Вы находитесь на странице: 1из 548

Dorde Ignjatovic: Teorije u kriminologiji Dea I: Razvoj teorija u kriminologiji 61

ja o �iminalitetu ostvaren je preko ■ nepopravljivi prestupnik. Glavnu paznju treba posvetiti onirna koje je mo­
_
�vatanJem nJegovog fukcionalistickog guce popraviti. Liszt narocito istice nekorisnost kratkih kazni zatvora /Sre­
aktora kriminaliteta od strane nekih bot, 1979; Kupcevic, 1982/.
Lisztovo ucenje nije svuda naislo na odobravanje. Naji.esci protivnici bili su
�ovijoj kriminoloskoj liteaturi mogu K. Birkmeyer i K. Binding, pripadnici klasicne i formalno logicke dogmatike. Kasnije su im se pridrui.ili
lJe moze biti i pozitivno vrednovano. i sovjetski autori. Oni napadaju ideje socioloske skole zbog njihove ,.opasnosti po princip legaliteta",
1� �eckert /2008/ dele sva devijantna optui.ujuci Liszta za pokusaj povratka na stanje u doba apsolutne monarhije. Liszt je potvrdio da su ga
nJUJe (otpadnistvo, nametljivost, indi- na razmisljanje o cilju kazne (popraviti popravljive, zastrasiti slucajne i uciniti neskodljivim hronicne)
inspirisali autori iz razlicitih epoha (Prosvetitelji, Voltaire, Romagnosi, Strubel, Grolmann, Klein,
hedonizam, prevarnost, raskolnistvo Gross, Howard i Bentham) /Singer, 1970/.
st, dikretnost,
_ ispravnost, hiperodgo­
, pacifizam i ljubaznost). /3/ 3.5.2.1. - Aschaffenburg
Kako navodi Hans Von Hentig /1960/, pomalo nadrealno deluje podatak da
je razvoju socioloskog pristupa u Nemackoj mnogo doprineo jedan lekar. Bio je to
Gustav Aschaffenburg (1866-1944), pisac poznatog dela Zlocin i borba protiv njega
socioloske skole (ili skole drustvene (Das Verbrechen und seine Bekampfung, Heidelrberg, 1903). Po njegovom misljenju,
m Liszt i van Hammel koji su joj dali <la bi se drustvo zastitilo od kriminaliteta, represija se mora zasnivati na odredenim
Ile /Bavcon, 1958/. Kljucni stavovi ove cinjenicama.
.utora: Franza von Liszta (Strafrechtli-
Zlocinci su, u osnovi, ljudi kao i oni koji ne vrse krivicna dela, samo sto su
na njih delovali odredeni drustveni uslovi. Da bismo zlocin suzbili, moramo znati
� cinilaca: individualna svojstva kriv­ njegove uzroke i otkloniti ih. Glavnirn uzrokom kriminaliteta Aschaffenburg smatra
rnnomski, geografski i sl.). Drustveni neprilagodenost lica drustvenom zivotu, odn. njegovu nesposobnost da ispunjava
deli na: zahteve koje zajednica stavlja pred svog clana. Da bismo utvrdili opstu teoriju o
:ezno spoljnih faktora) i krirninalitetu, neophodno je posmatrati ukupnost dela, u cemu nam pomaze krirni­
>m kriminalnom nastrojenoscu). nalna statistika.
Aschaffenburg prirnecuje da je tesko utvrditi uzrocnost svakog pojedinog kri­
vicnog dela jer su cinioci koji na njega deluju cesto toliko isprepletani da je tesko
icni), kod kojili su bitni endogeni ci­ utvrditi gde se prostire njihovo dejstvo. Cinioce deli na:
pravljive; i I opste, odnose se na sve krivce. Medu njima, na osnovu brizljivo prikupljenih
krivicna dela vrse pretefoo pod uti­ statistickili podataka, izdvaja uticaj:
momska beda, alkohol, uvrede zrtve i • godisnjih doba (porast broja krada u septembru i februaru),
normalnog coveka da izvrsi krivicno • nacionalne, rasne i verske pripadnosti,
• tipa naselja - postoje razlike izmedu sela i grada (broj i vrsta krivicnih dela)
ornosti, Liszt istice indiferentisticko I ovde je njegovo objasnjenje prvenstveno sociolosko (specificnost gradske
:a :7Ija filozofsko, a ne pitanje kojim se sredine u privrednom i ekonomskom pogledu sa stanovista meduljudskih
m 1 mera bezbednosti. Dalja zasluga odnosa i sl.),
osnov za primenu mera bezbednosti. • alkoholizma, prostitucije, kocke, ,,rdave" literature .. ,
nja, a generalnoj prevenciji daje dru­ • privrednih i uopste ekonomskih prilika u datom vremenu - statistickim po­
ren �ija, _zasnovana na prilagodavanju dacirna, on ukazuje na uticaj cena zivotnih namirnica i visine nadnica na
tac1Ja) 1 u tom pogledu prestupnike porast irnovinskih krivicnih dela,
• ekonomskih kriza, strajkova, revolucija i ratova. U skladu sa svojom drus­
opraviti, tvenom pripadnoscu, strajk i revoluciju oznacava kao uzroke kriminaliteta,
jer prufaju mogucnost da do izrafaja dodu zlocinacki instinkti koji posebno
mo i dovode do masovnih krivicnih dela /Maklecov, 1947/.

