Вы находитесь на странице: 1из 2

KRIMINOGENI ZNAČAJ EMOCIJA 30.

(pojam emocija, posebni tipovi emocionalnih poremećaja i vrste kriminaliteta, tipologija


delikvenata po emocionalnoj osnovi)

emocije: se definišu kao subjektivni doživljaj prema stvarima, ljudima,


događajima i ličnim postupcima. Emocije čine osećanja, ljudske reakcije u
vidu afekata, raspoloženja i strasti na neko zbivanje, osetljivost čoveka,
uzbuđenje, uzrujanost.
Emocije imaju veliki značaj kao kriminogeni faktor. Emocijama se
objašnjava nestabilnost ličnosti u ponašanju:

- kod emocionalnih blokada – kada se javlja kočenje misaonih


procesa usled prejakih emiocija i
- kod emocionalnih poremećaja – gde se javlja nesrazmernost i
neprikladnost emocionalnih reakcija u odnosu na datu situaciju
Značaj uticaja pre svega neprijatnih emocija (strah, panika, mržnja,
ljubomora) na ponašanje čoveka, prihvaćen je i u krivičnom pravu, u smislu
određivanja obeležja nekog krivičnog dela kao kvalifikovanog ili
privilegovanog (npr: osveta, ubistvo u afektu, čedomorstvo), zavisno od
stanja emocija.

Tako kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta.


Neki smatraju da delikvenciju maloletnika prati nervna napetost, a drugi da
kriminalnu aktivnost potenciraju preterano razvijene emocije.
Uz to, emocijama i kriminalnim ponašanjem vezuju se i radnje lica s mentalnim
poremećajima (mane u emocionalnoj eferi)

Smatra se da osobe nestabilne psihofizičke strukture (iskompleksirane,


inferiorne, sujetne) teško mogu da se emocionalno kontrolišu u određenim
situacijama i sklonije su delikventnom ponašanju. Ponekad usled prejakih
emocija, može doći do kočenja misaonih procesa – emocionalnih blokada.

Od psihičkih faktora uzročnim se smatraju: saznajni procesi, emocije-


osećanja i voljni procesi.
Poznati istraživač u psihologioji Bart – smatra da je oko 60% delikvenata preterano
emotivno, a da su emocije čak u 12% slučajeva jedini uzrok delikventnosti.

1
Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi sa emocionalnom
poremećenošću.
Emocionalna poremećenost je vid poremećaja u razvoju ličnosti, koji je čini
emocionalno labilnom.
Ispoljava se u emocionalnim stanjima u vidu prenaglog reagovanja ili reakcije prejakog
inteziteta. Uzrokuju je organski i češće psiho-socijalni faktori nastali iz konfliktnih
odnosa pojedinca i sredine.
Oni su izraženi u visokom stepenu impulsivnosti i agresivnosti.

Naučna istraživanja ukazuju na to da su emocionalni poremećaji izraženiji


kod delikventne nego kod nedelikventne populacije.
Delikvencija dece i maloletnika, u najvećem broju slučajeva se vezuje za
faktore emocionalnih poremećaja nastalih iz problema interpersonalnih
odnosa u porodici.
(pr. bezgranična tolerancija majke i pravdanje svake vrste ponašanja deteta, identifikacija
strogog oca sa delikvencijom sina, loši odnosi devojčica sa ocem, reakcije nastale iz
konflikata u fazi puberteta ...)

Emocionalno poremećeni delikvent:


Iz pojmova emocionalne poremećenosti u kriminologiji se izvodi tipologija:
1. emocionalno labilne ličnosti i
2. emocionalno poremećenog delikventa
Emocionalno labilna ličnost – to je tip ličnosti kod koje je emocionalno
stanje negativno određeno.
Takva osoba:
- nesigurno vlada svojim osećanjima,
- ponaša se neprimereno običajima sredine,
- lako se uzbuđuje, brzo menja raspoloženja,
- sklona je ljubomori, mržnji, zavisti, sujeti, zluradosti.
Kod ovih ličnosti u konfliktnim situacijama potisnuti kompleksi i motivi izbijaju u
prvi plan i dovode do odluka i postupaka koji često nisu razumljivi i racionalni.

Emocionalno poremećeni delikvent – to su delikventi sa neurotičnim i


psihotičnim načinima reagovanja karakteristični za maloletne osobe.
Neurotične reakcije nastaju u ranoj mladosti, kao posledica odbacivanja od strane
porodice i sredine i deprivacije, što dovodi do poremećaja u razvoju ličnosti. Kao
psihotične reakcije navode se, manifestacije šizofrene prirode.