OBLIGACIONO PRAVO

Profesor: Balša Kašćelan

Asistent: Janko Reko
PITANJA ZA KOLOKVIJUM

1. Titular stvarnog prava svoje ovlašćenje ostvaruje:

a) prema nadležnim državnim organima
b) prema dužniku – određenom licu (inter partes)
c) prema svima ( erga omnes)
d) prema drugoj strani u sudskom sporu

2. Kada je donet Zakon o obligacionim odnosima:

a) 1946 godine
b) 1969 godine
c) 1844 godine
d) 1978 godine

3. Navesti dva osnovna načela Obligacionog prava:

a) načelo slobode saobraćaja i načelo slobode transfera kapitala
b) načelo ravnopravnosti muškarca i žene i načelo slobode izjašnjavanja u biračkom pravu
c) načelo autonomije volje i načelo savesnosti i poštenja
d) načelo ustavnosti i zakonitosti

4. Kakvo je dejstvo načela ravnopravnosti:

a) strane u obligacionom odnosu trebaju biti iste materijalne snage
b) strane u obligacionom odnosu su formalno ravnopravne
c) obligacija ne nastaje ako strane nisu formalno i ekonomski jednake
d) narušavanjem ovog načela dovodi do nevažnosti obligacionog odnosa

5. Šta znači načelo prekomernog oštećenja (leasio enormis):

a) pravo na zahtev za poništenje ugovora u kome postoji očigledna nesrazmera činidbi
b) pravo na zaključenje novog ugovora pod pravednijim uslovima
c) pravo na reviziju ugovora pred sudom
d) ovo načelo ne postoji, pošto je svako dužan da vodi računa o svojim interesima

6. Kakve su to pozitivne obligacije:

a) obligacije koje se sastoje iz činjena ili davanja
b) obligacije koje doprinose razvoju privrede
c) obligacije kojima je sud pružio pravni zaštitu
d) obligacije koje su u skladu sa zakonom

7. Da li je uzajamnost (korelativnost) u obligacionom odnosu apsolutna (bez izuzetka):

a) da, osim ako sud ne odluči drugačije
b) da, ona je apsolutna
c) ne, ona može biti predmetnog i vrednosnog ograničenja (ogrničena korelativnost)
d) da, dužnik u svakom slučaju odgovara za svoju obavezu

8. Na kojoj osobi leži teret dokaza povrede negativne obligacije:

a) na poveriocu, koji mora dokazati da je dužnik učinio ono što, prema svojoj obavezi,
nije smeo
b) na strani trećeg zainteresovanog lica
c) na dužniku, koji mora dokazati da nije učinio ono što, prema svojoj obavezi, nije smeo
d) na sudu, koji u postupku raspave utvrđuje ko je prekršio obavezu

9. Kakav je pravni značaj kauzalnih obligacija:

a) kod kauzalnih obligacija je neposredno jasan razlog njihovog nastanka
b) ona je bez značaja, pošto sve obligacije imaju kauzu, (pravni osnov)
c) ukoliko nema kauze obligcija je nevažeća
d) ukoliko nije jasno vidljiva kauza u pitanju je naturalna (prirodna) obligacija

10. Koliko subjekata može biti u jednom obligacionom odnosu:

a) više subjekata, jedan poverilac i više dužnika
b) jedan subjekt, poverilac ili dužnik
c) dva subjekta, jedan poverilac i jedan dužnik
d) više subjekata, više poverilaca i jedan dužnik

11. Deljive obligacije gde se na strani poverioca, odnosno dužnika pojavi više lica mogu
biti:
a) zajedničke i solidarne
b) velike i male
c) kolektivne i pojedinačne
d) udružene i individualne

12. Kod aktivne zajedničke nedeljive obligacije pravo potraživanja ima:

a) prvoimenovani poverilac, pa potom svi ostali
b) ne potražuje ništa, dok sud ne odredi visinu njegovog potraživanja
c) svi poverioci zajedno (tzv. kumulativni zahtev)
d) svaki poverilac pojedinačno

13. Koje od navedenih ne spadaju u obligacije sa više predmeta ispunjenja:

a) alternativne obligacije
b) generičke obligacije
c) kumulativne obligacije
d) fakultativne obligacije

14. Kada prestaju trajne obligacije:

a) istekom roka njihovog izvršenja
b) otkazom
c) nastupanjem promenjenih okolnosti
d) ispunjenjem poslednje činidbe na koju se dužnik obavezao

15. Navesti najčešće izvore obligacija:

a) opšti akti organa lokalne samouprave
b) jednostrana izjava volje i zakonom utvrđene pravno relevantne činjenice
c) pravna pravila dobrih poslovnih običaja
d) ugovorni odnos i prouzrokovanje štete

16. Koliko stranaka postoji kod ustupanja potraživanja (cesije):

a) to je dvostrani pravni posao
b) to je trostrani odnos
c) to je višestrani odnos
d) to je jednostrani pravni posao
17. Da li je u našem pravu dopušteno ustupanje potraživanja (cesija) umesto ispunjenja
a) da, u slučaju kada dužnik svom poveriocu ustupi svoje potraživanje koje ima prema
svom dužniku
b) ne, takav sporazum je suprotan dobrim poslovnim običajima i moralu
c) ne, dužnik je obavezan da svoju obavezu izvrši samo svom poveriocu
d) ne, osim ako sud drugačije ne odredi

18. Navesti odnose koji nastaju kod pristupanja dugu:

a) pristupanje dugu se vrši na osnovu odluke trećeg lica da izvrši obavezu svog srodnika koji
je poveriočev dužnik iz osnovnog pravnog posla
b) pristupanje dugu se vrši na osnovu ugovora poverioca i trećeg lica, kojim se treće
lice obavezuje poveriocu da će izvršiti potraživanje koje ovaj ima prema dužniku
c) pristupanje dugu se vrši na osnovu odluke banke da garantuje ispunjenje obaveze svojih
klijenta
d) pristupanje dugu je posebna vrsta jemstva

19. Kako pristupanje dugu utiče na odnos poverioca i dužnika iz osnovnog pravnog
posla:
a) dužnik se oslobađa obaveze, a na njegovo mesto stupa preuzimalac duga
b) gasi se stara i nastaje nova obligacija
c) dužnik i preuzimalac duga solidarno odgovaraju poveriocu za izvršenje prestacije
d) dužnikova obaveza se ne gasi, ona i dalje ostaje na snazi

