Rudolf Breuss: „Moj stav je, da se pod lečenjem podrazumeva ispravljanje neispravne funkcije

organizma i povratak u stanje potpune neograničene funkcionalnosti, ne uklanjajući njegove delove

operacijom ili amputacijom.“ Rudolf Breuss je bio iscelitelj iz Austrije, učen čovek koji je imao
neverovatno razumevanje i ljubav prema ljudima. Rođen 1899 god., svoju pažnju je usmerio na
pronalaženje alternativne i nežnije metode, za lečenje kancera i drugih bolesti, od onih koje je nudila
konvencionalna medicina. Obicna Nemacka knjiga u kojoj je obrazložena vrednost upotrebe voća i
povrća napisana pre 300 godina privukla mu je pažnju i odredila njegov rad do kraja života. Ako ste
bračni par koji nemože da ostvari svoju želju za dobitkom deteta, Rudolf Brojs najpoznatiji Njemački
travar/iscelitelj preporučuje da čovek i žena svakodnevno u toku dana piju čaj od ohlađenog Zdravca,
gutljaj po gutljaj. Ima i drugih nacina kako se caj koristi i ne mozete pogresiti, bitno je da ga koristite.
Po svedočenju mnogobrojnih parova iz celoga sveta, kojima je uspelo pijući ovaj čaj da dobiju dete,
na začeće se ne čeka dugo. Uspeh najčešće se desi za 4 do 8 sedmica korištenja čaja. Sve su žene
rodile zdravu decu.

PRIPREMA CAJA:
Jedan prstohvat crvenog zdravca se prelije sa 125 grama (čajna šolja) vruće vode i ostavi da odstoji
10 minuta. Ako ovaj čajni napitak ne pomogne u nekom odredjenom roku, onda najvevovatnije treba
biti uporan malo duze. Zašto baš Crveni Zdravac – Zdravac sadrži u sebi nešto radijuma a ljudi koji
imaju te tegobe znaju šta to znači.
Važna napomena – Zdravac ljubičaste boje je bezvrijedan, stoga je sa njim uzaludan pokušaj.
CRVENI ZDRAVAC JE OK i njega treba nabaviti i piti.

CRVENI ZDRAVAC preporučuje se i u terapiji travara Tešića tj. popodnevni čaj a uveče matičnjak,
oba partnera ga piju. Zdravac može da se gaji i u dvorištu. Dostiže visinu do 40 cm i ima divne
crvenkasto-ljubičaste cvetove. Bere se od aprila do juna.

MACINA TRAVA ILI OCAJNICA

Iako ima svoje zagovornike, ali i oštre protivnike, prirodna medicina bez svake sumnje ima svoje
prednosti. Uz to što je dostupna i najčešće jeftina, vekovi primene u narodu dokazuju njenu
efikasnost. Većina biljaka može da se pripremi u obliku čaja, što je mnogim ljudima privlačnije od
uzimanja tableta.
Očajnica ili macina trava – (Marrubium vulgare)

NAJBOLJE ZA: pomoć pri začeću

Macina trava od davnina se koristi za lečenje neplodnosti žena. U narodu je zovu i očajnica, što
slikovito opisuje njene davne korisnice, žene koje su očajavale zbog nemogućnosti da postanu majke.
Osnova njenog delovanja jeste normalizacija lučenja polnih hormona i uravnotežavanje hormonalnog
ciklusa, što je, kako svi danas znamo, preduslov uredne trudnoće. Pomaže kod menstrualnih tegoba i
niza ženskih bolesti.
KAKO JE KORISTITI: macina trava uzima se u obliku čaja. Dve kašičice treba preliti s dva i po
decilitra vrele vode i procediti posle tri do pet minuta. Savetuje se uzimanje od tri do pet šoljica na
dan. Zbog oporog ukusa, nekima je lakše da čaj piju kad je hladan. Može i da se zasladi, ali malom
količinom meda, mada je bolji/zdraviji cist, bez icega. Ovu biljku je dobro kombinovati s virkom jer
zajedno deluju vrlo pozitivno.
SAVET: čaj treba da se pije najmanje tri meseca u kontinuitetu. U vreme menstruacije napraviti
pauzu.
Sve tri travke upotrebljavajte posebno, jedan caj u jutro, drugi u podne i treci uvece, mozete ga piti
bez straha.
UPOZORENJE: čim se utvrdi trudnoća, prekinuti uzimanje čaja.

