Академический Документы
Профессиональный Документы
Культура Документы
Ментор Студент
Проф. др Радосав Момчиловић Бојан Орозовић
1. УВОД..............................................................................................................................3
9. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................15
10. ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................16
2
1. УВОД
3
2. ПОЈАМ И НАСТАНАК КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА
________________________________________
1
Закон о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), чл. 240.
2
Јожеф Салма, Облигационо право, пето издање, Нови Сад, 2004, стр. 341
4
обухвати сву сложеност и тежину правног садржаја радног односа. Та индивидуалистичко
– либералистичка концепција односа између радника и послодаваца морала је бити
коригована из два разлога. Прво, због објективне чињенице да радна снага не може бити
третирана у свему по правилима грађанског права као и свака друга роба на тржишту. Јер,
за разлику од других роба, радна снага представља укупност физичких и духовних
способности у живој личности човека, чија употреба и трошење у радном односу доводи
уједно и до стварања нових роба, односно вредности. Друго, субјективни фактор, оличен у
радничком покрету и борби радничке класе, коначно је довео до преваге у схватањима да
радни однос мора подразумевати и она права и облике заштите радника као човека, као
ствараоца нове вредности. Као резултат борбе између синдиката и послодаваца настају
колективни уговори о раду. 3
Појава колективних уговора о раду је у уској вези са развојем и јачањем радничког
покрета, односно колективни уговори се јављају као резултат борбе радничке класе за
побољшање њиховог радноправног положаја. Револуционарна 1848. година је донела
радницима три врло значајна инструмента за њихову даљу борбу – право на синдикално
удруживање, право на политичко удруживање и право гласа. Настанак и развој колективних
уговора о раду се везује за појаву права на синдикално организовање радника. Тек са
појавом синдиката, као професионалних и струковних организација, радници су били у
ситуацији да ступају у односе колективног преговарања са послодавцима и да закључују
колективне уговоре о раду.
Колективни уговори су били познати у индустријски развијеним земљама Европе и
пре 1848. године (у Енглеској и Француској с почетка XIX века), али тек средином XIX века
они се почињу чешће сретати у пракси. Код већине земаља Европе прве законске
прокламације колективног преговарања срећемо тек након I светског рата и то је време када
колективни уговори постају редовним инструментима уређивања радних односа.
У Југославији се колективни уговори први пут помињу у Закону о заштити радника
из 1922. године. У Југославији одмах после II светског рата постојала је пракса
закључивања колективних уговора – помињу се у Уредби о заснивању и престанку радног
односа из 1948. године. 4
Међутим, у времену од 1948. до 1950. године држава је већ утврдила, путем својих
законских и подзаконских аката, комплетан правни режим радних односа, тако да за
колективно преговарање ту више није могло бити места. С друге стране, 1950. године уводи
се право самоуправљања привредним организацијама (Основним законом о управљању
државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних
колектива), које је подразумевало и право радног колектива да сам регулише питања из
области радних односа. У таквим условима колективни уговори губе смисао свог постојања
као инструменти за регулисање радних односа. То практично значи да су они даље могли
бити коришћени у регулисању радних односа само у области рада приватним средствима
(рад код приватних послодаваца). Самоуправљање и друштвена својина нису били
''природни амбијент'' за колективне уговоре о раду. Наиме, по дефиницији, видели смо да
колективне уговоре закључују синдикати са једне стране и
________________________________________
3
Предраг Јовановић, Радно право, пето издање, Београд, 2003, стр. 73.
4
Наведено дело, стр. 74.
5
послодавци, односно њихове организације, с друге стране. Пошто са увођењем
самоуправљања и друштвено – својинских односа нестаје послодавац као власник
средстава за рад и као друга странка у радном односу (нико нема право својине над
средствима у друштвеној својини ), те пошто се радни односи претварају од односа између
радника и послодаваца у односе између самих радника – радника и као произвођача и као
управљача, то и колективни уговори губе смисао свог постојања и бивају противречни
основама друштвено – економског уређења.
