You are on page 1of 17

SEMINARSKI RAD

PREDUZETNIŠTVO

PARTNERSTVO - ORTAKLUK

Mentor: Student:
SADRŽAJ

Uvod..........................................................................................................................................3
1. Poslovne organizacije............................................................................................................3
1.1. Poslovne organizacije, pojam i termini..........................................................................3
2. Vrste društava........................................................................................................................4
3. Partnerstvo ili ortakluk.........................................................................................................7
3.1. Ortakluk..........................................................................................................................8
3.1.1. Ortačko društvo.......................................................................................................8
3.1.1.2. Karatkteristike ortačkog društva....................................................................14
3.1.2 Komanditno društvo...............................................................................................15
4. Zaključak............................................................................................................................16
5. Literatura.............................................................................................................................17

2
Uvod

Mnogi pravni sistemi predvideli su kao poseban vid društava lica javno trgovačko
društvo (Offene Handelssgelellchaft, Kollektivesellschaft, societe en nom colectif, societa il
nome collectivo, partnership, javno družtvo trgovačko po TKHS), odnosno kako ga naš
Zakon o preduzecima naziva ortačko društvo. Po nekim shvatanjima rani oblici ovog društva
potiču iz 2000 god. p.n.e.218. U V. Britaniji su bila zastupljena pre nekoliko vekova i Zakon
ih je regulisao kao dobro razvijena još u vreme otkrića i kolonizacije Amerike. U svakom
slučaju poznaju ga mnogi trgovacki zakoni, a u V. Britaniji i SAD doneti su i posebni zakoni
o njima (Partnership Act, 1890; Uniform Patrenship Act, 1915.). Naše zakonodavstvo
regulisalo ga je pre II sv. rata.

1. Poslovne organizacije

1.1. Poslovne organizacije, pojam i termini

Svakodnevno se srećemo sa terminima poslovna organizacija (business organization,


commercial organization), kompanija (company), preduzece (enterprise, establishment,
Unternehmen), korporacija (corporation), društvo (society, societe), firma (firm, commercial
firm, business firm), ortakluk, partnerstvo (partnership, societe) i slično, pri čemu se mnogi
od ovih termina koriste, ponekad sasvim pogrešno, kao sinonimi.
Tako se u SAD termin company (kompanija) koristi u više značenja. U najširem
smislu reči company označava svaku grupu ljudi dobrovoljno udruženih radi zajedničkog
izvršavanja svake i bilo koje aktivnosti, posla ili trgovačkog poduhvata ili nekog drugog
dozvoljenog, zakonitog, posla (biznisa). Drugim rečima, company označava udruženje
znatnog broja lica zainteresovanih za zajednicki cilj.
Termin company najčešće se vezuje za termin partnership (društvo, udruženje,
ortakluk) koji se ne retko koristi za određene forme društava. U svakidašnjem smislu pod

3
ovim društvom se često podrazumevaju udruženja koja imaju promenljive članove, čije su
akčije transferibilne i kod kojih se članovi, često mnogobrojni, međusobno ne poznaju.
Naravno da bi ovakva značenja mogla dovesti do zabuna pa ih je nužno izdiferencirati
vodeći računa o osobenostima sistema (Common Law) u kome se ovi termini pojavljuju.
Najšire shvaćeno, partnership je poslovno udruženje ograničenog broja osoba (obično
ne više od četiri ili pet) koje trguju pod imenom sastavljenim od njihovih pojedinačnih imena
spojenih nekim odredenim redosledom. Bolje rečeno, partnership je dobrovoljni ugovor
izmedu dve ili više kompetentnih osoba radi plasiranja novaca, hartija od vrednosti, rada,
veština i sposobnosti nekog ili svih njih zajedno u pravovaljanoj trgovini ili poslovima i u
skladu sa tim proporcionalno učešće u dobitima ili gubicima. Nasuprot tome termin company
češće označava udruženje sastavljeno od većeg broja članova sa vecim kapitalom i mnogo
opsežnijim poslovnim poduhvatima, kao i trgovinom koja se odvija pod nazivom (firmom) iz
koga se ne mogu otkriti imena, nazivi, pojedinača, odnosno pojedinih članova. Ponekad se
terminom company obuhvataju upravo oni članovi partnership cija se imena ili nazivi, iz
raznih razloga, ne vide u nazivu firme.
Veoma često company se koristi i kao genericki termin kojim su obuhvaćeni
pojedinci, društva, ili korporačije, izuzev opštinske uprave, odnosno državnih agencija i
uprave. Katkad ova reč označava samo pojedince, odnosno obicne pojedince.
I na kraju, nužno je istaći da se termin company vrlo često pojavljuje kao sastavni
deo termina joint stock company (akcionarsko društvo), označavajući asocijaciju, udruženje
koje ima kapitale svojih članova objedinjene u jednom zajednickom fondu i kod kojih su
akčije podeljene po udelu (kvotama) i distribuirane kao zastupljenost vlasničkog interesa u
kompaniji. Ovde treba posebno istaći da je neophodno praviti razliku izmedu joint stock
company po Common Law i po zakonskim određenjima u izvesnim državama (federalnim
državama SAD). U smislu zakonskih određenja ovaj termin više je srodan terminu
corporation nego partnership.

