Krsna Slava - Krsno

Ime

Sadr`aj:
Srpska Slava
Kada treba jedna porodica da
otpo~ne da slavi
Priprema uo~i Slave
Slavska Vodica
Slavski Kola~
Slavsko `ito
Slavska sve}a
Vino, tamjan i zejtin
Na dan Slave
[ta jo{ treba znati o Slavi

Srpska Slava
Prvohri{}anska je vera, od Boga nam dana i od Svetih Apostola predana, da
slavimo Boga i Wegove Svetiteqe. Slavqewe Boga i Bo`jih Ugodnika: An|
ela, Apostola, Proroka, Mu~enika, Svetiteqa, Prepodobnih i svih Pravednika,
jeste na{ hri{}anski pravoslavni `ivotni stav, kojim ispovedamo veru svoju u
pravi ciq i smisao na{eg qudskog `ivota i ovde na zemqi i u ve~nosti. Jer ko
slavi Boga i Bo`je Svetiteqe, taj slavi istinsku i ve~nu slavu ~ovekovu u Bogu
@ivom i Istinitom, te onda ne}e slaviti nikakve la`ne bogove ni prolazne i
smrtne qude ovoga sveta. Ko slavi Boga i Bo`je Svece, kao prave i istinite,
besmrtne qude, koji iz ovog prolaznog i smrtnog `ivota Bogom @ivim pre|o{e
u `ivot ve~ni i besmrtni, taj }e se i sam slavom Bo`jom proslaviti i Bogu i
Svetima upodobiti, jer }e od Boga biti zajedno sa Svetima proslavqen u
ve~nom Carstvu Nebeskom.
Srpska Slava, kao doma}e praznovawe Svetiteqa - za{titinika porodice,
nesumwivo je nastala zaslugom Svetog Save Srpskog i Wegovih direktnih
naslednika, kada su potisnuti ostaci paganstva u narodu, i Slave dovedene u
saglasnost sa hri{}anskim na~inom slavqewem Boga. Wenom utvr|ivawu i
razvijawu u sna`an crkveno - narodni obred mogao je doprineti vi{evekovni
te{ki period turske vladavine. Za svoje zastupnike i molitvenike pred
Gospodom, Srbi su naj~e{}e uzimali Majku Bo`ju ili nekog drugog Svetiteqa
na ~iji su dan kr{teni (primili hri{}anstvo). Od dana prihvatawa Slave, Srbi
su se svim silama zalagali da taj dan {to sve~anije proslave. Slava se
prenosila s kolena na koleno, sa oca na sina i nije se gasila ni u najte`im
trenucima na{e istorije. Srbin je slavio Slavu u rovu, u logoru i ma gde bio i
pod bilo kakvim okolnostima se na{ao.
Na{a Krsna Slava, koju slavimo posebno u svakom domu i svakoj porodici
(ako se nismo odrekli vere Hristove i imena Srbinovog), molitvama Svetoga
koga slavimo o`ivqava u nama i du{ama na{im svetu i svetlu uspomenu na
onaj dan kada smo se svi porodi~no krstili i hristijanizovali, kada smo se i
na{i preci i mi za wima verom i kr{tewem u Hrista uhristovali i ohristovili,

1
kada smo se ucrkvili i ocrkvili, da bi se obo`ili i obesmrtili, kako to lepo
veli na{ novi ugodnik Bo`ji Otac Justin.
Slave}i na{u doma}u Slavu, mi ne prestajemo slaviti i svoju crkvenu,
hramovnu Slavu, zajedno sa svojom bra}om parohijanima; i to je na{a
zajedni~ka sveta Preslava. A kad slavimo svoju doma}u i porodi~nu Slavu,
ne slavimo je opet sami u ku}i, niti samo u ku}i, nego najpre sa ostalim
pravoslavnim hri{}anima u Crkvi, na zajedni~koj svetoj Slu`bi, svetoj
Liturgiji, gde su prisutni i svi Bo`ji An|eli i svi Sveti, i gde se spomiwu svi na{i
`ivi i upokojeni, pa tek onda i u domu svome. I opet u domu ne slavimo je
sami, nego u zadruzi i zajednici sa svojom porodicom, sa svojim bli`wima i
srodnicima, sa susedima i prijateqima, i sa svakim namernikom Bo`jim koji
nam tog dana do|e u dom, makar bio i prosjak i ubo`jak, pogotovu on. Jer je i
on, kao i svaki ~ovek, slika Bo`ja i brat Hristov i na{.
Mnogi na{i qudi se hvale danas kako i daqe slave Slavu, ali na `alost, te
"Slave" se pretvaraju u najobi~nije gozbe uz obiqe hrane. U mnogim srpskim
ku}ama nema slavske ikone, nema kandila, ne mesi se kola~, ne pravi se
slavsko `ito, ne pali se slavska sve}a, ne vr{i se obred wihovog osve}ewa. Iz
tog razloga je ovaj mali priru~nik koji opisuje sve potrebne radwe da bi Slava
bila dostojno proslavqena u skladu sa na{im starim obi~ajima.