20. Kakva je pravna posledica izostanka ispunjenja preuzete obaveze:

a) preuzimalac duga će odgovarati neposredno dužniku za neizvršenje svoje obaveze iz
ugovora o preuzimanju duga
b) poverilac će zahtevati da preuzimalac i dužnik solidarno izvrše njegovo potraživanje
c) poverilac će preuzimaoca obaveze moći da tuži sudu i zahteva ispunjenje potraživanja
d) poverilac će morati da ispunjenje obaveze primarno zahteva od dužnika, a potom i od
preuzimaoca duga

21. Kada nastaju pravni odnosi iz asignacije:

a) kada je zaključen ugovor o asignaciji
b) kada je upućenik (asignat) obavešten o zaljučenju ugovora o asignaciji
c) kada upućenik (asignat) izjavi da prihvata da za račun uputioca (asignanta) izvrši
obavezu primaocu uputa (asignataru)
d) kada je zaključen osnovni ugovor

22. Da li se zaključenjem asignacije gasi osnovna obligacija:

a) ne, te dve obaveze nisu u uzajamnoj zavisnosti
b) da, ukoliko primalac uputa uredno izvrsi preuzetu obavezu
c) ne, poverilac koji je pristao na asignaciju može zahtevati od svog dužnika da izvrsi obavezu
ukoliko to ne izvrsi primalac uputa
d) da, zaključenjem asignacije gasi se obaveza dužnika i ona prelazi na primaoca uputa

23. Navesti vrste docnji koje postoje u obligacionom odnosu:

a) opravdana i neopravdana
b) kratkoročna i dugoročna
c) poverilačka i dužnička
d) objektivna i subjektivna

24. Šta nije posledica poverilačke docnje:

a) rizik propasti ili oštećenja stvari prelazi na poverica
b) prestaje da teče kamata
c) pravo da zahteva zaključenje novog ugovora
d) prestanak docnje dužnika

25. Označiti šta ne spada u stvarna (realna) sredstva obligacija:

a) poklon
b) kaucija
c) zaloga
d) kapara

26. Kakva je sudbina kapare ako je za neizvršenje ugovora kriva strana koja ju je
primila:
a) strana koja je primila kaparu mora da je vrati u stanju i vrednosti u kojoj je primljena
b) ugovor se raskida i svako vraća što je primio
c) strana koja je primila u obavezi je da vrati dvostruki iznos primljne kapare
d) o tome odlučuje sud rešavajući spor koji je tim povodom nastao

27. Koje obligacije mogu biti obezbeđene novčanom kaznom:

a) sve obligacije
b) samo u slučaju novčane obaveze
c) samo u slučaju nenovčane obaveze
d) obligacije na osnovu prouzrokovane neimovinske štete

28. Kakva je forma ugovora o jemstvu:

a) ugovor o jemstvu je formalan ugovor posto mora biti overen pred sudom
b) ugovor o jemstvu je formalan ugovor pošto mora biti zaključen u pisanom obliku
c) ugovor o jemstvu se zaključuje u istoj formi u kojoj je nastala obaveza za koju se jemči
d) ugovor o jemstvu je nefrmalan ugovor

29. Šta predstavlja osnovni način prestanka obligacije:

a) ispunjenje obaveze dužnika
b) odluka suda u postupku koji se pred njim vodi
c) oprost duga od strane poverioca
d) fizička propast po rodu određenog predmeta obligacije

30. Da li smrt subjekta obligacije dovodi do prestanka obligacionog odnosa:

a) da, u svakom slučaju, pošto je to interni odnos određenih lica (inter partes)
b) ne, osim ako nije u pitanju obligacioni odnos s obzirom na lična svojstva subjekta
obligacije (intuitu personae)
c) da, ali samo u slučaju smrti dužnika
d) da, ali samo u slučaju smrti poverioca

31. Obligaciono pravo pravo je deo:

a) Krivičnog prava
b) Građanskog prava
c) Međunarodnog javnog prava
d) Ustavnog prava

32. Građanski zakonik Srbije iz 1844. godine bio je:

a) deseti takav zakonik u tadašnjoj Evropi
b) prvi takav zakonik u tadašnjoj Evropi
c) četvrti takav zakonik u tadašnjoj Evropi
d) taj zakonik nikada nije stupio na snagu
33. Koliko članova ima Zakon o obligacionim odnosima:
a) 456 članova
b) 670 članova
c) 1109 članova
d) 888 članova

34. Šta znači načelo zabrane zloupotrebe prava:

a) to načelo ne postoji, svako je ovlašćen da svoje pravo vrši kako njemu odgovara
b) svako pravo je dopušteno, ukoliko sud ne odluči drugačije
c) zabranjeno je vršenje prava iz obligacionog odnosa protivno cilju zbog koga je takvo
pravo zakonom ustanovljeno ili priznato
d) niko ne sme vršiti svoje pravo s ciljem iskorišćavanja položaja drugog

35. Kakva je priroda obligaconog odnosa između subjekata obligacije:

a) subordiniranost (jedan subjekt ima pravo da naloži drugome kako da se ponaša)
b) uzajamnost (pravima jedne strane odgovaraju obaveze druge strane)
c) srazmernost (obe strane duguju približno iste vrednosti)
d) zakonitost (prava i obaveze su određene zakonom)

36. Kakva je priroda odnosa subjekata obligacija:

a) to je imovinskopravni odnos, zaštićen novčanim ekvivalentom vrednosti
b) to je krivičnopravni odnos, svaka strana može krivičnopravno odgovarati za izvršenje svojih
obaveza
c) to je javnopravni odnos, zaštićen državnom sankcijom
d) to nije pravni odnos, subjekt koji ne izvrši svoju obavezu odgovara po pravilima običaja i
morala

37. Šta predstavlja pojam uzajamnosti (korelativnosti) u obligacionom odnosu:

a) poverilac može da zahteva od trećeg lica izvršenje obaveze dužnika
b) poverilac ima pravo da zahteva od dužnika određeno ponašanje, a dužnik je
obavezan da to ispoštuje
c) ako dužnik ne izvrši svoju obavezu, takva obligacija prestaje da postoji
d) dužnik može da odbije zahtev poverica ukoliko nije u mogućnosti da izvrši svoju obavezu

38. Kakva je priroda obligacija rezulata (obligations de resultat):

a) to su jednostrano obavezujuće obligacije sa unapred utvrđenim obavezama dužnika u tom
obligacionom odnosu
b) to su dispozitivne obligacije gde je obaveza dužnika utvrđena, a pravo poverioca zavisi od
načina izvršenja obaveze dužnika
c) to su obligacije kod kojih sud utvrđuje da li je dužnik ostvario očekivani rezultat, odnosno cilj
d) to su obligacije u kojima se dužnik obavezuje na postizanje određenog rezultata,
odnosno cilja

