Preporod udenosti [Ns poet oomog rks, vor nam govote da je libralno vbr rovinje u Cargeay propate kao pesedis nesabiinos ean ‘nt ta gad ase miso tom fjvor, ose Sneed je Iida proizvdna w prevonilpeakizno obustaliens. To ne tne nkake yews thenaburatvomn kao fav ako je tno ce {3 oe pevo ikonuborsvo (730-780) pola 2 najackaltivca jom fam vzantiske stoie ‘Paradoksalnn, adic gcke kajdevoont se wmeoveane tw eel w Fivots u Sic Paes, ojima su vada Arabi ti, Nae uceniakltueisi pes ov pends, ran Dama. kin, ie fe penis bilo Mansi, io je aapsis unin usa Js oko 749, gine), Za jeaog deugos itakrutog pestiks, Ko mw epskopa Majune (aka 0 Gar), eee je da Jeb 2g “vemenik, Neito sari e bio Anns Keta (ao narvan et Je zatio svoju kenjera bao misopoi tog ostea). Ren je Dara, kee je bio haut pesmi atue mnogh hor ja. Malo Kasnje 23 ona a» seleil stoncar Georgie Sink funeo oko 811), tolog Teodor abu Kura, rodenw Fas (Ut "fetovcan’ brace Tolan Teodor, Mossy pramatiar i agi raf Mika Soke, Arapin ix Jenualima, Ne znamo pozadina tive kajdeyne dlatost all se moze pretposavit fe da mala fsvnlanje Ste #Talesine malo pormectoTokal ineekral vot ida su se Unajadl pokazal kao tleranni prema hit ‘tho elt, Ova stuns noe trj dao: clzom dverg Jee tog veka uporeea grog kas je aku odumea, Nek! of bllskoisramhintektuaaea koje smo pores upredovali sa do Carigrad i dopsinel ofan kj deenosty je se mode pra doko 780, godine, Nie koincdeneia 05 jevznntisit preporod bio istovreen sa seni pokretom us 2 pad, Koi azine kaolnskom reaesansom, kan i a ex jem Kulture aktvnosti na abaskskom deora u Bagdad 90d Kalifina Tarusom al-Raiidom (786-809) 1 Al-Mamucost 11-833), Ako se opraitimo sano na ove dva evropska bbe in naar Ble parlele ou pokenuta vajom obpavi- nf ane eave, Sto ie mail one pagans, we hrsanshoS ‘hrsina Konstanina jeg mledtkay obs su postal 8 9 paving so jet anit nyo ora, Sane mala hone ons ine: etre ec pons da, fan pints Kone ne cvaln porch cana on ees da Stns pas eevee» pron aia ee Ka sat psa ntl by pokes dee otis ST Lk Sol hats psa ms Howe metost po- ee ania. Riot ralc Kveoa rene scent savin orm obuevanie tensa Si his ain bignews. Cae tho, enor ee teed pine snger nck wit walang elim nie pedir ome eo pose mg) “pie sis pli oumorimo dr alm jit wno- oh orf trmntac Carga oko eng wea, na oe si ekcramo don ne popada ksi anes Muslin opt eens veer cil a ese Baas apiten ka wo bao Gove, van se thin vmama, sj ao pel sere Gel ance) pe nen ee rareten ok soe pede gd wnt crlgushog (4-80, Neer sn eka, cio nu rom pani, bo epoch of 8. co fn jos kno mind Sovekpksara eda oe tri uni naam tom, koa el prckinta od edimy velo. Date, ayes ack song dob, Wo 0 fm rerun Tories 2 sb fe kv pe eka ie menovn 22 ph, 858. gis. Tenor Sta a3} to fos edn tops sabe eke ne | fe eenot iene u maori, Ngo ri set Paton P35 Ha pda) deen Ks: ove fe ule nora crs sa askon Sj peta ona as tag par Niu edn ot ov sitcom imo ik eect ha Donets nnn napredoanje av oe kos ela agin lino carte Lance, srk oto i rho dlinin ona dels ea po in obrasvanog crear rms, aes Ee aw redorna teens, To met giv df ekolko deena pe mon fave reel vo rumpredivnj ebreenan ko sto poh. Po ‘nb endow vo ns do opie 3p remark ey ee fe oo remo en aot Ang P= jot ae ew mansise bk. Onde mo ew so como He Cad pedeJozofu, matematiku, astronomiju i muzika privarnim ulenicima {its bol unmozasao,Jdnog negovoy ten ke sari Kee ‘sjaniidovel ped klis A-Mamning, Koes