Kada treba jedna porodica da otpo~ne da

slavi
Odgovor je jednostavan i logi~an: onda kada se osamostali. Kada se o`eweni
sin odvoji od roditeqa i po gra|anskim merilima osnuje posebno doma}instvo,
nema razloga da se i u crkvenom smislu ne smatra posebnom }elijom velikog
organizma Crkve. Za{to da li{ava sebe i svoju porodicu blagodatnih darova
koje donosi Slava? Otud je pogre{no uverewe, koje postoji u nekim na{im
krajevima, da sin ako je i odvojen od roditeqa ne treba da slavi, jer ima `iva
oca ili starijeg brata! Jo{ se ponegde doga|a da porodica ne slavi ako je te
godine u `alosti, {to je tako|e pogre{no, a ukazuje na neshvatawe su{tine
praznovawa Slave!

Pripreme uo~i Slave

Nekoliko dana pre Slave, doma}in treba da pozove sve{tenika da mu u domu
osveti Slavsku Vodicu, ukoliko se sve{tenik sam ne najavi svoj dolazak.
Za Osve}ewe Vodice treba pripremiti:
 ~iniju sa ~istom vodom
 bosiqak
 tamjan
 kadionicu
 sve}u
 spisak `ivih ~lanova porodice
 spisak umrlih ~lanova porodice
Osve}ewe vodice se obavqa na isto~nom zidu sobe pred slavskim ikonama,
a ispred ikone je upaqeno kandilo. ^inu osve}ewa vodice treba da
prisustvuju svi ~lanovi porodice koji su se tog trenutka zatekli u ku}i.
Osve}ewe vodice je vrlo va`an ~in, jer se kroz vodo-osve}ewe silaskom
Duha Svetog, osve}uje porodi~ni dom kao i svi wegovi ~lanovi. Osve}ena
vodica se ~uva kako bi s wom doma}ica zamesila Slavski Kola~.

2
Slavski Kola~ se mesi uo~i Slave i predstavqa na{u `rtvu Bogu {to smo se
kroz stradawe i vaskrsewe Gospoda Na{eg Isusa Hrista spasli od smrti.
Slavski kola~ se priprema na slede}i na~in:
Rano ujutru se izdrobi oko 30 grama pivskog kvasca u jedan mawi sud, i doda
soli i bra{na te se napravi retko testo. Sud sa kvascem se stavi na ne suvi{e
toplo mesto. Dok kvasac kisne, proseje se 1.5 kilograma bra{na, stavi se u
sud za me{ewe i dobro zagreje pored {poreta. U drugi sud se stave ~etiri
ka{ike {e}era, par~e posnog margarina, uskisli kvasac, pa se sve to zajedno
dobro izme{a i nastru`e se kora od limuna. Zatim se dodaje po malo
zagrejano bra{no i testo se mesi uz dolivawe Osve}ene Vodice, dok se ne
zamesi kao za svaku pitu od takvog testa. Kad testo po~ne da se odvaja od
suda i po wemu po~nu da iska~u klobuci, zna~i da je dovoqno ra|eno. Da bi
testo bilo jo{ boqe, na {poretu se rastopi 100 grama posnog margarina i za
vreme me{ewa dodaje u testo, pri ~emu se kvase i ruke i nastavqa me{ewe.
Ako se testo ovako mesi, kola~ }e biti mnogo vla`niji i ukusniji. Zatim se
testo prekrije ~istim stolwakom i ostavi na toplo mesto da ukisne.Testo je
gotovo kad napuni sud. Onda se izru~i u sud za pe~ewe i pusti da ukisne.
Izgled samog kola~a zavisi od ume{nosti doma}ice. Kola~ se pravi u obliku
okruglog hleba. Va`no je da kola~ ima pe~at-prosfornik (kao na slici - Isus
Hristos pobediteq), a mo`e da ima i ukrase. Ukrasi od testa koji se prave tako
da odra`avaju sve ono {to se `eli u ku}i: ptice, koje predstavqaju zdravqe i
veseqe; grozd, da bi vinograd dobro rodio; burence, da bi u ku}i bilo svega u
izobiqu, kao i da bude opto~en vencem od upletenih pletenica koje se nare`u
malim no`em.