2. Vrste društava

4
Privredna društva mogu biti raznovrsna i pojaviti se u raznim oblicima. Naravno da
njihova raznovrsnost potice iz raznovrsnosti kriterijuma na osnovu kojih se prave
klasifikacije.
Na osnovu klasične podele ona mogu biti:
1. društva lica su ona čiju suštini čine poznanstvo i poverenje članova, njihova
neograničena odgovornost za obaveze, opstanak zavistan od svakog člana ponaosob i u koja
se ubrajaju:
1.1. ortačko društvo (javno trgovačko društvo), i
1.2. komanditno društvo;
2. društva kapitala su nepersonalizovana društva u kojima je dominantan kapital,
udeli se lako prenose, opstanak i prestanak društva se ne vezuje za ličnost članova,
odgovornost nije ličnom imovinom već je u pitanju snošenje rizika poslovanja u visini uloga
i koja mogu biti:
2.1. akcionarsko društvo,
2.2. društvo sa ograničenom odgovornošću, i
2.3. komanditno društvo na akcije.
Zavisno od načina odredenosti kapitala postoje:
1. društva na udele koja sacinjavaju:
1.1. javno trgovačko društvo,
1.2. komanditno društvo, i
1.3. društvo sa ograničenom odgovornošću;
2. društva na akcije su:
2.1. akcionarska društva, i
2.2. komanditna društva na akcije.
Kada se kao kriterijum pojavi organizaciona struktura (ova je podela potekla iz
nemačkog prava) društva mogu biti:
1. individualistička; i
2. kolektivistička.
Ako se kao kriterijum uzme pravni subjektivitet društva mogu biti:
1. društva - ugovor nemaju pravni subjektivitet kao što su, npr. u američkom pravu:
1.1. javno trgovačko društvo,

5
1.2. franšize,
1.3. joint venture; i sl;
2. društva - institucije koje poseduju pravni subjektivitet, kao što su svi oblici
društava kod nas i
2.1. corporate u američkom pravu, i
2.2. svi oblici inkorporisanih društava po pravu V. Britanije.
U zavisnosti od načina osnivanja ona se mogu pojaviti kao:
1. društva sa javnim upisom kapitala, a to su:
1.1. akcionarsko društvo, i
1.2. komanditno društvo na akcije;
2. društva bez javnog upisa sačinjavaju:
2.1. javno trgovačko društvo,
2.2. komanditno društvo,
2.3. društvo sa ograničenom odgovornošcu, i
2.4. akcioinarsko društvo bez javnog upisa kapitala.
U našem pravu pravile su se i u prošlom veku razlike izmedu raznih oblika
trgovackih društava.:
1. trgovačka društva javna;
2. družtva komanditska;
3. društva deoničarska; i
4. zadruge.
Ove podele ukazuju ne samo na raznovrsnost oblika društava nego i na zaokupljenost
i teorije i prakse njima. No, bez obzira na postojeće klasifikacije jasno je da postoji više
različitih vrsta društava i da su od njih najčešća:
1. ortačko (javno trgovačko) društvo;
2. komanditno društvo;
3. akcionarsko društvo;
4. društvo sa ograničenom odgovornošcu;
5. jednopersonalno društvo;
6. komanditno društvo na deonice (akcije); i
7. tajno društvo.

6
Prvih pet oblika ovih društava navedena su u Zakonu o preduzećima, a ostala dva su
važna zbog pojavljivanja u nekoj od faza razvoja našeg pravnog sistema.

