.0 T0202 ; Kreira ofset vektor koji odgovara broju ofseta
alata 02
N2 Z100.0 ;
N3 X200.0 Z150.0 T0200 ; Otkazuje ofset vektor sa brojem ofseta 0

Ograničenja

Spiralna inteprolacija (G02, G03)

Ofset alata ne može da bude specifikovan u bloku u kojem se koristi spiralna interpolacija.

Rotiranje kooridnatnog isstema (G68.1)

Rotiranje kooridnatnog sistema se izvodi preko liste komandi progrmama praćene


ofsetom alata.

13
3
Trodimenziona konverzija kooridnata (G68.1)

Ukoliko se koristi ofset alata, ofset alata sa promenom kooridnate ne može da se koristi.
Ofset sa pomernajem alata mora da bude specifikovan u okviru trodimenzione konvertije
koordinata.

Primer:
G68.1 ... ;
T0101;
:
T0100;
G69.1 ... ;

Prethodno podešeni kooridnatni sistem radnog dela (G50.3)

Korišćenje kooridnatnog sistema radnog dela koji je prethodno podešen dovodi do toga da
ofset aslata sa pomeranjem alata mora da bude otkazan; ofset alata sa promenom kooridnate
ne mora da bude otkazan.

Podešavanje kooridnatnog sistema mašine (G53), vraćanje referentne pozicije (G28),


vraćanje druge, treće i četvrte referentne pozicije (G30), vraćanje plutajuće referentne
pozicije (G30.1) kao vraćanje manulene referentne pozicije

U osnovi, pre izvršenja ovih komandi ili operacija, otkažćite ofset alata. Sledeće radnje se
mogu izvršiti:

Kada je komanda sledećeg


Kada je komanda ili
aksijalnog pomeranja
operacija specifikovana
specifikovana
Pomeranje Vrednost ofseta alata je Vrednost ofseta alata je
alata privremeno otkazana preslikana
Kooridnate sa preslikanim Kooridnate sa preslikanim
Promena
vrednostima ofseta alata su vrednostima ofseta alata su
kooridnate
pretpostavljene pretpostavljene

5.1.6 Ofset Y ose

Ukratko

Kada se Y osa, jedna od tri osnovne ose koristi sa sistemom struga, ova funkcija izvršava
ofset Y ose.
Ukoliko su opcije ofseta geometrije alata ili habanja alata obezbeđene, oba ofseta (geoemtrije
i habanja alata) su efektivni u odnosu na ofset ose Y.

Objašnjenje

13
4
Ofset Y ose daje rezultat kao i ofset alarta. Za objašnjenje operacije, parametara i svega
ostalog pogledajte „Ofset alata“.

5.1.7 Druga geometrija ofseta alata

Ukratko

Da bi se omogućila kompenzacija razlike u poziciji postavljanja alata i odabrane pozicije, ova


funkcija dodaje drugu geometriju ofseta alata za X osu, Y osu i Z osu sa sivm
putanjama.

Nasuprot ovom ofsetu, obična geometrija ofseta alata se naziva prvom geometrijom ofseta
alata.

Mogućće je primeniti vrednos tofseta alata (ofset habanja alata + ofset geometrije alata) u
obrnutom smeru, korišćenjem odgovarajućeg znaka. Ova funkcija se može koristiti ukoliko se
vrednost ofseta razlikuje čak i kod pojendiačnog alata iz mehaničkih razloga u zavisnosti od
pozicije postavljanja (unutra/napolje) ili odabrane pozicije (desno/levo).

Napomena

Da biste koristiti ofset alata druge geometrije, opcije geometrijskog i ofseta habanja su
potrebne.
Da biste koristi ofset alata druge geoemtrije za Y osu, opcija ofseta Y ose je
neophodna.

Format
 Ukoliko je parametar LGN (5002#1)=1
(M kod koji omogućava drugu geometriju ofseta alata)

Broj ofseta habanja alata

Prva geometrija ofseta alata ili prva


+druga geometrija ofseta alat
 Ukoliko je parametar LGN (5002#1)=0
(M kod koji omogućava drugu geometriju ofseta alata)

Broj ofseta habanja alata + Prva


geometrija ofseta alata ili habanja + prva
+druga geometrija ofseta alat

Objašnjenje
Metoda specifikacije

Ofse tkorišćenjem druge geometirje alata se koristi sa progrmairnaom komandom.

Specifikujte drugu geometriju ofseta alata koamndom T koda i koristeći signal druge
13
5
geometrije ofseta alata G2SLC, speicifkujte da i želite da postavite ofset broj vrednosti ofseta

13
6
specifikovane geometrije alata ili ofset alata prv egeoemtrije plus ofset alata druge
geometrije. Ukoliko koristete prvu gemoetriju ofseta alata plus drugu gemetriju ofseta alata,
specifikujte osu na koju primenjujet edrugu geometriju ofseta alata koristeći oddgovarajuću
odabrnai isgnal jedne od osa ofesta alata druge geometrije G2X, G2Z ili G2Y.

Generalno, pre komande T koda, speicifkujte M kod da biste omogućili ofset alata druge
geometrije. Isti broj kao broj ofseta alata prve geoemtrije se uvek bila i kao broj ofseta alata
druge geometrije.

Ofset podaci

Podaci za ofset alata druge geometirje mogu da budu uneti za svaku putanju. Broj
stavkipodataka može da bude određen parametrom 5024. Podaci ostaju uskladišteni čak i
kada senapajanje isključi.

13
7
Primer

U konfiguraicji mašine koja je prikazana na gornjoj lsici, za ofset podatke za alat postavljen na
prvu putanju (standarndi revolver), podesite ofset podatke samog alata kao ofset podatke
prve geoemtrije. (ofset podaci druge gemetrije alata su 0). Za ofset podatke za ala tpostavljen
na drugu putanju (linearni reovlver), postavite ofset podatke samog alata kao ofset podatke
prve geoemtrije alata i ofset podatke od porekla radnog dela. Uobičejeno je da se ofset
podaci samog alata mere zasebno od ofset podataka u poziciji postavljanja.

Prva geometrija ofseta alata Druga geoemtrija ofseta alata


Br. X osa Z osa Br. X osa Z osa
01 20.000 5.000 01 0.000 0.000
: : : : : :
10 25.000 8.000 10 0.000 0.000
11 -20.000 5.000 11 120.000 10.000
12 -10.000 3.000 12 120.000 -30.000
13
8
13 -15.000 0.000 13 120.000 -70.000
: : : : : :
16 -18.000 7.000 16 120.000 -190.000

5.2 Ukratko o kompenzaciji obima vrha alata (G40-G42)

Teško je stovriti kompenzaciju neophodno za formiranje tačnih delova korišćenjem samo


funkcije ofseta alata usled okruglosti pri konusnom ili kružnomsečenju. Funkcija kompenzacije
obima vrha alata komenzuje automatski gore navedene greške.

Slika 5.2 (a) Putanja alata pri kompenzaciji obima vrha alata

5.2.1 Zamišljen vrh alata

Vrh alata u poziciji A na slici 5.2.1 (a) ne postoj istvar. Zamišljeni vrh alata je potreban zato
što je obično mnogo teže postaviti centar obima stvarnog alata u početnu tačku nego vrh
zamišljenog alata.

Takođe, kada se koristi zamišljeni vrh alata, obim vrha alata ne treba da se uzme u
razmatranje pri progrmairnaju.

Pozicija odnosa gde je alat postavljen na početnu tačku je prikazana na slici 5.2.1 (a).

13
9
Slika 5.2.1 (a) Centar obima vrha alata i zamišljeni centar alata

Oprez
U mapini sa referentnim pozicijama, standardna pozicija kao što je centar revolvera
može da bude smeštena preko početne tačke. Rastojanje od ove standardne pozicijedo
centra obima vrha ili vrha zamišljenog alata se utvrđuje kao vrednost ofseta alata.
Podešavanje rastojanja od standardne pozicije do centra obima vrha kao vrednost
ofseta je isto kao smeštanje centra obima vrha alat apreko početne tačke, dok je
podešavanje rastojanja od standardne pozicije do vrha zamišljenog alata isto kao
smeštanje vrha zamišljenog alata preko standardne pozicije. Da biste postavili vrednost
ofseta, obično je lakše izmeriti rastojanje od standardne pozicije do vrha zamišljenog
alata nego od standardne pozicije do centra obima vrha alata.

Podešavanje rastojanja od standarnde pozicije Podešavanje rastojanja od standarnde pozicije do


do centra vrha alata kao vrednost ofseta alata centra vrha zamišljenog alata kao vrednost ofseta
alata
Početna pozicija je smeštena preko Početna pozicija je smeštetan preko crha
centra vrha alata zamišljenog alata

Slika 5.21 (b) Vrednost ofseta alata kada je centar revolvera smešten preko početne tačke

Ukoliko se izvodi kompenzacija obima vrha alata, Ukoliko se koristi kompenzacija obima vrha
putanja centra vrha alata je ista kao progrmairana alata, biće izvršeno tačno sečenje
putanja

14
0
Slika 5.21 (c) Putanja alata kada se za programiranje koristi centar vrha alata

Bez kompenzacije obima vrha alata, putanja Sa kompenzacijom obima vrha alata, tačno
centra prečnika alata je ista kao programirana sečenje će biti izvedeno
putanja

Slika 5.21 (d) Putanja alaza kada se za programiranja koristi zamišljeni vrh alata
5.2.2 Pravac zamišljenog vrha alata

Pravac zamišljenog vrha alata viđena iz centra vrha alata je određena pravcem alata tokom
sečenja, tako da mora da bude podešena unapred u odnosu na vrednost ofseta.

Pravac vrha zamišljenog alata može da bude odabran korišćenjem osam


specifikacija prikazanih na slici 5.2.2 (a). Slika 5.22 (a) prikazuje odnos između alata i
početne tačke.

14
1
Slika 5.2.2 (a) Pravac zamišljenog vrha alata

Brojevi vrha zamišljenog alata 0 i 9 se koriste kada se centar vrha alata pokalpa sa
početnom tčkom. Postavite broj vrha zamišljenog alata na adresu OFT za svaki broj ofseta.
Bit 7(WNP) parametra 5002 se koristi za određivanje da li broj ofseta geometrije alata ili ofset
habanja alata specifikuje pravac vrha virtuelnog alata za kompenzaciju obima vrha alata.

14
2
Broj vrha 0 ili 9 zamišljenog vrha alata

5.2.3 Broj ofseta i vrednost ofseta

Objašnjenje
Broj ofseta i vrednost ofseta

14
3
Vrednost kompenzacije obima vrha alata
(vrednost obima vrha alata)

Kada opcije za kompenzaciju geometrije alata i kompenzaciju habanja alata nisu odabrane,
vrednosti oflseta postaju sledeće:

Tabela 5.2.3 (a) Broj ofseta i vrednost ofseta (primer)

OFX OFZ OFR OFT OFY


Broj
(Vrednost (Vrednost (Vrednost (Pravac (Vrednost
ofseta
ofseta na ofseta na kompenzacije zamišljenog ofseta na
do 999
X osi) Z osi) vrha alata) vrha alata) Y osi)
001 0.040 0.020 0.200 1 0.030
002 0.060 0.030 0.250 2 0.040
003 0.050 0.015 0.120 6 0.025
004 : : : : :
005 : : : : :
: : : : : :

Kada opcije kompenzacije geometrije alata i kompenzacija habanja alata su odabrane,


vrednost ofseta postaje sledeća:

Tabela 5.2.3 (b) Ofset geometrije alat (primer)


OFGX OFGZ OFGR OFT OFGY
Broj ofseta (Vrednost (Vrednost (Vrednost (Pravac (Vrednost
geoemtrije geometrijskog geometrijskog geometrijskog vrha geometrijskog
ofseta X ofseta Z ofseta vrha zamišljenog ofseta Y
ose) ose) alata) alata) ose t)

G001 10.040 50.020 0 1 70.020


G002 20.060 30.030 0 2 90.030
G003 0 0 0.200 6 0
G004 : : : : :
G005 : : : : :
: : : : : :

14
4
Tabela 5.2.3 (c) Ofset geoemtrije alata (primer)

OFWX OFWZ OFWR OFWY


OFT (Pravac
Broj (Vrednost (Vrednost (Vrednost (Vrednost
vrha
ofseta ofseta ofseta ofseta ofseta
zamišljenog
habanja habanja X habanja Z habanja vrha habanja Y
alata)
ose) oset) alata) oset)
W001 0.040 0.020 0 1 0.010
W002 0.060 0.030 0 2 0.020
W003 0 0 0.200 6 0
W004 : : : : :
W005 : : : : :
: : : : : :

Kompenzacija obima vrha alata

U ovom slučaju, vrednost komepnzacije obima vrha alata je suma vrednosti geometrijskog
i ofseta habanja.
OFR=OFGR+OFWR

Pravac vrha zamišljenog alata

Pravac vrha zamišljenog alata je zajednički za ofsete geoemtrije i habanja

Komanda vrednosti ofseta

Broj ofseta jje specifikovan sa itim T kodom koji se koristi za ofset alata.

Podešavanje opsega vrednosti ofseta

Opseg vrednosti koje mogu da budu postavljene kao vrednsoti kompenzacije zavisi od
parametara kao što su OFE, OFD, OFC i OFA (5042#3, 5042#0).

Validni opseg kompenzacije (metrički unos)

OFE OFD OFC OFA Opseg


0 0 0 1 ±9999.99 mm
0 0 0 0 ±9999.999 mm
0 0 1 0 ±9999.9999 mm
0 1 0 0 ±9999.99999 mm
1 0 0 0 ±999.999999 mm

Validni opseg komenzacije (unos u inčima)

OFE OFD OFC OFA Opseg


0 0 0 1 ±999.999 inča
0 0 0 0 ±999.9999 inča
0 0 1 0 ±999.99999 inča

14
5
0 1 0 0 ±999.999999 inča
1 0 0 0 ±99.9999999 inča
Vrednos tofseta koja odgovara broju ofseta 0 je uvek 0. Vrednost ofseta ne može biti
postavljena za broj ofseta 0.
5.2.4 Pozicija radnog dela i komanda pomeranja

U kompenzaciji obima vrha alata, pozicija radnog dela u odnsou na alat mora da bude
speicfikovana.

G kod Pozicija radnog dela Putanja alata


G40 (Otkazivanje) Kreuranje duž progrmairane putanje
Kretanje sa leve strane programirane
G41 Desna strana
putanje
Kretanje sa desne strane programirane
G42 Leva strana
putanje

Alat je ofset sa suprotne strane radnog dela.

Slika 5.2.4(a) Pozicija radnog dela

14
6
Pozicija radnog dela može da bude promenjena podešavanjem kooridnatnog sistema kao što
je prikazano na slici ispod.

Slika 5.2.5 (b) kada je pozicija radnog dela promenjan

G40, G41 i G42 su modalni


Nemojte speifikovati G41 dok ste u G41 režimu. Ukoliko ovo uradite kompenzacija neće raditi
pravilno.
Nemojte specifikovati G42 u G42 režimu iz istog razloga.

Blokovi G41 ili G42 režima u kojima G41 ili G42 nije specifikovano su predstavljeni sa (G41)
ili (G42) respektivno.

Objašnjenje
Pomeranje alata kada se pozicija radnog dela ne menja

Kada se alat pomera, vrha alata održava kontakt sa radnim delom.

14
7
Slika 5.2.4 (c) Pomernaje alata kada se pozicija radnog dela ne menja

Pomeranje alata kada se pozicija radnog dela menja

Pozicija radnog dela u odnosu na promenu alata u uglu programirane putanje kao što je
prikazano na sledećoj slici.

Slika 5.2.4 (d) Pomeranje alata kada se pozicija radnog dela menja

Iako radni deo ne psotoji sa desne strane progrmairane putanje u gornjem slučaju,
postojanje radnog dela se pretpostavlja u kretanju od A do B. Pozicija radnog dela ne sme da
bude promenjena u bloku do početnog bloka. U gornjem primeru, ukoliko blok specifikujte
kretanje od A do B, putanja alata neće biti ista kao ona prikazana.

Početak

Blok u kojem se režima menja u G41 ili G42 iz G40 se naziva početni
blok.
14
8
G40_;
G41_; (početni blok)

Prolazno kretanje alata za ofset se izvodi u početnom bloku. U bloku nakon početnog bloka,
centar vrha alata je pozicioniran vertikalno u odnsou na progrmairnau putanju bloka u odnsou
na početnu tačku.

Slika 5.2.4 (e) Početak

Otkazivanje ofseta

Blok u kojem se režim menja u G40 iz G41 ili G42 se naziva blok otkazivanja

ofseta. G41_;
G40_; (blok otkazivanja ofseta)

Centar vrha alata pomera se do pozicije vertikalne u odnosu na progrmairnau putanju u


bloku pre bloka otkazivanja.
Alat je pozicioniran u krajnju poziciju u bloku otkazivaja ofseta (G40) kao što je prikazano
ispod.

Slika 5.2.4 (f) Otkazivanje ofseta

14
9
Promena vrednosti kompenzacije

Vrednost kompenzacije se menja kada se alat menja u režimu otkazivanja ofseta. Ukoliko je
vrednost kompenzacije promenjena u ofset režimu, vektor na krajnjoj tački bloka se
izračunava korišćenjem vrednosti komepnzacije koja je specifikovana u tom istom bloku.

Isto se primenjuje i ukoliko su promenjeni pravac zamipljenog vrha alata i vrednsot ofseta
alata.

Slika 5.2.4 (g) Promena vrednosti kompenzacije

Specifikacije G41/G42 u G41/G42 režimu

Kada je G41 ii G42 kod specifikovan u odnsou na G41/G42 režim, centar vrha alata je
pozicioniran vertikalno u odnosu na programiranu putanju prethodnog bloka na krajnjoj
poziciji prethodnog bloka.

Slika 5.2.4 (h) Specifikacija G41/G42 u G41/G42 režimu

U bloku koji se prvi menja iz G40 u G41/G42 gornje pozicioniranje centra vrha alata se ne
izvodi.

Pomeranje alata kada pravac kretanja alata u boku koji uključuje G40 (otkazivanje
ofseta) komanda je drugačiji od pravca radnog dela

Kada želite da uvučete alat u pravcu specifikovanom X (U) i Z(W) otkazivanjem


kompenzacije obima vrha alata na kraju obrade prvog bloka prikazanog na slici ispod,
specifikujte sledeće:
G40 X(U) _ Z(W) _ I _ K _ ;
15
0
Gde su I i K pravci radnog dela u sledećm bloku koji je specifikovan uvećavajućim režimom.

Slika 5.2.4 (i) Ukoliko su I i K specifikovani u istom bloku kao i G40

Stoga, ovo sprečava alat da dođe do prekomernog sečenja, kao što je prikazano na slici 5.2.4
(j)

Slika 5.2.4 (j) Slučaj u kojem se prkeoemrno sčenje događa u istom bloku kao G40

Pozicija radnog dela specifikovana adresama I i K je ista kao i uprethodnom bloku.

Specifikujte I_K_; u istom bloku kao i G40. Ukoliko su specifikovani u istom bloku kao G02 ili
G03, prepsotavlja se da će oni centar luka.

G40 X_ Z_ I_ K_ ; Kompenzacija obima vrha alata


G02 X_ Z_ I_ K_ ; Kružna interpoalcija

Ukoliko I i/ili K je specifikovano sa G40 u režimu otkazivanja, i i/ili K se ignorišu. Brojevi koji
slede I i K se uvek pseicifkuju kao vrednosti obima.

G40 G01 X_ Z_ ;
G40 G01 X_ Z_ I_ K_ ; režim otkazivanja ofseta (I i K su neefektivni)

15
1
Primer

(G40 režim)
<1> G42 G00 X60.0 ;
<2> G01 X120.0 W-150.0 F10 ;
<3> G40 G00 X300.0 W150.0 I40.0 K-30.0 ;

5.2.5 Napomene vezane za kompenzaciju obima vrha alata

Objašnjenje
Blokovi bez komande kretanja koji su specifikovani u ofset režimu

<1> M05 ; Izlazna veličina M koda


<2> S210 ; Izlazna veličina S koda
<3> G04 X10.0 ; Zadržavanje
<4> G22 X100000 ; Podešavanje oblasti obrade
<5> G01 U0 ; Nulto rastojanje dovođenja
<6> G98 ; Samo G kod
<7> G10 P01 X10.0 Z20.0 R0.5 Q2 ; Promena ofseta

Ukoliko je broj ovakvih specifikovanih blokova veći od N-2 blokova alat stiže u vertikalnoj
poziciji do ovog bloka na krajnjoj tački prethodnog bloka.

Ukoliko je rastojanje dovođenja 0 (5, ono se primenjuje čak iako je samo jedan
blok specifikovan .
15
2
(G42 režim)
N6 W100.0 ;
N7 S21 ;
N8 M04 ;
U9 U-100.0 W100.0 ;
(broj blokova koji se očitava u ofset režimu
= 3)

Kompenzacija obima vrha alata sa G90 ili G94

Putanja centra alata i pravac ofseta su kao što je prikazano ispod ikoliko se primenjuje
kompenzacija obima vrha alata. U početnoj tački ciklusa, vektor ofseta nestaje i ofset kreće
sa pomeranjem alarta od početne tačke ciklusa. Pored toga, tokom vraćanja na početnu
tačku ciklusa, vektor ofseta nestaje privremeno i ofset se primenjuje ponovo sa komandom
sledećeg pokreta. Pravac ofseta je određen šablonom sečenbja bez obzira na G41 ili G42.

Ciklus spoljnog/unutrašnjeg struganja (G90)

Ciklus završetka sečenja

15
3
Kompenzacija obima vrha alata kada se izvodi zakošenje

Pomeranje nakon kompenzacije je prikazano ispod

Kompenzacija obima vrha alata kadaje ubačen ugaoni luk


Kretanje nakon kompenzacije je prikazano ispod

5.3 Pregled kompenzacije sekača (G40 - G42)

15
4
Kada se alat pomera putanja alat amože da bude promenjena obimom alata (slika
5.3)

Da biste ofset načinili toliko velikim kao što je prečnik alata, CNC prvo kreira vektor ofseta sa
dužinom koja je jednaka obimu alata (početak). Vektor ofseta je vertikalan u odnosu na
putanju alata. Rep vektora je na strani radnog dela a pozicija glav eje u centru alata.

Ukoliko su komanda linearne ili kružne interpolacije specifkovane nakon početkam, putanja
alata može da bude promenjena dužinom vektora ofseta tokom
obrade.

Za vraćanje alata u početnu tačku na kraju obrade, otkažite režim kompenzacije


sekača.

Slika 5.3 (a) kontura kompenzacije sekača

Format
Početak (početak kompenzacije alata)
G00(ili G01)G41(ili G42) IP_T_;
15
5
G41 : Leva kompenzacija sekača (Grupa 07)
G42 : Desna kompenzacija sekača (Grupa 07)

15
6
IP_ : Komanda za kretanje ose
T_ : Isti S kod kao za ofset alata

Otkazivanje kompenzacije sekača (otkazivanje režima sekača)


G40 IP_;
G40 : Otkazivanje kompenzacije sekača (Grupa 07)
(Otkazivanje režima sekača
IP_ : Komanda za kretanje ose

Odabir ravni ofseta

Komanda za odabir
Ofset ravan IP_
ravni
XpYp G17 ; Xp_Yp_
ZpXp G18 ; Xp_Zp_
YpZp G19 ; Yp_Zp_

Objašnjenje
Režim otkazivanja ofseta

Na početku kada se uključi napajanje kontrola je u režimu otkazivanja. U režimu


otkazivanja,
vektor je uvek 0 a putanja centra alata se pklapa sa progrmairnaom
putanjom.

Početak
Kada je komanda kompenzacije sekača (G41 ili G42) pseicifkovana u režimu otkazivanja
ofseta, CNC ulazi u režim ofseta.
Pomeranje alata sa ovom komandom se naziva početak.
Specifikujte pozicioniranje (G00) ili linearnu interpolaciju (G01) za početak.
Ukoliko se specifkuju kružna interpolacija (G02), (G03) ili evolventna interpolacija (G02.2),
(G02.3) oglašava se alarm PS0034.
Za početak i naredne blokove, CNC predočitava oniliki broj blokova za koje su uneti
parametri.

Otkazivanje režima ofseta

U režimu ofseta, kada su blokovi koji zadovoljavaju bilo koji od sledećih uslova zadovoljeni,
CNC ulazi u režim otkazivanja ofseta i radnja ovog bloka se naziva otkazivanje ofseta.
1. G40 je zadato
2. 0 je zadato kao broj ofseta za komepnzaciju sekača (T kod).

Kada izvodite otkazivanje ofseta, koamnde kružnog luka (G02 i G03) i evolventne koamnde
(G02.2 i G02.3) nisu dostupne. Ukoliko su ove komande specifikovane, oglašava se alarm
PS0034 i alat se zaustavlja. U otkazivanju ofseta, kontrola izršava instrukcije u tom bloku i u
15
7
buffer-u komepnzacije sečenja.

15
8
Slika 5.3(b) Promena režima ofseta
Promena vrednosti kompenzacije sekača

Generalno, vrednost kompenzacije sekača treba da bude promenja u režimu otkazivanja,


kada se menja alat. Ukoliko je vrednost kompenzacije sekača promenjan u režimu ofseta,
vektor na krajnjoj tački bloka je izračunava za novu vrednost kompenzacije sekača.

Slika 5.3 (c) Promena vrednosti kompenzacije sekača

Pozitivna/negativna vrednost kompenzacije sekača i putanja centra alata

Ukoliko je vrednost kompenzacije negativna, distribucija se pravi za oblik u kojem su G41 i


G42 potpuno zamenjeni jedan sa drugim u programu. Takođe, ukoliko centar alata prolazi
van radnog dela, on će proći oko psoljne i unutrašnje ivice.
Slika 5.3 (d) prikazuje ovaj primer.

Slika 5.3 (d) Putanja centra alata kada su specifkovane pozitivna i negativna vrednost
kompenzacije sekača

15
9
Podešavanje vrednosti kompenzacije sekača

Dodelite vrednosti kompenzacije sekača T kodu na MDI panelu.

Napomena
Vrednost kompenzacije sekača za koju T kod odgovara nuli je uvek 0.

Nije moguće podesiti vrednost kompenzacije koja odgovara T0.

16
0
Opseg validne vrednosti kompenzacije

Vrednosti validnog opsega koje mogu biti postavljene kao vrednosti kompenzacije zavise od
parametara OFE, OFD, OFC i OFA (5042 #3 do #0).

Validni opseg kompenzacije (metrički unos)

OFE OFD OFC OFA Range


0 0 0 1 ±9999.99 mm
0 0 0 0 ±9999.999 mm
0 0 1 0 ±9999.9999 mm
0 1 0 0 ±9999.99999 mm
1 0 0 0 ±999.999999 mm

Validni opseg kompenzacije (unos u inčima)

OFE OFD OFC OFA Range


0 0 0 1 ±999.999 inča
0 0 0 0 ±999.9999 inča
0 0 1 0 ±999.99999 inča
0 1 0 0 ±999.999999 inča
1 0 0 0 ±99.9999999 inča

Vrednost kompenzacije koja odgovara ofsetu br. 0 je uvek 0.


Nije moguće podesiti vrednost kompenzacije oja odgovara ofsetu br. 0

Vektor ofseta
Vektor ofseta je dvodimenzioni vektor koji je jednak vrednosti kompenzacije dodeljene T
kodom. On se izračunava u okvru kontrolne jedinice i njegov pravac se ažurira u saglasnosti
sa napredovanjem alata u svakom bloku.
Vektor ofseta se briše resetovanjem.

Specifkovanje vrednosti kompenzacije sekača


Specifkovanje vrednosti komepnzacije sekača je dopunjeno specifikovanjem broja ofseta,
korišćenjem istog T koda kao za sepcifkovanje ofseta alata.

Odabir ravni i vektor


Izračunavanje ofseta se izvodi u ravni određenoj G17, G18 i G19 (G kodovi za odabir ravni).
Ravan se naziva ravan ofseta.

Kompenzacija se ne izvodi za kooridnatu pozicije koja nije specifikovana u ravni.


Progrmairane vrednsoti se koriste onakve kave jesu.
U istovremenoj kontroli 3 ose, projektovana putanja alata na ravan ofseta se kompenzuje.
Ravan ofseta se menja tokom režima otkazivanja ofseta. Ukoliko se ovo izvodi tokom režima
ofseta, alarm PS0037 je prikazan i mašina se zaustavlja.

16
1
Primer

158
G50 X0 Y0 Z0 ; ..................................................Specifikuje apsolutne koordinate.
Alat se pozicionira na početnu tačku(X0, Y0, Z0).
N1 G17 G00 G41 T0707 X250.0 Y550.0 ;..................Početak kompenzacije sekača (početak).
Alat se pomera na levu stranu progrmairane putanje rastojanjem specifikovanim u T07
Drugim rečima putanja alata je pomerena obimom alata (režim ofseta) zato što je T07
podešeno na 15 ranije (obim alata je 15 mm
N2 G01 Y900.0 F150 ; ............................................Specifikuje obradu od P1 do P2.
N3 X450.0 ;............................................................. Specifikuje obradu od P2 do P3.
N4 G03 X500.0 Y1150.0 R650.0 ;............................ Specifikuje obradu od P3 do P4.
N5 G02 X900.0 R-250.0 ; ........................................ Specifikuje obradu od P4 do P5.
N6 G03 X950.0 Y900.0 R650.0 ;............................... Specifikuje obradu od P5 do P6.
N7 G01 X1150.0 ;.................................................... Specifikuje obradu od P6 do P7.
N8 Y550.0 ;............................................................. Specifikuje obradu od P7 do P8.
N9 X700.0 Y650.0 ; ................................................. Specifikuje obradu od P8 do P9.
N10 X250.0 Y550.0 ; ................................................ Specifikuje obradu od P9 do P1.
N11 G00 G40 X0 Y0 ;................................................otkazuje režim ofseta.
Alat se vraća u početnu tačku(X0, Y0, Z0).

5.4 Detalji o kompenzaciji obima vrha alata ili sekača

5.4.1 Ukratko

Sledeća objašnjenja fokusiraju se na kompenzaciju obima vrha alata ali primenjuju i


kompenzaciju sekača. Primeri u kojima XY ravn ise korist, međutim primenjuju samo
kompenzaciju sekača.

Ofset vektor centra obima vrha alata

Ofset vektor centra obima vrha alata je dvodimenzioni vektor jednak vrednosti ofseta
specifkovanoj T kodom i izračunava se u okviru CNC. Njegove dimenzije se menjaju blok po
blok u odnosu na kretanje alata..

Ofset vektor (od sada pa na dalej nazvan jednostavno vektor) se interno kreira od strane
kontrolne jedinice i potreban je za pravilno izračinavanje putanje alata sa tačnim ofsetom iz
progrmairane putanje.
Ovaj vektor se briše resetovanje,
Vektor uvek nadopunjuje alat kao čelni deo lata.
Pravilno razumevanje vektor aje osnova za tačno programiranje.

G40, G41, G42

G40, G41, G42 se koriste za brisanje ili generisanje vektora


Ovi kodovi se koriste zajedno sa G00, G01, G02, G32 za sepcifikovanje režima za
kretanje alata (ofsetting).

G kod Pozicija radnog dela Funkcija

15
9
G40 Nijedna Otkazivanje kompenzacije obima vrha alata
G41 Desna Levi ofset duž putanje alata
G42 Leva Desni ofset duž putanje alata

G41 i G42 specifikuju režim ofseta, dok G40 specifikuje otkazivanje ofseta.

Unutrašnja i spoljna strana

Kada je ugao preseka putanje specifikovan sa komandama pomeranja za dva bloka sa strane
radnog dela preko 180° to se vodi kaounutrašnja strana. Kada je ugao između 0 i 180° to je
spoljna strana

Metoda povezivanja spoljnog ugla

Ukoliko se ala tpomer aoko spoljnog ugla u režimu kompenzacije obima vrha alata,
moguće je specifikovati način povezivanja kompenzacionih vektora sa linearnom
interpolacijom ili sa kružnom interpolacijom, koristeći parametar CCC.

<1> Tip linearne konekcije <2> Tip kružne knekcije


[Parametar CCC [Parametar CCC
(19607#2) = 0] (19607#2) = 1]

Režim otkazivanja

16
0
Kompenzacija obima vrha alata ulazi u režim otkazivanja pod sledećim uslovima.
(1) Odmah nakon što je napajanje uključeno
(2) Kada je RESET taster na MDI panelu pritisnut
(3) Nakon što je program prisiljen da se završi izvršenjem M02 ili M30
(4) Nakon što je komanda za otkazivanje kompenzacije obima vrha alata (G40) izvršena

Početak

Kada je blok koji zadovoljava sve sledeće uslove izvršen u režimu otkazivanja, CNC ulazi u
ofset režim. Kontrola tokom ove operacije se naziva početak.

(1) G41 ili G42 su sadržani u bloku ili im je mesto specifikovano od strane CNC u ofset
režimu.
(2) 0 <kompenzacioni broj kompenzacije obima vrha alata> makimani kompenzacioni broj.
(3) Pozicioniranje režima (G00) ili linearne interpolacije (G01)
(4) Komanda ose kompenzacione ravni sa putanjom rastojanja 0 je sepcifikovana.

Ukoliko se početak specifikuje u režimu kružne interpolacije (G02, G03) oglašava se alarm
PS0034.

Tabela 5.4.1 (a) Operacije početka/otkazivanja


SUV SUP Tip Operacija
0 0 Tip A Kompenzacioni vektor je izlazni i on je vertikalan u odnosu na
blok koji sledi nakon početnog bloka i bloka koji prethodi bloku
otkazivanja

0 1 Tip B Kompenzacioni vektor je izlazni i on je vertikalan u odnosu na


početni blok ili blok otkazivanja. Vektor preseka je takođe
izlazni

1 0 Tip C Kada su početni blok i blok otkazivanja blokovi bez kretanja


1 alata, alat se kreće vrednsotima sekača ili kompenzacije
obima vrha alata u pravcu vertikalnom na blok koji sledi iza
početnog i blok koji prethodni bloku otkazivanja

16
1
Za blok sa pomeranjem alata, alat slede SUP podešavanje:
Ukoliko je 0 tip A se pretpostavlja a ukoliko je B pretpostavlja
se tip B.
5.4.2 Pomeranje alata na Početku

Kada je režim otkazivanja ofseta promenjen u režim ofseta, alat se pomera kao što je
ilustrovano ispod (Početak):

Objašnjenje
Pomeranje alat aoko unutrašnje strane ugla (180°≤)

Pomeranje u kojem početni blok je blok sa pomernajem alata a alat se pomera oko
spoljašnjosti tupog ugla (90°≤≤180°)

Putanja alata na početku ima dva tipa A i B i one se odabiraju parametrom SUP.

16
2
163
Slučajevi u kojima početni blok je blok sa pomeranjem alata i alat se poemra oko
spoljne ivice oštrog ugla (°

Putanja alata na početku ima dva tipa A i B i one se odabiraju parametrom SUP.