NAJBOLJE IZ PRIRODE – VIRAK

VRKUTA – VIRAK ILI GOSPIN PLAST – tri naziva za jednu istu biljku, jedinstvenu po svojoj
lekovitosti, a čudotvornu za mnoge koji su je probali. Dugačak je spisak boljki koje vrkuta leči.
Isceljuje različite upale, čireve, bolne menstruacije, ublažava simptome klimaksa, jača, popravlja
krvnu sliku… Ipak, vrkuta se pokazala kao sjajan lek protiv neplodnosti. Čaj od ove biljke jača zidove
materice, omogućava lakše usađivanje ploda, a uz to štiti i od pobačaja.

– MACINA TRAVA – OCAJNICA se od davnina koristi kao lek protiv neplodnosti. U narodu je zovu i
očajnica, što slikovito opisuje stanje žena koje nisu mogle da postanu majke. Zahvaljujući svom
hemijskom sastavu, ona normalizuje lučenja polnih hormona i menstrualni ciklus, što je, kako svi
danas znamo, preduslov uredne trudnoće.

Konopljika ili monaški biber deluje tako što potiskuje prolaktin, hormon koji stimuliše proizvodnju
mleka. Kada je nivo prolaktina previsok, menstruacije postaju neredovne, a ovulacije izostaju.
Konopljika ne sme da se uzima s kontracepcijskim hormonalnim lekovima i ne preporučuje se
devojkama mlađim od 18 godina.

– ZDRAVAC CRVENI je u narodnoj medicini poznat po svojoj lekovitosti. Sam ili u kombinaciji sa
macinom travom, sjajan je lek protiv neplodnosti. Ipak, zbog velikog sadržaja tanina, prevelika količina
zdravca može da izazove želudačne tegobe, pa treba biti oprezan prilikom konzumiranja čajeva od
ove biljke.

Matičnjak – MELISSA OFFICINALIS L.