3. Partnerstvo ili ortakluk

U ovom obliku organizacije, dva ili više lica su suvlasnici biznisa. Stvarno
partnerstvo ne postoji bez pisanog ugovora.
Međusobni odnosi partnera se regulišu ugovorom koji, pored ostalog, treba da sadrži:
1. datum, imena i adrese partnera
2. prirodu – opis posla
3. naziv i adresu firme
4. trajanje partnerstva
5. iznos ulaganja svakog partnera
6. način podele profita i gubitka
7. računovodstvene procedure
8. plate i naknade svakom partneru
9. ograničenja za svakog partnera, ako ih ima
10. razloge i modalitete za okončanje partnerstva1
Prednosti obavljanja posla putem partnerstva ogledaju se u tome da se udruživanjem
dobija veći iznos kapitala i objedinjuju se energija, veštine i ideje. Takođe se lakše
pribavljaju krediti od banaka i drugih zajmodavaca.
U partnerstvu, kao i solo vlasništvu, postoji neograničena odgovornost za svakog
partnera, a deoba profita se vrši srazmerno kapitalu, radnom ili drugom angažovanju u firmi.
Smatra se da sledeća pravila unapređuju šanse za uspeh partnerstva:
 na jednake delove deliti ulaganje novca, radno vreme, profit i sl.
 sačiniti pisani sporazum koji će detaljno regulisati sva bitna pitanja
zajedničkog posla
 nikada ne obmanjivati i lagati partnere

1
Petković V.: Preduzetništvo, Čačak, 2006.

7
 partnerstvo treba da se zasniva na iskrenosti i međusonom poverenju partnera

Partnerstvo uvek ima ograničen vek trajanja posla – ono se okončava odustajanjem,
bolešću ili smrću partnera.

3.1. Ortakluk

Ortakluk predstavlja odnos između lica koja obavljaju zajedničku delatnost u cilju
sticanja profita. Za razliku od individualnog vlasništva i inokosnih preduzeća, društva lica
predstavljaju oblik organizovanja preduzeća u koje se udružuju dva ili više ortaka radi
ostvarivanja zajedničkih ciljeva.
Preko zajedničke firme se obezbeđuje potreban kapital za osnivanje i rad preduzeća,
a ortaci učestvuju u raspodeli ostvarenog profita ili gubitka srazmerno uloženom kapitalu.
Imovina koja je uneta u ortakluk pre osnivanja, odnosno koja je stečena putem
kupovine ili na drugi način, za potrebe preduzeća ili potrebe poslovanja ortakluka,
predstavlja zajedničku – ortačku imovinu. Ona se može koristiti od strane ortaka isključivo u
svrhu obavljanja zajedničkog posla.2
U praksi se ortačka društva javljaju kao:
 javno trgovačko ili ortačko društvo
 komanditno društvo

3.1.1. Ortačko društvo

Pod o r t a č k i m d r u š t v o m podrazumeva se društvo koje ugovorom osnivaju


dva ili više lica (po pravilu, fizickih) da pod zajedničkom firmom vode neko trgovačko
društvo, a svako lice poveriocima društva odgovara čitavom svojom imovinom.
Jugoslovenski Zakon o preduzećima iz 1996. godine (prethodni ga je nazivao društvo sa
neogranicenom solidarnom odgovornošću) definisao je ortačko društvo kao "društvo koje se
osniva ugovorom dva ili više fizickih lica koja se obavezuju da, uz sopstvenu neogranicenu

