You are on page 1of 90

Д.Т.

Сузуки
Обука зен монаха
Даисецу Теитаро Сузуки Д.Т. Сузуки
(1870-1966) познат је као ОБУКА ЗЕН МОНАХА
особа која је најзаслужнија
за упознавање Запада са
источњачком културом, по-
себно зен будизмом. У свом
делу Обука зен монаха, он
описује све етапе монахо-
вог искуства - од одбијања
његове молбе да га приме у
манастир до коначног раз-
умевања датог му коана,
што представља завршни
чин његовог приступања
зен свештенству. Ово дело
нас позива у чудесан свет
зенда, где монаси живе у
монашкој једноставности.
Сузуки открива суптилност
прве чајне церемоније, мо-
нахову дужност да проси
међу световним људима и
објашњава духовну вред-
ност молитве и медитације,
као и живот предан служе-
њу другима.
Наслов оригинала:
Д.Т. Сузуки
Б.Т. бигиН
Тгатјп§ оЈГ 1ће 2еп Вис1с1ћ181: Мопк

Обука зен монаха


превод
Соња Вишњић Жижовић
Садржај

Увод ........................................................................ 7

Иницијација ....................................................... 15

П онизност........................................................... 35

Р а д ......................................................................... 43

Служење.................. %........................................ 55

Молитва и захвалност...................................... 81

Медитација ......................................................... 99

Додатак.............................................................. 157
Увод

За оне који нису ч и т а ^ моја претходна дела о зен


будизму' биће неопходно да кажем неколико речи о
томе шта је зен.
Зен (на кинеском чан) је јапански термин за сан-
скритску реч дхјана, која се обично преводи као
„медитација“, „контемплација“, „мирноћа“, „усред-
сређеност ума“ и слично. Будизам својим следбени-
цима нуди тројни облик дисциплине, који се оства-
рује кроз: шилу (моралност), дхјану (медитацију) и
прађњу (интуитивно знање). Од њих, појам дхјане се
у Кини посебно развијао када је будизам пролазио
кроз тешку пробу кинеског ума. Као резултат тога,
можемо рећи да је зен практично постао кинески
тоЉа орегапсИ будизма, посебно за интелектуалце.
Философија зена је, наравно, философија будизма, а

1 Есеј о зен будизму, прво издање јс штампано 1927; друго - 1933;


трећс - 1934. године. Х^игак апд Сошрапу, Лондон.
8 Обука зен монаха Увод 9
посебно је сутра Прађња-парамита2 у великој мери Ненг и Шен Хуи (Ђине)4 наглашавали су овај аспект
обојена мистицизмом Аватамсаке3. Пошто је зен уче- зена, називајући га „наглим учењем" у супротности
ње а не философија, он се директно бави животом, и са „постепеним учењем“ које више наглашава дхјану
управо на том пољу је зен развио своје најособеније него прађњу. Стога зен практично означава живот по
карактеристике. Он се може описати као облик ми- начелима Прађњапарамите.
стицизма, али начин на који се бави искуствима је Учење Прађњапарамите није ништа друго до док-
сасвим јединствен. Отуда долази посебна одредница трина шунјате, а ово би требало укратко да објасни-
- „зен будизам". мо. Шунјата, коју смо овде превели као „празнина“,
Почетак зена у Кини традиционално се везује за не значи ништавност, испражњеност или несадржај-
долазак Бодидарме (Бодаи Дарума) у ову земљу из ност. Она има апсолутно значење и одбија да се из-
Јужне Индије 520. године. Међутим, било је потреб- рази терминима релативности и формалне логике.
но око 150 година да се зен устоличи као производ Шунјата се може изразити једино терминима супрот-
кинеског генија, јер је отприлике у време Хуи Ненга ности. Она се не може схватити посредством идеја.
(Ено, 639-713) и његових следбеника оно што данас Једини начин да особа појцр шунјату је да је сама до-
познајемо као зен добило дефинитивни облик по ко- живи. Стога термин шунјата, посебно онако како се
ме се разликује од индијског типа будистичког ми- схвата у зен будизму, највише припада психологији.
стицизма. Које су онда посебне карактеристике зена, Када зен учитељи изјаве: „Окрени се најуг и погледај
који се постепено појављивао у историји будистичке Северњачу"; „Мост тече, али вода мирује“; „Лишће
мисли у Кини? врбе није зелено, а цвеће није црвено“; и слично, они
Зен значи, као што сам рекао, дхјана, али током говоре у складу са својим унутрашњим искуством,
свог развоја у Кини почео је више да се поистовећује а под овим унутрашњим искуством се подразумева
са прађњом (ханја) него са дхјаном (зенђо). Прађња оно које долази када се ум и тело расточе, пониште,
је интуитивно знање као и сама интуитивна снага. и када наш уобичајени начин гледања на такозвани
Снага се рађа из дхјане, али сама дхјана не садржи свет подлегне некој суштинској промени. Наравно,
у себи прађњу, а оно што следбеници зена желе да изјаве које произилазе из овакве врсте искуства пуне
остваре је прађња, а не дхјана. Зен нам говори да об- су супротности и чак се чине нелогичним бесмисли-
ухватимо истину шунјате, апсолутне Празнине, и то цама. Ово је неизбежно, али зен управо у томе прона-
без употребе интелекта или логике. То треба да се лази своју особену и јединствену мисију.
учини интуицијом или непосредним опажањем. Хуи Оно што индијске махајанске сутре наводе у ап-
2 Види Есеј о зену, трсћс издањс, стр. 207.
страктним појмовима, зен испољава у конкретним.
3 Исто, стр. 1 и стр. 55. 4 Шен Хуи (686-760) - један од Хуи Ненгових главних ученика.
10 Обука зен монаха Увод 11
Стога зен обилује конкретним, стварним ликовима. у Јапану. Коан, у дословном значењу „званични до-
Другим речима, зен, у великој мери, користи поетске кумент“, јесте врста проблема који се даје зен учени-
изразе - он је ожењен поезијом. ку на решавање, а чије решавање води до остварења
На почетку развоја зена, није постојао посебан на- истине зена. Коани се углавном узимају из изјава и
чин његовог проучавања. Они који су желели да га изрека старих учитеља. Када добије коан, усредсре-
разумеју одлазили би код учитеља, који за њих није ђујући се на њега, ученик зна где да усмери своју па-
имао стереотипна упутства, пошто је то, по природи жњу и да пронађе начин за његово разумевање. Пре
ствари, немогуће. Једноставно, учитељ би на свој на- овога, он тумара у мраку, не знајући за чиме да посег-
чин, било гестовима или речима, изразио своје нео- не у својој потрази за светлом.
добравање учениковог гледишта, све док потпуно не Коан-вежбе су несумљиво велика помоћ у разуме-
би њиме био задовољан. Његово опхођење са својим вању зена, али у исто време њима је могуће смањи-
ученицима је сасвим јединствено у аналима духов- ти духовни ниво ученика који су дошли да уче зен.
них вежби. Он их удара штапом, шамара, обара на Систематизација у једном смислу означава популари-
земљу; на њих виче, смеје им се; некада је према њи- зацију, јер су ствари разумљивије када се поставе у
ма презрив, некада сатиричан, некада чак увредљив, ред. Али, ова демократија нагиње ка томе да убије
што сигурно може уздрмати и поколебати оне који оригиналност и креативност, што су одлике религи-
нису навикли на начин обуке зен учитеља. Зен учите- озног генија. Систем не дозвољава неправилности,
љи се не понашају овако због своје плаховите нарави, које су углавном искључене из њега. Али у зену су
већ њихово понашање пре произилази из јединствене ова неправилна искакања најпотребнија, иако је ко-
природе зен искуства, а учитељ преко речи или гесто- ан-вежба флексибилан систем и, ако га разумно кори-
ва настоји да комуницира са својим ученицима који сти, учитељ може своје ученике да подучава у пуном
трагају за истином. За ученике зена није нимало лак сагласју са правим духом зена.
задатак да разумеју овакву врсту комуникације. Међу- Зен је дошао у Јапан у 13. веку када је на свом вр-
тим, суштина није у томе да разумеју оно што им до- хунцу била власт Камакура под породицом Хођо, и
лази споља, већ да пробуде оно што се налази у њима. одмах га је прихватила војничка класа. Будући да је
Учитељ не може да уради ништа друго до да укаже на зен непосредан и да не захтева много учења, он је од-
начин на који то могу да ураде. Због свега овога мало говарао Хођо ратницима. Јапанска култура под Хођо
је оних који су заиста појмили учење зена. режимом је позната по својој аскетској једноставно-
Ова потешкоћа, иако неодвојива од природе зена, сти и живој креативности, која се испољила посеб-
умногоме је, у 11. веку, олакшана развојем коан-ве- но у религиозној мисли: тада су се појавиле велике
жби. Ова вежба је данас постала посебна одлика зена будистичке вође, које су основале нове будистичке
Увод 13
12 Обука зен монаха
школе и успостављена је већина најзначајнијих зен Немогуће је, као што сам већ навео, запоставити-
манастира. Развој бушида - пута ратника —истовре- а много мање занемарити - утицај зена у проучавању
мен је са развојем зена међу војничком класом. И Истока, посебно у проучавању јапанског карактера и
уметност мачевања доста дугује учењу зена, јер је културе. Зен треба да се проучава не само у његовом
дубоко прожета његовим мистичним духом. То да ја- теоретском аспекту - као јединствен производ источ-
пански мач треба да се користи са обе руке и да јапан- њачког ума, већ и у свом практичном виду као што се
ски ратник никада не носи штит, увек се повинујући може видети у зен^о-животу. Ово је главни мотив за
нападу, показује колико су добро самураји разумели писање ове књиге, коју је илустровао пречасни Зен-
и ценили праксу зена у којој је јако наглашена идеја ћу Сато из храма Токеиђи у Камакури. Он није шко-
„само (ићи) напред“. ловани сликар, али будући да је прошао кроз строгу
Зен је много више у Јапану, него у Кини, утицао обуку у зен манастиру, прожет је зендо-животом, и
на обликовање карактера народа и развој културе. То све приложене слике су запис његовог искуства.
је можда разлог због кога је зен у Јапану, за разлику Додао сам бројне зен „разговоре", „дијалоге“ или
од Кине, још увек жива духовна сила. Зендо5 (хол за „приче“ старих мајстора које сам насумице одабрао
медитацију) у Јапану посећују интелектуалци и мла- из дела Зен-рин Руи-шу (# # ® Ш ) у 20 свезака. То је
ди јаког карактера, а да је зен веома жива традиција занимљива књига, која зен приче разврстава по одељ-
показује и продаја књига о зену. Многи предани след- цима и, на жалост, данас је изузетно ретка.
беници зена могу се наћи међу пословним људима,
државницима, и другим значајним друштвеним лич- Даисецу Теитаро Сузуки
ностима. Тако зендо није по сваку цену установа која
се искључиво односи на монахе. Камакура, јануар, 1934.
Данас у Јапану постоји преко двадесет таквих уста-
нова које припадају ринзаи огранку зен будизма. У
школи сото сигурно има доста таквих институција,
али о њима нисам довољно обавештен, а оно што
сам описао у овој књизи у суштини се односи нарин-
заи школу зен будизма. Иако и ринзаи и сото школе
припадају зену, оне су у Кини временом почеле да се
разликују, а те разлике су у Јапану још видљивије.
5 За овај и друге термине види речник јапанских термина на крају
књиге. (прим. прев.)
Иницијација

