M.5.4. Glavni Projekat HVAC Kontrolne Sobe

Clyde Bergemann DRYCON GOŠA MONTAŽA AD
Schillwiese 20, Wesel 28. Oktobra 65, Velika Plana
Zamena sistema otpepeljivanja

Elektroprivreda Srbije TE “Kostolac A“
TE Kostolac A
KFG INDUSTRIAL GROUP

Vojvode Brane 45, Beograd
UGOVOR BROJ: I-296/2-10

NARUČILAC: ELEKTROPRIVREDA SRBIJE (EPS)
KORISNIK: TERMOELEKTRANA KOSTOLAC A
NAZIV PROJEKTA: ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A
UGOVARAČ: KONZORCIJUM CLYDE BERGEMANN – GOŠA MONTAŽA
PROJEKTANT KFG INDUSTRIAL GROUP
KNJIGA: M.5. SILOSNI KOMPLEKS
SVESKA: M.5.4. GLAVNI PROJEKAT GREJANJA, VENTILACIJE I

KLIMATIZACIJE KONTROLNE SOBE
Ugovarač Naziv projekta Investitor
Konzorcijum Zamena sistema Elektroprivreda Srbije
Clyde Bergemann DRYCON otpepeljivanja Korisnik
Goša Montaža TE Kostolac A TE „Kostolac A“
Projektovanje izvršio:
KFG Industrial Group
Knjiga Sveska Revizija Strana

M.5. Silosni kompleks M.5.4. Glavni projekat grejanja, ventilacije Rev.1 2 od 48
i klimatizacije kontrolne sobe
SADRŽAJ PROJEKTA

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

Tehnološki projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA T.0. OPŠTA KNJIGA
SVESKA T.0.1. OPŠTA KNJIGA – TEHNOLOŠKA
KNJIGA T.1. TEHNOLOŠKI PROJEKAT

SVESKA T.1.1. Glavni tehnološki projekat


Mašinski projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA M.0. OPŠTA KNJIGA
SVESKA M.0. OPŠTA KNJIGA – MAŠINSKA
KNJIGA M.1. KOTLARNICA

SVESKA M.1.1. Glavni projekat prikupljanja i pripreme za transport šljake Blok A1
SVESKA M.1.2. Glavni projekat prikupljanje i pripreme za transport šljake Blok A2
KNJIGA M.2. ELEKTROSTATIČKI FILTERI

SVESKA M.2.1. Glavni projekat prikupljanja i pripreme za transport suvog pepela
Blok A1
Blok A2
predgrejača vazduha Blok A2
KNJIGA M.3. PROCESNA VODA

SVESKA M.3.1. Glavni projekat mašinskih instalacija procesne i čiste vode Blok A1
SVESKA M.3.2. Glavni projekat mašinskih instalacija procesne i čiste vode Blokj
A2
KNJIGA M.4. KOMPRESORSKA STANICA

SVESKA M.4.1. Glavni projekat mašinskih instalacija u kompresorskoj stanici
SVESKA M.4.2. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije kompresorske
stanice
SVESKA M.4.3. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije
elektrorazvodnog postrojenja
KNJIGA M.5. SILOSNI KOMPLEKS

SVESKA M.5.1. Glavni projekat punjenja silosa za suvi pepeo
SVESKA M.5.2. Glavni projekat punjenja silosa za šljaku
SVESKA M.5.3. Glavni projekat pražnjenja silosa i pripreme guste hidromešavine
SVESKA M.5.4. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije kontrolne sobe
SVESKA M.5.5. Glavni projekat lifta
SVESKA M.5.6. Glavni projekat pumpne stanice guste hidromešavine

Mašinski projekat
KNJIGA M.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

SVESKA M.6.1. Glavni projekat cevovoda između Bloka A1 i silosnog kompleksa
SVESKA M.6.2. Glavni projekat cevovoda između Bloka A2 i silosnog kompleksa
SVESKA M.6.3. Glavni projekat zajedničkih cevovoda unutar elektrane
KNJIGA M.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

SVESKA M.7.1. Glavni projekat cevovoda do deponije, od siloskog kompleksa do
ukrštanja sa cevovodom iz TE Kostolac B
SVESKA M.7.2. Glavni projekat cevovoda do deponije, od ukrštanja sa
cevovodom iz TE Kostolac B do deponije Ćirikovac
SVESKA M.7.3. Glavni projekat čistačkih stanica
SVESKA M.7.4. Glavni projekat distributivnih cevovoda na deponiji
KNJIGA M.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

SVESKA M.8.1. Glavni projekat prikupljanja povratne vode
SVESKA M.8.2. Glavni projekat mašinskih instalacija pumpne stanice povratne
vode
KNJIGA M.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

