PREGLED Sv. HH, Knj. i, God. i, LH 1947 GOST RADIN 1 NJEGOV TESTAMENAT Problem »bosanske crkvec postao je narogito aktuelan a poste dinjim decenijama. Nekad je Fr. Rath; (1868 g.) dokazivao da je ona bila jeretitka i stavio jé u vezu sa pokretom bogomila ma Balicany i patarena -- katara u Lombardiji i Juénoj Francuskoj, To su. miiljenje delili mnogi nasi istorigari, od Vj. Klaiéa do Vi, Coroviéa 1 A. Babida. Jstog su mitljenja i evropski istorifari, potey od K, Smita koji je pisao pre Ratkog (1819) do francuskog pisca Giro-a (1935) i engle- skog balkanologa Ransimana.’) Ali se kod nas lo j drugim putem. Lokalne polititke simpatije i raspre izbacivale su raziitita misljenja, od kojih d-r Vaso Glusac naroéito uporno brani tezu da je sbosanska erkvac bila pravoslavna, nepravedno klevetana od papske kurije, S druge strane dokazivalo se da su Bosna i Hum uvek spadale. u jurisdikciju rimske erkve: iz toga su neki izvodili da »bosansku erkvuc mozemo smatrati »katolicima grekog obredac (Al. Hofer). Der Jarosiay Sidak koji je w poslednje vreme pet puta pisao o verkvi bosanskojs, veli da je prougavanju tog pitanja pri§ao »bez ikakvih aprioristiGkih mislia joS 1932 g, On se posluzio uglavnom argumentima d-ra Gluica, da dokaze kako bosenska erkva nije bila jeretitka. Ati je iz istih argumenata j2veo zakljutak da -je to bila ssasvim samostelia krSéanska crkv2 Koja nije priznavala papin pri- mat, ati se nije smatrala ni dizlom istogne craves, dakle nesto naitk: na sstarokatolikes XIX veka. Ciro Truhelka koji je ranije smatroo scrkve bosansku« bego- niilskom, priSao je pod ‘nlicajem istih argumenata mifljenju da: se eval Manichee-Cambridge 1947. 5 Steven Runciman, The32 Pregied dadu svetano obeganje (convenienza) de ée u svemu sluSati ssavrSenee {da ée se pred smrt pokajati i primiti duhovno krétenje (consolamen- tum). Tada oni prelaze u red savrsenih, i njibove ée daze biti spasene. To Je utenje bilo rado prinvageno od provansalskz viastele; ono je ju oslobodavalo od katolitkog morala, a nije sputavalo ni katarskim moralom koji obavezuje samo elitu Kojoj ce se feudalac pridrutiti pred: smrt.*) _ |. $¥@ se to moze primeniti i na »bosansku erkvus i objasniti, zaSta_ se bosanska viastela tvrdokorno drii te erkve, za8to, je unistila | erkeyeni zeriljeposed nekad darovan o¢ bana Matije Ninosiava kato- | Wiki crkvama, zaSto ona ratuje, ide w'tov, stibe imanja } potvrduje | svoie ugovore 3 povelie ortodaksnim.zakletxam. Isto tako au radi Ji métir gr6fow od Tuluze i od Foa (Foix). ‘Oni su obiéni »mrsni djudic, prema izrazu Radinova testamenta, kojima je sve dozvotjeno. } Oni se testo prikazuju kao pravi katolici. Samo izabrane »krstjane prave apostolske vere obavezuje strogi askelski moral palarensiiog ukenja. To su aded, east staret« Kai Se ratunaju u »strojnikec (svestenstvo), i savtSeni skristjani«, Nilhov broj nije velik. Prema tatnim podacima Rajnera Sakonija g, 1230, u svakoj od patarenskit eparhija bilo je po nekoliko stoti Senthe (perfecti). Najvise ih je bilo u lombardskoj eparhiji de Conco- rezzo — 1500, snainia Albidanska eparhija imala je samo 500 savrse~ nih, a u éetiri Daikanske eparhije, u koje. on ratuna i Bosny, bilo je ukupno 500 (on veli: >taj smo raéun proveravall, nekoliko’ putac). (ne je, u Bosni bilo je nekoliko stotina savrSenih skrstjanac; avi su ‘ostali bili greSni vernici, Prema tome, polpuno otpada »ekonomskt razloge d-ra Sidaka koji dokazuje da’ »bosanska crkvac nije mogla biti bogomilska, jer u stotarskom kraju, kao Sto je Bosna, ne bi mogao narod da posti.') { Provansa je bila’ pretezno stotarska zernlja, ali narod je mrsio, dk su samo nekoliko stotina skrstjanae postili, sali ipak jeli ribu, kao Sto tatno navodi Giro. U le izabrane >krstjane« spadao je i gost Radin, taj ugledai pret- stavnik »bosanske erkvec, éiji se testamenat (objavijen g. 1911 od ¢. Truhelke) toliko esto spominie u poslednje vreme. Litnost gosta Radina je tipiéna 2a poslednjl vek Zivota sbosanske crivec, kada je ona potpuno izgubila svoj prvobitni-socijalni zamah i, vezavéi se 2a Idasne interese feudalne viastele, postala njezin savez- nik w borbi protiv Kraljeva i savetnik ne samo u moralnim nego | u novéanim pitanjima.