Зен монаси се обучавају у сенмон-дођоу који је „се-


диште савршене мудрости“ {бодхиманда) и који је са-
грађен посебно за ту сврху. Док је дођо изгубио своје
изворно значење, и данас се користи да означи било
које место тренинга, сенмон-дођо и даље задржава
своје примарно значење када се односи на зен мана-
стир. Сви водећи зен храмови у Јапану имају оваква
места за обуку монаха. Зен монах није зен монах
уколико не прође барем неколико година кроз стро-
гу обуку у овој установи. Стога би сви монаси, који
су рукоположени након обреда у зен школи будизма,
требало да једном у свом животу бораве у овој уста-
нови. Ни један монах, и поред свег високог школског
образовања не може да постане свештеник ако нека-
да није био ученик у сенмон-дођоу. Због тога монаси
16 Обука зен монаха Иницијација 17
с разлогом долазе у сенмон-дођо да би се подвргли удобност и раскош. Међутим, присутан је дух стро-
строгој обуци ове установе. ге озбиљности, којом се траже више истине; негује
Пошто у тренутку док ово пишем живим у храму се одлучна преданост ка достизању више мудрости
Енгакуђи у Камакури, који важи за један од главних која ће помоћи да се окончају све несреће људског
манастира у Јапану, дозволите да вам опишем дођо живота, као и устремљеност ка достизању битних
овог храма. Манастир је окружен брдима, и на једном друштвених врлина које мирно поплочавају пут ка
од брда, дуж кога долазите до вишег и унутрашњег светском миру и унапређењу опште добробити чита-
дела манастирског земљишта, налази се храм Шо- вог човечанства. Тако је циљ зен живота да се монах
зоку-ин. Сенмон-дођо се налази унутар овог храма, духовно усаврши, али и да постане добар грађанин.
који укључује, као што смо навели, гробницу осни- Зендо-живот се грубо може поделити на: 1) живот
вача манастира Енгакуђи, хол који му је посвећен, предан понизности, 2) живот предан раду, 3) живот
хол у коме се налази статуа Буде Сарире (Шарире, предан служењу, 4) живот предан молитви и захвал-
у класичном архитектонском стилу периода Сунг), ности и 5) живот предан медитацији. Након уласка
зендо (или хол за медитацију), сам храм Шозоку-ин у братство, монах се овим редоследом обучава у зен-
(укључујући ђоју део манастира), звоник, и стамбе- до-животу.
не просторије за учитеља познате као зенпан-рјо или Под „инициј ациј ом“ се подразумева примање мона-
инрјо. Већина ових зграда је реконструисана након ха у друштвено тело зен братства које је повезано са
земљотреса 1923. године. Замислимо да се сви призо- одређеним манастиром. Његово представљање као
ри који ће бити описани на страницама које следе, ви- новајлије подразумева неке припремне кораке. Прво,
ше-мање тачно односе на сенмон-дођо који донекле он мора имати потврду да је регуларно рукоположен
личи на онај у манастиру Енгаку-ђи, док илустрације ученик неког зен свештеника, а онда треба да набави
донекле подсећају на један сенмон-дођо у Кјоту. све оно што, монах који путује ка учењу зена, треба
О животу у сенмон-дођоу говорићемо као о зендо- да има. Тих ствари (које су потребне монаху) је из-
животу, јер је у сваком смислу он далеко од савре- узетно мало, и лако их може носити на раменима.
меног живота. У њему готово да је одсутно све што Са дубоким и широким бамбусовим шеширом на
је модерно, као и доста ствари које се сматрају сим- глави, сламнатим сандалама и памучним гамашнама
болима побожног живота. Уместо машинерије рада које му штите листове и стопала, монах се појављује
и складиштења подржава се оно што се на први по- пред верандом дођоа.
глед може сматрати радом и расипањем. Забрањени Ово путовање или ходочашће, које је технички по-
су комерцијализам и саморекламирање. Забрањено знато као атја (хсин1-чао, „пешачење"), има посебно
је научно, интелекггуално образовање. Одсутни су . чначењаза Ј^орарци чак ако мује доступан било који
18 Обука зен монаха Иницијација 19
облик савременог превоза, он мора да обуче путнич- Њешва метална палица прати 1а на свим
ку одећу као што су то чинили монаси некад, и да се путовањима, а његов бакарни крчаГ
тако обучен појави пред управитељем дођоа (слика до врха је напуњен;
1). Овде је „Песма ан1је“ коју је написао Шан-чао из Нека онда не буде ометен световним
Фен-јанга (Фунјо Зеншо), један од чувених кинеских пошдностима и недостацима;
зен учитеља из раног периода Сунг: ЊеГови пријатељи су ониу манастиру
са којима самерава дхарму,
Одлучан да напусти своје родитеље, доводећи у ред једном за сваГда
шта он то жели да посттне? четири става и стотину нешција.
Он је будиста, сада монах-бескућник,
и није више човек света; Чувајте се да вас ни по коју цену не заведу друш.
Његовум је увек усмерен ка томе Сада када сте у манастиру
да овлада дхармом ваш је посао да ходите великом стазом,
(будистичким учењем). Не да се везујете за свет,
Ње1ово понашање треба да је прозирно већ да се ослободите свих тривијалности,
попут леда или кристала, Чврсто се држећи врховне Истине
Он не тражи славу или боштство; не одбијајте бшо какав тежак посао,
Он се ослобађа свих врста заГађења. Одвајајући се од буке и Гомиле,
зауставите сва своја стремљења и жудње.
Њему није отворен ни један друш пут
до онај потраге. Мислећи на оноХа ко се бацио са литице,
Нека се обучиууму и телу, и на онога ко је целе ноћи стајао у снеГу,
ходајући планинама и Газећи рекама; скупите сву своју храброст
Нека се спријатељи са мудрацима у дхарми да бисте моти да очувате славу
и ода им поштовање; своЈ свакад испољеноГ краља-дхарме;
Нека се одупре сне1у и корача клизавим путевима, Увек будите темељни у потрази за Истином,
не обазирући се на суровости климе; увек поштујете Старије;
Нека прелази таласе и пробија облаке, Од вас се тражи да поднесете хладноћу,
растерујући змајеве и зле духове. топлоту и оскудицу јер још увек нисте
стиши до станишта мира.
20 Обука зен монаха Иницијација 21
Не неГујте никакве љубоморне мисли
према световном напретку 2
не будите Шужни само зато
што сте омаловажавани, Како год да путујемо, пешице или возом, сам жи-
већ се трудите да проникнете вот је облик атје: „Одакле?“ је назив наше почетне
у властиту природу, и да не зависите од друшх. станице, а „Куда?“ је она на коју стижемо. Отуда ово
подсећање Та-хуија' које је дао једном од својих све-
Преко пет језера и четири мора товних ученика: Одакле је рођење? Куда је смрт?
ходочастите од манастира до манастира; Кажу даје онај ко ово зна прави, истински будиста.
Нрећи хиљаде километара Али, које тај ко познаје живот и смрт? Ко је тај ко
преко стотину планина заиста није лако; трпи живот и смрт? Ко је тај ко не зна одакле је
Нека коначно остварите присан разГовор живот и кудаје смрт? Ко је тај ко изненада спозна-
саучитељем о дхарми и будете наведени је ово „ Одакле и Куда “? Ако особа ово неразуме пра-
да видите властиту природу, када више нећете вилно, очи јо ј трају, срце дрхти, утроба се 1рчи као
користити коров уместо лековитоГ биља. да јо ј се ватрена куГла котрља у телу. И ко је тај,
опет, ко подноси ово мучење? Ако желите да знате
Данас се путује возом или авионом, и сав шарм, све ко је тај, уроните у дубине своГ бића, на место где не
искуство и све образовање које неко може стећи из допире интелект; и када то спознате, знаћете да
путовања пешице као што се то радило у старим да- постоји место које не дотиче ни рођење ни смрт.
нима је потпуно изгубљено - што је једно од великих Циљ ходочашћа зен монаха, као и нашег атја-жи-
моралних губитака које ми модерни искушавамо у ме- вота, јесте разумети сва ова питања која је поставио
ханичком добу. Када се пењање на планину превише Та-хуи, јер то је „гледање у властиту природу". Само
олакша, нестаје духовни ефекат планинарења. Стога посећивање светих места не чини зен путовање, не
се мора жалити морална корист које се модерни мо- чини атју.
нах одриче заједно са живописношћу његовог живо- Пошто живот носи свој нарамак у облику тела, та-
та. Некако морамо пронаћи начин - што пре, то боље ко и монах носи путујући завежљај на својим рамени-
- да надокнадимо све овакве губитке који неизбежно ма. Често помислимо како бисмо само били срећни
произилазе из науке, машинерије и капитализма. да смо ослобођени овог неизоставног „завежљаја“
познатог као тело! Пошто је ово немогуће, све што
1 Таи-хуи, једна од највећих личности у историји зена из периода
Сунг.
22 Обука зен монаха Иницијација 23
можемо да учинимо је да можда смањимо количину његовом срцу. Јер, питања треба да се реше, ако се
и тежину овог терета на минимум. Што је терет ма- уопште реше, одржавањем блиске везе са животом.
њи лакше ћемо се и слободније кретати. Из тог раз- Када се ова веза изгуби, питања постају предмети ин-
лога, монах ограничава сВој пртљаг на папирну ку- телекта. Стога млади монах мора да искуси живот у
тију величине 25x30x10 цм под називом кеса-бунко. његовим најсуровијим и најјачим видовима; уколико
У њој се налази свештеничка одора (кеса=кашаја), не пати не може да истражи дубине властитог бића.
бријач, кућна адреса, нешто новца (који се користи Овоме га учи путовање, и оно је добро за њега јер га
за сахрану у случају његове изненадне смрти), једна припрема за све што га може снаћи на његовом мона-
или две књиге, сет чинија (које су везане са споља- шком ходочашћу.
шње стране кутије) и друге ситнице. Монах стиже до свог одредишта. Слика бр. 2 пока-
Најгора страст коју ми смртници негујемо је жеља зује улаз у храм који је повезан са зендом. Један од
да поседујемо. Иако знамо да је наше крајње, конач- монаха-званичника излази да види новог кандидата.
но одредиште рупа, не већа од три квадратна метра, Потоњи с поштовањем подноси своје писмо увођења
имамо најјачу жељу да скупљамо ствари које нам ни и потврду од свог учитеља од кога је рукоположен.
на који начин не могу користити након смрти. Монах Али њему је учтиво, али строго, забрањен улазак у
немо протестује против ове човекове страсти, смању- братство. Одговор је тих дана уобичајен: зендо је пре-
јући свој посед на најмању могућу меру. пун, или је манастир превише сиромашан, и немогу-
ће је да се приме нови чланови. Ако монах-почетник
3 ово тихо прихвати и покуша у другом манастиру, не-
ће бити зенда који ће га прихватити, јер ће свугде
У стара времена, када се још није путовало возом, наићи на овакво одбијање.
монах је, када одлучи да проучава зен, морао много Монах се одбија једном, када се званичник повла-
дана да проведе на путу до манастира. Пошто није чи. Оставши сам, монаху сада ништа друго не прео-
имао новца, ноћи је морао да проводи под било ка- стаје него да упорно настави са молбом да га прихва-
квим склоништем на које би наишао - обично у јед- те у манастир са истим ставом као и на почетку: по-
ном од будистичких храмова, који су углавном госто- клониће се, положивши главу на пртљаг. Биће срећан
љубиви, али ако у њему не би било места, онда на ако га оставе у том положају без узнемиравања. Јер,
отвореном или у усамљеном храму поред пута. Ово некад се монах грубо избаци као тврдоглава особа
је заиста била добра вежба за младог монаха који која одбија да прихвати одлуку братства.
тада одлучује да коначно реши питања која је поста-
вио Та-хуи, али која су, заиста, ускомешана дубоко у
24 Обука зен монаха Иницијација 25
пре него што је кренуо на ходочашће. Од зен монаха
4 се не очекује да проводи ноћи удобно лежећи у креве-
ту. Када решавање питања потпуно збуни и исцрпи
Зен монаси, када то желе, могу да буду неучтиви и његов интелект, како се може надати да ће имати би-
груби. Нови упорни кандидат сада је отеран силом с ло какав одмор? Постоје многи примери у аналима
улаза и одгурнут са капије која се затвара иза њега. зена које монаси могу да следе ако заиста желе да се
Међутим, он неће бити запрепашћен, већ ће рашири- просветле. Цу-минг (Ђимјо) из периода Сунг проба-
ти своју простирку за седење, спустити свој завежљај дао је своје бутине иглом када је осећао да тоне у сан
и почети да седи у турском седу, а недуго потом, мо- током медитације. Придошлица проводи ноћ окре-
же се наћи дубоко уроњен у медитацију. Примиче се нут ка зиду у медитативној позицији (слика 4). Када
ноћ, и полако се може видети месец како се спушта сване, обува своје сламнате сандале, излази напоље,
међу гранама дрвећа (слика 3). и полаже главу на пртљаг, клањајући се као што је то
Чини се као да није преостало нимало мекоће у ср- чинио претходног дана.
цу зен учитеља. Оно што он обично даје монасима Овај пробни период, који се назива и нива-зуме,
је „жестока погрда и љутито махање песницом“. Јер, или „заузимање улазног дворишта“, може трајати нај-
зен истина је нешто што се мора шчепати из учитеље- мање два, три дана - мада се обично продужи чак на
вих руку; он никада неће бити потпуно спреман да је недељу дана. Ово провођење читавог дана са главом
благо дарује онима који за њу моле. Он мора бити на- преко пртљага је, у најмању руку, заморно. Колико
теран да им је хтео-не-хтео преда. Овде се зен обука год да негује високе идеале и узвишене тежње, зен
разликује од других религијских обука. Кандидат ће монах без осећања понизности и самоодрицања не
имати још прилике да види како то изгледа. може да очекује да достигне највиши степен прочи-
шћења. Нива-зуме је прва практична лекција која му
5 се даје чим стигне у зендо.
После нива-зумеа долази оно што се назива танш-
Као што је то најчешће случај, „нови придошлица" зуме. Тата дословно значи „отићи у зору“ и назив је
(шин-то) биће позван кад падне вече. Тада ће барем за собу у којој се даје преноћиште путујућим монаси-
за једну ноћ бити сигуран да ће имати склониште од ма; њима није дозвољено да ту остану следеће ноћи,
отвореног, али ако очекује да ће спавати у топлом кре- и отуда ово име. Монаху-новајлији сада је дозвоље-
вету страшно ће се разочарати. Њега не чека оваква но да уђе и проведе наредна три дана пробног перио-
врста смештаја, али он је спреман да поднесе сваку да у овој соби. Ту остављен, у осамљеном притвору,
пробу. О свим овим непогодностима био је обавештен проводиће читав дан у медитацији.
26 Обука зен монаха Иницијација 27
пљеним рукама (слика 6). Обојица учествују у „чај-
6 ној церемонији“ - свако пијући чај из своје шољице.
Вероватно ће роши (учитељ) питати монаха како се
Отприлике пет дана по доласку у манастир, мо- зове, где је рођен, коју је школу завршио и слично.
нах-новајлија добија поруку из шика-рјоа, управног Први сусрет са учитељем може се завршити ова-
центра братства. Према објави, он ће коначно бити квом врстом разговора, пошто је монах потпуно нов
примљен у зендо. Објашњена су му правила и главни у зену. Међутим, у стара времена, пијење чаја је пра-
монах му даје савете. Следећег јутра након доручка, тио разговор између новопридошлице и учитеља ко-
пребачен је из собе за смештај у зендо. Он облачи ји је задирао у срж ствари, а некада се одигравао као
своју кесу, што је формална церемонијална одора за што показују следећи примери:
све будистичке свештенике. Један од монаха га прати
до зенда, прво да се поклоне бодисатви Мањђушри- Хсуе-фенг (Сеппо) упита монаха: „Које је твоје
ју, који се налази у светилишту близу главног улаза. име?“
Ширећи свој за1у - шарено четвртасто парче свиле, Монах: „Име ми је Хсуан-чи“ („тајанствени раз-
три пута ће се поклонити пред ликом овог бодхиса- бој“).
тве (слика 5). Након тога, одвешће га до места где га Сеппо: „Колико одеће дневно исткаш?"
чека његов скромни пртљаг наслоњен на прозор. Док Монах: „Ни комад одеће немам на себи.“
га узима, монах-пратилац гласно објављује улазак но- Сеппо: „Врати се у свој зендо.“
вог члана у братство. Тада следи чајна церемонија, и Када је монах кренуо да се удаљава, учитељ узвик-
монах-новајлија започиње свој зендо-живот. ну: „Твоја кеса (свештеничка одора) пада на земљу!“
Новајлија још није представљен самом учитељу Монах окрену главу, када му Сеппо рече: „Баш лепо
- то ће се десити неколико дана касније. Једног јутра што немаш ништа на себи!“
ће му рећи да припреми свој „миришљави штапић за
разговор“, који треба да се понуди рошију, заправо Хан-чу (Ганшу) упита монаха: „Ванг и Хуанг, Ли и
учитељу. Инсенс (миришљави штапић) се користи Чао - то нису твоја изворна породична имена; које је
за разне сврхе у манастиру. У овом случају, нуђење твоје право, изворно име?“
инсенса је врста завета и обећања да овај новопри- Монах: „Исто као и ваше.“
мљени монах с вером прихватарошија за свог учите- Ганшу: „На страну што смо из исте породице, же-
ља зена. На прагу учитељеве собе, монах шири своју лим да знам твоје изворно породично име.“
„одору за седење“ (заЈу) и на њој се поклони три пу- Монах: „Рећи ћу вам када река Хан преокрене свој
та. У међувремену, учитељ стоји испред њега са скло- ток и крене да тече узводно.“
28 Обука зен монаха 29

Ганшу: „Зашто не сада?“


Монах: „Да ли је река Хан преокренула свој ток,
или не?“
Ганшу је био задовољан монаховим одговором.

Чен-чинг (Шинђо Бун) упита монаха: „Одакле до-


лазиш?“
Монах: „Из Та-јанга (Даигјоа).“
Бун: „Где си боравио прошлог лета?“
Монах: „У Та-куеију (Даи-јиу).“
Бун:„Где си рођен?“
Монах: „У Хсинг-јуан Фуу (Когенфуу).“
С испруженом руком Бун рече: „Како то да је моја
рука толико слична Будиној?“
Монах није знао како да одговори. Она учитељ ре-
че: „До сада су твоји одговори били природни и ла-
ки; а какве само препреке сада осећаш када сам те
упитао за сличност моје и Будине руке?“
Монах: „Нисам успео да схватим суштину питан>а.“
Учитељ: „Све ти је савршено отворено, и нема ни-
чег посебног што би требало да опазиш.“
Овај коментар одагнао је монахове заблуде.

Наш монах-новајлија још увек није добио свој ко-


ан, и морамо да сачекамо док не реши први када ће
моћи да разуме ове „разговоре“. У време вечерњег
санзена, речено му је да одморан дође до учитеља и
онда ће добити свој коан, што означава стварно запо-
чињање његовог зендо-живота.
Слика 1: Монах креће на ходочашће
30 31