SVESKA M.9.1. Glavni projekat mašinskih instalacija pumpne stanice i bazena
procesne vode


Građevinski projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA G.0. OPŠTA KNJIGA
SVESKA G.0. OPŠTA KNJIGA – GRAĐEVINSKA
KNJIGA G.1. KOTLARNICA

SVESKA G.1.1. Glavni projekat temelja opreme i pumpne stanice u kotlarnici
Blok A1
SVESKA G.1.2. Glavni projekat temelja opreme i pumpne stanice u kotlarnici
Blok A2
KNJIGA G.2. ELEKTROSTATIČKI FILTERI

SVESKA G.2.1. Glavni projekat temelja opreme u elektrostatičkom filteru
Blok A1
SVESKA G.2.2. Glavni projekat temelja opreme u elektrostatičkom filteru
Blok A2
SVESKA G.2.3. Glavni projekat temelja opreme ispod predgrejača vazduha
Blok A2
KNJIGA G.3. PROCESNA VODA

SVESKA G.3.1. Glavni projekat temelja pumpi čiste i procesne vode Blok A1
SVESKA G.3.2. Glavni projekat temelja pumpi čiste i procesne vode Blok A1
KNJIGA G.4. KOMPRESORSKA STANICA

SVESKA G.4.1. Glavni projekat objekta kompresorske stanice
KNJIGA G.5. SILOSNI KOMPLEKS

SVESKA G.5.1. Glavni arhitektonski projekat
SVESKA G.5.2. Glavni projekat temeljenja
SVESKA G.5.3. Glavni projekat silosa za suvi pepeo
SVESKA G.5.4. Glavni projekat silosa za šljaku sa pumpnom stanicom
SVESKA G.5.5. Glavni projekat vodovoda i kanalizacije
SVESKA G.5.6. Glavni projekat puteva
KNJIGA G.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

SVESKA G.6.1. Glavni projekat cevnih mostova između Bloka A1 i silosnog
kompleksa

Građevinski projekat
SVESKA G.6.2. Glavni projekat cevnih mostova između Bloka A2 i silosnog
kompleksa
KNJIGA G.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

SVESKA G.7.1. Glavni projekat cevovoda do deponije, od silosnog kompleksa
do ukrštanja sa cevovodom iz TE Kostolac B
SVESKA G.7.2. Glavni projekat cevovoda do deponije, od ukrštanja sa
cevovodom iz TE Kostolac B do deponije Ćirikovac
SVESKA G.7.3. Glavni projekat čistačkih stanica
SVESKA G.7.4. Glavni projekat distributivnih cevovoda na deponiji
KNJIGA G.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

SVESKA G.8.1 Glavni projekat rezervoara povratne vode – drenažni bazen
SVESKA G.8.2. Glavni projekat pumpne stanice povratne vode
KNJIGA G.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

SVESKA G.9.1. Glavni projekat pumpne stanice i bazena procesne vode


Elektro projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA E.0. OPŠTA KNJIGA
SVESKA E.0. OPŠTA KNJIGA - ELEKTRO
KNJIGA E.1. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOTLOVSKIH POSTROJENJA

A1, A2
SVESKA E.1.1. Glavni projekat niskonaponskog postrojenja u kotlarnici Blok
A1
SVESKA E.1.2. Glavni projekat niskonaponskog postrojenja u kotlarnici Blok
A2
KNJIGA E.2. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOMPRESORSKE STANICE

SVESKA E.2.1. Glavni projekat trafostanice 6/0,4kV, 2x2000kVA i napojnih
6kV vodova
SVESKA E.2.2. Glavni projekat opštih elektroenergetskih instalacija
kompresorske stanice
KNJIGA E.3. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE SILOSNOG KOMPLEKSA

SVESKA E.3.1. Glavni projekat niskonaponskog razvodnog postrojenja
siloskog kompleksa (MCC), sistema vode, pumpne stanice
SVESKA E.3.2. Glavni projekat elektroenergetskih instalacija siloskog
kompleksa, sistema voda, pumpne stanice
KNJIGA E.4. GLAVNI PROJEKAT AUTOMATIKE, MERENJA I REGULACIJE

SVESKA E.4.1. Komandno kontrolni centar
FASCIKLA E.4.1.1. Tekstualna dokumentacija
FASCIKLA E.4.1.2. Grafička dokumentacija
SVESKA E.4.2. Kompleks silosa
FASCIKLA E.4.2.1. Silos 1 – Grafička dokumentacija
FASCIKLA E.4.2.2. Silos šljake – Grafička dokumentacija
FASCIKLA E.4.2.2. Silos 2 – Grafička dokumentacija
FASCIKLA E.4.2.2. Kompresorska stanica – Grafička
dokumentacija
SVESKA E.4.3. Blok A1
FASCIKLA E.4.3.1. Blok 1 Grafička dokumentacija
SVESKA E.4.4. Blok A2
FASCIKLA E.4.4.2. Grafička dokumentacija