impresoras iim madmoénim mani geomet. Mant e por Lava te sno bah one se oe fc el ‘ io da ya punt! pontavio ga za Pacenog tla ttl verti Cardeet mania uglno| ul: Beapowseee iu da ova romamténs pia ie enilotay veo moter ay sakfucio jest da je edna edna jaa ned a stetrmo ak bia oscovana pred ke skort, Slee pote f povka Cena Vara, koje dora kao samesik ime 855.1866 odin, abi ey seajem okelnosn, Foie sack i rodah. Umemizenopadanjem svetovnenavls, koja je navodno potoncla donate ny ncotesanost raniih cea +2 toe bilo “spuitane’ onohorcna, Yada fe oorao dice se dkolu uw dvorant nszvano] Magaauta, lav te Seoe Je foo ‘alist Lv, koje predivao floral, a posto air dre taeda geomett, ssomomia i gram, Od Sets pe sora, dugl avripordyj samo Lava | gramaéare Kenta mula nae gororeno da jeseme pasa w vol tol does Blodeve w sleet stonitama gina, ata ne samo 6 enon fad, nt Kolko duo fe nasal da dee Tina be spuds dbo vladavine Konstantin VI, kof mov oko dau nue aacnarene pa je ove Skolt sa ei it katedre- Od poten. 1 koje je naimenovao, eeorca su bi dors dots {ne sna thie dri avora) jalan bio epskops Alksancat 4a Niki, oj je predavao rerrka koe tach kao porn, ‘alae Luijana~ 5e bal njpogodmjeg autora dia 0kup pas crkvsnog Zovek.Toikoomrikezaano i psa vera ca skom vbeien w obrarono}seformi Ako je Vasda ute {kako je pana peteranonazivan swarm delovay jedan sek ‘le, kako to dane nario sro nita 6 njgover rad, poe. fia, dplomeimavuteaja na ost wea? Svalako se me to dj nvo kaevnog grtkogportsta, il pre dae felk posta eles rokom deveton eer veka, Oa fant to) su bili zamrlitkom dea eka, To se desi, kaa to sn eel slacaj storiografie, ako se Orde mora dt de primo nt. 231 Niiloroypokuts 780" godin?) nije naseaen sve do oko 950. godine. Epistolorafia sw svoo|kastonnicke) form po. novo jail 420s goin fe saciva nepovana, ec ‘igen stn, kao So demo upavo vet, Cake hagiogral iy koja tadconalsiraavaa obinim jako da aril Siok publi, ila oblkovans po jednom atin cege ‘om kalo, a isto se mode re propowei pak ve o¥0 fo pre nego Sto fe osnovan“Varda univer nile mnono privano od drdave. [Najvainije postignuce vizanskog preporeda ne ralai se edurim u ‘pobolidavanja’ stvsemene hterature, Oe © Fovan ato dela Klsika anticke Grdke i spat, Eavanjo rah het sh spa $tatke gleita aapadne kulure, moze se El ri din spasavanja predstavlja na najves dg Virani Ost uel po strani odlomke nalazene po Fyip (koji 80 ponekad oceni, exch Klasici kakve ih poajemo dovl su do nas pre- zens rakopisa. Da aj bilo th nepoxnatih Had ko) sa Sonim rail w devetom i dlesecom veku, ne bismo ial ai Pla- u), ni Heeodota ni Takia, i Sofokla, da ie pominjemo mnoitvo drags slaynis i je slavnih aurora. Da odemo joi jedan korak dale, st ie 1 ko} je cet opstala je 22 Sto je u to seme propisana inuskulnim spisima. Ono nie prepisano, iagubjeno je, To rmoranvo da objasnimo, antic su kage pine a rolnama papieus. Pisani tekst fe bio sumo na jen strani, velikimslowima, bez ody edi il akeentuacje Gro u grékom dovodi do zabune). Radi inst, jedan sitak(rlna) nije mogao da bude prekom dug; na primer u sluéaja Hide, nije takva “kit” nije azla oko 900 stows, to odgavaes brood 30 Ftampa strana, tako cae ra ita ep eebalo dvadese i Geir broje- ‘ornagena sveka. Papiras, Koji se proizvod.o samo u Egtu, fa je telasvno jttin i inde, ali ovaj drevn sister ima ae plko nedostacaa: zahtevao je isuviée prostora 2a sklaitenie, aco svc su sadcfavalt