Слика 3: Одбијени монах медитира


Слика 2: Молба за примање у манастир испред улаза у манастир
32 33

Слика 4: Ноћ у коначишту


34

Понизност

Иако нема сумње да је главни начин издржавања


у зендо-животу просјачење, као што је то био случај
у древним данима Буде, просјачење има, поред сво-
је економске вредности, двоструки морални значај:
с једне стране оно треба да научи просјака понизно-
сти, а с друге да омогући даваоцу да стекне заслугу
самоодрицања. Оба ова аспекта имају велику дру-
штвену вредност када се правилно схвате, а оно што
се најјаче истиче у монаховом животу је друштвено
значење, а не неопходно економски значај. Јер, ако
би било неопходно да се монаси издржавају на неки
други начин, управа манастира би за то брзо нашла
начина. Али због своје образовне вредности, просја-
чење је одабрано да монасима буде главни начин фи-
зичког издржавања. Одређених дана сви монаси из-
лазе напоље образујући дугачку колону, и лагано хо-
дају улицама изговарајући: „Хо“ (слика 7). Сваки од
Слика 6: Упознавање са учитељем њих носи чинију у којој прима новац или пиринач.
36 Обука зен монаха Понизносш 37
За понуду се захваљује кратком рецитацијом. Међу- Кадаје Нан-чуан (Нансен) видео једног од својих
тим, монаси углавном излазе у малим групама - њих монаха како перу чинију, узео му је из руке. Монах
четворо или петоро. Сви носе широке шешире који је стајао празних руку. Одмах затим, Чуан је приме-
им онемогућавају да виде даље од три или четири тио: ,Чинија је у мојим рукама, и чему толика прича
стопе испред себе. Монах који проси не може чак да око ње?“
види лице онога ко ће му можда ставити који новчић Док је Хсуе-фенг (Сеппо) боравио у манастиру
у чинију. Ово је намерно урађено - давалац не треба Куо-чинг, подигао је своју чинију и рекао будистич-
да зна ко је просјак, нити просјак треба да види давао- ком учењаку: „Предаћу ти ову чинИју када схватиш
ца. Чин милосрђа треба да је ослобођен свих личних Истину.“
односа. Када је потоње присутно, чин је подложан Учењак: „Такав посао је дело преображаја Буде.“
томе да изгуби свој духовни смисао. Онда он постаје Фенг: „Ниси достојан ни да будеш слуга будистич-
само чин пристрасности, заправо, с једне стране гаји ком учењаку.“
у себи осећање личне супериорности, а с друге лиша- Учењак: „Не разумем.“
вање свести о подређености и покорности. Фенг: „Онда ме питај, и одговорићу ти.“
Чинија коју носе монаси игра значајну улогу у исто- Када је учењак хтео да се поклони, Фенг га је обо-
рији зена. Заједно са „одором“ она симболише све- рио на земљу.
штенички ауторитет. Када је Хуи-ненг (Ено) стекао Касније је будистички учењак дошао до Јун-мена
увид у истину зена, прича се како му је његов учи- (Уммон) и рекао: „Требало ми је седам година да про-
тељ, Хунг-јен (Гунин) предао своју одору и чинију1 никнем у значење (ствари).“
као сведочанство да је његов ученик правилно појмио Мен: „Заиста?“
зен. Касније, један од Хунг-јенових ученика желео је Учењак: „Да, заиста.“
да украде чинију од Хуи-ненга, који није пружао от- Мен: „Можда ће проћи још седам година док потпу-
пор упадачу. Међутим, из неког необјашњивог разло- но не постане твоје.“
га, потоњи није могао да подигне чинију. Касније је
цар Таи-цунг из периода Сунг држао ову чинију у ру- Није довољно само прозрети у значење зена. Оно
кама, и упитао Ванг Суија, свог министра: „Једном мора бити темељно уткано у свако влакно нечијег
у Таи-ју Лингу чинија није могла да буде подигнута, постојања, а да би се то постигло не може се рећи
и како је сада у мојим рукама?“ Министар није знао да је четрнаест година непрекидне примене превише
како да одговори на царево питање. тежак задатак. Заправо, зен монах треба отприлике
толико времена да проведе у зенду пре него што ће
1 Оно што је заиста Хуи-ненг добио била је само одора, али каеније
је почела да се спомиње и чинија. постати потпуно обучен за зен учитеља.
38 Обука зен монаха Понизносш 39
У близини зенда углавном постоји много домаћин- (Ђошуов) одговор на питање: „Да ли је пас обдарен
става која редовно прилажу довољно пиринча за одр- буда-природом?“ Чак и када су напољу и скупљају
жавање установе. Монаси једном месечно сакупљају прилоге, монасима прилазе пси (слика 8).
те понуде. Том приликом сваки монах носи торбу на У јесен, монаси одлазе на село када сељаци саку-
раменима и посећује кућу даваоца. Када му се тор- пљају бундеве, роткве (даикон), кромпире, репу и
ба напуни пиринчем она постаје заиста тежак товар, друго поврће. Монаси моле за оно поврће које су се-
посебно када до манастира треба да се дође по олуј- љаци одбацили као неподесно за пијацу. Када довољ-
ном ветру, блатњавим или шљунковитим сеоским но сакупе, нагомилавају их на ручна колица и гурају
друмом. све до подножја брда где се налази манастир. Након
овога, носе терет на леђима до кухиње, где се неко по-
У стара времена, беше монах који, са торбом за по- врће одмах употребљава за кување оброка, а остало
нуде на леђима, посети кућевласника. Монаха уједе користи за туршију или зимске залихе (слика 9).
пас, а кућевласник му рече: „Кажу да када змај на
себе стави барем мало одеће, Гаруда не сме да га на-
падне. Ти си обучен у монашку одору, а опет те је
ујео пас. Зашто?“
У причи се не наводи монахов одговор.

Дворски званичник Ванг једном упита монаха:


„Сва бића су обдарена буда-природом. Да ли је заи-
ста тако?“
Монах: „Да, тако је.“
Ванг показа на слику пса на зиду и рече: „Да ли и
ова слика има буда-природу?“
Монах није знао шта да каже. Онда званичник одго-
вори уместо њега: „Пази, пас уједа!“

Монах и пас су на чудан начин повезани у зену још


од најранијих дана историје зена у Кини. Коан „Му!“
или „Ву!“, што је „гвоздени бик“, добијали су сви зен
монаси на решавање. Овај коан је заправо Чао-чоуов
40 41

Слика 7: Монаси просе на улици Слика 8: Месечно прикупљање пиринча


Рад

„Дан без рада је дан без оброка" је дослован пре-


вод првог правила манастирског живота. Паи-чанг
(720-814), који је оснивач институције зенда, увек
је са својим монасима био упослен у некој врсти фи-
зичког рада. Монаси су хтели да га поштеде такве
врсте посла јер нису желели да гледају свог старог
учитеља како напорно ради. Али, он је инсистирао:
„Немам толико заслуга да би други радили за мене;
ако не радим, немам права да једем.“ Његов мотив
за рад је очигледно произлазио из његовог осећања
понизности и скромности, али заправо, физички рад
чини једну од основних карактеристика зен живота.
У Индији, монаси једноставно просе за храну и не
нагињу ка томе да тешко раде. Али, ствари су дру-
гачије у Кини. Живот је за кинеског монаха прожет
физичким радом; он је желео да покреће своје руке и
ноге, да рукује оруђем да би постигао неки видљив
Слика 9: Монаси моле за роткве (даикон)
и опипљив исход. Ова практичност кинеског ума
44 Обука зен монаха Рад 45
спасила је будизам од западања у стање летаргије и бити заједнице. Историја зена обилује алузијама на
живот само предан контемплацији, што можемо ви- учитеља који је усред неког физичког посла када му
дети да је посебно наглашено и проверено у животу монах поставља питање.
у зен манастиру.
Колико год да су наше идеје узвишене, ми смо чвр- Монах виде Чао-чоуа како чисти и упита га: „Ви
сто везани за земљу. Не можемо да избегнемо физич- сте велики зен учитељ, ослобођен од прашине злих
ко постојање. Какве год мисли да имамо, оне свакако мисли, и због чега сте толико заузети чишћењем?“
морају бити повезане и са нашим телом, ако треба да „Прашина долази споља!“, учитељ брзо одговори.
имају снагу која на било који начин може да утиче на
наш живот. Од зен монаха се тражи да реши крајње Чао-чоу је једном био чувар ватре (хуо тоу) у одре-
апстрактне метафизичке проблеме, а да би то учинио ђеном манастиру. Једног дана, док је затварао капију,
он ће се посветити медитацији. Али, докле год ова потпалио је ватру и испунио кућу димом. Изашао је
медитација остаје поистовећена са апстракцијом, не- напоље вичући: „Пожар! Пожар!“ Читаво братство је
ће бити практичног решења проблема. Јогин може било на ногама и сви појурише ка капији, која, пак,
мислити како јасно прониче у значење (ствари). Али, беше закључана. Чао-чоу рече: „Капија ће се отвори-
ако ово не превазилази његове часове медитације, ти ако знате праву реч.“ Монаси су изненађени стаја-
другим речима, ако се заправо не искуси у свакоднев- ли без речи. Међутим, Нан-чуан који је био у гомили,
ном животу, решење је само идејно, не рађа плодо- узе кључ и дода га Чао-чоуу кроз прозор, који њиме
ве и стога ускоро изумире. Због тога су зен учитељи откључа капију.
увек желели да виде своје монахе како тешко раде
у пољу, у шуми или у планинама (слике 10, 11, 12). Чи-чанг из Куеи-цунга (Кису Ћиђо), једног је дана
Заправо, они сами ће предводити радну групу, преу- отишао на манастирску фарму да покупи неко повр-
зимајући ашов, маказе, или секиру, или носећи воду ће. Око неких биљака оцртао је круг и рекао монаси-
или гурајући колица. ма да их не дирају. Монаси су пазили да не прекрше
Овде је такође демократски дух на делу. Термин учитељеву наредбу. Након неког времена, учитељ је
пу-чит, „сви су позвани“, значи да је сваки члан поново изашао у двориште, и видевши да су биљке
братства у пољу. Не праве се никакве разлике, ни- недирнуте појурио монахе штапом ирекао: „О, ви ску-
су дозвољени изузеци, јер су и највиши и најнижи пино будала! Ни један од вас нема нимало памети!“
по рангу укључени у неку врсту посла. Природно,
постоји нека подела задужења, али не постоји идеја Хсуе-фенг једном је упитао Чанг-чинга (Ћокеи) ко-
о друштвеној подели која би штетила општој добро- ји је дошао да види учитеља у његовој соби: „Шта
46 Обука зен монаха Рад 47
је то?“ Чанг рече: „Лепо време, дан као створен за Јун: „Садићу поврће.“
посао у пољу (пу-чит)“ Лин: „Буда-тело испуњава читав универзум и где
ћеш пронаћи парче земље да посејеш семење?"
Другом приликом Хсуе-фенг даде знак једном мо- Јун: „Чим се покрене златни ашов свете биљке почи-
наху да приђе и упита га: „Куда идеш?“ Монах од- њу свуда да расту.“
говори: „Идем да се придружим 'општем послу' (пу- Следећег дана Лин је изашао у башту и позвао Ју-
чинг)“. „Онда иди“, рече му учитељ. на, баштована. Потоњи је одговорио: „Да, учитељу.“
Лин предложи: „Посадимо дрво без сенке зарад на-
Јуе-ан (Геттан) једном упита Лиена из Ју-чуанга, шег потомства.“
зашто је Јуе-мен поштедео Тунг-шана заслужених Јун: „Ако је без сенке, нећемо моћи да га посадимо.“
тридесет удараца1. Али Лиен није успео да да задово- Лин: „Нећемо да говоримо о томе. Да ли си икад
љавајући одговор. Једном се придружио групи у оп- видео њешво грање, његово лишће?“
штем послу (пу-чит). Када је дошао до Ми-то Линга Јун: „Не, још увек не.“
са товаром пиринча на леђима, био је прилично исцр- Лин: „Ако их никада ниси видео, како знаш да неће-
пљен. Спустио је товар на земљу, уз дубоки издисај. мо моћи да га засадимо?“
Ово му је неочекивано отворило ум за значење коана Лин: „Да, тако је, тако је.“
који је претходно добио. Узвикнуо је, „Како сам сре-
ћан!“ Касније, када је видео Јуе-ана, Ан му рече: „Са- Док је Хсуе-фенг био у Тунг-шану, пред Шана спу-
да верујеш да те никада нисам обмануо.“ сти свежањ дрва за потпалу који је носио на леђима.
Шан га упита: „Колико је тешко?“
Јуе-шан (Јакусан) једном је видео монаха-баштова- Фенг: „Када би хтели, ни сви људи на свету не би
на како сади поврће и рече му: „Добро је што садиш, могли да га подигну.“
али не дозволи да расте корење.“ Монах је протесто- Шан: „Како је онда доспело чак довде?“
вао: „Ако корење не расте, шта ће наше братство да
једе?“ Хсуан-ша Пеи (Генша Шиби) рече својим монаси-
„Имате ли уста да једете?“, упита учитељ. Башто- ма који су са њиме радили у доношењу огрева: „Сви
ван није одговорио. делите моју снагу“. Један од монаха рече: „Ако сви
делимо вашу снагу, која је сврха нашег учешћа у
Када је Јун из Ши-мена радио као главни баштован
општем послу?“ Учитељ га прекори, говорећи: ,Да
код Чинг-лина, учитељ Лин га је упитао: „Шта ћеш
није овог општег посла, како бисмо се вратили кући
данас да радиш?“
натоварени огревом?“
1 Зен есеји, III, стр. 135-136.
48 Обука зен монаха Рад 49
Чанг из Хси-шана био је главни дрвосеча у Тоу-цу- али можеш ли да изриљаш и друго?“ Шенг му брзо
шану а касније је дошао код Хсуе-фенга. Фенг рече: одговори: „Донеси ми друго.“
„Ниси ли ти дрвосеча Чанг?“ Чанг одмах подиже рут
ке и замахну њима као да секиром сече дрво. Фенг Као што можемо видети из ових зен разговора, учи-
климну главом (у знак одобравања). тељи су као и монаси подједнако упослени у свим
врстама физичког рада, неопходног за манастирски
Ченг, из Ти-санга, једног је дана радио у пиринча- живот. Они ни један посао не сматрају безначајним
ном пољу. Видевши како му се приближава монах- или недостојним, јер су свесни дубоког значења
новајлија, он га упита: „Одакле долазиш?" свега што раде, било да то чине својим рукама или
Монах: „Сајуга.“ умом. У њиховом начину размишљања и осећања не-
Чен: „Како се будизам развија на југу?“ ма дуалистичког разликовања. У супротном, сви ови
Монах: „Расправе о духовним темама добро иду.“ разговори се не би могли водити док су радили у по-
Чен: „Са свим њиховим расправама о зену, ничег љу или унутар манастирских грађевина. Разговори
тамо нема што се може поредити са нашим обрађи- или расправе су најприсније повезани са самим жи-
вањем поља, сакупљањем усева и једењем куваног вотом. Сваки откуцај срца, подизање руке или сваки
пиринча." искорак - сви су будили најозбиљнија разматрања.
Монах: „Шта је са тројним светом?“ Јер ово је једини начин да се зен проучава и живи.
Чен: „Шта подразумеваш под тројним светом?“ Ништа се заиста не може научити док се не провуче
Монах није имао одговор на ово питање. кроз нерве и мишиће. Паи-чанг је био велики зен учи-
тељ који је имао предиван увид у деловање човекове
Када је Ми, из Шен-шана, радио у Тунг-шану у чај- психе. Да није било њега, вероватно не би постојао
ном врту, Тунг спусти своју мотику, говорећи: „Исцр- зен који данас познајемо. У том погледу, пуно дугује-
пљен сам, нимало снаге није остало у мени.“ мо овом великом кинеском генију.
Ми: „Како си успео то да кажеш ако у теби није Монаси нису увек земљорадници који мукотрпно
остало нимало снаге?“ раде. Они често имају доста енергије за физичке ак-
Тунг: „Мислио си да је овде неко са довољно енер- тивности. Када су ослобођени свакодневних рутин-
гије, зар не?“ ских послова, забављају се организовањем рвачких
Ми га даље није питао. мечева, што је један од великих националних спор-
това у Јапану (слика 13). Непотребно је рећи да се
Шенг из Јун-јена, окопавао је ђумбир када му је при- у овим мечевима најстрожије придржава правила по-
шао Тао-ву и питао га: „Само риљаш ово једно поље, штене борбе.
50 51

Слика 10: Прикупљање дрва за огрев Слика 11: Чишћење


52 53

Слика 12: Рад у башти Слика 13: Рвање

I
Служење

Управљање пословима у зенду поверено је стари-


јим члановима братства. Најчешћа задужења су:
тензо-рјо - надгледа залихе хране и припрема их за
монахе; денсу-рјо - надгледа све послове везане за
будистички храм; шика-рјо - врста опште управе; фу-
су-рјо - води рачуна о рачунима; јинђи-рјо - негује
учитеља познатог као роши\ ђиша-рјо ~ пази на Све-
тог Монаха као и на зендо, и тако даље. Службе се
углавном мењају два пута годишње.