Protivpožarni projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA P.0. OPŠTA KNJIGA
SVESKA P.0. OPŠTA KNJIGA – PROTIVPOŽARNA
KNJIGA P.4. KOMPRESORSKA STANICA

SVESKA P.4.1. Glavni projekat protivpožarne zaštite
SVESKA P.4.2. Glavni projekat dojave požara
SVESKA P.4.3. Glavni projekat automatske instalacije gašenja požara gasom
INERGEN-om
KNJIGA P.5. SILOSKI KOMPLEKS

SVESKA P.5.3. Glavni projekat automatske instalacije gašenja požara gasom
INERGEN-om
KNJIGA P.9. PROCESNA VODA


I. – OPŠTI DEO

I.1. - SADRŽAJ SVESKE

SADRŽAJ
SVESKA M.5.4.
PRILOG DOKUMENT
NASLOVNA STRANA
SADRŽAJ PROJEKTA
I – OPŠTI DEO
PRILOG DOKUMENT
I.1 SADRŽAJ SVESKE

I.2 REŠENJE O ODGOVORNOM PROJEKTANTU
I.3 PODLOGE
II – TEKSTUALNI DEO
PRILOG DOKUMENT
II.1 PROJEKTNI ZADATAK

II.2 TEHNIČKI OPIS
II.3 TEHNIČKI LISTOVI
III – PRORAČUNI
PRILOG DOKUMENT
III.1 PRORAČUN VENTILACIJE
IV – PREDMER I PREDRAČUN
PRILOG DOKUMENT
IV.1 PREDMER I PREDRAČUN
V – GRAFIČKI DEO
PRILOG DOKUMENT
V.1 SITUACIONI PLAN U 055 06M 414 - C062923564-01

V.2 SILOSNI KOMPLEKS PRIZEMLJE U 055 06M 413 - C0629235630-01

I.2. - REŠENJE O ODGOVORNOM PROJEKTANTU


II. - TEKSTUALNI DEO

II.1. - PROJEKTNI ZADATAK

PROJEKTNI ZADATAK
INVESTITOR : JP Elektroprivreda Srbije

Termoelektrane I Kopovi Kostolac
PROJEKAT : Zamena sistema otpepeljivanja TE Kostolac A
1. Pregled zahteva projektovanja

Zameniti postojeći sistem retke hidromešavine 10:1 vode ka deponiji pepela, sa gustom hidromešvinom
1:1 vode do deponije pepela, u saglasnosti sa zahtevima Investitora i uslovima ugovora.
Ukupne količine šljake i suvog pepela iz Blokova A1 i A2 se prikupljaju i transportuju u novi siloski
kompleks gde se odlažu i potom mešaju u gustu hidromešavinu pre transportovanja do postojeće
deponije pepela.
Kotlovska šljaka se prikuplja iz izlaza postojećih kracera (SSC) i onda ili prosejava ili drobi na odgovarajuću
veličinu koja je odgovarajuća za dalji hidraulički transport do siloskog kompleksa.
Pepeo iz kanala izduvnih gasova se ili skupljaju u mali levak i transportuju hidraulički do kracera (SSC)
(Blok A1) ili se direktno šalje gravitacijski do sipke kracera (SSC) (Blok A2).
Suvi pepeo se skuplja iz izlaznih levkova elektrostatičkih filtera (ESF) i pneumatski transportuje do
siloskog kompleksa.
Pepeo se takođe skuplja iz izlaza predgrejača vazduha (Blok A2) i pneumatski transportuje do siloskog
kompleksa.
Svi zahtevi za pneumatski transport suvog pepela i kontrolnog vazduha treba da se omogući iz
odgovarajućih kompresora i sušača.
Kompresori i sušači treba da budu instalirani u u odgovarajući objekat.
Siloski kompleks se sastoji od 2 betonska silosa za smeštaj suvog pepela i 2 čelična za smeštaj šljake.
Silosi za suvi pepeo će se prazniti ili preko vazdušnih kanala za dalje mešanje ili preko sipke za utovar u
auto cistern. Silosi za šljaku će se prazniti na reverzibilni transporter sa trakom za dalje mešanje ili na
sigurnosni izlaz na kamion.
Suvi pepeo i šljaka treba da se mešaju sa vodom u pužnom mešaču do zahtevane gustine 1:1. Mešavina
se potom treba isprazniti u rezervoar za njen smeštaj.
Dve linij muljnih pumpi treba das u projektovane tako da pumpaju 100% guste hidromešavine iz svakog
rezervoara za mešavinu do postojeće deponije pepela.
Cevovod guste hidromešavine treba da prati trasu postojećeg cevovoda i da se završi na granici
deponijske kasete A. Ogranci cevovoda, montirani na nasipu brane sa višestrukim, zatvorenim T
priključnim komadima na interval od svakih 50 m, dozvoljavaju distribuciju guste hidromešavine do svih
delova deponije pepela.
Cevovod do deponije će se čistiti u drenažnoj jami lociranoj na granici deponije pepela.
“Pigging” system za čišćenje treba projektovati za upotrebu na cevovodu guste hidromešavine.
Povratnu vodu skupiti sa deponije i pumpati nazad u Termoelektranu (TE) na ponovnu upotrebu.
Procesna voda koja se traži za pražnjenje sistema guste hidromešavine i hidraulički transport šljake
uzimati iz bazena procesne vode. Povratna voda sa deponije, prelivna voda iz kracera (SSC) i korišćena
procesna voda iz transporta šljake se šalje u bazen procesne vode.
Sva dodatno zahtevana voda za process se obezbeđuje iz jame u kojoj se skupljaju sve vode u TE.
Postojeće 6.3kV ulazno napajanje treba da bude podešeno da omogući napajanje kompletne opreme za
system otpepeljivanja, uključujući gde je potrebno odgovarajuća razvodna postrojenja, transpormatore i
razvodne table.
Novu električna opremu treba instalirati u odgovarajućem objektu.
Sistem za nadzor postrojenja treba da bude u saglasnosti sa postojećim DCS sistemom.
Kontrolna soba postrojenja treba da bude locirana u siloskom kompleksu.
Projekat treba da bude u saglasnosti sa Srpskim Zakonima i zahtevima postojeće situacije.
2. Granice isporuke za projekat