164
165
Pomeranje alata oko spoljašnjosti lenarno - linearno po oštrom uglu manjem od 1
stepena

Blok bez kretanja alata specifikovanog na početku

Za tip A i B
Ukoliko je komanda specifikovana na početku, vektor ofseta se ne kreira
Alat ne radi u početnom bloku

16
6
Za tip C
Alat se pomera vrednosšću kompenzacije u pravcu vertikalnom na blok sa pomeranjem alata
do početnog bloka.

5.4.3 Pomeranje alata u režimu ofseta

U režimu ofseta kompenzacija se odvija čak za komand epozicioniranja, da ne govorimo o


linearnim ili kružnim interpolacijama. Da biste izvršili proračunavanje presecanja, neophodno
je očitati najmanje dva bloka sa kretanjem alata. Ukoliko, dva ili više blokova sa kretanjem
alata ne mogu da budu očitani u ofset režimu zato što su blokovi bez pomeranja alata, može
doći do prekomernog ili nedovoljnog sečenja zbog nepostojanja dogovarajućeg
izračunavanja. Pretpostavljajući da je broj blokova očitan u režimu ofseta kao N a broj
komandi u tih N blokova bez pomeranja alata je očitan kao M, nameće se sulov po kojem je
moguće izračunavanje presecanja kao (N-2)≥M. Primera radi, ukoliko je maksimali broj
blokova koji su očitani u režimu ofseta 5, izračunavanje preseka je moguće kada su
specifikovana do tri bloka bez pomeranja alata.

Pomernaja alata oko unutrašnjosti ugla (180°≤)


16
7
168
169
170
Pomeranje alata oko unutrašnjosti ( sa abnormalno dugim vektoro, linearno -
linearno

Takođe, u slučaju luka do prave linije, prave linije do luka, luka do luka, treba primeniti istu
proceduru.

171
172
173
174
Pomeranje alata oko spoljnog oštrog ugla (<90°)

175
176


177
Izuzeci
Kada krajnja pozicija za luk nije na luku

Ukoliko kraj linije koja vodi na luk nije na luku kao što je prikazano ispod, sistem pretpostavlja
će kompenzacija obima vrha alata biti izvršena u odnosu na zamišljeni koji krug koji ima isti
centar kao luk i prolazi specifikovanu krajnju poziciju. Bazorano na ovoj pretpostavci,sistem
kreira vektor i izvodi kompenzaciju. Isti opis se primenjuje na pomeranje alata između dve
kružne putanje.

Nema unutrašnjeg presecanja

Ukoliko su sekač ili vrednost kompennzacije obima vrha alata dovoljno mali, dve putanje
centra kružnog alata presecaju se u poziciji (P). Presecanje P može da se ne dogodi ukoliko
je velika vrednost specifikovana za sekač ili kompenzaciju obima vrha alata. Kada se ovo
pretpostavlja, oglašava se alarm PS0033 na kraju bloka koji prethodi ovom događaju i alat se
zaustavlja.

Kada je centar luka identičan sa početnom tačkom ili krajnjom pozicijom

Ukoliko je centar luka identičan sa početnom ili krajnjom tačkom, prikazuje se alarm PS0041 i
alat će se zaustaviti u početnoj tački bloka koji prethodi bloku luka.

17
8
Promena pravc aofseta u režimu ofseta

Pravac ofseta je određen G kodovima (G41 i G42) za sekač ili kompenzaciju obima vrha alata
i znak kompenzaicje na sledeći način.

G kod Znak kompenzacije


+ -
G41 Ofset sa leve strane Ofset sa desne strane
G42 Ofset sa desne strane Ofset sa leve strane

Pravac ofseta može da bude promenjen u režimu ofseta. Ukoliko je pravac ofseta
promenjen u bloku, vektor je generisan napreseku putanje centra obima vrha alata tog bloka
i putanje centra obima vrha alata prethodnog bloka.
Međutim, promena nije dostupna u početnom bloku i bloku koji sledi za njim.

17
9
Putanja centra vrha alata sa presecanjem

180
181
Putanja centra obima vrha alata bez presecanja

Kada menjate pravac ofseta u bloku A ka bloku B koristeći G41 ili G42, ukoliko presecanje sa
putnajom ofseta nije neophodno, vektor normalan na blok B je kreiran u početnoj tački bloka
B.

182
Dužina putanje centra alata je duža od obima kruga

183
Normalno gotovo da nema mogućnosti generisanja ovakve situacije. Međutim, kada su G41 i
G42 promenjeni, ili kada je G40 zadat sa adresama I, J i K ova situacija se dešava.
U slučaju ovog oblika, kompenzacija sekača se ne događa sa više od jednog obima kruga.
Luk se formira od P1 do P2 kao što je prikazano.

G kod kompenzacije obima vrha alata u režimu ofseta

Vektor ofseta može da bude zadat u formi pravog ugla na pravac kretanja u prethodnom
bloku, bez obzira na unutrašnju ili spoljnu stranu obrade, zadavanjem komande G koda (G41,
G42) kompenzacije obima vrha alata uofset režimu, nezavisno. Ukoliko je ovk kod
specifikovan kružnom komandom, do praivlnog kružnog kretanja neće doći.

18
4
Komanda privremenog otkazivanja vektora ofseta

Tokom ofset režima, ukoliko G50 (podešavanje kooridnatnog sistema radnog dela) ili G52
(podešavanje lokalnog kooridnatnog sistema) su zadati, vektor ofseta je privremeno otkazan i
stoga je ofset režim automatski ponovo usposatvljen.
U ovom slučaju bez kretanja otkazivanja ofseta, alat se pomera direktno iz tačke presecanja
do zadate tačke gde je ofset vektor otkazan.
Kada se ofset režim ponovo uspostavlja, alat se kreće direktno do tačke preseka.

18
5
Pre specifikovanja G28, G29, G30, G30.1 i G53 koamndi, otkažite ofset režim korišćenjem
G40. Ukoliko je pokušano da se specifikuje bilo koja od ovih koamndi u ofset režimu, vektor
ofseta privremeno nestaje.

Pretohdno podešeni ciklusi (G90, G92, G94) kao i višestruko ponovljivi ciklusi (G71 do
G76)

Pogledajte detalje na koje treba obratiti pažnju kada su u pitnaju prethodno podešeni ciklusi
vezani za kompenzaciju obima vrha alata

Ukoliko su I, J i K speicfikovani u G00/G01 bloku

Na početku kompenzacije obima vrha alata ili u tom režimu, speicfikovanjem I, J i K u


režimu pozicioniranja (G00) ili režimu linearne inteprolacije (G01), moguže je postaviti
kompenzacioni vektor na krajnju tačku tog bloka u pravcu koji je vertikalan na onaj
specifikovan sa I, J i K. Ovo čini mogućim menjanje pravca komepnzacije.

Vektor IJ tipa (XY ravan)

Ovde se objašnja kako se kreira kompenzacioni vektor (vektor IJ tipa kreiran u XY


kompenzacionoj ravni (G17 režim)). (isto objašnjenje primenjuje se na vektor tipa KI na G18
ravan, odnosno JK vektor za g19 ravan). Kao što je prikazano na sici ispod, pretpostavlja se
da je kompnzacioni vektor (vektor tipa IJ) vektor čija je veličina jednaka vrednosti
kompenzacije i vertikalan na pravac koji je specifikovan sa I i J, bez izvršenja
proračunavanja presecanja programirane putanje. I i J mogu da budu specifikovani na
početku kompenzacije obima vrha alata i u tom režimu. Ukoliko su secifikovani na početku
kompenzacije, svaki tip parametr ana očetku će biti neodgovarajući.

18
6
Pravac ofset vektora

U G41 režimu, pravac specifikovan sa I, J i K se pretpostavlja kao pravac kretanja


zamišljenog alata, a ofset vektor je kreiran vertikalno na ovaj pravac i nalazi se sa leve strane.

U G42 režimu, pravac specifikovan sa I, J i K se pretpostavlja kao pravac kretanja


zamišljenog alata, a ofset vektor je kreiran vertikalno na ovaj pravac i nalazi se sa leve strane.

Ograničenje
Ukoliko je specifikovan vektor IJ tipa, ometanje alata može da nastane od samog vektora, u
zavisnosti od pravca. Ukoliko se ovo dogodi, neće se pojaviti nikakav alarm vezan za
ometanja niti će izbegavanje smetnji biti izvršeno. Stoga ako rezultat može nastati
prekomerno sečenje.

Blok bez kretanja alata

18
7
Sledeći blokovi nemaju kretanje alata. U ovim blokovima, alat se ne pomera niti
kompenzacija selača ima efekta.

M05 ; : Izazna veličina M koda


S21 ; : Izazna veličina M koda
G04 X10.0 ; :Zadržavanje
G22 X100000 ; : Podešavanje zone mašine
G10 P01 X10 Z20 R10.0 ;
: Podešavanje/promena
kompenzacije obima vrha alata
(G18) Y200.0 ; : Komanda pomeranja nije uključena
u ravan ofseta
G98 ;, O10 ;, N20 ; : G, O, i N kodovi
U0 ; : Rastojanje pomeranja je nula

Blok bez pomeranja alata specifikovanog u ofset režimu

Osim ukoliko je broj blokova bez pomeranja doslovno speicifkovanih veći od N-2 bolka (gde je
N broj blokova koji se očitavaju u ofset režimu, vektor i putanja centr avrha obima alata će biti
uobičajeni. Blok se izvršava na tački zaustavljanja početnog bloka.

Za komandu ose za koju je putanja rastojanja nula, vektor sa veličinom jednakom vrednosti
kompenzacije će biti kreiran vertikalno na pravac kretaja u pretohdnom bloku, čak iako je
broj bloka 1. Ovakvo zadavanje komandi može izazavati prkeomerno sečenje.

18
8
U ofset režimu, broj blokova bez pomeranja koji su dosledno speicfikovani ne sme da premaši
N-2 (gde je N broj blokova koji se očitavaju u ofset režimu). Ukoliko je zadat, vektor ove
dužine je jednak vrednosti ofseta koja je stovren u pravcu normalnom na kretanje alata u
ranijem bloku, tako damože doći do prekomernog sečenja.

Ukoliko je M/G kod koji umanjuje buffering specfikovan

Ukoliko je M/G kod koji umanjuje buffering pseifikovan u ofset režimu, nije moguće više čitati
niti analizirati naredne blokove bez obzira na broj blokova očitanih u ofset režimu. Tada,
izračunavanje presecanja kao i provera ometanja nisu više mogući. Ukoliko se ovo dogodi,
prkeomerno sečenje može da bude rezultat jer vertikalni vektor je izlazna veličina prethodnm
bloku.

18
9
190
5.4.4 Pomeranje alat u otkazivanju režima ofseta

Objašnjenje
Ukoliko blok otkazivanja je blok sa pomernajem lata, i alat se kreće oko unutrašnjeg
°
ugla (180 -

19
1
Ukoliko je blok otkazivanja blok sa pomeranjem alata i alat se pomera van tupog ugla
(90°≤≤180°)

19
2
193
194
Ukoliko je blok otkazivanja blok sa kretanjem alata a alat se pomera oko spoljašnje
strane oštrog ugla (≤90°)

195
196
Ukoliko blok otkazivanja je blok sa kretanjem alata i alat se pomera oko spoljne strane
oštrog ugla od 1 stepena ili manje na lenaran - linearan način (<1°)

Blok bez pomeranja alata specifikovan zajedno sa otkazivanjem ofseta

Za tipove A i B
U bloku koji prethodi bloku otkazivanja, vektor je kreiran sa veličinom koja je jednaka
vrednosti sekača ili kompenzacije obima vrha alata u vertikalnom pravcu. Alat ne radi u bloku
otkazivanja. Preostali vektori se otkazuju komandom sledeće pokreta.

19
7
Za tip C
Alat se pomera vrednošću kompenzacije u pravcu vertikalnom na blok koji pretohdi bloku
otkazivanja

Blok sadržo G40 i I_J_K_


Prethodni blok sadrži G41 ii G42

Ukoliko blokovi G41 ili G42 prethode bloku u kojem G40 i I_,J_,K_ su specifikovani, sistem
pretpostavlja da je putanja progrmairana kao potanja sa krajnje pozicije određene ranijim
blokom vekotra određenog sa (I,J), (I,K) ili (J,K).

19
8
U ovom slučaju primetićete da CNC stvara presek putanje alata bez obzira da li je unutrašnja
ili psoljna obrada specifikovana.

Kada presecanje nije moguće dobiti, alat dolazi u normalnu poziciju u odnosu na prethodni
blok na kraju prethodnog bloka.

19
9
Dužina putanje centra alata duža od obima kruga
U primeru prikazanom ispod, alat ne prati krug više od jedanput. On se pomera duž luka od
P1 do P2. Funkcija provere ometanja može da uključi alarm.

Da biste osigurali da alat prati krug više od jednog puta, programirajte dva ili više lukova.

5.4.5 Sprečavanje prekomernog sečenja usled sekača ili kompenzacije obima vrha
alata

Objašnjeje
Obrada žljeba koji je manji od obima vrha alata

Obzirom da kompenzacija obima vrha alata prisiljava centar obima alta da se pomer au
suprotnom smeru o progrmairanog pravca može doći do prekomernog sečenja. U ovom
slučaju prikazuje se alarm i CNC se zaustavlja na početku bloka.

20
0
Prekomerno sečenje ukoliko se operacija ne zaustavi
Slika 5.4.5 (a) Obrada žljeba manjeg od obima vrha alata

Obrada koraka manjeg nego što je obim vrha alata

Za oblik u kojem je korak radnog dela specifikovan lukom, putanja centra vrha alata će biti
prikazana na slici 5.4.5 (b). Ukoliko je korak manji od obima vrha alata, putanja centr aobima
vrha alata se obično kompenzuje na način prikazan na 5.4.5 (c) odnosno može da bude u
pravcu suprotnom od progrmairane putanje. U ovom slučaju, pvi vektor se ignoriše, a alat se
pomera lenaerno do pozicije drugog vektora. Operacija pojedinalnog bloka se prekida u ovoj
tački. Ukoliko obradanije u režimu pojedinačnog bloka, operacija ciklusa se nastavlja.

Slika 5.4.5 (b) Obrada koraka većeg od obima vrha alata

20
1
Slika 5.4.5 (c) Obrada koraka mameng nego što je obim vrha alata

202
Početna kompenzacija i sečenja duž Z ose

Obično se koristi metod po kome se alat pomera duž ose Z nakon kompenzacije sekača
(normalno u XY ravni) na nekom rastojanju od radnog dela i na početku obrade. Ukoliko se
želi da se kretanje duž Z ose podeli na ono maksimalnom brzinom i brzinom dovođenja, pati
se sledeća procedura.
Razmotrićemo sledeći program, pretpostavljajući da je broj očitanih blokova u
režimu
kompenzacije sekača 3.

U progrmau prikazanom gore, kada se izvodi program N1, blokovi N3 i N6 su takođe ubačeni
u skladišteni buffer i na osnovu odnosa između njih pravilna kompenzaicja se izvod kao na
slici iznad.
Zatim, pretpostavimo da blok N3 (komanda pokreta u Z osi) se deli na N3 i N5.

20
3
U ovom momentu broj pročitanih blokova je 3, blokovi znad N5 mogu da budu očitanii na
početku N1 kompenzacije, ali blok N6 ne može da ude očitan. Kao rezultat, kompenzaija se
izvodi samo na osnovu informacija iz bloka N1 a vertikalni vektor se kreira na kraju početnog
bloka kompenzacije. Uobičejno prekomerno sečenje će se dogoditi kao na slici prikazanoj
iznad.
U takvom slučaju, moguće je sprečiti prkeomerno sčeenje specifikovanjem koamnde
sa potpuno istim pravcem pre kretanja duž ose Z nakon što se alat pomeri duž ose Z
koristeći gornje pravilo.

5.4.6 Provera ometanja

Prekomerna obrada od strane alata naziva se ometanje. Fnkcija provere oemtanja proverava
da li alat kretanjem dovdi do prkeomerne obrade. Međutim, ne mogu sva ometanja da budu
proverene ovom funkcijom.

Objašnjenje

Uslovi pod kojima je provera ometanja moguća

Da bi se izvršila provera ometanja neophodno je očitati barem tri bloka u kojima postoji
kretanje alata. Pretpostavimo da je broj blokova očitanih i ofset režimu N a broj komandi u
tih N blokova bez pomeranja alata M. Uslovi pod kojima je moguća provera ometanja su
(N-
3)≥M.

Na primer, ukoliko je maksimalni broj blokova očitanih u ofset režimu 8, provera ometanja je
moguća ukoliko je specifikovano pet blokova bez kretanja. U ovom slučaju tri sledeća bloka
mogu da budu proverena na ometanja ali nijedno sledeće ometanje koje može da se dogodi
ne bi bilo detektovano.
20
4
Metode provere ometanja

Dve metode provere ometanja su dostupne, provera pravca i provera kružnog ugla.
Parametar CNC i parametar VN se koriste da specifikuju omogućavanje ovih metoda.

CNV CNC Operacija


Prover aometnaja je omgoućena i obe metode se
0 0
mogu koristiti
Provera ometanja je omogućena, ali samo provera
0 1
kružnog ugla se izvodi
1 – Provere ometanja nisu omogućene.

Karakterisitke ometanja (1) (direktna provera)

Primer standarda ometanja (1)


Ukoliko vektorkrajnje tačke bloka 1 preseca se sa vektorom krajnje tačke bloka 7.

Primer standarda ometanja (1)


Ukoliko se krajnja tačka vektora bloka 1 preseca sa krajnjom tačkom vektora bloka 2

20
5
Karakterisitke ometanja (2) (provera kružnog ugla)
Primer 2 (ukoliko blok 2 je kružni i početna tačka postkompenzacionog luka se poklapa sa
krajnjom tačkom.

Kada se ometanje pretopstavlja ali stvarno ometanje se ne događa

(1) Udubljenje koje je manje od sekača i vrednosti kompenzacije obima vrha alata

20
6
(2) Žljeb koji je manji od sekača i vrednosti kompenzacije obima vrha alata

5.4.6.1 Operacije koje se izvode ukoliko se proceni da će doći do ometanja

CAV funkcija Operacija


Zaustavljanje se izvodi pre izvršenja
Funkcija alarma bloka u kojem moće doći do ometanja
0
provere ometanja

Funkcija izbegavanja Putanja alata se menja tako da ometanja


1 prover se ne događaju a obrada se nastavlja
e oemtanja

5.4.6.3 Funkcija provere izbegavanja smetnji

Pregled

20
7
Ukoliko komanda koja je specifikovana zadovoljava uslove pod kojima funkcija alarma
provere ometanja generiše alarm ometanja, ova funkcija obustavlja generisanje alarma
ometanja ali izaziva novi vektor kompenzacije koji se mora izračunati kao putanja za
izbegavanje ometanja, pomoću koga se obrada nastavalja. Za putanju za izbegavanje
smetnji, dolazi do nedovoljnog sečenja u odnosu na programiranu putanju. Pored toga, u
zavisnosti od specifičnog oblikamože da se dogodi da ne može da se odredi putanja za
izbegavanje smetnji ili je putanja za izbegavanje smetnji opasna. U tom slučaju, doći će do
vanrednog zaustavljaja. Iz ovog razloga, nije uvek moguće izbeći smetnje za sve komande.

Objašnjenje
- Metod izbegavanja smetnje

Razmotrićemo slučaj u kojem se interferencija događa između vektora kompenzacije između


(blok 1 - blok 2) i vektora kompenzacije između (blok N-1 - blok N). Pravac ventora od krajnje
tačke bloka 1 do krajnje tačke bloka N-1se naziva vektor međuprostora. U ovo mvremenuu,
vektor preseka kompenzacije između (bloka 1 - vektor međuprostora) i vektora preseka posto
kompenzacije (vektor međuprostora - blok N) je određen a putanja koja ih povezuje je
kreirana.

U ovom slučaju postkompenzacija krajnjih tačaka blokoba 2 do 6 poklapa se sa krajnom


tačkom bloka 1. Stoga, nakon kompenzacije blokovi 2 do 6 će biti blokovi bez pomeranja
alata.

Ukoliko vektor preseka postkompenzacije (blok 1 - vektor međuprostora) i vektor preseka


postkompenzacije (vektor međuprostora - blok N) se dalje presecaju, brisanje vektora se prvo

20
8
izvodi na isti način kao „interferencija između susedna tri bloka“. Ukoliko poslednji vektori
ostanu i dalje ukršteni, vektor preseka posto kompenzacije (blok 1 - blok N) se ponovo
izračunava.

U ovom slučaju, krajnje tačke post kompenzacije blokova 2 do 7 podudaraju se sa krajnjim


tačkama bloka 1. Stoga, nakon kompenzacije blokovi 2 do 7 će biti blokovi bez pomeranja
alata.

Ukoliko je vrednost kompenzacije pozicije sekača ili prečnika nosa alata veća od prečnika
specifikovanog luka kao što je prikazano u slici ispod i komanda je specifikovana sa
rezultatima kompenzacije u odnosu na unutrašnjost luka, interferencija je izbegnuta
izvršenjem izračunavanja proračuna sa komandom luka koja je pretpostavljena kao
linearna. U ovom slučaju, izbegnuti vektori su povezani sa linearnom interpolacijom.

20
9
-Ukoliko ne postoji vektor izbegavanja ometanja

Ukoliko paralelni usek kao što je prikazan na slici treba da se obradi, vektori krajnje tačke
bloka 1 i krajnje tačke bloka 2 je procenjeno da će se ometati i čini se pokušaj da se izračuna
vektor izbegavnaja ometanja., vektor preseka post kompenzacije putanje bloka 1 i bloka 3. U
ovom slučaju, zato što blokovi 1 i 3 su paralelni jedan sa drugim, ne postoji ometanje. U ovom
slučaju, alarm će se oglasiti neposredno pre nego što se blok 1 i alat zaustave.

21
0
Ukoliko se obrađuje kružni usek kao što je ovaj prikazan na slici, vektori kranje tačke bloka 1 i
bloka 2 je procenjeno da će se ometati, i pokušaj je načinjen da se izračuna, vektor
izbegavanja ometanja, vektor preseka putanje post kompenzacije bloka 1 i
postokompenzacije bloka 3. U ovom slučaju, zato što blokovi 1 i 3 su kružni ne postoji post
kompenzacija ometanja. U ovom slučaju, alarm će se oglasiti neposredno pre nego što se
blok 1 i alat zaustave.

- Ukoliko je procenjena opasnost za izbegavanje ometanja

21
1
Ukoliko treba obraditi usek oštrog ugla, vektor krajnje tačke bloka 1 i vektor krajnje tačke
bloka 2 se procenjuje da će biti ometajući i načinjen je pokušaj da se izračuna, vektor
izbegavanja ometanja, vektor putanje post kompenzacije preseka bloka 1 i
postkompenzacije putanje bloka 3. U ovom lsučaju, pravac kretanja putanje psot
izbegavanja se veoma razlikuje od prethodno specifkovanog pravca. Ukoliko se puta
post izbegavanja veoma razlikuje od one originalne komande (90° i više ili 270° i
manje) operacija izbegavanja ometanja je procenjeno opasna; alarm će se oglasiti
neposredno pre nego što se blok 1 i alat zaustave.

Ukoliko obrađujet eusek kod kojeg je dno šire od vrha, vektor krajnje tačke bloka 1 i kranje
tačke bloka 2 je procenjeno da će se ometati. U tom slučaju pokušava se izračunati vektor
izbegavanja ometanja vektor preseka ppostokompenzacije putanje bloka 1 i
postokompenzacije bloka 3. U ovom slučaju odnos između blokova 1 i 3 je procenjen kao
spoljni, putanje psot izbegavanja za rezultat daje nadsecanje u odnosu na originalnu
komandu. U ovom slučaju se izbegavanje ometanja procenjuje kao opasno. Alarm će se
oglasiti odmah nakon što se blok 1 i alat zaustave.

21
2
- Ukoliko se dalje ometanje događa i sa vektorom izbegavanja ometanja

Ukoliko se obrađuje usek prikazan na slici, ukoliko je broj očitanih blokova 3, i ukoliko je
procenjeno da će se krajni vektori blokova 1 i 2 ometati, izračunava se vektor izbegavanja
ometanja, vektor preseka postkompenzacione putanje blokova 1 i 3. u ovom slučaju, vektor
krajnje tačke bloka 3 dalje se ometa sa pretohndim vektorom izbegavanja ometanja. Ukoliko
se dalje oemtnaje događa, nakon što je vektor izbegavanja oemtanja kreiran, kretanje u bloku
se neće izvršiti; alarm će se oglasiti nepsoredno pre nego što se blok i alat zaustave.

Napomena:
1. Za „ukoliko je procenjena opasnost za izbegavanje ometanja“ i „ukoliko se dogodi dalje
ometanja sa vektorom izbegavanja ometaja“, podešavanjem paramtra NAA pravlno
moguće je isključiti alarm i nastaviti obradu. Za „ukoliko ne postoje vektori izbegavanja
ometanja“ nije moguće izbeći alarm bez obzira na podešavanje parametra.
21
3
2. Ukoliko dođe do zaustavljanja pojedinačnog bloka tokom operacije izbegavanja
ometanja i izvodi se operacija koja se razlikuje od originalnog kretanja, MDI
intervencija, vrednost sekača ili kompenzacije obima vrha alara se menjaju a
proruačun prsecanja se izvodi sa novom putanjom. Ukoliko je ova operacijas izvršena,
omeranje se može ponovo dogoditi iako je izbegavanje ometanja izvršeno jedanput.

21
4
5.4.7 Kompenzacija vrha prečnika alata ili sekača za unos sa MDI
Objašnjenje - MDI operacija

Tokom MDI operaicje, ukoliko je komanda programa specifikovana u MDI režimu i u reset
stanju da bi se ciklus započeo, izračunavanje preseka se izvodi za kompenzaciju na isti način
kao u radu memorije/DNC. Kompenzacija se izvodi na isti način ukoliko se podprogram
poziva iz memorije programa tokom MDI operacije.

21
5
- MDI intervencija

Ukoliko je izvršena MDI intervencija i ukoliko je zaustavljanje pojedinačnog bloka izvedeno da


bi se ušlo u stop stanje automatskog rada u sred operacije memorije, DNC operacija i
progrmaska komanda su specifikovani u MDI režimu da bi ciklus bio započet. Kompenzacija
sekača ne izvodi izračunavanje presecanja, zadržavajući poslednji vektor kompenzacije pre
intervencije.

5.5 Zadržavanje vektora (G38)

Priikom kompenzacije prečnika sekača ili vrha alata, specifikovanjem G38 u ofset režimu je
moguće zadržati vektor kompenzacije na krajnjoj poziciji prethondog bloka, bez izvršenja
izračunavanja presecanja.

Format
(U ofset režimi)
G38 IP_;
IP: Vrednost specifikovana za aksijalno kretanje

Objašnjenje - Zadržavanje vektora

21
6
Specifikovanjem gornje komande,vektor se kreira na krajnjoj tački bloka koji trenutno
prethodi G38 , vertikalnog na taj blok. U G38 bloku, izlaz vertikalnog vektora u prethodnom
bloku je zadržan. 38 je samostalni G kod. Sa komandom sledećeg poteza, bez G38
komande, vektor kompenzaicje je ponovo kreiran.

Ograničavanje - režim

Specifikujte G38 bilo u G00 ili G01 režimu. Ukoliko je specifikovan u G01 ili G03 (kružna
interpolacija) režimu, radijalna greška se može pojaviti u početnim i krajnjim tačkama.

Primer:

5.6 Cirkularna interpolacija ugla (G39)

Specifikovanje G39 u ofset režimu tokom kompenzacije prečnika sekača ili obima vrha
alata, može se izvoditi cirkularna interpolacija ugla. Prečnik cirkularne interpolacije ugla
jednak je vrednosti kompenzacije.

Format:
U ofset režimu:
G39 ;
Ili

21
7
Objašnjenje - cirkularna interpolacija ugla

Kada je komanda koja je navedena gore specifikovana, cirkularna interpolacija ugka u


kojoj se prečnik poklapa sa vrednošću kompenzacije se može izvesti. G41 ili G42 pre
komand eodređuju da li je luk u smeru kazaljke časovnika ili obrnutom. G39 je samostalni G
kod.

- G39 bez I,J ili K


Kada je G39 progrmairano, luk na uglu je formiran tako da vektor u krajnjoj tački luka je
vertikalan u odnosu na početnu tačku sledećeg bloka.

- G39 sa I,J ili K


Kada je G39 specifikovan sa I, J i K, luk na uglu je formiran tako da vektor na krajnjoj tački
luka je vertikalan u odnosu na vektor definisan vrednsotima I,J i K.

Ograničenja - komande pomeranja


U bloku koji sadrži G39, komanda kretanja ne može da bude specifikovana. U suprotnom
oglasiće se alarm .

- Unutrašnji ugao
U bloku unutrašnjeg ugla G39 ne može da bude specifikovan. U suprotnom doći će do
nadsečenja.

- Brzina luka ugla


Ukoliko je luk ugla specifikovan sa G39 u G00 režimu, brzina bloka luka ugla će biti ona F
komande prethodno specifikvane. Ukoliko je G39 specifikovano u stanju u kojem F komanda
nikada nije bila specifikvana, brzina bloka luka ugla će biti specifikovana sa parametrom (br.
1411).

Primer
-G bez I, J, K

21
8
219
- G sa I, J, i K

5.7 Odabir produženog alata

Pregled

U strufovima alati se menjaju uglavno sa jendim od sledeća dva metoda:

1. Kada su u pitanju višestruke revolverske glave, alati se menjaju okretanjem revolvera


(T komanda)
2. Kada je u pitanju automatski menjač alata, alati se menjau korićenjem komandi
indeksiranja kertridža (T komanda) i menjanja alata (kao što su M06).

Kaopodrška metodi zamene alata objašnjene u stavci 2, sledeće specifikacije odabira alata
se primenjuju na ovu funkciju:

2. Kompenzacija alata T komandom je onemogućena. Ovo znači da T komanda izvodi


samo pomoćnu funkciju
3. Kompenzacija alata je omogućena korišćenjem G koda umesto T komande. U
ovom slučaju sledeći tipovi kompenzacije alata su omogućeni:
 Kompenzacija dužine alata
22
0
 Kompenzacija dužine alata i pravcu ose alata (*1)
 Kontrola tačke centra alata (*1)
 Offset alata (kompenzacija koja je ekvivalentna T komandi u slučaju tipa obrtanja
revolvera).
(*1) Opcije su zasebno potrebne)

Format:

Objašnjenje - Odabir metode zamene alata

Bit 3 (TCT) parametar br. 5040 odabira mettodu zamene alata.


Ove promene menjaju način specifikovanja kompenzacije alata
Ovaj parametar podešavanja ima uticaj na sledeće opsege:

Bit 3 (TCT) parametra Bit 3 (TCT) parametra


No. 5040 = 0 No. 5040 = 1
(Tip revolvera) (ATC type)
Pomoćna funkcija
Samo pomoćna funkcija
Rad T komande (zamena alata9 i ofset
(indeksiranje alata)
alata)
Kompenzacija alata Specifikovano T kodom Specified with G43.7 D_
Kompenzacija br.
Kompenzacije alata Specifikovano T kodom Specifikovano Dkodom

Broj kompenzacije Specifikovano T kodom Specifikovano D kodom


kompenzacije obima
vrha alata
Komanda kao G43
Onemogućeno (alarm) Omogućeno

Kompenzacija za Br.
G43, itd. - Specifikovano D kodom

22
1
- Operacije T komande

1) Kada bit 3 (TCT) je 0


T komanda izvodi pomoćnu funckiju i ofset alata.
Signal koda poslat mašini je vrednost T komande izuzev poslednje 1 do 3 cifre
Na primer, pretpostavite na je sledeća komanda data kada je 2 podešeno kao parametar br.
5028 (broj cifara sastoji se o broja ofset-a u komandi T koda):
T0313;
Signal T koda poslat mašini ukazuje 03
Broj kompenzacije alata ukazan sa dve najniže cifre je 13.

2) Kada bit 3 (TCT) je 1


T komanda izvodi samo pomoćnu funkciju.
Signal koda poslat mašini je vrednost T komande.
Na primer, pretpostavite da je sledeće specifikovano:
T0313
T kod iignal poslat mašini je 0313. Signal na signal T koda ne utiče podešavanje parametra
Br.5028 (broj cifara koji se sastoji od ofset broja u komandi T koda).
Na broj kompenzacije alata ne utiče ova komanda.

- Offset alata

1) Kada bit 3 (TCT) je 0


T komanda izvodi ofset alata

2) Kada bit 3 (TCT) je 1


T komanda ne izvodi ofset alata
Da bi se obezbedio ofset alata, specifikujte G43.7D_.
Offset alata se izvodi na isti način kao sa T komandom kada je bit 3 jednak 0.

- Kompenzaciono broj ofseta alata


1) Kada bit 3 (TCT) je 0
Najniže 1 do 3 cifr eT komande se koriste. Broj cifara je podešen u parametru 5028.
Kada je obezbeđena opcija geometrije alata/habanja ofset-a, ofset geometrije alata u ofset
habanja mogu takođe da dobiju različite vrednosti kompenzacije podešavanjem 1- bit (LGN)
parametra nr. 5002.

2) Kada bit 3 (TCT) je 1


Izuzev za kompenzacioni broj specifikovan D komandom, ista operacija kao (1) se izvodi.

- Kompenzacioni broj kompenzacije prečnika vvrha alata

Isto kao za ofset alata

22
2
- Specifikacije za G43, itd
1) Kada bit 3 (TCT) je 0
G kodovi grupe 23 kao što je G43 ne mogu da budu specifikovnai
Specifikovanje takvog G koda rezultita alarmom PS0366

2) Kada bit 3 (TCT) je 1


G kodovi grupe 23 kao što je G43 ne mogu biti specifikovani. Sledeći G kodovi se mogu
specifikovati:
G43/G44: kompenzacija dužine alata
G43.1: Kompenzaicja dužine alata u pravcu ose alata
G43.4 Tačka centra alata kontrolni tip 1
G43.5: Tačka centra alata kontrolni tip 2
G43.7: ofset alata

Specfikujte broj kompenzacije sa D_. D kod je specifikovan na isti način kao za oofset alata i
kompenzaciju obima vrha alata.

Obrnuto značenje može da bude podešeno za G43/G44 i G43.7 podešavanje bita 4 (TLG)
paramtra br 5040.

- Pamćenje kompenzacije alata


Kako je količina kompenzacije korišćena funkcijama navedenim ispod, samo je vrednost Z
na ekranu za pamćenje kompenzacije alata korišćena. Vrendosti kao što su vrednosti
podešene za X, R i Y ose ofseta (opcione funkcije) se ignorišu.

G43/G44: kompenzacija dužine alata


G43.1: Kompenzaicja dužine alata u pravcu ose alata
G43.4 Tačka centra alata kontrolni tip 1
G43.5: Tačka centra alata kontrolni tip 2

Kao količina kompenzacije korišćena u sledećim funkcijama, vrednosti podešene za ofsete


X, Z i Y osa (opcione funkcije) na ekranu za pamćenje kompenzacije alata su korišćene.

