Istorija Rima

Legenda o nastanku Rima

Rimljani su bili orgranak Latina, a izmedu ostalog, na Apeninskom poluostrvu �ivela
su i plemena Kelti(Gali), Veneti, Liguri i Etrurci. Etrurci su na Apeninskom
poluostrvu stvorili prvu veliku civilizaciju, ciji uticaj na buduce Rimljane
postaje sve ocigledniji. Proucavanjem rimske pro�losti saznalo se da su Etrurci
Rimljane naucili alfabetu i brojevima, kao i mnogim elementima u arhitekturi,
umetnosti, religiji i odevanju. Takode, da su prvi rimski kraljevi bili Etrurci,
saznajemo na osnovu etrurskih imena rimskih kraljeva. Prema legendi, Rim je nastao
753. godine p.n.e. Osnovala su ga dva brata blizanca, Romul i Rem. Trojanski junak
Eneja ili Odisej u Lacijumu je osnovao dr�avu Alba Longa. Jedan od njegovih dalekih
potomaka, kralj Numitor, nije imao mu�kog naslednika vec cerku koja je trebala doci
na presto. Njegov brat, Amulije, odveo je cerku Numitorovu u hram boginje Veste.
Sve �ene u ovom hramu morale su ostati cedne, ali je upravo Numitorova cerka zacela
sa bogom Marsom i dobila sinove Romula i Rema. Cuv�i ovo, Amulije je bacio decake u
reku. Nasukane i premrzle na obali, bracu je podojila vucica koje je i dan danas
simbol grada Rima. Ovo je video pastir koji je uzeo blizance i odgajao ih do
punoletstva. Saznav�i za ono �to je ucinio Amulije, braca su ga ubila i pocela
osnivanje grada na bre�uljku Palatin. Jednom prilikom, kada je Rem prekoracio
granicu Romulovih zidina, ovaj ga je ubio. Prvi kralj Rima bio je Romul.
Rim u doba kraljevstva ( 753 � 509)
U ovo vreme, Rimom su vladali izabrani kraljevi kojima je pomagao Senat s tim �to
su postojale narodne skup�tine razlicitih klanova (kurija). Dru�tvo su cinila dva
sloja, Patriciji i Plebejci. Patriciji, koji su poticali od �plemenitih oceva�,
jedini sa predstavnicima u Senatu, cinili su vi�i dru�tveni sloj, posedovali zemlju
i imali odredene privilegije. Plebejci, od kojih su mnogi �iveli u polo�aju
zavisnosti od patricija, cinili su ostatak stanovni�tva koji je dobijao za�titu u
zamenu za posao i pokornost. Patriciji su prvobitno bili organizovani u tri plemena
(tribe). Svako pleme je imalo po 10 bratstava (kurija), a bratstva su se sastojala
od po 10 rodova. Iz svakog roda biran je po jedan predstavnik za clana Senata, a
tih 300 rodova jedini su smatrani za rimski narod (Populus Romanus). Kralj Servije
Tulije sproveo je prve reforme i plebejcima dao izvesne olak�ice. Napravio je novu
vojnu podelu stanovni�tva na klase i centurije, koja se zasnivala na bogatstvu i
oru�ju.
Rim u doba republike ( 509 � 27 )
Tarkvinije Oholi bio je poslednji rimski kralj. Bio je zbacen sa prestola nakon
jednog ustanka plemstva. Od tada uspostavljen je republikanski re�im, sa
skup�tinama, magistraturama i Senatom. Nezadovoljni svojim polo�ajem, plebejci su
494. godine p.n.e. odlucili da se isele iz Rima. Zabrinuti zbog gubljenja radne
snage, patriciji su im ucinili odredene ustupke. Plebejci su sada imali pravo na 2
clana u Senatu i pravo Veta � mogli su obustaviti svaku odluku Senata. Godine 451.
