Академический Документы
Профессиональный Документы
Культура Документы
Београд
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Право интелектуалне својине
Тема:
Ауторско дело
Ментор: Студент:
Проф. Др Драган Костић Саша Стевић, И504 / 12
Ауторско дело 2016
Београд,
2016.
2
Ауторско дело 2016
Резиме
Кључна речи: аутор, право, ауторско дело, радни однос, судска заштита, ...
3
Ауторско дело 2016
Садржај
1. Увод .................................................................................................................................. – 4 –
3. Аутор ................................................................................................................................ – 8 –
7. Закључак .......................................................................................................................... – 17 –
4
Ауторско дело 2016
1. Увод
6
Ауторско дело 2016
Наше право иде и корак напред у заштити ауторских права, па предметом заштите
сматра и наслов ауторског дела. Наслов дела је име, тј. назив којим се једно ауторско дело
обележава у циљу разликовања од дела исте или слична врсте. Наслов, по правилу,
изражава суштину дела које обележава његову основну идеју, упућује на дело и стоји у
блиској интелектуалној вези са делом. Због тога се наслов може сматрати резултатом
духовног стваралаштва ауторског дела, одн. саставним елементом ауторског дела које
обележава, та му се стога и даје квалитативно иста заштита. Није дозвољено узимати за
наслов ауторског дела наслов који је већ употребљен за дело исте врсте (за дела различите
врсте може) ако се тиме ствара забуна у погледу аутора. Ако се појаве иста или слична
дела са истим насловима, подобна да изазову забуну у промету, примењује се начело
временског приоритета, тј. аутор чије је дело раније настало (објављено, изложено и др.)
има право да задржи наслов, док је овај други у обавези да га промени.
Изведена дела су она ауторска дела (дакле, уживају ауторскоправну заштиту) чији
се аутор у њиховом стварању користио узором, идејом, композицијом другог аутора, под
условом да је у дело унео и елементе оригиналности. Приликом утврђивања односа између
изворног и изведеног дела, сматраће се да је ово друго оригинално, ако је од првог
позајмило само идеју (идеја је слободна и доступна сваком). Уколико је, сем идеје,
позајмило и форму, онда је реч о тзв. релативно оригиналном делу (прерада, обрада,
збирка, прилагођавање, превод, и тсл.), код кога је ауторскоправна заштита ограничена од
стране аутора изворног дела.
Закон о ауторском и сродним правима, набраја дела која могу/не могу бити предмет
ауторскоправне заштите:
1.) Ауторским делом сматрају се, нарочито:
писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем
облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду
и друго);
говорна дела (предавања, говори, беседе и друго );
драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која
потичу из фолклора;
музичка дела, са речима или без речи;
филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
7
Ауторско дело 2016
дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и друго);
дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
картографска дела (географске и топографске карте);
планови, скице, макете и фотографије;
позоришна режија.
као и сва друга дела која испуњавају она два неопходна услова;
ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, начела, принципи и
упутства који су садржани у ауторском делу.
2.) Не сматрају се ауторским делом:
закони, подзаконски акти и други прописи;
службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију;
службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који
обављају јавну функцију;
поднесци и други акти у управном или судском поступку.
Наше право признаје ауторско право аутору моментом настанка дела. У том смислу
сам чињеница да је дело настало је довољна да се његов аутор може позивати на заштиту и
ње потребно испуњавати никакве формалности као што би биле регистрације, пријаве дела
и сл. Такође није потребно ни да дело буде објављено тј. саопштено јавности, ауторско
право је настало заједно са настанком дела и аутор може чак и да га никада не обзнани и
оно ће и даље уживати ауторскоправну заштиту (нпр. уколико би неко против његове воље
дошао у посед дела и објавио га, аутору би стајале на располагању све могућности које
стоје на располагању и ауторима чија дела су објављена).
