You are on page 1of 11

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD

PREDMET: OSNOVI KRIVIČNOG PRAVA I KRIVIČNOG POSTUPKA

TEMA: AMNESTIJA I POMILOVANJE

Profesor
Đuro Đurović
Studenti
Radanac Daliborka 2e2/0067/14
Boranović Aleksandra 2e1/0143/14
Tarabanović Đurđija 2e2/0076/14

0
SADRŽAJ:

1.UVOD...............................................................................................................................2
2.AMNESTIJA I POMILOVANJE (POJAM I USLOVI )..................................................2
2.1 AMNESTIJA.................................................................................................................3
2.2 ZAKON O AMNESTIJI............................................................................................3
3.POMILOVANJE...............................................................................................................6
3.1 ZAKON O POMILOVANJU.....................................................................................6
II POSTUPAK ZA POMILOVANJE...............................................................................7
III ZAVRŠNE ODREDBE...............................................................................................8
Primer..............................................................................................................................9
Literatura............................................................................................................................10

1
1.UVOD
Amnestija i pomilovanje su pravni akti i njihovom primenom se osuđeni ili
delimično oslobađa od izrečene kazne ili mu se ona zamenjuje blažom
kaznom. Znači, amnestija je ono o čemu sanjaju svi krivično gonjeni i
pravnosnažno osuđeni građani jedne države da im ta država , tj. njen najviši
zakonodavni organ pokažu milost.
“ Amnestija i pomilovanje su ovlašćenja nadležnih državnih organa i zato
njihova primena nije uslovljena prethodnim pristankom onoga na koga se
odnose. “
Prema širem značenju, amnestija i pomilovanje mogu obuhvatiti i
oslobođenje od krivičnog gonjenja, odnosno onemogućenje da se licu koje je
krivično gonjenjo uopšte i izrekne kazna. Amnestija i pomilovanje u ovakvom
obliku su označeni kao – abolicija.
Kroz razvoj krivičnog prava amnestija i pomilovanje su bili različito regulisani
po pitanju njihove sadržine, obima primene i nadležnosti za njihovo davanje.

2.AMNESTIJA I POMILOVANJE (POJAM I USLOVI )


-Amnestija i pomilovanje su akti milosti kojima se na izvestan način menja
sudska odluka kojom je izrečena krivična sankcija učiniocu krivičnog dela ili
se utiče na krivično gonjenje, pravne posledice osude kao i na brisanje
osude. To su akti koje donose najviši organi vlasti u državi i koji
se međusobno razlikuju po tome ko ih donosi, na koga se odnose i po svojoj
sadržini. Amnestija je akt koji daje najviše predstavničko telo, tj. Narodna
skupština RS, kao zakonodavni organ i donosi se u formi zakona.
Amnestijom se poimenično neodređenom broju lica daje oslobođenje od
izvršenja kazne, zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom, određuje se
risanje osude ili se ukida određena pravna posljedica osude. U zakonu
kojim se daje amnestija ne navode se imena lica na koja se ona odnosi, već
se njome obuhvataju sva lica koja su osuđena za određena krivična dela ili
na određenu vrstu i visinu kazne. Oslobađanjem od izvršenja kazne oprašta
se izrečena kazna potpuno ili delimično. Jednom data amnestija ne može se
opozvati, a lice koje je obuhvaćeno amnestijom ne može odbiti blagodati
amnestije, čak i onda kada npr. ima interes da bude krivično gonjen kako bi
dokazao svoju nevinost. Davanjem amnestije ne dira se u prava trećih lica
koja se zasnivaju u osudi.
-Pomilovanje je akt milosti kojim se poimenično određenim licima daje
potpuno ili delimično oslobađanje od izvršenja kazne, zamenjuje se izrečena
kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom,određuje se brisanje osude ili se
ukida, odnosno određuje kraće trajanje pravne posledice osude ili mere
bezbednosti. Kada je u pitanju zamena izrečene kazne ona se
pomilovanjem može zameniti i uslovnom osudom, što nije slučaj kod

2
amnestije. Pomilovanje je akt koji donosi Predsednik RS (odnosno države),
na način koji je propisan Zakonom o pomilovanju.
Pomilovanje se ne može dati za krivična dela genocida, ratnih zločina niti zločina protiv
čovečnosti.Molbu za pomilovanje može podneti sam optuženi, njegov zakonski
zastupnik, bračni ili vanbračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac,hranilac,
brat, sestra. Molba se može podneti odmah nakon pravosnažnosti presude. Krivičnim
zakonom je određeno da se pomilovanje licu koje je osuđeno na kaznu dugotrajnog
zatvora ne može dati pre nego što izdrži 3/5ove kazne.