Служити као кувар у зенду значи да је монах дости-


гао неко разумевање зена, јер је то једна од високо
цењених позиција у манастиру, и може је испуња-
вати само онај ко је провео неколико година у овој
установи. Овај посао је незанимљив и врста је задуже-
ња које не примећују посматрачи са стране (слика 14).
56 Обука зен монаха Служење 57
Управо због тога, кување у манастиру омогућава Каи: „Један помагач испира пиринач и потпаљује
монаху добру прилику за „стицање заслуге" која се ватру, док други кува кашу и пари пиринач."
преобраћује у његово достигнуће Сарвађњате (Све- Учитељ: „Шта је онда твој задатак?“
-знања) као и њено универзално разумевање. Значе- Каи: „Вашом добротом немам шта да радим, већ
ње служења је обављати посао који вам је додељен ленчарим.“
не гунђајући и без мисли о личној награди, било ма-
теријалној или моралној. Једина жеља коју особа не- Да ли Каи заиста није имао посла као кувар? Да ли
гује док служи је да заслугу, која произилази из тог је само проводио време у ленчарењу? Како му је он-
чина, преобрати у општу ризницу Све-знања. да био додељен посао кувара? У зендо-животу свуда
Због тога је главни куварев задатак најкориснија се налазе дубоки проблеми који треба да се разреше,
могућа употреба хране којом располаже зарад очува- а учитељ је увек спреман да их изнесе пред монахе и
ња здравља чланова братства. Наравно, у зендо оста- суочи их са њима.
ви нема ничег гурманског, али кување у великој мери Једно од начела којим се руководи живот у зенду,
може бити унапређено разумном употребом соја со- као што смо већ споменули на другом месту, јесте
са (шоју) и пасте од соје (мисб). Особе префињеног не-расипање. Ово начело се посебно примењује код
укуса су углавном склоне да презиру овакву врсту кувања где се непромишљено може бацити поврће
посла као нешто што им је испод части. Али, монаху или зрна пиринча и јечма.
ништа није високо или ниско у послу који обавља.
Ако има прилику да, на било који начин, другима чи- Једном је Чуа из Ши Шуанга, који је радио као чу-
ни добро, својевољно ће некоме помоћи и урадити вар житнице у манастиру Куеи-шан, видео учитељ
посао који му је додељен најбоље што може. Обука у како растреса пиринач кроз сито. Учитељ му тада
зенду не подразумева само развој човекове унутарње рече: „Не разбацуј зрневље јер је дошло од наших
психичке снаге, већ и његовог моралног карактера добродушних дародаваоца.“
као друштвеног бића. Чу: „Не, учитељу, пазићу да их не разбацам.“
Међутим, учитељ погледа око себе, подиже једно
Каи из Чинг-јина кувао је у манастиру Тоу-цу. Учи- зрно пиринча са пода и рече: „Ти рече да их нећеш
тељ овог манастира му рече: „Није лако радити као разбацивати. Ако је тако, одакле долази ово зрно
кувар.“ пиринча?“
Каи: „Хвала вам на разумевању.“ Чу није одговорио, а учитељ настави: „Пази да не
Учитељ: ,Да ли је твој задатак да куваш кашу, или размишљаш о овом зрну пиринча с омаловажавањем,
да париш пиринач?“ јер ће из њега изаћи стотине хиљада зрна.“
58 Обука зен монаха Служење 59
Чу: „Могу ли да питам одакле је дошло ово једно вечера, нуди се молитва да оброк подједнако поделе
зрно?“ сва осећајна бића, укључујући становнике духовних
Учитељ није посебно одговорио на ово, већ се, сме- светова. Онда се понавља пет циљева медитације:
јући, врати у своје одаје. Увече је учитељ рекао у Хо- 1) Да ли заиста заслужујемо ову понуду? 2) Озбиљ-
лу: „О, монаси, у нашем пиринчу се налази црв.“ но треба да размислимо о нашим врлинама. 3) Циљ
је да се одвојимо од греха похлепе и других мана и
2 недостатака. 4) Храна треба да се узима као лек да
би тело било здраво и снажно. 5) Прихватамо овај
Иако су оброци скромни, једење је свечани трену- оброк да бисмо били добри проводници Истине. Пет
так у зендо-животу. Најбољи оброк, који се зове са- медитација прате следећи завети: Први залогај је за
иза или отоки, а који је сваког јутра око 10 часова, уништавање зла; други залогај је за вежбање чињења
састоји се од пиринча помешаног са јечмом, мисо су- добрих дела; трећи залогај је за ослобађање свих бића
пе и туршије. Доручак чине каша и туршија, док је да бисмо сви коначно достигли будаство' (слика 15).
за вечеру оно што преостане од саизе. Заправо, зен Током јела не изгоЕара се ни једна реч, све се одви-
монаси би требало да једу само два пута дневно по ја у тишини и реду. Послужитељи су сами монаси
узору на Буду. Стога се вечерњи оброк називајаку-се- који чекају свој ред. Када заврше, главни монах уда-
ки, или „лековити оброк, лековита храна“. Начин жи- ра дрвене плочице једну о другу. Чиније се перу у
вота треба да је прилагођен климатским условима. тишини на столу, бришу и стављају у део одеће коју
Када сви седну, рецитује се сутра Прађњапарами- носи сваки монах. Док се све ово одвија, рецитују се
та-хрдаја (на јап. Шимјо), призивају се имена десет неки стихови. Када се удари у ручно звоно, монаси
Буда: Буда Ваироћана пошто је Дхармакаја чиста и прекидају посао и у колони се враћају у Хол.
неупрљана; Буда Лочана као савршени Самбхогака-
ја; Буда Шакјамуни као један од безбројнихНирмана- 3
каја; Буда Маитреја који ће се у времену које долази
спустити међу нас; све буде прошлости, садашњо- Када је монах болестан и не може да издржитемпо
сти и будућности из свих десет праваца; Мањђуш- зендо-живота, воде га у одвојену собу која се назива
ри - бодхисатва Велике Мудрости; Самантабхадра енђудо („соба за продужавање живота“), где га негу-
- бодхисатва Великих Дела; Авалокитешвара - бод- је његов брат-монах. На овај начин млади новајлија
хисатва Велике Љубави; све часне бодхисатве-Маха-
сатве; и Махапрађња-парамита. Након овога, следи 1 Ове рецитације, са многим другим, дате су, у дословнијем преводу,
доручак, рецитују се врлине пиринчане каше; ако је у Додатку.
60 Обука зен монаха Служење 61
почиње да учи како да служи и помаже (слика 16). Учитељ: „Ти питај мене.“
Наравно, у озбиљнијим случајевима пацијент ће би- Монах: „Ко је тај који никада није болестан?"
ти послат у болницу. Учитељ показа на монаха који се затекао поред њих.
Чак и док је болестан, монах и даље треба да је
окренут духовним вежбама - увек треба да мисли на Шун из Паи-јанга је неко време био болестан и дао
учитеље и њихов начин решавања проблема - про- је својим монасима следећа упутства:
блема људских болести које нас досадно спопадају у „Мучен болешћу нисам могао да подигнем главу
безбројним облицима. са дрвеног јастука. Доста разних посетилаца долази-
Зашто је Вималакирти (Јуима) био болестан? На ло је и питало ме како сам. Одговарао сам на њихова
питање које је поставио Мањђушри, он рече: „Он је питања, другачија по природи и облику, док је славуј
био болестан због свих бића која непрекидно пате пред мојим прозором још радосније цвркутао, хвале-
од незнања, јарости и страсти.“ Али, према сутри ћи пролеће. Нека иступи онај ко зна шта је узрок мо-
Прађња-парамита бодхисатва не треба да буде за- је болести и нека покаже где се на овом телу, високом
страшен због болести јер у царству Сарвађњате не седам чија, налази проблем."
постоји ствар као што је болест. Због чега је то тако? Монаси су покушавали да одговоре на питање, али
Погледајмо како су стари зен учитељи решавали овај ниједан није дао задовољавајући одговор. Онда је сам
проблем. учитељ одговорио тако што је пљеснуо длановима и
Најпознатији случај који је забележен у историји отворио уста, правећи покрет као да повраћа. Други
зена је онај са Ма-цуом (Басо), великим зен учите- његов одговор је био: „Како је ово добар јастук.“
љем. Када је био болестан, чувар храма га је упитао:
„Како се осећате ових дана?“ Он му одговори: „Ох, Хсин из Хуанг-лунга једном примети како претпо-
Сунцу окренут Буда! Месецу окренут Буда!“ стављени монах лежи прехлађен. Он посла свог по-
моћника до болесничке одаје са овим питањем: „Да
Јун-мен (Унмон) упита монаха:,Д1та сада радиш?“ ли твоја прехлада долази споља или изнутра? Ако је
Монах: „Негујем болесника.“ ушла споља унутра нема бола; ако је дошла изнутра,
Учитељ: „Знаш ли да постоји један који никада ни- нигде споља ниси повређен. Одакле онда долази?“
је болестан?" Одговор болесног монаха је био: „Монах проналази
Монах: „Не разумем.“ своје преноћиште у манастиру; разбојник не прова-
Учитељ: „Било да кажеш да или да кажеш не исто љује у сиромашну кућу.“ Међутим, Хсин је одбио да
је - 'Ја не разумем'.“ прихвати овај одговор, и дао је свој: „Види како цури
Монах је ћутао. нос!“ Или, „Главобоља и сузне очи.“
62 Обука зен монаха Служење 63
начела којима се управља ово друштвено тело. Сто-
4 га, сваки монах настоји да, у неку руку, што је мање
могуће смета другима, док ће с друге стране дати све
Одређеним данима се пере прљава одећа, крпи од себе да учини највише добра за општу добробит
доњи веш и лече болна места на телу паљењем мок- заједнице. Ово је технички познато као „стицање за-
си. Ово потоње је древни источњачки метод лечења слуга“. Не чуди што они који су успешно завршили
уморног тела. Након напорног посла у пољу, обила- зендо-живот спадају у најкорисније и најспособније
ска удаљених села да би се испросио пиринач, или чланове друштва. ‘
вишечасовног седања у медитативној пози са прекр- Служење не подразумева увек да нешто чините дру-
штеним ногама, усредсређено медитирајући о коану, гима. Ако се нешто чини са мишљу о награди или без
монах ће сигурно осетити бол у читавом телу, веро- осећања захвалности и понизности, то уопште није
ватно највише у ногама. У таквим случајевима паље- служење, већ дело обичног комерцијализма. Зен мо-
ње мокси од лековитог биља на тачно одређеним ме- нах треба да је изнад овога. Живот служења је уско
стима на телу сматра се делотворним у лечењу бола повезан са животом понизНости и захвалности.
или истезања. Изгледа да каутеризација коже на неки Што се тиче употребе оруђа, природних или ве-
непознат начин помаже чак побољшању циркулације штачких, које је уобичајено у братству, од монаха се
крви. Одабир виталних тачака на којима је третман очекује да буду изузетно пажљиви да их не користе
најкориснији препуштен је стручњацима. Али, мона- произвољно и превише. Вода се свугде може наба-
си су упознати са неким виталним тачкама и сасвим вити у овом делу земље, посебно у планинском ма-
су вични у њиховој примени (слика 17). настиру, али монаси имају строга упутства да је не
Након годину или две дана проведених у зенду, мо- користе претерано, заправо, не више од онога што је
нах ће се извештити у прању и крпљењу одеће пошто апсолутно неопходно. Једном је монаху, који је био
сам обавља тај посао. Он ће научити и да себи обрије учитељев помоћник, речено да промени устајалу во-
главу, иако ће му у томе углавном помоћи неко од ду у умиваонику. Помоћник ју је непажљиво просуо
пријатеља. Међутим, након увођења сигурног брија- на земљу. Учитељ је био огорчен и рекао: „Зар не
ча, уметност бријања је умногоме поједностављена знаш како да будеш користан?“ Монах је признао не-
(слика 18). знање, а учитељ му је рекао да је водом требало да
Братство је заједница људи који теже истом циљу, залије дрво коме је то очигледно било потребно (сли-
па се у животу братства може уочити дух узајамне по- ка 19).
дршке, помоћи и служења. Ту је присутна и демокра- Рекао сам „корисно“, али правилан превод би био
тија, као што смо већ навели, која је једна од главних „живо, животно“ и у овом изразу се осећа призвук
64 Обука зен монаха Служење 65
који је карактеристичан и особен за зен. „Живо ис- поштовања према природи. Ово је вероватно неизбе-
користи ствари“ а не „мртво их користити“ значи, жно када наука и машинерија, капитализам и мате-
што се тиче штедње, развити њихову делотворност ријализам иду руку под руку - до сада задивљујуће
до највишег могућег степена у односу на околности. успешно. Мистицизам, који је живот религије како
Али учење зена не подразумева да на ствари треба год да га разумемо, потиснут је у други план. Са одре-
гледати економично или динамично, већ пре, ако ђеном количином мистицизма нема осећања пошто-
могу тако да кажем, „живо“ или „стваралачки“. За- вања, и заједно са тиме, ни духовног значаја понизно-
слуга, врлина, добробит, служење и остали термини сти. Наука и техничка достигнућа доста су учиниле
који спадају у ову категорију су обично религиозни. за човечанство, али што се тиче наше стварне духов-
Начин на који се зен односи према такозваним исти- не добробити нисмо нимало напредовали од наших
нама је свеж и стимулишући, а у исто време је прису- предака. Заправо, данас, широм света, људи пате
тан и одређен став пун поштовања према природи и од најшре врсте немира. Стога је питање како да се
такође „живој“ употреби ствари. вратимо поштовању Непојмљивог (аћинтја). Ово је
Овај став поштовања према природи, заједно са несумљиво најозбиљнији и најосновнији од свих про-
идејом да човек не треба да једе свој оброк док не- блема који узнемиравају људе модерног времена.
што не учини за заједницу којој припада, чини осно- Вратимо се зену. Јинг из Тинг-шана, када виде с е о г
ву зендо-живота. Док је монахов ум упрто окупиран главног монаха како пере веш, упита га: „Шта то ра-
решавањем коана, који је мање-више, неизбежан на диш?“ Монах подиже одећу. Учитељ му рече: „Каква
интелектуалном плану, у обавези је да не придаје то- је то одећа коју переш?“ Монах му одговори: „По-
лико пажње друштвеном и практичном аспекту свог трошио сам нешто новца за ову одећу док сам био
живота. Доктрина Празнине (шунјата), као што смо у Фа-чоу.“ Учитељ рече ономе ко надгледа манастир
видели на другом месту, нагиње ка томе да одврати да спусти један чин монаху.
мисли будисте од света појединачности, иако то ни- У зендо-животу монах не може чак ни своје рубље
када није случај са онима који су заиста обухвати- да пере непромишљено!
ли доктрину. Два крила будистичког живота, стога,
треба да се одржавају у добром балансу што се тиче Ши из Јанг-шана прао је своју одору када му је при-
њихове снаге и активности, као што и монах, као до- шао Тан-јуан и упитао га: „Где ти је мисао у овом
бар ученик зена, треба да развије и ову страну свог тренутку?“ Ши му одмах одговори: „Управо у овом
живота. тренутку какву би мисао требало да имам?“
Модеран живот изгледа да се све више одаљава
од природе, и сходно томе, изгледа да губи осећај
66 Обука зен монаха Служење 67
ме говоре да смо од почетка потпуно чисти и да нема
5 никаквих нечистоћа у нама? Чему онда ово непре-
кидно купање?“ Учитељ даје овакав одговор: „Треба
У махајану будизму обожавају се разни свеци. Ку- да се 'спере' и сама идеја чистоте.“ Други учитељ је
патило има храм који је посвећен бодхисатви под имао овакав одговор: „Само купање, без зашто.“
именом Бхадрапала коме се монаси клањају пре неш
што се окупају (слика 20). У стара времена, каже се Следећи догађај је мало другачијег типа:
да је овај бодхисатва достигао сатори када је треба- Када је Нан-чуан пролазио поред купатила и видео
ло да се окупа и да му је Буда дао ово сведочанство: монаха како се припрема за купање, упита га: „Шта
„Тајанствено осећање које те је додирнуло и коме си то радиш?“
просветљен сведочи о праву да уђеш у стање буда- Монах: „Загревам воду за купање.“
ства.“ Ово је један од стотину „случајева“ које је ко- Чуан: „Када вода буде готова, не заборави да оку-
ментарисао Хсуе-тоу (Сећћо) у свом делу Пи-јен Чи паш и бика.“
(на јап. Хекшаншу). Његов коментар у стиху, у сло- Монах рече: „Нећу учитељу“, а увече је дошао до
боднијем преводу, гласи: учитељевих просторија, где га Чуан упита: „Шта ра-
диш овде?“
Коначно је овде неко које је успешно Монах: „Желим да добијем бика и да га окупам.“
досттао стање празнине:
Чуан: „Имаш ли конопац?“
Протежући ноге, он сада мирно
Монах није одговорио. Када је Чао-чоу дошао да
може да спавау свом пространом лежају: види Нан-чуана, потоњи му исприча догађај са мо-
Али ако кажеш да је он разумео нешто нахом. Чао-чоу рече: „Знам шта би требало одгово-
што треба да се разликује као рити.“ Када га Нан-чан упита: „Имаш ли конопац?“
„ савршена коренитост ", Чао-чоу искорачи и одмах јако повуче Чуана за нос.
рећи ћу да још увек сањаш;
Чуан рече: „То је сасвим прикладан одговор, само ка-
Колико год да се купаш миришљавом водом
ко си груб!“
твојелице ће битиупрљано докле 1од твојум
није ослобођен разликовања.
Ево још једне епизоде која се тиче купања:
Стога се од монаха захтева да сперу са себе сву пр- Цан, из Ку-линга, после неког времена зен лутања,
љавштину концептуализма док су упослени у свако- врати се у свој храм који му беше одређен. Док се ку-
дневном послу. Али, неко може упитати: „Одакле до- пао, стари учитељ га замоли да му истрља леђа. Не-
лази ова прљавштина, када нам махајанисти све вре- жно гладећи леђа свог старог учитеља који још није
68 Обука зен монаха Служење 69
спознао зен, Цан рече: „Како леп Буда-хол! Само, ни срећа које сви тражимо достижу се када се разуме
једног Буде овде нема.“ Учитељ се наљути на ову „то нешто више од тога“. Најжалосније је то што се
примедбу и рече: „О, лудаче, како можеш да будеш наш савремени, модерни живот систематски удаља-
тако неучтив?“ Цан онда рече: „Иако овде још нема ва од ове замисли, заправо намерно се труди да угу-
ни једног Буде, он зна како да исијава светлошћу.“ ши унутрашњи глас (бића).
Стога се будистички учитељи озбиљно залажу да
Сви монаси помажу једни другима у трљању леђа обухвате доктрину шунјате не само философски, већ
приликом купања. Пошто особа сама себи тешко мо- и на сваки могући практични начин. Док се то не учи-
же да добро опере леђа, купатила у Јапану углавном ни, примена тајне врлине је вештачка и површна и,
имају помоћнике који то чине и који су спремни да стога, лицемерна.
вас услуже за додатни новчић. Када монаху помаже Како схватамо доктрину? Јинг-ан Тан-хуа из мана-
брат да опере леђа, он пред њим склапа руке, изража- стира Тиен-тунг дао је следећу проповед: „Ученици
вајући свесну захвалност за ово служење. зена по сваку цену треба да избегавају погрешне ми-
Као што можемо да видимо из правила за купатило сли које воде до погрешног стањаума. Достићи само-
у Додатку ове књиге, материјал који се користи за остварење или видети у своју властиту унутарњу при-
загревање воде за купање је опало лишће и други от- роду - ово је погрешно стање ума; достићи будаство
паци сакупљени у манастирском дворишту. или постати учитељ - ово је погрешно стање ума;
рецитовати сутре или водити философске разговоре
6 - ово је погрешно стање ума; ходати, стајати, седети
Не дозволити левој руци да зна шта ради десна или лежати - ово је погрешно стање ума; облачити
- ово је у зендо-животу познато као „тајна врлина". се и јести —ово је погрешно стање ума; пратити зов
То је такође и дух служења. Тајна врлина је дело ко- природе - ово је погрешно стање ума; заправо, сва-
је се чини зарад самога себе, и не тражи било какав ки тренутак, било да се крећете на овај или онај на-
облик надокнаде, било на земљи или небу. Проблем чин, или да ходате овом или оном страном - све то је
са нашим друштвеним животом је у томе што увек те- погрешно стање ума. Куеи-цунг никада са вама није
жимо награди, и то чешће награди која далеко према- разговарао о дхарми. Због чега? Због тога што 'Када
шује заслугу самог дела. Ако не уследи награда, неза- једна реч прође кроз капије званичне управе, чак ни
довољни смо, а ово незадовољство је узрок свих врста девет бикова не може је извући напоље.'“
невоља и проблема у нашем свакодневном животу. Какво је крајње значење оваквих разговора? Са та-
Човековим животом не влада увек економски прин- козваног становишта здравог разума то личи на чи-
цип: у животу постоји нешто више од тога, а мир и сту бесмислицу. Ако ми, пратећи буквално значење
70 Обука зен монаха Служење 71