prema testa i bil je etka madh 3 pass. Tmedu prvog i Eevrtog veka naie ere svitak je postepeno nen kodesom, to jet uvezanom knjgom poput one st fe po ayek poznzjemo ~ to je bio jedan od najveth prodora w isto i plsanja. Kodeks je moguo da sad mnogo vse reksa ol svt postin kacla su njegow stoi pravljeni od pergamenta, ko je mogao da iadei pisane sabe strane, tako da je sada cela I! ‘mogla da s¢ udobno smestiu jedan tom. To je stedelo pro or na policama. Takode je olakisvalo ida se nade odedeni ps sto je vorovatno eaalog 2aito su hekéani daval:prednost ko- su 2a svoje ste jige- Da bi se nalo ono 3to je propisano 2a tanje toga dana bilo je dovolino ubzct neku canaku. Osi to Biblia je bila prekomerno dg tekst: samo bi Stari zavet a eo nakalika desetina witaka, § druge sranc, kodeks, narocica 0 je bio oul peryament, bio je wena skup, 5 je peeblem ko- Ge zadobijan sve veeu vairostPrimer archon ape usm i Sinaskom kodak (ater vo), ede dd mopar rata rakovias Babe, Ov fe poset jams Stay Jovan ce. al 'Nakom topa st sve uncijale nesta, osim 1 naslovima. on Hoje dotlo do transliteracje, elo se vome da se uncial. ‘odbaci, ina sitkw ju kodeksu, 'Ne nenadje coda se translteractia Sia tokor nekoliko i eekova. Pstoje neki dokasi da se odeala temat- jy poe of nawénih | lozof easpeavy preko govornik | pricara,zavrSevajuei sa pesicis, Sada, ako pokusstvo da 2 sino ukupan obim erkih spi od naitaniih vemena do ka- antike, ne mode bit sume da su pretrpel progresiva seori- Nafta deta "mnogo je vise rukopisa bilo w opticajuW petom i Eestom vel TOD Piso ge 9 fo je prefvelo do devetog, aod ovih potonih, dobar deo je ™neuln fonda izzulien. To smanjnje ne moiemo da ravimo niu pee fag 2 le spent ane Gin brojevima, ali su nec primerisugestivni, Otkrica eyipat- Sonks Pear, bpapirusa na mectima koja nis ila velki centr uéenost da Ordos buat fu nam mnoge, dosada nepoznate knjizevne tekstove, a najpo- “Wd, ar 219. ts 835 ii takay sluéa je ona dramskog pisea Menandra, najistaknu. ite, yrapeae # predstavnika nove komedije, koji je u vizantijskom periodu din ‘Osvajanje Egipta, oajpre persiisko, onda arabljansko, ogra niilo je, ako ne i potpuno peesello, snadbevanje papirusom, alt je proteko vige od jedaog veka dok se isu preduzeli Koraci na re ju problema proizvodnjc knjiga. Ne mofe se taéno odcediti datum, ai su sigumo pte kraja osmog veka knjige potele da se kopicajs minuskulnim pismom: nastariji datiran primerak koji je ‘opstao proinvod je pisarnice manastira Studijus iz #35. godine. Minuskula ne mode bith opisana kao pronalazal, jer je kurzivao pisunje edavno koriséeno 2a dokmenta, ali je ono ostaalo spe- Gializovana vesta rukopisa, u posedu obuGenih belezaika. Bile su potrebne neke adaptacije za prolavodnju knja, aitalacka publi- kea je morala da se navikne na ovo pismo, Sco Ge reéi, minuskula je imala odite prednosti, Bila je kompaktnij, pa je tako iiskiva- Th manje pergamenta; njome pisai bilo je brie, posto pisar mje ‘morao da podife pero poste svakog slova. Proces konverzije na iminuskulu, nazvan eonslteraija, ake bio Gsto mehanigkt, vet je bio srodaiji novom indanju. Red su mocale bit taéno podeliene | akeentovane, Cesta je wvodena interpunkcija. Osim toga, prvobit- fi uzor je esto bio oitecen ii mestimigno netitak. Drugim re&i- ‘ma, ursdivaé je morao da tumaé tekst. Sve do sredine desetog ve ka, minuskuna | kapitalna (unejalna) pisma su koriSéena came