Законом о основним правима из радног односа из 1989. године, међусобни радни
односи радника се трансформишу у страначке радне односе, односе који подразумевају
постојање двеју странака – радника и послодавца. Тиме се обезбеђују основне радноправне
претпоставке за поновно укључивање колективних уговора у наш правни поредак.
У предмет и садржину колективних уговора о раду улазе сва она питања у вези
услова рада и поводом рада у радном односу о којима се уговорне стране договоре да их
уреде на овај начин. Уговорне стране су, у суштини, слободне при одређивању и
утврђивању предмета и садржине колективног уговора. Међутим, може се уговорити само
оно што је у складу са законом. Колективни уговор не може садржати одредбе којима се
запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који
су утврђени законом.
Предмет и садржина колективног уговора је опредељена у крајњој линији односом
снага радничких и послодавачких организација у једном друштву. Од јачине и
организованости једних и других (синдиката и удружења послодаваца) зависи обим и
квалитет укључивања интереса радника и послодаваца у садржину колективног уговора.
Питања која су Законом о раду експлицитно делегирана упућујућим одредбама,
најпре, колективном уговору, затим општем акту, односно колективном уговору и
правилнику о раду, или на крају уговору о раду, су основна питања која могу бити предмет
и садржина колективног уговора.5
У нашим условима садржина колективног уговора је углавном омеђена позитивним
правом. Према Закону о раду колективним уговором се, у складу са законом и другим
прописом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и
допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга
питања од значаја за запосленог и послодавца.
Када је у питању садржина колективног уговора, могу се запазити две групе питања
које у њу улазе:
________________________________________
5
Радосав Момчиловић, Радно право, Београд, 2010, стр. 183.
6
1) питања везана за права, обавезе и одговорности из радног односа – нормативни
дио колективног уговора и
2) питања везана за права и обавезе самих уговорних странака у вези са
закључивањем и спровођењем колективног уговора, његовим трајањем –
облигационо – правни дио колективног уговора.6
Колективни уговори се искључиво закључују на одређено вријеме и то на период до
три године. По истеку рока од три године, колективни уговор престаје да важи, ако се
учесници колективног уговора друкчије не споразумију најкасније 30 дана пре истека
важења колективног уговора.7
Важење колективног уговора може престати и пре истека рока од три године и то:
1) споразумом свих странака и
2) отказом на начин утврђен тим уговором.
У случају отказа, колективни уговор се примењује најдуже шест месеци од дана
подношења отказа, с тим што су учесници дужни да поступак преговарања започну
најкасније у року од 15 дана од дана подношења отказа.8
________________________________________
6
Предраг Јовановић, Радно право, пето издање, Београд, 2003, стр. 78.
7
Закон о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), чл. 263.
8
Закон о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), чл. 264. ст.2.
7
4.1 Уговорне стране код колективних уговора о раду
8
Ако у закључивању колективног уговора учествује више репрезентативних
синдиката или репрезентативних удружења послодаваца, односно синдикати или удружења
послодаваца који су закључили споразум о удруживању, образује се одбор за преговоре.
У поступку преговарања ради закључивања колективног уговора код послодавца
репрезентативни синдикат је дужан да сарађује са синдикатом у који је учлањено најмање
10% запослених код послодавца, ради изражавања интереса запослених који су учлањени у
тај синдикат.
Учесници у закључивању колективног уговора су дужни да преговарају. Ако се у
току преговора не постигне сагласност за закључивање колективног уговора у року од 45
дана од дана започињања преговора, учесници могу да образују арбитражу за решавање
спорних питања. Састав, начин рада и дејство одлуке арбитраже споразумно одређују
учесници у закључивању колективног уговора. Рок за доношење одлуке не може бити дужи
од 15 дана од дана образовања арбитраже.9
9
Посебан колективни уговор за територију јединице територијалне аутономије и
локалне самоуправе закључују репрезентативно удружење послодаваца и репрезентативни
синдикат основани за територијалну јединицу за коју се закључује колективни уговор.
Посебан колективни уговор за јавна предузећа и јавне службе закључују оснивач и
репрезентативни синдикат.