p.n.e. napisan je Zakon XII tablica koji je od tog momenta bio osnova sveg prava u
Rimu do 2. veka p.n.e. Iako nije postojala na pocetku jasna imperijalisticka ideja,
razliciti faktori uticali su na Rim da svoje politiku usmeri ka osvajanju novih
teritorija. Rimljani su prvo pokorili Etrurce, ali Rimu je zapretila opasnost od
Gala sa severa. Po legendi, Gali su zauzeli 6 od 7 rimskih bre�uljaka i
poku�avajuci da nocu zauzmu i sedmi, nai�li su na guske. Prepla�ene guske su
gakanjem probudile umorne Rimljane i tako spasile Rim. Po�to su, uz veliki otkup,
otklonili opasnost od Gala, zavladali su Lacijumom. Po�to su pokorili Samnicane,
pod njihovom vla�cu je bila cela srednja Italija. Nakon toga, Rim se obracunavao sa
grckim gradovima. Poslednji grcki grad koji se suprotstavljao Rimu bio je grad
Tarent na jugu Italije. Tarent se obratio Grcima iz Epira. Epirski kralj Pir se
odazvao na molbu i pru�ao otpor Rimljanima 3 godine. U poslednjoj bici izgubio je
toliko vojske da je jednom prilikom izjavio: � Jo� jedna ovakva bitka i ostacu bez
vojske .� Od tada se za pobedu bez rezultata ili sa velikim gubicima ka�e da je
Pirova pobeda. Rimljani su Tarent zauzeli 272. godine p.n.e. i od tada vladali
najvecim delom Italije. Naredni protivnik Rimu bila je Kartagina, fenicanska
kolonija grada Tira koja se nalazila u oblasti dana�njeg Tunisa. Rimljani su
Kartaginjane nazivali Punima, te ce ratovi koji ce uslediti izmedu njih dobiti
naziv punski ratovi.
Punski ratovi trajali su ne�to vi�e od jednog veka, tacnije od 264 � 146 godine
p.n.e. Postojala su tri punska rata. Prvi punski rat (264 - 241) rodio se iz jednog
malog sukoba. Naime, Rimljani su Grke nahu�kali protiv Kartaginjana i ume�ali se u
sukob pod izgovorom da brane svoje saveznike Grke. Rim je u ovom i svakom drugom
ratu koristio taktiku �zavadi pa vladaj�. Nakon �to su pobdili Kartaginjane,
Kartagina je kapitulirala, obavezujuci se da predaju Siciliju i plate 3200 talenata
u roku od 10 godina.
Drugi punski rat (218 - 201) izazvala je Kartagina. Hanibal je krenuo iz �panije
218. godine p.n.e. i uz velike napore sa vojskom i ratnim slonovima pre�ao Alpe i
Pirineje. Posle pobeda kod Trazimenskog jezera i Kane Hanibal je stigao do Rima
kada su gradani �apatom govorili : � Hanibal je pred vratima � (Hannibal ante
portas). Hanibal je time u Rimu ostvario znacajne pobede koje su dovele Rim na
ivicu kolapsa. Ipak, Scipioni su zapoceli operacije upravo u �paniji i porazili
Pune. Tako je Hanibal ostao izolovan u Italiji. Scipion Afrikanac preselio je rat u
samu Kartaginu koja je bila primorana da zove Hanibala u pomoc. Kartaginjanska
vojska pora�ena je 202. godine p.n.e. u bici kod Zame. Kartaginski senat je 201.
godine p.n.e. sa Rimom zakljucio vrlo nepovoljan mir po kome su Rimu pripali svi
kartaginski posedi u �paniji, morali su da plate veliku ratnu od�tetu i nisu smeli
da vode nikakav rat bez dozvole Rima. Rimski senator Marko Porcije svaki svoj govor
u Senatu je pocinjao i zavr�avao recenicom : � Uostalom, smatram da Kartaginu treba
razoriti. � Treci i poslednji punski rat (149 � 146) zavr�io se potpunim razaranjem
Kartagine.
U doba republike su umesto kralja birana dva konzula koji su imail izvr�nu vlast.