39. Kakve su po prirodi dvostrano obavezne obligacije:

a) gde jedna strana ( poverilac) potražuje, a druga strana (dužnik) ništa ne duguje
b) gde jedna strana (poverliac) potražuje, a druga strana (dužnik) duguje određenu činidbu
c) gde obe strane u obligacionom odnosu (poverilac i dužnik) uzajamno duguju i
potražuju
d) gde se ne zna šta ko duguje a šta potražuje, već to zavisi od buduće neizvesne okolnosti
(aleatorne obligacije)

40. Kod pasivne zajedničke deljive obligacije dužnik duguje:

a) ceo dug svakom od poverilaca
b) ceo dug samo jednom poveriocu
c) srazmeran (jednak) deo duga bilo kom povericu
d) ne duguje ništa dok sud ne odredi visinu njegovog duga

41. Navesti bitna obeležja fakultativnih oblgacija:

a) fakultativne obligacije su suprotne dobrim poslovnim običajima
b) dužnik je slobodan u izbroru izvršenja predmeta svoje obaveze
c) to su prirodne (naturalne) obligacije, gde poverilac nema ovlašćenje da dužnika primora na
izvršenje obaveze, ali ni dužnik nema prava da zahteva povraćaj plaćenog
d) postoji jedan predmet izvršenja, s tim što ovlašćeno lice može svoju obavezu
ispuniti izvršenjem druge činidbe

42. Kako se naziva lice kome se prenosi potraživanja:

a) cezus
b) cedent
c) cesionar
d) notar

43. Šta može biti predmet prenosa potraživanja:

a) obligacija vezana za ličnost (intuitu personae)
b) novčana kazna za prekršaj javnog reda i mira
c) poreska obaveza prema državi
d) oblagicija čije je potraživanje dopušteno i podobno za prenos (prenosivo)

44. Kakav je pravni položaj poverioca kod preuzimanja duga:

a) ima pravo da zahteva ispunjenje potraživanja samo od preuzimaoca duga
b) ima pravo zahteva za ispunjenje potraživanja i od prvobitnog dužnika i od preuzimaoca
duga
c) mora se prvo obratiti prvobitnom dužniku, pa ako ovaj odbije, zahtevati ispunjenje od
preuzimaoca duga
d) njegov pravni položaj određuje sud u postupku rešavanja spornog odnosa

45. Šta je pravni osnov pristupanja dugu:

a) između trećeg lica i poverioca
b) ugovor dužnika i poverioca, uz pristanak trećeg lica
c) ugovor između trećeg lica i dužnika
d) odluka nadležnog organa uprave (notara)

46. Navesti odnose koji nastaju kod ustupanja ugovora:

a) ustupanje ugovora je faktički odnos u kome dužnik svoje obaveze prenosi na treće lice, za
koje veruje da će ih bolje izvršiti
b) ustupanje ugovora je poseban ugovor kojim ustupilac prenosi prijemniku celukupni
ugovorni odnos koji ima sa drugom stranom, a druga strana se sa tim saglašava
c) ustupanje ugovora je dobročini pravni posao kojim se benefiti (koristi ) iz jednog ugovora
prenose na treće lice
d) ustupanje ugovora pretstavlja prenos potraživanja i obaveza iz jednog ugovora na državu

47. Kako se naziva odnos asignanta i asgnatara:

a) prijateljski odnos
b) odnos pokrića (valutni odnos)
c) dužnički odnos
d) poslovni odnos
48. Da li promene subjekata utiču na identitet (istovetnost obligacije):
a) da, u slučaju promene poverioca
b) ne, osim u slučaja obligacija intuitu personae
c) da, u slučaju promene dužnika
d) da, u svakom slučaju

49. Kakva je pravna posledica ukoliko nova obligacija ne bude punovažna:

a) zavisi od razloga nistavosti nove obligacije
b) smatra se da prethodna obligacija nije prestala da postoji
c) gasi se i prethodna i nova obligacija i prestaje obligacioni odnos
d) u tom slučaju sud odlučuje o tome koja obligacija ostaje na snazi

50. Označiti šta ne spada u lična (personalna ) sredstva obezbeđenja obligacija:

a) jemstvo
b) odustanica
c) zakletva pred nadležnim organom
d) ugovorna kazna

51. Kakva je pravna posledica davanja kaucije pre zaključenja ugovora:

a) ko preda najveći iznos kaucije stiče prioriteno pravo na zaključenje ugovora
b) ukoliko ne dođe do zaključenja ugovora pravo na povratak sredstava datih na ime kaucije
c) sticanje prava na zaključenje ugovora pod povoljnijim uslovima
d) sticanje prava na zaključenje ugovora pod utvrđenim uslovima

52. Kakva prava ima jemac koji je ispunio svoju obavezu:

a) ima samo ona prava koja mu odobri glavni dužnik, tj. lice za čije je izvršenje obaveze
zaključio ugovor o jemstvu
b) nema nikakva prava, izvršio je svoju obavezu koju je sam dobrovoljno prihvatio
c) ima pravo na nagradu za postupanje i naknadu nužnih i korisnih troškova
d) ima pravo da od glavnog dužnika zahteva naknadu na ime ispunjenja predmetne
obaveze, kao i pripadajuću kamatu

53. Obligaciono pravo se deli na:

a) Ugovorno i odštetno
b) Opšte i posebno
c) Imovinsko i neimovinsko
d) Objektivno i subjektivno

54. Kakav je odnos Obligacionog prava i Trgovinskog prava:

a) postoji istovetnost propisa za obe grane prava, koja se primenjuje bez izuzetka
b) subjekti Trgovinskog prava mogu ugovoriti primenu obligacionog prava
c) obligaciono pravo je lex generalis za Trgovinsko pravo
d) to su različite grane prava, sa posebnim propisima

55. Kakav je domašaj primene načela autonomije volje:

a) njegova primena zavisi od vrste obligacionih odnosa u koje subjekti stupaju
b) ovo načelo mora biti propisano zakonom da bi se moglo primeniti
c) ovo načelo ima univerzalni karakter
d) ovo načelo mora biti posebno ugovoreno kao uslov njegove primene

56. Kakav je pravna priroda ličnih obligacija:

a) kod ličnih obligacija poverilac i dužnik moraju potpisati i overiti obligaciju
b) to su obligacije kod kojih su lična svojstva i poslovni ugled poverica uslov nastanka te
obligacija
c) kod ličnih obligacija u trenutku nastanka obligacije pouzdano se zna ko je poverilac a ko
dužnik
d) to su obligacije kod kojih su lične osobine i kvalitet dužnika uslov nastanka te
obligacije