I
Deo II: Izbor tekstova

Jlo ?ije doveo je do osnivanja KRUM,


! bw u stanju da ko ordinise zatvorski
ih zidova.
William Chambliss

U SUSRET POLITICKOJ EKONOMIJI


II
1tivna kriminologija koja se razvija u
ira se kr�z imanentnu kritiku drugih KRIMINALITETA..
_ _
Povlacenie LZ teorije je zavrseno i sle­
.dova klasicnih, drustvenih teoreticara
dredenim drustvenim odnosima. Cak U pokusaju da razvijemo marksisticku teoriju kriminaliteta i
,to, bioloski date, dozvolio mogucnost krivicnog prava sputava nas cinjenica da se Marks nije narocito si­
rada, nesputane nejednakostima zbog stematicno p osvetio jednom takvom zadatku. Uprkos tome, u nje­
rukama onih koji ih ne zasluzuju). govoj analizi kapitalizma p ostoji nekoliko mesta na kojima je Mar-,
ks svoju paznju usmerio na kriminalitet i pravo. Pored toga, logika
.vno posvecena ukidanju nejednakosti
marksisticke teorije omogucava da se iz teorije ekstrapolarizuje ana­
;ledu svojine i zivotnih sansi, osudena
liza kriminaliteta i krivicnog prava na nacine koji su krajnje korisni.
nepovratno povezani sa izjednacava-
Stoga cu se u daljem tekstu usredsredivati na implikacije marksistic­
teorija devijantnosti mora, p o svojoj William Chambliss
ke paradigme i u velikoj meri oslanjati na ona marksisticka dela koja
. sa drustvenom reformom one vrste
neposredno razmatraju ta pitanja.
enici i romanticno krilo skandinavske
1oraju biti usko povezani sa oblicima Kao i u opstoj marksistickoj teoriji, polazna tacka za razumevanje drustva jeste spoznaja da
llvek ono ponasanje koje je shvaceno je osnovna odlika zivota ljudi njihov odnos prema nacinu proizvodnje. Nacin proizvodnje obu­
ja bi se ukinuo zlocin, i ti sami drus­ hvata i sredstva za proizvodnju (tehnoloske procese) i odnos razlicitih klasa prema sredstvima
n promenama. za proizvodnju - bilo da ih oni poseduju bilo da rade za one koji ih poseduju. Posto je, konacno,
jedini izvor viska vrednosti kolicina robe proizvedena preko onoga sto radnik potrosi, onda je
1eima zlocin bio normalna drustvena razlika izmedu onih koji p oseduju i onih koji rade za druge presudna da bi se shvatila kontrola
udskog bica). Za nas, kao i za Marxa viska u drustvu.
smislu �a su ljudi sada svesno anga-
Sve je ovo, naravno, elementarni marksizam i ovde je samo ukratko sazeto kako bi nam
1 stv �rmm zatvorima) u potvrdivanju
posluzilo kao polaziste u razmatranju.
odre u ove probleme, ni da se samo
ivnih, fenomenoloskih realnosti". Za- Zbog toga, o istorijskim periodima moramo govoriti u skladu s nacinom proizvodnje koji
1olikosti, bilo licne, organske ill drus- ih karakterise. Osnovna razlika bi bila izmedu drustava u kojima su sredstva za proizvodnju
u privatnom vlasnistvu i drustava u kojima sredstva za proizvodnju to nisu. Ocigledno je da
postoje mnogobrojne moguce varijacije ova dva idealna tipa: drustva u kojima su sredstva za
proizvodnju u vlasnistvu drfave (na primer, Sovjetski Savez) za razliku od drustava u kojima
sredstva za proizvodnju kontrolisu male grupe radnika (na primer, Jugoslavija), ill u kojima su
sredstva za proizvodnju u vlasnistvu kolektivnih organizacija radnika, farmera, seljaka i drugih
slojeva (Kina, na primer). Svaki od tih razlicitih nacina proizvodnje svakako bi doveo do sasvim
razlicitih drustvenih odnosa i, prema tome, razlicitih oblika kriminaliteta i krivicnog prava.
Kapitalisticka drustva, u kojima su sredstva za proizvodnju u privatnom vlasnistvu i gde se
neizbezno stvara podela na klasu koja vlada (vlasnici sredstava za proizvodnju) i klasu kojom se
vlada (oni koji rade za vladajucu klasu), uzrokuju znatan bro j krivicnih dela, cesto onih krajnje
nasilnih, kao rezultat protivrecnosti koje su sustinski deo strukture drustvenih odnosa koji pro­
isticu iz kapitalistickog sistema.
Prva protivrecnost je ta sto kapitalisticko preduzetnistvo zavisi od stvaranja u masi radnika
zelje za konzumiranjem artikala koje je proizveo sistem. Ti proizvodi ne moraju doprinositi
blagostanju naroda niti moraju predstavljati artikle bilo kakve stvarne vrednosti; uprkos tome,
da bi se sistem razvijao i da bi funkcionisao, sustinski je vazno da vecina stanovnistva bude
orjentisana ka konzumiranju onoga sto je proizvedeno. Medutim, da bi se proizveli artikli koji
su osnova za akumulaciju kapitala i ocuvanje vladajuce klase, takode je neophodno da se ljudi
privole da rade na dosadnim, otudujucim i nenagradenim poslovima. Jedan nacin da se to i po­
stigne svakako je da se akumulacija artikala ucini zavisnom od rada. Pored toga, posto sistem,

lZVOR: Chambliss J. W. / 1975/: Toward a Political Economy of Crime, Theory and Society