Birani su na godinu dana i mogli su biti izabrani samo jednom u �ivotu. U slucaju
ratne opasnosti, Senat je jednog od konzula imenovao za diktatora cija su
ovla�cenja bila ogranicena na 6 meseci kada je mogao izdavati zakone. Magistrature
su bile cinovnicka zvanja, postojale su : gradski edil, kvestor, cenzor, pretor i
konzul. Podela stanovni�tva na patricije i plebejce okoncana je oko 300. godine
p.n.e. kada je jedan plebejac izabran za vrhovnog sve�tenika �to do tada nije ilo
moguce i nije bio slucaj. Rimljani su osvojene zemlje nazivali provincijama, a
njima su upravljali biv�i konzuli koji su se nazivali prokonzuli.
Krajem 2. veka p.n.e. Rim je zadesila duboka kriza usled velikih razlika u dru�tvu.
Ovaj problem poku�ali su da re�e braca Grah agrarnim reformama. Tiberije Grah je
133. godine predlo�io zakon po kojem bi se latinfundistima ( zemljoposednicima)
koji imaju posede vece od 500 jugera (1 juger = 32 hektara) oduzeo deo zemlje i dao
seljacima, bezemlja�ima. Protivnici reformi kojima ovo nije odgovaralo ubili su
Tiberija.
Od pocetka 1. veka p.n.e. neprestane borbe politickih partija optimata i populara
dovele su do uvodenja diktature. Partiju populara podr�avali su ni�i dru�tveni
slojevi i njigov voda je bio Gaj Marije. Voda optimata Kornelije Sula porazio je
populare. Posle krvave odmazde nad popularima Sula je zaveo diktaturu (82-79).
Godine 60. p.n.e. udru�ila su se tri najmocnija gradaniladali izabrani kraljevi
kojima je pomagao Senat s tim �to su postojale narodne skup�tine razlicitih klanova
(kurija). Dru�tvo su cinila dva sloja, Patriciji i Plebejci. Patriciji, koji su
poticali od �plemenitih oceva�, jedini sa predstavnicima u Senatu, cinili su vi�i
dru�tveni sloj, posedovali zemlju i imali odredene privilegije. Plebejci, od kojih
su mnogi �iveli u polo�aju zavisnosti od patricija, cinili su ostatak stanovni�tva
koji je dobijao za�titu u zamenu za posao i pokornost. Patriciji su prvobitno bili
organizovani u tri plemena (tribe). Svako pleme je imalo po 10 bratstava (kurija),
a bratstva su se sastojala od po 10 rodova. Iz svakog roda biran je po jedan
predstavnik za clana Senata, a tih 300 rodova jedini su smatrani za rimski narod
(Populus Romanus). Kralj Servije Tulije sproveo je prve reforme i plebejcima dao
izvesne olak�ice. Napravio je novu vojnu podelu stanovni�tva na klase i centurije,
koja se zasnivala na bogatstvu i oru�ju.
Rim u doba republike ( 509 � 27 )
Tarkvinije Oholi bio je poslednji rimski kralj. Bio je zbacen sa prestola nakon
jednog ustanka plemstva. Od tada uspostavljen je republikanski re�im, sa
skup�tinama, magistraturama i Senatom. Nezadovoljni svojim polo�ajem, plebejci su
494. godine p.n.e. odlucili da se isele iz Rima. Zabrinuti zbog gubljenja radne
snage, patriciji su im ucinili odredene ustupke. Plebejci su sada imali pravo na 2
clana u Senatu i pravo Veta � mogli su obustaviti svaku odluku Senata. Godine 451.
p.n.e. napisan je Zakon XII tablica koji je od tog momenta bio osnova sveg prava u
Rimu do 2. veka p.n.e. Iako nije postojala na pocetku jasna imperijalisticka ideja,
razliciti faktori uticali su na Rim da svoje politiku usmeri ka osvajanju novih
teritorija. Rimljani su prvo pokorili Etrurce, ali Rimu je zapretila opasnost od
Gala sa severa. Po legendi, Gali su zauzeli 6 od 7 rimskih bre�uljaka i
poku�avajuci da nocu zauzmu i sedmi, nai�li su na guske. Prepla�ene guske su
gakanjem probudile umorne Rimljane i tako spasile Rim. Po�to su, uz veliki otkup,
otklonili opasnost od Gala, zavladali su Lacijumom. Po�to su pokorili Samnicane,
pod njihovom vla�cu je bila cela srednja Italija. Nakon toga, Rim se obracunavao sa
grckim gradovima. Poslednji grcki grad koji se suprotstavljao Rimu bio je grad
Tarent na jugu Italije. Tarent se obratio Grcima iz Epira. Epirski kralj Pir se
odazvao na molbu i pru�ao otpor Rimljanima 3 godine. U poslednjoj bici izgubio je
toliko vojske da je jednom prilikom izjavio: � Jo� jedna ovakva bitka i ostacu bez
vojske .� Od tada se za pobedu bez rezultata ili sa velikim gubicima ka�e da je
Pirova pobeda. Rimljani su Tarent zauzeli 272. godine p.n.e. i od tada vladali
najvecim delom Italije. Naredni protivnik Rimu bila je Kartagina, fenicanska
kolonija grada Tira koja se nalazila u oblasti dana�njeg Tunisa. Rimljani su
Kartaginjane nazivali Punima, te ce ratovi koji ce uslediti izmedu njih dobiti
naziv punski ratovi.
