Вы находитесь на странице: 1из 4

METODOLOGIJA Pitanja i odgovori

1.Tipovi posmatranja Beneta prema ličnoj jednačini‫׃‬


a) empirijski etnograf (pažnja lica je usredsređena na opis svih pojedinosti)
b) holostički etnograf (ima opažaj u kojem se ističe stvaranje celina,unosi više iskustva)
c) socijalni antropolog (imaq opažaj u kom preovladava zanimanje za strukturu i sistem)
2.Definicija dovoljnog uslova- A je dovoljan uslov pojave B,ako se B uvek javlja kada
se prethodno ili istovrmano pojavi A.
3.Vrste naučnih objašnjenja
a) strukturalno-funkcionalističko b) teleološko
c) deduktivna i probabilstička d ) genetička
4.Izvori upitnika i razgovora‫׃‬
a) statistički popisi (i slična masovna statistička ispitivanja )
b) komercijalne ankete u ispitivanju tržišta i ispitivanjima javnog mnjenja, a pre svega
izbornog ponašanja
c) etnološki oblici razgovora
d) iskustva psihijatrijsko-kliničke prakse
e) grupni razgovori
5. Osobine naučno iskustvenog objašnjenja
a) veća planska usmerenost
b) sistematičnost
c) objektivnost i preciznost
6. Na osnovu kojih podataka se zasniva biografski metod? – Na osnovu ‫׃‬
a) pisama b) dnevnika c) ličnih dokumenata
7.Oblici ispitivanja prema Šojhu – a) blago ispitivanje b) neutralno ispitivanje c) oštro
ili strogo anketiranje
8.Načini izjednačavanja eksperimentalne grupe u eksperimentu
-Ujednačavanje se ne izvodi samo na osnovu individualnih osobina njihovih članova
(eksperimenta i kontrolne grupe) već se uzimaju u obzir i kolektivne osobine grupe.
U dosadašnjim sociološkim eksperimentima preovladava ujednačavanje grupa na osnovu
individualnih osobina ono se obavlja- pomoću ujednačenih parova
pomoću ujednačenih struktura relevantnih obeležja
9. Šta je pouzdanost a šta teorijska adekvatnost merila?
Po adekvatnošću merila podrazumeva se njegov odnos prema određenom teorijskom
sadržaju,dok pouzdanost pokazuje odnos između pokazatelja merila,kao i utvrđenog
proceduralnog postupka njegove primene i stvarnosti.
10.Kada se koristi metod pojedinačnog slučaja? Odgovara u sledećim situacijama‫׃‬
a) kada se utvrdi da je utvrđeni slučaj odlučujući za proučavanje precizno formulisanje
teorije
b) kada se želi utvrditi ekstremni ili jedinstveni karakter proučavanje pojave
c) kada se istražuje pojava koja dotle nije bila predmet naučnog istraživanja
d) kada takvo proučavanje ima preliminarni karakter i služi kao osnova za dalje
istraživanje ili kada služi kao pilot slučaj
11.Podela posmatranja prema Goldu i Džankeru
a)potpuni učesnik (sredina ni ne zna da on u njoj živi sa zadatkom da je posmatra.
Posmatračeva funkcija je namerno prikrivena)
b) učesnik-posmatrač (preuzima neku ulogu i sredina zna za to)
c) posmatrač-učesnik (ulogu ne pruzima potpuno,ima veću slobodu kretanja jer nije
vezan za jednu ulogu.Sredina zna za to)
d) čist posmatrač (ovde je veza sa sredinom najpovršnija.Posmatrač je običan gledalac)
12.Kako naučna teorija objašnjava naučne zakone?
Time što ih komentariše,međusobno povezuje i tumači.
13.Definicija posmatranja- Posmatranje predstavlja prikupljanje podataka o pojavama
putem njihovog neposrednog čulnog opažanja.Posmatranje proširuje istraživačevo