2
Petković V.: Preduzetništvo, Čačak, 2006.

8
solidarnu odgovornost za obaveze društva, obavljaju odredenu delatnost pod zajednickom
firmom"3.
Za razliku od nekih prava (francusko, japansko, belgijsko, pozitivno jugoslovensko)
u kojima je ovim društvima priznato svojstvo pravnog lica, naše ranije pravo prihvatilo je
rešenje anglo-saksonskog i nemačkog prava po kome se to svojstvo ne priznaje, već se ono
tretiralo kao pravni posao. Sve u svemu, u našem pravu i drugim pozitivnim pravima koja
znaju za ovu instituciju, kao karakteristike ortačkog društva navode se:4
a. ono je društvo nastalo ugovorom ili drugim sporazumom, za čije zaključenje važe
pravila ugovora o ortakluku (obligacionog, kod nas), a nekim pravima forma tog
ugovora nije bitna (po americkom pravu to može biti i usmeni sporazuma);
b. ono ima pravni entitet, te može pod svojom firmom sticati prava i obavezivati se
(mada mu se po pravu V. Britanije, Madarske, Nemačke, starom jugoslovenskom
pravu entitet ne priznaje);
c. minimalan broj članova je dva, dok maksimalan u našem pravu nije odreden (u
engleskom pravu taj limit je 20);
d. ono se osniva radi obavljanja neke (privredne) delatnosti, najčešće trgovinske;
e. mora imati posebno ime, za koje važe uobicajena pravila (npr. americko pravo
odreduje da to ime ne sme biti isto ili obmanjujuce slicno sa imenom druge firme, u
nekim državama ne sme stajati izraz "and company", sem ako ne ukazuje na
pridodatog partnera i u većini država zahteva se izmišljeno, a ne lično ime partnera,
odn. partnerstva). Ono, kod nas, mora imati imena svih članova, više njih ili jednog
od njih uz posebnu oznaku "i ostali". Osim toga mora biti i oznaka tipa organizacije
(o.d). Naše ranije pravo predvidalo je da firma ovog društva koja ne sadrži porodicno
ime svih drugara, mora sadržati bar porodično ime jednog, sa obaveznim dodatkom
vrste društva (to ne smeju biti imena koja stvaraju obmanu o vrsti i obimu delatnosti,
niti to mogu biti izrazi koji označavaju vladaoca, njegovu porodicu, istorijske
licnosti, istorijska mesta i sl. ukoliko za to nemaju posebna odobrenja);
f. u većini prava imovina društva se sastoji od sve imovine koju su partneri priložili
ili koja je poslovanjem stečena ili iz njegovih fondova (englesko pravo ne priznaje
posebnu imovinu ovog društva, vec imovinu svakog ortaka ponaosob). Ulozi mogu
3
Zakon o preduzećima ("Službeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02),
4
Isto.

9
biti novac, stvari, prava, rad i usluge, pri čemu se nenovčani ulozi procenjuju i
iskazuju u novcu. Po pravilu ulozi ortaka su jednaki;
g. partneri mogu biti razlicite vrste: opšti (oni koji javno i aktivno učestvuju u
vodenju poslova), nominalni (sebe smatraju van partnerstva i dozvoljavaju drugima
da ih tako smatraju), tihi (oni koji, iako mogu biti poznati u javnosti kao partneri, ne
uzimaju aktivno učešće u poslovanju), tajni (partneri koji imaju aktivno učešće u
poslovanju, ali u javnosti nisu poznati kao partneri) ili latentni (oni koji ne uzimaju
aktivno učešće u poslovanju i koji ostaju nepoznati javnosti). Naše pozitivno pravo
nije predvidelo ove razlike;
h. odgovornost svih ortaka prema trećim licima je neposredna, solidarna i to celom
imovinom i ne može se suprotno ugovarati. Uneti ulozi ne služe kao garancija ili
osnova za namirenje potraživanja. Novi član društva odgovara za obaveze društva
kao i stari članovi i to se ne može promeniti;
i. vođenje poslova obavljaju svi oratci pođednako, sem ako se ne dogovore
drugačije, pa se odrede oni ortaci koji ce u ime sviju zaključivati poslove i
preduzimati određene poslovne operačije. Ukoliko se, pak, odrede pojedini članovi
da rade za ostale onda on(i) predstavlja punomoćnika svih ortaka. Poslovodsvo se ne
može preneti na treca lica. Svi ili većina članova koji imaju pravo na poslovodstvo to
rade samostalno, s tim što drugi članovi mogu uložiti prigovor na kvalitet ili način
rada. Ako se ugovorom o osnivanju predvidi da članovi društva ovlašceni za
poslovodstvo postupaju isključivo zajedno, onda svaki član društva za svaki posao
mora dati saglasnost, sem u slučaju postojanja opasnosti od odlaganja;
j. članovi društva imaju odredena prava. Prava, pored prava upravljanja, mogu biti:
pravo na učešće u dobiti, odnosno primena pravila da se dobit deli srazmerno udelu;
obligaciona prava, odnosno prava koja proisticu iz poslovnih odnosa člana sa
društvom; pravo informisanja, odnosno da zna detalje o radu i poslovanju i sl; pravo
raspolaganja udelom u društvu, odnosno član koji želi da svoj udeo proda trečim
licima mora ga prvo ponuditi članovima društva (pravo prvenstva) i tražiti njihovu
saglasnost;
k. ortaci su, po pravilu, članovi društva, a ne njegovi poverioci, što znaci da oni
mogu učestvovati u deobi dobiti samo ako je ima, a nemaju pravo na kamatu za