Punski ratovi trajali su ne�to vi�e od jednog veka, tacnije od 264 � 146 godine
p.n.e. Postojala su tri punska rata. Prvi punski rat (264 - 241) rodio se iz jednog
malog sukoba. Naime, Rimljani su Grke nahu�kali protiv Kartaginjana i ume�ali se u
sukob pod izgovorom da brane svoje saveznike Grke. Rim je u ovom i svakom drugom
ratu koristio taktiku �zavadi pa vladaj�. Nakon �to su pobdili Kartaginjane,
Kartagina je kapitulirala, obavezujuci se da predaju Siciliju i plate 3200 talenata
u roku od 10 godina.
Drugi punski rat (218 - 201) izazvala je Kartagina. Hanibal je krenuo iz �panije
218. godine p.n.e. i uz velike napore sa vojskom i ratnim slonovima pre�ao Alpe i
Pirineje. Posle pobeda kod Trazimenskog jezera i Kane Hanibal je stigao do Rima
kada su gradani �apatom govorili : � Hanibal je pred vratima � (Hannibal ante
portas). Hanibal je time u Rimu ostvario znacajne pobede koje su dovele Rim na
ivicu kolapsa. Ipak, Scipioni su zapoceli operacije upravo u �paniji i porazili
Pune. Tako je Hanibal ostao izolovan u Italiji. Scipion Afrikanac preselio je rat u
samu Kartaginu koja je bila primorana da zove Hanibala u pomoc. Kartaginjanska
vojska pora�ena je 202. godine p.n.e. u bici kod Zame. Kartaginski senat je 201.
godine p.n.e. sa Rimom zakljucio vrlo nepovoljan mir po kome su Rimu pripali svi
kartaginski posedi u �paniji, morali su da plate veliku ratnu od�tetu i nisu smeli
da vode nikakav rat bez dozvole Rima. Rimski senator Marko Porcije svaki svoj govor
u Senatu je pocinjao i zavr�avao recenicom : � Uostalom, smatram da Kartaginu treba
razoriti. � Treci i poslednji punski rat (149 � 146) zavr�io se potpunim razaranjem
Kartagine.
U doba republike su umesto kralja birana dva konzula koji su imail izvr�nu vlast.
Birani su na godinu dana i mogli su biti izabrani samo jednom u �ivotu. U slucaju
ratne opasnosti, Senat je jednog od konzula imenovao za diktatora cija su
ovla�cenja bila ogranicena na 6 meseci kada je mogao izdavati zakone. Magistrature
su bile cinovnicka zvanja, postojale su : gradski edil, kvestor, cenzor, pretor i
konzul. Podela stanovni�tva na patricije i plebejce okoncana je oko 300. godine
p.n.e. kada je jedan plebejac izabran za vrhovnog sve�tenika �to do tada nije ilo
moguce i nije bio slucaj. Rimljani su osvojene zemlje nazivali provincijama, a
njima su upravljali biv�i konzuli koji su se nazivali prokonzuli.
Krajem 2. veka p.n.e. Rim je zadesila duboka kriza usled velikih razlika u dru�tvu.