Посебан колективни уговор за лица која самостално обављају делатност у области
уметности или културе (самостални умјетници) закључују репрезентативно удружење
послодаваца и репрезентативни синдикат.
Посебан колективни уговор за спортисте, тренере и стручњаке у спорту закључују
репрезентативно удружење за спортску делатност у физичкој култури и репрезентативни
синдикат.
Колективни уговор код послодавца за јавна предузећа и јавне службе закључују
оснивач, репрезентативни синдикат код послодавца и послодавац. У име послодавца
колективни уговор потписује директор.
Колективни уговор код послодавца закључују послодавац и репрезентативни
синдикат код послодавца. У име послодавца колективни уговор потписује директор,
односно предузетник.
10
Општи и посебан колективни уговор, као и њихове измене, односно допуне,
региструју се код министарства. Општи и посебан колективни уговор се објављују у
''Службеном гласнику Републике Србије''.
По правној снази, у структури домаћих извора радног права, колективни уговори о
раду се налазе одмах иза закона. Колективни уговор не може да садржи одредбе којима се
запосленим радницима дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од оних
који су утврђени законом. Колективним уговорима могу се утврђивати само већа права и
бољи услови рада од оних који су предвиђени у закону.
И међу колективним уговорима постоји одговарајућа хијерархија. Посебни
колективни уговор мора бити у сагласности са општим колективним уговором, док
колективни уговор код послодавца мора бити у сагласности са посебним, односно општим
колективним уговором који обавезује тог послодавца.
У хијерархији извора радног права, иза колективних уговора се налазе општи акти –
статут, правилници и други општи акти.
________________________________________
11
Више о овим теоријама видети у: Предраг Јовановић, наведено дело, стр. 81 – 86.
11
7.2 Уговорна теорија
12
Сем тога, овом теоријом се не може објаснити чињеница да колективни уговори
могу да обавезују и оне раднике и послодавце који нису чланови синдиката, односно
удружења послодаваца.
Концепција уговора ѕui generis, или безименог уговора, уважавајући сву сложеност
проблема правне природе колективног уговора, полази од тога да се његова природа не
може објаснити по аналогији ни са једним познатим (именованим) уговором.
По овом схватању колективни уговори о раду су посебне правне природе. У самим
тим уговорима леже разлози њиховог постојања и они сами себе правно оправдавају.
У изналажењу објашњења овог проблема, у оквиру концепције уговора ѕui generis,
појавила су се схватања о колективном уговору као уговору о приступу. Међутим, уговором
по приступу не може се објаснити проблем правне природе колективних уговора. При
закључивању колективног уговора, посредством синдиката, учествују сами радници, те их
можемо третирати као страну у преговарању, а не као страну која приступа већ закљученом
уговору.
13
Концепција уније полази од јединственог циља уговорних странака код колективног
уговора – утврдити општа и јединствена правила понашања о условима рада. Тих правила
се придржавају и радници и послодавци код закључивања индивидуалних уговора о раду.
Тако се успоставља хармонија класних интереса радника и послодаваца и изражава њихова
солидарност.
Међутим, сама пракса многобројних спорова и штрајкова поводом закључивања и
примјене колективних уговора, показује да не постоји никаква унија класних интереса и
циљева радника и послодаваца.
14
Нормативни елементи колективног уговора везују се за чињеницу да он садржи
такве одредбе које попут закона стварају једну објективну и сталну правну ситуацију.
Правну ситуацију која није омеђена субјективитетом уговорних странака, већ се односи на
неограничен број субјеката при закључивању индивидуалних уговора о раду.
Колективни уговор има '' тело једног уговора, а душу једног закона''.
9. ЗАКЉУЧАК
15
10. ЛИТЕРАТУРА
6. Општи колективни уговор (''Сл. гласник РС, бр. 50/2008, 104/2008 – Анекс I и
8/2009 – Анекс II)
7. Посебан колективни уговор за државне органе (''Сл. гласник РС, бр. 23/98 и
11/2009)
16