10
uložene delove, kao i pravo svakog ortaka na uzimanje 4% od svog udela u
prethodnoj poslovnoj godini bez obzira na dobit, što se tretira kao režijski trošak (npr.
staro i pozitivno jugoslovensko pravo);
l. poverioci društva namiruju se u slucaju stecaja prvo iz imovine društva, pa
potom, ukoliko to nije dovoljno i iz privatne imovine svakog člana, a u skladu sa
udelom.
S obzirom da postoji neograničena odgovornost partnera za dugove to ovaj oblik
društva biva postepeno potisnut mnogo povoljnijim formama za članstvo, a naročito sa
društvima sa ogranicenom odgovornošcu.
Ako bi se, pak, uporedila rešenja data u americkom i engleskom pravu moglo bi se
zaključiti da su ona veoma slična, ali da su tokom vremena doživljavala i odredene
modifikačije. To se najbolje može videti iz sledece tabele:
Tabela 1. Karakteristike ortačkog društva po američkom, britanskom i nekadašnjem
jugoslovenskom pravu

11
12
Naravno, ovo se društvo može i transformisatri u neki drugi oblik, što se obavlja bez
prethodne likvidacije. Transformacija se vrši na osnovu odluke koja se donosi na način koji
je predviden ugovorom.

13
3.1.1.2. Karatkteristike ortačkog društva

Ortačko društvo slično je inokosnom preduzeću u solo vlasništvu, od koga se


razlikuje samo po broju vlasnika – ortaka. Ortačka preduzeća osnivaju se najčešće u
oblastima trgovine na veliko i na malo, uslužnim delatnostima, osiguranju, trgovini
nekretninama, zanatstvu i sl. U praksi razvijenih zemalja postoje uglavnom dve vrste
ortačkih društava:
 javno ortačko društvo
 tajno ortačko društvo
Javno ortačko društvo se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja određene
delatnosti pod zajedničkom firmom. Ugovor predviđa neograničenu solidarnu odgovornost
svih ortaka za obaveze preduzeća prema poveriocima.
Ugovor ortačkog društva obavezno sadrži:
 puno ime i preebivalište svih ortaka
 firmu (poslovne ime) i sedište društva
 poslovni cilj ortačkog društva
 vrstu i vrednost uloga svakog ortaka
 vreme osnivanja (ako se preduzeće ne osniva na neodređeno vreme)
Ortaci ovog društva mogu biti fizička i pravna lica. Za osnivanje ortačkog društva po
pravilu se ne propisuje minimalni ulog kapitala.
Tajno ortačko društvo nastaje kada jedan ili više članova društva nisu poznati
javnosti. Ova vrsta društva nastaje kada tajni ortak sporazumno prihvati učešće u delatnosti
(biznisu) koji već obavljaju drugi ortaci. Može da bude jedan ili više tajnih ortaka – pravnih
ili fizičkih lica. I tajno ortačko društvo je osniva ugovorom zainteresovanih partnera.
Ugovorom se regulišu međusobni odnosi partnera, kao i učešće tajnih ortaka u profitu ili
gubitku ortačkog društva. Ortak može preneti svoj udeo trećem licu samo uz saglasnost svih
ostalih ortaka.
U privrednoj praksi postoje ortačka društva sa neograničenom i ograničenom
odgovornošću partnera.

14
U ortačkom društvu sa neograničenom odgovornošću, partneri ravnopravno
zastupaju društvo, bez obzira na udeo u vlasništvu, i odgovaraju za sve dugove društva. Fit
se deli srazmerno veličini uloženog kapitala, a dugovi u skladu sa udelom u profitu.
U ortačkom društvu sa ograničenom odgovornošću postoji bar jedan partner koji
neograničeno solidarno odgovara celokupnom svojom imovinom. U ovoj vrst društva se
najčešće javljaju tajni ortaci.Ukoliko pojedinačni ortak napusti zajedničko preduzeće,
njegove obavze i odgovornost za ortakluk ne prestaju, ukoliko su nastale pre napuštanja
preduzeća. Ako je ortakluk nastao na određeno vreme, onda sa prestankom vremena na koje
je zaključen, prestaje, gasi se, i ortačko preduzeće. Ako se ortaci udružuju radi obavljanja
određenog posla, završetkom tog posla prestaje i ortačko preduzeće. Ortakluk prestaje i
smrću ili stečajem bilo kog ortaka, ukoliko nije drukčije dogovoreno. Na predlog bilo kog
ortaka, trgovinski su može odlučiti da ortačko preduzeće prestane sa postojanjem. Ortačko
društvo prestaje sa radom i stečajem, ukoliko ne obavlja poslove u kontinuitetu dve godine i
sudskom odlukom o prestanku društva.