Ovaj problem poku�ali su da re�e braca Grah agrarnim reformama. Tiberije Grah je
133. godine predlo�io zakon po kojem bi se latinfundistima ( zemljoposednicima)
koji imaju posede vece od 500 jugera (1 juger = 32 hektara) oduzeo deo zemlje i dao
seljacima, bezemlja�ima. Protivnici reformi kojima ovo nije odgovaralo ubili su
Tiberija.
Od pocetka 1. veka p.n.e. neprestane borbe politickih partija optimata i populara
dovele su do uvodenja diktature. Partiju populara podr�avali su ni�i dru�tveni
slojevi i njigov voda je bio Gaj Marije. Voda optimata Kornelije Sula porazio je
populare. Posle krvave odmazde nad popularima Sula je zaveo diktaturu (82-79).
Godine 60. p.n.e. udru�ila su se tri najmocnija gradanina u rimskoj repubici � Gaj
Julije Cezar, Gnej Pompej i Marko Kras � u savez po imenu prvi trijumvirat. Cezar
je 59. godine p.n.e. postao konzul i dobio na upravu provinciju Galiju, koju je
nakon sedmogodi�njih osvajanja pro�irio na celu Francusku, Belgiju i Holandiju,
stekao veliku popularnost i vojnicku slavu. U meduvremenu Kras je poginuo, a u Rimu
su se oko Pompeja okupili Cezarovi protivnici. Zbog toga je 49. godine p.n.e. Cezar
doneo odluku da sa vojskom krene u Rim, pre�ao preko reke i Rubikon i tom prilikom
izjavio : � Kocka je bacena �. Pobedio je Pompejevu vojsku i zavladao celim
Rimom, ali su protivnici na njega skovali zaveru i ubili ga u Senatu 15. marta 44.
godine p.n.e. Jedan od zaverenika bio je i Marko Junije Brut, a prilikom atentata
Cezar je rekao : � Zar i ti sine Brute�.
Posle Cezarove smrti sklopljen je drugi trijumvirat 43. godine p.n.e. kojeg su
cinili Marko Lepid, Marko Antonije i Oktavijan, Cezarov necak. Nakon �to su
okoncali gradanski rat, trijumviri su se medusobno obracunali. Marko Antonije je
vladao istokom koji je po nagovoru egipatske krajice Kleopatre pripojio Egiptu. Ovo
je izazvalo novi rat, i to izmedu Antonija i Oktavijana. Oktavijanova vojska je
nanela poraz Antonijevoj u bici kod Akcijuma 31. godine p.n.e. Antonije je pobego
u Egipat gde je izvr�io samoubistvo kao i Kleopatra. Egipat je 30. godine p.n.e.
postao Rimska provincija.
Principat ( 27. p.n.e. � 284. n.e. )
Doba Carstva pocinje 27. godine p.n.e. Prvo ime na spisku senatora bilo je ime
Oktavijana, jedinog preostalog trijumvira. Oblik vladavine koji je Oktavijan uveo
naziva se principat i trajao je od 27 godine p.n.e. do 284 godine. Za vreme
Oktavijana Rim je do�iveo prosperitet jer su ljudima dosadili stalni sukobi u
dr�avi i bio je potreban vladar cvrste ruke. On je bio osnivac prve dinastije u
Rimu koja se naziva dinastija Julijevaca, po Gaju Juliju Cezaru koji ga je smatrao
svojim sinom jer u svom braku nije imao dece. Jedan od narednih vladara bice i
Klaudije pa se ova dinastija naziva jo� i dinastija Julijevaca i Klaudijevaca.
Oktavijan je bio pontifeks maksimus, imperator i sve�tenik u rimskoj religiji.
Dobio je nadimak Avgust koji je kasnije postao deo njegovog imena, a znaci
uzvi�eni. Tu titulu dobijali su samo besmrtni bogovi. On je mnogo toga ucinio na
jacanju vlasti u rimskoj dr�avi, za siroma�ne slojeve dru�tva. Cesto se na njegovu
inicijativu �ito besplatno delilo ili se prodavalo po veoma niskim cenama.
Organizovao je mnoge gladijatorske borbe i cirkuske predstave. U njegovo vreme Rim
dobija na lepoti, grade se brojne gradevine, obnavlja se vodovod i kanalizacija.