Sinonimi: Melissa cordifolia Pers. — Melissa graveolens Host. — Thymus melissa E. H. L. Krause
Narodni nazivi: arbaroža — čelina trava — čelinjak — limun — limunka — majčina ljubica —
maternjak — matičnik — medenka — melisa — nana — pitoma metvica — pčelarica — pčelinja
ljubica — pčelinja meta — pčelinja metvica — pčelinja trava — pčelinjak — rojevnica.
Opis biljke: matičnjak je trajna biljka s jako razgranatom i četvorouglastom stabljikom, visine 30 do 70
cm. Listovi su nasuprot jedni drugima, s dugom peteljkom, pri dnu jajolika oblika, nikada srcoliki, po
rubu izresbareni i lagano dlakavi. Cvetovi su belo-žuti ili skroz beli, smešteni u pršljenastim cvatovima
u pazuhu gornjih listova. Listovi mačje metvice (Nepeta cataria L.) vrlo su nalik listovima matičnjaka
pa se tu i tamo nađu pomešani u listovima matičnjaka. Razlika među listovima jasno se poznaje po
dnu lista jer su listovi matičnjaka pri dnu ovalni, dok su kod mačje metvice imaju srcolik oblik.
Miris i ukus: čitava biljka ima vrlo ugodan miris, sličan mirisu limuna, dok je okus aromatičan.
Vreme cvetanja: ponekad počinje cvetati već u drugoj polovini juna, a po pravilu cveta od Jula do
kraja Avgusta.
Poreklo – domovina matičnjaka je područje Sredozemlja, gde raste slobodno u prirodi. Matičnjak su
najpre kultivisali Arapi u Španiji, a kasnije je biljka stigla i u srednju Evropu. Karlo Veliki je naredio
uzgoj matičnjaka. U našim područjima biljka je rasprostranjena i kao samonikla, odnosno, kao
poludivlja uz naselja, uz ograde i živice, na senovitim mestima među grmljem i drugde. Kao
kultivisana biljka često se nalazi u vrtovima, a mnogo se uzgaja i na oranicama, gde godišnje daje
više berbi. U uzgoju matičnjak zahteva ne srednje vlazno zemljište te sunčan i vetrom zaštićene
predeo tamo gde raste. Biljka traži dosta topline, pa najbolje uspeva u klimi koja odgovara i
vinogradima.
Lekoviti delovi biljke: u vrtnom ili oraničnom uzgoju, a i kod sabiranja samonikle biljke, reže se čitava
biljka neposredno nad zemljom i to većinom dva puta, u Junu i Septembru. Sa sabrane biljke skidaju
se ili samo listovi (Folia Melissae) ili gornji deo biljke u cvatu (Herba Melissae, Folia Melissae cum
floribus). Neki farmakološki nazivi, koji su još tu i tamo u upotrebi, glase Folia Citronella ili Folia
Melissae citratae.
Sušenje se mora obaviti vrlo pažljivo u hladu i sa što manje diranja i prevrtanja, caj ne sme doći u
dodir s metalima, i ne sme se čuvati u limenim posudama.
Lekovite i delotvorne tvari: uz gorku tvar, mineralne soli i tanin, biljka pre svega sadrži eterično ulje
koje brzo izvetri/izhlapi (Oleum Melissae). To eterično ulje je jedan poseban geraniol aldehid, citral i
tzv. oitronelal koji uzrokuje taj fini miris nalik limunu. Pretpostavlja se da biljka sadrži još jedan pobliže
neistražen glikozid i jedan saponin, ali te su pretpostavke delomično sporne. U najnovije vreme
dokazana je u biljci jantarna kiselina. Eterično ulje koje brzo izhlapi teško je dobiti u čistom i
prirodnom stanju te je njegova proizvodnja vrlo skupa jer se ulje u biljci nalazi u malim količinama,
jedva 0,01-0,02 %, pa i matičnjakovo ulje, koje se nalazi u trgovini, nije dobijeno isključivo od biljke
matičnjaka nego je to destilat limunovog ulja (Oleum citri) provedenog preko biljke matičnjaka.
Ispravan bi naziv tog ulja u trgovini trebao biti citrat matičnjakovog ulja. Mnogobrojni su pokusi utvrdili
i najpovoljnije vrijeme sabiranja listova, odnosno, gornjih cvetnih izdanaka. Tako se vreme sabiranja
preporučuje neposredno pre ili neposredno posle cvetanja, a uvek samo u prvim poslepodnevnim
časovimama i to u proseku od sredine Juna do sredine Avgusta. Druga berba u Septembru nije više
tako bogata. Lekovito delovanje: osim niza lekara i prirodoslovaca starog veka, matičnjak su jako
hvalili naročito Dioskurid i Plinije Sekund. Plinije je preporučivao smesu soka matičnjaka s medom te
je mislio da je to najbolje sredstvo za lečenje i jačanje očiju, da ono sprečava „zamračenje“ oka; pod
tim je izrazom verovatno mislio na sivu mrenu (kataraktu). Hildegard je nazivala lekovitu biljku
„binsuga“ (= mrtva kopriva) i time je sasvim sigurno mislila na matičnjak. Ona ovako misli o biljci
matičnjaku: „Ko je jede, rado će se smejati, jer njezina toplina zahvaća slezenu i srce time postaje
radosno.“ Paracelzus, među ostalim kaže za matičnjak „od svih stvari koje proističu iz zemlje,
matičnjak je najbolja biljka za srce“, a možda najbolji poznavalac matičnjaka, Mattioli, hvali ga rečima:
„Matičnjak ima izvanredno dobro svojstvo da jača i oživljava srce, naročito onome ko se u noći boji i
kome srce lupa i smeta miru, on čisti krv, otklanja neraspoloženje i žalost, služi hladnom želucu i
gotovo svim unutarnjim organima.“ Matičnjak je i po nauci o signaturi vredeo kao lekovita biljka za
srce, jer po njoj „matičnjak ima signaturu i anatomiju srca i plemenita je biljka za sve srčane bolesti,
bez obzira o kojima se radi“. (Johann Franck, 1618. g.) Matičnjak je postao vrlo poznat i po tzv.
„melisa špiritu“, odnosno, „karmelićanskom špiritu“ koji je 1611. godine uveo u Parizu red „bosonogih
karmelićanki“ u početku kao tajno sredstvo. Tzv. „melisa špirit – redovnica“ („Klosterfrau –
Melissengeist“) utemeljila je 1775. god. redovnica Marija Klementina Martin, te se još danas može
nabaviti u svom prvom originalnom omotu.
Ovaj Melisa-špirit ili u apoteci nabavljen u jednostavnijem obliku ili pripravljen kod kuće deluje izvana
kao sredstvo za masažu, ili se pije kao smeša i to: 1 čajna kašika toga špirita pomešana sa 1-2 kašike
vode, uzima se po potrebi 1 do 3 puta dnevno, osvežava i oživljava kod telesnog ili duševnog umora,
kod prenapregnutosti ili umora od rada. Matičnjak izaziva apetit, pogotovo kod rekonvalescenata
nakon duže bolesti. Matičnjak se preporučuje kod histerije, hipohondrije, menstruacionih smetnji,
grčeva, naročito ako se pojavljuju s menstruacijom, kod nadutosti, grčeva u crevima, proliva i
želudačnih teškoća, te povraćanja na nervnoj bazi, kod određenih oblika astme, hroničnog
bronhijalnog katara, kod svih depresivnih stanja i onih pojava čiji su uzroci nervna slabost ili
premorenost. Matičnjak je cenjeno sredstvo u lečenju migrene, zubobolje, glavobolje i osećaja
vrtoglavice kod trudnica. Kod nesanice, izazvane premorenošću, ili nervne slabosti, deluje vrlo
povoljno čaj od matičnjaka zaslađen medom ili čajna mešavina od jednakih delova hmelja (br. 69) i
odoljena (br. 153).
Tom prirodnom sredstvu treba dati prednost pred svim sintetičkim sredstvima za spavanje.
Čajna mešavina, i to 1 čajna kašika na 1 šoljicu, ne sme se kuvati, nego samo popariti vrućom
vodom. Kod teške nesanice je preporučljivo uzimanje melisa-špirita ili melisa-ekstrakta, koji se
nabavlja u apoteci i to oko 20 kapi razređeno s malo vode pre spavanja. Kod nervoznih srčanih
smetnji, nervoznog lupanja srca i stezanja u području srca, ipak je preko potrebno zatražiti lekarski
savet jer, iako matičnjak donosi osetno olakšanje i stišava bolove, ipak tim srčanim teškoćama može
biti uzrok organsko obolenje pa je potreban detaljan lekarski pregled i lekarska kontrola. Melisa-špirit
je izvanredno sredstvo za masažu kod reume ili nagnječenja tkiva (kontuzija). Vanjska primena u
obliku mokrih ili vlažnih obloga preporučuje se i kod kontuzija, oteklina, čireva, uboda insekata, izliva
krvi, upale živaca i zadebljanja dojki kod dojilja.