57. Obligacija je pravna veza između kojih lica:

a) titulara prava i svih drugih subjekata prava
b) između poverioca i dužnika
c) između organa uprave i građana
d) između akcionara u akcionarskom društvu

58. Šta čini sadržinu obligacije:

a) sadržinu obligacije čini ukupnost obaveza koje ima dužnik
b) sadržinu obligacije određuje zakon
c) sadržinu obligacije čine prava i obaveze strana u obligacionom odnosu
d) sadržinu obligacije određuje poverilac

59. Kakve su to negativne obligacije:

a) obligacije koje se sastoje iz uzdržavanja ili trpljenja, odnosno iz nečinjenja nečeg na
šta se ima pravo
b) obligacije kojima je sud uskratio pravnu zaštitu i proglasio ih nevažećim
c) obligacije koje nisu u skladu sa zakonom
d) obligacije kojima se nanosi šteta privredi

60. Navesti prirodu novčanih obligacija:

a) to su obligacije koje za predmet imaju predaju određenog iznosa novca, koji je u
zvaničnom opticaju
b) to su obligacije koje glase na određeni iznos novca
c) to su bankarski poslovi
d) to su pravni poslovi sa valutnom, odnosno zlatnom klauzulom

61. Navesti prirodu nenovčanih obligacija:

a) to su obligacije koje namaju iskazanu nominalnu vrednost u novcu
b) to su dobročini pravni poslovi
c) to su obligacije čiju vrednost određuje sud rešavajući po sporu između subjekata tog
obligacionog odnosa
d) to su obligacije koje za svoj predmet izvršenja ne podrazumevaju predaju određene
sume novca, koji je u zvaničnom opticaju

62. Kako se naziva obligacioni odnos sa više subjekata (više poverilaca, odnosno više
dužnika):
a) dualistički odnos
b) složeni odnos
c) dvostani odnos
d) pluralistički odnos

63. Kakvo je dejstvo načela dispozitivnosti:

a) ono važi osim ako strane u obligacionom odnosu taj odnos ne urede drugačije
b) ono važi osim ako posebnim zakonskim odredbama nije drugačije propisano
c) ono daje ovlašćenje sudijama na slobodan izbor propisa koji će primeniti na konkretan
obligacioni odnos
d) ovo načelo se uvek primenjuje

64. Navesti kriterijum na osnovu koga se određuju individualizovane obligacije:

a) na osnovu specifikacije za izradu
b) to su obligacije koje su posebno određene, tako da se na „prvi pogled“ prepoznaje
njihov predmet
c) to su obligacije koje kao takve odredi poverilac
d) na osnovu dogovorenih pokazatelja

65. Koje je bitno obeležje alternativnih obligacija:

a) dužnik je u obavezi da ispuni dve ili više prestacija, ali umesto njih može, po svom izboru,
izvršiti treću prestaciju istog roda
b) dužnik je u obavezi da ispuni dve ili više prestacija, a oslobađa se obaveze
ispunjenjem jedne
c) dužnik može umesto izvršenja pretacije na koju se obavezao, isplatiti odgovarajuću sumu
novca čime se oslobađa obaveze
d) dužnik je u obavezi da ispuni dve ili više prestacija i mora ih sve uredno ispuniti

66. Navesti bitna obeležja trajnih obligacija:

a) to su obligacije čije izvršenje traje duže od osam dana, ali ne duže od godinu dana
b) to su obligacije kod kojih nije utvrđen krajnji rok izvršenja
c) to su obligacije gde rok izvršenja tavisi od buduće neizvesne okolnosti
d) to su obligacije koje imaju određeni vremenski kontinuitet

67. Kakva je sudbina obaveze koju ispuni dužnik kod prirodnih obligacija:
a) dužnik ima pravo na njen povraćaj
b) vrednost izvršene obaveze se konfiskuje za račun državnog budžeta
c) smatra se da je izvršio svoju obavezu kao i kod civilnih obligacija
d) o tome odlučuje sud u postupku koji se tim povodom vodi

68. Da li je potrebno da se dužnik saglasi sa ustupanjem potraživanja (cesijom):

a) da, ukoliko je upoznat sa cesijom
b) da u svakom slučaju, bez te saglasnosti nema cesije
c) ne, jer cesijom njegov položaj ne može biti pogoršan
d) ne, zato sto se cesijom zasniva nov obligacioni odnos

69. Navesti odnos koji ne postoji kod ustupanja potraživanja (cesije):

a) odnos primaoca potraživanja i trećih lica
b) odnos primaoca potraživanja i dužnika
c) odnos ustupioca potraživanja i dužnika
d) odnos ustupioca i primaoca potraživanja

70. U kojim slučajevima neće doći do promene dužnika:

a) preuzimanje duga
b) objektivne nemogućnosti ispunjenja obaveze dužnika usled više sile
c) preuzimanje ugovora
d) pristupanje dugu

71. Da li su u Naslednom pravu sadržani elementi Obligacionog prava:

a) da, u slučaju prouzrokovanja štete naslednicima
b) da, u Naslednom pravu postoje tzv. naslednopravni ugovori
c) ne, ukoliko organ uprave ne donese drugačiju odluku
d) ne, to su različite grane prava

72. U obligaciionom pravu se izučava pravni promet:

a) između živih osoba ( inter vivos)
b) između osoba povodom smrti subjekta prava (mortis causa)
c) između pravnih lica u odnosima međunarodnog poslovanja
d) između države i pojedinca – subjekta prava

73. Kako se zove lice koje je primalac uputa:

a) asignatar
b) notar
c) asignant
d) asignat

74. Da li se može izvršiti prenos obaveze iz asignacije:

a) ne, to je zakonom zabranjeno
b) ne, to je interni odnos subjekata asignacije
c) da, načelno se asignacija može dalje prenositi
d) da, asignacija se može prenositi, ali samo u jednom prenosu

75. Da li se prethodna obligacija koja nije bila punovažna može zameniti novom:
a) da, to je jedan od načina otklanjanja uzroka nepunovažnosti ranije obligacije
b) ne, samo se punovažna obligacija može zameniti novom
c) ne, ali samo kod dvostrano obaveznih i teretnih obligacija
d) da, ukoliko se pribavi saglasnost nadležnog organa uprave

76. Da li poverilac može pasti u docnju:

a) da, kada bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjene od dužnika
b) da, kada propusti da tuži dužnika i zatraži izvršenje njegove obaveze
c) ne, samom obligacijom je utvrđeno njegovo ovlašćenje i na dužniku je da ispuni obavezu
d) ne, ako dužnik ne izvrši svoju obavezu obligacija se gasi