U sredini kola~a se zabode par~e osve}enog bosiqka. Svaki ukras na kola~u

ima svoje mesto i zna~ewe. Ceo kola~ se prema`e vodom i uqem, a ukrasi
se ostavqaju belim. Kola~ se stavqa u rernu i pa`qivo pe~e. Dobro ispe~en
kola~ se izvadi iz rerne i suda za pe~ewe i postavi na tawir u kome }e biti
izvr{eno blagosiqawe slavskog kola~a. Kola~ se mesi postan.
Slavsko `ito je tako|e va`no obele`je Slave. Sprema se iz zahvalnosti Bogu
za sve zemaqske plodove koje nam Gospod daje, u spomen Svetiteqa koga
slavimo, kao i za pokoj du{e na{ih umrlih srodnika.
@ito, kao simbol Vaskrsa, (seje se, istruli, ali ni~e novi klas - "kad zrno
p{enice umrev{i mnogi rod donosi" Jov. 12:24), se sprema za svaku Slavu, jer
se ono ne priprema za pokoj du{e Svetiteqa koga slavimo (svi Svetiteqi su
`ivi), ve} za pokoj du{e na{ih umrlih srodnika (u znak molitvenog se}awa na
wih).
Slavsko `ito se priprema na slede}i na~in:
@ito dobrog kvaliteta se pa`qivo otrebi, pa se na dva dana pred Slavu uve~e
potopi u hladnu vodu i ostavi da preno}i. Izjutra, potopqenu p{enicu, u istoj
vodi, staviti na {poret i kuvati. Za vreme kuvawa izbegavati dolivawe vode,
sem kada je to neophodno. Tako|e treba izbegavati me{awe `ita. P{enica
lako zagori pa je stoga treba kuvati na tihoj vatri. Kuvanu p{enicu skinuti sa
{poreta, staviti na cediqku (|ev|ir) i ispirati sve dok ne nestane bela skrama
sa we, a zrnevqe ne postane ~isto i belo. P{enicu treba pustiti da dobro
okapqe od vode. Ve}i sto zastrti ~istim stolwakom pa po wemu rasporediti
p{enicu da ne do|e zrno preko zrna. Preko toga staviti drugi suv stolwak.
Ostaviti p{enicu da preno}i, a sutra dan rano izjutra je samleti na dobro
opranoj ma{ini za meso.