Jednom prilikom je rekao: �Ja sam Rim zatekao u ciglama, a ostavljam ga u
mermeru.�. Omogucio je ljudima da gledaju izre�irane bitke. Imao je svoju licnu
gardu. Njegova spoljna politika je bila podeljena na dva dela. Prvi je trajao do 4.
godine p.n.e. kada je vodio osvajacke ratove. U drugom delu krece u obracun sa
germanskim plemenima na obalama Rajne. Njegova vojska bila je podeljena na dva
dela, jedan koji je i�ao kopneno preko Rajne i drugi brodovima Rajnom. U Bici u
Teutobur�koj �umi izgubio je oko 20 000 vojnika svojih triju legija i u narednim
mesecim totalno odlepio i jednom prilikom izjavio: �Kvintilije Vare, vrati mi moje
legije.�. Vreme njegove vladavine je zlatno doba rimske kulture. Svoju cerku je
oterao na Pirinejsko poluostrvo, a pesnika Ovidija u neku selendru jer je pisao o
�enama lakog morala. Poslednje godine �ivota je proveo na ostrvu Kapri. Oktavijana
je nasledio Tiberije (14-37) koji se potpuno posvetio vojsci i ucvrstio poredak
koji je uspostavio Oktavijan.
Tiberija je nasledio Gaj Cezar Germanik, poznatiji po nadimku Kaligula. Kaligula
znaci cizmica, a ovaj nadimak Germanik je dobio zato �to je veoma bio vezan za par
malih cizmica koje je dobio od vojnika jo� kao maki decak. Kaligula je omalova�avao
Senat i republicke ustanove. U Senat je uveo svoga konja kojeg je proglasio za
senatora. Zahvatilo ga je ludilo i ubijen je.
Vojska je na vlast dovela Kaligulinog strica Klaudija (41-54). On je bio poslednji
Rimljanin koji je znao etrurski jezik. Klaudija je otrovala njegova �ena, Avgustova
unuka Agripina, da bi na vlast dovela svog sina iz drugog braka Nerona.
Posle jedne zavere, Neron (54-68) je izgubio poverenje u okolinu i po njegovom
naredenju ubijeno je mnogo ljudi medu kojima su njegova majka, �ena i njegov
ucitelj, filozof Seneka. Umislio je da je najveci umetnik svih vremena, stra�a je
bila tu da slu�a kako on tandrce, smatrao je za sebe da je najbolji vozac
dvokolica, cik da ga neko pobedi. Napravio je po�ar u Rimu kako bi se inspirisao za
pisanje epa o po�aru Troje i optu�io hri�cane za to. Izvr�io je samoubistvo i tom
prilikom navodno rekao : � Vi niste svesni kakav umetnik umire.�

Posle njegove smtri vojska se me�ala u vlast, stavljala je svoje vojskovode za

careve. To je izazvalo krizu. Ona je postala jo� veca kada je nastalo hri�canstvo
po kome su svi bili jednaki �to je ru�ilo misao o tome da su robovi samo orude koje
govori. Neron, dok je bio �iv, i ostali carevi progonili su hri�cane. Medutim
hri�canstvo je pocetkom 1. veka obuhvatalo i Rim.
Vladar Tit koji je vladao od 79-82 godine bio je pobednik u Prvom rimsko-jevrejskom
ratu koji je bio 69. god. Uni�tio je ceo Jerusalim, sru�io je Sveti hram u
Jerusalimu i ubio i preselio Jevreje. Ubio je toliko Jevreja da su nastali
takozvani potoci krvi. Po�to mu je bilo �ao trudio se da svaki dan uradi ne�to
dobro i svaki put kada to nije uradio vratio bi se kuci tu�an. Pomagao je u
vladanju svom ocu Vespazijanu koji je vladao od 69. do 79. godine.
Rim je najveci uspon imao za vreme Trajana i Hadrijana koji su vladali od 92. do
138 koji su pro�irili granice na Dakiju i Mesopotamiju. Oni su bili jedni od
petorice �dobrih careva� medu kojima su bili i Nerva, Antonin Pije i Marko
Aurelije.