G43.7: ofset alata

Ogrnaičenje
- Prebacivnaje između režima ofseta alata i drugog režima kompenzacije

U režimu ofseta alata (G43.7) komanda kao što su komande kompenzacije dužine alata
(G43/G44, G43.1, G43.4 ili G43.5) ne mogu da budu specifikovane. Slično, u režimu kao što
je režim kompenzacije dužine alata (G43/G44, G43.1, G43.4 ili G43.5), ofset alata (G43.7) ne
može da bude specifikovan.

Specifikovanje takvih komandi će dati za rezultat alarm PS368.


Da iste izvršili prebacivanje između tipova kompenzacije, specifkujte G49 da biste otkazali
trenutni režim kompenzacije pre podešavanja nekog drugog režima kompenzacije.

22
3
- Višestruko ponavaljanje prethodno podešeni ciklusa
Kada je višestruko ponovlljivi prethodno podešeni ciklus izvršen sa bit 3 (TCT) paramtra bBr.
504 podešenog na 1, treba imati u vidu sledeće:

Kada je G71 do G76 koamnda specifikovana u Seriji 15 formata programa,


vrednost kao što je dubina sečenja je specifikovana D kodom. U ovom lsučaju D
komanda specifikovana nakon G71 do G76 se pretpostavlja da je dubina sečenja.
Na primer ukoliko je komanda prikazan ispod specifkovana. U ovom slučaju D
koamnda <1> se pretpostavlja da je broj komenzacije alata a D koamnda <2> je
dubina sečenja.
Primer:

D10 G71 P_Q_ U_ W_ D7000 F_ S_;


<1> <2>

2. U operacijama G71 do G73, G kod kap što su G43 i D komande specifikovane u


završnim blokovima se ignorišu a količina kompenzacije kada je G71 do G73 blok
specifikovan postaje validna.

5.8 Automatski ofset alata

Kada se alat pomera do pozicije merenja izvršenjem komande date CNC, CNC automatsi
meri razliku između trneutne kooridnatne vrednosti i kooridnatne vrednosti merne pozicije
komande i koristi je kao vrednost ofseta za alat. Kada alat već ima ofset, on se pomera do
merne pozicije sa tom vrednosti ofseta. Ukoliko CNC proceni da je dodatni ofset potreban
nakon izračunavanja razlike između kooridnatne vrednosti pozicije merenja i zadatih
kooridnatnih vrednosti, trenutna vrednost ofseta je dodatni ofset.

Objašnjenje - Koordinatni sistem

Kada pomerate alat do pizicije za merenje, koordinatni sistem mora biti podešen unapred
(kooridnatni sistem radnog dela za programiranje se obično koristi).

- Pomeranje do pozicije merenja

Pomeranje do pozicije merenja se ivodi specifikovanjem na sledeći način u MDI ili MEM
režinu:

G36 Xxa; ili G37 Zza;

U ovom slučaju merna pozicija bi trebalo da bude Xa ili za (apsolutno programiranje).

Izvršenje ovih komandi pomera alat maksimalnom brzinom prema poziciji merenja,
smanjujući brzinu dovođenja na polovinu, i zatim nastavlja da se kreće dok se ne dobije
signal o prbližavanju od mernog isntrumenta.

22
4
Kada šiljak alata dostigne poziciju merenja, merni sistem šalje signal dostizanja pozicije
merenja prema CNC koji zaustavlja alat.

- Offset
Trenutna vrednsot ofseta alata je dodatni ofset koji je dobijen razlikom između koordinatne
vrednosti ( ii ) kada je alat dostigao poziciju merenja i vrednsoti xa ili za specifikovane u
G36Xxa ili G37Zza.

Vrednost ofseta x= vrednost trenutnog ofseta x + (-xa)


Vrednost ofseta z= vrednost trenutnog ofseta z + (-za)
xa: Programirana merna tačka X ose
za: Programirana merna tačka Z ose

Ove vrednosti ofseta takođe mogu biti pormenjene preko MDI tatsature.

- Brzina dovođenja i alarm

Alat, kada se pomera sa početne pozicije prema mernoj poziciji pretpostavljenoj sa xa ili za u
G36 il iG37, se kreće maksimalnom brzinom preko zone A. Tada se alat zaustavlja u tački T
(xa- ili za-) i kreće brzinom dovođenja merenja koja je podešena parrametrom br. 6241 duž
zona B, C i D. Ukoliko se signal približavanja pojavi tokom kretanja duž zone B, alarm se
oglašava). Ukoliko se ovaj signal ne pojavi pre tačke V, alat se zaustavlja u tački V i alarm
PS0080 se oglašava.

FR: maksimalna brzina


FP: brzina dovođenja pri merenju (podešena parametrom 6241)
: parametri 6251, 6252
: Parametri 6254, 6255
Slika 5.8 brzina dovođenja i alarm

- G kod
Ukoliko je parametar G36 podešen na 1, G37.1 i G37.2 se koriste kao G kodovi za autmatsku
kompenzaciju alata za X i Z ose respektivno.

Primer

22
5
G50 X760.0 Z1100.0; Progrmairanje apsolutne nulte tačke (podešavanje
koordinatnog sistema)
S01 M03 T0101 Specifikovanje alata T1, broj ofseta 1 kao i obrtanja
vretena
G36 X200.0 Pomeranje na poziciju merenja
Ukoliko je alat dostigao poziciju merneje na X198.0;
obzirom da je ispravna pozicija merenja 200mm, vrednost
ofseta se menja u 198.0 - 200.0=-2.0
G00 X204.0 Prelamanje duž X ose
G37 Z800.0 Pomeranje u poziciju merneja Z ose
Ukoliko je alat dostigao poziciju merneje na X804..0;
obzirom daje ispravna pozicija merenja 804.mm, vrednost
ofseta se menja u 804.0 -800.0=4.0mm.
T0101 Dodatni ofset kao razlika
Nova vrednost ofseta postaje validna kada T kod bud
eponovo specifikovan.

Upozorenje:
1. Brzina merenja (Fp),  i  se podešavaju kao parametri koje specifikuje
proizvođač alata za mašinu.  mora da bude pozitivan broj jer je >
2. Otkažite kompenzaciju obima vrha alata pre G36, G37
3. Kada je manuelno pomeranje uvedeno u pomeranje sa brzinom dovođenja za
merenja. Vratite alat u poziciju pre nego što ste uneli manieno kretanje za restart. 
4. Kada koristite opcionu funkciju kompenzacije obima vrha alata, količina offstea
alata je određna vrednošću vrha alara R. Uverite se da je vrednost obima vrha
alata uzeta pravilno. 

22
6
Alat se stvarno pomera iz tačke A do tačke B, ali vrednost ofseta alata je određena
pretpostavljajući da se alat pomer ado tačke C uzimajući u obzir vrednos tobima
vrha alata.

Napomena:
1. Kada nema T kod komand epre G36 il iG37, alarm PS0081 se oglašava
2. Kada je T kod specifikovan u istom bloku kao G36 ili G37, Alarm PS0082 se oglašava

5.9 Rotiranje koordinatnog sistema (G68.1, G69.1)

Sa funkcijom rotiranja kooridnatnog sistema, moguće je rotirati figure specifikovane u


programu. Na primer, program koji kreira šablone figura rotirani sa uvećavajuće veim
uglovima može da bude kreiran kao nekoliko podprograma, od kojihjedan definiše figuru,
drugi pozivaju podprograme definisanja figure specifikovanjem oritranja. Ovaj metod je
koristan za smanjenje vremena razvoja programa i veličine programa.

Format:

22
7
Početak rotiranja kooridinantog sistema

Režim rotiranja koordinatnog sistema (koordinate se


rotiraju)

Otkazivanje rotiranja kooridnatnog sistema


G17 (G18 ili G19) Odabir ravni u kojima će figura biti roitrana
, : Specifikovanje dve kooridnate (između X, Y i Z) od
centra rotacije koje se poklapaju sa G17, G18 ili G19.
Vrendosti specifkovane kao kooridnate centra rotacije
moraju uvek biti apsolutne vrednosti.
R: Specifkovanje ugla rotiacije kao apsolutne vrednsoti.
Rotacija u smeru obrnutom od smera kazaljke
časovnika se smatra pozitivnom
Međutim podešavanje bit 0 (RIN) parametra 5400
omogućava upotrebu uvećavajuće vrednosti

22
8
Uvećavajuće vrednosti 0.001 stepeni
ugla:
Opseg koji se može -360.000 do +360.000
specifkovati:

Objašnjenje
- Odabir G koda ravni G17, G18, G19
Odabir G koda ravni (G17, G18, G19) može da bude specifikovan u bloku ispred G koda
roitranja kooridnatnog sistema (G68.1). Nemojte specifikovati G17, G18, G19 u režimu
rotiranja kooridnatnog sistema.

-Centar rotiranja
Ukoliko centar rotiranja (_,_) nje specifikovan, mesto gde je alat kada je G68.1 postao
aktivan se smatra centrom rotiranja

- Komanda ugla rotiranja

22
9
Ukoliko komanda ugla rotiranja (R_) nije specifikovana, vrednost specifkiovana u parametru
5410 se smatra ugom rotiranja.

- Otkazivanje rotiranja kooridnata


G kod za otkazivanje rotiranja koridnata (G69.1) može da bude specifikovan u istom bloku sa
drugim komandama

- Kompenzaicja alata
Kompenzacija alata, kao što su komepnzacija ofseta alata ili obima vrha alata se obrađuju
nakon rotiranja kooridnatnog sistema za progrma koji definiše
figuru.

Ograničenja
- Vraćanje referentne pozicije
Komanda vraćanja referentne pozicije G27, G28, G19 ili G30 se može izdati samo u G69.1
režimu.

- Promena kooridnata
Nemojte pokušavati da promenite kooridnate u G68.1 režimu (komande kao što su G50, G54
do G59) kao i komande ofseta alata)

- Prethodno podešeni ciklusi


Rotiranje kooridnatnog sistem ne može se koristiti u jednostavnim prethodno podešeni
ciklusima, višestrukim ponovljivim prethodno podešeni ciklusima odnosno caned ciklusima za
bušenje.

- Komanda uvećanja
Uvek koristite apsolutne vrednosti u komandama kretanja koje trneutno prate kmand
erotiranja kooridnatnog sistema (G68.1) ili komandu otkazivanja rotiranja kooridnatnog
sistema (G69.1).
Primer:
- Obim vrha alata i rotiranje kooridnatnog sistema
G68.1 i G69.1 mogu da budu specifikovani tokom kompenzacije obima vrha alata,
obezbeđujući da ravan rotiranja kooridnatnog sistema se poklapa sa ravni kompenzacije
obima vrha alata.

N1 G50 X0 Z0 G69.1 G01 ;


N2 G42 X1000 Z1000 F1000 T0101 ;
N3 G68 R-30000 ;
N4 Z3000 ;
N5 G03 U1000 R1000 ;
N6 G01 Z1000 ;
N7 U-1000 ;
N8 G69.1 G40 X0 Z0 ;
- Ponovljivo ritiranje kooridnatnog sistema
Rotiranje kooridnatnog sistema može da bude ponovljeno pozivanjem registrovanog
podprograma više od jednog puta, ali sa uvećavajućim uglovima rotiranja.

Postavite bit 0 (RIN) parametra 5400 na 1 a biste specifikovali ugao rotiranja kao uvećavajući
(G kod A, prečnik programiranja duž X ose).

G50 X0 Z0 G18 ;
G01 F200 T0101 ;
M98 P2100 ;
M98 P2200 L7 ;
G00 X0 Z0 M30 ;

O2200 ;
G68.1 X0 Z0 R45.0 ;
G90 M98 P2100 ;
M99 ;
O2100 ;
G01 G42 X-10.0 Z0 ;
X-10.0 Z4.142 ;
X-7.071 Z7.071 ;
G40 M99 ;
231
6. Rad memorije formata serije 15

Podešavanjem parametra vezanog za podešavanje (bit 1 parametra 0001) program kreiran u


seriji 15 formatu programa može da bude registrovan u memeoriji za rad sa memorijom.
Registrovanje u memoriji i rad u memoriji je moguće za funkcije koje koriste isti format trkae
kao i za seriju 15 kao i za sledeće funkcije koje koriste drugačiji format programa:

 pozivanje podprograma
 Prethodno podešeni ciklus
 Višesturki ponovljivi prethodno podešeni ciklus
 Prethodno podešeni ciklus za bušenje

Napomena:
Registrovanje za memoriju i radu mmeoriji je moguće za sve funkcije dostupne u
ovom CNC

6.1 Adrese i opseg vrednosti koje se mogu specifkovati za rpgoram format serije 15

Pojedine adrese koje se ne mogu koristit za ovaj CNC mogu se koristiti u formatu programa
Serije 15. Opseg vrednosti koje se mogu specifiikovati za format programa serije 15 je u
osnovi isti kao onaj za CNC.

6.2 Pozivanje podprograma

Format:
M98 Pxxxx Lyyyy
P: broj podprograma
L: brojanje ponavljanja

Objašnjenje
- Adrese
Adresa L se ne moe koristiti u ovom CNC formatu trake ali se može koristit u formatu Serije
15

- Broj podprograma
Vrednost opsega koja se može specifikovati je ista kao ona za ovaj CNC (1 do 9999).
Ukoliko je vrednost veća od 4 cifre specifkiovana, poslednje četiri cifre se smatraju brojem
podprograma.

- Brojanje ponavljanja
Brojanje ponavljanja L se može specifikovati u opsegu od 1 do 9999.
Ukoliko broj ponavljana nije specifikovan, 1 se pretpostavlja.

6.3 Prethodno podešeni ciklus


Objašnjenje

23
2
Postoji tri prethodno podešeni ciklusa: prethodno podešeni ciklusa sečenja na
spoljni/unutranji prečnik (G90), prethodno podešeni ciklus narezivanja navoja (G92) i
prethodno podešeni ciklus struganja donje strane (G94).

Napomena:
1. Slike koje služe za objašnjenja u ovoj sekciji koriste ZX osu kao odabranu ravan,
prečnik programiranja za X osu, obim programirnaja za Z osu. Kada se obim
programiranja koristi za X osu, promenite U/2 na U a X/2 na X.
2. Prethodno podešeni ciklus se može izvoditi u bilo kojoj ravni (uključujući
paralelne ose za definisnaje ose). Kada je sitem G koda A korišćen U, V i W ne
mogu da budu korišćene kao paralelne ose.
3. Pravac dužine znači pravac prv ose na ravni po sledećem rasporedu:
ZX osa: pravac Z ose
YZ osa: pravac Y ose
XY osa: pravac X ose
4. Pravac zadnje strane znači pravac druge ose na ravni na sledeći način:
ZX osa: pravac X ose
YZ osa: pravac Z ose
XY osa: pravac Y ose

6.3.1 Ciklus sečenja spoljnog/unutrašnjeg prečnika

Ovaj ciklus izvršava ravno ili konusno sečenje u pravcu dužine.

6.3.1.1 Cuklus ravnog sečenja

Format

G90X(U)_Z(W)_F_;
X_,Z_ : Kordinate sečenja krajnje tačke (tačka A' na slici
ispod ) u pravcu dužine dela
figure below) in the direction of the length
U_,W_: rastojanje kretanja do krajnje tačke (tačka A’ na
slici ispod) u pravcu dužine dela
F_ : brzina dovođenja pri sečenju

23
3
Slika 6.3.1.a: Ciklus ravnog sečenja

Objašnjenje
- Operacije

Ciklus ravnog sečenja se sastoji iz četiri operacije:


1) Operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do specifikovane kordinate druge
ose u ravni (specifikovana X koordinata u ZX ravni)
2) Operacija 2 pomera alat do specifikovane kooridnate prve ose u ravni
(specifikovana Z osa za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju. (Alat se
pomera do karajnje tačke sečenja (A’) u pravcu dužine).
3) Operacija 3 pomera alat do početka koordinate druge ose u ravni (početak X
koordinate za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju.
4) Operacija 4 pomera alat do početka kooridnate prve ose u ravni (početak Z
kooridnate za ZX ravan) maksimalnom brzinom. (Alat se vraća u početnu tačku
A).

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom taster aza
pokretanje ciklusa jedanput.

- Otkazivanje režima

Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.

23
4
6.3.1.2 Ciklus konusnog sečenja

Format

G90X(U)_Z(W)_F_;
X_,Z_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u smeru dužine
U_,W_ : rastojanje putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A' na donjoj slici) u smeru
dužine
R_: visina konusa (R na donjoj slici)
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju

Slika 6.3.1 (b) Ciklus konusnog sečenja

Objašnjenje

Slika konusa je određena koordinatama krajnje tačke sečenja (A’) u smeru dužine i oznake
visine konusa (adresa R). Za ciklus koji je prikazan na gornjoj slici, dodajte se minus za
visinu konusa.

NAPOMENA
Sistem uvećanja obuhvatanja R za određivanje konusa zavisi od sistema uvećanja
za referentnu osu. Odredite vrednost radijusa pri R.

Operacije

Ciklus konusnog sečenja izvodi se preko četiri iste operacije kao i ciklus ravnog sečenja.

23
5
Međutim, operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do pozicije dobijene dodavanjem
visine konusa specifikovane koordinate druge ose u ravni (specifikovana X koordinata za ZX
ravan) maksimalnom brzinom.
Operacije 2, 3 i 4 nakon operacije 1 su iste kao i za ciklus ravnog sečenja.

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.

Odnos između znaka visine konusa i putanje alata

Putanja alata se određuje prema odnosu između oznake visine konusa (adresa R) i krajnje
tačke sečenja u smeru dužine u apsolutnom ili rastućem programiranju na sledeći način.

Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.

23
6
6.3.2 Ciklus narezivanja navoja (G92)
6.3.2.1 Ciklus narezivanja ravnog navoja

Format

G92X(U)_Z(W)_F_Q;
X_,Z_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u smeru dužine
U_,W_ : distanca putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A' na donjoj slici) u smeru
dužine
Q_: ugao za izmenu početnog ugla narezivanja navoja (uvećanje: 0.001 stepeni,
Validno podešeni opseg: 0-360 stepeni)
F_ : Korak narezivanja (L na donjoj slici)

Slika 6.3.2 (c) Narezivanje ravnog navoja

Objašnjenje

Opsezi koraka narezivanja navoja i ograničenja koja se odnose na brzinu vretena su isti kao i
kod narezivanja navoja sa G32.

23
7
Ciklus ravnog sečenja se sastoji iz četiri operacije:
5) Operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do specifikovane kordinate druge
ose u ravni (specifikovana X koordinata u ZX ravni)

6) Operacija 2 pomera alat do specifikovane kooridnate prve ose u ravni


(specifikovana Z osa za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju. U to vreme
vrši se zakošenje navoja.

7) Operacija 3 pomera alat do početka koordinate druge ose u ravni (početak X


koordinate za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju. (Povlačenje nakon
zakošenja).

8) Operacija 4 pomera alat do početka kooridnate prve ose u ravni (početak Z


kooridnate za ZX ravan) maksimalnom brzinom. (Alat se vraća u početnu tačku
A).

OPREZ
Imajte na umu da je ovde narezivanje navoja isto kao i kod narezivanje u G32.
Međutim, zaustavljaje od strane dovođenja vrši se na sledeći način; Zaustavljanje
nakon kompletiranja putanje 3 ciklusa narezivanja navoja.

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.

Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.

Vremenska konstanta i FL brzina dovođenja za narezivanje navoja

Vremenska konstanta za ubrzanje/usporavanje nakon interpolacija za narezivanje navoja


specifikovana je u parametru broj 1626 a FL brzina dovođenja specifikovana u parametru
broj 1627 se koristi.

23
8
Zakošenje navoja

Zakošenje navoja se može izvršiti. Signal oda lata mašine inicira zakošenje navoja.
Razdaljina zakošenja r je određena u opsegu od 0.1L to 12.7L u 0.1L uvećanjima od strane
parametra broj 5130. (u gornjem izrazu L se korak navoja).
Ugao zakošenja navoja između 1 – 89 stepeni može se odrediti u parametru boj 5131. Kada
je vrednost 0 određena u parametru, podrazumevani ugao je 45 stepeni.
Za zakošenje naovj isti tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija, vremenska konstanta za
ubrzanje/usporavanje nakon interpolacija i FL brzina dovođenja za narezivanje se koristi.

NAPOMENA
Opšti parametri za specifikovanje iznosa i ugla zakošenog navoja se koriste za ovaj
ciklus i ciklus narezivanja navoja sa G76.

Povlačenje nakon zakšenja

Sledeća tabela prikazuje listu brzina dovođenja, tipa ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija
i vremensku konstantu povlačenja nakon zakošavanja.

CFR
1466 Opis
(1611#0)
Koristi tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija za
narezivanje navoja, vremensku konstantu za
0 osim 0 narezivanje (parametar broj 1626), FL brzinu
dovođenja (parametar broj 1627), i brzinu povlačenja
određenu u parametru broj 1466.
Koristi tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija za
narezivanje navoja, vremensku konstantu za
0 0 narezivanje (parametar broj 1626), FL brzinu
dovođenja (parametar broj 1627) i maksimalnu brzinu
određenu u parametru broj 1420.
Vrši proveru pozicije pre povlačenja i koristi Koristi tip
ubrzanja/usporavanja nakon interpolacije pri
1 maksimalnoj brzini, vremensku konstantnu za
maksmialnu brzinu, FL brzinu dovođenja i maksimalnu
brzinu određenu u parametru broj 1420.

Podešavanjem bit 4 (ROC) parametra broj 1403 na 1, prekoračenje maksimalne brzine


može biti onemogućeno za brzinu povlačenja nakon zakošenja.

NAPOMENA
Tokom povlačenja mašina se ne zaustavlja sa prekoračenjem od 0% za brzinu
dovođenja sečenja bez obzira na podešavanje bit 4 (RF0) parametra broj 1401.

Izmena početnog ugla

23
9
Adresa Q može se koristiti za izmenu početnog ugla narezivanja navoja. Povećanje početnog
ugala (Q) je 0.001 stepeni a validno podešavanje opsega je između 0 i 360 stepeni.
Decimalne tačke ne mogu biti određene.

Zadržavanje dovođenja u ciklusu narezivanja navoja

Kada se funkcija povlačenja ciklusa narezivanja navoja ne koristi, mašina se zaustavlja na


krajnjoj tački povlačenja nakon zakošenja (krajnja tačka rada 3) od strane zadržavanja
dovođenja tokom narezivanja navoja.

Povlačenje nakon ciklusa narezivanja navoja

Kada se koristi opcija za „uvlašenje nakon ciklusa narezivanja navoja“, zadržavanje


dovođenja može da bude primenjeno tokom narezivanja navoja (operacija 2). U ovom
slučaju, alat se trenutno povlači nakon pravljenja zakošenja i vraća u početnu tačku druge
ose (X osa), a zatim i prve ose (Z ose) na ravni).

Visina zakošenja je ista kao na krajnjoj tački

Oprez!

Još jedno zadržavanje dvođenja ne može da bude načinjeno pri povlačenju

Sporo narezivanje navoja


Sporo narezivanje navoja specifikovano sa obuhvatanjem E nije dozovoljeno

6.3.2.2 Ciklus narezivanja konusa


Format

24
0
ZpXp-ravan
G92 X(U)_ Z(W)_ I_ F_ Q_ ;
YpZp-ravan
G92 Y(V)_ Z(W)_ K_ F_ Q_ ;
XpYp-ravan
G92 X(U)_ Y(V)_ J_ F_ Q_ ;
X_,Z_,Y_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u smeru dužine
U_,W_ : rastojanje putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A’ na donjoj slici) u smeru
dužine
Q_: Ugao za pomeranje početnog ugla narezivanja navoja (uvećanje 0.001 stepen)
Važeći opseg podešavanja: 0 do 360 stepeni
R_: visina konusa (R na donjoj slici)
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju

Slika 6.3.2 d Ciklus narezivanja konusnog navoja

24
1
Objašnjenje

Opsezi koraka navoja i ogramičenja vezana za brzinu obrtanja vretena su ista kao ua
narezivanje navoja sa G32.

Slika konusa je određena kooridnatama krajnje tačke konusa (A’) u pravcu sečenja i znakom
visine konusa (obuhvata I, J ili K). Za ciklus na donjoj slici minus znak je dodat visini konusa.

Napomena

Sistem povećanja adrese R za specifikovanje konusa zavisi od sistema uvećanja koji


važi za referente ose. Specifkujte vrednost prečnika na R.

Operacije

Ciklus konusnog sečenja izvodi se preko četiri iste operacije kao i ciklus ravnog sečenja.
Međutim, operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do pozicije dobijene dodavanjem
visine konusa specifikovane koordinate druge ose u ravni (specifikovana X koordinata za ZX
ravan) maksimalnom brzinom.
Operacije 2, 3 i 4 nakon operacije 1 su iste kao i za ciklus ravnog sečenja.

Oprez

Napomene koje važe sa ovo narezivanje navoja su iste kao one za narezivanje u G32.
Međutim, zaustavljanje zadržavanjem dovođenja se izvodi na sledeći način: Zaustavite
nakon završetka putanje 3 ciklusa narezivanja navoja.

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.

Odnos između znaka visine konusa i putanje alata

Putanja alata se određuje prema odnosu između oznake visine konusa (adresa R) i krajnje
tačke sečenja u smeru dužine u apsolutnom ili rastućem programiranju na sledeći način.

24
2
- Otkazivanje režima

Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.

Vremenska konstanta i FL brzina dovođenja za narezivanje navoja


Zakošenje navoja
Povlačenje nakon zakošenja
Promena početnog ugla
Povlačenje nakon ciklusa narezivanja
Sporo narezivanje

Pogledajte stranice na kojima je objašnjeno ciklus narezivanja ravnog navoja

24
3
6.3.3 Ciklus struganja zadnje strane (G94)
6.3.3.1 Ciklus sečenja prednje strane

Format:

G92 X(U)_Z(W)_F_;
X_,Z_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u pravcu zadnje
strane
U_,W_: rastojanje putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A’ na donjoj slici) u pravcu
zadnje strane
F_ : brzina dovođenja pri sečenju

Slika 6.3.3 (e) ciklus sečenja prednje strane

Objašnjenje
Operacije

Ciklus sečenja prednje strane se sastoji iz četiri operacije:


5) Operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do specifikovane kordinate prve
ose u ravni (specifikovana X koordinata u ZX ravni) maksimalnom brzinom
6) Operacija 2 pomera alat do specifikovane kooridnate druge ose u ravni
(specifikovana Z osa za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju. (Alat se
pomera do karajnje tačke sečenja (A’) u pravcu zadnje strane).
7) Operacija 3 pomera alat do početka koordinate prve ose u ravni (početak Z
koordinate za ZX ravan) brzinom dovođenja pri sečenju.
8) Operacija 4 pomera alat do početka kooridnate druge ose u ravni (početak Z
koordinate za ZX ravan) maksimalnom brzinom. (Alat se vraća u početnu tačku
A).

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.

24
4
Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.
6.3.3.2 Ciklus sečenja konusa
Format

ZpXp-ravan
G94 X(U)_ Z(W)_ K_ F_ ;
YpZp-ravan
G94 Y(V)_ Z(W)_ J_F ;
XpYp-ravan
G94 X(U)_ Y(V)_ I_ F_ ;
X_,Z_,Y_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka A na donjoj slici) u pravcu zadnje
strane
U_,W_ : rastojanje putanje do krajnje tačke sečenja (tačka A’ na donjoj slici) u smeru
zadnje strane

R_: visina konusa (R na donjoj slici)


F_ : Brzina dovođenja pri sečenju

Slika 6.3.3 (f) Ciklus sečenja konusa

Objašnjenje
Slika konusa je određena kooridnatama krajnje tačke konusa (A’) u pravcu sečenja zadnje
strane i znakom visine konusa (obuhvata I, J ili K). Za ciklus na donjoj slici minus znak je
dodat visini konusa.

24
5
Napomena

Sistem povećanja parametra I,J, ili K za specifikovanje konusa zavisi od sistema


uvećanja koji važi za referente ose. Specifkujte vrednost prečnika za I, J, K.

Operacije

Ciklus konusnog sečenja izvodi se preko četiri iste operacije kao i ciklus ravnog sečenja.
Međutim, operacija 1 pomera alat od početne tačke (A) do pozicije dobijene dodavanjem
visine konusa specifikovane koordinate prve ose u ravni (specifikovana Z koordinata za ZX
ravan) maksimalnom brzinom.
Operacije 2, 3 i 4 nakon operacije 1 su iste kao i za ciklus ravnog sečenja.

Napomena:
U režimu pojednačnog bloka, operacije 1, 2, 3 i 4 se izvršavaju pritiskom tastera za
pokretanje ciklusa jedanput.

24
6
Odnos između znaka visine konusa i putanje alata
Putanja alata se određuje prema odnosu između znaka visine konusa (parametar I, J, K) i
krajnje tačke sečenja u smeru dužine u apsolutnom ili rastućem programiranju na sledeći
način.

Otkazivanje režima
Da biste otkazali režim prethodno podešenog ciklusa, specifikujte grupu G 01 koda umesto
G90, G92 ili G94.

6.3.4 Kako koristiti prethodno programirane cikluse (G90, G92, G94)

Odgovarajući prethodno podešeni ciklus se bira prema obliku materijala i obliku proizvoda.

Ciklus ravnog sečenja (G90)

24
7
Ciklus konusnog sečenja (G90)

24
8
Ciklus sečenja sa prednje strane (G94)

Ciklus konusnog sečenja sa prednje strane

24
9
6.3.5 Unapred podešeni ciklusi i kompenzacija obima vrha alata
Kada se koristi kompenzacija obima vrha alata, centralna putanja vrha alata i pravac ofseta
su niže prikazani. Na početnoj tački ciklusa, ofset vektor se poništava. Ofset start-up se vrši
za pomeranje od početne tačke ciklusa. Ofset vektor se privremeno ponovo poništava na
povratku do početne tačke ciklusa a ofset se primenjuje ponovo prema sledećoj komandi za
povratak. Pravac ofseta se određuje u zavisnosti od trenutnog obrasca bez obzira na G41 i
G42 režim.
Ciklus sečenja spoljnog /unutrašnjeg prečnika (G90)

Ciklus sečenja zadnje strane (G94)

25
0
Ciklus narezivanja navoja (G92)
Kompenzacija obima vrha alata ne može biti primenjena.
Razlike između CNC i FANUC serija 16i/18i/21i

NAPOMENA
Ovaj CNC je isti kao i kod FANUC serije 16i/18i/21i u ofset pravcu ali se razlikuje od
serija sa putanjom centra obima vrha alata.
- Za ovaj CNC
Operacije ciklusa prethodno podešenih ciklusa se zamenjuju sa G00 ili G01.
U prvom bloku za pomeranje alata sa početne tačke, vrši se start-up. U
poslednjem bloku za povratak alat na početnu tačku ofset se poništava.
- Za FANUC serije 16i/18i/21i
Ova serija se razlikuje od CNC u operacijama u bloku za pomeranje alata od
početne tačke i poslednjeg bloka za povratak na početnu tačku.

Kako se kompenzacija primenjuje na FANUC seriju 16i/18i/21i

6.3.6 Ograničenja vezana za prethodno programirane cikluse

Ograničenja
Modalna

Obzirom da su stavke podataka X(U), Z(W) i R u prethodno podešenim ciklusima su


modalne vrednosti zajendičke za G90, G92 i G94. Iz ovog razloga, ukoliko nova X(U), Z(W) ili
R vrednost nije specifikovana, prethodno specifikovane vrednosti su važeće.

Stoga, kada rastojanje putanje duž Z ose se ne menja kao što je prikazano u primeru
programa ispod, prethodno podešeni ciklus može da bude ponovljen samo specifikovanjem
rastojanja putanje duž X ose.

Primer:
25
1
Ciklus na gornjoj slici je izvršen prema sledećem programu:
N030 G90 U-8.0 W-66.0 F0.4;
N031 U-16.0;
N032 U-24.0;
N033 U-32.0;

Modalne vrednosti koje su zajedničke za prethodno programirane cikluse obrisane kada je


samostalni G kod drugačiji od G04 specifikovan.
Obzirom da režim prethodno podešenog ciklusa nije otkazan specifikovanjem samostalnim G
kodom, prethodno podešeni ciklusi može da se izvrši ponovo specifikovanjem modalnih
vrednosti. Ukoliko modalne vrednosti nisu specifikovane, ne izvode se operacije prema
ciklsuima.
Kada je G04 specifikovano, G04 se izvršava i ne izvodi se prethodno podešeni ciklus.

Blok u kojem je specifikovana komanda u kojoj nema kretanja

U bloku u kojem je specifikovana komanda u kojoj nema kretanja u režimu prethodno


podešenog ciklusa, prethodno podešeni ciklus se takođe izvodi. Na primer, blok sadrži samo
EOB ili blok i kojem ne postoje M, S ili T kodove i komande kretanja su specifkovane u ovom
tipu bloka. Kada je M,S ili T kod specifikovan u režimu prethodno podešenog ciklusa,
odgovarajuće M,S ili T funkcije su izvršene zajedno sa prethodno podešenim ciklusom.
Ukoliko je ovo pogodno, specifikujte grupu 01 G koda (G00 ili G01) osim G90, G92 ili G94 da
biste otkazali režim prethodno podešeog ciklusa i specifikujte M,S ili T kod kao u primeru
programa ispod. Nakon što odgovarajuće M, S ili T funkcije budu izvršene, specifikujte
ponovo prethodno podešeni ciklus.

Primer:
N003 T0101;
:
:
N010 G90 X20.0 Z10.0 F0.2;
N011 G00 T0202; otkazuje režim prethodno podešenog ciklusa.
N012 G90 X20.5 Z10.0;

Komanda odabira ravni

25
2
Specifikujte komandu odabira ravni (G17, G18 il iG19) pre podešavanja prethodno
podešenog ciklusa ili specifkujte u bloku u kojem je prvi prethodno podešeni ciklus
specifikovan.
Ukoliko komanda odabira ravni je specifikovana u režimu prethodno podešenog ciklusa,
komanda je izvršena, ali modalne vrednosti zajendičke za prethodno podešeni ciklus su
obrisane.
Ukoliko osa koja nije u odabranoj ravni je specifikovana oglasiće se alarm PS0330.

Paralelne ose

Kada je korišćen Sistem A, G koda, U, V i W ne mogu biti specifikovane kao paralelne ose.

6.4 Višesturki ponovljivi ciklus

Višestruki ponsvlji ciklus su prethodno podešeni ciklusi koji čine CNC programiranje lakim. Na
primer, podaci o obliku završenog radnog dela opisuju putanju alata za grubu obradu.
Takođe, dostupni su i pretohdno podešeni ciklusi za narezivanje navoja.

Napomena:
3. Oblici koje služe za objašnjenje u ovoj sekciji koriste ZX ravan kao odabranu
ravan, programiranje prečnika za X osu i programiranje obima za Z osu. Kada
progrmairnaje obima se koristi za Z osu, promenite U/2 u U i X/2 u X.
4. Višesturki ponovljivi ciklus može da se izvrši u bilo kojoj ravni (uključujući
paralelne ose za definisane ravni). Kada se koristi Sistem A G koda, U,V i W ne
mogu biti postavljene kao paralelne ose.