Blok A1 - Izlazne prirubnice na kracerima (SSC)
- Izlazne prirubnice na levkovima kanala izduvnih gasova
- Izlazne prirubnice na prelivima kracera (SSC)
- Izlazne prirubnice na levkovima ESF
- Cevovod, u postojećoj pumpnoj stanici, za procesnu vodu
- Cevovod, u postojećoj pumpnoj stanici retke hidromešavine, za čistu vodu
Blok A2 - Izlazne prirubnice na kracerima (SSC)
- Cevi za pražnjenje levaka kanala izduvnih gasova
- Izlazne prirubnice na prelivima kracera (SSC)
- Izlazne prirubnice ESF na levkovima polja 1, 2 & 3
- Izlaza izlazne sipke pužnog transportera ESF polje 4
- Izlazni levkovi predgrejača vazduha
Elektrikal - Bus Bar konekcija na postojećem elektrorazvodnom postrojenju
- Veza na postojećem 0.4kV razvodnom postrojenju
Povratna voda - Cev za pražnjenje postojećeg drenažnog sistema

3. Karakteristike suvog pepela i šljake
Suvi pepeo
Granulometrijski sastav Blok KoA1
Elektrostatički filter
Kanal izduvnih
1-vo polje 2-go polje Ukupni uzorak
Otvor sita, µm gasova
Masa, % Masa, % Masa, %
+850 ≤1 ≤1 ≤1 ≤1
-850+595 1-2 ≤1 ≤1 ≤1
-595+425 3-4 ≤1 ≤1 ≤1
-425+300 10-11 3-5 ≤1 2-3
-300+212 32-33 8-9 ≤1 7-8
-212+150 9-10 19-21 1-2 15-17
-150+106 17-18 16-17 5-9 16-17
-106+74 12-13 10-11 10-11 10-14
-74+53 9-10 9-10 15-17 9-10
-53+38 2-3 5-6 9-11 5-6
-38+0 1-2 21-26 53-57 25-29
Granulometrijski sastav, Blok KoA2