Trajan je odr�avao dobre odnose sa Senatom, gde je vec bilo dosta predstavnika iz
provincija, i od kojeg je dobio titulu Optimus Princeps. Njegova dru�tvena i
ekonomska politika imala je za cilj da obnovi Italiju, i razvio je institucije za
pomoc sirocadi, finansirane kamatama od pozajmica dodeljivanih malim
poljoprivrednicima.
Nakon Trajana, vlast je do�la u ruke Italijana Hadrijana (117-138) , sa kojim je
bio u srodstvu i kojeg je usvojio. Za vreme njegove vladavine do�lo je do velikog
ustanka u Judeji zbog osnivanja jedne rimske kolonije u Jerusalimu. Ustanak je
ugu�en, a jevrejski narod je jo� vi�e ra�trkan. Hadrijan, zabrinut za stanje u
provincijama, proveo je veliki deo svoje vladavine putujuci po njima. Ljubitelj je
grcke kulture, njegove sklonosti ka helenizmu ostavile su pecat na umetnost
njegovog doba.
Karakala je 212. godine dao rimsko gradansko pravo svim slobodnim gradanima.
Karakalin edikt nije resio problem. Dok je rimska dr�ava bila u fazi �irenja
sirotinju su zasicivali besplatnim �itom i kartama za predstave. Sve dok je bilo
toga, tj hleba i igara vladao je mir, kada su osvajanja stala dr�ava nije mogla da
udovolji siroma�nima.
Dominat ( 284-476 )
Dolaskom cara Dioklecijana koji je vladao od 284 do 306 pocinje period apsolutne
monarhije ili dominat. On je zahtevao da vladare poistovecuju sa bogovima i da
podanici padaju na kolena. Od tada car ima neogranicenu vlast, niko se ne meri s
njim. Iz prakticnih razloga, imperija je podeljena na dva dela, Zapadni i Istocni.
Svakim delom je upravljao imperator ili Avgust i birao je sebi savladara i
naslednika sa titulom Cezar. Avgusti su odlucivali, a Cezari izvr�avali. Ovako je
nastala tetrarhija � vladavina cetvorice.
Dioklecijan je imao rezidenciju u Nikomediji, a savladar mu je bio Galerije. U
vreme Dioklecijana do�lo je do inflacije, te je zabranio povecanja cena i utvrdio
granice plata. Dioklecijan je uveo mobilne legije koje su uvek bile spremne tako da
uvek mogu da odbrane carstvo od opasnosti. Iz razloga �to su se proizvodi po
razlicitim cenama uvozili, robovi nisu bili zadovoljni niti zainteresovani pa nisu
radili, �to je dovodilo do velike kolicine neobradenog zemlji�ta. Dioklecijan je to
re�io tako sto je odredio cenu svakog zanata koja je ogranicena i kada bi to
prekr�ili dobijali bi velike kazne a ponekad I smrtnu kaznu. Verujuci da je
ostvario stabilnost dr�ave povukao se u palatu blizu svog rodnog kraja, Salone.
Kada se povukao u svoju palatu na obali mora Dioklecijan se bavio proizvodnjom
kupusa. Uvodi anonu, tj da 1 deo bude isplacen u novcu a drugi deo u anoni tj da se
ono sto je proizvedeno delom izdvaja za dr�avne slu�benike. Placali su dug sve dok
ga ne isplate, tako �to su polovinu onoga sto zarade davali vlasniku. Dioklecijan
je za kolegu imao Maksimijana. Maksimijanova rezidencija je bila u Mediolanumu
(Milan), a savladar mu je bio Konstantin.
Galerije, Dioklecijanov zet, podigao je Felix Romulianu, utvrdenje na teritoriji
dana�nje Srbije, koje je nazvao po svojoj majci Romuli.
Konstantin je 213. godine objavio Milanski edikt u Milanu gde je hri�canstvo
izjednacio sa ostalim religijama. Kada je porazio I Galerija, I postao vladar celog
carstva, Konstantin, rodeni Ni�lija, sproveo je reforme. On je vladao od 306-337
godine, s tim �to je od 306-324 vladao sa jo� nekim vladarima zajedno. Kako bi
pobolj�ao funkcionalnost privrede naredio je da deca moraju da naslede zanat svog
oca. Smatrajuci da je carstvo na istoku ugro�eno premestio je prestonicu iz Rima na
Bosfor, tu je na mestu gde se nalazila grcka kolonija Vizantijum podigao grad koji
je nosio isto ime kao on, Konstantinopolj. U taj grad poveo je najistaknutije
aristokratsko stanovni�tvo.