3
Na kilogram p{enice odmeriti kilogram {e}era i kilogram samlevenih oraha.
Spremiti tako|e i vanilin {e}er kojim }e se `ito zasuti odozgo. Kristalni {e}er i
orah ravnomerno dodavati u `ito i dobro mesiti rukama. Treba uzeti stakleni
tawir, koji se naro~ito za ovu priliku koristi, pa na wemu postaviti `ito u
obliku velikog hleba. Odozgo posuti ravnomerno sloj samlevenih badema ili
oraha, pa preko toga posuti vanilin {e}er. Najzad, uzme se ~ist salvet, stavi
se preko {e}era, pa se dlanom dobro utapka kako ne bi spao. Ukoliko se `ito
ukra{ava, najboqe je upotrebiti obaren i oqu{ten badem kojim se napravi
venac oko `ita i razni drugi ukrasi.
Slavska sve}a treba da je od ~istog voska, ~ime predstavqa na{u
naj~istiju i naiskreniju `rtvu Bogu. Slavska sve}a je simbol `eqe i te`we
sve~ara:
 Da upozna svetlost `ivota Gospoda Boga i Wegovog Sina Isusa Hrista.
 Da Svetlost Bo`ja prosvetli razum wihov, osvetli i osna`i vrline u wima i
uputi ih da vreme na zemqi provedu u besprekornom hri{}anskom
`ivotu.
 Da hri{}anska qubav zaplamti u wihovim du{ama, kao {to plamti i
plamen wihove Slavske sve}e.
Crno vino je tako|e jedan va`an ~inilac. Prelivawem vinom prese~enog
kola~a zna~i da smo Hristovom krvqu o~i{}eni od grehova svojih.
Tamjan se koristi za ka|ewe i ozna~ava na{u molitvu koja treba da poti~e iz
~istog srca kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao {to je nama prijatan i
drag miris tamjana, kojim se kadi.
Zejtin nam je potreban za prislu`ivawe kandila i predstavqa tako|e na{u
`rtvu Bogu.
Va`no je naglasiti da sve ovo treba nabaviti i pripremiti uo~i Slave.
Doma}ica treba sama da umesi Slavski kola~ i pripremi Slavsko `ito, jer to
treba da bude wena `rtva i blagodarnost Bogu za sva dobro~instva koja im
dade.
Uve~e, uo~i Slave, treba svi ~lanovi porodice na ~elu sa doma}inom, da se
zajedno pomole Bogu, (O~e na{, Bogorodice Djevo,Simbol vere) i
otpevaju tropar Svetitequ kome je Slava posve}ena.

Na dan slave
Ako se kola~ se~e u Crkvi
Ku}a od ranog jutra treba da bude u najboqem redu, a doma}in i ostala
~eqad {to ~istije i {to urednije odevena. Cela porodica, ako je dan slave
zapovedni praznik (crveno slovo u kalendaru), treba da po|e u Crkvu, na
svetu Liturgiju. Od velike bi va`nosti bilo da se svi ~lanovi doma}instva
pri~este, (uz prethodni dogovor sa sve{tenikom), jer smo tada u najve}oj
zajednici, u jedinstvu s Bogom. Ukoliko taj dan nema Liturgiju, najboqa i
du{evno korisna priprema za Slavu bila bi priprema za sveto pri~e{}e
posledwe nedeqe pre Slave.
U Crkvi sve{tenik, pre ili posle svete Liturgije, blagosiqa Slavski kola~,
koqivo (`ito) i vino (koje doma}in ponese sa sobom), mole}i Boga da primi
prinesenu `rtvu u spomen Svetitequ koji se slavi.
Onda uzme kola~, se~e ga sa dowe strane unakrst, a zatim ga sa sve~arom
(doma}inom) okre}e pevaju}i slede}e tri pesme:
1. Svjati mu~enici, i`e dobrje, stradal~evstvovav{e i
vjen~av{sja, molitesja ko Gospodu, pomilovatisja du{am
na{im.