Elektrostatički filter

3-će + 4-to Ukupni
Kanal izduvnih 1-vo polje 2-go polje
Otvor sita, µm polje uzorak
gasova
Masa, % Masa, % Masa, % Masa, %
+850 1-2 ≤1 ≤1 ≤1 ≤1
-850+595 2-4 ≤1 ≤1 ≤1 ≤1
-595+425 6-7 1-2 ≤1 ≤1 1-2
-425+300 15-17 5-6 ≤1 ≤1 4-5
-300+212 23-25 12-13 ≤1 ≤1 11-13
-212+150 19-21 20-22 2-4 ≤1 19-21
-150+106 12-14 16-17 7-8 2-3 16-17
-106+74 8-9 13-14 10-14 4-6 13-14
-74+53 5-6 9-12 14-16 9-12 9-12
-53+38 2-3 5-6 10-11 5-7 4-6
-38+0 1-2 13-16 50-54 72-78 14-17
Mineralni sastav
Mikroskopski opiti su urađeni pomoću metode uranjanja (xylol) sa mikroskopom sa
polarizacijom svetolsti. Detektovani su sledeći minerali: agregati termički obrađenih mineral
gline, zrna stakla, degradiranih karbonata, crystobalite, anhydrite, rutile, magnetite, hematite,
and coal.
Nekristalisana faza:
Najčešća faza u testiranim uzorcima je agregat termički modifikovanih mineral gline i zrna stakla.
Agregati termički modifikovanih mineral gline su obično okrugli (sferni, kugličasti i igličasti) sa
delovima uglja, Imajući u vidu da se pojavljuju mutni ili delimično providni. Najmanja veličina
agregata gline je 0,03 – 0,05 mm. Zrna stakla su veoma uobičajene i imaju tipični oblik kugle
koja je jako često šupljikasta. Zrna stakla su bezbojna ili slabo obojena (žuta, braon, tamna, ili
blago tamni). Zrna stakla imaju najčešće veličine zrna ispod 0,030 mm. Ugalj je najčešće (ako se
pojavljuje slobodno) veličine krupnih zrna u uzorcima.
Kristalna faza:
Najčešći mineral u kristalnoj fazi je kristobalit, kao i termički modifikovani fedspari i karbonati.
Drugi minerali se pojavljuju u tragovima. Testovi savijanja svetlosti Y-zraka, gore spomenuti,
potvrđuju mikroskopske testove na osnovu kojih je dominantna faza u uzorcima je kristalna faza.
Kristalna faza je prisutna u malim granicama, i njena kristalnost je ispod standardne greške
instrumenta. U kristalnoj fazi su definisani kristobali (prevlađuju) i magnetite, retko titan-
magnetit. U sledećoj tabeli su predstavljene količinski sastav mineral (analiza udela) koja je
dobijena pomoću kombinacije mokroskopskih, x-zraci i hemijskih analiza.
Sadržaj, %
Agregati termički modifikovanih mineral gline 53,0 – 55,1
Zrna stakla 24,5 – 28,2

Kristobaliti 2,1 – 2,4
Fe minerali 2,7 – 5,1
Modifikovani feldspars 1,9 – 2,7
Modifikovani karbonati 0,8 – 0,9
Anhidrit 6,0 – 7,5
Ugalj 2,5 – 3,7
Ostali 0,5
Gustine
Gustina pepela 2.070-2100 kg/m³
Zapreminska gustina, pepela, suva, 620-648 kg/m³
Zapreminska gustian pepela, suva, sabijena 770-800 kg/m³
Hemijski sastav pepela (sagoreli ugalj iz Drmno površinskog kopa)

Sadržaj, %
Opseg Prosek
SiO2 44 – 50 48,5
Fe2O3 8 – 10 9
Al2O3 24 - 27 25,9
CaO 5,5 – 8,8 6,7

MgO 2,9 – 4,3 3,5
Na2O ≤ 0,35 0,3
K2O 0,45 – 0,55 0,5
TiO2 0,6 – 1 0,8
P2O5 ≤ 0,1
SO3 4,4 – 5,8 4,6
Šljaka
Granulometrijski sastav
Blok KoA1 Blok KoA2
Otvor sita, mm
masa, % masa, %
-6+5 2-3 ≤1
-5+4 1-2 2-3
-4+3 1-2 2-3
-3+1,7 6-8 18-20
-1,7+1 6-7 11-13
-1,5+0,85 2-3 5-6
-0,85+0,595 5-6 6-7
-0,595+0,425 8-9 6-8
-0,425+0,300 15-17 11-13
-0,300+0,212 17-19 14-16
-0,212+0,150 14-15 9-10
0,150+0,106 7-8 3-4
0,106+0,074 4-5 1-2
0,074+0 ≤4 ≤4
Gustina šljake 1930-1950 kg/m³

Zapreminska gustina šljake, suva 380-510 kg/m³
Zapreminska gustina šljake, suva, stvarna 440-600 kg/m³
Zapreminska gustina šljake, mokra, 580-630 kg/m³ (Udeo vlage 31-43%)
4. Količine pepela
Količine šljake i kotlovskog pepela
Prosečno, t/h Maximalno, t/h Prosečno t/god

(za 7000 č/god)
Blokt A1 (100MW) 2.5 6.0 17,500
Blok A2 (210MW) 5.0 12.0 35,000
Blok 1 + Blok 2 7.5 18.0 52,500
Količine suvog pepela
Blok Prosečno t/h Maximalno t/h

