Momčilo (ulazi u sobu): Altumči Soni (karate, legne na krevet)

Ružica (ulazi u subou na druga vrata u bademantilu, uplaši se i malo postiđeno): Hiii, Momčilo vratio
si se

Momčilo: Dan je odavno svanuo a ti još nisi poprimila ljudski oblik.

Ružica: Kakvo vam je bilo vreme?

Momčilo: Da l' se momci u sele žene, pita li iko za mene? Ružo ona je definitivno najlepša žena koju
sam video u svom životu, je l' ovo istina?

Ružica: A trebalo je da izađemo....

Momčilo: Bili smo tih pet dana zajedno, prošlo je kao da je bilo... ne znam, ono četiri. Iako se skoro
uopšte nismo videli ona je za mene idealna.

Ružica: Pa ne možeš tako ceo život, jesi li bar sad nešto pokušo?

Momčilo: Jesam Ružo. Dugo sam razmišljao i shvatio sam...da postoji samo jedno rešenje, samo što ja
ne znam koje je to rešenje. Kakvo je ovo pismo?

Ružica (vikne): A ne, ne, ništa to

Momčilo: Za mene?

Ružica: Pa da ali... (usplahireno)

Momčilo: Pazi nema ni marku, odakle ti ovo?

Ružica: A to pismo? To pismo jeste za tebe, za tebe je.

Momčilo: Odakle ti je?

Ružica: A našla sam pre neki dan, dole u sandučetu. (Odlazi iz sobe)

Momčilo; Kad?

Ružica: Juče il prelljuče. Ne, ne naključe.

Momčilo (miriše pismo): Mmm. Soni sluti da mu to pišu devojke. Soni voli kada mu pišu devojke.
Izgleda da sam ja jedini čovek na svetu koji voli da ga ribe zajebavaju preko telefona. Soni obigrava
oko pisma, ne otvara ga sladeći se, međutim kada mu to dokurče, on uzme i otvori ga. (Otvara pismo,
čita) Još jednom bih mnogo volela da mazim i pazim tvoje guste obrve, za tebe postoji druga žena
a ta žena je ispod mog nivoa (ulazi Ružica) ja s njom ne mogu i neću da se takmičim. Zbogom najdraži
moj.(Počne da peva i igra) U procipuje i srce ovo baš ništa, ništa ne eazume ko pre, i napred ima kajlu
i najdraži moj zbogom, pa ovo nema potpis bre. (Pogleda u Rižicu) pa ovo me neko gadno zajebavo!

Ružica: Pa kako to misliš?

Momčilo: Ili ne?

Ružica: Da, slušaj Momče

Momčilo: Pa da

Ružica: Pa da.
Momčilo: Daa, pa to je ona pisala! Jao lutka moja, dopada joj se obrva, pa taman dok smo bili na
zimovanju tamo je svašta bilo! Ustvari nije ništa bilo, ja sam se samo ložio. Joj pa i horoskop za ovu
nedelju mi kaže da potražim ljubav tamo gde je najmanje očekujem. Prvo sam mislio da startujem
kevu. Ili tebe, tebe da starujem. Jaaoj lutka moja fopadaju joj se obrve. Soni hoće da se konačno
spoje jer sad ima plod i njen nagoveštaj. Dakle, kucnuo je čas.

Lepa (ulazi u sobu): Ružo! (Momčilu) Jaoj zdravo !

Momčilo: Zdravo

Lepa (ironija) : Jao i ti si ovde, super (legne na krevet)

Momčilo: Idem ja

Lepa: Ajde Momčilo

Momčilo: Ćao

Lepa:Ćao!

Ružica (gleda za njim): Ćao.

LEPA: Jaoooj ponekad mi ovaj Momčilo izgleda malo blesav.

Ružica: On je samo emotivno neusklađen pa to ponekad hshdgdgdj.

Lepa: Jao samo nemoj da me pitaš kako je bilo na skijanju.

Ružica; Neću da te pitam. Kako je bilo na skijanju?

Lepa: Pa kako?! Je l smo se na kraju izlupali i to sve zbog onog njegovog oca koji je isto tako lud. Bože,
na šta liče njih dvojica s onim obrvama! Je li, šta će tebi ovo?

Ružica: Šta?

Lepa (čita sa bočice): Pilule za spavanje?

Ružica: Ah to, ništa samo sam nervozna u poslednje vreme, znaš.

Lepa: Jao jeste, Ružo stvarno izgledaš grozno. Da. A zašto ? Je l ima razloga?

Ružica: Emotivna neusklađenost, takođe. Nego, ovaj... je l bilo poželjnih muškaraca?

Lepa: Ma jok, sve go šljam, mislim ono i sama znaš, da provincija počinje od zajma. Mislim ono.
Možeš misliti, kako je tamo ili je veliki jak ili je bogat a lep. Mislim nikad četiri dobro od jednom.