4
 (Sveti mu~enici, koji ste se dobro borili i vence stekli, molite se
Gospodu da se smiluje na du{e na{e.)
2. Slava Tebje Hriste Bo`e, apostolov pohvalo, mu~enikov
radovanije, ih`e propovjed Trojica jedinosu{naja.
(Slava Tebi Hriste Bo`e, apostolska pohvalo, mu~enika radovawe, ~ija
je propoved Trojica jedinosu{na.)
3. Isaije likuj, Djeva imje vo ~revje, i rodi Sina Emanuila, Boga `e i
~elovjeka; Vostok imja Jemu, Jego`e veli~aju{e, Djevu
ubla`ajem.
(Isaije likuj, Djeva za~e i rodi Sina Emanuila, Boga i ~oveka; Istok Mu je
ime; Wega veli~aju}i Djevu bla`enu proslavqamo.)
Zatim prelome kola~ na pola i dr`e}i svaki svoju polovinu sastavljaju ga.
Qube}i kola~ sve{tenik govori:
"Hristos posredje nas." (Hristos je me|u nama)
Sve~ar qubi Slavski kola~ i odgovara:
"I jest i budet." (Jeste i bi}e)
Ovo ~ine tri puta.
Kad doma}in donese kola~ ku}i, tad zapali sve}u, okadi je, a zatim okadi
ikonu, sebe, uku}ane i goste i svi se pomole Gospodu i svome Svetitequ, kao
{to su i uo~i Slave radili. Posle molitve, doma}inu i ~lanovima porodice se
~estita Slava.
Ako se kola~ se~e u ku}i
Sto sa Slavskom sve}om treba namestiti pred Slavskom Ikonom. Na stolu,
malo napred, stoji Slavska sve}a, sa leve strane postavi se Slavski kola~, sa
desne Slavsko koqivo (`ito), u sredini ~asa sa crnim vinom, uz kola~ i no`,
tamjan i hartija na kojoj su ispisana imena svih ~lanova porodice, da bi ih
sve{tenik u molitvi spomenuo, i pripremqena kadionica.
Kad sve{tenik do|e u dom svog parohijana, ulaze}i pozdravqa ga Jevan|
elskim re~ima: "Mir domu ovome i onima koji `ive u wemu" Na ovaj
pozdrav, doma}in odgovara: "Amin, Bo`e daj"
Obred osve}ewa je isti kao i u Crkvi.

[ta jo{ treba znati o Slavi

Ako postoje materijalne mogu}nosti mo`e se, (ali nije obavezan), pripremiti i
slavski ru~ak da se ugoste ro|aci, prijateqi i kom{ije, a sa wima i ~lanovi
porodice. Za vreme ru~ka obi~no se nazdravqa i di`e se zdravica. Uvek se
mora pozvati na umerenost, jer ovo nije nikakva gozba, ve} Srpska Slava. Za
neke Slave uvek se sprema posno poslu`ewe, jer uvek padaju u toku velikih
postova (kao Sveti Nikola, Sveti Igwatije Bogonosac, itd.). Za druge Slave,
koje ne padaju u toku nekog od ~etiri velika posta, posno poslu`ewe se
sprema ako gosti dolaze u sredu ili petak (bez obzira u koji dan Slava ina~e
pada), - {tavi{e, svaki pravoslavni hri{}anin bi trebalo da posti sredom (zbog
izdajstva Judina), i petkom (zbog Hristovog raspe}a na krst).
Me|utim, ako se nema materijalnih mogu}nosti za pripremu slavskog ru~ka,
ne sme se zaboraviti i Srpska Slava, vr{ewe slavskog obreda i molitva Bogu
za napredak i sre}u svih ~eqadi u domu koji toga dana slavi svog za{titinika.
Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama ~ovek nalazio - u sre}i ili
nesre}i, u radosti i u `alosti, samo treba razlikovati bitno od nebitnog -
odvojiti proslavqawe Svetiteqa od obi~ne gozbe, Slavu od obi~nog veseqa. I
dok Slavsku trpezu mo`e pripremiti onaj koji ima, a veseliti se onaj koji nije u
`alosti, dotle za Slavsku sve}u, Slavski kola~, malo crnog vina, koqiva,

5
tamjana i malo zejtina trebalo bi da se u toku godine svako postara i spremi i
da se kroz tu molitvenu uspomenu odu`i svome Svetitequ.
Srbi nikada ne treba da zanemaruju svoju Slavu. Pravoslavna vera ih je kroz
vekove odr`ala i o~uvala, zato i oni treba da ~uvaju svoju veru, ne kao
obi~aj nego kao svesno ube|ewe.

I treba uvek da potvrde narodnu istinu:

Gde je Srbin, tu je i Slava
Pored porodi~nih, doma}ih Slava postoje i: Crkvene Slave, seoske, gradske ili
op{tinske Slave, {kolske slave, esnafske i sli~no.

Priredilo bratstvo Svetog Trifuna - Kampsada

O Bo`i}u, 1998.

(koriste}i tekstove “Blagovesnik” br. 7. - manastir ]elije,

“O Krsnoj Slavi”,- internet stranica porodice Petrovi}, i dr.