Po levku Ukupno Po levku Ukupno

ESF, 1-vo polje 9.25 37.0 12.15 48.6
ESF, 2-go polje 0.93 3.3 1.1 4.3
A1 (100MW)
ESF, 3-će polje 0.2 0.7 0.3 1.1
Dimnjak 0.0002 0.0003
A1 ukupno, t/h 41.0 54.0
A1 287,000 378,000
ukupno.t/god
Predgrejač 0.5 1.0 0.6 1.0
vazduha
ESF, 1-vo polje 11.2 67.2 15.4 92.7
A2 (210MW) ESF, 2-go polje 1.3 7.9 1.8 11.0

ESF, 3-će polje 3.2 4.3
ESF, 4-to polje 0.7 1.0
Dimnjak 0.0002 0.0003
A2 ukupnol, t/h 80.0 110.0
A2 ukupno, 560,000 770,000
t/god
(za 7000 č/god)
A1 + A2, t/h 121.0 164.0
A1 + A2, t/god 847,000 1,148,000
5. Zahtevane radni režim

a) Stabilna proizvodnja 1:1 udela pepela u vodi na osnovu sastava guste hidromešavine
- 100% suvog pepela, 0% šljake
- 90% suvog pepela, 10% šljake
Stabilna proizvodnaj znači:
Prosečni udeo mešanja vode; pepeo (zasnovano na 1 kg pepela) sa opsegom od 0.9 do 1.1 za svaki
dan tokom 30 dana kontinualnog rada.
Minimalni udeo mešanja vode: pepeo (zasnovano na 1 kg pepela) mora da bude ne manje od 0.9 za
ukupno maksimalno. Jedan sat tokom 24 sata rada.
Maksimalni udeo mešanja vode; pepeo (zasnovano na 1 kg pepela) je između 1.1 i 1-2 za ukupni
maksimum. Jedan sat tokom 24 sata rada.
Nema efekta na rad blokova.
b) Maksimalni stabilni transport pepela 200 t/h iz novog postrojenja za otpepeljivanje do kasete
deponije pepela, tokom perioda od 24 sata, pod uslovima stabilen proizvodnje guste hidromešavine.
c) Stabilan transport 62 t/h suvog pepela iz Bolka A1 i 126 t/h iz Bloka A2 do novog silosa, stabilan
transport šljake i kotlovskog pepela iz Bloka A1 i A2 do novog silosa (6 t/h A1, 12 t/h A2).
d) Makimum od 10 mg/Nm3 prašine u čistom vazduhu posle svakog filtera.
e) Postići zahteve buke postrojenja prema specifikacijama Investitora.
_______________________________
JP Elektroprivreda Srbije

PROJEKTNI ZADATAK
INVESTITOR : JP Elektroprivreda Srbije

Termoelektrane I Kopovi Kostolac
PROJEKAT : Zamena sistema otpepeljivanja TE Kostolac A
Projektni parametri temperature i relativne vlažnosti:
spoljašnja unutrašnja
t φ t φ
ºC % ºC %
zima -15 80 20 ± 1 40 ± 10
leto 38 32 26 ± 1 50 ± 10
1. Prostorije u okviru silosa, komandna soba i prateći sadržaji
U okviru postrojenja za transport pepela iz TE Kostolac, a za potrebe grejanja i hlađenja projektom

obuhvaćenih prostorija projektovati odgovarajuće termotehničke instalacije
Projektnu dokumentaciju termotehničkih instalacija uraditi u svemu prema: projektnom zadatku,
arhitektonsko-građevinskom projektu, urbanističkim uslovima, zakonu o planiranju i izgradnji, uslovima
isporučioca toplotne energije, JUS standardima, DIN, ASHRAE standardima kao i drugim važećim
propisima i preporukama za ovu namenu objekta.
Za grejna tela usvojiti električne radijatore sa termostatom.
U kontrolnoj sobi, kao i u sobi gde se nalaze PLC i upravljački kabineti obezbediti sa close control sistemom
optimalne klimatske uslove za prostorije tih namena.
Sve close control klimatizacije raditi bez spoljašnjeg vazduha.
Unutrašnje temperature ostalih prostorija usvojiti prema nameni prostorija.
U cilju uštede energije i ostvarivanju visokog komfora pri dimenzionisanju termotehničkih instalacija treba
voditi računa o sledećem:
 Zastakljenje sa koef.prolaza toplote < 2.1 W/m2K
 Zaposednutost objekta 5-10m 2/čovek
 Unutrašnje toplotno opterećenje poslovnog prostora od opreme računati sa min.15 W/m 2,
odnosno sa realnim dobicima ako su podaci dostupni.
 Unutrašnje toplotno opterećenje poslovnog prostora od svetla računati sa max.12W/m 2.
_______________________________
JP Elektroprivreda Srbije