6.4.1 Uklanjanje materijala pri struganju (G71)

Postoje dva tipa uklanjanja materijala pri struganju: tip I i tip II. .
Da biste koristili tip II, potrebna je opcija funkcije „multiple repetitive canned cycle 2“

Format:

ZpXp ravan
G71 P(ns) Q(nf) R(u) W(w) I(i) K(k)
D(d) F(f) S(s) T(t)
N(ns);...N(nf): - Komanda pomeranja
između A i B je specifikovana u blokovima
od broja niza ns do nf.
YpZp ravan
G71 P(ns) Q(nf) V(u) U(w) I(k) J(i)
D(d) F(f) S(s) T(t)
N(ns);...N(nf):
d: dubina sečenja
Pravac sečenja zavisi od pvog bloka za program završnog oblika
ns: Broj niza prvog bloka za program završnog oblika
nf: Broj niza poslednjeg bloka za program završnog oblika
25
3
u: Rastojanje završnog dodatka u pravcu druge ose ravni (X osa za ZX ravan)
w: Rastojanje završnog dodatka u pravcu prve ose ravni (Z osa za ZX ravan)
i Rastojanje završnog dodatka pri gruboj obradi u pravcu druge ose ravni (X osa za
ZX ravan)
k: Rastojanje završnog dodatka pri gruboj obradi u pravcu prve ose ravni (Z osa za
ZX ravan)
f,s,t: svaka F, S il iT funkcija koja je sadržana u blokovima ns do nf u ciklusu e
ignorisana i F, S, ili T funkcija u ovom G71 bloku je efektivna

Jedinica Prečnik/obim Znak


programiranja
d Zavisi od uvećanja sistema za Progrmiranje Nije potreban
referentnu osu prečnika
u Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
drugu osu u ravni
w Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
prvu osu u ravni
i Zavisi od uvećanja sistema za Progrmiranje Nije potreban
referentnu osu prečnika
k Zavisi od uvećanja sistema za Progrmiranje Nije potreban
referentnu osu prečnika

Slika 6.4.1 (a) Putanja sečenja pri grubom ciklusu sečenja spoljašnjeg prečnika bez
grubog sečenja završnog dodatka (tip I)
25
4
Slika 6.4.1 (b) Putanja sečenja pri grubom ciklusu sečenja spoljašnjeg prečnika sa
grubim sečenjem završnog dodatka (tip I)

Objašnjenje
Operacije

Ukoliko ciljana figura prolazi kroz AA’ i B u ovom slučaju je dato programom, radni deo se
odseca dubinom sečenja d. Putanja obrade zavisi da li je završni dodatak za grubu obradu
specifkovan.

1) kada završni dodatak za grubo sečenje nije specifikovan


Sečenje se izvodi prema dubini sečenje d sa završnim dodatkom u/2 i w ostavljeim a
grubo sečenje kao završno se izvodi prema progrmau ciljne figure nakon poslednje obrade.
2) kada završni dodatak za grubo sečenje jeste specifikovan
Sečenje se izvodi prema dubini sečenja d sa dodacima sečenja u/2+i i W+k
ostavljenim a alat se vraća na početnu tačku (A) nakon što je poslednje sečenje izvršeno.
Zatim, grubo sečenje kao završno se izvodi zajedno sa ciljanim oblikom sa ciljem uklanjanja
i i k.

Po završetku grube obrade kao završne, blok koji se nalazi do niza blokova specifikovanih sa
Q se izvršava.

Napomena

1. F,S i T funkcije koje su specifikovane za komandu pomeranja između tačaka A i

25
5
B su neefektivne i one specifikovane u bloku G71 ili prethodnim bloku su
efektivne. M i druge pomoćne funkcije se tretiraju na isti način kao i F,S i T
funkcije.

2. Sa opcijom odabrane konstantne kontrole brzine ppvršine, G96 ili G97, komanda
specifikovana u komandi pokreta između tačaka A i B su neefektivne, a one
specifikovane u bloku G71 ili prethodnom bloku su efektivne.


Količina udaljavanja (e)

Količina udaljavanja (e) je podešena u parametru 5133.

Programirani
Br. Jedinica znak
Prečnik/obim
Zavisi od uvećanja sistema za potreban
5133
referentnu osu

Ciljani oblik
Šabloni

Sledeća četiri šablona sečenja se uzimaju u obzir. Svi ovi ciklusi sečenja seku radni deo sa
pomeranjem alata paralelno sa prvom osom u ravni (Z osa za ZX ravan). Oznake u i w su
sledeće:

Slika 6.4.1 (b) četiri šablona ciljanih oblika

25
6
Ograničenje

4) Za U(+), oblik za koji je pozicija viša nego specifikovana početna tačka ciklusa ne
može biti obrađivan.
Za U(’), oblik za koji je pozicija niža nego specifikovana početna tačka ciklusa ne
može biti obrađivan.

5) Za tip I, oblik mora pokazivati jednako uvećavanje ili smanjenje duž prve i druge ose u
ravni.

6) Za tip II, oblik mora pokazati jednako uvećanje ili smanjenje duž prve ose u ravni.

Početni blok

U početnom bloku programa za ciljani oblik (blok sa brojem niza ns u kojem je putanja između
A i A’ određena), G00 ili G01 mora biti određen. Ukoliko nije određen, alarm PS0065 se
oglašava.
Kada je G00 specifikovan, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu pozicioniranja. Kada se
G01 specifikuje, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu linearne interpolacije.
U ovom početnom bloku odaberite tip I ili II.

Funkcije provere

Tokom rada ciklusa uvek se vrši provera da li ciljani oblik pokazuje jednolično povećanje ili
smanjenje.

NAPOMENA
Kada se primeni kompenzacija obima vrha alata, ciljani oblik na koji
se kompenzacija primenjuje se proverava.

Sledeće provere takođe se vrše.

Provera Odgovarajući parametar


Proverava da li je blok sa brojem niza Omogućeno kada je bit 2 (QSR)
specifikovan parametrom Q sadržan u parametra broj 5102 podešen na 1.
programu pre početka operacije ciklusa.
Proverava ciljni oblik pre početka ciklusa. Omogućeno kada je bit 2 (FCK)
(Takođe proverava da je blok sa brojem parametra broj 5104 podešen na 1.
niza određen na adresi Q sadržan).

25
7
Tipovi I i II
Odabir tipa I ili II

Za G71 tu su tipovi I i II.


Kada ciljni oblik ima udubljenja koristite tip II.
Operacija udaljavanja nakon grubog sečenja u pravcu prve ose u ravni (Z-osa za ZX ravan)
razlikuje se između tipova I i II. Sa tipom I, alat se udaljava ka smeru od 45 stepeni. Sa tipom
II, alat seče radni deo duž ciljnog oblika. Kada ciljni oblik nema udubljenja, odredite željenu
operaciju udaljavanja i odaberite tip I ili II.

NAPOMENA
Za upotrebu tipa II, prethodno definisani ciklusi višestrukog ponavljanja II opcija je
potrebna.

Odabir tipa I ili II

U početnom bloku za ciljni oblik (ns broj niza), odaberite tip I ili II.

3) Kada se odabere tip I


Odredite drugu osu u ravni (X osa za ZX ravan). Nemojte određivati prvu osu u ravni
(Z-osa za ZX ravan).

4) Kada se odabere tip II


Odredite drugu osu u ravni (X osa za ZX ravan) i prvu osu u ravni (Z osa za ZX ravan).
Kada želite da koristite tip II bez pomeranja alata duž prve ose u ravni (Z osa za ZX
ravan), odredite program uvećavanja sa distancom putanje 0 (W0 za ZX ravan).

Tip I

5) U bloku sa ns brojem niza samo druga osa u ravni (X- osa(U-osa) za ZX ravan) mora
biti određena.

Primer
ZX ravan
G71 V10.0 R5.0 ;
G71 P100 Q200....;
N100 X(U)_ ; (Odredite samo drugu osu u ravni)
:;
:;
N200…………;

25
8
6) Oblik duž putanje A’-B mora pokazivati monotono uvećanje ili smanjenje u pravcima
obe ose koje formiraju ravan (Z- osa i X-osa za ZX ravan). Ne sme posedovati bilo
kakva udubljenja kao što je prikazano na donjoj slici.

Slika 6.4.1 (c) Oblik koji ne pokazuje jednolično uvećanje ili smanjenje (tip I)

OPREZ
Ukoliko oblik ne pokazuje jednoličnu izmenu duž prve ili druge ose u ravni, alarmi
PS0064 ili PS0329 se oglašavaju. Ukoliko pomeranje ne pokaže jednolično kretanje,
već je malo i ne može biti određeno da kretanje nije opasno, dozvoljena
visina može biti određena u parametrima broj 5145 i 5146 za određivanje toga da
se alarm ne oglašava u ovom slučaju.

7) Udaljavanje alata ka smeru od 45 stepeni u brzini dovođenja nakon grubog sečenja.

Slika 6.4.1 (d) Sečenje u pravcu od 45 stepeni (tip I)

8) Odmah nakon poslednjeg sečenja, grubo sečenje se vrši kao završno duž ciljnog
oblika. Bit 1 (RF1) parametra broj 5105 može biti podešen na 1 tako da se grubo
sečenje kao završno ne izvrši. Kada je specifikovano grubo sečenje završnog dodatka,
grubo sečenje kao završno se izvodi.

25
9
Tip II

Slika 6.4.1 (e) Putanja sečenja kod uklanjanja materijala prilikom struganja (tip II)

Kada ciljni oblik prolazi kroz A, A’ i B ovaj red dat je programom za željeni oblik kao što je
prikazani na slici, specifična oblast se uklanja putem d (dubina sečenja), uz završnu obradu
određenu od strane u/2 i w levo. Tip II razlikuje se od tipa I u sečenju radnog dela duž
oblika nakon grubog sečenja u smeru prve ose u ravni (Z-osa za ZX ravan).

Putanja obrade emenja na sledeći način u zavisnosti od toga da li je speicikovan završni


dodazak za grubu obradu.

1) Kada završni dodatak za grubo sečenje nije specifikovan


Sečenje se izvodi prema dubini sečenja d sa zavšrnim dodacima u/2 i i ostavljenim a alat
se vraća do početne tačke (A) nakon što je poslednje sečenje izvršeno (pretpostavlja se
jednog udubljenja jer Pn - Pm je paralelno Z osu na gornjoj slici i zona je siečena). Tada se
izvodi gruba obrada kao završna u odnosu na program završnog oblika saostavjenim
završnim dodacima u/2 i w.

2) Kada završni dodatak za grubo sečenje nije specifikovan


Sečenje se izvodi prema dubini sečenja d sa zavšrnim dodacima u/2+i i w+k
ostavljenim a alat se vraća do početne tačke (A) nakon što je poslednje sečenje izvršeno.
Tada se izvodi gruba obrada kao završna zajedno sa ciljnim oblikom radi uklanjanja završnih
dodataka i i k.

Nakon završetka grube obrade blok do niza bloka specifikoovanog sa Q se izvršava.

Tip II razlikuje se od tipa I u sledećim tačkama:

26
0
2) U bloku sa ns brojem niza, dve ose koje formiraju ravan (X osa (U osa) i Z osa (W osa)
za ZX ravan) moraju biti određene. Kada želite da koristite tip II bez pomeranja alata
duž Z ose u ZS ravni u prvom bloku, odredite W0.

Primer
ZX ravan
G71 V10.0 R5.0;
G71 P100 Q200.......;
N100 X(U)_ Z(W)_ ; (specifikuje dve ose koje formiraju ravan.)
:;
:;
N200…………;

(2) oblik ne mora da pokaže monotoni porast ili smanjenje u pravcu druge ose u ravni (X osa
za ZX ravan) i može da ima konkavne delove (udubljenja).

Slika 6.4.1 (g) Oblik ima udubljenja (tip II)

Oblik mora da pokaže monotonu promenu u pravcu prve ose u ravni (Z osa za ZX ravan)
Sledeći oblik ne može da se dobije obradom.

Slika 6.4.1 (h) Oblik koji ne može da bude dobijen obradom (tip II)

Oprez!
Za oblik duž kojeg se alat pomera unazad zajedno sa prvom osom u ravni tokom operacije
sečenja (uključujući najvišu tačku u komandi luka) alat za sečenje može da dodiruje radni
deo. Iz ovog razloga, za oblik koji ne prikazuje monotonu promenu, oglašava se alarm
26
1
POS0064 ili PS0329. Ukoliko kretanje ne prikazuje monotonu promenu ali je ona veoma mala
tada se može odrediti da kretanje nije opasno. Ipak, dozvoljena količina ovakvog kretanja
može da bude specifikovana u parametru 5145 da bi se specifikovalo da se alarm ne oglasi u
tom slučaju.

Prvi deo sečenja ne mora da bude vertikalan. Bilo koji oblik je dozvoljen ukoliko se
promena koja je monotona prikazuje u pravcu prve ose u ravni (Z osa u ZX ravni).

Slika 6.4.1 (i) Oblik koji može da se dobije obradom (tip II)

(3) Nakon struganja, alat seče radni deo zajedno sa njegovim oblikom i udaljava se putanjom
dovođenja pri sečenju

Slika 6.4.1 (j) Sečenja duž oblika radnog dela

Udaljavanje e nakon sečenja je postavljeno u parametru 5133, kada se pomeranje vrši od


donje strane, alat se udalja pod uglom od 45°.

26
2
Slika 6.4.1 (k) Udaljavanje od donje strane u pravcu pod 45 stepeni

(4) Kada je pozicija paralelna sa prvom osom u ravni (Z osa za ZX osu) specifikovana u bloku
programa za ciljni oblik, pretpostavlja se da je u pitanju dno udubljenja.

(5) Nakon što se sva gruba sečenja okončaju, zajedno sa prvom osom u ravni (Z osa za ZX
ravan) alat se privremeno vraća na početnu tačku ciklusa. U tom slučaju, kada postoji pozicija
čija je visina jednaka visini početne tačke, alat prolazi kroz tu tačku u poziciji dobijenoj
dodavanjem dubine sečenja d do pozicije oblika i vraća u početnu tačku.
Tada, grubo sečenje se izvodi kao završno zajedno sa ciljnim oblikom. U tom trenutku, alat
prolazi kroz tačku u dobijenoj poziciji (do one kojoj je dubina sečenja d dodata) nakon čega
se vraća u početnu tačku.
Bit 2 (RF2) parametra 5105 može da bude podešen na 1 tako da se grubo sečenje kao
završno ne izvodi.


Slika 6.4.1 Operacija udaljavanja kada se alat vraća u početnu tačku (tip II)

(6) Redosled i putanja za grubo sečenje udubljenja


Grubo sečenje se izvršava po sledećem redosledu:
c) Kada oblik prikazuje monotono smanjenje duž prve ose u ravni (Z osa za ZX ravan)

26
3
Slika 6.4.1 (m) Redosled grubog sečenja u slučaju monotonog smanjenja (tip II)
d) Kada oblik prikazuje monotono povećaje duž prve ose u ravni (Z osa za ZX ravan)

Slika 6.4.1 (n) Slika 6.4.1 (m) Redosled grubog sečenja u slučaju monotonog
povećanja (tip II)

Putanja pri grubom sečenju je prikazana ispod

26
4
Slika 6.4.1 (o) Putanja sečenja za višestruka udubljena (tip II)

Sledeća slika pokazuje kako se alat kreće nakon grubog sečenja udubljenja u detaljima.

Slika 6.4.1 (p) Detalji kretanja nakon sečenja udubljenja (tip II)

Isecite radni deo brzinom dovođenja i udaljite alat pod uglom od 45 stepeni (operacija 19)
Zatim, pomerite se na visinu tačke D maksimalnom brzinom (Operacija 20)
Zatim, pomerite se u poziciju visine g ispred tačke D (Operacija 21)
Konačno, pomerite se do tačke D, brzinom dovođenja pri sečenju.

Rastojanje g do početne pozicije sečenja je podešeno parametrom 5134.


Za poslednje udubljenje, nakon obrade dna, alat se udaljava pod uglom od 45 stepeni i vraća
se na početnu poziciju maksimalnom brzinom (operacije 34 i 35).

Oprez!
2. Ovaj CNC se razlikuje od Fanuc serije 16i/18i/21i pri obradi udubljenja
Alat prvo seče najbliže udubljenje početnoj tački. Nakon što je obrada prvog udubljenja
završena, alat se kreće do najbližeg sledećeg udubljenja i počinje obradu.
2. Kada oblik psoeduje udubljenje, potrebno je generalno specifikovati vrednost od 0 za
w (završni dodatak). U suprotnom alat može da ošteti zid sa strane. 
26
5
Kompenzacija obima vrha alata

Kada je ovaj ciklus specifikovan u režimu kompenzacije obima vrha alata, ofset je
privremeno otkazan tokom kretanja ka početnoj tački. P se izvršava u prvom bloku. Offset je
privremeno otkazan ponovo na povratku u početnu tačku nakon prekidanja operacije u okviru
ciklusa. Pokretanje se ponovo izvodi i skladu sa komandom sledećeg kretanja. Ova operacija
je prikazana na slici ispod.

Ova operacija ciklusa se izvodi prema obliku određenom kompenzacionom putanjom obima
vrha alata kada je ofset vektor 0 u početnoj tački A i pokretanje se vrši u bloku između putanja
A i A’.

26
6
Slika 6.4.1 (q) Putanja kada je primenjena kompenzacija obima vrha alata

Napomena:
Da biste izvršili obradu udubljenja u režimu kompenzacije obima vrha alata,
specifikujte linearni blok A-A’ vanradnog dela i specifikujte oblik trenutnog udubljenja. Ovo
sprečava da udubljenje bude previše izdubljeno.

6.4.2 Uklanjanje materijala pri struganju (G72)

Ovaj ciklus je isti kao G71 izuzev što se sečenje obavla operacijom paralenom sa drugom
osom u ravni (X osa za ZX ravan).

Format:

ZpXp ravan
G72 P(ns) Q(nf) U(u) W(w) I(i) K(k)
D(d) F(f) S(s) T(t)
N(ns);...N(nf): - Komanda pomeranja
između A i B je specifikovana u blokovima
od broja niza ns do nf.
YpZp ravan
G72 P(ns) Q(nf) V(w) W(u) J(k) K(i)
D(d) F(f) S(s) T(t)
N(ns);...N(nf):
d: dubina sečenja
Pravac sečenja zavisi od pravca AA’
ns: Broj niza prvog bloka za program završnog oblika
nf: Broj niza poslednjeg bloka za program završnog oblika
u: Rastojanje završnog dodatka u pravcu druge ose ravni (X osa za ZX ravan)
26
7
w: Rastojanje završnog dodatka u pravcu prve ose ravni (Z osa za ZX ravan)
i Rastojanje završnog dodatka pri gruboj obradi u pravcu druge ose ravni (X osa za
ZX ravan)
k: Rastojanje završnog dodatka pri gruboj obradi u pravcu prve ose ravni (Z osa za
ZX ravan)
f,s,t: svaka F, S il iT funkcija koja je sadržana u blokovima ns do nf u ciklusu e
ignorisana i F, S, ili T funkcija u ovom G72 bloku je efektivna

Jedinica Prečnik/obim Znak


programiranja
d Zavisi od uvećanja sistema za Programiranje Nije potreban
referentnu osu prečnika
u Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
drugu osu u ravni
w Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
prvu osu u ravni
i Zavisi od uvećanja sistema za Progrmiranje Nije potreban
referentnu osu prečnika
k Zavisi od uvećanja sistema za Progrmiranje Nije potreban
referentnu osu prečnika

26
8
Slika 6.4.2 (r) Putanja sečenja pri uklanjanju materijala sa prednje strane (tip I)

Objašnjenje
Operacije
Kada ciljna figura prolazi kroz A, A’ i B u ovom redosledu i dato je programom, specifikovana
oblast se uklanja sa d (dubina sečenja), sa završnim dodatkom specifikovanim sa u/2 i w
ostavljenim.

NAPOMENA
5. F, S i T funkcije koje su specifikovane u komandi pomeranja između tačaka A
i B su neefektivne a one specifikovane u G72 bloku ili prethodnom bloku su
efektivne. M i druga pomoćna funkcija se tretiraju na isti način kao i F, S i T
funkcije.
6. Kada se opcija kontrole brzine konstantne površine odabere, G96 ili G97
komanda određena u komandi pomeranja između tačaka A i B je neefektivna
a ona određena u G72 bloku ili prethodnom bloku je efektivna.

Količina udaljavanja (e)

Količina udaljavanja (e) je podešena u parametru 5133.

Programirani
Br. Jedinica znak
Prečnik/obim
Zavisi od uvećanja sistema za potreban
5133
referentnu osu
26
9
Ciljani oblik
Šabloni

Sledeća četiri šablona sečenja se uzimaju u obzir. Svi ovi ciklusi sečenja seku radni deo sa
pomeranjem alata paralelno sa drugom osom u ravni (X osa za ZX ravan). Oznake u i w su
sledeće:

Slika 6.4.2 (r) Znaci vrednosti određenih za U i W kod uklanjanja materijala pri obradi spoljne
strane

27
0
Ograničenje

4) Za W(+), oblik za koji je pozicija veća nego početna tačka ciklusa specifikovana ne
može biti obrađivan.
Za W(-), oblik za koji je pozicija niža nego što je početna tačka ciklusa specifikovana,
ne može biti obrađivan.

5) Za tip I, oblik mora pokazivati monotono uvećavanje ili smanjenje duž prve i druge
ose u ravni.

6) Za tip II, oblik mora pokazati monotono uvećanje ili smanjenje duž prve ose u ravni.

Početni blok

U početnom bloku programa za ciljani oblik (blok sa brojem niza ns u kojem je putanja
između A i A’ određena), G00 ili G01 mora biti određen. Ukoliko nije određen, alarm PS0065
se oglašava.

Kada je G00 specifikovan, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu pozicioniranja. Kada se
G01 specifikuje, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu linearne interpolacije.
U ovom početnom bloku odaberite tip I ili II.

Funkcije provere

Tokom rada ciklusa uvek se vrši provera da li ciljani oblik pokazuje monotono povećanje ili
smanjenje.

NAPOMENA
Kada se primeni kompenzacija obima vrha alata, ciljani oblik na koji
se kompenzacija primenjuje se proverava.

Sledeće provere takođe se vrše.

Provera Odgovarajući parametar


Proverava da li je blok sa brojem niza Omogućeno kada je bit 2 (QSR)
specifikovan adresom Q sadržan u parametra broj 5102 podešene 1.
programu pre početka operacije ciklusa.
Proverava ciljni oblik pre početka ciklusa. Omogućeno kada je bit 2 (FCK)
(Takođe proverava da je blok sa brojem parametra broj 5104 podešen na 1.
niza određen na adresi Q sadržan).

27
1
Tipovi I i II
Odabir tipa I ili II

Za G72 tu su tipovi I i II.


Kada ciljni oblik ima udubljenja koristite tip II.
Operacija udaljavanja nakon grubog sečenja u pravcu druge ose u ravni (X-osa za ZX ravan)
razlikuje se između tipova I i II. Sa tipom I, alat se udaljava u smeru od 45 stepeni. Sa tipom
II, alat seče radni deo duž ciljnog oblika. Kada ciljni oblik nema udubljenja, odredite željenu
operaciju udaljavanja i odaberite tip I ili II.

Odabir tipa I ili II

U početnom bloku za ciljni oblik (ns broj niza), odaberite tip I ili II.

3) Kada se odabere tip I


Odredite prvu osu u ravni (Z osa za ZX ravan). Nemojte određivati drugu osu u ravni
(X-osa za ZX ravan).

4) Kada se odabere tip II


Odredite drugu osu u ravni (X osa za ZX ravan) i prvu osu u ravni (Z osa za ZX ravan).
Kada želite da koristite tip II bez pomeranja alata duž druge ose u ravni (X osa za ZX
ravan), odredite program uvećavanja sa rastojanjem putanje 0 (U0 za ZX ravan).

Tip I

G72 se razlikuje od G71 u sledećim tačkama:

3) G72 seče radni deo sa pokretnim alatom paralelno sa drugom osom u ravni (X osa u
ZX ravni).
4) U početnom bloku programa za ciljani oblik (blok sa ns brojem niza), samo prva osa u
ravni (Z osa (W-osa) za ZX ravan) mora biti određena.

Tip II

G72 se razlikuje od G71 u sledećim tačkama:

5) G72 seče radni deo sa pokretnim alatom paralelno sa drugom osom u ravni (X osa u
ZX ravni).
6) Oblik ne mora da pokazuje monotono uvećanje ili smanjenje u pravcu prve ose u ravni
(Z osa za ZX ravan) a može biti konkavan (udubljenja). Oblik mora pokazati
monotonu izmenu u smeru druge ose u ravni (X osa za ZX ravan).
7) Kada je pozicija paralelna sa drugom osom u ravni (X osa za ZX ravan) određena je u
bloku u programu za ciljani oblik, pretpostavlja se da je na dnu udubljenja.
8) Nakon što se završi grubo sečenje duž druge ose u ravni (X osa za ZX ravan), alat se
privremeno vraća u početnu tačku. Zatim se vrši grubo sečenje kao završno.

27
2
Kompenzacija obima vrha alata
Vidi strane na kojima je objašnjeno za G71.

6.4.3 Ponavljanje šablona (G73)

Ova funkcija omogućava sečenje fiksiranih šablona sa ponavljanjem pri čemu se šablon
pomera bit po bit. Sa ovim ciklusom sečenja moguće je efektivno iseći radni deo čiji grubi oblik
je već izrađen grubom obradom.

Format
ZpXp ravan
G73 P(ns) Q(nf) U(u) W(w) I(i) K(k)
D(d) F(f) S(s) T(t)
N(ns);...N(nf): - Komanda pomeranja
između A i B je specifikovana u blokovima
od broja niza ns do nf.

YpZp ravan
G72 P(ns) Q(nf) V(w) W(u) J(k) K(i)
D(d) F(f) S(s) T(t)
N(ns);...N(nf):
i: Rastojanje udaljavanja u pravcu druge ose u ravni (X osa za ZX ravan)
k: Rastojanje udaljavanja u pravcu prve ose u ravni (X osa za ZX ravan)
d: Broj odeljenja
Ova vrednost je ista kao brojanje ponavljanja za grubo sečenje
ns: Broj niza prvog bloka za program završnog oblika
nf: Broj niza poslednjeg bloka za program završnog oblika
u: Rastojanje završnog dodatka u pravcu druge ose ravni (X osa za ZX ravan)
w: Rastojanje završnog dodatka u pravcu prve ose ravni (Z osa za ZX ravan)
f,s,t: svaka F, S il iT funkcija koja je sadržana u blokovima između nizova blokova ns i nf
je ignorisana a F, S, ili T funkcije u ovom G73 bloku su efketivne

Jedinica Prečnik/obim Znak


programiranja
i Zavisi od uvećanja sistema za Programiranje Potreban
referentnu osu prečnika
k Zavisi od uvećanja sistema za Progrmiranje Potreban
referentnu osu prečnika
u Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
drugu osu u ravni
w Zavisi od uvećanja sistema za Zavisi od Potreban
referentnu osu programiranja
prečnika/obima za
prvu osu u ravni

27
3
Slika 6.4.3 (t) Putanja sečenja pri ponavljanju šablona

Objašnjenje
Operacije

Kada ciljna figura prolazi kroz A, A’ i B u ovom redosledu i dato je programom, grubo sečenje
se izvodi specifikovan broj puta, sa završnim dodatkom specifikovanim sa u/2 i w
ostavljenim.

Napomena
3. Nakon što se ciklus operacije prekine, alat se vraća u tačku A
4. F,S i T funkcije koje su specifikovane za komandu pomeranja između tačaka A i B su
neefektivne i one specifikovane u bloku G73 ili prethodnim bloku su efektivne. M i
druge pomoćne funkcije se tretiraju na isti način kao i F, S i T funkcije.

Šabloni ciljane figure

Kao i u slučaju G71, postoje četiri ciljana šablona oblika. Budite oprezni kada su u pitanju
znaci u, w, i i k kada programirate ovaj ciklus.

Početni blok

U početnom bloku programa za ciljani oblik (blok sa brojem niza ns u kojem je putanja
između A i A’ određena), G00 ili G01 mora biti određen. Ukoliko nije određen, alarm PS0065
se oglašava.
Kada je G00 specifikovan, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu pozicioniranja. Kada se
G01 specifikuje, sečenje duž putanje A-A’ se vrši u režimu linearne interpolacije.

27
4
Funkcija provere

Sledeće provere se vrše.

Provera Odgovarajući parametar


Proverava da li je blok sa brojem niza Omogućeno kada je bit 2 (QSR)
specifikovan parametrom Q sadržan u parametra broj 5102 podešen na 1.
programu pre početka operacije ciklusa.

Kompenzacija obima vrha alata

Kao i kod G71, ova operacija ciklusa se izvodi prema obliku određenom kompenzacionom
putanjom obima vrha alata kada je ofset vektor 0 u početnoj tački A i pokretanje se vrši u
bloku između putanja A i A’.

6.4.4 Ciklus završne obrade

Nakon grubog sečenja sa G71, G72 ili G73, sledeća komanda omogućava završnu obradu.

Format

G70 P(ns) Q(nf)


ns: Broj niza prvog bloka za program završnog oblika
nf: Broj niza poslednjeg bloka za program završnog oblika

Objašnjenje
Operacije

Blokovi sa brojevima nizova ns do nf u programu za ciljani oblik se izvršavaju za završnu


obradu. F,S,T i M kao i druge pomoćne funkcije specifikovane u G71, G72 ili G73 bloku su
ignorisane a F, S, T, M i druge pomoćne funkcije specifikovane u blokovima sa narednim
brojevima ns do nf su efektivne.
Kada se ciklus operacije prekine, alat se vraća u početnu tačku maksimalnom brzinom i
sledeći G70 blok ciklus se očitava.

Funkcija provere ciljanog oblika

Sledeće provere se mogu načiniti

Provera Odgovarajući parametar


Proverava da li je blok sa brojem niza Omogućeno kada je bit 2 (QSR)
specifikovan parametrom Q sadržan u parametra broj 5102 podešen na 1.
programu pre početka operacije ciklusa.

Skladištenje P i Q blokova

27
5
Kada se izvodi grubo sečenje sa G71, G72 ili G73, do tri memorijske adrese P i Q blokova se
čuvaju. Ovako, blokovi označeni sa P i Q se odmah pronalaze po izvršenju G70 bez
pretraživana memorije od počeka. Nakon što su neki od G71, G72 ili G73 ciklusa grubog
sečenja izvršeni, ciklusi završne obrade mogu da budu izvršeni od strane G70. Tada, za
četvrti i naredne cikluse grubog sečnja, vreme ciklusa je duže jer memorija traži P i Q
blokove.

Primer
G71 P100 Q200 ...;
N100 ...;
...;
...;
N200 ...;
G71 P300 Q400 ...;
N300 ...;
...;
...;
N400 ...;
...;
...;
G70 P100 Q200 ; (Izvršava se bez traženja za prva
tri ciklusa)
G70 P300 Q400 ; (Izvršava se nakon traženja
četvrtog i narednih ciklusa)

Napomena
Memorijske adrese P i Q blokova uskladištene tokom ciklusa grubog sečenja sa G71, G72 ili
G73 se brišu nakon izvršenja G70.
Sve sačuvane memorijske adrese P i Q blokova se takođe brišu resetovanjem.

Povratak na početnu tačku ciklusa

U ciklusu završne obrade nakon što je alat isekao radni deo do krajnje tačke ciljane figure, on
se vraća na početnu tačku ciklusa maksimalnom brzinom.

Napomena

Alat se uvek vraća u početnu tačku ciklusa režimom nelinaernog pozicioniranja bez obzira na
podešavanje bita 1 (LRP) paramtra 1401.
Pre izvršenja ciklusa završne obrade za ciljani oblik sa ubuljenjima obrađenim G71 ili G72,
proverite da radni deo ne ometa vraćanja alata kada se vraća od ciljnog oblika do početne
tačke ciklusa.

Kompenzacija obima vrha alata

27
6
Kao i kod G71, ova operacija ciklusa se izvodi prema obliku određenom kompenzacionom
putanjom obima vrha alata kada je ofset vektor 0 u početnoj tački A i pokretanje se vrši u
bloku između putanja A i A’.

Primer

(Prečnik prikazan na X osi, metričke dimenzije)

N011 G50 X220.0 Z190.0 ;


N012 G00 X176.0 Z132.0 ;
N013 G72 P014 Q019 U4.0 W2.0 D7000 F0.3 S550 ;
N014 G00 Z56.0 S700 ;
N015 G01 X120.0 W14.0 F0.15 ;
N016 W10.0 ;
N017 X80.0 W10.0 ;
N018 W20.0 ;
N019 X36.0 W22.0 ;
N020 G70 P014 Q019

Pramatar 5133=0 (udaljavanje)


Zavrni dodatak (4.0 u prečniku u pravcu X ose, 2.0 u pravcu Z ose)
27
7
(Prečnik prikazan na X osi, metričke dimenzije)

N010 G50 X260.0 Z220.0 ;


N011 G00 X220.0 Z160.0 ;
N012 G73 U14.0 W14.0 R3 ;
N013 G73 P014 Q019 U4.0 W2.0 F0.3 S0180 ;
N014 G00 X80.0 W-40.0 ;
N015 G01 W-20.0 F0.15 S0600 ;
N016 X120.0 W-10.0;
N017 W-20.0 S0400 ;
N018 G02 X160.0 W-20.0 R20.0 ;
N019 G01 X180.0 W-10.0 S0280 ;
N020 G70 P014 Q019 ;

27
8
6.4.5 Ciklus bušenja unutrašnje strane sa prekidima (G74)

Ovaj ciklus omogućava lomljenje strugotine pri obradi spoljnog prečnika. Ukoliko se druga
osa ravni (X osa (U-osa) za ZX ravan) i adresa P izostave, operacija se vrši samo duž prve
ose u ravni (Z-osa za ZX ravan), to jest, ciklus bušenja unutrašnje strane sa prekidima se vrši.

Format

ZpXp ravan
G74X(U)_ Z(W)_ I(i) K(k) D(d) F (f ) ;

YpZp ravan
G74X(U)_ Z(W)_ J(k) K(i) D(d) F (f ) ;

XpYp ravan
G74X(U)_ Y(V)_ I(k) J(i) D(d) F (f ) ;

X_,Z_ : koordinata druge ose u ravni (X osa za ZX ravan) na tački B i koordinata


prve ose u ravni (Z osa za ZX ravan) na tački C
U_,W_: distanca kretanja duž druge ose u ravni (U za ZX ravan) od tačke A do B
Distanca kretanja duž prve ose u ravni (W za ZX ravan) od tačke A do C
϶J : distanca kretanja u smeru druge ose u ravni (X-osa za ZX ravan)
϶L : Dubina sečenja u smeru prve ose u ravni (Z-osa za ZX ravan)
϶E : Razdaljina oslobađanja alata pri dnu sečenja
f : brzina dovođenja

Programiranje
Jedinica Oznaka
prečnika/obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje Nije potrebno
϶J
referentnu osu. obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje Nije potrebno
϶L
referentnu osu. obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje
϶E NAPOMENA 1
referentnu osu. obima

27
9
NAPOMENA
3. Obično se pozitivna vrednost određuje za ϶E. Kada se X (U) i ϶i izbace,
odredite vrednost oznakom koja ukazuje na pravac u kojem alat treba da se
udaljava.
4. Decimalne tačke ne mogu se unositi za P (϶i) i Q (϶k).