проповеди, покушамо да избегнемо „погрешно ста- ја, истиче се овакав став ума, и то са становишта, као
ње ума“, где коначно стижемо? Сам овај покушај што смо већ видели, које се може назвати посебно зе-
да следимо учитеља - није ли и то погрешно стање нистичким или махајанистичким. Хришћанска идеја
ума? Он нас очигледно учи да не будимо мисли, већ неговања несрећних болесника који пате од тешких
да спознамо стање аћитате, „не-ума“; али и ово је болести, што хришћани посебно сматрају побожним
погрешно стање ума. Монах упита Јун-мена: „Да ли или заслужним, доста је слично будистичкој побуди.
је грешка када се не пробуди ни једна мисао?“ Мен Мисао која је иза чина је можда подложна варијаци-
му одговори: „Планина Сумеру!“ Ако је тако, шта јама, али исто осећање, које се може назвати религиј-
се од нас очекује да радимо у овом ћорсокаку? Све ским, испуњава и хришћански и будистички ум.
нам се одузима, сама земља на крају не успева да нас Ућушма је име бога клозета. Он би требало да про-
подржи. Али управо је ово ситуација у коју зен учи- гута све нечистоће које се ту могу пронаћи. Чини се
тељи желе да нас увуку. Светло ће блеснути у тами да његов посао није нимало пријатан, али докле год
када ученик достигне своје границе. Тада схватамо смо бића која нису потпуно прочишћена од нечисто-
истину следећег разговора: ћа, како изнутра, тако и споља, мора постојати неко
ко ће се бринути о њима. То је несумљиво онај ко је
Монах упита Чиеа из Ши-мена: „Како ћемо напре- достигао стање ума у коме није могућа ни једна „по-
довати ако не гајимо никакве мисли ни о чему?“ Учи- грешна примена“ (слика 21).
тељев одговор је био следећи: „Дрвени човек седи за
разбојем, а камени човек у ноћи баца чунак.“

Када схватимо ове учитељеве речи, шунјата поста-


је стварна и остварује се у нашем свакодневном живо-
ту, а пракса тајне врлине није више фарисејство. Било
који посао, колико год да је одбојан или непријатан у
уобичајеном смислу, престаје да буде такав и вољно
се прихвата. Многи којима је посао да чисте купати-
ла не цене свој посао, посебно ако је у питању купа-
тило у примитивном стилу. Међутим, у манастиру,
монаси су обучени да се лате било каквог посла који
им се додели без гунђања и да га обаве на најбољи
могући начин. Поред моралног и друштвеног знача-
72

Слика 14: Кување Слика 15: Трпезарија


74

Слика 16: Неговање болесника


Слика 17: Шивење и паљење мокси
76

Слика 18: Бријање Слика 19: Прање одеће


78- 79

Слика 20: Купање Слика 21: Чишћење


Молитва и захвалност

Живот у молитви почиње исповешћу јер је моли-


тва, како год да се схвати, израз озбиљне жеље која
се јавља када посвећеник осећа да у њему нешто не-
достаје и тежи ка томе да се употпуни, било преко
спољашње силе, или урањајући дубље у властито би-
ће, а исповест се састоји од искреног препознавања
ове чињенице која се у неким случајевима осећа као
грешност. У будистичкој терминологији, ово значи
постати свестан својих карма сметњи које су у про-
шлости рођене преко тела, уста и ума. Када је посве-
ћеник изнутра присиљен да постане овога свестан,
он се моли. Посвећеник не мора да зна коме или чему
је његова молитва упућена. Ово знање, углавном није
од суштинске важности јер је посвећеникова молитва
неконтролисани излив јаке интимне жеље. У зен буди-
зму молитве се упућују свим будама и бодхисатвама
82 Обука зен монаха Молишва и захвалносш 83
прошлости, садашњости и будућности у свих десет начин мучи, сматрајмо га прерушеним бодхисатвом,
праваца, као и Махапрађњапарамити. чије љубављу испуњено срце настоји да се тако суо-
Исповесна молитва је следећа: чи са последицама свих злих дела и мисли које непре-
кидно чинимо због нашег самољубља и предрасуда
Сва зла дела која починиху проишости од времена немерљиве прошлости. Зато негујмо вр-
настала сууслед похлепе, љутње и шупости лину понизности у речима и делима и негујмо мисли
које сам нешвао од времена пре рачунања. усмерене једино ка оданости. Оног тренутка када се
Учињена су преко тела, уста и ума — чиста вера пробуди из дубине нашег бића, лотос са-
све ово сада отворено признајем. моспознаје ће се отворити у свом пуном цвату. Сваки
цвет лотоса у себи носи Буду, а где год је Буда ту је
За зен будисте молитва је више у форми самопреко- и Чиста земља2, и њена слава ће пратити сваки наш
ра и завета или решености него тражење помоћи од корак. Нека овакво осећање негују сва жива бића и
неке спољашње силе која треба да им оствари жеље. нека сви заједно подједнако достигнемо остварење и
Следеће је оно што је познато као „Бодхисатвин за- спознају Сарвађњате!"
вет и дело“:
За Та-хуијеву молитву, која се свакодневно рециту-
„Када се одразим у правој, изворној природи свих је у зен манастиру, може се рећи да укратко излаже
бића, опажам да је све тајанствени израз врлине Тат- све ка чему стреми монахово срце:
хагате1и да је цео универзум до његових најситнијих
честица зрак који излази из њега на најнесхватљиви- „Моја једина молитва је да будем чврсто одлучан у
ји начин. Из тог разлога стари учитељи су поштова- потрази за Истином, тако да се не уморим колико год
ли сва бића, укључујући и птице и звери. Чак и храна да јој се обраћам; да будем лаган и светао у четири де-
и одећа, који нам греју тело и негују га током двана- ла свог тела, да будем јак и непоражен у телу и уму;
ест подела дана, одражавају своју љубав и саосећање да не будем болестан и да искореним малодушност;
према којима осећамо дубок осећај поштовања и за- да избегнем сваку врсту несреће, беде, злог утицаја
хвалности. Будући тако, треба најнежније и најљуба- и сметњи, тако да одмах ступим на прави пут и да не
зније да мислимо о онима који су ниже свести од нас.
Чак и када нас непријатељ клевета или нас на неки 2 Чиста земља, или Западни рај, јс у сутри БезЈраничној жиеота опи-
сана као зсмља лепоте која превазилази сва царства. Када се особајсд-
1 Тстхашта-. Термин који Буда често користи када говори о себи, ном „роди“ у Чистој земљи, избегава точак рађања и умирања и више
дословно значење је „онај ко јс тако (татха) дошао или стигао се не рађа на Земљи, већ дирсктно одлази код Будс Амитабе и бројних
(а1ата)“ или „онај ко је тамо (татха) отишао (а1ата)“. (прим. прев.) бодхисатви док не достигнс крајњу самоспознају. (прим. прев.)
Молишва и захвалносш 85
84 Обука зен монаха
будем заведен на стазу зла; да се суочим са свим злим Устима рецитују свете текстове, алиууму не1ују
страстима, да развијам прађњу, да имам тренутну са- похлепу и пожуду.
Током дана су овисни од Шежњи за славом и богат-
моспознају за ств^ри које ме највише окупирају, и да
на тај начин наставим са духовним животом Буде; ством, док су ноћу опијени нечистим везаностима.
да настављам да помажем свим осећајним бићима; Споља одајуутисак да суморални, док изнутра по-
да пређем океан живота и смрти и да се одужим за тајно крше законе и правила.
мисли љубави свих буда и патријарха. Молим се да Увек заузети световним збивањима, запоставља-
не будем превише болестан, или да не патим мнош ју да се обуче за ослобођење.
Толико су одани нешвању залудних мисли да су већ
на самрти, да унапред предвидим смрт, рецимо неде-
љу дана унапред, тако да моје мисли могу обитавати одбацили право знање.
мирно и исправно на Истини; да се, напуштајући ово 1. Жудите за чврсто утемељеном Истином да би-
тело, ослобођено свих веза у последњем тренутку, од- сте моши да проникнете у своју праву природу.
мах родим у земљи буда, и да, гледајући их у лице, од 2. Негујте дубоку сумњуу свој коан и будите као да
њих примим коначно сведочанство врховног просве- гризете челичну куглу.
тљења, и на тај начин омогућим себи да се бескрајно 3. Када седите, седите усправно, никада не лежи-
делим у Дхармадхату3 да бих помогао свим бићима те у кревету.
у њиховом преласку океана живота и смрти. Ова мо- 4. НеХујте осећај понизности и кајања читајући
литва се упућује свим будама и бодхисатвама-махаса- књше и изреке које су оставили Буда и патријарси.
твама прошлости, садашњости и будућности у десет 5. Одржавајте тело чистим у саГласју са Начели-
праваца, и Махапрађњапарамити.“ ма, никад 1а не искварите, а исто важи и заум.
6. Понашајте се у свим ситуацијама са тихом до-
Поред ових молитви, монаси рецитују „Записе са
стојанственошћу и не будите брзоплети и бучни.
десне стране седишта“ које је написао национални
7. Причајте меко и тихо, не одајте се испразним
учитељ Чунг-фенг:
шалама.
Бикшуи ових даналиче на бескућнике, алиу срцима 8. Можда имаљуди који вам не верују, али не дозво-
не осећају срамоту и кајање. лите да вам се подсмевају.
Одевени су у свештеничку одору, али умови су им 9. Увек будите спремни да користите своје паја-
искварени световном прљавштином. лице и метле да бисте манастирске просторије и
3 Апсолутна реалност, у којој важи начело „све у једном, једно у све-
двориште одржавали чистим.
му“. По неким текстовима, то је тоталитет бескрајних светова који се 10. Неуморно следите стазу Истине, никад се не
отвара пред оком бодхисатве као један од дарова Буде. (прим. редак.) одајте прекомерном јелу и пићу.
86 Обука зен монаха Молишва и захвалносш 87
Живот и смрт су озбиљан доГађај и Читање сутри је такође израз захвалности према
на сеаком тренутку треба бити захвалан. нечијим учитељима, прецима, као и свим бићима
Нестално ће бити овде ускоро, уопште. У будизму захвалност означава да се Сар-
време не чека никога. вађњата у великој мери остварила у свету. У овом
Посебан је догађај родити се као човек, осећању нема ничег личног, заправо, егоистичног.
а сада смо рођени као такви, Стога монаси, у својим свакодневним вежбама које
није лако слушати учење Буде, се састоје од читања сутри, рецитовања молитви, по-
а сада 1а слушамо. нуда миришљавих штапића, клањања и тако даље,
Будући тако, ако се не ослободимоу овом животу, изражавају своју захвалност будама, бодхисатвама,
у ком животу очекујемо ослобођење! патријарсима, учитељима и другим особама за оно
што су учиниле за будистичку ствар.
2 Сутре које се најчешће користе у зен манастиру су:
1) сутра Прађњапарамита-хрдаја, на јапанском по-
Поред ових молитви и савета, сутре се такође сва- зната као Шитјо, 2) сутра Самантамука-париварта,
кодневно рецитују рано ујутро и послеподне. У јапан- на јап. позната као Кванон-Гјо, која чини део сутре
ском и кинеском будизму читање сутри има двојаку Пундарике и 3) сутра Вађрачедика, или на јап. Кото-
функцију: примарно се тиме ступа у додир са мисли- кјо. Од ове три сутре, Шитјо, пошто је најједностав-
ма оснивача, а друго, ствара се духовна заслуга. Пр- нија, рецитује се у готово свим приликама. Поред
во је можда боље назвати „проучавање сутри“, док је кинеских превода, користе се и изворни санскритски
за друго исправније рећи „читање сутри“ или „реци- текстови у кинеској транслитерацији који се изгова-
товање", јер је циљ само рецитовање, а није неопход- рају на јапански начин; они припадају, мање-више,
но схватање садржаја сутре. Сама рецитација се сма- дхарани4 класи будистичке књижевности и потпуно
тра заслужном као што је то наведено и у сутрама. су неразумљиви, чак и када се лреведу.
Не само рецитовање и читање, већ и преписивање
сутри такође ствара заслуге. Стога се читање сутри у 4 Дхарани: Искази (мантре) којима се приписује заштитничка моћ. У
будистичким манастирима може сматрати врстом мо- Сутри Лотоса, 21. поглавље (под насловом: Дхарани) посвећено је
литве. Читање, иако се не схвата пуно значење онога томе и садржи различите заштитничке исказе. У традицији будизма
један од најпознатијих дхарани је: ом мани-падме хум. Саме бодхи-
што се чита, одваја нечији ум од световних брига и сатве су имале заштитничку улогу (као свеци у хришћанству) и за
егоистичних интереса. Иако је само у негацији, ова- сваког (посебно за бодхисатву милосрђа, Авалоктешвару, у Кини Ку-
ко стечена заслуга, нагиње ка томе да усмери ум ка ан-јин, у Јапану Кванон) се везивала њему/њој примсрена дхарани. У
достизању Сарвађњате. каснијој тантричкој будистичкој иконографији јављају се и 12 Дхара-
ни - женска полубожанства, заштитнице. (прим. редак.)
88 Обука зен монаха Молишва и захвалносш 89