77. Koja je činjenica bitna za nastanak kapare:

a) obećanje dužnika da će predmet kapare predati poveriocu
b) zabrana raspolaganja dužnika sa predmetom kapare
c) to je realni ugovor, pošto je dužnik obavezan da poveriocu preda predmet kapare
d) obećanje dužnika da će uredno izvršiti svoju obavezu

78. Da li poverilac ima pravo na novčanu kaznu i u slučaju kada nije pretrpeo štetu:
a) ne, on to pravo ima kada dužnik prizna da mu je prouzrokovao štetu
b) ne, on to pravo ima samo kada pred sudom dokaže da mu je dužnik neizvršenjem svoje
obaveze prouzrokovao štetu
c) da, poverilac to pravo ima i u slučaju kada nije pretrpeo štetu, ukoliko dužnik nije
izvršio svoju obavezu
d) da, ali samo ako je šteta manja od novčane kazne

79. Navesti pravnu prirodu odustanice:

a) pravo jednog subjekta obligacionog odnosa da odustane od izvršenja obligacje, s tim da ga
zameni drugi subjekt
b) to je jedan od načina prestanka obligacija
c) pravo jedne ili obe ugovorne strane da davanjem određenog iznosa novca ili druge
imovinske vrednosti odustanu od ugovora
d) pravo pregovarača da pod određenim uslovima (promenjene okolnosti) odustanu od
zaključenja ugovora

80. Da li može doći do zamene ispunjenja obligacije (datio in solutum):

a) da, ako se o tome saglase poverilac i dužnik, s tim što dužnik odgovara za materijalne
i pravne nedostatke na predmetu zamene ispunjenja
b) ne, obligacija se mora izvršiti onako kako glasi
c) da, ako se o tome saglase poverilac i dužnik, s tim što tada dužnik ne odgovra za
materijalne i pravne nedostatke ispunjenja
d) da, ako tako odluči nadležni organ uprave

81. Odrediti pojam kompenzacije (prebijanja):

a) to je prebijanje potraživanja poverioca koje ima prema dužniku sa potraživanjem
dužnika koje ima prema poveriocu, pod posebnim uslovima
b) to je zaključenje nove oblgacije, uz istovremeno gašenje ranijih recipročnih obligacija
c) to je uzajamno gašenje dve recipročne obligacije nezavisno od njihovog karaktera
d) to je fizičko kažnjavanje dužnika od strane poverioca u slučaju neizvršenju obaveze

82. Koje od navedenih ne spadaju u aktivne zajedničke obligacije:

a) jedan poverilac i više dužnika
b) više poverilaca i jedan dužnik
c) više poverilaca i više dužnika
d) jedan poverilac i jedan dužnik

83. Između kojih lica se zaključuje ugovor o prenosu potraživanja (cesiji):

a) odlukom suda određuje se lice na koje je preneto potraživanje
b) cesionara i cezusa
c) cedenta i sezusa
d) cedenta i cesionara

84. Odrediti pojam preuzimanja duga:

a) to je slučaj kada umesto dužnika njegove obaveze izvrši državni organ
b) to je ugovorni odnos poverioca i dužnika kojim poverilac preuzima dug, a dužnik se
oslobađa obaveze
c) to je faktički odnos kada protivpravni sticalac državine neke stvari (lopov) ima obavezu da tu
stvar preda njenom vlasniku
d) to je ugovorni odnos dužnika i preuzimaoca, kojim preuzimalac prima dužnikov dug,
a prethodni dužnik se oslobađa obaveze

85. Označiti uslov koji nije neophodan za ustupanje ugovora:

a) ustupljeni ugovor je po pravilu ugovor intuitu personae
b) mora se pribaviti saglasnost druge strane na ustupanje ugovora
c) forma ustupanja mora biti u skladu sa ustupljenim ugovorom
d) ugovor mora biti dvostrano obavezan

86. Kakav je po svojoj prirodi odnos asignata i asignatara:

a) to je konkretan pravni posao
b) to je jednostranoobavezan pravni posao
c) to je zelenaški pravni posao
d) to je apstraktni pravni posao

87. Koji se uslov ne traži da bi dužnik pao u docnju:

a) obligacija mora biti civilna (nije naturalna)
b) poverilac mora da opomene dužnika na njegovu dužnost ispunjenja obligacije
c) obligacija mora biti dospela
d) obligacija mora biti sa utvrđenim rokom izvršenja

88. Šta nije posledica dužničke docnje:

a) počinje da teče zatezna kamata
b) rizik propasti ili oštećenja predmeta
c) dužnik snosi troškove čuvanja stvari
d) utvrđivanje novog roka od strane dužnika u kome namerava da izvrši svoju obavezu

89. Na kakvim stvarima se zasniva hipoteka:

a) na autorskim pravima
b) na pravima industrijske svojine
c) na pokretnim stvarima veće materijalne vrednosti
d) na nepokretnostima

90. Da li se dužnik može osloboditi svoje obaveze isplatom novčane kazne:

a) da, to pravo je i predviđeno radi zastite dužnikovih interesa
b) ne, to pravo je predviđeno samo radi zaštite interesa poverioca
c) da, to pravo pripada svim subjektima obligacionog odnosa
d) ne, osim ako se drugačije ne dogovore

91. Odrediti pojam subrogacije:

a) to je tužba poverioca radi izvršenja obaveze dužnika
b) to je vrsta obezbeđenja ugovornih obligacija
c) to je zahtev poverioca da treće lice izvrši obavezu umestu poslovno nesposobnog dužnika
d) to je ispunjenje obaveze trećeg lica prema poveriocu umesto dužnika, kojom prilikom
prava sa poverioca prelaze na isplatioca treće lice)

92. Norme kojima se uređuju obligacioni odnosi:

a) isključivo imperativnog karaktera
b) u istoj srazmeri dispozitivnog i imperativnog karaktera
c) preovlađujuće dispozitivnog karaktera
d) isključivo dispozitivnog karaktera

93. Kada se primenjuje načelo savesnosti i poštenja:

a) samo u fazi izvršenja obligacione obaveze
b) u svim fazama realizacije obligacionog odnosa
c) samo u fazi nastanka obligacionog odnosa
d) samo u fazi pregovaranja

94. Kakva je pravna priroda neličnih obligacija:

a) u neličnim obligacijama bitno je da prestacija bude uredno izvršena, a to može učiniti
i neko drugi, a ne samo dužnik
b) neličene obligacije nastaju prostom saglasnošću volja prilikom njihovog zaključenja između
lica koja se uzajamno ne poznaju
c) kod neličnih obligacija subjekte tog obligacija odrđuje sud rešavajući sporni odnos
d) kod neličnih obligacija nije poznato ko je dužnik, a ko poverilac