Slika 6.4.5 (a) Putanja sečenja u ciklusu bušenja unutrašnje strane sa prekidima

Objašnjenje
Operacije

Operacija ciklusa sečenjem putem ϶k i vraćanje putem e se ponavljaju. Kada sečenje


dostigne tačku C, alat se povlači putem ϶d. Zatim, alat se vraća maksimalnom brzinom,
prelazi na pravac tačke B putem ϶i i ponovo vrši sečenje.

NAPOMENA
3. Iako se e i ϶d specifikuju od strane istog parametra, njihovo značenje se
određuje specifikovanjem X, Y ili Z ose. Kada je osa specifikovana, koristi se
϶d.
4. Ciklus obrade se vrši putem G74 komande uz određivanje ose.

28
0
Vraćanje udaljavanjem
Udaljavanje je podešeno parametrom 5133
Programirani
Br. Jedinica znak
prečnik/obim
Zavisi od sistema uvećanja za Progrmairanje Nije
5141
referentnu osu obima potreban

Kompenzacija obima vrha alata


Kompenzacija obima vrha alata ne može biti primenjena.

6.4.6 Ciklus bušenja po spoljnom/unutrašnjem prečniku (G75)

Ovaj ciklus je isti kao i G74 osim što druga osa u ravni (X osa za ZX ravan) menja mesta sa
prvom osom u ravni (Z osa za ZX ravan). Ovaj ciklus omogućuje lomljenje strugotina pri
obradi unutrašnje strane. Takođe omogućava izradu žljebova u odsecanje (kada se Z osa (W
osa) i Q izostave za prvu osu u ravni).

ZpXp ravan
G75X(U)_ Z(W)_ I(i) K(k) D(d) F (f ) ;

YpZp ravan
G75X(U)_ Z(W)_ J(k) K(i) D(d) F (f ) ;

XpYp ravan
G75X(U)_ Y(V)_ I(k) J(i) D(d) F (f ) ;
X_,Y_,Z_ : koordinata druge ose u ravni (X osa za ZX ravan) na tački B i
koordinata prve ose u ravni (Z osa za ZX ravan) na tački C
U_,V, W_: distanca kretanja duž druge ose u ravni
(U za ZX ravan) od tačke A do B
Distanca kretanja duž prve ose u ravni (W za ZX ravan) od tačke A do C
϶J : distanca kretanja us meru druge ose u ravni (X-osa za ZX ravan)
϶L : Dubina sečenja u smeru prve ose u ravni (Z-osa za ZX ravan)
϶d : Razdaljina oslobađanja alata pri dnu sečenja
f : brzina dovođenja

Programiranje
Jedinica Oznaka
prečnika/obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje Nije potrebno
϶J
referentnu osu. obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje Nije potrebno
϶L
referentnu osu. obima
Zavisi od rastućeg sistema za Programiranje
϶E NAPOMENA
referentnu osu. obima

28
1
NAPOMENA
Odredite pozitivnu vrednost za ϶E. Kada se (W) i ϶k ispuste, odredite vrednost sa
oznakom koja ukazuje na pravac u kojem se alat povlači.

Slika 6.4.6 (b) Ciklus bušenja po spoljnom/unutrašnjem prečniku

28
2
Objašnjenje
Operacije

Operacija ciklusa sečenja putem ϶i a vraćanjem putem e se ponavlja.


Kada sečenje dostigne tačku B, alat se povlači putem ϶E. Zatim se alat vraća maksimalnom
brzinom, pomera na smer tačke C putem ϶k i sečenje se ponovo vrši.

I G74 i G75 se koriste za izradu žljebova i bušenje i dozvoljavanje automatskog oslobađanja.


Četiri simetrična šablona se uzimaju u obzir, respektivno.

Vrednost vraćanja

Vraćanje je podešeno parametrom 5133

Programirani
Br. Jedinica znak
prečnik/obim
Zavisi od sistema uvećanja za Progrmairanje Nije
5139
referentnu osu obima potreban

Kompenzacija obima vrha alata


Kompenzacija obima vrha alata ne može biti primenjena.

6.4.7 Višesturki ciklus narezivanja


(G76<G kod sistem A/B>)
(G78<G kod sistem C>)

Višestruki ciklus narezivanja navoja može odabrati četiri metode sečenja

Format
ZpXp-ravan
G76 X(U)_ Z(W)_ (I)i K(k)
D(d) A(a) F(L) P(p) Q(q)

YpZp-ravan
G76 Y(V)_ Z(W)_ J(k) K(i) D(d)
A(a) F(L) P(p) Q(q)
XpYp-ravan
G94 X(U)_ Y(V)_ I(k) J(i) D(d)
A(a) F(L) P(p) Q(q)
X_,Z_,Y_ : Koordinate sečenja krajnje tačke (tačka D na donjoj slici) u pravcu dužine
U_,V_,W_ : rastojanje putanje do krajnje tačke sečenja (tačka D na donjoj slici) u
smeru zadnje strane
a: ugao vrha alata (od 0 do 120 stepni sa korakom 1 stepen (podrazumevana
vrednost je 0)
i: visina konusa (ukoliko je i=0, može se napraviti običan prav navoj)
k: visina navoja
28
3
d: dubina sečenja u prvom sečenju
L: korak navoja
p: metoda sečenja
P1: jednostrano narezivanje navoja sa konstantnim sečenjem
P2: dvostrano zigzag narezivanje navoja sa konstantnim sečenjem
P3: jednostrano narezivanje navoja sa konstantnom dubinom sečenja
P4: dvostrano zigzag narezivanje navoja sa konstantnom dubinom sečenja
q: promena početnog ugla narezivanja navoja (od 0 do 360 stepeni u koracima
0.001 stepen)

Jedinica Prečnik/obim Znak


programiranja
i Zavisi od sistema uvećanja za Programiranje prečnika Potreban
referentnu osu
k Zavisi od sistema uvećanja za Zavisi od programiranja Nije potreban
referentnu osu prečnika/obima za drugu
osu u ravni
d Zavisi od sistema uvećanja za Zavisi od programiranja Nije potreban
referentnu osu prečnika/obima za prvu
osu u ravni

Slika 6.4.7 (c) Putanja sečenja pri ciklusu višestrukog narezivanja

Objašnjenje
Operacije

28
4
Ovaj ciklus izvodi narezivanje navoja tako da dužina između C i D je napravljena kako je
specifikovano u F kodu. U drugim delovima alat se kreće maksimalnom brzinom.
Vremenska konstanta za ubrzavanje/usporavanje nakon interpolacije i FL brzine dovođenja
za zakošenje navoja i brzine dovođenja za uvlačenje nakon zakošenja je ista kao za
zakošenje navoja sa prethodno podešenim ciklusima.

Metoda sečenja

Postoje četiri metode sečenja

Slika 6.4.7 (d) Jednostrano narezivanje navoja sa konstanntim sečenjem, dvostrano zigzag
narezivanje navoja sa konstantnim sečenjem (P1/2)

Slika 6.4.7 (e) Jednostrano narezivanje navoja sa konstantnom dubinom sečenja /


dvostrano zig zag narezivane anvoja sa konstanntom dubinom sečenja (P3/4)

Završna obrada sa ponavljanjem

Poslednji ciklus završne obrade (ciklus u kojem se dodatak za završetak uklanja sečenjem)
se ponavlja.
28
5
Broj ponavljanja se podešava u paramtru 5142
Ukoliko je podešavaje 0, operacija se izvodi jedanput

Minimalna dubina sečenja

Kada je odabran metod sa konstantnim sečenjem (P1 ili P2), stezanje se može izvršiti sa
minimalnom dubinom sčeenja tako da se sprečava da dubina sečenja bude suviše mala.
Minimalna dubina sečenja je podešena u okviru parametra 5140.

Programirani
Br. Jedinica znak
prečnik/obim
Zavisi od sistema uvećanja za Progrmairanje Nije
5140
referentnu osu obima potreban

Dodatak za završetak

Dodatak za završetak je određen u paramtru 5141

Programirani
Br. Jedinica znak
prečnik/obim
Zavisi od sistema uvećanja za Progrmairanje Nije
5141
referentnu osu obima potreban

Odnos između znaka visine konusa i putanje alata

Znaci dimenzija uvećanja za ciklus prikazan na slici 1.1.7 (q) su sledeći:

Krajnja tačka sečenja u pravcu dužine za U i W:


Minus (određen prema pravcima putanja A-C i C-D)

Visina konusa (i)


Minus (određen prema pravcu putanje A-C)

Visina navoja (k):


Plus (uvek specifikovan sa znakom plus)

28
6
Dubina sečenja pri prvom sečenju (d):
Plus (uvek specifikovan sa znakom plus)

Četiri šablona prikazana u tabeli ispod se smatraju odgovornim za znak svakog parametra.
Ženski navoj takođe može da se dobije obrađivanjem.

Vremenska konstanta i FL brzina dovođenja za narezivanje navoja

Vremenska konstanta za ubrzanje/usporavanje nakon interpolacija za narezivanje navoja


specifikovana je u parametru broj 1626 a FL brzina dovođenja specifikovana u parametru
broj 1627 se koristi.

28
7
Zakošenje navoja

Zakošenje navoja se može izvršiti. Signal oda lata mašine inicira zakošenje navoja.
Razdaljina zakošenja (r) je određena u opsegu od 0.1L to 12.7L u 0.1L uvećanjima od strane
parametra broj 5130. (u gornjem izrazu L se korak navoja).
Ugao zakošenja navoja između 1 – 89 stepeni može se odrediti u parametru boj 5131. Kada
je vrednost 0 određena u parametru, podrazumevani ugao je 45 stepeni.
Za zakošenje naovj isti tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija, vremenska konstanta za
ubrzanje/usporavanje nakon interpolacija i FL brzina dovođenja za narezivanje se koristi.

NAPOMENA
Opšti parametri za specifikovanje iznosa i ugla zakošenog navoja se koriste za ovaj
ciklus i ciklus narezivanja navoja sa G92.

Povlačenje nakon zakošenja

Sledeća tabela prikazuje listu brzina dovođenja, tipa ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija
i vremensku konstantu povlačenja nakon zakošavanja.

CFR
1466 Opis
(1611#0)
Koristi tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija za
narezivanje navoja, vremensku konstantu za
0 osim 0 narezivanje (parametar broj 1626), FL brzinu
dovođenja (parametar broj 1627), i brzinu povlačenja
određenu u parametru broj 1466.
Koristi tip ubrzanja/usporavanja nakon interpolacija za
narezivanje navoja, vremensku konstantu za
0 0 narezivanje (parametar broj 1626), FL brzinu
dovođenja (parametar broj 1627) i maksimalnu brzinu
određenu u parametru broj 1420.
Vrši proveru pozicije pre povlačenja i koristi Koristi tip
ubrzanja/usporavanja nakon interpolacije pri
1 maksimalnoj brzini, vremensku konstantnu za
maksmialnu brzinu, FL brzinu dovođenja i maksimalnu
brzinu određenu u parametru broj 1420.

Podešavanjem bit 4 (ROC) parametra broj 1403 na 1, prekoračenje maksimalne brzine


može biti onemogućeno za brzinu povlačenja nakon zakošenja.

NAPOMENA
Tokom povlačenja mašina se ne zaustavlja sa prekoračenjem od 0% za brzinu
dovođenja sečenja bez obzira na podešavanje bit 4 (RF0) parametra broj 1401.

Izmena početnog ugla

28
8
Parametar Q može se koristiti za izmenu početnog ugla narezivanja navoja. Povećanje
početnog ugla (Q) je 0.001 stepeni a validno podešavanje opsega je između 0 i 360 stepeni.
Decimalne tačke ne mogu biti određene.

Zadržavanje dovođenja u ciklusu narezivanja navoja

Kada se funkcija povlačenja ciklusa narezivanja navoja ne koristi, mašina se zaustavlja na


krajnjoj tački povlačenja nakon zakošenja (krajnja tačka rada 3) od strane zadržavanja
dovođenja tokom narezivanja navoja.

Povlačenje nakon ciklusa narezivanja navoja

Kada se koristi opcija za „uvlašenje nakon ciklusa narezivanja navoja“, zadržavanje


dovođenja može da bude primenjeno tokom višestrukog ciklusa narezivanja navoja (G76). U
ovom slučaju, alat se trenutno povlači nakon pravljenja zakošenja i vraća u početnu tačku
trenutnog ciklusa (poziciju gde je radni deo isečen sa dn).

Visina zakošenja tokom povlačenja je ista kao ona pri zakođenju u krajnjoj tački

Oprez!

Još jedno zadržavanje dvođenja ne može da bude načinjeno pri povlačenju

Sporo narezivanje navoja


Sporo narezivanje navoja specifikovano sa obuhvatanjem E nije dozovoljeno

Kompenzacija vrha prečnika alata


Komepnzacija vrha prečnika alata ne može da bude primenjena

Primer

28
9
6.4.8 Ograničenja kod ponovljivih višestrukih ciklusa

Programirane komande
Memorisanje programa

Programi koji koriste G70, G71, G72 ili G73 moraju da budu sačuvani u memoriji. Upotreba
režima u kojima programi sačuvani u memoriji programa se pozivaju za operaciju
omogućava da ovi programi budu izvršeni pored MEM režima. Programi koji koriste G74,
G75 ili G76 ne moraju da budu sačuvani u memoriji programa.

Blokovi u kojima se specifikuju podaci vezani za višestruke ponovljive cikluse

Parametri P,Q, X, Z, U, W i R treba da budu specifikovani pravilno za svaki blok.

U boku u kojem G70, G71, G72 ili G73 su specifikovani, sledeće funkcije ne mogu da budu
specifikovane.
- Prilagodljivo macro pozivanje (jednostavno, modalno, kao i pozivanje podprograma)

29
0
Blokovi u kojima se specifikuju podaci vezani za ciljani oblik

U bloku u koji je specifkovan parametrom P G71, G72 ili G73, G00 ili G01 kod u grupi 01
treba da bude zadat. Ukoliko nije zadat aktivira se alarm PS0065.

U blokovima sa brojevima niza između onih koji su specifikovani kao P i Q u G70, G71, G72 i
G73, sledeće komande mogu da budu specifikovane.

 zadržavanje
 G00, G01, G02 i G03
 Prilagodljivi makro deo i komanda ponavljanja
Odredište dela mora da bude između niza brojeva specifikovanih sa P i Q. Delovi
visoke brzine specifikovani bitovima 1 i 4 parametra 6000 su neodgovarajući. Nijedno
prilagodljivo makro pozivanje (jednostavno, modalno ili podprograma) ne može da
bude izvedeno.
 Komande programiranja dimenzija direktnog crtanja i zakošenja kao i ugao R
zahtevaju višestruke blokove koji moraju da budu specifikovani. Blok sa poslednjim
brojem niza specifikovan kao Q ne sme da bude srednji blok u okviru ovih
specifikovanih blokova.

Kada G70, G71, G72 ili G73 se izvršavaju, broj niza specifikovan sa P i Q ne treba da bude
specifikovan dva ili više puta u istom programu.

Kada #1 =2500 je izvršeno korićenjem prilagodljivog makroa, 2500.000 je dodeljeno #1. U


tom slučaju, P#1 je ekvivalent za P2500.

Odnos sa drugim funkcijama


Manuelni zahvat

Dok se izvode višestruki nizovi (G70 do G76) moguće je zaustaviti ciklus i izvršiti manuelni
zahvat.

Prekid unosa makro-a

Svaki prekid unosa makro programa ne može da bude izvršen tokom izvršenja višestrukog
ponovljivog ciklusa.

Ponovno pokretanje programa i uvlačenje alata i povraćaj


Ove funkcije ne mogu da budu izvršene u bloku u višestrukom ponovljivom
ciklusu.

Naziv ose i druge pomoćne funkcije


Čak i ukoliko se parametri U, V, W, ili A koriste kao naziv ose ili druga pomočna funkcija,
podaci specifikovani paramterima U,V, W ili A u G71 do G73 ili G76 bloku se pretpostavlja da
su takvi za višestruki ponovljivi ciklus.

6.5 Prethodno podešeni ciklus za bušenje


29
1
Prethodno podešeni ciklusi za bušenje olaškavaju programeru kreiranje programa. Sa
prethodno podešenim ciklusom, često korišćene operacije obrade mogu da budu
specifikovane u pojednačnom bloku sa G funkcijom; bez prethodno programiranih ciklusa,
potrebno je više od jednog bloka. Pored toga, upotreba prethodno programiranih ciklusa
može skratiti program sa ciljem uštede memorije.

Tabela 6.5 donosi listu prethodno programiranih ciklusa za bušenje:

Tabela 6.5 (a) prethodno podešeni icklusi za bušenje

Operacija u pozciji donje Operacija uvlačenja


G kod Operacija bušenja (-Z pravac) Primene
rupe (-Z pravac)
ciklus bušenja
Dovođenje pri velikom
G83.1 ------ Makismalna brzina
sečenju/naizmenično brzinom sa
prekidima
G80 ------ ------ ------ Otkazivanje
Bušenje,
G81 Dovođenje pri sečenju ------ Makismalna brzina
bušenje mesta
Bušenje,
G82 Dovođenje pri sečenju zadržavanje Makismalna brzina zabušivanje sa
brojanjem
Dovođenje pri Ciklus bušenja
G83 ------ Makismalna brzina
sečenju/naizmenično sa prkeidima
zadržavanje ˠ vreteno Dovođenje pri
G84 Dovođenje pri sečenju Odvajanje
CCW sečenju
Dovođenje pri
G85 Dovođenje pri sečenju ------ Zabušivanje
sečenju
Dovođenje pri
G89 Dovođenje pri sečenju zadržavanje Zabušivanje
sečenju

Objašnjenje

Prethodno programirani ciklusi za bušenje se sastoje od sledećih šest nizova operacija

Operacija 1 - Pozicionirnaje X i Z osa (druga osa može da bude ciljana)


Operacija 2 - kretanje maksimalnom brzinom do nivoa tačke R
Operacija 3 - obrada rupe
Operacija 4 - Operacija u dnu rupe
Operacija 5 - povlačenje do nivoa tačke R
Operacija 6 - kretanje maksimalnom brzinom na gore do početnog nivoa

29
2
Slika 6.5 (f) Niz operacija prethodno podešenog ciklusa za bušenje

Pozicioniranje ravni
Pozicioniranje ravni se određuje odabirom ravni sa G17, G18 i G19

Ose pored osi za bušenje se koriste kao ose pozicioniranja

Ose bušenja

Iako prethodno podešeni ciklusi uključuju cikluse odvajanja i zabušivanja kao i cikluse
bušenja, u ovom poglalvju temrin bušenje samo će biti korišćen za operacije vezane za
prethodno programirane cikluse.

Osnovne ose (X, Y ili Z) koje ne postoje na ravni pozicioniranja ili su parallene ose, se
koriste kao ose bušenja.

Parametri osa bušenja specifikovani u istom bloku kao G kodovi (G81 do G89) određuju a li
osnovne ose ili jedna od paralelnih osa se koristi kao osa bušenja.
Ukoliko parametri osa za bušenje nisu specifikovani, osnove ose s k oriste kao ose
bušenja.

Tabela 6.5 (b) Ravan pozicioiranja i ose bušenja

G kod Ravan pozicioniranja Ose bušenja


G17 Xp-Yp-ravan Zp
G18 Zp-Xp- ravan Yp
G19 Yp-Zp- ravan Xp
Xp: X osa ili njena paralelna osa
Yp: Y osa ili njena paralelna osa
Zp: Z osa ili njena paralelna osa
29
3
Primer
Pretpostavimo parametar 1022 koji je podešen tako da U, V i W su paralelne ose X, Y i Z
respektivno.

G17 G81...... Z _ _: Osa bušenja je Z osa.


G17 G81...... W _ _: Osa bušenja je W osa.
G18 G81...... Y _ _: Osa bušenja je Y osa.
G18 G81...... V _ _: Osa bušenja je V osa.
G19 G81...... X _ _: Osa bušenja je X osa.
G19 G81...... U _ _: Osa bušenja je U osa.

G17, G18 i G19 mogu da budu specifikovani u bloku u kojem G73 do G89 nisu prisutni.

Napomena

Z osa može uvek da bude korišćena kao osa bušenja podešavanjem FXY (bit 0 parametra
5101). Kada je FXY o, Z osa se uvek koristi kao osa bušenja.

Specifikacija tačke R

U seriji 16/18 komandi, rastojanje od početnog nivoa do tačke R je specifikovano korišćenjem


vrednosti uvećanja tokom specifikovanja tačke R.

U seriji 15 komandi, metoda specifikacije zavisi od RAB (bit 6 parametra 5102). Kada je
RAB
=0, vrednost uvećanja se uvek koristi za specifikaciju. Kada je RAB=1 za sistem A G koda,
apsolutna vrednost se koristi za specifikovanje. Kada RAB=1 za G kod sistema B, c,
apsolutna vrednost se koristi u G90 režimu dok se vrednost uvećaja koristi u G91 režimu.

Serije 16/18
Serija 15 komandi
komandi
Parametar RAB (5102#6)=1 RAB=0
G kod G kod
Uvećanje
Sistem A Sistemi B, C
Uvećanje
G90 G91
Apsolutan
Apsolutan Uvećanje

Programiranje prečnika/obima

Specifikacija prečnika/obima R komanda u seriji 15 kod prethodno podešenih ciklusa za


bušenje može da se poklopi sa specifikacijama prečnika/obima osa bušenja podešavane RDI
(bit 7 parametra 5102) na 1.

P
U sledećim G kodovima, operacija zadržavanja se razlikuje između serije 15 i serija 15-T

Operacija Serije 15
29
4
U G83, 83.1, 84 i 84.2 zadržavanje se izvodi samo kada je parametar P specifikovan u bloku.

Operacija Serije 15-T


U G83 i G83.1 zadržavanje se ne izvodi
U G834 i G84.2 zadržavanje sa parametrom P može da bude izvedeno podešavanjem DWL
(bit 1 parametra 6200). Parametar P je modlani podatak

Parametar Q je uvek specifikovan korišćenjem vrednosti uvečanja tokom specifikovanja


prečnika.

Brzina dovođenja za G85 i G89

U G85 i G89, brzina dovođenja iz tačke Z do tačke R je dvostruko veća od brzine dovođenja
pri sečenju. Za serije 15-T ona je ista kao brzna dovođenja pri sečenju.

Režim bušenja

G81 do G89 su modalni G kodovi i ostaju efektivni do otkazivanja.


Kada su efektivni trenutno stanje je režim bušenja
Nakon što podaci za bušenje bivaju specifikovani u režimu bušenja, podaci se zadržavaju do
modifikovanja ili otkazivanja.
Specifikujte sve neophodne podatke za bušenje na početku prethodno podešenog ciklusa;
kada se prethodno pdoešeni ciklus izvodi, specifkujte samo modifikacije podataka.

Tačka povratka nivoa G98/G99

U g kod sistemu A, alat se vraća na početni nivo sa dna rupe. U G kod sistemima B,C,
specifikovanje G98 vraća alat na počenti nivo sa dna rupe a specifikovanje G99 vraća alat do
nivoa tačke R sa dna rupe.
Sledeće slike pokazuju kako se alat pomera kada G98 ili G99 su speicfikovani. G99 se
koristi
za prvu operaciju bušenja a G98 za poslednju.
Početni nivo se ne menja čak ni kada se bušenje izvodi u G99 režimu.

29
5
Slika6.5 (g) Početni nivo i nivo tačke R

Broj ponavljanja

Da biste ponovili bušenje za rupe na jednakim razmacima, specifikujte broj ponavljanja L_.
L je efektivno samo u okviru bloka gde je specifikovano.
Specifkujte poziciju prve rupe u režimu uvećanja
Ukoliko je specifikovano u apsolutnom režimu, bušenje se ponavlja na istoj poziciji.

Broj L ponavljanja Maksimalna vrednost koja se može zadati =9999

Kada je specifikovano L0, podaci o bušenju se skladište bez bušenja koje se izvodi.

Stezanje C ose

M kod za stezanje C ose može da bude specifikovan u komandama serija 16/18, ali ne
može da bude specifikovan u komandi serije 15.

Onemogućavanje formata serije 15

Komanda serije 15 može da bude onemogućena samo tokom prethodno podešenog


ciklusa za bušenje podešavanjem F16 (bit 3 parametra 5102) na 1. Međutim, ponavljanje
mora da bude specifiikovano parametrom L.

Otkazivanje

Da biste otkazali prethodno programirane kodove, koristite G 80 ili G kod 01 grupe.

Grupa 01 G kodovi (primer)


G00: pozicioniranje (maksimalna brzina)
G01 : Linearna interpolacija
G02 : Cirkularna interpolacija (CW) ili spiralna intepolacija (CW)
G03 : Cirkularna interpolacija (CCW) ili spiralna intepolacija (CCW)

Simboli na oblicima

Sledeće podsekcije objašnjavaju pojedinačne cikluse prethodno podešenih ciklusa


Oblici u ovim objašnjenjima koriste sledeće simbole

Pozicioniranje (maksimalna brzina)


Dovođenje pri sečenju (linearna inteprolacija G01)
Zadržavanje

6.5.1 Ciklus bušenja velikom brzinom sa prekidima

Ovaj ciklus izvršava bušenje velikom brzinom sa prekidima. Pri ovom ciklusu vrši se bušenje
uz naizmenično izbacivanje strugotine.

29
6
Format

G83.1 X_ Y_ Z_ R_ P_ Q_ F_ L_ ;
X_ Y_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
P_ : Vreme zadržavanja
Q_ : Dubina sečenja za svako dovođenje pri sečenju
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
L_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)

G83.1 (G98 režim) G83.1 (G99 režim)

Objašnjenje
Operacije

Obzirom da naizmenično dovođenje u pravcu Z ose čini pražnjenje strugotine lakšim i


omogućava fino podešavanje visine udaljavanja, može se izvršiti efikasna obrada.
Visina udaljavanja d je podešena u parametru 5114
Udaljavanje se izvodi maksimalnom brzinom.

Obrtanje vretena
Pre specifikovanja G83.1, koristite pomoćnu funkciju (M kod) za rotiranje vretena.
29
7
Pomoćna funkcija
Ukoliko G83.1 komanda i M kod su specifikovani u istom bloku, M kod je izvršen na prvom
pozicioniranju. Kada e specifikovano ponoljivo brojanje L, operacija iznad se izvršava po prvi
put i M kod se ne izvršava u drugom ili kasnijim koracima.

Ograničenje
Promena osa

Pre promene između osa bušenja, otkažite prethodno programirane cikluse za bušenje.

Bušenje

U bloku koji ne uključuje X, Y, Z, R ili dodatne ose, bušenje se ne izvodi.

P
Zadržavanje se izvodi samo kada je parametar P specifikovan u
bloku.

Q
Q mora da bude specifikovano u bloku u kojem je data instrukcija za bušenje. U suprotnom
podaci se ne čuvaju kao modalni podaci.

Otkazivanje
G kodovi (G00 do G03) u grupi 1 ne smeju da budu specifikovani u bloku u kojem je
G83.1 speicfikovan. Ovo otkazuje G83.1.

6.5.2 Ciklus bušenja, Ciklus obeležavanja bušenjem

Koristi se ciklus normalnog bušenja. Alat se zatim uvlači u odnosu na dno rupe maksimalnom
brzinom.

Format
G81 X_ Y_ Z_ R_ F_ L_ ;
X_ Y_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
L_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)

29
8
Objašnjenje
Operacije
Maksimalna brzina do tačke R nivoa se izvodi nakon pozicioniranja X i Y ose.
Zatim, bušenje se izvodi od tačke nivoa R do tačke Z
Udaljavanje se izvodi maksimalnom brzinom.

Obrtanje vretena
Pre specifikovanja G81, koristite pomoćnu funkciju (M kod) za rotiranje vretena.

Pomoćna funkcija
Ukoliko G81 komanda i M kod su specifikovani u istom bloku, M kod je izvršen na prvom
pozicioniranju. Kada e specifikovano ponoljivo brojanje L, operacija iznad se izvršava po prvi
put i M kod se ne izvršava u drugom ili kasnijim koracima.

Ograničenje
Promena osa

Pre promene između osa bušenja, otkažite prethodno programirane cikluse za bušenje.

Bušenje

U bloku koji ne uključuje X, Y, Z, R ili dodatne ose, bušenje se ne izvodi.

Otkazivanje
G kodovi (G00 do G03) u grupi 1 ne smeju da budu specifikovani u bloku u kojem je G81
specifikovan. Ovo otkazuje G81.

6.5.3 Ciklus bušenja, proširenje dna otvora (G82)

Izvodi se ciklus normalnog bušenja. Sečenje brzinom dovođenja se izvodi do dna rupe, zatim
na dnu rupe dolazi od zadržavanja nakon čega se udalavanje izvodi maksimalnom brzinom.
Tačnost dubine otvora je unapređena.

29
9
Format

G82 X_ Y_ Z_ R_ P_ F_ L_ ;
X_ Y_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
L_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)

Objašnjenje
Operacije
Maksimalna brzina do tačke R nivoa se izvodi nakon pozicioniranja X i Y ose.
Zatim, bušenje se izvodi od tačke nivoa R do tačke Z.
Zadržavanje se izvodi na dnu rupe i zatim se udaljavanje se izvodi maksimalnom
brzinom.

Obrtanje vretena
Pre specifikovanja G82, koristite pomoćnu funkciju (M kod) za rotiranje vretena.

Pomoćna funkcija
Ukoliko G82 komanda i M kod su specifikovani u istom bloku, M kod je izvršen na prvom
pozicioniranju. Kada e specifikovano ponoljivo brojanje L, operacija iznad se izvršava po prvi
put i M kod se ne izvršava u drugom ili kasnijim koracima.

Ograničenje
Promena osa

Pre promene između osa bušenja, otkažite prethodno programirane cikluse za bušenje.

Bušenje

U bloku koji ne uključuje X, Y, Z, R ili dodatne ose, bušenje se ne izvodi. 30


0
P
P mora da bude specifikovano u bloku u kojem je data instrukcija za bušenje. U suprotnom
podaci se ne čuvaju kao modalni podaci.

Otkazivanje
G kodovi (G00 do G03) u grupi 1 ne smeju da budu specifikovani u bloku u kojem je G82
specifikovan. Ovo otkazuje G82.

6.5.4 Ciklus bušenja sa povlačenjem alata (G83)

Izvršava se ciklus bušenja sa povlačenjem alata


Dovođenje pri sečenju se izvodi naizmenično do dna rupe dok se strugotina izbacuje.

Format
G83.1 X_ Y_ Z_ R_ P_ Q_ F_ L_ ;
X_ Y_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
P_ : Vreme zadržavanja
Q_ : Dubina sečenja za svako dovođenje pri sečenju
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
L_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)

Objašenjenje
Operaicje

Q ukazuje na dubinu sečenja za svaku operaciju i specifikovano je uvećavajućom vrednošću


U drugoj i kansijim operacijama, maksimalna brzina je promenejna na brzinu doovđenja pri
sčenju na tački rastojanja d od prethodno izbušene pozicije. „d“ je podešeno parametrom u
5115.
30
1
Pozitivna vrednoost mora da bude specifikovana za Q
Negativna vrednost se ignoriše.

Obrtanje vretena
Pre specifikovanja G83, koristite pomoćnu funkciju (M kod) za rotiranje
vretena.

Pomoćna funkcija
Ukoliko G83 komanda i M kod su specifikovani u istom bloku, M kod je izvršen na prvom
pozicioniranju. Kada e specifikovano ponoljivo brojanje L, operacija iznad se izvršava po prvi
put i M kod se ne izvršava u drugom ili kasnijim koracima.

Ograničenje
Promena osa

Pre promene između osa bušenja, otkažite prethodno programirane cikluse za bušenje.

Bušenje

U bloku koji ne uključuje X, Y, Z, R ili dodatne ose, bušenje se ne izvodi.

P
Zadržavanje se izvodi samo kada je parametar P specifikovan u bloku.

Q
Q mora da bude specifikovano u bloku u kojem je data instrukcija za bušenje. U suprotnom
podaci se ne čuvaju kao modalni podaci.

Otkazivanje
G kodovi (G00 do G03) u grupi 1 ne smeju da budu specifikovani u bloku u kojem je G83
specifikovan. Ovo otkazuje G83.

6.5.5. Ciklus odvajanja (G84)

Ovaj ciklus izvodi odvajanje


U ovom ciklusu odvajanja kada je dno rupe dostignuto, vreteno se rotira u suprotnom smeru.

Format
G84 X_ Y_ Z_ R_ P_ F_ L_ ;
X_ Y_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
P_ : Vreme zadržavanja
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
L_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)

30
2
Objašnjenje
Operacije

Odvajanje se vrši obrtanjem vretena u suprotnom smeru

Obrtanje vretena
Pre specifikovanja G84, koristite pomoćnu funkciju (M kod) za rotiranje
vretena.
Kada se vrši kontinualno bušenje u kojem rastojanje od pozicije rupe i počentog nivoa do
nivoa tačke R je kratk, vreteno možda neće dostići normalnu brzinu tokom vremena operaicje
sečenja za rupu za koju se izvodi. U ovom slučaju, ovo vreme ćet edobiti ubacivanjem
zadržavanja sa G04 pre svake operacije bušenjja bez specifikovanja broja L.

Pomoćna funkcija
Ukoliko G83 komanda i M kod su specifikovani u istom bloku, M kod je izvršen na prvom
pozicioniranju. Kada e specifikovano ponoljivo brojanje L, operacija iznad se izvršava po prvi
put i M kod se ne izvršava u drugom ili kasnijim koracima.

Ograničenje
Promena osa

Pre promene između osa bušenja, otkažite prethodno programirane cikluse za bušenje.

Bušenje

U bloku koji ne uključuje X, Y, Z, R ili dodatne ose, bušenje se ne izvodi.

P
Zadržavanje se izvodi samo kada je parametar P specifikovan u bloku.

Otkazivanje
30
3
G kodovi (G00 do G03) u grupi 1 ne smeju da budu specifikovani u bloku u kojem je G84
specifikovan. Ovo otkazuje G84.

Napomena
Podesite M5T (bit 6 parametra 5101) da biste specifikovali da li je komanda zazaustavljanje
vretena (M05) specifikovana pre komande za rotiranje vretena u pravom ili obrnutom smeru
(M03 ili M04) specifikovana.