Primena u staroj medicini: budući da ove mnogostrane mogućnosti primene matičnjaka proističu
gotovo isključivo iz stare prirodne medicine/pucke medicine, suvišno je svako ponovo nabrajanje. Ta
medicina služi se vrlo dobrim receptima čajnih mešavina, izmedju ostalih: kod nadimanja mešaju se
jednaki delovi matičnjaka, kamilice (br. 89) i paprene metvice (br. 92) i od toga se priprema čajni
napitak i to 1 čajna kašika mešavine za 1 šalicu čaja. Čaj se pije nezaslađen i polako u gutljajima, a
malim bebama se može davati taj čaj kod nadimanja. Za jačanje nerava glave priprema se čajna
mešavina od jednakih delova matičnjaka i mažurana (br. 86); od toga se uzima 1 čajna kašika za 1
šoljicu čajnog napitka, a pije se redovno neko vreme 2 do 3 šalice dnevno, zaslađeno medom.
Kod laganih žučnih bolova pije se čajna mešavina pripremljena od jednakih delova matičnjaka, kore
krkavine (br. 122), rosopasa (br. 45) i turice (br. 4). Za čajni napitak uzima se 1 čajna kašika za 1
šoljicu, a piju se dnevno 2-3 polako i nezaslađeno.

Kod nervne slabosti pije se kroz duže vreme mešavina jednakih delova matičnjaka i gospine
trave/kantariona (br. 70), pripremljena kao čajni napitak od 1 čajne kašike mešavine za 1 šoljicu, a
piju se 2-3 šoljice tokom dana, zaslađene sa medom. Osobe slabijih živaca neka izbegavaju nikotin,
alkohol i kafu.

Primena u lečenju životinja: čaj od matičnjaka zdrav je za pčele pa se pred pčelinjake stavljaju plitke
zdelice sa čajem.

Još pre 2000. god. rimski pesnik i ljubitelj pčela, Publije Ovidije Nazon, savetovao je da će se pčele
privući košnici time što će se unutrašnjost pčelinjaka, okvira i pribora prati čajem od matičnjaka. Ove
mere čine pčele zdravijima pa ne naginju tako lako pčelinjoj griži i drugim bolestima.