У неким посебним приликама чита се сутра Ма- половина?', а други могу одговорити: 'Нека направи
ха-прађња-парамита у шесто свезака на начин ко- још један круг.', или 'Пуцкетај прстима', а неки могу
ји је познат као тен-доку (на кинеском, чуан-ту). рећи: 'Закашљи се', или 'Изговори квац', или 'Пљесни
Тен-доку значи „читати окрећући“. Пошто су сутре длановима'. Они који ово кажу не знају шта значи
изузетно обимне, не могу се прочитати у прописа- срамота. Што се тиче „друге половине“ никада не-
ном периоду. Шесто свезака се дели међу монасима мојте да кажете: 'Направи још један круг!' Чак и да
и сваки монах чита две или три стране са почетка и се стотину хиљада пута кружи око столице то је, са
краја сваког тома, док се средишњи део чита окрећу- становишта старице, не више од половине Трипита-
ћи цео том неколико пута - отуда израз „читати окре- ке. Чак и да се планина Сумеру окружи стотинама
ћући“. Сваки том се састоји од једног дугачког листа хиљада пута, то је, са становишта старице, не више
чврстог папира који је више пута пресавијен, и када од половине Трипитаке. Чак и да велики зен учите-
их монаси читају „окрећући их“ сутра изгледа као да љи из целог царства стотинама хиљада пута обиђу
се вијоре бројни уски комади жуте одеће (слика 22), планине то је, са становишта старице, не више од по-
а пошто их рецитују у високом тону читав призор ловине Трипитаке. Чак и када би све планине и реке
је заиста љубак. Читање сутри обилује духовном ко- и велика земља и све што чини овај универзум разно-
ришћу не само за саме читаоце, већ и за све на које врсности, укључујући сваку биљку и сваку влат тра-
се заслуга односи. Прва три јутра у Новој години по- ве, једногласно одмотавале Трипитаку од данас па до
свећена су овој церемонији у свим зен манастирима краја времена, то је, са становишта старице, не више
- тада се моли не само за добробит народа, већ и за од половине Трипитаке."
мир у целом свету. Та-хуи је неко време ћутао, а онда је наставио:
Можеш Гледати колико желиш предивно извезене
Једном једна старица посла гласника са новцем до Гуске; али пази да не испустиш златну тлу која их је
Чао-чоуа, захтевајући од њега да „одмота“ целу Три- извезла!
питаку. Чао-чоу уста са свог места, и направивши Након ових примедби, други зен учитељ изразио
један круг око столице, рече: „Одмотавање је заврше- је своје мишљење овим речима: „Старица је рекла да
но.“ Гласник се врати старици и пренесе јој шта се је Чао-чоу завршио одмотавање само половине Три-
десило. Старица рече: „Тражила сам да одмота целу питаке. Ово је замена правог лажним. Једино што је
Трипитаку, али његово одмотавање покрива само по- тада требало да се каже је: Зашто не спознати целу
ла Трипитаке.“ ствар чак и пре него што је Чао-чоу кренуо да кружи
На ово Та-хуи, један од великих зен учитеља из пе- око столице?
риода Сунг, рече: „Неки могу питати: 'Шта је друга
90 Обука зен монаха Молишва и захвалносш 91
у истом хлебу, што симболизује идеју једне велике
3 заједнице која укључује све видљиве и невидљиве
духове.
Какво место гладни духови заузимају у шеми зени-
Гладни духови, на санскриту прета, проналазе сво-
стичког стварања света је предмет посебног проуча-
је место на шест стаза (1ати) постојања. Они су од-
вања у институционалној историји зена у Кини. Зен,
лазеће душе, али пошто вечно желе нешто да једу
у својој чистој форми, нагиње ка томе да постане
јер су гладни, познати су као „гладни духови“. Мо-
акосмичан, али у свом „афирмативном виду“ он при-
жда они наговештавају човекову неутољиву жељу да
хвата све из овог света разноликости. Чак сви поли-
поседује. Када би сва похлепа на свету, испољена у
теистички богови, укључујући и становнике ваздуха,
бескрајно разноврсним облицима, била удовољена
земље, и неба, и било која друга бића, која живе у
извођењем сегаки обреда, Чиста земља би одмах би-
царству празноверних или народних веровања, под-
ла овде међу нама. Стога смо сви ми гладни духови,
једнако су укључени у систем зена. Свакоме од њих
иако не неопходно и одлазеће душе. Хранећи такозва-
је дозвољено да заузме своје место у зену у сагласју
не одлазеће душе ми хранимо себе, када су они испу-
са вредностима које су им дале народне религије. То
њени и ми смо испуњени - не треба заиста правити
је разлог зашто је зен ускладиштио и негује доста од
разлику између живих и мртвих. Такозвани живи су
онога што бих назвао елементом кинеског шитона.
живи у односу на мртве, заправо, такозвани мртви
Рецитује се сутраДхарани; обожавају се преци; моли
најживље живе међу живима. Стога се упућује моли-
се за напредак владајућих сила времена - иако се мо-
тва да се буде испуњен просветљењем, а захвалност
же поставити питање „коме?“; жудно се тежи зашти-
је присутна због могућности остварења просветље-
ти локалних божанстава; строго' се придржава свих
ња заједно са „одлазећим душама“.
обреда везаних за „одлазеће духове“; и у одређеној
У средишту олтара постављена је плоча посвећена
мери се упражњавају сви облици егзорцизма. Храње-
„свим одлазећим духовима тројног света“. Најчешће
ње гладних духова (сегаки), које се одржава најмање
се приносе цвеће, свеће и миришљави штапићи, за-
два пута током сезоне хшан („друга обала") ушло је
једно са храном. Света ограда је заштићена застава-
у зен са стране; али у исто време, овде се може при-
ма на којима су исписана имена Татхагате, бодхиса-
метити идеја присне везе за коју се верује да постоји
тви, архата, бошва, полубогова и других нељудских
међу свим живим бићима и онима за које се сматра
бића. Позвани на овај начин, они би требало да буду
да су преминули. Идеја је да се нахране гладни духо-
присутни током обреда и да учествују у уздизању
ви, али као што можемо видети из молитвеног обра-
мистичног ефекта над несрећним становницима пре-
сца, храњење је заправо давање хране, учествовање
дворја пакла (слика 23).
92 Обука зен монаха Молишва и захвалносш 93
Када се позову дгатапз регаопае - буде, божанства Када је Тао-ву спремио гозбу у сећање на свог по-
и гладне душе - читају се Дхарани и рецитује се сле- којног учитеља Јуе-шана, монах га је упитао: „Зашто
дећа молитва: правите ову гозбу за свог покојног учитеља? Да ли
„Желимо да сви ви гладни духови, што насељавате ће он заиста доћи и појести је?“ Тао-ву му одговори:
сваки кутак земље и испуњавате свих десет праваца, „Зашто сте ви монаси припремили гозбу?“
дођете на ово место и послужите се чистом храном
која вам је понуђена. Њоме ћете бити испуњени, а Када је Тан-јуан поставио гозбу за националног
када у потпуности будете задовољени, дођите овде учитеља Чуа на дан његове смрти, монах га је упи-
и видите да су сва осећајна бића заузврат нахрање- тао: „Да ли ће учитељ доћи или не?“
на вама. Такође желимо да врлином ове чаробне хра- Јуан му одговори: „Још увек не могу да читам
не будете одвраћени од бола од кога патите и да се мисли.“
родите на небу и по жељи посећујете Чисту земљу „Каква је онда корист од постављања гозбе?“
која испуњава свих десет праваца; да негујете жељу „Не желим да се прекину световне прилике.“
за просветљењем, живите живот просветљења и да Када су слично питање поставили Јену из манасти-
у животу достигнете будаство. Желимо и да нас да- ра Паи-шуи, он је рекао: „Спремите следећу понуду."
ноноћно штитите да бисмо без сметњи и препрека Да ли је учитељ сматрао питаоца гладним духом?
остварили циљ нашег живота. Каква год да је заслу-
Ове изјаве учитеља не чине нам се много просве-
га овог чина храњења гладних нека је оно посвећено
тљујуће са нашег световног, релативистичког посма-
универзалном остварењу врховног просветљења и
трања ствари. Хајде да видимо шта су они имали да
нека свако осећајно биће брзо оствари будаство. Ова
кажу на самрти о свом одредишту. Или, када увиди-
молитва се упућује свим будама и бодхисатвама про-
мо начин на који напуштају своје световно постоја-
шлости, садашњости и будућности у свих десет пра-
ње, можда ћемо моћи да стекнемо неки увид о њихо-
ваца, и Махапрађњапарамити.“ вом одредишту.
Заправо, ово храњење гладних духова и других ду-
ховних бића свакодневно се одвија током оброка. Пре 25. децембра Пу из Хо-шана рече својим слугама:
него што монаси узму своју чинију пиринча, одвајају „Када учитељ умре обичај је да му његови следбени-
око седам зрна, који се називају саба, и нуде их овим ци спреме посебан оброк, али по мом мишљењу то је
нељудским бићима. Идеја која се налази иза овог чи- непотребно. Када будем умирао, понудите ми своје
на је вероватно једним делом изражавање захвално- понуде пре него што умрем, а не после.“ Монаси су
сти, а другим дељење добрих ствари са другима. мислили да учитеља ни под старе дане није напустио
Да ли преминули заиста долазе и лебде око нас? осећај за шалу. Упиташе га: „Када ћете преминути?“
94 Обука зен монаха Молишва и захвалносш 95
„Умрећу када ми сви принесете своје понуде.“ У ње- свом месту, он рече монасима: ,Дхармакаја заувек
говој спаваћој соби поставише завесу иза које је сео, остаје савршено мирна и спокојна, а опет показује да
и изнеше пред њега све церемонијално посуђе. Чита- у њој има долазака и одлазака (рађања и умирања),
ше се похвале и с поштовањем му беше послужена сви свеци из прошлих времена долазе из истог изво-
храна. Учитељ Пу је имао добар апетит и појео је ра и све душе на свету враћају се у Једно. Моје биће
све што му беше понуђено, не показујући никакве је сада распршено попут пене; нема разлога да тугу-
знаке прераног умирања. Церемонија се наставља- јете над овом чињеницом. Немојте се беспотребно
ла неколико дана док свако у манастиру, од његових нервирати, већ задржите миран ум. Ако се придржа-
најближих ученика до слугу, није како ваља указао вате овог налога који сам вам дао узвратићете ми за
поштовање учитељу према коме се понашало као да све што сам учинио за вас, али ако не будете делали
је већ преминуо. На дан Нове године, све посмртне у складу са мојим речима, не сматрајте се мојим уче-
церемоније беху завршене. Учитељ рече монасима: ницима.“ Онда иступи један монах и упита учитеља:
„Куцнуо је час, сутра када престане да пада снег, „Куда идете?“ „Никуда“, уследио је одговор. „Зашто
умрећу.“ Следећег дана беше ведро, али поче да пада не могу да видим то 'никуда'?“ „Јер је изван твојих
снег, а када је стао, учитељ премину, мирно седећи и чула.“ Казавши ово, учитељ мирно премину.
у рукама држећи упаљени миришљави штапић,
Крај зен учитеља није увек овако миран. Некада
Када је Хсиу из Чо-чоуа требало да умре, окупао има оних који се тешко боре са тиме да пусте своју
се, а онда је наложио да му донесу шољицу чаја. Ка- „просјачку врећу“. Када је Чен, из манастира Цуи-
да је попио чај, његов помоћник се упути да однесе јен, умирао, страшно је патио, превијајући се на
послужавник али учитељ га повуче к себи и упита: сламнатој простирци. Помоћник је у сузама био све-
„Знаш ли где сам се упутио?“ „Не, учитељу, не знам.“ док ове агоничне сцене и рече учитељу:,Док сте још
Онда учитељ преда послужавник монаху-помоћнику били снажни, на разне начине сте клеветали буде и
с речима: „Иди, ти не знаш куда сам кренуо.“ Када се оце, и шта сада видимо?" Учитељ, гледајући у помоћ-
монах вратио, виде да је учитељ већ преминуо. ника неко време, приговори: „И ти имаш ту примед-
бу?“ Онда устаде и налажући помоћнику да упали
Када су Јена из манастира Су-шан питали куда иде миришљави штапић, мирно испусти духа.5
након смрти он одговори: „Лежи на леђима на пећи,
а четири уда показују на небо.“
5 За други сличан пример видети Сузукијево дело Е$$еуз т 2еп Вис1-
Мо из манастира Ву-хсие пред своју смрт се оку- Љ1чт, Лондон, 1970. (Зен есеји), III, стр. 35. Аутор овдс мисли на дух
двојства, односно надилажење мишљсња и духа који „ д в о ј и " . (прим.
пао и запалио миришљави штапић. Мирно седећи на редак.)
V

Слика 22: „Окретање“ сутре Прађњаиарамите Слика 23: Храњење „гладних духова“
Медитација