2.1 AMNESTIJA

Amnestija je osnov za prestanak krivičnog gonjenja i izvršenje kazne koji se odnosi na


više lica (na primer, grupa zatvorenika), koja nisu poimenično određena.Licima koja su
obuhvaćena aktom amnestije daje se oslobodjenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili
delimično oslobodjenje od izvršenja kazne, zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom
daje se rehabilitacija ili se ukidaju sve ili pojedine posledice osude. Davanjem amnestije,
saglasno odredbi clana 111. KZ, ne dira se u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.
U slučaju davanja amnestije, oslobođenje od krivičnog gonjenja ostvaruje se tako što se
krivični postupak neće pokretati a ako je pokrenut, on će se obustaviti. Oslobođenje od
izvršenja kazne znači da se kazna za učinjeno krivično delo neće izvršavati, a ako je
izvršenje vec započeto, ono će se obustaviti.Neodređeni broj lica na koja se odnosi
amnestija kao opšti akt određuje se prema nekom, opštem kriterijumu, kao što su:
određena krivična dela, određene izrečene kazne itd. Amnestija se daje zakonom (dakle, o
njoj se ne donosi neki poseban akt- odluka i slično).Amnestija predstavlja i akt ukidanja
pojedinih mera bezbednosti.
Saglasno clanu 109. st. 2. KZ, amnestijom se mogu ukinuti tri mere bezbednosti:

1) Zabrana vršenja poziva, delatonsti i dužnosti.

2) Zabrana upravljanja motornim vozilom.

3) Proterivanja stranaca iz zemlje.

2.2 ZAKON O AMNESTIJI

Član 1.

Oslobađaju se od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica pravnosnažno osuđena za


krivična dela koja su propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima
koji su prestali da važe, a koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na
izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne
zatvora ili čiji premeštaj je radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvu.Lica koja su
na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora
do tri meseca oslobađaju se od izvršenja kazne zatvora u celini, a lica koja su na dan

3
stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri do
šest meseci oslobađaju se od izvršenja 50% izrečene kazne zatvora.

Član 2.

Amnestiji ne podležu lica pravnosnažno osuđena:

– na kaznu zatvora od 30 do 40 godina;


– za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim
pravom (čl. 370. do 393)
– krivična dela protiv polne slobode(čl. 178. do 185b)
– krivično delo nasilje u porodici (čl. 194. st. 2. do 4),
– krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga(član
246. stav 4)
– krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do
321), krivično delo primanje mita (član 367) i
– krivično delo davanje mita (član 368) propisana Krivičnim zakonikom(„Službeni
glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09
111/09),odnosno drugim zakonima koji su prestali da važe;
– od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima
vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti
državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških
krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br.42/02, 27/03, 39/03, 60/03, 67/03 – US,
29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05,61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon i 101/11 – dr. zakon).

Amnestiji ne podležu ni lica koja su do stupanja na snagu ovoga zakona više od tri puta
pravnosnažno osuđena na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne
postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.
Lica iz st. 1. i 2. ovog þlana koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona navršila 70
godina života, oslobađaju se od izvršenja 25% izrečene kazne.

Član 3.

Pravnosnažno osuđena lica kojima je izrečena jedinstvena kazna zatvora oslobađaju se od


izvršenja jedinstvene kazne za 25% prethodno utvrđene pojedinačne kazne za krivična
dela obuhvaćena ovom amnestijom.

Član 4.

Amnestiji ne podležu pravnosnažno osuđena lica za koja je do dana stupanja na snagu


ovog zakona naređeno izdavanje poternice zbog nejavljanja na izdržavanje kazne zatvora
ili zbog bekstva sa izdržavanja kazne zatvora. Sud, odnosno upravnik zavoda za izvršenje
krivičnih sankcija koji je naložio izdavanje poternice, dužan je da o tome u roku od tri
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pismeno obavesti sud koji je nadležan za
primenu amnestije.

4
Član 5.

Amnestiji ne podležu ni lica koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na
izdržavanju kazne zatvora po presudi za krivično delo u vezi sa kojom je nadležni sud
doneo odluku o smanjenju kazne zatvora po ranije važećim zakonima o amnestiji.