*) os Ligeni ekonomske haze — snafnog manastirskog i crkvenog zemijeposeda, bosanski »stzojnicie. su u XV. veky. testo boravili na feudalaim_dyvorovima, izdrZavali se od poklona velika’a i pravili | mhoge Kompromise, otstupaiuéi od strogog asketskog moral %) G. 1200 vitez Ort de Niorth beSe smrino ranjen. Katarsici biskup je 08:0 sa nekokiko skrsijanae da mu podeli duhovno krstenie. Ali kad je videu da ranienik moze da ozdtavi, proveo je & dana uz njegov Krevet | ofikao, ne POKESLYAT gay Jer oxdravell vite moze opet da greit. Cura, sr, 125, 7) 4. Sidak, Crlwa bosansles, 126-—127. +) G tome vidi podsobniie w nagem Hanky »Postanak i pad bosanske crkvee u aProsyieinom Radnikue Sarajevo 1947, br. 6! 7Gost Radin i niegov testamenat 31 Gost Radin spominje se prvi put g. 1422 u Dubrovniku, gde ga je poslao vojvoda Radoslav Pavlovié kao svog sslugu Radina krstja- inas u vezi sa. pregovorima o prodaji Konavala sa seljacima dubro- vatkoj viasteli) Ferner G. 1425 Gi’ obet dolazi u Dubrovnik kao poklisar u druswa >krstjaninas Tumarka j dvaju humskih Knezova da okonta tu prodaju i da primi poveljy kojom su Dubrovéani podelili Radoslavu svoje plemstvo. »Znatajno je, veli Truhelka, da se medu litnostima, koje s¢ sa vojvodom Radosiavom na Boréu zaklese na povelji izdato{ Dubrovéanima, nalaze uz ostatu viastetu i oba poklisara laika, docim se oba krstjanina Tumarko i Radin tu ne spominju, a to kao da zasvjedotava muijenje da je palarenima (kao redovnicima) zakletva bila zabranjena, dotim je laicima bila dozvoljenas (nav. a. 359). To Je razlika izmedu vernika koji mogu da gree, i patarenske elite dlerstjanae. Tim povodom je krstjanin Radin dobio od dubrovatke vlastele, sretne &to je povetala svoj feudalni zemljeposed, kao poklon 15 Jakata finog firentinskog sukna. Posle toga Radin opet dolazi g. 1432 kao poklisar da vodi pre- ‘ovore; tim povodom dobija od Dubrovnika sukna u vrednosti od (0 dukata, Od g. 1437 Radin je veg 2 tarace (Sto odgovara sveSteniktu) i sve éeSée posecuje Dubrovnik kao poslanik novog gospodara, vojvode Stefana Kosate, On podiZe veliko nasledstvo koje je Stefanu ostalo od vojvode Sandalja — do 15 hiljada 2latnih dukata, zlatno i srebrno posude. On ostavlja hiljade vojvodinih dukata na kamatu u Dubrov- niku, kao poverljiv finansiski agent, Te hiljade zlatnih dukala koje ‘on prenosi u ssakulamae (vrecama) na mazgama preko hercegova- %kih brda, koje on izbrojava pod svodovima dubrovatke blagajne, mame ga i opéinjavaju. On’ postaje gramziv i Zeljan zlata, Najbligi savetnik vojvode Stefana, on postaje podmitljiv. Dubrovéani mu po- Klanjaju tajno tas 200, das 400 dukata s time da bi on visio uticaj na vojvodu, docnije hercega Stefana i zastupa dubrovatke interese u medunarodnim pregovorima, G, (445 on dolazi u Dubrovnik sa dva humska kneza, zahtevajuéi w ime vojvode, da se u Konavlje ne primi nikakay iseljenik iz Trebinja’. i Dratevice, nego da se svaki prebeglac vrati. Vidi se da on u tim slugaju Siti interese feudalne viastele protiv eksploatisanih seljaka. G. 1450 on se javija u Dubrovniku veé kao 2gost« (to odgovara od prilike egzarhu ili vikarnom episkopu) opet kao hercegov poklisar, Herceg se setio da on ima u Konavljima kmetove, kao nasledstvo od vojvode Sandalja, i trazi da osim drugih daéa ubere od njih porez — po dukat godiinje od kmetske kuée. Ali su Dubrovéani nagli nagina da uplivigu na tog sgtavnog savetnika« hercegova, taino su ses niim sastali i nagovorili da stiti njehove interese. Sledeée godine herceg Stefan ratuje s Dubrovnitom, ali gost Radin stavio se sasvim u sluzbu Dubrovéana. Oni pisu 6 jula 1451 g. svome poklisaru, neka se zahvali Radinu gost za Ijubav Sto je iskazuje Dubrovniku i neka mu obeca ") C. Truhelka, Testamenat gosta Radina. Prinas patarenskom pitanju. — Giasaile Gemaliskon Muzeja XAII (1911), 355-978. fi Jose Radina 10: patarenims, Glasnik XXV (1613, s62—aal.” Testament gosta 3