6.5.6 Ciklus proširivanja (G85)

Ovaj ciklus se koristi za proširivanje otvora

Format

G85 X_ Y_ Z_ R_ F_ L_ ;
X_ Y_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
L_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)

Objašnjenje
Operacije
Maksimalna brzina do tačke R nivoa se izvodi nakon pozicioniranja X i Y ose.
Zatim, bušenje se izvodi od tačke nivoa R do tačke Z.
Zadržavanje se izvodi na dnu rupe i zatim se udaljavanje se izvodi maksimalnom brzinom.

Obrtanje vretena
Pre specifikovanja G85, koristite pomoćnu funkciju (M kod) za rotiranje vretena.

Pomoćna funkcija

30
4
Ukoliko G85 komanda i M kod su specifikovani u istom bloku, M kod je izvršen na prvom
pozicioniranju. Kada e specifikovano ponoljivo brojanje L, operacija iznad se izvršava po prvi
put i M kod se ne izvršava u drugom ili kasnijim koracima.

Ograničenje
Promena osa

Pre promene između osa bušenja, otkažite prethodno programirane cikluse za bušenje.

Bušenje

U bloku koji ne uključuje X, Y, Z, R ili dodatne ose, bušenje se ne izvodi.

Otkazivanje
G kodovi (G00 do G03) u grupi 1 ne smeju da budu specifikovani u bloku u kojem je G85
specifikovan. Ovo otkazuje G85.

6.5.7 Ciklus proširivanja (G85)

Ovaj ciklus se koristi za proširivanje otvora

Format

G89 X_ Y_ Z_ R_ P_ F_ L_ ;
X_ Y_ : Podaci o poziciji rupe
Z_ : Rastojanje od tačke R do dna rupe
R_ : Rastojanje od početnog nivoa do nivoa tačke R
P_ : Vreme zadržavanja na dnu rupe
F_ : Brzina dovođenja pri sečenju
L_ : Broj ponavljanja (kada je potreban)

Objašnjenje
30
5
Operacije
Potpuno isti proces kao za G85 stim što se ovde na dnu rupe vrši zadržavanje.

Obrtanje vretena
Pre specifikovanja G89, koristite pomoćnu funkciju (M kod) za rotiranje
vretena.

Pomoćna funkcija
Ukoliko G89 komanda i M kod su specifikovani u istom bloku, M kod je izvršen na prvom
pozicioniranju. Kada e specifikovano ponoljivo brojanje L, operacija iznad se izvršava po prvi
put i M kod se ne izvršava u drugom ili kasnijim koracima.

Ograničenje
Promena osa

Pre promene između osa bušenja, otkažite prethodno programirane cikluse za bušenje.

Bušenje

U bloku koji ne uključuje X, Y, Z, R ili dodatne ose, bušenje se ne izvodi.

P
P mora da bude specifikovano u bloku u kojem je data instrukcija za bušenje. U suprotnom
podaci se ne čuvaju kao modalni podaci.

Otkazivanje
G kodovi (G00 do G03) u grupi 1 ne smeju da budu specifikovani u bloku u kojem je G89
specifikovan. Ovo otkazuje G89.

6.5.8 Otkazivanje prethodno podešenog ciklusa za bušenje (G80)

G80 otkazuje pretohodno podešeni ciklus za bušenje

Format

G80

Objašnjenje

Prethodno podešeni ciklus za bušenje se otkazuje radi izvršenja normalne operacije.


Tačka R i tačka Z se brišu
Ostali podaci za bušenje se takođe brišu.

6.5.9 Mere opreza preduzete od strane operatere

Ponovo pokretanje i vanredno zaustavljanje

30
6
Čak i kada je kontroler zaustavljen ponovnim podešavanjem ili vanrednim zaustavljanjem u
toku ciklusa bušenja, režim bušenja i podaci vezani za bušenje se čuvaju. Sa ovim na umu,
možete ponovo pokrenuti operaciju.

Pojedinačni blok

Kada se ciklus bušenja izvodi u jendom bloku, operacija se zaustavlja na krajnjim tačkama
operacija 1, 2 i 6 na slici 6.5 (a).
Stoga, operacija se pokreće tri puta da bi se izbušila jedna rupa. Operacija se zaustavlja na
krajnjim tačkama operacija 1,2 sa uključenom lampicom za zadržavanje dovođenja. Operacija
se zaustavlja u uslovima zadržavanja dovođenja na krajnjoj tački operacije 6 ukoliko
je
preostalo ponavljanja i zaustavlja se u stanjima zaustavljanja u drugim sluajevima.

Zadržavanje dovođenja

Kada je zadržavanje dovođenja primenjeno između operacija 3 i 5 sa G84/G88 lampic aza


zadržavanje dovođenja se odmah uključuje ukoliko je zadržavanje dovođenja primenjeno
ponovo na operaciju 6.

30
7
7 Funkcija kontrole višestruke putanje

308
7.1 Uravnoteženo sečenje

Kada treba da obrađujete tanak radni deo kao na slici prikazanoj ispod, precizna obrada može
da se postigne obradom svake od strana alatom istovremeno; ova funkcija može da spreči
krivljenje radnog dela do kojeg može doći ukoliko se radni deo obrađuje samo sa jedne strane
(pogledajte sliku ispod). Kada su obe strane obrađene u isto vreme, kretanje jednog alata mora
da bude u fazi sa drugim. U suprotnom radni deo može da vibrira, što će za rezultat dati lošu
obradu. Sa ovom funkcijom, kretranje jednog nosača alata sa drugim može da bude lako
sinhronizovano sa drugim nosačem alata.

Format
G68 (Pp); Režim uravnoteženog sečenja uključen
p: Broj koji specifikuje kombinaicje uravnoteženog sečenja

(1) u režimu specifikovanja binanrih vrednosti, specifikujte sumu binarnih vrednosti koje
odgovaraju broju putanja koje zahtevaju uravnoteženo sečenje
(2) U režimu specifikovanja broja putanja, specifikujte brojeve svih putanja koje zahtevaju
balansirano sečenje u kombinaciji

Kada parametar P nije specifikovan, uravnoteženo sečenje se izvodi za putanje 1 i2

G69: Otkazivanje režima uravnoteženog sečenja

Objašnjenje

Kada je G68 specifikovano u programima za nosače alata 1 i 2, režim uravnoteženog sečenja


je podešen na uključen. Kada je G69 specifikovano, režim uravnoteženog sečenja je otkazan.

Kada G68 ili G69 su specifikovani za bilo koji nosač alata, nosač alata čeka dok G68 ili G69 ne
budu speciifkovani i za drugi nosač alata.

U režimu uravnoteženog sečenja, uravnoteženo sečenje se izvodi kada komanda pokreta


pri sečenju dovođenjem je specifikovana za oba stuba alata.
53
Pri uravnoteženom sečenju nosači alata počinju kretanje istovremeno u svakom bloku u kojima
su odgovarajuće komande izdate. Specifikujte G68 i G69 u pojedinačnom bloku. U istom bloku
samo parametar P može da bude specifikovan.

Ukoliko G68 ili G69 su specifikovani nepravilno ili vrednost specifikovana na adresi P je
neispravna, oglašava se alarm PS0163.

Sledeće dve metode za specifikovanje vrednosti na adresi P su dostupne i mogu da budu


odabrane korišćenjem bit 1 (MWP) parametra 8103.

Bit 1 (MWP) Metoda specifikacije adrese P


parametra
81034
0 Koristi metod specifikovanja binarnih vrednosti koje odgovaraju
brojevima putanja koji zahtevaju uravnoteženo sečenje (uravnoteženo
sečenje specifikovano sa binarnim vrednostima
1 Koristi metodu specifikovanja brojeva svih putanja koje zahtevaju
uravnoteženo sečenje u kombinaciji (uravnoteženo sečenje
specifikovano sa brojevima putanja).

Napomena
1. Uravnoteženo sečenje se ne izvodi u stanjima hladnog starta i zaključavanja mašine.
G68 ili G69 specifikovani za jedan nosač alata su sinhronizovani sa G68 ili G69
specifikovanim za drugi nosač alata.
2. U uravnoteženom režimu sečenja, G68 specifikovan za jedan nosač alata nije
specifikovan sa G68 za drugi nosač alata. U režimu otkazivanja uravnoteženog
sečenja, G69 specifikovano za jedan nosač alata nije sinhronizovano sa G69
specifikovanim za drugi nosač alata.
3. Uravnoteženo sečenje se ne izvodi u bloku u kojem je 0 specifikovano za rastojanje
putanje
4. Uravnoteženo sečenje se ne izvodi kada je pecifikovana maksimalna brzina.

Uravnoteženo sečenje specifikovano birnanrim vrednostima

Kada je bit 1 (MWP) parametra 8103 podešen na 0, vrednost specifikovana parametrom P se


pretpostavlja da je dobijena korišćenjem binanrih vrednosti. Sledeća tabela pokazuje brojeve
putanja i odgovarajuće binarne vrednosti.

Broj putanje Binarna vrednost (decimalni broj)


1 1
2 2
3 4
4 8
5 16
6 32
7 64
54
8 128
9 256
10 512

Pozicija bita svake putanje u binarnoj reprezentaciji je prikazana ispod

Da biste izvršili uravnoteženo sečenje za sve putanje 1,2 i 3 P vrednost se dobija na sledeći
način:

Binarna vrednost putanje 1 1 (0000 0000 0000 0001)


Binarna vrednost putanje 2 2 (0000 0000 0000 0010)
Binarna vrednost putanje 3 4 (0000 0000 0000 0100)
Suma 7 (0000 0000 0000 0111)

Uravnoteženo sečenje može da se izvodi za sve tri putanje specifikovanjem P7 zajedno sa G


kodom uravnoteženog sečenja (G68).
Za izvršenje uravnoteženog sečenja za sve putanje 1, 3, 5,7 i 9 P vrednost koja je dobijena je
sledeća:

Binarna vrednost putanje 1 1 (0000 0000 0000 0001)


Binarna vrednost putanje 3 4 (0000 0000 0000 0100)
Binarna vrednost putanje 5 16 (0000 0000 0001 0000)
Binarna vrednost putanje 7 64 (0000 0000 0100 0000)
Binarna vrednost putanje 9 256 (0000 0001 0000 0000)
Sum 341 (0000 0001 0101 0101)

Uravnoteženo sečenje se može izvesti za svih pet putanja specifikovanjem P341 zajedno sa
kodom G uravnoteženog sečenja (G68).

Uravnoteženo sečenje sa kombinacijom brojeva putanja

55
Kada je bit 1 (MWP) parametra 8103 podešen na 1, vrednnost specifikovana parametrom P se
pretpostavlja da je dobijeno korišćenjem kombinacije brojeva putanja. Sledeća tabela pokazuje
brojeve putanja i odgovarajuće binarne vrednosti.

Broj putanje Vrednost (decimalni broj)


1 1
2 2
3 4
4 8
5 16
6 32
7 64
8 128
9 256
10 512

Da biste izvršili uravnoteženo sečenje za sve putanje 1,2 i 3 P vrednost je broj koji se sastoji
od 1, 2 i 3

Primer: P123

Ne postoje ograničenja po pitanju redosleda po kojem su numerički karakteri specifikovani,


sledećih šest mogućih vrednosti može da bude specifikovano:

P123, P132, P213, P231, P312, P321

Brojevi putanja specifikovani u kombinaciji različitih redosleda za različite putanje su efektivni


dokle god brojevi relevantnih putanja su speicfikovani.

Primer:
Sledeće kombiancije se posmatraju kao iste P vrednosti i ove putanje se mogu napraviti tako
da čekaju jedna na drugu:
M200P123 za putanju 1, M200P231 za putanju 2, M200P321 za putanju 3.

Za izvršenje uravnoteženog sečenja za sve putanje 1, 3, 5,7 i 9 P vrednost je broj koji se


sastoji od 1,3,5,7 i 9.
Primer
P13579

Uravnoteženo sečenje sa putanjom 10

Za uravnoteženo sečenje sa putanjom 10, specifikujte vrednost 10 za kombinaciju.


Ukoliko broj počinje sa 0, 0 ne može da bude prepoznato. Specifikujte 0 u drugoj ili sledećoj
cifri sa leve strane.

Primer nepravlnog specifikovanja P013579


Primer pravilnog specifikovanja P103579
56
U nepravilnom primeru P vrednost se smatra istom kao P13579 i uravnoteženo sečenje sa
putanjom 10 ne može da bude izvedeno.

Primer
Kada vrednost specifikovana sa P je dobijena korišćenjem binarnih vrednosti

Programi O100, O200, O330 za individuane putanje se izvršavaju na sledeći način:

(1) G68 P3 (uravnoteženo sečenje za putanje 1 i 2)


Izvršava uravnoteženo sečenje za putanje 1 i 2
Uravnoteženo sečenje se izvodi prema komandi sečenja dovođenjem između <1> i <1’>.

(2) G68 P5 (uravnoteženo sečenje za putanje 1 i 3)


Izvršava uravnoteženo sečenje za putanje 1, 2 i 3
Uravnoteženo sečenje se izvodi prema komandi sečenja dovođenjem između <2> i
<2’>.
57
(3) G68 P7 (uravnoteženo sečenje za putanje 1,2 i 3)
Izvršava uravnoteženo sečenje za putanje 1, 2 i 3
Uravnoteženo sečenje se izvodi prema komandi sečenja dovođenjem između <3> i <3’>.

Primer
Kada vrednost specifikovana sa P je dobijena korišćenjem brojeva putanja u
kombinaciji

Programi O100, O200, O330 za individuane putanje se izvršavaju na sledeći način:

(1) G68 P12 (uravnoteženo sečenje za putanje 1 i 2)


Izvršava uravnoteženo sečenje za putanje 1 i 2
Uravnoteženo sečenje se izvodi prema komandi sečenja dovođenjem između <1> i <1’>.

(2) G68 P13 (uravnoteženo sečenje za putanje 1 i 3)


Izvršava uravnoteženo sečenje za putanje 1 i 3
Uravnoteženo sečenje se izvodi prema komandi sečenja dovođenjem između <2> i
<2’>.
58
(3) G68 P123 (uravnoteženo sečenje za putanje 1, 2 i 3)
Izvršava uravnoteženo sečenje za putanje 1,2 i 3
Uravnoteženo sečenje se izvodi prema komandi sečenja dovođenjem između <3> i <3’>.

31
5
R A D

316
1. ULAZNO/IZLAZNI PODACI

Korišćenjem interfejsa memorijske kartice sa leve strane ekrana, informacije zapisane


u memorijskoj kartici se očitavaju u CNC a informacije se piše sa CNC na memorijsku karticu.
Sledeći tipovi podataka mogu biti ulazni/izlazni:
1. Ofset podaci Y ose
2. Ofset alata / sekundarni geometrijski podaci

Gornji podaci mogu biti unešeni preko ekrana koji se koristi za prikaz i podešavanja podataka
na ALL IO ekranu.

Podaci mogu uneti i dobijeni preko operativnih ekrana ofseta Y ose i ofseta alata/sekundarnih
geometrijskih podataka.

1.1 Unos i dobijanje podataka ofseta Y ose


1.1.1 Unos podataka ofseta Y ose

Ofset podaci se unose u memoriju CNC preko memorijske kartice. Ulazni format je isti kao i
izlazni. Podaci ofseta Y ose registrovani su u memoriji a odgovarajući broj podataka je
zamenjen sa ulaznim podacima u okviru ove operacije.

Ulazni podaci ofseta Y ose


Procedura

Uverite se da je uređaj za unos spreman za očitavanje.


1.
Pritisnite taster EDIT na kontrolnoj tabli mašine
2.

3. Pritisnite funkcionalni taster , nakon toga pojavljuje se ekran za podatke


ofseta Y ose

Pritisnite programabilni taster (OPRT)


4.

5. Pritisnite skroz desni taster

Pritisnite programabilni taster (READ)


6.
Ukucajte naziv fajla koji želite da unesete.
Ukoliko izostavite da unesete naziv fajla koristi se podrazumevani naziv fajla
7. „TOOLOFST.TXTT“.

Pritisnite programski taster (EXEC).


Ovim započinje očitavanje podataka ofseta Y ose, a INPUT treperi u donjem
8. desnom uglu ekrana. Kada se operacija učitavanja završi, oznaka „INPUT“
nestaje.
Za poništavanje unosa programa pritisnite softverski taster (CANCEL).
61
1.1.1.2 Izlaz podataka ofseta Y ose

Podaci ofseta Y ose izlaze u izlaznom formatu iz memorije CNC do memorijske karte.

Izlaz podataka ofseta Y ose


Procedura

Uverite se da je uređaj za unos spreman za očitavanje.


1.
Pritisnite taster EDIT na kontrolnoj tabli mašine
2.

3. Pritisnite funkcionalni taster , nakon toga pojavljuje se ekran za podatke


ofseta Y ose

Pritisnite programabilni taster (OPRT)


4.

5. Pritisnite skroz desni taster

Pritisnite programabilni taster (PUNCH)


6.
Ukucajte naziv fajla koji želite da bude izlazni.
Ukoliko izostavite da unesete naziv fajla koristi se podrazumevani naziv fajla
7. „TOOLOFST.TXTT“.

Pritisnite programski taster (EXEC).


Ovim započinje očitavanje podataka ofseta Y ose, a OUTPUT treperi u donjem
8. desnom uglu ekrana. Kada se operacija učitavanja završi, oznaka „OUTPUT“
nestaje.
Za poništavanje unosa programa pritisnite softverski taster (CANCEL).

62
1.1.2 Ulaz i izlaz podataka ofseta alata/sekundarne geometrije
1.1.2.1 Ulaz podataka ofseta alata/sekundarne geometrije

Podaci ofseta alata/sekundarne geometrije učitavaju se u memoriju programa CNC sa


memorijske kartice. Ulazni format je isti kao i izlazni. Podaci o ofsetu alata/sekundarnoj
geometriji registrovani su u memoriji a odgovarajući broj podataka zamenjen je ulaznim
podacima putem ove operacije.

Ulaz podataka ofseta alata/sekundarne geometrije

Procedura

Uverite se da je uređaj za unos spreman za očitavanje.


1.
Pritisnite taster EDIT na kontrolnoj tabli mašine
2.

3. Pritisnite funkcionalni taster , nakon toga pojavljuje se ekran za podatke


ofseta/sekundarne geometrije.

Pritisnite programabilni taster (OPRT)


4.

5. Pritisnite skroz desni taster

Pritisnite programabilni taster (READ)


6.
Ukucajte naziv fajla koji želite da bude izlazni.
Ukoliko izostavite da unesete naziv fajla koristi se podrazumevani naziv fajla
7. „SEC_GEOM.TXT“.

Pritisnite programski taster (EXEC).


Ovim započinje očitavanje podataka ofseta alata/sekundarne geometrije, a
8. INPUT treperi u donjem desnom uglu ekrana. Kada se operacija učitavanja
završi, oznaka „INPUT“ nestaje.
Za poništavanje unosa programa pritisnite softverski taster (CANCEL).

63
1.1.2.2 Izlaz podataka ofseta alata/sekundarne geometrij

Podaci ofseta alata/sekundarne geometrije izlaze u izlaznom formatu iz memorije CNC do


memorijske karte.

Izlaz podatka ofseta alata/sekundarne geometrije

Uverite se da je uređaj za unos spreman za očitavanje.


1.
Pritisnite taster EDIT na kontrolnoj tabli mašine
2.

3. Pritisnite funkcionalni taster , nakon toga pojavljuje se ekran za podatke


ofseta/sekundarne geometrije.

Pritisnite programabilni taster (OPRT)


4.

5. Pritisnite skroz desni taster

Pritisnite programabilni taster (PUNCH)


6.
Ukucajte naziv fajla koji želite da bude izlazni.
7. Ukoliko izostavite da unesete naziv fajla koristi se podrazumevani naziv fajla
„SEC_GEOM.TXT“.

Pritisnite programski taster (EXEC).


Ovim započinje očitavanje podataka ofseta alata/sekundarne geometrije, a
8. OUTPUT treperi u donjem desnom uglu ekrana. Kada se operacija učitavanja
završi, oznaka „OUTPUT“ nestaje.
Za poništavanje unosa programa pritisnite softverski taster (CANCEL).

64
1.2 Ulaz/izlaz na ALL IO ekranu

Korišćenjem ALL IO ekrana možete vršiti ulaz i izlaz podataka ofseta Y ose i alata
ofseta/sekundarne geometrije.

Sledi objašnjenje kako prikazati ALL IO ekran:

Prikaz ALL IO ekrana


Procedura

1.
Pritisnite funkcionalni taster
2.
Pritisnite skroz desni programabilni taster nekoliko puta.
3. Pritisnite programabilni taster (ALL IO) da prikažete ALL IO ekran.

65
1.2.1 Ulaz i izlaz podatka ofseta Y ose

Pomoću sistema struga može se izvršiti unos i izlaz podataka ofseta Y ose korišćenjem ALL
IO ekrana.

Ulaz podataka ofseta Y ose


Procedura

1.
Na ALL IO ekranu pritisnite skroz desni taster nekoliko puta.
2. Pritisnite softverski taster (Y OFFSET)
3. Odaberite EDIT režim
4. Pritisnite softverski taster (OPRT)
5. Pritisnite softverski taster (N READ)
6. Ukucajte naziv fajla koji želite da bude unešen.
Ukucajte naziv fajla i pritisnite softverski taster (F NAME).
Ukoliko izostavite da unesete naziv fajla koristi se podrazumevani naziv fajla
Je „TOOLOFST.TXT“
7. Pritisnite softverski taster (EXEC)
Ovim započinje očitavanje podataka ofseta Y ose a INPUT treperi u donjem
desnom delu ekrana. Kada se operacija završi, INPUT oznaka nestaje.
Za poništavanje ulaza programa pritisnite softverski taster (CANCEL).

Izlaz podataka ofseta Y ose


Procedura

1.
Na ALL IO ekranu pritisnite skroz desni taster nekoliko puta.
2. Pritisnite softverski taster (Y OFFSET)
3. Odaberite EDIT režim
4. Pritisnite softverski taster (OPRT)
5. Pritisnite softverski taster (PUNCH)
6. Ukucajte naziv fajla koji želite da bude unešen.
Ukucajte naziv fajla i pritisnite softverski taster (F NAME).
Ukoliko izostavite da unesete naziv fajla koristi se podrazumevani naziv fajla
Je „TOOLOFST.TXT“
7. Pritisnite softverski taster (EXEC)
Ovim započinje očitavanje podataka ofseta Y ose a OUTPUT treperi u
donjem desnom delu ekrana. Kada se operacija završi, OUTPUT oznaka
nestaje.
Za poništavanje ulaza programa pritisnite softverski taster (CANCEL).

66
1.2.2 Ulaz i izlat podataka ofseta alata/sekundarne geometrije

Pomoću sistema struga može se izvršiti unos i izlaz podataka ofseta alata /sekundarne
geometrije korišćenjem ALL IO ekrana.

Ulaz podataka ofseta alata/sekundarne geometrije


Procedura

1.
Na ALL IO ekranu pritisnite skroz desni taster nekoliko puta.
2. Pritisnite softverski taster (GEOM.2)
3. Odaberite EDIT režim
4. Pritisnite softverski taster (OPRT)
5. Pritisnite softverski taster (N READ)
6. Ukucajte naziv fajla koji želite da bude unešen.
Ukucajte naziv fajla i pritisnite softverski taster (F NAME).
Ukoliko izostavite da unesete naziv fajla koristi se podrazumevani naziv fajla
Je „SEC_GEOM.TXT“
7. Pritisnite softverski taster (EXEC)
Ovim započinje očitavanje podataka ofseta Y ose a INPUT treperi u donjem
desnom delu ekrana. Kada se operacija završi, INPUT oznaka nestaje.
Za poništavanje ulaza programa pritisnite softverski taster (CANCEL).

Izlazni podaci ofseta alata/sekundarne geometrije


Procedura

1.
Na ALL IO ekranu pritisnite skroz desni taster nekoliko puta.
2. Pritisnite softverski taster (GEOM.2)
3. Odaberite EDIT režim
4. Pritisnite softverski taster (OPRT)
5. Pritisnite softverski taster (PUNCH)
6. Ukucajte naziv fajla koji želite da bude unešen.
Ukucajte naziv fajla i pritisnite softverski taster (F NAME).
Ukoliko izostavite da unesete naziv fajla koristi se podrazumevani naziv fajla
Je „SEC_GEOM.TXT“
7. Pritisnite softverski taster (EXEC)
Ovim započinje očitavanje podataka sekundarne geometrije a OUTPUT
treperi u donjem desnom delu ekrana. Kada se operacija završi, OUTPUT
oznaka nestaje.
Za poništavanje ulaza programa pritisnite softverski taster (CANCEL).

67
2. Podešavanje i prikaz podataka

2.1 Ekrani koji se prikazuju funkcionalnim tasterom

Pritisnite funkcioalni taster da prikažete ili podesite vrednosti kompenzacije alata i


druge podatke.

Ova sekcija opisuje kako prikazati ili podesiti sledeće podatke:


1. Vrednost ofseta alata
2. Vrednost promene koordinatnog sistema radnog dela
3. Podaci ofseta alata/sekundarne geometrije
4. Vrednost ofseta Y ose
5. Granice stezne glave i konjica

2.1.1 Podešavanje i prikaza vrednosti ofseta alata


Posvećeni ekrani su obezbeđeni za prikaz i podešavanje vrednosti ofseta alata i vrednosti
kompenzacije obima vrha alata.

Podešavanje i prikazivanje vrednosti ofseta alta i vrednosti kompenzacija obima vrha alata.

Procedura

1. Pritisnite funkcionalni taster


Prilikom korišćenja sistema višestrukih putanja odaberite, unapred, putanju za koju će
vrednost ofseta alata biti podešena korišćenjem prekidača za odabir putanje.

2. Pritisnite taster za odabir poglavlja (OFFSET) ili pritisnite nekoliko puta dok se
ekran kompenzacije alata ne prikaže. Različiti ekrani se prikazuju u zavisnosti od
ofseta geometrije alata, ofset pohabanosti alata ili se nijedan ne koristi.

68
Slika 2.1.1 (a) Bez ofseta geometrije alata/pohabanosti alata

Slika 2.1.1 (b) Sa ofsetom geometrije alata

69
Slika 2.1.1 (c) Sa ofsetom habanja alata

3. Pomerite kursor na vrednost kompenzacije koja treba da bude podešena ili izmenjena
korišćenjem tastera za strane i tastera kursora ili unesite broj kompenzacije za
vrednost kompenzacije koja treba da bude podešena ili izmenjena i pritisnite softverski
taster (NO.SRH).
4. Da bi se podesila vrednost kompenzacije unesite vrednost i pritisnite softverski taster
INPUT. Za izmenu vrednosti kompenzacije, unesite vrednost koju ćete dodati trenutnoj
vrednosti (negativna vrednost za smanjenje trenutne vrednosti) i pritisnite softverski
taster (+INPUT).
TIP je broj imaginarnog vrha alata.
TIP može biti određen na ekranu za kompenzaciju geometrije ili ekranu za
kompenzaciju pohabanosti.

70
Promena ofset vrednosti tokom automatskog rada

Kada se ofset vrednosti menjaju tokom automatskoga rada, bit 4 (LGT) i bit 6 (LWM)
parametra 5002 mogu se koristiti za određivanje da li nova ofset vrednost postaje validna u
sledećoj komandi pomeranja ili u sledećoj komandi T koda.

Kada su vrednosti kompenzacije Kada vrednosti kompenzacije


geometrije i vrednosti geometrije i vrednosti
LGT LWM
kompenzacije habanja odvojeno kompenzacije habanja nisu
specifikovane odvojeno specifikovane
Postaje validno u sledećem bloku Postaje validno u sledećem bloku
0 0 T koda T koda
Postaje validno u sledećem bloku Postaje validno u sledećem bloku
1 0
T koda T koda
Postaje validno u sledećem bloku Postaje validno u sledećem bloku
0 1
T koda T koda
Postaje validno u sledećem bloku Postaje validno u sledećem bloku
1 1
T koda T koda

2.1.2 Direktan unos vrednosti ofseta alata

Da bi se podesila razlika između referentne pozicije alata koja se koristi u programiranju (vrh
standardnog alata, centar revolvera, itd) i pozicije vrha alata alata koji se trenutno koristi kao
ofset vrednost.

Direktan unos vrednosti ofseta alata


Procedura
Podešavanje vrednosti ofseta Z ose

1. Isecite površinu A u manuelnom režimu rada sa trenutnim alatom. Pretpostavite da je


koordinatni sistem radnog dela određen.

Slika 2.1.2 (a)

71
2. Otpustite alat samo u smeru X ose, bez pomeranja Z ose i zaustavite vreteno.
3. Izmerite razdaljinu  od početka u koordinatnom sistemu radnog dela u odnosu na
površinu A.

Slika 2.1.2 (b)

3-1 Pritisnite funkcionalni taster ili softverski taster (OFFSET) da prikažete


ekran za ofset alata

3-2 Pomerite kursor da podesite broj ofseta korišćenjem tastera kursora.


3-3
Pritisnite taster adresa radi podešavanja.
3-4 Taster u izmerenoj vrednosti ()
Pritisnite softverski taster (MESURE).

72
3-5 Razlika između izmerene vrednosti  i koordinate je podešena kao ofset
vrednost.

Podešavanje vrednosti ofseta X ose

4. Isecite površinu B u manuelnom režimu.


5. Oslobodite alat u smeru Z ose bez pomeranja X-ose i zaustavite vreteno.
6. Izmerite prečnik  površine B.
Podesite ovu vrednost kao izmerenu vrednost duž X ose za željeni broj ofseta na isti
način kao i prilikom podešavanja vrednosti duž Z ose.
7. Ponovite gornju proceduru u istom vremenu uz neophodne alata.

73
Ofset vrednost se automatski obračunava i podešava. Na primer, u slučaju Ћ kada je
vrednost koordinate površine B u dijagramu iznad 70.0, podešena na 69.0 [MEASURE] na
ofset 2. U ovom slučaju, 1.0 je podešen kao vrednost ofseta X ose za ofset 2.

2.1.3 Kontra unos vrednosti ofseta

Pomeranjem alata dok ne dostigne željenu referentnu poziciju, odgovarajuća vrednost ofseta
alata može biti podešena.

Kontra unos vrednosti ofseta


Procedura

1. Manuelno pomerite referentni alat na referentnu poziciju.


2. Resetujte relativne koordinate duž osa na 0.
3. Pomerite alat za koji ofset vrednosti treba da budu podešene na referentnu poziciju.
4. Odaberite ekran za ofset alata. Pomerite kursor na ofset vrednost koja treba da bude
podešena putem tastera kursora.

Slika 2.1.3 (a) Ekran ofseta alata

5 Pritisnite taster adrese (ili ) i softverski taster (INP.C).


2.1.4 Podešavanje vrednost pomeranja koordinatnog sistema radnog dela

Podešeni koordinatni sistem može biti izmenjen kada je koordinatni sistem koji je podešen od
strane G50 komande (ili G92 komande za G kodni sistem B ili C) ili automatsko podešavanje
koordinatnog sistem određenog prilikom programiranja.
Kada se koristi sistem T serije, ekran za izmenu koordinatnog sistema radnog dela se
prikazuje.

Podešavanje količine izmene koordinatnog sistema radnog dela


Procedura

1.
Pritisnite funkcionalni taster
2.
Pritisnite skroz desni programabilni taster nekoliko puta dok se ekran
sa softverskim tasterom (W.SHFT) ne prikaže.

Slika 2.1.4 (a)


3. Pritisnite softverski taster (W.SHFT)
4. Pomerite kursor korišćenjem tastera kursora na osu duž koje koordinatni sistem treba
da bude izmenjen.
5. Unesite vrednost izmene i pritisnite softverski taster (INPUT).
Slika 2.1.4 (b)

2.1.5 Podešavanje vrednosti kompenzacije alata/ofseta sekundarne geometrije

Za kompenzaciju za razliku u poziciji alata ili poziciji odabira, ofset sekundarne geometrije
može biti primenjen pored ofseta alata. Kao vrednosti ofseta sekundarne geometrije ofset
vrednosti X ose, Y-ose i Z ose mogu biti podešene.

Procedura za prikazivanje i podešavanje ofset vrednosti sekundarne geometrije

Procedura

1.
Pritisnite funkcionalni taster

2. Pritisnite taster nekoliko puta dok se ekran sa softverskim tasterom


(GEOM.2) ne pojavi.
Pritisnite softverski taster (GEOM.2). Ekran za ofset kompenzacije
alata/sekundarnu geometriju se prikazuje. Prilikom prikazivanja podataka
koji nisu podaci o broju trenutno prikazanih ofseta sekundarne geometrije,
3.
pritisnite taster strane ili za prikaz ekrana za željeni broj ofseta
sekundarne geometrije.
Slika 2.1.5 (a)

3-1 Ukoliko jedan ekran ne može u potpunosti prikazati vrednosti ofseta sekundarne
geometrije Y ose, pritisnite (SWITCH) softverski taster za izmenu ekrana prikazivanja.

Slika 2.1.5 (b)


4. Korišćenjem jedne od prethodno opisanih metoda, pomerite kursor na ofset vrednost
sekundarne geometrije željenog broja ofseta sekundarne geometrije.

 Korišćenjem tastera za stranu i tastera kursora, pomerite kursor na poziciju željene


ofset vrednosti.
 Taster u broju željenog ofseta, zatim pritisnite (NO.SRH) softverski taster.

5. Unesite željenu ofset vrednost sekundarne geometrije a zatim pritisnite taster ili
(INPUT) softverski taster. Ulazna ofset vrednost sekundarne geometrije je podešena. Kada je
dodatni ofset vrednosti ofseta sekundarne geometrije prikazan kao unos, pritisnite (+INPUT)
softverski taster. U ovom slučaju, rezultat dodavanja je podećen kao ofset vrednost
sekundarne geometrije.
6. Ponovite korake 4 i 5 da bi podesili parametre koje želite da modifikujete.

Ograničenje
Podešavanje ofset vrednosti sekundarne geometrije

Podešavanje ofset vrednosti sekundarne geometrije validno je samo kada je bit 5


(GF2)
parametra broj 3290 podešen na 1.
2.1.6 Podešavanje ofseta Y ose

Vrednost ofseta pozicije alata duž Y ose može biti podešena. Kontra unos vrednosti ofseta
takođe je moguć.
Za Y osu, vrednost ofseta alata ne može biti direktno uneta.

Procedura za podešavanje vrednosti ofset alata Y ose


Procedura

1.
Pritisnite funkcionalni taster

2. Pritisnite taster nekoliko puta dok se ekran sa softverskim tasterom


(OFST.2) ne pojavi.
3. Pritisnite softverski taster (OFST.2). Ekran za ofset Y ose se pojavljuje.

Slika 2.1.6 (a)

3-1 Kada pritisnete (CHANGE) softverski taster, podaci kompenzacije geometrije alata Y ose
se prikazuju. Kada pritisnete softverski taster (CHANGe) još jednom, prikaz ekrana menja se
na ekran za podatke kompenzacije habanja alata.
Slika 2.1.6 (b)
4. Korišćenjem jedne od prethodno opisanih metoda, pomerite kursor na ofset vrednost
sekundarne geometrije željenog broja ofseta sekundarne geometrije.