95. Kako se naziva radnja obaveštavanja dužnika o prenosu potraživanja (cesiji):

a) saopštenje
b) notifikacija
c) informacija
d) nostrifikacija

96. Šta je bitno obeležje solidarnih obligacija:

a) uzajamnost potraživanja, odnosno dugovanja
b) mogućnost istovremene naplate
c) prethodni sporazm poverilaca, odnosno dužnika o takvom karakteru obligacionog odnosa
d) deljivost prestacije (obaveze) koja se treba ispuniti u celini

97. Navesti bitna obeležja kumulativnih obligacija:

a) kumulativne obligacije sadrže obavezu ispunjenja glavne i svih sporednih obaveza iz istog
predmeta obligacije
b) kumulativne obligacije sadrže obavezu ispunjenja različitih predmeta obligacija, pri
čemu se one moraju izvršiti zajedno
c) kumulativne obligacije sadrže ispunjenje obaveze veće materijalne vrenosti
d) kumulativne obligacije sadrže obavezu izvršenja glavne prestacije, s tim da se sporedne
prestacije izvršavaju u koliko je dužnik to u mogućnost

98. Označiti primer prirodne (naturalne) obligacije:

a) postupanje u skladu sa pravilima dobrog poslovnog morala
b) ispunjenje zastarele obaveze
c) isplata nedugovanog
d) obaveza uvažavanja ličnosti starije osobe

99. Da li postoji mogućnost višestrukog ustupanja (cesije):

a) ne, jer je takav oblik cesije suprotan dobrim poslovnim običajima i moralu
b) da, moguće je da postoji više cesionara kojima je cedent ustupio potraživanje
c) ne, jer tada dužnik ne zna kome od poverilaca da izvrši svoju obavezu
d) ne , to je zakonom zabranjeno

100. Da li dužnik pada u docnju isticanjem prigovora neizvršenja obaveze poverioca:

a) u tom slučaju sud će doneti konačnu odluku
b) da, on u svakom slučaju mora da izvrši svoje obaveze
c) ukilko poverilac ne izvrši svoju obavezu obligacija se gasi
d) ne, zato što neizvršenjem obaveze poverioca izostaje pravni osnov (kauza) obaveze
dužnika

101. Navesti slučaj u kome se primljena kapara ne mora vratiti:

a) ukoliko dođe do neispunjenja ugovora usled razloga za koj ne odgovara nijedna stranka
b) u slučaju da stranka koja je dala kaparu odustane od izvršenja ugovora
c) ako dođe do neispunjenja ugovora krivicom obe stranke
d) ako obe stranke sporazumno odustanu od ugovora

102. Mogu li se kumulirati ugovorna kazna i zakonom utvrđena naknada:

a) o tome odlučuje sud rešavajući sporni odnos
b) ne, poveriocu pripada samo pravo na zakonsku naknadu
c) da, poverilac ima pravo na oba iznosa
d) ne, poveriocu pripada samo pravo na ugovornu kaznu

103. Navesti pravnu prirodu jemstva:

a) jemstvo je prirodna (naturalna) obligacija čije se ispunjenje ne može zahtevati tužbom sudu
b) jemstvo je faktički odnos koji nastaje između bliskih prijatelja i rođaka i ima osnov u
moralnim normama
c) ugovorom o jemstvu jemac se obavezuje dužniku da će umesto njega ispuniti punovažnu i
dospelu prestaciju, ukoliko on to ne učini
d) ugovorom o jemstvu jemac se obavezuje poveriocu da će ispuniti punovažnu i
dospelu prestaciju dužnika, ukoliko ovaj to ne učini

104. Šta je po pravnoj prirodi odustanica:

a) to je izjava volje jedne od ugovornih strana koja je data pred nadležnim državnim organom
b) to je saopštavanje volje jedne ugovorne strane drugoj da je obligacija prestala da postoji
c) odustanica je poseban, imenovan i akcesorni ugovor
d) to je ugovorna klauzula u glavnom ugovoru

105. Odrediti pojam otpuštanja (oprosta) duga:

a) izjava poverioca kojom obavestava dužnika da neće tražiti ispunjenje obligacije
b) izjava dužnika da neće izvršiti svoju obavezu iz obligacionog odnosa
c) to je ugovor (dvostrani pravni posao) između poverioca i dužnika, u kome postoji
saglasna izjava volje poverioca o odricanju od potraživanja i dužnika o prihvatanju
takve izjave
d) to je dobročin pravni posao

106. Kakav je karakter načela savesnosti i poštenja:

a) ovo načelo je imperativna obaveza i strane su dužne da ga se pridržavaju
b) strane su slobodne u ugovaranju primene ovog načela, saglasno načelu autonomije volje
c) ovo načelo je dispozitivnog karaktera, strane su dužne da ga se pridržavaju ukoliko nije
drugačije propisano
d) ovo načelo spada u domen morala i ne sadrži pravno zaštićenu sankciju

107. Kako se naziva obligacioni odnos sa minimalnim brojem subjekata (jedan poverilac
i jedan dužnik):
a) dualistički odnos
b) monistički odnos
c) jednostavan odnos
d) prost odnos

108. Navesti bitna obeležja prirodnih (naturalnih) obligacija:

a) to su obligacije koje nastaju na osnovu moralnih ili običajnih normi
b) to su obligacije sa manje vrednim predmetom izvršenja
c) to su obligacije koje ne poseduju moć sudskog prinudnog izvršenja
d) to su obligacije kojima nedostaje pravo na tužbu radi izvršenja

109. Da li je načelno dopuštena promena dužnika u obligacionom odnosu:

a) ne, samo dužnik može uzvršiti svoju obavezu
b) da, osim za obligacije s obzirom na lična svojstva dužnika
c) ne, osim ako sud ne odluči drugačije
d) da, kod svih obligacionih odnosa

110. Navesti odnose koji nastaju kod upućivanja (asignacije):

a) to je nalog koji poverilac daje dužniku kako da izvrši svoju obavezu iz obligacije
b) to je obaveštenje kojim poverilac upućuje treće lice da se umesto njega naplati od dužnika
c) to je obaveštenje kojim dužnik upućuje poverioca na lice koje će izvršiti ugovorene
prestacije
d) to je ugovor kojim uputilac ovlašćuje upućenika da za njegov račun izvrši određenu
činidbu primaocu uputa, uz ovlašćenje da primalac uputa to učini u ime i za račun
uputioca

111. Da li u slučaju odustanice druga strana ima pravo da zahteva ispunjenje preuzete
obaveze:
a) ne, ako primi odustanicu nema pravo na zahtev za ispunjenje preuzete obaveze
b) ukoliko traži ispunjenje preuzete obaveze, nema pravo na odustanicu
c) o ovom pitanju odlučuje sud o postupku koji se vodi povodom tog spora
d) da, ona ima pravo na kumulativni zahtev, ispunjenje ugovorne obaveze i odustanicu