**

Momčilo(sedi na stolici, piše pismo) Draga Lepo. Ne, ne, ne. Sunčani dane. Da li ćeš obasjati sunce?
Ne, ne, ne. Prolećni cvrkute slomljenih krila. (Nova ideja) Zima. Zima je za mene najlepše godišnje
doba. A u skladu sa vašim prethodnim, nejde. (Padne sa stolice) Jao, al sam gadno pao. I to pravo na
glavu jer stalno mislim na Pavu. (Recituje)
Lepa, Lepa

Srce mi se cepa

Dok mi moje usne tvoje ime tepa

Pa šta iako te dečko ščepa

Možda mu je duboka džepa. (Zapisuje)

(Recituje)

Lepotice Lepa, dušo moja draga

Kad te vidim pojača mi se snaga

Istovremeno za tobom moje srce jeca

Želim te više od lažiranog keca

Uhm, kad se tvoja plava kosa zavijori

Uhm kao naša zastava

U mojoj duši me obuzme tuga

Tebe vole Grobari sa juga

Ne, ne, ne (uhvati se za glavu) ustvari, ustvari ja nisam ni Grobar ni Delija

Ti si za mene najlepša grafika

Samo sam tebe oduvek želija

Ti si mi radost kao prva trafika

Više mi ne treba ni flaša pive

Svaka bih kola bacia sa rive

Majstor sam i svi mi se dive

Jer sad naša srca zajedno žive

Jess.

Voja nožom probada praznine između prstiju i odjednom se ubode: Jebem to mater

Momčilo(ulazi, uzima šerpu s kutlačom, seda na dvosed i jede gulaš kutlačom)

Jagoda(ulazi, kuka) Jao, jao Bože

Momčilo (sakriva se da jede i sakriva pismo u knjigu na stolu)

Jagoda: Ju, ju! Gde mi je gulaš?! (Shvati da Momčilo drži šerpu) Pa dobro bre Momčilo! Oćemo li mi
jednom da ručamo ko normalni ljudi a ne ko... nenormalni! Gde ti je otac?
Momčilo (jede): Gde je tebi otac?

Jagoda (udari ga po glavi, uzima gulaš) Daj mi to! Daj gulaš! Marš, marš! MARŠ!!! Znaš šta, ja ću
jednog dana lepo ovaj gulaš ovako frrrc kroz prozor, pa neka jede kad ko hoće, gde ko hoće i kako
hoće.

Momčilo: A što nam pak neki put ne umesiš pile? Ili nam mal pak ne ispržiš tortu? Nego stalno
jedemo tu paštetu, što je prave od kravljih usana i kapaka.

Jagoda: Što? Šta fali? Od te hrane nikad nikom ništa nije bilo. Da jedeš lepo za stolom i ko čovek,
izgledao bi i ti ko iz onog filma ....... . Kako bre Momčilo, za koga ja čuvam kožno dno od slanine?
Pravićete vi mene od blata kada ja jednog dana budem legla dva metra ispod zemlje , da se odmorim.

Momčilo: Pa što ne legneš u krevet da se odmoriš?

Jagoda: Nema meni mira pored vas dvojice. Čašu vode mi niko ne bi pružio da popijem lek protiv
bolesti. Što bre nisam pobegla sa čecima pa da me Bog vidi a ne ja se zamajavam ovde. ( mota se oko
sudopere) Jao, jao. Momčilo puče cev.

Momčilo(ustaje): Šta se sa vodom zajebavaš? Voda će da najebe.

Jagoda (viče): Jao, jao brzo. Momčilo brzo, trči.

Momčilo: Šta se mrštiš? Šta oćeš ti?

Jagoda(brani se od vode): jao jao, stoj. Stoj! .... Jao vidi šta sam napravila. Sve mi je u gulašu. (Jeca)
Ma nema, to sve otišlo u pičku materinu. (Ugleda na stolu neki aparat, uzme i malo je udara i briše)
Jao, jao. Jao, vidi sve po knjizi (briše knjigu) Jao ubiće me Oliver. Šta je ovo? ( uzme papir iz knjige,
otvara i čita) Još jednom bih mnogo volela da mazim i pazim tvoje guste obrve (začudi se) Za tebe
postoji druga žena, a ta žena je ispod mog nivoa, ja sa njom ne mogu i neću da se takmičim. Jao Bože!
(Hvata se za glavu) Jooj šta je ovo? Jooj majko mila, šta je ovo? (Seda na dvosed, nije joj dobro)

Oliver (ulazi, oklizne se i umalo padne) Alo pobogu, šta se ovde desilo?!

Jagoda: Pukla cev.

Oliver: Kako pukla?

Jagoda(kroz plač): pukla, načisto. Joj

Oliver: Svašta! E, vidi jaoj na šta ti kuća liči! Gde mi je knjiga?

Jagoda: Koja knjiga?

Oliver: Udžbenik iz francuskog. Moram kod Fransoaz, zakasniću. Moram. Držim je tu na stočiću,
maco. (Jagoda maše Oliveru knjigom pred nosom) Gde mi je knjiga? Lepo te pitam gde mi je knjiga?
Šta mi pokazuješ? (Uzima knjigu od Jagode) Knjiga.. (shvati da je uzeo udžbenik) Pa evo je! Hvala
maco. Ajde zdravo. (Ode)

Jagoda (ostala u čudu, kuka, hvata se za glavu): Jao, jao, kome sa ja verovala? Kome sam mladost
dala? Jaaooj! Jooj, kome sam ... zavila u crno. Jadniku...kukala (kroz plač) Jaooj, jaoj. Kršim ruke,
razmišljam o svemu. Jaooj! (Gleda u kalendar) Evo prokleti utorak. Jaooj. (Plače)

Ružica (uleće u sobu) Gazdarice, je l tu Mom... Gazdarice zašti plačeš?

Jagoda: Pukla cev.

Ružica (šokirana, sedne) Pa kako pukla?

Jagoda: Pukla načisto (drži se za srce)

Ružica: A da vam nije odlajznulo kolender? Kad ste ga zadnji put stezali?

Jagoda: Kd smo ga zadnji put stezali? Nepamtim.

Ružica: pa....