II.3. - TEHNIČKI OPIS

TEHNIČKI OPIS
Projekat je urađen na osnovu projektnog zadatka, arhitektonsko građevinskih podloga,

enterijerskih zahteva i sledećih spoljnih projektnih uslova:
- temperatura zimi -15OC

- predeo - vetrovit
- položaj zgrade - otvoren
- temperatura leti +35OC
- relativna vlažnost leti 35%
Ovo je specifičan industrijski objekat, gde nisu mnogo bitni unutrašnji uslovi ugodnosti u
prostorijama. Grejanje objekta je obezbeđeno elktričnim radijatorima tipa Glamox 3001 veličina prema
specifikaciji. Na svakom radijatoru se nalazi termostat pomoću koga se održava temperatura na zadatoj
vrednosti.
Kontrolna soba je opremljena i sa split sistemima 1+1 odgovarajućeg kapaciteta Projektovani su

split sistemi sa inverter kompresorima zbog mogućnosti rada u režimu hlađenja na nižim
temperaturama. Split sistemi su u izvedbi toplotnih pumpi, tako da mogu da se koriste i za grejanje u
prelaznim režimima rada do -5 ˚C. Prilikom projektovanja klimatizacije objekta za proračun toplotnih
gubitaka i dobitaka korišćen je HAP (Hourly Analisys program 4.5), koji je odobren od ASHRAE asocijacije i
u skladu je sa LEED preporukama.
 Klimatizacija elektro sobe i sobe sa PLC kontrolerima

Postrojenje za transport pepela kao najveće potrošače električne energije ima pumpe za
transport smeše pepela i vode u odnosu 1:1. Svaka linija ima po 6 pumpnih agregata snage po 132kW.
Svaka pumpa je pogonjena i upravljana preko frekventnog regulatora odgovarajuće snage. Odavanje
toplote frekventnih regulatora nije malo, a dmenzije prostorije su diktirane građevinskim projektom. Da
bi se obezbedilo odgovarajuće hlađenje ove prostorije, a samim tim i pouzdan rad kompletnog
postrojenja odlučio sam se na izbor pouzdanih i izdržljivih kanalskih jedinica.
Odavanje toplote frekventnih regulatora iznosi 3-5% njihove nominalne snage. Ako se zna da ima
6 agregata stalno u radu, a njihova snaga iznosi 132kW, onda dolazimo do podatka da je za hlađenje
neophodno obezbediti oko 30kW rashladne snage. Usvojena su dva sistema 38EYX 060+FX4SCX060
rashladne snage po 16.7kW. Izbegnut je kanalski razvod po prostoriji jer nije bilo mesta za postavljanje.
Svaki elektro orman imaće ventilatore na vratima tako da će rashlađen vazduh strujati preko frekventnih
regulatora i tako obezbeđivati dovoljnu količinu opticajnog ohlađenog vazduha za njihovo ispravno
funkcionisanje. Svi split sistemi su proizvod kompanije Carrier, pouzdanog proizvođača.
Sve spoljašnje jedinice su smeštene na koti +14.83. Ovo je industrijsko postrojenje, gde je
koncentracija prašine znatna. Da bi se obezbedilo pouzdano funkcionisanje sistma izbegnut je prostor

gde se vrši punjenje kamiona sa pepelom. Osim toga postoji demontažni izlaz na ovu etažu sa čeličnih
stepenica koje vode do vrha objekta.
Prostor gde su smešteni pumpni agregati bio je predmet grejanja. U ovom prostoru mora se održavati
temperatura od 3-5 ˚C, da ne bi došlo do smrzavanja mešavine. Bez obzira što motori odaju toplotu oko
5-15%, da bi se izbegla svaka mogućnost smrzavanja fluida u cevovodu, projektovana su 4 kalorifera sa
termostatima, svaki snage po 3kW. Pored toga u cilju uštede el. energije na otvore koji su predviđeni za
hlađenje prostorije montiraće se žaluzine sa motornim pogonom da bi se smanjio upad spoljašnjeg
vazduha. Usvojenie su žaluzine proizvođača Trox sa pogonom Belimo. Svi pogoni biće napajani
monofaznim naponom 230V
ODGOVORNI PROJEKTANT:

II.3 – TEHNIČKI LISTOVI



III – PRORAČUNI

III.1 – PRORAČUN VENTILACIJE








IV – PREDMER I PREDRAČUN

Predmer i predračun radova
Napomena: Svaka pozicija podrazumeva

isporuku transport do gradilišta i po
gradilištu, kao i ugradnju opreme. Oprema
se smatra ugrađenom kada se izvrši
funkcionalna proba, osim ako nije drugačije
definisano ugovorom. Plaćanje se vrši
prema građevinskoj knjizi koju
potpisuje nadzorni organ.
Svaka promena u izboru opreme mora biti
odobrena od strane projektanta ili
nadzornog organa uz pismenu
saglasnost investitora
Izvođač je dužan da nudi opremu koja je
navedena u tenderu ili bolju
r OPIS jed. kol. oprema ukupno
br.
I Instalacija klimatizacije, split sistema
1 Vazduhom hlađena kondenzatorska jedinica kom 4 108,150.00 432,600.00

inverter RAS-13SAVP-E
u kompletu sa unutrašnjom isparivačkom
jedinicom RAS-B13SKVP-E
proizvod Toshiba, sledećih karakteristika:
rashladni fluid: R410a
mogućnost rada na niskim temperaturama

Rashladni kapacitet : 3.5 kW
Angažovana el. snaga: 1.16 kW
Efikasnost 4.12 EER
1.1 Montaža i puštanje u rad 4 12,360.00 49,440.00
UKUPNO I: 482,040.00

II Radijatorsko grejanje
II.1 Električni radijatori, sa termostatom za montažu

na zid, Glamox 3001, sledećih tipova
1 PR 06-600W kom. 3 18,540.00 55,620.00
2 PR 08-800W kom. 1 21,115.00 21,115.00
3 PR 12-1200W kom. 1 21,115.00 21,115.00
4 PR 15-1500W kom. 1 22,145.00 22,145.00
Ukupno II: 119,995.00
III Pripremno-završni radovi
1 Izrada tehničke dokumentacije, projekat kpl. 1 15,450.00 15,450.00

izvedenog stanja
2 Građevinski radovi kpl. 1 8,500.00 8,500.00
Ukupno IV (pripremno-zavrsni radovi) 23,950.00
REKAPITULACIJA
I Instalacija klimatizacije, split sistema 482,040.00

II Radijatorsko grejanje 119,995.00
III Pripremno-završni radovi 23,950.00
UKUPNO (I - III): 625,985.00
PDV (18%): 112,677.30
UKUPNO: 738,662.30

V – GRAFIČKI DEO


M.5.4. Glavni Projekat HVAC Kontrolne Sobe

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

M.5.4. Glavni Projekat HVAC Kontrolne Sobe

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Clyde Bergemann DRYCON GOŠA MONTAŽA AD

Schillwiese 20, Wesel 28. Oktobra 65, Velika Plana

Zamena sistema otpepeljivanja

KFG INDUSTRIAL GROUP

UGOVOR BROJ: I-296/2-10

PROJEKTANT KFG INDUSTRIAL GROUP

KNJIGA: M.5. SILOSNI KOMPLEKS

SVESKA: M.5.4. GLAVNI PROJEKAT GREJANJA, VENTILACIJE I

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA T.1. TEHNOLOŠKI PROJEKAT

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA M.1. KOTLARNICA

KNJIGA M.2. ELEKTROSTATIČKI FILTERI

KNJIGA M.3. PROCESNA VODA

KNJIGA M.4. KOMPRESORSKA STANICA

KNJIGA M.5. SILOSNI KOMPLEKS

Knjiga Sveska Revizija Strana

KNJIGA M.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

KNJIGA M.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

KNJIGA M.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

KNJIGA M.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA G.1. KOTLARNICA

KNJIGA G.2. ELEKTROSTATIČKI FILTERI

KNJIGA G.3. PROCESNA VODA

KNJIGA G.4. KOMPRESORSKA STANICA

KNJIGA G.5. SILOSNI KOMPLEKS

KNJIGA G.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

Knjiga Sveska Revizija Strana

KNJIGA G.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

KNJIGA G.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

KNJIGA G.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA E.1. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOTLOVSKIH POSTROJENJA

KNJIGA E.2. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOMPRESORSKE STANICE

KNJIGA E.3. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE SILOSNOG KOMPLEKSA

KNJIGA E.4. GLAVNI PROJEKAT AUTOMATIKE, MERENJA I REGULACIJE

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA P.4. KOMPRESORSKA STANICA

KNJIGA P.5. SILOSKI KOMPLEKS

KNJIGA P.9. PROCESNA VODA

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

I.1. - SADRŽAJ SVESKE

Knjiga Sveska Revizija Strana

I.1 SADRŽAJ SVESKE

II.1 PROJEKTNI ZADATAK

III.1 PRORAČUN VENTILACIJE

IV.1 PREDMER I PREDRAČUN

V.1 SITUACIONI PLAN U 055 06M 414 - C062923564-01

Knjiga Sveska Revizija Strana

I.2. - REŠENJE O ODGOVORNOM PROJEKTANTU

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

II. - TEKSTUALNI DEO

Knjiga Sveska Revizija Strana

II.1. - PROJEKTNI ZADATAK

Knjiga Sveska Revizija Strana