Dorde Ignjatovic: Teorije u kriminologiji Dea I: Razvoj teorija u kriminologiji
ja o �iminalitetu ostvaren je preko
_
�vatanJem nJegovog fukcionalistickog
aktora kriminaliteta od strane nekih
�ovijoj kriminoloskoj liteaturi mogu
lJe moze biti i pozitivno vrednovano.
1� �eckert /2008/ dele sva devijantna
nJUJe (otpadnistvo, nametljivost, indi-
hedonizam, prevarnost, raskolnistvo
st, dikretnost,
_ ispravnost, hiperodgo­
, pacifizam i ljubaznost). /3/
socioloske skole (ili skole drustvene
m Liszt i van Hammel koji su joj dali
Ile /Bavcon, 1958/. Kljucni stavovi ove
.utora: Franza von Liszta (Strafrechtli-
� cinilaca: individualna svojstva kriv­
rnnomski, geografski i sl.). Drustveni
deli na:
:ezno spoljnih faktora) i
>m kriminalnom nastrojenoscu).
icni), kod kojili su bitni endogeni ci­
pravljive; i
krivicna dela vrse pretefoo pod uti­
momska beda, alkohol, uvrede zrtve i
normalnog coveka da izvrsi krivicno
ornosti, Liszt istice indiferentisticko
:a :7Ija filozofsko, a ne pitanje kojim se
m 1 mera bezbednosti. Dalja zasluga
osnov za primenu mera bezbednosti.
nja, a generalnoj prevenciji daje dru­
ren �ija, _zasnovana na prilagodavanju
tac1Ja) 1 u tom pogledu prestupnike
opraviti,
mo i
I
61
■ nepopravljivi prestupnik. Glavnu paznju treba posvetiti onirna koje je mo­
guce popraviti. Liszt narocito istice nekorisnost kratkih kazni zatvora /Sre­
bot, 1979; Kupcevic, 1982/.
Lisztovo ucenje nije svuda naislo na odobravanje. Naji.esci protivnici bili su
K. Birkmeyer i K. Binding, pripadnici klasicne i formalno logicke dogmatike. Kasnije su im se pridrui.ili
i sovjetski autori. Oni napadaju ideje socioloske skole zbog njihove ,.opasnosti po princip legaliteta",
optui.ujuci Liszta za pokusaj povratka na stanje u doba apsolutne monarhije. Liszt je potvrdio da su ga
na razmisljanje o cilju kazne (popraviti popravljive, zastrasiti slucajne i uciniti neskodljivim hronicne)
inspirisali autori iz razlicitih epoha (Prosvetitelji, Voltaire, Romagnosi, Strubel, Grolmann, Klein,
Gross, Howard i Bentham) /Singer, 1970/.
3.5.2.1. - Aschaffenburg
Kako navodi Hans Von Hentig /1960/, pomalo nadrealno deluje podatak da
je razvoju socioloskog pristupa u Nemackoj mnogo doprineo jedan lekar. Bio je to
Gustav Aschaffenburg (1866-1944), pisac poznatog dela Zlocin i borba protiv njega
(Das Verbrechen und seine Bekampfung, Heidelrberg, 1903). Po njegovom misljenju,
<la bi se drustvo zastitilo od kriminaliteta, represija se mora zasnivati na odredenim
cinjenicama.
Zlocinci su, u osnovi, ljudi kao i oni koji ne vrse krivicna dela, samo sto su
na njih delovali odredeni drustveni uslovi. Da bismo zlocin suzbili, moramo znati
njegove uzroke i otkloniti ih. Glavnirn uzrokom kriminaliteta Aschaffenburg smatra
neprilagodenost lica drustvenom zivotu, odn. njegovu nesposobnost da ispunjava
zahteve koje zajednica stavlja pred svog clana. Da bismo utvrdili opstu teoriju o
krirninalitetu, neophodno je posmatrati ukupnost dela, u cemu nam pomaze krirni­
nalna statistika.
Aschaffenburg prirnecuje da je tesko utvrditi uzrocnost svakog pojedinog kri­
vicnog dela jer su cinioci koji na njega deluju cesto toliko isprepletani da je tesko
utvrditi gde se prostire njihovo dejstvo. Cinioce deli na:
I opste, odnose se na sve krivce. Medu njima, na osnovu brizljivo prikupljenih
statistickili podataka, izdvaja uticaj:
• godisnjih doba (porast broja krada u septembru i februaru),
• nacionalne, rasne i verske pripadnosti,
• tipa naselja - postoje razlike izmedu sela i grada (broj i vrsta krivicnih dela)
I ovde je njegovo objasnjenje prvenstveno sociolosko (specificnost gradske
sredine u privrednom i ekonomskom pogledu sa stanovista meduljudskih
odnosa i sl.),
• alkoholizma, prostitucije, kocke, ,,rdave" literature .. ,
• privrednih i uopste ekonomskih prilika u datom vremenu - statistickim po­
dacirna, on ukazuje na uticaj cena zivotnih namirnica i visine nadnica na
porast irnovinskih krivicnih dela,
• ekonomskih kriza, strajkova, revolucija i ratova. U skladu sa svojom drus­
tvenom pripadnoscu, strajk i revoluciju oznacava kao uzroke kriminaliteta,
jer prufaju mogucnost da do izrafaja dodu zlocinacki instinkti koji posebno
dovode do masovnih krivicnih dela /Maklecov, 1947/.

Jlo ?ije doveo je do osnivanja KRUM,
! bw u stanju da ko ordinise zatvorski
ih zidova.