Такође, да би ауторско право настало није неопходно да дело буде довршено будући
да наше право признаје заштиту и недовршеним делима под условом да испуњавају услове
који се траже за свако ауторско дело (оригиналне људске творевине које су изражене у
8
Ауторско дело 2016
одређеној форми). На тај начин писац који ради на новом роману уживаће заштиту како за
сваки његов оригинални сегмент у фази настајања (нпр. поглавље), тако и за цео роман
оног тренутка када буде завршен. Уколико његов роман никада не буде завршен он ће и као
недовршено дело уживати исту заштиту као и да је довршен. Најбољи пример за то би
били романи Франца Кафке „Процес“ и „Замак“ који иако никада нису били довршени
уживају ауторскоправну заштиту као и довршена дела овог аутора. 1
3. Аутор
Аутор је физичко лице које је створило дело. Изузетно, аутором се може сматрати и
правно лице уколико је оно назначено на уобичајен начин као произвођач филмског дела.
Аутором се по Закону сматра оно лице чије су име, псеудоним или знак назначени на
примерцима дела или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже друкчије. 2
Поред једног аутора постоји могућност и да више аутора уради једно дело. Тада
говоримо о коауторству и коауторима се сматрају лица која су заједничким стваралачким
радом створила дело. Овде је битно напоменути да лица која су само помогла на одређени
начин у стварању дела (финансијски, набављањем материјала, уступањем простора за рад
итд.) се не сматрају коауторима, будући да нису учествовали у настанку дела својим
стваралачким радом. Коаутори су носиоци заједничког ауторског права, али постоји
могућност да своје међусобне односе путем уговора уреде на другачији начин. Они
ауторско право врше заједнички и за остваривање и преношење ауторског права потребно
је сагласност свих коаутора. Како оваква конструкција може бити проблематична у пракси
Закон је предвидео да коаутор не може ускратити своју сагласност супротно начелу
савесности и поштења, као и да не може чинити било шта што шкоди или би могло
шкодити интересима осталих коаутора. Економску корист од искоришћавања дела
коаутори деле сразмерно свом доприносу у стварању дела, али своје односе могу путем
уговора и другачије уредити.
1
Преузето са: http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/pravna-zastita-autorskih-dela/
2
Преузето са: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
9
Ауторско дело 2016
За филмска дела постоји специфичност да се коауторима по самом Закону сматрају
писац сценарија, режисер и главни сниматељ. Поред наведених и композитор музике се
сматра коаутором уколико је музика битан елемент тог дела (као што је случај код
мјузикла) и компонована је специјално за то дело, као и главни аниматор уколико се ради о
цртаном односно анимираном филму или је анимација битан елемент тог дела. Смисао
овако уређеног коауторства лежи у чињеници да у изради филмског дела учествује
мноштво аутора и да би укључивање свих њих у процес остваривања ауторског права било
изузетно компликовано, те се Закон ограничава само на оне коауторе чији је допринос у
изради дела у већини случајева највећи. Овим се, наравно, не дира у ауторско право
осталих аутора који су учествовали у изради дела (костимографа, сценографа, итд.), те они
остају носиоци права на појединим сегментима којима су допринели делу, али не и на
целокупном филмском делу.
Када аутор дела није познат (анонимно дело или дело потписано псеудонимом)
ауторско право на делу остварују издавач (за издато дело) или лице које је дело објавило
(за објављено али неиздато дело). Уколико се накнадно сазна идентитет аутора права ових
лица претсају и аутор самостално врши ауторско право.3
11
Ауторско дело 2016
примерку дела, право слеђења, право забране излагања оригиналног примерка дела
ликовне уметности и прече право аутора на прераду примерка дела архитектуре.