Izgraduje kolonatski sistem, osnovu feudalnog sistema. Robovi su poceli sve manje
da rade jer su znali da gazda svakako ima obavezu da im obezbedi osnovne
potrep�tine � �Radio, ne radio, svira ti radio�. Zato oni bivaju oslobodeni
ropstva, zemlji�ni posedi se dele na manje delove koji se dodeljuju nekada�njim
robovima, sada kolonima, koji rade na posedima i 50% su du�ni da daju gazdi.
Hri�canstvo
Hri�canstvo je nastalo na Bliskom istoku u okviru Rimskog carstva iz jednog ogranka
judaizma, sekte esena. Eseni su pripovedali dolazak Mesije �Bo�jeg izaslanika i
izbavljenje Jevreja od svih nevolja. O Isusu Hristu nema mnogo istorijskih
podataka, vec se o njemu saznaje na osnovu jevandelja, u Novom zavetu Sveta pisma
(Biblija). Jevandelja (radosne, dobre vesti) su zapravo zapisi Hristovih ucenika �
apostola Mateja, Marka, Luke i Jovana nastali sredinom 2. veka. Hrist je roden u
Vitlejemu i hri�cani godinu njegovog rodenja uzimaju za pocetak svog raunanja
vremena. Jovan Krstitelj je pre prvog Isusovog obracanja narodu, u Jordanu najavio
dolazak Mesije. Kako je Isus od 27. do 30. godine propovedao �rec Bo�ju� i prema
predanju cinio mnogobrojna cuda, njegove pristalice i sledbenici su verovali da je
upravo on Mesija(spasitelj) te su nazvani hri�cani. Broj Isusovih sledbenika
(ucenika) povecavao se iz dana u dan, pa je rimski namesnik u Jerusalimu Pontije
Pilat naredio da se Isus pogubi (30. godine), razapinjanjem na krst. Prema Novom
zavetu, Hrist je vaskrsao treci dan nakon smrti. Apostol Petar je preobratio u
hri�canstvo jo� 5 000 ljudi. U Siriji su 35. godine organizovani prvi progoni
hri�cana. Jedan od organizatora bio je Jevrej Savle. Kada mu se dogodilo da je cuo
rec Bo�ju, preobratio se u hri�canstvo i promenio ime u Pavle. Pavle se pridru�io
Petru i 48. godine su u Jerusalimu odr�ali apostolski sabor na kome je
jerusalimska crka postala vodeca. Pogubljen je 64. godine u sklopu Neronovog
progona hri�cana, a ista sudbina je zadesila i Petra. Progoni su samo ojacali
hri�canstvo koje se pro�irilo sa Palestine na Malu Aziju, Makedoniju, Grcku,
severnu Afriku i sam grad Rim. U 2. veku nastala je hri�canska crkva. Poglavar
hri�cana na zapadu bio je papa, a na istoku je bilo nekoliko centara ciji su se
poglavari nazivali patrijarsima. Hri�cani su veru ispovedali na grobljima i u
katakombama. Milanskim ediktom kojeg je 313. godine doneo car Konstantin ukinute su
sve ranije mere protiv hri�cana. U Nikeji je 325. godine sazvan Prvi vaseljenski
sabor kome je predsedavao car Konstantin. Ustanovljen je simvol vere i donete su
odluke o crkvenim praznicima. Hri�canstvo je toliko dobilo na znacaju i ra�irilo
se, da su hri�cani pokrenuli propagandu a ponegde i prave pogrome protiv paganskih
verovanja. �tavi�e, uni�tavali su njihove hramove i konfiskovali im imovinu.
Poslednji udarac paganskim verovanjima zadao je car Teodosije kada se 391. godine
odrekao zvanja vrhovnog sve�tenika i hri�canstvo proglasio za dr�avnu religiju.