 Korišćenjem tastera za stranu i tastera kursora, pomerite kursor na poziciju željene


ofset vrednosti.
 Ukucajte ofset broj a zatim pritisnite (NO.SRH) softverski taster.
5. Unesite željenu ofset vrednost
6. Pritisnite softverski taster (INPUT). Ofset vrednost je podešena i prikazana.
Slika 2.1.6 (c)

Procedura za kontra unos ofset vrednosti


Procedura

Da podesite relativne koordinate duž Y ose kao ofset vrednosti:


1. Pomerite referentni alat na referentnu tačku.
2. Resetujte relativnu koordinatu Y na 0.
3. Pomerite alat za koji ofset vrednosti treba da se podese na referentnu tačku.

4. Pomerite kursor na vrednost za broj ofseta koji treba biti podešen, pritisnite ,
zatim pritisnite softverski taster (INP.C). Relativna koordinata Y (ili V) se sada
podešena kao ofset vrednost.
2.1.7 Ograničenje stezne glave i konjica

Ograničenje stezne glave i konjica sprečavaju oštećenja mašine proveravanjem da li vrh alata
ugrožava steznu glavu ili konjic. Odredite područje u okviru kojeg alat ne može da uđe (Entry-
inhibition area). Ovo se radi korišćenjem specijalnog ekrana za podešavanje, prema obliku
stezne glave i konjica. Ukoliko vrh alata treba da uđe u podešenu oblast tokom obrade, ova
funkcija zaustavlja alat i alarm se oglašava. Alat može biti pomeren iz oblasti samo ukoliko se
povuke u suprotnom smeru ka oblasti gde alat može ući.

Podešavanje ograničenja stezne glave i konjica


Procedura
Podešavanje oblika stezne glave i konjica

1.
Pritisnite funkcionalni taster

2. Pritisnite taster . Zatim pritisnite (CHUCK TAIL) taster za odabir


poglavlja.
Pritiskom na tastere za strane menja se ekran između onog za podešavanje
3. ograničenja stezne glave i ekrana za podešavanje konjica.

Slika 2.1.7 (a) Ekran za podešavanje ograničenja stezne glave


Slika 2.1.7 (b) Ekran za podešavanje ograničenja konjica

4. Postavite kursor na svaku stavku koja definiše oblik stezne glave ili konjica, unesite
odgovarajuću vrednost, zatim pritisnite softverski taster (INPUT). Vrednost je podešena.
Pritiskom na softverski taster (+INPUT) nakon što je vrednost uneta, dodajete vrednost
trenutnoj vrednosti, novo podešavanje je suma dve vrednosti. Stavke kao što su CX i CZ, obe
na ekranu za podešavanje ograničenja stezne glave i stavka TZ na ekranu za podešavanje
ograničenja konjica takođe se može podesiti na drugi način. Manuelnim putem pomerite alat
na željenu poziciju, zatim pritisnite (SETTING) softverski taster na koordinate alata u
koordinatnom sistemu radnog dela. Ukoliko alat ima ofset drugačiji od 0 manuelnim putem se
pomera na željenu poziciju bez primene kompenzacije, izvršite kompenzaciju za ofset alata u
podešenom koordinatnom sistemu. Stavke osim CX, CZ i TZ ne mogu biti podešene
korišćenjem (SETTING) softverskog tastera.
Primer:
Kada se alarm oglasi, alat se zaustavlja u oblasti u kojoj nema ulaza alata ukoliko je bit 7
(BFA) parametra broj 1300 podešen na 0, alat se zaustavlja na više unutrašnjoj poziciji nego
određena figura zbog toga što CNC i mašinski sistem vrše zaustavljanje sa određenim
odlaganjem u vremenu.
Iz bezbednosnih razloda, podesite oblast koja je nešto veća nego određena oblast.
Razdaljina između ograničenja ove dve oblasti L se obračunava na osnovu sledeće jednačine
na osnovu maksimalne brzine kretanja.

Kada je maksimalna brzina 15m/min, na primer, podesite oblast gde će biti 2mm ograničenje
van određene oblasti.
Oblici stezne glave i konjica mogu biti podešeni korišćenjem parametara broj 1330 – 1348.

NAPOMENA
Podestie G23 režim pre nego što pokušate da odredite oblike stezne glave i konjica.

Povratak na referentnu tačku

Vratite alat na referentnu poziciju duž X i Z osa. Funkcija ograničenja stezne glave i konjica
postaje efektivna samo kada je povratak na referentnu tačku kompletiran nakon pokretanja.
Kada je prisutan detektor apsolutne pozicije, povratak na referentnu poziciju ne mora uvek biti
izvršen. Međutim, odnos pozicija između mašine i detektora apsolutne pozicije mora biti
određen.

G22/G23

Kada je G22 određen, oblast stezne glave i konjica postaje oblast sa ograničenim ulaskom.
Kada se G23 ograniči, oblast sa ograničenim ulaskom se poništava.
Čak i kada se G22 odredi, oblast sa ograničenim ulaskom za konjic može biti onemogućena
izdavanjem signala ograničenja konjica. Kada se konjic gurne uz radni deo ili odvoji od
radnog dela korišćenjem pomoćnih funkcija, PMC signali se koriste za omogućavanje ili
onemogućavanje podešene oblasti za konjic.

Tabela 2.1.7 (a)

Signal ograničenja konjica


G kod Ograničenje stezne glave Ograničenje konjica
0 Važeće Važeće
G22
1 Nevažeće Onemogućeno
G23 Nevezano Nevažeće Nevažeće

G22 se bira kada je napajanje uključeno. Upotrebom G23, bit 7 parametra 3402 može se
promeniti na G23.
Objašnjenje
Podešavanja oblika ograničenja stezne glave

Slika 2.1.7 (c)

Tabela 2.1.7 (b)

Simbol Opis
Odabir oblika stezne glave (0: držanje unutrašnje strane alata, 1:
TY
držanje spoljne strane alata)
CX Pozicija stezne glave (along X-axis)
CZ Pozicija stezne glave (along Z-axis)
L Dužina čeljusti stezne glave
W Dubina čeljusti stezne glave (radijus)
L1 Dužina držanja čeljusti stezne glave
W1 Dubina držanja čeljusti stezne glave (radijus)

TY: odaberite tip stezne glave, na osnovu njenog oblika. Odredite 0 odabira stezne
glave koja drži unutrašnju stranu alata. Odredite 1 odabir glave koja drži spoljnu stranu alata.
Pretpostavlja se da je stezna glava simetrična sa Z osom.

CX, CZ:
Odredite koordinate pozicije stezne glave, tačku A u koordinatnom sistemu radnog dela. Ove
koordinate nisu iste kao one u koordinatnom sistemu mašine. Jedinica podataka se
prikazuje u tabeli 2.1.7 (c).

Tabela 2.1.7 (c)

Rastući sistem Jedinica podataka


Validni opseg podataka
IS-A IS-B
Metrički unos 0.001 mm 0.0001 mm -99999999 do +99999999
Unos u inčima 0.0001 inč 0.00001 inč -99999999 do +99999999

L, L1, W, W1: definišite oblik stezne glave. Jedinica podatka prikazana je u tabeli 2.1.7 (c).

OPREZ
Uvek odredite W i W1 u opsegu. Kada se programiranje radijusa koristi za Z osu,
odredite L i L1 u radijusu.

Podešavanje oblika ograničenja konjica


Tabela 2.1.7 (d)

Simbol Opis
TZ Pozicija konjica (duž Z-axis)
L Dužina konjica
D Prečnik konjica
L1 Dužina konjica (1)
D1 Prečnik konjica (1)
L2 Dužina konjica (2)
D2 Prečnik konjica (2)
D3 Prečnik otvora konjica (3)

TZ: Određuje Z koordinatu pozicije stezne glave, tačka B, u koordinatnom sistemu radnog
dela. Ove koordinate nisu iste kao one u koordinatnom sistemu mašine. Jedinica podataka je
prikazana u tabeli 2.1.7 (c). Podrazumeva se da je konjic simetričan sa svojom Z-osom.

L, L1, L2, D, D1, D2, D3 :


Definiše oblik konjica. Validni opseg podataka prikazan je u tabeli 2.1.7 (c)

Podešavanje oblasti za sprečavanje ulaza za vrh konjica

Ugao vrha konjica je 60 stepeni. Ugao vrha konjica je 60 stepeni. Ugao vrha konjica je 60
stepeni. Oblast zabrane ulaska je određena oko vrha uz pretpostavku da je ugao 90 stepeni.

Slika 2.1.7 (d)

Ograničenje
Pravilno podešavanje oblasti zabranjenog ulaza

Ukoliko je oblast zabranjenog ulaza nepravilno podešena, možda neće biti moguće načiniti je
efektivnom. Izbegavajte sledeće korake:
 L ≤ L1 ili W ≤ W1 u podešavanjima oblika stezne glave.
 D2 ≤ D3 u podešavanjima oblika konjica.
 Da se podešavanja stezne glave preklapaju sa podešavanjima konjica.
Povlačenja iz oblasti zabranjenog pristupa

Ukoliko alat ulazi u oblast zabranjenog pristupa i alarm se oglasi, prebacite manuelni režim
rada, manuelnim putem povucite alat zatim resetujte sistem da poništite alarm. U
manuelnom režimu alat može biti pomeren samo u suprotnom pravcu od onog u kojem je
alat ušao u oblast zabranjenog pristupa.

Alat ne može biti pomeren u istom pravcu (dalje u oblast). Kada su oblasti zabranjenog ulaza
za steznu glavu i konjic omogućene, alat jej već pozicioniran u okviru tih oblasti, oglašava se
alarm kada se alarm pomera.
Kada se alat ne može povući, izmenite podešavanja oblasti zabranjenog pristupa tako da je
alat van oblasti, resetujte sistem da oslobodite alarm a zatim povucite alat. Na kraju, ponovo
instalirajte originalna podešavanja.

Koordinatni sistem

Oblast zabranjenog pristupa se definiše korišćenjem koordinatnog sistema radnog dela.


Imajte na umu sledeće.
1. Kada se koordinatni sistem radnog dela menja putem komande ili operacije, oblast
zabranjenog pristupa se takođe menja za istu vrednost.

Slika 2.1.7 (e)

Upotreba sledećih komandi i operacija menja koordinantni sistem radnog


dela.

Komande:
G54 do G59, G52, G50 (G92 u G kodnom sistemu B ili C)

Operacije
Manuelnim putem rukujte prekidom, izmenom u ofsetu relativnom za početak radnog dela,
izmenu ofseta alata (ofset geometrije alata), rad sa zaključavanjem mašine, manuelni rad sa
apsolutnim isključenjem signala.
2. Kada alat uđe u oblast zabranjenog pristupa tokom automatskog rada, manuelno
podesite apsolutni signal, *ABSM, na 0 (on), tada manuelno povucite alat iz oblasti.
Ukoliko je ovaj signal 1, razdaljina pomeranja alata u manuelnom radu se ne računa u
koordinatama alata u koordinatnom sistemu radnog dela. Ovo za rezultat daje stanje
gde alat nikada ne može biti povučen iz oblasti zabranjenog pristupa.

Provera uskladištenih poteza 2/3

Kada se provere uskladišteni potezi 2/3 i obezbedi se ograničenje stezne glave i konjica,
ograničenje ima prioritet u odnosu na proveru uskladištenih poteza. Provera uskladištenih
poteza 2/3 se ignoriše.
Parametri

Opis parametara

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Bit putanja
#1 FCV Format programa
0: Standardni format serije 16
1: Format serije 15

NAPOMENA

1. Programi kreirani u formatu programa serije 15 mogu se koristiti za operacije


na sledećim funkcijama:
1. Pozivanje podprograma M98
2. Narezivanje jednakim hodom G32 (T serija)
3. Prethodno podešeni ciklusi G90, G92, G94 (T serija)
4. Prethodno podešeni ciklusi sa višestrukim ponavljanjem G71 – G76 (T
serija)
5. Prethodno podešeni ciklusi za bušenje
G83.1, G80 do G89 (T serija)
G73, G74, G76, G80 do G89(M serija)
2. Kada format programa korišćen u seriji 15 se koristi i za ovaj CNC, neka
ograničenja mogu biti dodata.
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Bit ose
[Opseg validnih 0 do 7
podataka]

Za određivanje ravni za cirkularnu interpolaciju, kompenzaciju sečenja i tako dalje, (G17: Xp-
Yp ravan, G18: Zp-Xp ravan, G19: Yp-Zp ravan) i 3D prostor kompenzacije alata (XpYpZp),
odredite koja od osnovne tri ose (X, Y i Z) koristi se za svaku kontrolnu osu ili paralelnu osu
čija osnovna osa se koristi za svaku kontrolnu osu.
Osnovna osa (X, Y ili Z) može biti specifikovana samo za jednu kontrolnu osu. Dve ili više
kontrolnih osa mogu biti podešene kao paralelne ose za isu osnovnu osu.

Podešavanje Značenje
0 Rotirajuća osa (Ni osnovne tri ose ni paralelna osa)
1 X osa osnovne tri ose
2 Y osa osnovne tri ose
3 Z osa osnovne tri ose
5 Osa paralelna sa X osom
6 Osa paralelna sa Y osom
7 Osa paralelna sa Z osom

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 to +999999.999)
Podesite razdaljinu između dva suportna nosača alata u slici
u ogledalu da dupli revolver
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Bit putanje

#0 OUT Oblast unutar ili van uskladištene provere hoda 2 podešena je kao
oblast zabranjenog pristupa
0: Unutar
1: Van

#2 LMS EXLM signal za aktiviranje uskladištene provere hoda 1


0: Onemogućeno
1: Omogućeno
Kada je bit 0 (DLM) parametra 1301 podešen na 1, provera uskladištene
provere hoda 1 aktivira signal EXLM (G007#6) se poništava.

#5 RL3 Provera uskladištene provere hoda 3 signal RLSOT3 je


0: Onemogućeno
1: Omogućeno
Kada se alarm 1, 2 ili 3 uskladištene provere hoda oglasi, alarm
smetrnji se oglašava sa funkcijom provere smetnji između putanja
#7 BFA (T serija), ili se oglašava alarm ograničenja konjica (T serija):
0: Alat se zaustavlja nakon ulaska u zabranjenu oblast.
1: Alat se zaustavlja pre ulaska u zabranjenu oblast.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Bit putanje
[Opseg validnih 0 do 1
podataka]
Odaberite oblik stezne glave
0: Stezna glava koja drži radni deo u unutrašnjoj površini
1: Stezna glava koja drži radni deo u spoljašnjoj površini
[Input type] Unos parametra
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999)
Podesite dužinu (L) kandže stezne glave.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999)
Podesite dužinu (L) kandže stezne glave.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999)
Podesite dužinu (L) kandže stezne glave.
[Input type] Unos parametra
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999)
Podesite dužinu (L) kandže stezne glave.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje A)
(Kada je rastući sistem IS-B, -999999.999 do +999999.999)
Podesite poziciju stezne glave (X koordinata) u koordinatnom
sistemu radnog dela.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje A)
(Kada je rastući sistem IS-B, -999999.999 do +999999.999)
Podesite poziciju stezne glave (Z koordinate) u koordinatnom
sistemu radnog dela.
[Input type] Unos parametra
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999)
Podesite dužinu (L) konjica.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999)
Podesite dijametar (D) konjica.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999)
Podesite dužinu (L1) konjica.
[Input type] Unos parametra
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999)
Podesite dijametar (D1) konjica.

NAPOMENA
Odredite ovaj parametar korišćenjem vrednosti dijametra u svim situacijama.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 0 ili 9 cifra minimalne jedinice podataka (odnosi se na
standard tabele za podešavanje B)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999)
Podesite dužinu (L2) konjica.
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Bit putanje

#0 RPD Manulni prelazak maksimalnom brzinom toko perioda od vremena


uključenja do kompletiranja referentne pozicije povratka.
0: Onemogućeno (Jog feed se vrši)
1: Omogućeno

#1 LRP Pozicioniranje (G00)


0: Pozicioniranje se vrši sa ne-linearnim tipom pozicioniranja tako da se
alat pomera duž svake ose nezavisno maksimalnom brzinom.
1: Pozicioniranje se vrši sa linearnom interpolacijoma tako da se alat
pomera pravom linijom.
Prilikom korišćenja konverzije 3D koordinate podesite ovaj parametar na 1
#2 JZR Manuelna referentna pozicija se vraća na JOG feedrate
0: Ne vrši se
1: Vrši se
Kada je ograničenje brzine dovođenja pri sečenju 0% tokom maksimalne
#4 RF0 brzine prelaska,
0: Alat mašine ne prestaje da se pomera
1: Alat mašine prestaje da se pomera
Suvo pokretanje tokom narezivanja ili odvajanja (cikus odvajanja G74 ili
#5 TDR
G84, krutog odvajanja
0: Omogućeno
1: Onemogućeno

#6 RDR Suvo pokretanje za komandu prelaska maksimalnom brzinom


0: Onemogućeno
1: Omogućeno
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Bit putanje

#4 ROC U ciklusima narezivanja G92 i G76,ograničenje maksimalne brzine za


povlačenje nakon što je narezivanje završeno:
0: Efektivno
1: Nije efektivno (Ograničenje od 100%)

#5 HTG Brzina snabdevanja za kružnu interpolaciju/kružnu evolventnu


interpolaciju/3D kružna interpolacija je :
0: Određena korišćenjem brzine snabdevanja duž tangente na
kružni/evolventnu krivu/3d luk
1: Određena korišćenjem brzine snabdevanja duž osa
uključujući linearnu osu (određena osa osim ose kružbne
interpolacije u slučaju 3D kružne interpolacije)
#7 RTV Ograničenje maksimalne brzine dok se alat povlači u narezivanju
0: Ograničenje maksimalne brzine je efektivno.
1: Ograničenje maksimalne brzine nije efektivno.

NAPOMENA
Kada se ovaj parametar podešava napajanje mora biti isključeno pre nego što se
operacija nastavi.
[Input type] Unos parametra
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] Mm/min, inč/min, stepen/min (ulazna jedinica)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne
ose
[Valid data range] Odnosi se na standardnu tabelu za podešavanje parametara
(C)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +240000.0)
Kada mašina zahteva malu izmenu u brzini dovođenja pri
sečenju, brzina dovođenja može biti određena u parametru.
Na ovaj način se eliminiše potreba za specifikovanjem brzine
snabdevanja pri sečenju (F komanda) u NC programu.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna osa
[Unit of data] Mm/min, inč/min, stepen/min (jedinica mašine)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne
ose
[Valid data range] Odnosi se na standardnu tabelu za podešavanje parametara
(C)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +240000.0)
Podesite maksimalnu brzinu prelaska kada je ograničenje
maksimalne brzine 100% za svaku osu.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] Mm/min, inč/min, stepen/min (jedinica mašine)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] Odnosi se na standardnu tabelu za podešavanje parametara
(C)
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +240000.0)
U ciklusu narezivanja G92 ili G76, operacija povlačenja se
vrši nakon narezivanja. Podesite brzinu dovođenja za ovu
operaciju povlačenja.
NAPOMENA
Kada je bit 1 (CFR) parametra 1611 podešen na 1 ili 0, maksimalna brzina prelaska
podešena u parametru 1420 se koristi.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Reč osa
[Unit of data] msec
[Valid data range] 0-4000
Podesite vremensku konstantu za ubrzanje/usporavanje
nakon interpolacije u ciklusima narezivanja G92 i G76 za
svaku osu.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Stvarna osa
[Unit of data] Mm/min, inč/min, stepen/min (jedinica mašine)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema primenjene ose
[Valid data range] Odnosi se na standardnu tabelu za podešavanje parametara
(C)
Podesite FL brzinu dovođenja pri sečenju za
ubrzanje/smanjenje brzine nakon interpolacije u ciklusima
narezivanja G92 i G76 za svaku osu. Podesite 0 u svim
situacijama osim u posebnim.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bajt putanje
[Valid data range] 1–8
Podesite dozvoljene brojeve za T kod.
Kada je 0 podešena, dozvoljeni broj je 8.
[Input type] Unos parametra
[Data type] Bajt putanje

#0 WOF Podešavanje vrednosti ofset alata (ofset habanja alata) putem MDI
unos je:
0: Nije neomogućen
1: Onemogućen (sa parametrom3294 i 3295, podesite ofset opseg
broja kada će update-ovanje podešavanja biti omogućeno)

NAPOMENA
Kada je memorija ofseta alata A odabrana sa M serijom, ofset alata podešen u
parametru WOF je praćen čak iako ofset geometrije i habanja nisu određeni u T
seriji.

#1 GOF Podešavanje vrednosti ofseta geometrije alata putem tastera MDI


je:
0: Nije neomogućeno
Onemogućeno (Sa parametrom 3294 i 3295, podesite ofset
1: broj opsega u okviru kojeg će ažuriranje podešavanja biti
onemogućeno
#2 MCV Podešavanje makro promenljivih putem MDI tastera je:
0: Nije neomogućeno.
1: Onemogućeno.
Podešavanje vrednosti početnog ofseta radnog dela i vrednosti
#3 WZO izmene alata (T serija) putem tastera MDI unos je:
0: Nije neomogućen
1: Onemogućen
Podešavanje vrednosti početnog ofseta radnog dela ili vrednosti
izmene radnog dela (T serije) putem MDI tastera unos u aktivaciju
#4 IWZ automatske operacije ili stanje zaustavljanja je:
0: Nije neomogućeno
1: Onemogućeno
Podešavanje vrednosti ofseta sekundarne geometrije alata putem
#5 GO2 unosa MDI tasterom:
0: Onemogućeno.
1: Nije neomogućeno.
Podešavanje prilagodljivih makro promenljivih unos putem MDI
#6 MCM tastera je:
0: omogućeno, bez obzira na režim.
1: Omogućeno samo u MDI režimu
#7 KEY Za tastere za zaštitu memorije:
0: KEY1, KEY2, KEY3, i KEY4 signali se koriste.
1: KEY1 signal se koristi.

NAPOMENA

1 Funkcija signala zavisi od toga da li je


KEY=0 ili KEY=1.
Kada je KEY = 0:
- KEY1:omogućuje vrednost ofseta alata, vrednost početnog ofseta radnog
dela, vrednost izmene radnog dela koja treba biti uneta.
- KEY2: Omogućuje podešavanje podataka, makro promenljivih, i vrednost
trajanja alata za unos.
- KEY3:omogućuje registraciju programa i editovanje.
-KEY4:Omogućuje PMC podatke za unos
Kada je KEY = 1:
- KEY1:Omogućuje se registracija programa i editovanje a omogućuje se i
unos PMC parametara
- KEY2 do KEY4: ne koristi se
2 Kada se koristi sistem sa višestrukim putanjama, podešavanja za putanju 1 su
sledeća

[Input type] Unos parametra


[Data type] Putanja
[Valid data range] 0 - 999
Podesite dozvoljene brojeve za T kod.
Kada je 0 podešena, dozvoljeni broj je 8.

Kada unos modifikacije vrednosti ofseta alata putem MDI taster treba da bude onemogućen
korišćenje bit 0 (WOF) parametra 3290 i bit 1 (GOF) parametra 3290, parametri 3294 i 3295
se koriste za podešavanje opsega gde su takve modifikacije onemogućene. U parametru
3294, podesite broj ofseta početnih vrednosti ofseta alata čija modifikacija je onemogućena.
U parametru 3295 podesite broj takvih vrednosti.
U sledećim slučajevima nijedna od vrednosti ofseta alata ne može biti modifikovana:
- Kada je 0 ili negativna vrednost podešena u parametru 3294
- Kada je 0 ili negativna vrednost podešena u parametru 3295
- Kada je vrednost veća od maksimalnog broja ofseta alata podešena u parametru 3294.
U sledećem slučaju modifikacija vrednosti koje rangiraju od vrednosti podešene u parametru
3294 do maksimalnog broja ofseta alata se onemogućuje:
Kada se vrednost parametra 3294 dodata vrednost parametra 3295 prelazi maksimalni broj
ofseta alata. Kada je vrednost ofseta zabranjenog broja uneta preko MDI panela, pojavljuje se
upozorenje „WRITE PROTECT“.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bit Putanja

#0 DPI Kada je decimalna tačka izostavljena u adresi gde može biti decimalne
tačke
0: Najmanje povećanje unosa se pretpostavlja. (Programiranje
decimalne tačke)
1: Jedinica je mm, inči, stepen, ili nešto drugo.
Izmena između apsolutnih i rastućih programskih režima u I operaciji
#4 MAB MD
0: se vrši prema:
1: G90/G91.
Bit 5 (ABS) parametra 3401.
#5 ABS A programirana komanda u MDI režimu rada posmatra se kao:
0: Rastuće programiranje.
1: Apsolutno programiranje.
#6 GSB G kodni sistem je podešen
#7 GSC

GSC GSB G kod


0 0 G kodni sistem A
0 1 G kodni sistem B
1 0 G kodni sistem C
[Input type] Unos parametra
[Data type] Bit Putanja

#0 G01 G01 Režim unešen kada se napajanje uključi ili kada je kontrola jasna
0: G00 režim (pozicioniranje)
1: G01 režim (linearna interpolacija)
#1 G18 Ravan odabrana kada se napajanje uključi ili kada je kontrola jasna
0: G17 režim (ravan XY)
1: G18 režim (ravan ZX)

#2 G19 Ravan odabrana kada se napajanje uključi ili kada je kontrola jasna
0: The setting of bit 1 (G18) of parameter No. 3402 is followed.
1: G19 režim (ravan YZ)
Kada je ovaj bit podešen na 1, podesite bit 1 (G18) parametra 3402 na 0.

#3 G91 kada se napajanje uključi ili kada je kontrola jasna


0: G90 režim (apsolutno programiranje)
1: G91 režim (rastuće programiranje)

#4 FPM U vreme uključenja ili u jasnim stanjima


0: G99 ili G95 režim (feed per revolution) je podešen.
1: G98 ili G94 režim (feed per minute) je podešen.

#5 G70 Komande za unos u inčima i metrički unos su:


0: G20 (unos u inčima) i G21 (metrički unos).
1: G70 (unos u inčima) i G71 (metrički unos).
#6 CLR Taster za resetovanje na MDI panelu, signal za eksterno resetovanje,
reset i rewind signal, i signal za vanredno zaustavljanje
0: Uzrokuje stanje resetovanja
1: Uzrokuje jasno stanje.

#7 G23 Kada je napajanje uključeno


0: G22 režim (provera uskladištenih poteza on)
1: G23 režim (provera uskladištenih poteza off)
[Input type] Unos parametra
[Data type] Bit Putanja

#0 AUX Kada je druga pomoćna funkcija određena, faktor množenja za izlaznu


vrednost (u signalu koda) relativan za specifičnu vrednost je takav da:
0: Isti faktor množenja se koristi i za metrički i za unos u inčima
1: A Faktor množenja se koristi za unost u inčima koji su deset puta veći
nego metrički unos
Kada je druga pomoćna funkcija određena izlazna vrednost na kodnom signalu je
određena vrednost pomnožena sa vrednosti koje su niže prikazane.

Parametar Parametar
Rastući sistem
AUX=0 AUX=1
IS-A za referentnu osu 100 puta 100 puta
IS-B za referentnu osu 1000 puta 1000 puta
Sistem metričkog IS-C za referentnu osu 10000 puta 10000 puta
unosa IS-D za referentnu osu 100000 puta 100000
puta
IS-E za referentnu osu 1000000 puta 1000000
puta
IS-A za referentnu osu 100 puta 1000 puta
IS-B za referentnu osu 1000 puta 10000 puta
IS-C za referentnu osu 10000 puta 100000
Sistem unosa u puta
inčima IS-D za referentnu osu 100000 puta 1000000
puta
IS-E za referentnu osu 1000000 puta 10000000
puta
#1 DWL Vreme zadržavanja (G04) je:
0: Uvek zadržavanje po sekund.
1: Zadržavanje po sekund u dovođenju po minuti (G94), ili
zadržavanje po rotaciji u režimu snabdevanja po revoluciji
(G95).
#3 G36 Za G kod korišćen u funkciji ofseta automatskog alata:
0: G36/G37 se koristi.
1: G37.1/G37.2 se koristi.
#4 CCR Adresa koja se koristi za zakošenje
0: Adresa je “I”, “J”, or “K”.
U programu direktnog određivanja dimenzija, adrese ",C", ",R",
i ",A" (sa zarezom) koriste se umesto "C", "R", i "A".
1: Adresa je “C”.
Adrese se koriste u programu direktnog određivanja dimenzije su
"C", "R", i "A" bez zareza.

#5 DDP Komande ugla direktnim programiranjem dimenzije:


0: Normalna specifikacija
1: Dodatni ugao je dat

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Bit Putanja

#0 CRD Ukoliko funkcije zakošenje ili ugla R i programiranja direktnog


određivanja dimenzija jesu omogućene
0: Zakošenje ili ugao R je omogućen
1: Programiranje direktnog određivanja dimenzija je omogućeno

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bit Putanja
#1 LGN Broj geometrijskog ofseta ofseta alata
0: Isti je kao i broj ofseta habanja
1: Određuje broj ofseta geometrije brojem odabira alata
#2 LWT Ofset habanja alata se vrši putem:
0: Pomeranja alata.
1: Izmenom koordinatnog sistema.
#4 LGT Ofsetom geometrije alata
0: Kompenzovan izmenom koordinatnog sistema
1: Kompenzovan pomeranjem alata
#5 LGC Kada je ofset geometrije alata baziran na izmeni koordinate,
specifikacija ofset broja 0:
0: Ne Otkazuje ofset geometrije alata .
1: Otkazuje ofset geometrije alata .
#6 LWM Operacija ofseta alata bazirana na pomeranju alata vrši se:
0: U bloku gde je T kod specifikovan
1: Zajedno sa komandom za pomeranje duž ose
#7 WNP Imaginarni broj vrha alata se koristi za kompenzaciju obima vrha
alata kada je funkcija ofseta geometrije/habanja prisutna, jeste broj
određen prema:
0: Broj ofseta geometrije
1: Broj ofseta habanja

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bit Putanja

#0 SUP
Ovi bitovi se koriste za specifikovanje tipa pokretanja/otkazivanja
#1 SUV
kompenzacije obima sekača ili vrha alata.
CSC CSU Tip Operacija
0 0 Tip A Kompenzacioni vektor je vertikalan u odnosu na blok koji
sledi nakon početnog bloka i bloka koji prethodi bloku
otkazivanja

0 1 Tip B Kompenzacioni vektor je vertikalan u odnosu na početni blok


ili blok otkazivanja. Vektor preseka je takođe izlazni

1 0 Tip C Kada su početni blok i blok otkazivanja blokovi bez kretanja


1 alata, alat se kreće vrednostima sekača ili kompenzacije
obima vrha alata u pravcu vertikalnom na blok koji sledi iza
početnog i blok koji prethodi bloku otkazivanja

Za blok sa pomeranjem alata, alat slede SUP podešavanje:


Ukoliko je 0 tip A se pretpostavlja a ukoliko je B pretpostavlja
se tip B.

363
#6 LVK Vektor kompenzacije dužine alata
0: Uklonjeno resetom
1: Nije uklonjeno resetom već zadržano
Vektorom kompenzacije u smeru ose alata upravlja se na isti način kao i kdo
ovog bita.
#7 TGC Ofset geometrije alata baziran na izmeni koordinata je:
0: Nije poništen resetovanjem
1: Poništen resetovanje

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bit Putanja

#1 CNC
Ovi bitovi se koriste za odabir metode provere smetnji u režimu
#3 CNV kompenzacije obima sekača ili vrha alata.

CNV CNC Operacija


Provera smetnji je omogućena. Smer i ugao luka se
0 0
proveravaju.

0 1 Provera smetnji je omogućena. Proverava se samo ugoa luka.


1 - Provera smetnji je onemogućena.

#4 MCR Ukoliko je G41/G42 određen u MDI režimu, alarm se


0: Ne oglašava
1: oglašava (alarm PS5257)

10
8
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inch (jedinica unosa)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne
ose
[Valid data range] 9 cifara jedinica podataka (odnosi se na standardnu
tabelu za podešavanje parametara (A))

(Kada je rastući sistem IS-B -999999.999 do +999999.999)


Kada se alat pomera oko ugla u režimu kompenzacije sekača ili obima vrha alata, limit za
ignorisanje malih veličina putanja kao rezultat kompenzacije je podešen. Ovaj limit eliminiše
prekidanje baferovanja izazvano malom veličinom putanje koja se generiše u uglu i bilo koju
izmenu u brzini snabdevanja usled prekida.

NAPOMENA
Kada se ovaj parametar podešava, napajanje mora biti isključeno pre nego što se
operacija nastavi.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Putanja
[Valid data range] 0 do 999
Podesite maksimalni dozvoljen broj vrednosti kompenzacije alata korišćenih za
svaku
putanju. Ukupan broj vrednosti mora biti podešen u parametru 5024. Vrednosti kompenzacije
alata kao i broj vrednosti kompenzacije koje se koriste za svaku putanju prikazuju se na
ekranu. Ukoliko dođe do prekomerni unosa alarm se pojavljuje.

10
9
[Input type] Unos parametra
[Data type] Bit putanja
[Valid data range] 0 do 3

Odredite broj cifara dela T koda koji se koristi za broj ofseta alata
Kada je 0 podešena, broj cifara se određuje brojem vrednosti kompenzacije alata
Kada je vrednost podešena na 1 – 9: smanjite 1 cifru
Kada je vrednost podešena na 10 – 99: smanjite 2 cifre
Kada je vrednost podešena na 100 – 999: smanjite 3 cifre

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bit putanja

#0 OWD Kod programiranja radijusa (bit 1 (ORC) parametar 5004 je


podešen na 1)
0: Vrednosti ofseta alata ofseta geometrije alata i ofseta habanja
specifikovani su radijusom

1: Vrednost ofseta alata ofseta geometrije određene je radijusom i


vrednosti ofseta alata ofseta habanja specifikovani su
prečnikom za osu programiranja dijametra.