112. Šta znači načelo odgovornosti za pravne nedostatke (evikcija):

a) pravo na tužbu sudu
b) pravo na raskid ugovora
c) pravo na naknadu štete
d) odgovornost u slučaju postojanja prava trećeg lica kojim se isključuje, umanjuje ili
ograničava pravo strane u obligacionom odnosu, na koje on nije pristao

113. Da li obligacija može postojati samo sa jednim subjektom:

a) ne može, ako obligaciji oduzmemo drugu stranu ona prestaje da postoji
b) može, samo sa poveriocem – tada se zove poverilačka obligacija
c) može, ako tako odredi nadležni državni organ
d) može, samo sa dužnikom – tada se dužnička obligacija

114. Šta određuje sadržinu obligacije:

a) obaveze dužnika
b) ovlašćenja poverioca
c) broj subjekata na poverilačkoj, odnosno dužničkoj strani
d) predmet obligacije i kauza obligacije

115. Na kojoj strani leži teret dokaza povrede pozitivne obligacije:

a) na strani trećeg zainteresovanog lica
b) na poveriocu, kao uslov ostvarenje prava na naknadu štete
c) na sudu, koji u postupku rasprave utvrđuje ko je prekršio obavezu
d) na dužniku, jer dužnik treba da dokaže da svoju obavezu nije ispunio iz razloga koji
ga oslobađa krivice

116. Kakav je pravni značaj apstraktnih obligacija:

a) u pitanju su neimenovani pravni poslovi
b) apstraktne obligacije imaju kauzu, tj. pravni osnov, ali ona nije neposredno jasna i
vidljiva kao razlog njihovog nastanka
c) u pitanju su nevažeći pravni poslovi, pošto sve obligacije moraju imati kauzu, (pravni osnov)
d) kauzu kod apstraktih obligacija utvrđuje sud rešavajući sporni odnos

117. Kakve su po prirodi nedeljive obligacije:

a) to su obligacije gde se prestacija ne može podeliti na delove, a ukoliko je to fizički
moguće ti delovi u svom zbiru ne odgovaraju činidbi kao celini
b) to su obligacije kod kojih se predmet prestacije ne može fizički podeliti na više delova
c) to su obligacije koje kao takve označi poverilac
d) to su obligacije koje kao takve označi dužnik
118. Navesti odnose koji nastaju kod preuzimanja ispunjenja:
a) u pitanju je ugovor između poverioca i trećeg lica, kojim se ovo obavezuje na izvršenje
prestacije
b) to je ugovorni odnos između dužnika i trećeg lica, kojim se treće lice obavezuje da će
izvršiti dužnikovu obavezu prema poveriocu.
c) to je dupunski ugovoni odnos poverioca i dužnika, kojim se određuju uslovi ispunjenja
prestacije
d) to je ugovor između poverioca i trećeg lica kojim se ovo obavezuje da će preuzeti dug

119. Koji su bitni uslovi za prenov (novaciju):

a) stvaranje nove obligacije sa različitim predmetom ili pravnim osonovom (kauzom) u
odnosu na prethodnu obligaciju koja se gasi
b) promena dužnika u obligaciji
c) promena oba subjekta obligacionog odnosa
d) promena poverioca u obligaciji

120. Šta nije funkcija kapare:

a) to je sredstvo obezbeđenja izvršenja ugovora
b) kapara može biti uračunata u ukupnu obavezu na čije se izvršenje dužnik obavezao
c) to je način prestanka ugovora
d) to je dokaz da je ugovor zaključen

121. Ko može biti subjekt obligacionog odnosa:

a) svi subjekti prava, posle upisa u odgovarajući registar subjekata obligacionog prava
b) pravna i fizička lica
c) samo fizička lica
d) samo pravna lica

122. Kakvo je značenje ugovaranja tzv. valutne klauzule:

a) da će se novčana obaveza iskazati u vrednosti zlata na dan nastanka obaveze
b) da će se novčana obaveza izvršiti u novcu koji je u zvaničnoj upotrebi (opticaju), a
prema vrednosti tog novca u odnosu na kurs valuta na dan dospelosti obaveze
c) da će se novčana obaveza izvršiti u bilo kojoj stranoj valuti, prema valutnom kursu na dan
dospelosti obaveze
d) da će se novčana obaveza izvršiti u stranoj valuti u iznosu na koji ta obaveza glasi

123. Kakvo je bitno obeležje aktivnih solidarnih obligacija:

a) postojanje više sapoverilaca i jednog dužnika
b) postojanje jednog poverica i više dužnika
c) postojanje više poverilaca i više dužnika
d) postojanje jednog poverioca i jednog dužnika

124. Kakav je položaj dužnika kada preuzimalac duga izvrši dugovanu prestaciju:
a) ispunjenjem obaveze prema poveriocu peuzimalac duga stiče regresno pravo prema
dužniku
b) poverilac mora prvo da traži ispunjenje prestacije od dužnika, pa ako on to ne učini, onda i
od preuzimaoca duga
c) preuzimanjem duga dužnik je prestao da bude subjekt obligacionog odnosa
d) poverilac im pravo da traži ispunjenje prestacije kako od dužnika, tako i od preuzimaoca
duga

125. Od kada ugovor o ustupanju ugovora proizvodi dejstvo:

a) od trenutka zaključenja ugovra koji se ustupa
b) od treutka obaveštavanja ugovornog partnera iz osnovnog ugovora o ustupanju tog ugovora
c) od trenutka zaključenja ugovora kojim se vrši ustupanje
d) od trenutka pristanka druge ugovorne strane iz osnovnog ugovora na ustupanje tog
ugovora

126. Po svojoj pravnoj prirodi ugovorna kazna je:

a) klauzula u osnovnom ugovoru, kojom se utvrđuje odgovornost za štetu usled neizvršenja
ugovora
b) poseban, ali akcesorni ugovor između poverioca i dužnika, kojim se dužnik
obavezuje da će poveriocu isplatiti određeni novčani isznos ukoliko ne izvrši svoju
nenovčanu obavezu
c) novčana kazna koju određuje sud zbog neizvršenja ugovorne obaveze
d) potraživanje koje po samom pravu (ipso i ure) ima poverilac u slučaju neizvršenja dužnikove
obaveze

127. Šta čini sadržinu načela mirnog rešavanja sporova:

a) nastojanje da se sporovi rešavaju usaglašavanjem, posredovanjem ili drugi miran
način
b) poveravanje ekspertnoj grupi da sačini predlog rešavanja nastalog spora
c) nastojanje obe strane da do spora ne dođe
d) prihvatanje tužbenog zahteva bez spora pred sudom