Сада долазимо до основног чина зендо-живота, ко-


ји чини карактеристичну обуку зен монаха. Термин
„медитација" не изражава у потпуности идеју која ов-
де преовладава, и оно што она заиста означава, када
се користи у вези са животом зен монаха, биће разу-
мљивије са описом који следи. Пре него што наста-
вим, дозволите да вас упознам са саставом зенда.
Хол за медитацију (на јапанском зендо, на кине-
ском чан-тат), онако како се гради у Јапану, обично
је правоугаона грађевина. Може бити различитих ди-
мензија у зависности од броја монаха које треба да
прими. Пошто, по правилу, монаха нема више од сто-
тину, величина зенда је ограничена на тај број. ^ен-
до у храму Енгакуђи у Камакури, који је обновљен
1923. након земљотреса, величине је око 11x20 мета-
ра, и може да прими више од педесет монаха.
100 Обука зен монаха Медишација 101
Зендо има два улаза. Предњи је приказан на слици жом страном Хола. Тан је око 2,5 метара широк и 1 ме-
24, а задњи на слици 25. Идеограми на плочи изнад тар висок. На једном крају празног пода дугуљастог
улаза (слика 24) читају се шо-бо-Ген-до у значењу облика, који заузима средиште просторије између та-
„Хол ока исправне дхарме“, јер је хол намењен за нова, налази се храм бодхисатве Мањђушрија, који је
отварање дхарма-ока које прониче у тајне живота и отворен и окренут ка предњем улазу. Средишњи под
света. Квадратна дрвена табла, коју монаси ударају, се користи за вежбу под називом кинхин (на кинеском
користи се за разне ствари: да се монаси позову на чиш-хсинђ, која се састоји од кружења у колони дуж
оброк, на предавање, службу и слично, или да озна- тана (слика 26). Кинхин се практикује у одређеним
чи почетак или крај часова медитације. На табли је временским периодиматоком часова медитације. Ово
написано: ходање помаже монасима да сачувају ум од западања
у стање тромости, укочености и обамрлости.
Живот и смрт су озбиљан доЈађај; Тан има татами под, а сваки монах за себе има
Како је само живот пролазан! простор око 1x2 метра. Овај мали простор је за сва-
На сваком тренутку треба бити захвалан, ког монаха његово „небо и земља“, јер ту он спава,
Време не чека никош! седи, медитира и ради све остале ствари које су до-
звољене у Холу. Какве год ситнице да монах поседу-
У храму иза полузатворених врата углавном се је, држи их уз прозор на крају тана где се налази
налази лик Мањђушрија који представља мудрост ниско уређење које личи на ормар, а постављено је
(прађњу). Отварање дхарма-ока означава стицање дуж целог тана. Простирке за спавање се стављају у
прађње, па је тако овај бодхисатва одговарајући обје- простране висеће полице које су прекривене завесом
кат обожавања у Холу за медитацију. (слика 27).
Задњи улаз (слика 25) користе монаси за личне Када дође време за спавање, што је обично око 9 ча-
ствари као што су купање, обављање текућих и лич- сова увече, монаси рецитују Шитјо (сутру Прађња-
них послова и слично. Погледајте само како је обућа парамита-хрдају), клањају се три пута Мањђушрију,
уредно остављена. Она је најједноставније врсте, али и лежу један поред другог (слика 28). Када ђикиђицу
се о њој добро води рачуна; и када их монаси оставе (на кин. чи-ји), који прати сваки покрет монаха у Хо-
на вратима да би ушли у Хол, пазе да гете (јапанске лу - и чини најзначајније задужење у зенду - види
кломпе) нису разбацане. Дрвена плоча изнад улаза да су сви под својим футоном, он онда нуди свој зад-
садржи прописе Хола чији је превод дат у Додатку. њи инсенс бодхисатви и одлаже свој кеисаку („штап
Унутрашњост Хола је опремљена уздигнутим плат- упозорења", на кин. чит-це) (слика 28). Након свега
формама које се називају тан а које се простиру ду- овога, ђикиђицу леже у свој оскудни футон. Онај ко
102 Обука зен монаха Медишација 103
седи на тану са супротне стране назива се танто, Пре него што је ово рекао, они видеше човека са ду-
што значи „глава, врх тана Његово је задужење да- гачком куком, како трчи за изгубљеним листом. Ово
нас мање-више почасно. је можда екстреман случај, али легенда предивно
Простирка за спавање која се даје монасима је је- илуструје какво дубоко поштовање зен гаји према
дан широки футон, или јорган напуњен памуком, ко- даровима природе, као и према понудама њених по-
ји је отприлике величине 0,5 м2. Монах се само ови- божних приврженика.
ме обавија чак и усред хладне зиме, а спава од 21:00 Понизност, самодисциплина, тежња ка вишим ци-
увече до 3:30 изјутра. За јастук користи пар малих ја- љевима у животу и тако даље, налазе се у дубини
стучића, сваки пречника 60 цм, на којима током дана философије аскетизма. Аскетизам није увек негати-
седи и медитира. Чим се пробуди, постељину склања вистички, нити произилази из нездравог стања ума
на заједничку полицу која је окачена изнад простора или из изопаченог погледа на живот уопште. Постоји
за спавање (слика 27). Онда монах на задња врата од- нешто позитивно, мужевно и наметљиво иза маске
лази до онога што би се могло назвати заједничким сувог одрицања. Сматрати зен само обликом аске-
умиваоником, који се састоји од једног великог базе- тизма била би велика грешка. Оно чему тежи човек
на напуњеног свежом водом поред кога се налази до- зена је да смањи прохтеве свог тела на минимум да
ста малих кутлача од бамбуса за умивање. Кутлачом би се усмерио ка вишем царству активности. Његов
се не може захватити доста воде, а мала је с разлогом циљ није мучење тела, нити му је циљ да стекне за-
- јер, према философији зена, као што смо већ напо- слугу и тиме обезбеди небеско богатство. Када човек
менули, користити дарове природе превише расипно трага за вишим циљевима које жели да оствари у вла-
или више него што је заиста неопходно сматра се без- ститом животу не само зарад себе, већ и свих бића,
божничким чином (слика 29). од њега се увек тражи да се издигне изнад очекивања
Једном су се Хсуе-фенг (Сеппо), Јен-тоу (Ганто) и материјалне добити и награде. Наравно, не треба за-
Чин-шан (Кинзан), док су путовали заједно на свом немарити материјално благостање јер оно може бити
зен ходочашћу, изгубили у планинама. Падала је ноћ средство којим се достижу вредније ствари, али ка-
и не беше манастира у близини у коме би питали за да му се придаје превише пажње онемогућава му се
преноћиште. Онда приметише зелени лист поврћа ка- да прекорачи сферу која му прописно припада. Ово
ко плута низводно реком. По овоме су природно за- је једна од слабости која је неодвојива од човекове
кључили да неко живи мало више у планинама. Али, природе. Посебно када се некад чини да зен подуча-
један од монаха рече: „Сасвим је могуће да неко живи ва јеванђеље антиномизма1и слободоумља, добро је
У планини, али човек који не мари што је бацио дра-
1 Антиномизам: начело не придржавања било каквих утврђених зако-
шцени лист биљке није вредан нашег разматрања.“ на. (прим. прев.)
104 Обука зен монаха Медишација 105
нагласити начело самодисциплине које се истиче у Када је Јен-тоу Чуан-куо (Ганто Кацу), велики зен
зену и практикује у животу Хола за медитацију. Чак учитељ из касног периода Танг, видео како му се при-
и када бисте покушали да постанете професионални ближава Су-шан (Созан), паде у дубок сан. Шан ста-
спортиста, неопходан је свакодневни тренинг који у де поред учитеља, али овај није обраћао пажњу на
великој мери укључује и самоодрицање и аскетизам. њега. Шан удари учитељеву столицу. Учитељ окрену
Ако спортиста повлађује било којој својој слабости, главу ка њему и рече: „Шта хоћеш?“ Шан му одгово-
забрањено му је да уђе у арену. Како они који теже ри: „О учитељу, лепо се наспавајте!“ С тим речима
да достигну и остваре највише вредности у животу, ученик се удаљи из просторије. Учитељ се од срца
могу да зазиру од одређене дисциплине? насмејао: „За ових тридесет година насамарио сам
Не може се одредити колико је сна потребно чо- толико коња, а данас ме је шутнуо магарац!“
веку да би био здрав, јак и увек способан да се из-
бори са проблемима а да се, поред његове наследне Док је Тоу-цу Ичинг био у манастиру коме је главе-
конституције, не узму у разматрање разне случајне шина био Јуан-тунг Хсиу, никада није ишао код учи-
околности. Али, чини се да је сан нешто што дозво- теља да се распитује о зену, већ је све време прово-
љава доста ширине и дисциплина или навика могу дио у дремању. Главни управник оде пред учитеља,
допринети томе да се сан смањи на најмању могућу говорећи: „У нашем зенду има један монах који про-
меру. Можда је ово разлог због кога су Буда и мно- води време дремајући и ништа не радећи. Са њиме
ге друге духовне вође строго осуђивали склоност ка треба поступити у складу са Прописима.“
спавању. Али, с друге стране, сан је показатељ мира Хсиу: „Ко је то?“
и задовољства. Они који су стално будни и који гле- Управник: „Брат И-чинг.“
дају наоколо с немирним погледом, или они који су Хсиу: „Не брзај, већ сачекај да га искушам.“
узнемирени сваким, и најмањим, догађајем или не- Онда учитељ узе своју палицу и уђе у Хол. Видев-
срећним случајем у животу, и они који не могу да ши да монах дрема он удари врата палицом и укори
заспу пошто су нервно растројени, јесу они чији је га речима: „Не можеш да наставиш овако докле год
дух некако неприлагођен општем устројству универ- једеш наш пиринач.“
зума. У овим модерним временима када се окруже- Чинг: „Шта онда желите да радим, учитељу?“
ње брзо и вештачки мења, сам творац ових промена Хсиу: „Зашто не учиш зен?“
проналази да је веома тешко да им се прилагоди, а Чинг: „Када је човек већ сит којим укусним јелом
резултат је испољавање пораста свих врста неуроза. ћете га угостити?“
Није ли онда освежавајуће пронаћи сличне примере Хсиу: „Нажалост, нема никога ко те у потпуности
у историји зена? одобрава.“
106 Обука зен монаха Медишација 107
Чанг: „Каква је сврха чекати на такво одобрење?“ наставити Будин прађња-живоп, ослободити сва би-
Хсиу: „Кога си видео пре него што си дошао овде.“ ћа поновног рађања у тројном свету.
Чинг: „Фу-шана.“ Ватра пролазности све сагорева, и крадљивци стра-
Хсиу: „Баш се питам како си постао толико тврдо- сти потајно траже сваку прилику да преузму ваше
главо самопоуздан.“ унутрашње благо. Они монаси који стално трагају
С тим речима, учитељ с осмехом напусти Хол. за богатством и угледом гори су од простодушних
сељана. Буда је рекао: „Они који носе моју одору, а
Није лаган задатак доћи у стање када можете да омаловажавају Татхагату и нагомилавају све врсте
разумете (ствари) и то захтева огроман труд. Стога је зле карме - они су моји непријатељи.“
Туи-јин у свом делу Отедало заученике зена упозо- О, монаси, сви сте ви синови Буде, свака нит ваше
рио своје ученике: „Ако не радите на себи и не тежи- хаљине долази из разбоја марљивог ткалца, и сва-
те жарко да остварите Истину, пуко учење сутри неће ко зрно пиринча који једете указује на зној са чела
бити од стварне користи за вашу духовну добробит. земљорадника. Ако још увек нисте отворили своје
То је попут птица које цвркућу у пролеће и инсеката прађња-око, какво право имате на драгоцене дарове
који певају у јесен - сви они нису свесни значења од ваших сапутника? Желите ли да знате која живо-
своје песме. Читање сутри не треба да је попут ово- тиња је прекривена крзном и има рогове на глави?
га. Док вам учење не буде у потпуности у сагласју са То није нико други до монах који бесрамно прихвата
Истином, оно ће вам донети репутацију учењака или све побожне понуде од својих приврженика. Монах
речитог говорника. Ипак, колико год да сте вешти у не треба да једе док не огладни, не треба да облачи
овим стварима, то је као да своју прљаву кочију боји- више од онога што му је заиста неопходно. Уместо
те цинобером. да прихвата од својих побожних присталица одећу,
Будистички монаси се не подстичу да проучавају чинију пиринча, или колибу, нека носи одећу од ужа-
световну или пуку научну литературу. То би било по- реног челика, обедује истопљени метал, и живи у
пут пресецања глинене лампе мачем: сама глина не пламеној пећи, ако му срце још увек није сагорело у
постиже ништа по питању своје корисности, док се жељи да спасе себе као и сва остала бића од деспоти-
мач оштећује без могућности поправке. Није мала зма живота-и-смрти и ако не улаже сву своју духовну
ствар напустити свакодневни живот у домаћинству енергију у остварење овог циља.
и постати монах. Монашки живот не значи уживати Монаси треба да се понашају као тоцило: Чанг-сан
у лагодном и удобном животу, не значи стицати све- је дошао и на њему изоштрио свој нож; Ли-цу је на
товну славу или скупљати богатство, већ покорити њему избрусио своју секиру; свако ко хоће да, на било
страсти зарад ослобађања од окова живота и смрти, који начин, обради свој метал долази и користи камен.
108 Обука зен монаха Медишација 109
Сваки пут камен се троши, али се не жали, нити се Теишо је свечана ствар. Када се приближи час, мо-
хвали својом корисношћу. А они који му долазе, од- наси на дужности ударају о таблу која је окачена на
лазе окористивши се о њега; неки од њих можда неће предњем улазу у зендо (слика 24). Остали монаси се
бити захвални камену, али сам камен заувек остаје спремају, облачећи посебну одећу која се назива кеса
задовољан...“ (на санскриту кашаја). Када се чује бубањ или звоно
Ово се може назвати не-отпором, или не-озлеђено- у предавачком холу, монаси, по одређеном редосле-
шћу (ахимса), али у зен будизму познато је као „тај- ду, напуштају зендо и, на достојанствен начин, иду
на врлина“, или практиковање „делања без напора“ ка соби где се одржава теишо (слика 30). Када сви
(анабхоГачарја). седну, из својих одаја излазироши, у пратњи два мо-
наха-помоћника (ђиша).
2 Чим уђе у просторију, учитељ одлази до унутра-
шњег храма где се налази статуа Буде. Онда ће роши
Оно што чини учење зена у зендо-животу је проуча- понудити миришљави штапић Буди, затим оснивачу
вање, с једне стране радова или изрека или у неким манастира, претходним свештеницима, свом учите-
случајевима, дела старих учитеља, а с друге стране љу ако је преминуо. Сваки пут када понуди мири-
- медитација. Медитирање се најапанском назива за- шљави штапић, учитељ се клања и три пута пада ни-
зен, док се учење састоји од одлажења на беседе које чице на под. За то време, монаси три пута рецитују
држи учитељ зенда познат као роши. Роши дослов- кратку сутру Дхарани, посвећену Кванону Босацуу
но значи „стари учитељ“, али у овом случају „стари" (Авалокитешвари), а затим једном духовно упозоре-
значи „поштовани“ и не односи се на учитељеве шди- ње које је оставио оснивач манастира или неки од
не. Беседе (предавања) се технички називају теишо великих старих учитеља, или „Песму медитације“
или коза. Држати теишо или козу не значи „преда- (Зазен васан) од Хакуина. Рецитовање прекидал*оку-
вати по уџбенику“, већ испољавање унутарњег зна- уо2- велики дрвени овални инструмент, који је изну-
чења одређене приче. Учитељ (роши) током беседе тра издубљен, а споља изрезбарен у облику рибе. Он
ништа не објашњава јер одбија да се обраћа интелек- се удара кратким штапом, чији је један крај обмотан
ту својих слушаоца. Он пре покушава да у умовима напуњеним парчетом коже. Звук помаже даум слуша-
својих монаха пробуди психологију старог учитеља оца постане пријемчивији за наступајућу беседу.
и усмерава ток зен разговора у облику питања и од- Сада роши седа на високу столицу која гледа на Бу-
говора. Будући тако, монаси чије је прађња-око још да-храм; један од помоћника пред њега поставља таблу
увек затворено, и након присуствовања многим учи-
2 Илустрације разних инструмената који се користе у зен манастиру
тељевим беседама неће бити ништа мудрији. изложене су у Додатку.
110 Обуказен монаха Медишација 111