#3 TCT Metoda izmene alata bazirana je na:


0: Rotaciji revolvera (operacija izmene alata se vrši samo sa
komandom T)
SA T komandom, pomoćna funkcija i operacija ofseta alata se vrši.
1: Automatski menjač alata (ATC).
(Operacija izmene alata se vrši sa M komandom
Samo sa T kompandom se pomoćna funkcija može izvršiti
Ovaj parametar je validan samo za T seriju
Kada se operacija izmene alata vrši sa automatskim menjačem alata,
#4 TLG
operacija ofseta alata se određuje prema:
0: G43.7.
U to vreme, G43 i G44 funkcionišu kao G kodovi za kompenzaciju
dužine alata
1: G43.
U to vreme, G43.7 i G44.7 funkcionišu kao G kodovi za
kompenzaciju dužine alata

11
0
[Input type] Unos parametra
[Data type] Bit putanja

#0 OFA
#1 OFC
#2 OFD
#3 OFE Ovi bitovi se koriste za određivanje rastućeg sistem i opsega validnih
podataka vrednosti ofseta alata

Za metrički unos

OFE OFD OFC OFA Jedinica Opseg validnih podataka


0 0 0 1 0.01mm ±9999.99mm
0 0 0 0 0.001mm ±9999.999mm
0 0 1 0 0.0001mm ±9999.9999mm
0 1 0 0 0.00001mm ±9999.99999mm
1 0 0 0 0.000001mm ±999.999999mm

Za unos u inčima

OFE OFD OFC OFA Jedinica Opseg validnih podataka


0 0 0 1 0.001inch ±999.999inch
0 0 0 0 0.0001inch ±999.9999inch
0 0 1 0 0.00001inch ±999.99999inch
0 1 0 0 0.000001inch ±999.999999inch
1 0 0 0 0.0000001inch ±99.9999999inch

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bit putanja

11
1
#0 FXY Osa bušenja u prethodno podešenom ciklusu je:
0: Uvek Z osa
1: Osa odabrana od strane programa
#1 EXC G81
0: Specifikuje prethodno podešeni ciklus bušenja
1: Specifikuje komandu eksternog rada

#2 RTR G83 i G87


0: Specifikovanje ciklusa bušenja sa uvlačenjem velikom brzinom
1: Specifikujte ciklus bušenja sa uvlačenjem
#7 M5B u ciklusima bušenja prethodno podešenim G76 i G87:
0: Proizvodi M05 pre zaustavljanja orijentisanog vretena
1: Nema proizvoda M05 pre zaustavljanja orijentisanog vretena

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bit putanja

#2 QSR Pre višestrukih ponovljiivih prethodno podešenih ciklusa struganja


(G70 to G73) bude započet, proverite da vidite da li program sadrži
blok koji ima broj niza određen u adresi Q:
0: Nije načinjen.
1: Načinjen.
Kada je 1 podešen u ovom parametru a broj niza određen u adresi Q nije
nađen,alarm (PS0063) se izdaje a prethodno podešeni ciklus se ne
izvršava.
F16 kada se koristi format serije 15, (sa bit 1 (FCV) parametra 0001
#3 podešenog na 1, ovaj ciklus se specifikuje korišćenjem
0: format serije 15
format serije 16. Međutim, broj ponavljanja se određuje korišćenjem
1:
adrese L.
#6 RAB Kada prethodno podešeni ciklus bušenje koji koristi format serije 15
je specifikovan (sa bit 1 (FCV) parametra 0001 podešenog na 1 i bit
3 (F16) parametra 5102 podešenog na 0), adresa R specifikuje
0: Komanda porasta.

11
2
i ecifikovan (sa bit 1 (FCV) parametra 0001 podešenog
1: k na 1 i bit
Apsolut
l 3 (F16) parametra 5102 podešenog na 0), adresa R je bazirana
# no u na:
progra s 0: Specifikaciji radijusa.
7 miranje 1: Programiranju prečnika/radijusa ose bušenja
b
sa A u
R
D G š
I kodnim e
n
sistemo j
m. Sa e
G
kod k
nim o
sist j
em
om i
B ili
C,
G9 k
0 ili o
G9
1 r
sled i
e.
s
K
t
a
i
d
a
f
o
p
r
r
m
e
a
t
t
h
o
s
d
e
n
r
o
i
j
p
e
o
d
1
e
5
š
e
j
n
e
i
s
c
p 11
3
369
[Input type] Unos parametra
[Data type] Bit putanja

#2 FCK Kod višestrukih ponovljivih prethodno podešenih ciklusa struganja


(G71/G72), obradni profil je:
0: Nije proveren
1: Proveren
Ciljani oblik specifikovan sa G71 ili G72 se proverava pre mašinske operacije:
• Ukoliko je početna tačka prethodno podešenog ciklusa manja od
maksimalne vrednosti obradnog profila kada je znak plus određene za
završni dodatak, oglašava se alarm (PS0322)
• Ukoliko je početna tačka prethodno podešenog ciklusa veća od
minimlane vrednosti obradnog profila, iako je znak minus određen za
završni dodatak, alarm (PS0322)
• Ukoliko je nemonotona komanda tipa I određena za osu u smeru
sečenja, alaram (PS0064 ili PS0329) se izdaje.
• Ukoliko je nemonotona komanda određena za osu u smeru grube
obrade, alarm (PS0064 ili PS0329) se izdaje
• Ukoliko program ne obuhvata blok koji ima broj niza određen od strane
Q, alarm (PS0063) se oglašava.
Ova provera se vrši bez obzira na bit 2 (QSR) parametra 5102
• Ukoliko je komanda (G41/G42) kompenzacije sa prazne strane obima
vrha alata neadekvatna, alarm (PS0328) se izdaje.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bit putanja

#0 SBC U prethodno podešenom ciklusu bušenja, zakošenja ili ciklusu ugla R:


0: Zaustavljanje jednog bloka se ne vrši
1: Zaustavljanje jednog bloka se vrši.
Kod višestrukih, ponovljivih prethodno utvrđenih ciklusa struganja
#1 RF1 (G71/G72) tipa I,
Gruba obrada se:
0: Vrši.
1: Ne vrši

11
4
#2 RF2 Kod višestrukih, ponovljivih prethodno utvrđenih ciklusa struganja
(G71/G72) tipa II
Gruba obrada se:
0: Vrši.
1: Ne vrši
#3 M5T Kada se smer rotiranja vretena pomeri sa rotiranja unapred na rotiranje
unazad ili od rezervne rotacije ka rotaciji unapred u ciklusu odvajanja
(G84/G88 sa T serijom ili G84/G74 sa M serijom):
0: M05 se dobije pre dobijanja M04 ili M03.
1: M05 se ne dobija pre M04 ili M03.
K0D Kada je K0 određen u prethodno podešenom cikusu odvajanja (G80
#4 do G89):
0: Operacija bušenja se ne vrši ali podaci o bušenje ostaju
uskladišteni.
1: Vrši se jedna operacija bušenja.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Putanja dve reči
[Valid data range] 0 - 99999998
Ovaj parametar podešava M kod za C osu fiksiranja u prethodno podešenom ciklusu bušenja.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Putanja dve reči
[jedinica podataka]

Rastući sistem IS-A IS-B IS-C IS-D IS-E Jedinica


Metrički unos 10 1 0.1 0.01 0.001 msec
Unos u inčima 1 0.1 0.01 0.001 0.0001 msec

11
5
[Valid data range] 0 – 32767
Ovaj parametar podešava vreme zadržavanja kada
je C osa otpuštanja određena u prethodno
podešenom ciklusu bušenja.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 9 cifara jedinica podataka (odnosi se na standardnu
tabelu za podešavanje parametara (A))
(Kada je rastući sistem IS-B, -999999.999 do
+999999.999). Ovaj parametar podešava vrednost
povratka kod ciklusa bušenja za uvlačenjem velike
brzine.

G73 (M serija)
G83 (T serija, kada je parametar RTR (5101#2) podešen na 0)

11
6
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of data] U zavisnosti od rastućeg sistema referentne ose
[Valid data range] 9 cifara jedinica podataka (odnosi se na standardnu
tabelu za podešavanje parametara (A))
(Kada je rastući sistem IS-B, -999999.999 do
+999999.999). Ovaj parametar podešava vrednost
klirensa za ciklus bušenja za uvlačenjem velike
brzine.

G83 (M serija)
G83 (T serija, kada je parametar RTR (5101#2) podešen na 1)

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Bit putanja
[Unit of data] 0.1
[Valid data range] 0 – 127
Ovaj parametar podešava vrednost sečenja (vrednost
zakošenja) u ciklusu narezivanja navoja (G76) prethodno
podešenih višestrukih, ponovljivih ciklusa i prethodno
podešenog ciklusa ciklusa narezivanja navoja (G92).
Neka je L b korak. Tada je vrednost sečenja od 0.1L do 12.7L
odobrena.
Za određivanje vrednosti sečenja 10.0L, na primer, odredite
100 u ovom parametru.

11
7
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Bit putanja
[Unit of data] Stepen
[Valid data range] 1 - 89
Ovaj parametar podešava ugao narezivanja navoja u ciklusu
narezivanja navoja (G92/G76).
Kada je 0 podešena, ugao od 45 stepeni je određen.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)

11
8
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 9 cifara jedinica podataka (odnosi se na standardnu tabelu
za podešavanje parametara (B))
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999). Ovaj
parametar podešava dubinu sečenja u prethodno
podešenim, ponovljivim ciklusima struganja G71 i G72.
Ovaj parametar se koristi sa formatom programa serije 15.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 0 ili pozitivna 9 cifra minimalne jedinica podataka (odnosi
se na standardnu tabelu za podešavanje parametara (B))
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999). Ovaj
parametar podešava udaljavanje u prethodno podešenim,
ponovljivim ciklusima struganja G71 i G72.
Ovaj parametar se koristi sa formatom programa serije 15.

11
9
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 0 ili pozitivna 9 cifra minimalne jedinica podataka (odnosi
se na standardnu tabelu za podešavanje parametara (B))
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999). Ovaj
parametar podešava vrednost klirensa u prethodno
podešenim, ponovljivim ciklusima struganja G71/G72.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 0 ili pozitivna 9 cifra minimalne jedinica podataka (odnosi
se na standardnu tabelu za podešavanje parametara (A))
(Kada je rastući sistem IS-B, -999999.999 do
+999999.999). Ovaj parametar podešava vrednost daljine
povlačenja duž druge ose u ravni u prethodno podešenim,
ponovljivim ciklusima struganja G73. Ovaj parametar se ne
koristi sa formatom programa serije 15.
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 9 cifara jedinica podataka (odnosi se na standardnu tabelu
za podešavanje parametara (B))
(Kada je rastući sistem IS-B, -999999.999 do
+999999.999).
Ovaj parametar podešava distancu povlačenja duž prve
ose u ravni kod prethodno podešenih, ponovljivih ciklusa
struganja G73.
Ovaj parametar se koristi sa formatom programa serije 15

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Putanja dve reči
[Unit of data] Ciklus
[Minimum unit of 1 - 99999999
data]
[Valid data range] Ovaj parametar podešava broj podela kod prethodno
podešenih, ponovljivih ciklusa struganja G73.
Ovaj parametar se ne koristi sa formatom programa serije
15
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 0 ili pozitivna 9 cifra minimalne jedinica podataka (odnosi
se na standardnu tabelu za podešavanje parametara (B))
(Kada je rastući sistem IS-B, -999999.999 do
+999999.999). Ovaj parametar podešava povratak kod
prethodno podešenih, ponovljivih ciklusa struganja G74 i
G75.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 0 ili pozitivna 9 cifra minimalne jedinica podataka (odnosi
se na standardnu tabelu za podešavanje parametara (B))
(Kada je rastući sistem IS-B, -999999.999 do
+999999.999).
Ovaj parametar podešava minimalnu dubinu sečenja kod
prethodno podešenih, ponovljivih ciklusa struganja G76
tako da dubina sečenja ne postane suviše mala kada je
dubina sečenja konstantna.
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 0 ili pozitivna 9 cifra minimalne jedinica podataka (odnosi
se na standardnu tabelu za podešavanje parametara (B))
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999).
Ovaj parametar podešava završni dodatak kod prethodno
podešenih, ponovljivih ciklusa struganja G76.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Putanja dve reči
[Unit of data] Ciklus
[Valid data range] 1 – 99999999
Ovaj parametar podešava broj ciklusa finalne obrade kod
prethodno podešenih, ponovljivih ciklusa struganja G76.
Kada je 0 podešena, samo jedan ciklusa završne obrade
se izvršava.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Bit putanje
[Unit of data] Stepen
[Valid data range] 0, 29, 30, 55, 60, 80
Ovaj parametar podešava ugao vrha alata kod prethodno
podešenih, ponovljivih ciklusa struganja G76.
Ovaj parametar se ne koristi sa formatom programa serije
15.
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 0 ili pozitivna 9 cifra minimalne jedinica podataka (odnosi
se na standardnu tabelu za podešavanje parametara (B))
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999).
Ovaj parametar podešava završni dodatak kod prethodno
podešenih, ponovljivih ciklusa struganja G76.
Ukoliko monotona komanda tipa I ili II nije određena za osu
u smeru grube obrade, alarm PS0064 ili PS0329 se
pojavljuje.
Kada se program automatski kreira, može doći do
stvaranja veoma malog nemonotonog oblika. Podesite
neoznačenu dozvoljenu vrednost za takav nemonotoni
oblik. G71 i G72 ciklusi mogu biti izvršeni čak i u programu
koji podrazumeva nemonotoni oblik.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 0 do dubine sečenja

Ukoliko monotona komanda tipa I ili II nije određena za osu


u smeru grube obrade, alarm PS0064 ili PS0329 se
pojavljuje.
Kada se program automatski kreira, može doći do
stvaranja veoma malog nemonotonog oblika. Podesite
neoznačenu dozvoljenu vrednost za takav nemonotoni
oblik. G71 i G72 ciklusi mogu biti izvršeni čak i u programu
koji podrazumeva nemonotoni oblik.
Dozvoljena vrednost se fiksiran do dubine sečenja
određenom od strane prethodno podešenih, ponovljivih
ciklusa struganja.
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Stvarna putanja

#0 G84 Metod za određivanje krutog odvajanja


0: M kod određuje režim krutog odvajanja koji je određen pre
izdavanja G84 (ili G74) komande.
(vidi parametar 5210)
1: M kod koji određuje režim krutog odvajanja nije upotrebljen
(G84 se ne može koristiti kao G kod za ciklus odvajanja;
G74 ne može se koristiti za ciklus obrnutog odvajanja)
Režim krutog kada je komanda za otkazivanje signala
#2 CRG krutog odvajanja određena
G01 (G80, grupe G kod, resetovanje, itd)
0: Otkazano nakon što je signal za kruto odvajanje RGTAP
podešena na "0".
1: Otkazano pre nego što je signal za kruto odvajanje RGTAP
podešen na "0".
#3 SIG Kada se menjaju brzina krutog odvajanja, upotreba SIND:
0: Nije dozvoljena.
1: Dozvoljena je.

#4 DOV Ograničenje tokom ekstraktovanja kod krutog odvajanja


0: nevažeće
1: Važeće (ova vrednost podešena je parametrom 5211.
Ipak, podesite vrednost ograničenja za povratak pri krutom
odvajanju u parametru 5381
#5 PCP Kruto odvajanje
0: Koristi se kao ciklus bušenja sa uvlačenjem velikom
brzinom
1: Ne koristi se kao ciklus bušenja sa uvlačenjem velikom
brzinom
# 6 FHD Zadržavanje snabdevanja i kruto odvajanje jednog bloka
0: Nevažeće
1: Važeće
Za odabir vretena koje se koristi za kruto odvajanje za kontrolu
# višestru i ntrolu višestrukih vretena)
kih 1: Signali odabira vretena za kruto odvajanje
7 vretena S RGTSP1, RGTSP2, RGTSP3, i RGTSP4 se koriste.
: W (Ovi signali se izričito koriste za
S
0: S kruto odvajanje)
R 4
S S
i s
g e
n
a k
l o
i r
i
o s
d t
a e
b .
i
r (
a o
v
v i
r
e s
t i
e g
n n
a a
l
S i
W
S s
1 e
,
k
S o
W r
S i
2 s
, t
e
S
W z
S a
3
, k
o
[Input type] Podešavanje unosa
[Data type] Stvarna putanja

#2 TDR Vremenska konstanta sečenja kod krutog odvajanja


0: Koristi isti parametar tokom sečenja i ekstraktovanja (Parametri
5261 do 5264)
1: Ne koristi isti parametar tokom sečenja i ekstraktovanja
Parametar 5261 do 5264: vremenska konsanta tokom sečenja
Parametar 5271 do 5274: vremenska konsanta tokom sečenja
Jedinica uvećanja parametra ograničenja (5211) za ekstraktovanje
#3 OVU alata za kruto odvajanje je:
0: 1%
1: 10%
Brzina vretena za ekstraktovanje je programirana tako da je
#4 OV3 ograničenje operacije:
0: Onemogućeno.
1: omogućeno

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Bit putanje

#0 HRG Kruto odvajanje manuelnim rukovanjem je:


0: Onemogućeno.
1: Omogućeno.
Kada se osa odvajanja pomera u negativnom smeru tokom krutog
odvajanja kontorlisanog manuelnim putem, smer u ojem se
#1 HRM vreteno okreće određen je na sledeći način:
0: U G84 režimu, vreteno se okreće u normalnom smeru. U G74
režimu, vreteno se okreće u suprotnom pravcu.
1: U G84 režimu, vreteno se okreće u suprotnom pravcu. U G74
režimu vreteno se okreće u normalnom pravcu.
#2 RFF Kod krutog odvajanja dovođenje napred je:
0: Onemogućeno.
1: Omogućeno.
Kod krutog odvajanja, ograničenje putem ograničenja brzine
dovođenja odabira signal a poništavanje ograničenja putem
#4 OVS signala za poništavanje ograničenja je:
0: Onemogućeno.
1: Omogućeno.
Kda je ograničenje brzine dovođenja omogućeno,
ograničavanje je onemogućeno.
Ograničenje vretena je fiksirano na 100% tokom krutog
odvajanja bez obzira na podešavanja ovog parametra.
Kao ubrzavanje/usporavanja za brzinu dovođenja pri krutom
#5 RBL odvajanju:
0: Linearno ubrzavanje/usporavanje se koristi.
1: Ubrzanje/usporavanje u obliku zvona se koristi.

[Input type] Unos parametra


[Data type] Reč putanja
[Unit of data] 1% - 10%
[Valid data range] 0 do 200
Ovaj parametar podešava vrednost ograničenja tokom
ekstraktovanja kod krutog odvajanja.

[Input type] Podešavanje unosa


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinica unosa)
[Minimum unit of Zavistan od rastućeg sistema referentne ose
data]
[Valid data range] 0 ili pozitivna 9 cifra minimalne jedinica podataka (odnosi
se na standardnu tabelu za podešavanje parametara (B))
(Kada je rastući sistem IS-B, 0.0 do +999999.999).
Ovaj parametar podešava povratak ili klirens u ciklusu
odvajanja sa uvlačenjem.
Kada je parametar PCP (bit 5 broj 5200) Kada je parametar PCP (bit 5 broj 5200)
podešen na 0 podešen na 1
[Input type] Unos parametra
[Data type] 2 reči vreteno
-1
[Unit of data] Min
[Valid data range] 0 – 9999
Prenosni odnos pozicije kodera vretena

1:1 0 do 7400
1:2 0 do 9999
1:4 0 do 9999
1:8 0 do 9999
Svaki od ovih parametara se koristi za podešavanje maksimalne brzine vretena za svaku
brzinu kod krutog odvajanja.
Podesite istu vrednost za oba parametra 5241 i 5243 za jednostepeni sistem menjača. Za
dvostepeni sistem menjača, podesite istu vrednost kao što je podešeno u parametru 5242,
5243. U suprotnom alarm PS0200 se javlja. Ovo se odnosi na M seriju.
[Input type] Unos parametra
[Data type] reč vreteno
[Unit of data] Jedinica za detektovanje
[Valid data range] -9999 – 9999
Svaki od ovih parametara se koristi za podešavanje
usporavanje vretena.

(Input type) Ulazni parametar


(Data type) Putanja bita

#0 RIN Komanda za ugao rotiranja kooridnatnog sistema (R)


0: Specifikovano paolutnim progrmairanjem
1: Specifikovano apsolutnim progrmairanje (G90) ili rastužćim
progrmairanjem
#2 D3R Reži trodimenzione konverzije koridnata može biti otkazan sa
0: G69 (M serija) komandom, G69.1 (T serija) komandom, operacijmom
resetovanja ili CNC resetovanjem ulaznim signalom sa PMC
1: G69 (M series) serija) komandom, G69.1 (T serija) komandom samo
#6 XSC Podešavanje uvećaanja skale (skaliranje za svaku osu) je:
0: Onemogućeno.
1: Omogućeno.

#7 SCR Skaliranje (G51) jedinica uvećanja


0: 0.00001 puta (1/100,000)
1: 0.001 puta
[Input type] Podešeni unos
[Data type] putanja 2 reči
[Unit of data] 0.001 stepen
[Valid data range] -360000 do
360000

Postavite ugaono izmeštanje za rotiranje kooridnantog sistema. Kada ugaono izmeštanje nije
specifikovano sa adresom T za rotiranje kooridnatnog sistema u bloku specifikovanom sa
G68, podešavanje ovog parametra se koristi kao ugaona izmena za roiranje kooridnatno
sistema.

(Tip unosa) Ulazni parametar


(Tip podataka) Putanja bita

#0 MDL G60 kod (pozicioniranje pojedinačnog pravca) je:


0: samostalni G kod (grupa 00).
1: Modalni G kod (grupa 01).
#1 PDI U G60 mode, sve provere prozicije u stop poziciji su
0: nisu urađenje.
1: urađene.

(Tip unosa) Ulazni parametar


(Tip podataka) Putanja bita

# G67 Ukoliko je specifikovana komanda makro modalnog pozivanja (G67) kada


0 makro modalni režim pozivanja (G66/G66.1) nije podešen:
0: Alarm PS1100 se pojavljuje.
1: Specifikacija G67 se ignoriše
# MGO Kada je GOTO iskaz za specifikovanje prilagodljive makro kontrole izvršen,
1 grananje visokom brzinom na 20 nizova brojeva izvršeno od početka programa
je
0: granjanje visokom brzinom nije izvršeno za n brojeva niza od početka
izvršenog programa
1: granjanje visokom brzinom je izvršeno za n brojeva niza od početka
izvršenog programa

#3 V15 kao borjevi promenljive sistema za ofset alatt:


0 : brojevi standarnog sistema promenljivh za seriju 16 se koriste
1 : isti sistem brojeva standarndog sistema promenljivih kao što je korišćen za seriju
15
Tabela ispod ukazuje na promenljive sistema za brojeve ofseta alata od 1 do
999. Vrednsoti za brojeve ofseta alata 1 do 200 mogu da budu očitani iz ili
dodeljeni promenljivim sistema u zagradama

(1) Memorija A ofseta alata

Broj promenljive sistema


V15 = 0 V15 = 1
Vrednost ofseta #10001 do #10999 #10001 do #10999
habanja (#2001 do #2200) (#2001 do #2200)

(2) Memorija B ofseta alata

Broj promenljive sistema


V15 = 0 V15 = 1
Vrednost
#11001 do #11999 #10001 do #10999
geometrijskog
(#2201 do #2400) (#2001 do #2200)
ofseta
Vrednost ofseta #10001 do #10999 #11001 do #11999
habanja (#2001 do do #2200) (#2201 do #2400)

(3) Memorija B ofseta alata

Broj promenljive sistema


V15 = 0 V15 = 1
Vrednost #11001 do #11999 #10001 do #10999
geometrijskog (#2201 do #2400) (#2001 do #2200)
ofseta #10001 do #10999 #11001 do #11999
(#2001 do #2200) (#2201 do #2400)
Vrednost ofseta #13001 do #13999 #12001 do #12999
habanja #12001 do #12999 #13001 do #13999

# HGO Kada je GOTO iskaz za specifikovanje prilagodljive


4 komande makro kontrole izvršen, grananje visokom
brzinom na 30 nizova brojeva neposredno pre izvršenog
iskaza
0: Nije urađeno.
1: Urađeno.
#
5 SBM Prilagodljivi makro iskaz
0: ne zaustavlja se
1: zaustavlja pojedinačni blok

# 7 SBV Prilagodljivi makro iskaz


0: Ne zaustavlja pojedinačni blok
1: Omogućava/onemogućava zaustavljanje pojedinačnog bloka sa
promenljivom sistema #3003

Parametar SBM (No.6000#5)


0 1
Onemogućava pojedinačno Omogućava pojedinačno zaustavljanje
0
zaustavljanje bloka bloka (sa promenljivom #3003,
Parametar Omogućava pojedinačno pojedinačni blok nemože da bude
SBV zaustavljanje bloka (sa omogućen/onemogućen . Pojedinačni
(No.6000#7) 1 promenljivom #3003, pojedinačni blok je omogućen u svakom trenutku.
blok može da bude
omogućen/onemogućen

[Input type] Ulazni parametar


[Data type] Bit putanje

#0 GSK Kao signal preskakanja. Signal SKIPP je:


0: nepravilan.
1: validan.
Ovaj parametar specifikuje da li je signal preskakanja koji je načinjen pd
stanjem signala SKIP vi višekoračnim signalima preskakanja SKIP2 do
#1 SK0 SKIP 8
0: Signal preskakanja je validan kada su ovi signali 1.
1: Signal preskakanja je validan kada su ovi signali 0.

#4 HSS
Funkcija preskakanja ne koristi signale preskakanja visoke brzine dok
0: su signali preskakanja ulazni
1: Koračna funkcija preskakanja koristi signale preskakana visoke brzine
dok su siglani preskakanja ulazni
#5 SLS
Višekoračna funkcija preskakanja ne koristi signale preskakanja visoke
0:
brzine dok su signali preskakanja ulazni
1: Više koračna funkcija preskakanja koristi signale preskakana visoke
brzine dok su siglani preskakanja ulazni
#6 SRE Kada se koristi signal preskakanja visoke brzine:
0: Pretpostavlja se da je signal unet na ivici koja se izdiže (kontakt
otvoren ˠ zatvoren).
1: Pretpostavlja se da je signal unet na ivici koja se spušta (kontakt
zatvoreno ˠ otovreno).
robno pokretaje, ograničenje automatsko ubrzavanje/usporavanje za G31
#7 SKF
P omandu preskakanja
0: Onemogućena
1: Omogućena

[Input type] Ulazni parametar


[Data type] Bit

# MWT Kao signal interfejsa za čekanje M koda:


0
0: Signal interfejsa za tri putanje se koristi.
1: Konvnecionalni signal interfejsa za dve putanje
ova parametar se može odabrati samo kada se koristi kontrola 2 putanje
# MWP za specifikovanje P komande za čekanje M kodaa/uravnoteženog sečenja:
1
0: Binarna vrednost se koristi kao konvencionalna.
1: Koristi se kombiancija broja putanje.

[Input type] Ulazni parametar


[Data type] Bit

#0 TY0 Ovaj parametar se koristi za postavljanje odnosa kooridnatnog sistema između


dva nosača alata bazirano na nosaču alata putanje 1
#1 TY1 Ovaj parametar se koristi za proveru ometanja između dve putanje kada bit 7
parametra 8140 je podešen na 0
#2 IT0 Kada je broj ofseta 0 specifikovan T kodom,
0: Provera ometanja između putanja je zaustavljena dok je broj ofseta
drugačiji od 0 specifikovan sledećim T kodom.
1: Provera ometanja između putanja se nastavlja prema prethodno
specifikovanom broju ofseta
#3 IFM U manuelnom režimu prover aoemtanja između putanja se:
0: ne izvodi.
1: izvodi.

#4 IFE Prover aometanja između putanja se::


0: Izvodi.
1: Ne izvodi.

# ZCL Specifikovanje da li je ometanje duž ose Z provereno tokom


5 provere ometanja između putanja
0: Provereno
1: Nije provereno (provereno samo ometanje duž X ose)
# IPF Provera oemtanja među putanjama:
7
0: Ometanje između dve putanje je provereno.
1: Ometanje između višestrukih putanja je provereno

[Input type] Ulazni parametart


[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinic amašine)
[Minimum unit of Zavisi od rastućeg sistema primenjenih osa
data]
[Valid data range] 9 cifara minimalne jedinice podataka (prema tabeli A)

Za sistem struga samo Z-X kooridnatni sistem baziran na parametru 8141 i 8143 se koristi za
podešavanje
[Input type] Ulazni parametar
[Data type] Stvarna putanja
[Unit of data] mm, inč (jedinic amašine)
[Minimum unit of Zavisi od rastućeg sistema primenjenih osa
data]
[Valid data range] 9 cifara minimalne jedinice podataka (prema tabeli A)

[Input type] Ulazni parametar


[Data type] bajt putanje
[Valid data range] 0 do 3
Ovaj parametar se koristi za proveru oemtanja među višestrukim putanjama kada je bit 7
(IPF) parametra 8140 podešen na 1.

Ovaj parametar postavlja šablon kooridnatnog sistema sa referentnom pozicijom bazirnaom


na nosaču alata putanje 1 u istu grupu mašine.

[Input type] Ulazni parametar


[Data type] bit putanje

#1 SPG Kada se kompenzacija sekača izvodi za petosnu obradu sa mašinom uključujući


rotirajuće ose na stolu
0: G41.2 i G42.2 se koristi bez obzira na tip mašine
1: G41.4 i G42.4 se koristi sa mašinom sa rotirajućim stolom
a G41.5 i G42.5 se kroste za mašine univerzalnog tipa
U režimu sekača ili kompenzacije obima vrha , metod aspoljne veze je bazirana
#2 CCC
na:
0: Tipu lineanrne veze.
1: Tipu kružne veze.
# WCD Specifkuje pravav vektora kompenzacije bazirano na znaku vrednosti ofseta u t
3
Vrendost ofseta sa D kodom
Negativna Pozitivna
6008#3 0 Pravac od centra kompenzacije Pravac od krajnje tačke komande
do krajnje tačke komande do centra kompenzacije

1 Pravac od krajnje tačke komande Pravac od centra kompenzacije


do centra kompenzacije do krajnje tačke komande

Pravac od centra kompenzacije do krajnje tačke komande

Pravac od krajnje tačke komande do centra kompenzacije

#5 CAV Kad aprover aoemtanja sutanovi da ometnaje postoji


0: Obrad as ezaustavlja sa alarmom (PS0041).
(funkcija alarma provere ometanja)
1: Obrada se nastavlja promenom putanje alata da bi se sprečilo ometanja
funkcija izbegavanja ometanja

#6 NAA Kad afunkcija provere izbegavanja ometanja smatra da je operacija izbegavanja


opasna ili da dalje ometanje vektora izbegavanja ometanja se događa:
0: Alarm se prikazuje
Kada se smatra da je operacija izbegavanja opasna pojavljuje se alarm PS5447.
Kada se smatra da će doći do daljeg ometanja vektora izbegavanaj oemtanja
pojavljuje se alarm PS5448
1: Alarm se ne pojavljuje i operacija izbegavanja se nastavlja.

Napomena
Ovaj parametar se obično podešava na 0

# 7 NAG Ukoliko je dužina vektora zazora 0 kada se koristi funkcija izbegavanja oemtanja za
sekač ili kompenzaciju obima vrha alata:
0: Operacija izbegavanja se izvodi
1: Operacija izbegavanja se ne izvodi

[Input type] podešeni ulazni parametar


[Data type] bajt putanje
[Valid data range] 3 do 8

Ovaj parametar postavlja broj blokova koji se očitavaju u režimima sekača ili kompenzacije
obima vrha alat. Kada je podešena vrednost manja od 3 pretpostavlja se specifikovane 3.
Kada je podešena vrednost viša od 8 pretpsotavlja se specifikovanje vrednosti 8.
A.2 Tip podataka
Parametri se klasifikuju prema tipu podataka na sledeći način:

Tip podataka Validni opseg podataka Napomena


Bit 0 ili 1
Bit grupe mašine
Bit putanje
Bit ose
Bit vretena
Bajt -128 do 127 Neki parametri manipulišu ovim
Bit 0 do 225 tipovima podataka kao podacima
Bajt grupe mašine bez znaka
Bajt putanje
Bajt ose
Bajt vretena
Reč -32768 do 32767 Neki parametri manipulišu ovim
Reč grupe mašine 0 do 65535 tipovima podataka kao podacima
Reč putanje bez znaka
Reč ose
Reč vretena
2 reči 0 do ±999999999 Neki parametri manipulišu ovim
2 reči grupe mašine tipovima podataka kao podacima
2 reči putanje bez znaka
2 reči ose
2 reči vretena
Realno Pogledajte tabelu sa standarndim
Relane grupe mašine podešavanjima parametra
Realne putanje
Realne ose
Realna vretena

A.3 Tabela podešavanja standarndih parametara


Ova sekcija definiše standardne minmalne jedinice podataka i validne opsege podataka CNC
parametara relanog tipa, relanih grupa mašina, relanog tipa putanje, relanog tipa ose kao i
realnog tipa vretena.

(A) Parametri dužine i ugla (tip 1)


Jedinica
Uvećanje Minimum Validni opseg poataka
podataka
IS-A 0.01 -999999.99 do +999999.99
IS-B 0.001 -999999.999 do +999999.999
mm IS-C 0.0001 -99999.9999 do +99999.9999
stepen
IS-D 0.00001 -9999.99999 do +9999.99999
IS-E 0.000001 -999.999999 do +999.999999
IS-A 0.001 -99999.999 do +99999.999
IS-B 0.0001 -99999.9999 do +99999.9999
inč IS-C 0.00001 -9999.99999 do +9999.99999
IS-D 0.000001 -999.999999 do +999.999999
IS-E 0.0000001 -99.9999999 do +99.9999999
(B) Parametri dužine i ugla (tip 1)

Rastući Minimalna
Jedinica
sistem jedinica Validni opseg podataka
podataka
podataka
IS-A 0.01 0.00 do +999999.99
IS-B 0.001 0.000 do +999999.999
mm IS-C 0.0001 0.0000 do +99999.9999
stepen.
IS-D 0.00001 0.00000 do +9999.99999
IS-E 0.000001 0.000000 do +999.999999
IS-A 0.001 0.000 do +99999.999
IS-B 0.0001 0.0000 do +99999.9999
inč IS-C 0.00001 0.00000 do +9999.99999
IS-D 0.000001 0.000000 do +999.999999
IS-E 0.0000001 0.0000000 do +99.9999999

(C) Parametri brzine i ugaone brzine

Rastući Minimalna
Jedinica
sistem jedinica Validni opseg podataka
podataka
podataka
IS-A 0.01 0.0 do +2400000.0
IS-B 0.001 0.0 do +240000.0
mm/min
IS-C 0.0001 0.0 do +100000.0
stepen/min
IS-D 0.00001 0.0 do +10000.0
IS-E 0.000001 0.0 do +1000.0
IS-A 0.001 0.0 do +2400000.0
IS-B 0.0001 0.0 do +240000.0
inč/min IS-C 0.00001 0.0 do +100000.0
IS-D 0.000001 0.0 do +10000.0
IS-E 0.0000001 0.0 do +1000.0

(D) Ubrzanje i parametri ugaonog ubrzanja

Rastući Minimalna
Jedinica
sistem jedinica Validni opseg podataka
podataka
podataka
IS-A 0.01 0.00 to +999999.99
2 IS-B 0.001 0.000 to +999999.999
mm/sec
stepen./sec
2 IS-C 0.0001 0.0000 to +99999.9999
IS-D 0.00001 0.00000 to +9999.99999
IS-E 0.000001 0.000000 to +999.999999
IS-A 0.001 0.000 to +99999.999
IS-B 0.0001 0.0000 to +99999.9999
2
inč/sec IS-C 0.00001 0.00000 to +9999.99999
IS-D 0.000001 0.000000 to +999.999999
IS-E 0.0000001 0.0000000 to +99.9999999
Zapisnik o revizijama
FANUS Serije 30i/300i/300is-MODEL A korisničko upzutstvo (Za sistem struga)(B-63944EN-1)

397
398