Član 6.

Rešenje o primeni amnestije donosi sud koji je sudio u prvom stepenu, po službenoj
dužnosti ili na zahtev javnog tužioca, osuđenog ili lica koje, u skladu sa zakonom kojim
se uređuje krivični postupak, može podneti žalbu na presudu u korist optuženog.Sud će
rešenjem utvrditi deo kazne od čijeg je izvršenja osuđeni oslobođen I odrediti ostatak
kazne koji će se izvršiti. Ako se usled primene amnestije osuđeni ima otpustiti sa
izdržavanja kazne zatvora, sud će istim rešenjem odlučiti o otpuštanju.
Rešenje iz stava 3. ovog člana dostavlja se bez odlaganja zavodu za izvršenje krivičnih
sankcija.Rešenje o primeni amnestije koje je doneto prema licu čiji premeštaj radi
izdržavanja kazne zatvora je izvršen u inostranstvo, bez odlaganja se dostavlja
ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa radi sprovođenja postupka u skladu sa
zakonom kojim se uređuje međunarodna pravna pomoću krivičnim stvarima.

Član 7.

Ako osuđeni izdržava kaznu zatvora, upravnik zavoda za izvršenje krivičnih sankcija
dužan je da u roku od 24 časa od dana stupanja na snagu ovog zakona pismeno obavesti
sud koji je sudio u prvom stepenu da osuđeni podleže amnestiji, kao i o datumima
početka izvršenja i isteka kazne. Ako osuđeni izdržava kaznu u inostranstvu, obaveštenje
sudu dostavlja ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.Sud će po službenoj dužnosti,
u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, doneti rešenje o
primeni amnestije. Za osuđenog koji nije stupio na izdržavanje kazne, rešenje o primeni
amnestije sud će doneti u roku od tri dana od dana prijema zahteva.

Član 8.

Protiv rešenja o primeni amnestije javni tužilac, osuđeni i lice koje u korist optuženog
može izjaviti žalbu protiv presude, mogu izjaviti žalbu apelacionom sudu, u roku od tri
dana od dana prijema rešenja. Apelacioni sud donosi odluku po žalbi u roku od tri dana
od dana prijema spisa. Žalba zadržava izvršenje rešenja.

Član 9.

Na postupak primene amnestije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje


krivični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Član 10.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku
Republike Srbije”.

5
3.POMILOVANJE
Za razliku od amnestije koja je opšti akt, pomilovanje je pojedinačni pravni akt koji se
odnosi na poimenično određeno lice.Pomilovanjem se poimenično određenom licu daje
oslobodjenje od izvršenja kazne, zamenjuje se izrecena kazna blazom kaznom ili
uslovnom osudom, daje se rehabiliracija, određuje kraće trajanje određenje pravne
posledice osude ili se ukidaju pojedine ili sve prave posledice osude (clan110. st. 1. KZ).
Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje za tri mere bezbednosti (isto kao
kod amnestije):

1) Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.

2) Zabrana upravljanja motornim vozilom.

3) Proterivanja stranaca iz zemlje.

Pomilovanje daje predsednik Republike (u ranijoj saveznoj drzavi predsednik federacije


je najčešće davao pomilovanje određenim kategorijama osuđenih lica povodom državnih
praznika).Postupak za pomilovanje pokreće se po službenoj dužnosti ili po molbi
osuđenog lica, njegovog zakonskog zastupnika ili bližih srodnika(bračnog druga)
srodnika u prvoj liniji, brata ili sestre osvojioca, staraoca,hranioca).
Davanje pomilovanja ne utiče na prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.

3.1 ZAKON O POMILOVANJU

Član 1

Pomilovanje za krivična dela propisana zakonima Republike Srbije daje predsednik


Republike Srbije.

Član 2

Kad je za više krivičnih dela propisanih zakonima Republike Srbije I saveznim zakonima
sud izrekao jedinstvenu kaznu pomilovanje daje predsednik Republike Srbije, ako
saveznim zakonom nije drukčije određeno.

Član 3

Pomilovanje se daje u skladu sa Krivičnim zakonom Savezne Republike Jugoslavije.

6
II POSTUPAK ZA POMILOVANJE

Član 4

Postupak za pomilovanje pokreće se molbom ili po službenoj dužnosti. Postupak za


pomilovanje kojim se daje oslobođenje od krivičnog gonjenja pokreće se samo po
službenoj dužnosti. Ako je izrečena smrtna kazna a molba za pomilovanje nije
podnesena, postupak za pomilovanje pokreće se po službenoj dužnosti.