128. Kakva je priroda obligacija sredstava:

a) to su obligacije kod kojih se dužnik obavezuje na preduzimanje radnji koje treba da
dovedu do određenog rezultata, ali ne garantuje taj rezultat
b) to su obligacije u kojima sud utvrđuje da li je dužnik preduzeo potrebne radnje radi
ostvarenja rezultata, odnosno cilja
c) to su aleatorne obligacije, pošto nije poznat krajnji rezultat izvršenja obaveze dužnika
d) to su obligacije suprotne javnom poretku, pošto ne obezbeđuju pravnu sigurnost poverioca

129. Kakve su po prirodi deljive obligacije:

a) to su obligacije kod kojih se predmet prestacije može fizički podeliti na više delova
b) to su obligacije kod kojih se predmet prestacije sastoji iz više odvojenih delova
c) to su obligacije čiji predmet može biti podeljen na dva ili više delova koji zadržavaju
ista svojstva i srazmeru kao i ceo predmet
d) to su obligacije gde je jedna prestacija glavna, a ostale su sporedne

130. Koji se uslov zahteva na strani volje subjekata prethodne obligacije za nastanak
prenova (novacije):
a) saglasnost nadležnog organa uprave
b) zaključenje novog ugovora u pisanoj formi
c) dovoljna je samo činjenica zaključenja nove obligacije sa različitim predmetom ili pravnim
osnovom ( kauzom)
d) jasno izražena namera da stara obligacija prestane i nastane nova

131. Kakva je pravna priroda kapare:

a) to je samostalan i nezavistan ugovor
b) kaparom se stvara naturalna ( prirodna) obligacija, čije se izvršenje može zahtevati tužbom
sudu
c) to je sporedni ugovor čija sudbina zavisi od izvršenja glavnog ugovora
d) to je zelanaški ugovor
132. Da li pordični odnosi predstavljaju izvore Obligacionog prava:
a) ne, u pitanju su različite grane prava
b) da, samo u izuzetnim slučajevima i uz saglasnost dužnika
c) ne, u koliko sud ne donese drugačiju odluku
d) da, mnogi porodični odnosi predstavljaju izvore obligacija

133. Koje lice ima pravo izbora izvršenja predmeta obaveza kod fakultativnih obligacija:
a) to pravo, po pravilu, ima dužnik
b) određivanje predmeta izvršenja kod fakultativnih obligacija vrši sud
c) to pravo se uređuje sporazumom subjekata obligacije
d) to pravo po pravilu, ima poverilac

134. Šta znači prenov (novacija) obligacije:

a) preciziranje obaveze dužnika u okviru postojeće obligacije
b) ugovaranje novih uslova izvršenja prestacije
c) gašenje postojeće i stvaranje nove obligacije
d) zamena dužničke strane prilikom izvršenja prestacija iz postojeće obligacije

135. Da li obligacija može stvoriti obaveze za treća lica:

a) da, ako tako odluči sud
b) ne, ona deluje inter partes (između poverioca i dužnika), osim u zakonom propisanim
izuzecima
c) ne, ona deluje samo inter partes (između poverioca i dužnika) i to i svim slučajevima
d) da, ukoliko to proizilazi iz obligaciionog odnosa

136. Navesti podelu obligacija prema trajanju:

a) trajne i trenutne
b) dugoročne i kratkoročne
c) vremenski određene i vremenski neodređene
d) godišnje i višegodišnje

137. Koje vrste sredstava obezbeđenja poznaje naše obligaciono pravo:

a) zakonska i moralna
b) objektivna i subjektivna
c) stvarna i lična
d) dozvoljena i nedozvoljena

138. Označiti sta ne spada u stvarna (realna) sredstva obligacija:

a) zaloga
b) kaucija
c) kapara
d) poklon

139. Ko može biti jemac:

a) jemac može biti samo strano fizičko lice, posto domaća fizička lica nemaju dovoljno
sredstava da bi mogli biti jemac
b) jemac može biti fizičko lice koje ima imovinu najmanje u visini iznosa obaveze za koju jemči
c) jemac može biti svako fizičko lice koje ima potpunu poslovnu sposobnost
d) jemac može biti svako pravno i fizičko lice

140. Kakvo je pravno dejstvo otkaza kod trajnih obligacija:

a) otkaz nije dopušten, pošto je suprotan poslovnom moralu
b) obligacioni odnos prestaje za ubuduće, a dospele obaveze se moraju izvršiti
c) otkazom se gubi pravo na naknadu štete
d) smatra se da obligacioni odnos nije nastao

141. Koliko stanaka postoji kod ustupanja potraživanja (cesije):

a) to je dvostrani pravni posao
b) to je jednostrani pravni posao
c) to je trostrani odnos
d) to je višestrani odnos

142. Navesti šta ne spada u izvore obligacija:

a) prouzrokovanje štete
b) poslovodstvo bez naloga
c) sticanje bez osnova
d) povreda javnog reda i mira

143. Navesti bitno obeležje generičnih obligacija:

a) u pitanju je apsolutna neodređenost predmeta čije određivanje vrši poverilac
b) u pitanju su obligacije sa relativno neodređenim, ali odredivim predmetom
c) odeređivanje predmeta generičnih obligacija vrši sud
d) kod generičnih obligacija predmet nije određen, već to čini dužnik

144. Šta znači načelo konsesualizma:

a) zasnivanje svih obligacionih odnosa je neformalno
b) obligacioni odnos nastaje registracijom (overom) kod nadležnog državnog organa
c) za zasnivanje obligacionog odnosa zahteva se pisana forma
d) zasnivanje obligacionog odnosa je neformalno, osim ako zakonom ili voljom strana
nije drugačije određeno

145. Koliko subjekata sadrži obligacioni odnos:

a) tri subjekta
b) jednog subjekta – titulara prava i svih ostalih subjekata prava
c) više subjekata zavisno od broja lica za koja nastaju obaveze iz određenog obligacionog
odnosa
d) dva subjekta – poverioca i dužnika

146. U koliko dužnik duguje više obaveza na osnovu jedne obligacije, kako se utvrđuje
redosled njihove isplate:
a) prvo se placiju ranije nastale, pa kasnije nastale obaveze
b) sve obaveze se moraju odjednom platiti
c) prvo se plaćaju kasnije nastale obaveze, pa potom ranije nastale obaveze
d) prvo se plaćaju kasnije nastale sporedne obaveze (npr. kamata), pa potom ranije
nastale glavne obaveze (glavnica)