3.1.2 Komanditno društvo

Komanditno društvo je društvo jednog ili više lica – komplementara i komanditora.


Komanditno, kao i ortačko društvo, nastaje ugovorom o obavljanju određene delatnosti dva
ili više lica pod zajedničkom firmom. U ovom društvu bar jedan ortak ne odgovara
neograničeno i solidarno za obaveze prema poveriocima društva, već ograničeno, i to u visini
uloga u društvu. Ovo je ključna oznaka komanditnog društva koja ga, kao društvo lica, bitno
razlikuje od ortačkog društva.
Članove komanditnog društva čine:
 komplementari i
 komanditori
Komplementari vode poslovanje društva i odgovaraju za njegove obaveze prema
poslovnim partnerima neograničeno solidarno. Komanditori ne učestvuju u vođenju
poslovanja društva i ograničeno odgovaraju za njegove obaveze prema trećim licima.
Njihova odgovornost za obaveze društva je samo u visini njihovog uloga u društvu.

15
Članovi komanditnog društva mogu biti fizička i pravna lica. Fizička lica su samo
komplementari, dok fizička i pravna lica mogu biti komanditori.
Komplementari rade u društvu, vode društvo i odgovaraju neograničeno solidarno sa
njegove obaveze. Ovo nije slučaj sa komanditorima, koji nemaju obavezu da rade u društvu,
niti da odgovaraju za obaveze društva prema poveriocima. Oni su kao ortaci obavezni samo
da unesu odgovarajući ulog u društvo, po kome učestvuju u raspodeli profita. Odluke o
poslovanju komanditnog društva donose se većinom glasova komplementara.
Komanditna društva nastaju ugovorom, koji sadrži:
 ukupnu vrednost uloga svih ortaka
 iznos uloga svakog pojedinog ortaka
 udeo svakog ortaka u raspodeli dobiti i gubitka
 režim prenosa udela između ortaka i na treća lica
Za sticanje svojstva člana društva nije potrebna saglasnost komanditora. Postoji više
prednosti koje upućuju preduzeća da organizuju ovu poslovnu formu: poreswke pogodnosti,
ograničenje odgovornosti, nezavisnost poslovodstva od promene ortaka.

4. Zaključak

Pod ortačkim društvom podrazumeva se društvo koje ugovorom osnivaju dva ili
više lica (po pravilu, fizickih) da pod zajedničkom firmom vode neko trgovačko društvo, a
svako lice poveriocima društva odgovara čitavom svojom imovinom.
Vođenje poslova obavljaju svi oratci podjednako, sem ako se ne dogovore drugačije,
pa se odrede oni ortaci koji ce u ime sviju zaključivati poslove i preduzimati određene
poslovne operačije. Ukoliko se, pak, odrede pojedini članovi da rade za ostale onda on(i)
predstavlja punomoćnika svih ortaka. Poslovodsvo se ne može preneti na treća lica. Svi ili
većina članova koji imaju pravo na poslovodstvo to rade samostalno, s tim što drugi članovi
mogu uložiti prigovor na kvalitet ili način rada. Ako se ugovorom o osnivanju predvidi da
članovi društva ovlašćeni za poslovodstvo postupaju isključivo zajedno, onda svaki član
društva za svaki posao mora dati saglasnost, sem u slučaju postojanja opasnosti od
odlaganja.

16
5. Literatura

1. Petković V.: Preduzetništvo, Čačak, 2006.

2. Zakon o preduzećima ("Službeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01
i 36/02),

3. Zakon o kompanijama koje se osnivaju i posluju po posebnim uslovima, Službeni list


RCG, br. 23/96.

4. www.poslovniforum.hr/tp/ugovor_o_ortakluku.asp

5. http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=178&t=Z#

6. www.efbl.org/.../39925-Institucionalni%20aspekti%20menadzmenta-2009-05-13.ppt

17