Такође, аутор има и право на посебну накнаду од продаје и увоза уређаја и
предмета који су подобни за неовлашћено умножавање ауторских дела као што су
компјутери, „празни“ цд-ови, двд-јеви и сл. (ово право је у широј јавности познато под
називом „музички динар“). Проблем са овом накандаом је у томе што се она може
прикупљати само путем организација за колективно остваривање ауторског и сродних
права, а у нашој држави постоје само три организације тог типа: СОКОЈ за ауторе у
области музике, ОФПС за произвођаче фонограма и ПИ за интерпретаторе.4
5. Судска заштита
Повреда ауторског права настаје када неко неовлашћено врши неко од искључивих
моралних или имовинских овлашћења аутора (нпр. неовлашћени уплоад филма на
интернет), а не ради се о неком од дозвољених изузетака када се ова овлашћења могу
вршити без сагласности аутора (нпр. коришћење ауторских дела за потребе неког судског
поступка). У том смислу радња којом се повређује нечије ауторско право идентична је
радњи коју аутор ради користећи се својим овлашћењима, а разлика је само у томе што
лице које врши повреду права ову радњу чини неовлашћено. Поред ових тзв. директних
повреда постоје и индиректне повреде ауторског права. У ове повреде се убраја и
привредно искоришћавање неовлашћено умножених примерака аутроских дела (нпр.
приказивање на ТВ-у „пиратских“ двд-јева иако постоји дозвола аутора да се његова дела
приказују на тој ТВ станици), радње уклањања или измене електронске информације о
правима или технолошке мере заштите (нпр. заобилажење техничке мере која онемогућава
копирање легалних двд-јева), као и друге радње које се односе на производњу и увоз
направа којима је могуће вршити укањање или измену технолошких мера заштите.
Парнични поступци у вези са ауторским правима су у надлежности виших судова
(изузетно могу бити у надлежности привредних судова). Овде је битно нагласити да се под
ауторскоправним споровима не сматрају спорови око неизвршења ауторских уговора (нпр.
4
Преузето са: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
12
Ауторско дело 2016
неисплаћивање ауторских хонорара) већ они спадају у облигационоправне спорове.
Тужбеним захтевом се у ауторскоправним споровима може тражити: 1) утврђење повреде
права; 2) престанак повреде права; 3) уништење или преиначење предмета којима је
извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже,
матрице, негативе и слично; 4) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих
су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за
заштиту права; 5) накнаду имовинске штете; 6) објављивање пресуде о трошку туженог.
Поред тога, Закон предвиђа да тужилац има право да уместо накнаде имовинске штете, ако
је повреда имовинског права учињена намерно или крајњом непажњом захтева накнаду до
троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења
предмета заштите, да је то коришћење било законито. 5
Битно је и нагласити да тужилац у случају повреде имовинских права може бити
како сам аутор, тако и његови наследници и лице које је путем неког правног посла стекло
једно или више искључивих имовинских права (нпр. издавач), док у случају повреде
моралних права тужилац може бити само аутор, односно његови наследници након његове
смрти.6
Поред судске заштите у парничном поступку аутоско право се од повреде може
штити и у кривичном поступку будући да наш Кривични законик предвиђа три кривична
дела у вези са кршењем ауторских права: 1.) Повреда моралних права аутора и
интерпретатора (чл. 198. КЗ); 2.) Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или
предмета сродног права (чл. 199. КЗ); 3.) Неовлашћено уклањање или мењање електронске
информације о ауторском и сродним правима (чл. 200. КЗ). За ова кривична дела су
предвиђене како новчане казне тако и казне затвора. 7
5
Преузето са: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
6
Преузето са: http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/pravna-zastita-autorskih-dela/
7
Преузето са: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
13
Ауторско дело 2016
13
Гавриловић С.:„Правни режим ауторских дјела створених на основу уговора о раду“, Часопис за
привредноправну теорију и праксу „Право и привреда“, бр. 5-8/2006./Година XLIII, Београд, стр. 754
14
Из праксе такав је случај: Victoria University of Technology v. Wilson [2004] VSC 33. Види: Jonson D.,
Ananian D., “Memorandum of Law- ownership of patent right”,
http://www.johnsonlaw.com.au/article_dump/050920%20%20Memorandum%20of%20Law%20Joint
%20Ventures.pdf, 18.12.2008.