1. Postupak po molbi

Član 5

Molbu za pomilovanje podnosi osuđeno lice. Molbu za pomilovanje mogu podneti i


zakonski zastupnik osuđenog lica, bračni drug, srodnik u pravoj liniji i brat, sestra,
usvojilac, usvojenik, hranilac ili staralac osuđenog lica. Molba za pomilovanje ne može
se podneti pre pravosnažnosti presude.

Član 6

Ako je izrečena kazna zatvora preko tri godine, molba za pomilovanje može se ponovo
podneti po isteku jedne godine od dana kada je doneta odluka po ranijoj molbi. Ako je
izrečena kazna zatvora u trajanju do tri godine ili blaža kazna, molba za pomilovanje
može se ponovo podneti po isteku šest meseci od dana kada je doneta odluka po ranijoj
molbi. Ako je o pomilovanju doneta odluka u postupku pokrenutom po službenoj
dužnosti, rokovi iz st. 1. i 2.ovog člana računaju se od dana donošenja odluke.

Član 7

Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu. Ako je
molba podneta drugom organu ili ustanovi za izdržavanje kazne, taj organ, odnosno
ustanova dostaviće, bez odlaganja, molbu sudu koji je izrekao presudu u prvom
stepenu.Lice koje se nalazi na izdržavanju kazne upućuje molbu za pomilovanje sudu
preko uprave ustanove u kojoj izdržava kaznu. Ta ustanova prilikom dostavljanja molbe
za pomilovanje sudu prilaže izveštaj o ponašanju osuđenog lica i drugim podacima koji
su od značaja za rešavanje molbe.Ako se osuđeno lice nalazi na izdržavanju kazne a
molbu za pomilovanje je podnelo neko od lica navedenih u članu 5. ovog zakona, sud će
od ustanove u kojoj osuđeni izdržava kaznu zatražiti izveštaj o njegovom ponašanju i o
drugim podacima koji su značajni za rešavanje molbe.

7
Član 8

Molbu za pomilovanje koju je podnelo neovlašćeno lice ili koja je podnesena


pre isteka roka određenog u članu 6. ovog zakona sud odbacuje rešenjem.U pogledu
žalbe protiv rešenja o odbacivanju molbe za pomilovanje shodno
se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja donesenog u krivičnom postupku.

Član 9

Molbu za pomilovanje sud će dostaviti Ministarstvu pravde Republike Srbije (u daljem


tekstu: Ministarstvo pravde), zajedno sa svojim mišljenjem o opravdanosti molbe. Ako se
podnosilac molbe pozvao na izvesne činjenice ili okolnosti koje mogu biti od uticaja na
odlučivanje, sud će pre dostavljanja molbe izvršiti njihovu proveru i izveštaj o tome
zajedno s molbom dostaviti Ministarstvu pravde. Ministarstvo pravde može zatražiti od
državnih organa, organa teritorijalnih jedinica i od drugih organa i organizacija podatke
potrebne za odluku po molbi.

Član 10

Kad razmotri i oceni navode u molbi ministar pravde dostavlja molbu,zajedno sa svim
spisima i svojim mišljenjem predsedniku Republike Srbije.

2. Postupak za pomilovanje po službenoj dužnosti

Član 11

Postupak za pomilovanje po službenoj dužnosti pokreće ministar pravde.Kad ministar


pravde po službenoj dužnosti pokrene postupak za pomilovanje, shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o postupku pomilovanja pokrenutom molbom.

III ZAVRŠNE ODREDBE

Član 12

Uputstvo o postupanju sudova i ustanova za izdržavanje kazne zatvora u postupku


pomilovanja doneće ministar pravde u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.

Član 13

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o pomilovanju ("Službeni
glasnik Socijalističke Republike Srbije", br. 50/78 I 43/89).

8
Član 14

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije".

Primer

U teoriji se navodi da pomilovanje treba da se koristi, odnosno donosi kao izuzetak, a ne pravilo.
Tako, prema dostupnim podacima (mada su jako siromašni i netransparentni i uglavnom potiču iz
dnevne štampe), Predsednik Boris Tadić je za svoga mandata od 2004-2012. godine pomilovao
191 lice. Poslednji koga je pomilovao bio je naš poznati glumac Žarko Laušević.

9
Literatura
www.pravniportal.com/amnestija/
scindeks-clanci.ceon.rs

10