1tivna kriminologija koja se razvija u
ira se kr�z imanentnu kritiku drugih
_ _
Povlacenie LZ teorije je zavrseno i sle­
.dova klasicnih, drustvenih teoreticara
dredenim drustvenim odnosima. Cak
,to, bioloski date, dozvolio mogucnost
rada, nesputane nejednakostima zbog
rukama onih koji ih ne zasluzuju).
.vno posvecena ukidanju nejednakosti
;ledu svojine i zivotnih sansi, osudena
nepovratno povezani sa izjednacava-
teorija devijantnosti mora, p o svojoj
. sa drustvenom reformom one vrste
enici i romanticno krilo skandinavske
1oraju biti usko povezani sa oblicima
llvek ono ponasanje koje je shvaceno
ja bi se ukinuo zlocin, i ti sami drus­
n promenama.
1eima zlocin bio normalna drustvena
udskog bica). Za nas, kao i za Marxa
smislu �a su ljudi sada svesno anga-
1 stv �rmm zatvorima) u potvrdivanju
odre u ove probleme, ni da se samo
ivnih, fenomenoloskih realnosti". Za-
1olikosti, bilo licne, organske ill drus-
 Deo II: Izbor tekstova
William Chambliss
U SUSRET POLITICKOJ EKONOMIJI
II
KRIMINALITETA..
U pokusaju da razvijemo marksisticku teoriju kriminaliteta i
krivicnog prava sputava nas cinjenica da se Marks nije narocito si­
stematicno p osvetio jednom takvom zadatku. Uprkos tome, u nje­
govoj analizi kapitalizma p ostoji nekoliko mesta na kojima je Mar-,
ks svoju paznju usmerio na kriminalitet i pravo. Pored toga, logika
marksisticke teorije omogucava da se iz teorije ekstrapolarizuje ana­
liza kriminaliteta i krivicnog prava na nacine koji su krajnje korisni.
Stoga cu se u daljem tekstu usredsredivati na implikacije marksistic­
William Chambliss
ke paradigme i u velikoj meri oslanjati na ona marksisticka dela koja
neposredno razmatraju ta pitanja.
Kao i u opstoj marksistickoj teoriji, polazna tacka za razumevanje drustva jeste spoznaja da
je osnovna odlika zivota ljudi njihov odnos prema nacinu proizvodnje. Nacin proizvodnje obu­
hvata i sredstva za proizvodnju (tehnoloske procese) i odnos razlicitih klasa prema sredstvima
za proizvodnju - bilo da ih oni poseduju bilo da rade za one koji ih poseduju. Posto je, konacno,
jedini izvor viska vrednosti kolicina robe proizvedena preko onoga sto radnik potrosi, onda je
razlika izmedu onih koji p oseduju i onih koji rade za druge presudna da bi se shvatila kontrola
viska u drustvu.
Sve je ovo, naravno, elementarni marksizam i ovde je samo ukratko sazeto kako bi nam
posluzilo kao polaziste u razmatranju.
Zbog toga, o istorijskim periodima moramo govoriti u skladu s nacinom proizvodnje koji
ih karakterise. Osnovna razlika bi bila izmedu drustava u kojima su sredstva za proizvodnju
u privatnom vlasnistvu i drustava u kojima sredstva za proizvodnju to nisu. Ocigledno je da
postoje mnogobrojne moguce varijacije ova dva idealna tipa: drustva u kojima su sredstva za
proizvodnju u vlasnistvu drfave (na primer, Sovjetski Savez) za razliku od drustava u kojima
sredstva za proizvodnju kontrolisu male grupe radnika (na primer, Jugoslavija), ill u kojima su
sredstva za proizvodnju u vlasnistvu kolektivnih organizacija radnika, farmera, seljaka i drugih
slojeva (Kina, na primer). Svaki od tih razlicitih nacina proizvodnje svakako bi doveo do sasvim
razlicitih drustvenih odnosa i, prema tome, razlicitih oblika kriminaliteta i krivicnog prava.
Kapitalisticka drustva, u kojima su sredstva za proizvodnju u privatnom vlasnistvu i gde se
neizbezno stvara podela na klasu koja vlada (vlasnici sredstava za proizvodnju) i klasu kojom se
vlada (oni koji rade za vladajucu klasu), uzrokuju znatan bro j krivicnih dela, cesto onih krajnje
nasilnih, kao rezultat protivrecnosti koje su sustinski deo strukture drustvenih odnosa koji pro­
isticu iz kapitalistickog sistema.
Prva protivrecnost je ta sto kapitalisticko preduzetnistvo zavisi od stvaranja u masi radnika
zelje za konzumiranjem artikala koje je proizveo sistem. Ti proizvodi ne moraju doprinositi
blagostanju naroda niti moraju predstavljati artikle bilo kakve stvarne vrednosti; uprkos tome,
da bi se sistem razvijao i da bi funkcionisao, sustinski je vazno da vecina stanovnistva bude
orjentisana ka konzumiranju onoga sto je proizvedeno. Medutim, da bi se proizveli artikli koji
su osnova za akumulaciju kapitala i ocuvanje vladajuce klase, takode je neophodno da se ljudi
privole da rade na dosadnim, otudujucim i nenagradenim poslovima. Jedan nacin da se to i po­
stigne svakako je da se akumulacija artikala ucini zavisnom od rada. Pored toga, posto sistem,
lZVOR: Chambliss J. W. / 1975/: Toward a Political Economy of Crime, Theory and Society