16
Ауторско дело 2016
односа, постоји у изради дизајна делова аутомобила у аутомобилскојиндустрији. У
теорији, међутим, постоје и ставови да незавршенадела у којима идеја самог аутора је у тој
мери остварена да се не доводи у питање закључак да се ради о ауторском делу, сматраће
се творевинама из радног односа (као такви наводе се слике, филмски клипови, писана и
говорна дела и слично).15
На крају, може се сумирати да једно дело не може имати правни статус дела из
радних односа без кумулативног испуњавања сва четири услова. Ипак, у пракси,
испуњење четири услова се не треба апсолутизовати, али треба узети у обзир и друге
околности у којима је настало дело, а који су, као што је речено, утврђени од стране
Врховног суда у случају Community for Creative Non-Violence v.Reid.16
Из свега наведеног може се закључити да: ауторско дело из радног односа
представља дело створено од стране запосленог у оквиру описа његових радних обавеза
предвиђених у уговору о раду или по упутствима послодавца, али под условом да је дело
део регистроване делатности и у функцији послодавца.
15
Милић Д.: Коментар Закона о ауторском и сродним правима (са судском праксом и међународним
конвенцијама и уговорима), Београд, 2005, стр. 10.
16
Више о овоме види: Community for Creative Non-Violence v. Reid, 109 S. Ct. 2166, 57 U.S.L.W. 4607 (June 5,
1989)., цитирано извор: Posh R.J. Works Made for Hire- Has Anyting Changed?, Direct Marketing, No.56, 6,
ABI/INFORM Global, Octomber 1989, p. 89.
17
Ауторско дело 2016
7. Закључак
Правна заштита ауторских дела предмет је заштите области права која се зове
ауторско право (eng. copyright), а која је подграна једне веће области која се назива право
интелектуалне својине (eng. intellectual property rights или скраћено ИП). Закон о
ауторском и сродним правима ауторска дела дефинише као оригиналне духовне творевине
аутора, изражене у одређеној форми, без обзира на њихову уметничку, научну или другу
вредност, њихову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност
јавног саопштавања њихове садржине. Оригиналност у овом смислу треба схватити као
минимални ниво индивидуалности по коме се део разликује од свих постојећеих дела.
Дакле, да би дело било под заштитом није потребно да буде оригинално у смислу да
доноси изузетну новину у своју област већ је довољно само да није плагијат већ
постојећих дела и да се од њих бар по нечему разликује. Одређеност форме значи да се не
штите ауторска дела у форми идеје већ она морају бити у одређеној форми која је подобна
да се дело саопшти широј јавности (писана, говорна, електронска форма, итд.).
Што се тиче конкретних дела којима се пружа заштита, Закон наводи примера ради
листу дела која се нарочито сматрају ауторским делима: писана дела (књиге, брошуре,
чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања,
укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.); драмска, драмско-музичка,
кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора; итд.
Поред тога, Закон наводи да и када је ауторско дело заштићено, том заштитом нису
обухваћене опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као
и начела, принципи и упутства. Дакле, то у пракси значи да, примера ради, научни рад у
коме се разматра одређени математички принцип представља ауторско дело, али да сам
принцип није под заштитом ауторског права и аутор научног рада не би могао да се позива
на повреду свох права уколико би неко други користио тај принцип или би га обрађивао у
другом научном раду.
Иако би по општим принципима ауторског права и горенаведене творевине могле
да се сматрају ауторским делима, општи је тренд у свету да су оне изузете из овог система
18
Ауторско дело 2016
заштите из разлога што би на тај начин њихова употреба у свакодневном животу била
изузетно отежана.
Литература
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/pravna-zastita-autorskih-dela/
19