primarno iskustvo i olakšava mu da stekne realističan utisak i osećanje celine proučavane
pojave.
14.Definicija merenja – Merenje je označavanje iskustvenih pojava pomoću brojčanih
simbola koji se merenim pojavama pridaju na osnovu precizno utvrđenih pravila.
15.Kojih pet uslova mora da zadovolji klasifikacija?
a) doslednost
b) da bude što potpunija c) da bude što iscrpnija
d) zahtev da se sve klasifikacijske grupe na istom stupnju međusobno isključuju
e) mora imati diskriminacijsku oštrinu
16. Metod slučaja (dve vrste)‫׃‬a) metod višestrukog slučaja b) metod pojedinačnog
slučaja
17.Objašnjenje malih grupa ( samo imena navesti) – Bejis ,Karlson i Gest.
18.Osobine naučnog zakona – Naučni zakon je iskustven a ne normativan stav.On je
apstraktan a ne konretno-opisni stav.Svaki naučni zakon je opšti i apstraktan stav o
nekom nužnom odnosu.
19.Četiri vrste naučnih zakona po Nilu
a) zakoni u kojima izražene izvesne kvalitativne osobine neke vrste pojava
b) zakoni koji izražavaju opšte pravilnosti u razvoju neke vrste pojava
c) zakoni u kojima se odnosi između dve ili više vrsta pojava izražavaju u obliku
matematičkih funkcija
d) u ovoj grupi zakona nalaze se tzv.prirodne matematičke konstante
20.Tri osnovna elementa u strukturi naučne teorije‫׃‬
a) rečnik koji sadrži definicije osnovnih pojmova koji se javljaju u postulatima teorija
b) određeni broj postulata teorija
c) veći ili manje broj teorema
21.Zbog čega je eksperiment operativni analitički postupak?
Jer je to oblik istraživanja koji treba da odgovori na pitanje o postojanju nekog uzročnog
odnosa.
22.Najvažnija klasična istraživanja izvedena primerom biografskog metoda‫׃‬
a) „Poljski seljak u Evropi i Americi“-Čikaška škola
b) Džeri Džejkobs i njegovo proučavanje adolescenata koji su izvršili samoubistvo
c) „Profesionalni lopov“- Saterlend
d) Transseksualnost-Bogdan
23.Definicija neophodnog uslova-
A je neophodan uslov pojave B,ako se B nikada ne dešava,a da se prethodno ili
istovremeno nije pojavilo A
24.Jedinice analize koje se javljaju kod analize sadržaja su‫׃‬
a) Teme
b) Skup izabranih pojmova i simbola
c) Karakteri
25.Tri osobine podataka preko koji se ostvaruje sistematičnost naučnog objašnjenja-
a) Sadržinska potpunost izvornih obaveštenja
b) Utvrđivanje njegovog iskustvenog delokruga
c) Težnja za što većom standardizacijom
26.Četiri slučaja u kojima se nalazi posmatrač
a) u ulozi potpunog učesnika
b) učesnik posmatrač
c) posmatrač učesnik
d) potpuni posmatrač
27.Iz koje dve vrste ekvivalentnosti se sastoji ekvivalentnost merenja u
međunarodnom uporednom istraživanju?
Značaj jezičke ekvivalentnosti pitanja i dobijenih odgovora u uporednim istraživanjima
je toliko veliki, da neki pisci(Douglas i Craig) smatraju da ekvivalentnost treba razdeliti
na ‫׃‬a) ekvivalentnost prevoda i b) metričku ekvivalentnost.
28. U čemu se ispoljava teleološka i finalistička dimenzija u funkcionalnoj analizi?

Odgovor na ovo poslednje pitanje nisam našla ali se iskreno nadam da ćemo do
ispita uspeti da razjasnimo teleološku i finalističku dimenziju funkcionalne analize.
Nadam se da će kolegama ovo pomoći da uspešno polože ispit.

Pozdrav od koleginice Sanje 