за читање, а други шољицу чаја (слика 31). Ако је и ово: 'Немогуће је причврстити клинце у празнини
уџбеник Лин-чи Лу (Ринзаијева казивања), роши ће простора.'
почети овако: Монах-учењак иступи и упита: 'Тројно Возило и
Дванаест деоба - зар сви они не осветљавају буда-
„Во Ђођи, гувернер ове области, заједно са својим природу?'
званичницима упита учитеља (Ринзаија) да заузме Учитељ рече: 'Још није покошен бујан коров.'
своје место. Учитељ седе на платформу и рече: 'Неиз- Учењак рече: 'Буда не може бити варалица.'
бежно је да данас прихватим љубазност и доброту Гу- Учитељ је наставио: 'Где је Буда?'
вернера и других; не могу а да се не предам људским Учењак је ћутао.
осећањима и да се данас нађем у овој проповедаони- Учитељ рече: 'Нема сврхе да ме збуњујете пред Гу-
ци. Ако ћу да изложим велико искуство у складу са вернером. Брзо уступите место другоме.'
традицијом наших старих Отаца, не би било никакве Учитељ онда настави: 'Данас смо се окупили овде
потребе да изговорим и једну реч, јер овде нема собе зарад великог догађаја. Свако ко жели да ме нешто
у коју би неко могао да крочи. Али, поштујући упор- пита, нека иступи без оклевања. Али онога тренут-
ни захтев Гувернера, данас нећу ништа крити од вас ка када покушате нешто да кажете, скренућете са
у свом схватању истине зена. Има ли неког на овом исправне стазе. Зашто је то тако? Зар не знате да је
скупу ко, попут великог генерала, распоређује војску Буда рекао да је дхарма изван речи, јер њу не треба
у строју за битку и подиже своје барјаке за успешну тражити на месту где влада узрочност. Управо због
борбу? Њему ћу се прво обратити.' тога што нико од вас нема довољно вере појавио сам
Монах упита: 'Која је врховна истина будизма?' се данас и учинио ствар још замршенијом. Бојим се
Учитељ узвикну Квац\ да сам учинио довољно да спречим Гувернера, зајед-
Монах се поклони. но са његовим званичницима, да стекне јасан увид у
Учитељ рече (саркастично?): 'Поштовани брат мо- буда-природу. Најбоље би било да се сада повучем.'
же да одржи своје схватање у неслагању.' Учитељ онда узвикну Квац! и рече: 'О ви људи с
Монах упита: 'Чију мелодију свирате? И којој шко- мало вере! Нема краја послу за вас. ...Дуго сам вас
ли припадате?' задржао. Збогом.'“
Учитељ одговори: 'Када сам био код Хуанг-поа,
питао сам га то питање три пута и сваки пут ме је У случају да роши за уџбеник користи дело Хектан
ударио.' року, њешво предавање би било отприлике овакво3:
Монах је оклевао. 3 Оно што следи је Случај 1 у Хектану, без свих Јенгових коменатра
Онда, учитељ узвикну Квац! које је пратио ударац и Сећоовог стиха.
112 Обука зен монаха Медишација 113
Претходни коментар —Када се дим види с друге Цар беше тужан и покуша да пошаље људе по Бо-
стране брда, особа зна да гори ватра. Када се уоче дидарму. Али, Чи-кунг му рече: „Нема сврхе да Ваше
рогови с друге стране ограде, особа зна да ту пасе величанство шаље по њега. Чак и да сви људи из ове
крава. Нормално је за монаха, колико год био паме- земље крену за њиме, он се никада неће вратити.“
тан, да прозре целу ситуацију, чак и када му је дозво-
љено да спази само један њен део. Када се све струје Коментар у стиховима:
пресеку, када се оствари стање потпуне Празнине,
човек се може кретати у сваком могућем правцу, из- Света истина је сама безмерна Празнина,
ван свих концептуалних ограничења које нам намећу и 1де особа може поставити своје обележје?
разум, машта и разликовања4. Ко се тако понаша ако Ко је тај што стоји предамном?
је стање Празнине увек достижно? Погледајмо какав Не знам - беше њеЈов одшвор.
нам пример даје Хсуе-тоу (Сећо) за такве учитеље.
СтоГа у мраку он реку пређе;
Случај - Цар Ву из династије Лиан, упита Бодидар- Али какво трње за њиме ницаше!
му, великог учитеља: „Које је прво начело свете док- Гоњен чак и читавим становништвом земље
трине?“ за ње\а не беше назад.
Бодидарма му одговори: „У огромној Празнини не- Али узалуд мислимо на њеГов повратак!
ма ничега што би се означило као свето.“ Не, не мислимо више на њеГа;
Цар поново упита: „Ко је онда тај што стоји испред Освежавајући поветарац прелеће земљу
мене?“ до њених најудаљенијих крајева.
Бодидарма рече: „Не знам.“
Цар није схватио значење овог разговора, и Боди- Сећо се сада окрену и, гледајући око себе, рече:
дарма пређе реку и оде у краљевство Веи. Касније, ,Д а ли међу нама има патријарха?“, и дода: „Да, има.
цар исприча Чи-кунгу (Шикоу) свој разговор са Боди- Ако је тако, нека дође овде јер желим да му оперем
дармом. Чи-кунг рече: „Зар не знате ко је тај човек?“ стопала."
Цар признаде да не зна.
Чи-кунг рече: „Он је Кванон Босацу који покушава Када се заврши коза, која траје обично око сат вре-
да пренесе печат буда-ума.“ мена, сви рецитују ,Четири велика завета“, а онда мо-
наси, истим редоследом, одлазе у своје одаје. Завети
4 Дословно: Особа се може уздићи на истоку, и уронити на западу; мо-
же ићи у складу са њиме или не, може ићи право напред или попреч- су:
но, било да одустаје или се склања, особа је потпуно слободна.
114 Обука зен монаха Медишација 115
Колико 1од да су осећајна бића безбројна, Када особа жели да медитира, треба да се повуче у
заклињем се да ћу их спасити. тиху собу где ће сести на већ припремљено пуњено
Колико 1од да су страсти и жеље неисцрпне, јастуче. Одећа и појас треба да су опуштени и да не
заклињем се да ћу ихугасити. стежу тело. Онда особа треба да заузме одговарају-
Колико 1од да су дхарме немерљиве, ћи, уобичајени положај тела. Другим речима, да сед-
заклињем се да ћу их проучити. не са прекрштеним ногама тако што десно стопало
Колико 1од да је буда-истинајединствена, ставља преко леве бутине, а лево стопало преко де-
заклињем се да ћу је достићи. сне бутине. Некада се дозвољава положај полупре-
крштених ногу када је лева нога положена на десну
3 бутину. Затим, особа ставља десну руку на леву ногу
Циљ зазена, или медитације, у животу зен монаха са дланом нагоре а на њу нежно поставља леви длан,
је да монах отвори своје прађња-око. Као што чита- док се врхови палчева додирују изнад длана. Онда
мо у сутри Прађња-парамита, без прађње све оста- вежбач цело тело лагано и тихо исправља, покреће га
ле врлине не могу ништа да постигну, јер им недоста- лево-десно, напред-назад док не дође у одговарајућу
је око које прониче у значење ствари. Стога монах позицију с правом кичмом. Вежбач треба да пази да
некако треба да уклони вео (незнања) посредством се не нагне сувише на једну страну, било лево или
коана, што је врста питања које му је дато на реша- десно, напред или назад; кичмени стуб је усправан
вање. Када један коан успешно реши, монаху се да- заједно са главом; рамена, леђа и слабине сваки под-
је други све док учитељ не буде потпуно задовољан упиру једно друго на правилан начин као ћаитања5.
са разумевањем свог ученика. Постоји много коана, Али, особа се саветује да не седи превише усправље-
али, заправо, када се један схвати на прави начин, но или ригидно јер ће брзо осетити нелагоду. Главна
сви остали не представљају суштински проблем ка ствар за онога ко седи је да су му уши и рамена, нос и
коначном остварењу зена. Коан-вежбе су најважнија пупак у линији док је језик нежно прислоњен на гор-
карактеристика живота у зенду. ње непце а усне и зуби су чврсто затворени. Очи су
За коан-вежбу се препоручује посебан положај благо отворене да би се избегло да медитант заспи.
(тела), мада се она може изводити било шта да ради- Што се дуже медитира уочљивији је и ефекат вежбе.
те - било да седите, лежите, ходате или стојите, јер Велики учитељи медитације из старих дана држали
практиковање зена не зависи од положаја тела. Али
5 Ћаитања (сНаИуа или сћаИапуа): будистички или ђаинистички
из практичних разлога, следећи положај се сматра храм који укључује ступу (куполу, хумку од камсна и земљс у облику
погодним за достизање менталног става који је поже- полулопте а која је служила као стециште народне побожности).
љан за стицање зен искуства (слика 32): (прим.прев.)
116 Обука зен монаха Медишација 117
су очи отворене. Када је позиција стабилна, и дисање санзен. Међутим, у сосану, сваки монах мора да види
правилно вежбач може заузети опуштенију позицију. учитеља (слика 33). Сосан значи „општи санзен“, и
Нека не размишља о идеји доброг или лошег. Нека се одиграва се три пута у току трајања сешина.
усредсреди на коан, што је мислити о незамисливом Када се чује звоно у учитељевој одаји они монаси
идући изван царства мисли. Када се довољно дуго који су спремили одговор, сваки понаособ улази на
и упорно наставља са вежбом, ометајуће мисли при- предња врата. Зен разговор са учитељем одвија се у
родно нестају и преовладава стање јединства (једно- његовој соби. Пре него што монах уђе у просторију,
те), које опет не треба схватити појмовно. свој улазак оглашава ударом о звоно (слика 33). На
У зенду сви монаси седе један наспрам другог дуж улазу може срести монаха који је био код учитеља
тана. Међутим, у сото огранку будизма, управо је пре њега. На улазу у собу монах ће се поклонити учи-
супротно: уместо да монаси седе један наспрам дру- тељу који, попут чучнутог лава, седи и чека на њега.
гих, они седе леђима окренути један другоме. Мона- Када је у учитељевој соби и када се заврши све пре-
си све време медитирају у зенду осим ако нису упо- лиминарно клањање, монах је спреман да се понаша
слени у пољу или када им је дозвољено да обаве неке на начин који ће најбоље изразити његово поимање
приватне послове. ствари. Никакав конвенционализам неће спречити
Постоји посебан период - углавном једном месеч- учитеља да га удари или шутне. Монаха с предрасу-
но, током сезоне „остајања код куће“, у периоду од дама учитељ може ударити и најгрубље избацити из
маја до августа и од новембра до фебруара, а назива собе. Конфузија која може настати услед тога може
се „велики сешин“ и траје недељу дана. Сешин значи се чути чак у чекаоници где се окупљају монаси, сва-
„прибрати мисли“ и током овог периода монаси су ки чекајући свој ред (слика 34).
ослобођени посла и вежбају зазен од 3:30 изјутра до У међувремену, у зенду може настати друга врста
21:30 или 22:00 увече, осим када једу и похађају пре- конфузије. Приликом сосана, или када старији мона-
давања (коза) која се одржавају једном у току дана. си сматрају да је дошло време, они ће подстицати и
Без упражњавања онога што се назива санзен, за- охрабривати да иду на санзен ону браћу-монахе који
зен не доноси плодове. Санзен значи да монах посе- сувише често изостају. Ово охрабривање од стране
ћује учитеља и представља му своје схватање коана. старијих је најнапорније искуство у животу младог
Обично, он то чини два пута дневно, али током вели- монаха. Не ради се о томе да монах намерно избега-
ког сешина монаси треба да виде учитеља најмање ва разговор са учитељем; он заиста жели да га види
четири пута дневно. Али, ако немају шта да покажу и да задовољавајуће изложи свој коан; он је готово
учитељу, нису у обавези да раде санзен. Ова врста истрошио сву своју енергију у настојању да дође до
ссц&ена се назива докусан —лични, или добровољни срећног закључка. Али, он сада нема ништа да каже,
118 Обука зен монаха Џедишација 119

он не зна излаз из овог ћорсокака, стоји поред стуба шта да му каже. Учитељ му рече: „Не мари; настави
- не може да иде напред, а не може да се повуче; он са својим зазеном још недељу дана, и сигурно ћеш
опет, осећа као да хода обавијен густом маглом. У овог пута стећи увид.“ Монах је верно следио учи-
психологији зена ово је критичан тренутак, и уколи- тељев савет. Али, крајем недеље био је исти монах
ко се нешто очајнички не реши за збуњеног монаха, без икаквог искуства. Међутим, учитељ га није обес-
за њега неће бити даљег напредовања. Да би му се храбривао, већ га је саветовао да још једну недељу
помогло у овоме, његова старија браћа-монаси кори- покуша да рецитује изреке старих учитеља. Монах
стиће и физичку силу да га одвуку са тана, или да га се охрабрен врати у своје одаје. Прошла је и трећа не-
отерају од стуба или врата за које се грчевито држи. деља, без резултата. Тада је монах био најнесрећнији
У ту сврху користиће се и рвачки мечеви који се од- човек на свету. Потпуно обесхрабрен у духу и телу,
игравају у свечаној атмосфери Хола за медитацију отишао је код учитеља, молећи га да му помогне да
(слика 35). превазиђе неразмрсиве потешкоће које су лебделе
Сасвим је очигледно да је емоционално узбуђење над њиме. Учитељ очигледно није био на измаку сво-
често потребно у пробоју психолошке кризе која се јих снага, и рекао је монаху да проба са сешином у
осећа у проучавању зена. У историји зена има доста трајању од пет дана, уместо седам.
таквих случајева, а учитељи неуморно саветују сво- Пет дана прошло је као претходних седам и монах
је следбенике да што више напрегну своју психичку је природно био готово на измаку својих снага. На-
енергију. кон овога, ништа му није преостало него да се преда,
Суиво је био један од великих Хакуинових учени- било из очаја или утучености. Тада му учитељ рече:
ка. Он је подучавао и једног монаха са Рјукју острва „Ако ни до каквог резултата не можеш да дођеш на-
(јап. префектура Окинава) који је желео да реши ко- кон толико недеља медитације, ограничи своје време
ан „Једне руке“. Монах је са учитељем остао три го- на три дана, посвети се решавању проблема свим сна-
дине, али није дошао до спознаје. Био је много узне- гама јер се у теби налази решење коана, и ако тада
мирен јер није могао да остане са учитељем дуже од паднеш изнурен то је једино што ти је преостао.“ Мо-
овог периода. Његово разочарање беше безгранично. нах одлучи као што му је учитељ рекао. Трећег дана
Није могао да се врати без икаквог духовног увида на обасја га светло и он коначно проникну у значење ко-
своје острво, које се налази изван југозападног краја ана „Једне руке“. Учитељ вероватно није био ништа
Јапана. Суиво га је тешио речима: „Немој туговати, мање срећан од самог монаха.
већ се врати на своје место и недељу дана се посвети Хришћански теолози вероватно имају своју доктри-
искључиво решавању коана.“ Када је прошло седам ну којом објашњавају овакву врсту искуства и такође
дана, монах се појавио пред учитељем, немајући ни- свој начин да га изазову и остваре. Али, психолошки,
120 Обуказен монаха Медишација 121
процес је добро познат, и зен учитељи из властитог □ојави стање спознаје. Не нагађајте о свом коану; не
искуства дају савете тврдећи да стварају оно што се тражите његово значење у литератури коју сте проу-
може назвати зен стањем свесности. Учитељ Пан-јо чавали; идите право на њега не ослањајући се ни на
(Ханја) рекао је својим монасима следеће: „Када је какву посредну помоћ, јер једино на овај начин може-
ваш ум постојано, интензивно и непрекидно на коа- те да пронађете свој пут до куће...“
ну, полако ћете постајати несвесни свог телесног по- Према Пу-јен Туан-ану (Фуган Дангану) на следе-
стојања, а коан ће заокупити средиште ваше свести. ћи начин особа достиже своје коначно пребивали-
Међутим, на овом ступњу треба да пазите да се не ште: „Све ствари су сводиве на Једно, а на шта се
предате несвесности, јер некада сте склони томе да ово Једно може свести?“ Увек на уму држите овај ко-
залутате као у сну и изазовете стање лудила. Никада ан и никада не дозволите себи да мислите да је мир-
не пуштајте коан, нека је он увек присутан у свести. ноћа, или стање несвесности, $те диа поп6 у вашој
Доћи ће време када ће заједно са коаном све неста- коан-вежби. Када осетите збуњеност толико да снага
ти из вашег ума, укључујући и сам ум. Тог тренутка, ваше пажње одбија да правилно дела, не покушавај-
као што пасуљ ниче из хладног пепела, схватате да те да је поново сакупите посредством мисли, већ уса-
док Чанг пије, Ли је опијен.“ вршавајући свој дух, све време будите усредсређени
Ку-меи Јуов (Кјозан Кобаи Ју) савет је: „Оно што је на коан. У том тренутку најпотребније су храброст и
потребно када почињете са вежбањем је да пробуди- одлучност.
те храброст и да будете потпуно решени и одлучни Али, ако се још увек осећате слабо и збуњено и
да наставите са својим задатком. Сакупите на једно не можете да усредсредите мисли, сиђите са тана и
место све оно што сте до тада научили и разумели, за- неко време брзо ходајте. Убрзо ћете бити освежени.
једно са својим знањем будизма, својим литерарним Онда се вратите на јастуче и наставите са вежбом. Из-
достигнућима, и својом елоквентношћу, и у тренутку ненада ће преовладати осећај свесности и коан ће се
све то баците у велики океан, никад више не мисле- пред вама пробудити у свом сагласју, тражећи своје
ћи на њих. Окупљајући 84.000 мисли на једно место, разрешење и одбијајући да нестане из средишта ва-
које улази у сваки скривени кутак ваше свести, одло- ше пажње. Тада не знате да ли ходате или седите, сам
жите их по страни и покушајте све време да у уму ваш „дух потраге“ окупира целокупну пажњу. Ово се
држите коан. Када се коан једном појави пред умом, назива стање безстрасности или не-е1а, али то није
не пуштајте га, већ упорно покушајте да прозрете у још увек крајње стање; потребно је још једно јако чи-
значење коана који вам је дат и никада не оклевајте шћење, када ћете морати да удвостручите напор да
у одлучности да продрете до саме суштине ствари. бисте схватили на шта се ово Једно може свести.
Одржавајте ово стање (ума) док се у вашој свести не 6 Стањс без кога ничег не би било. (прим. прев.)
122 Обука зен монаха Медишација 123
На овом ступњу не осећате никакав одређени напре-
дак у „откривању коана“. ,Дух потраге“ толико усред- 4
сређено крчи свој пут да, с ваше стране, не постоји Док се одвија велики сешин, свуда се осећа општа
свестан напор да наставите са коан-вежбом. Након напетост. Иако је метод овакве институције понекад
неког времена чак и ово нестаје и достижете стање проблематичан, несумљиво је да доноси велико до-
несвесности у коме нема ни коана ни онога ко га др- бро онима који су први пут ушли у зендо-живот. Раз-
жи у пажњи. Ово је познато као стање без-објектив- вој коан-вежбе неизоставно прати институција сеши-
ности. Да ли је то коначно стање? Не, никако. Стари на. Како год да се схвати, повремено искушавање нер-
учитељ је рекао: Не мислите да је стање несвесно- вне напетости је добра практична вежба за све младе
сти сама истина.јер постојијош једнаулазна капи- људе, било да су следбеници зена или не.
ја кроз коју сада треба да прођете. Да такозвана медитација која се упражњава са ко-
Док сте у оваквом стању ума, можда ћете чути звук ан-вежбом не подразумева исти ментални тренинг
или видети неки предмет, а онда се изненада све за- како се он уопштено схвата на ЗаПаду, биће јасно
вршава; коначно сте дотакли крајњу, коначну ствар- свакоме ко прочита наредне странице. Заправо, прак-
ност. У том тренутку ништа вам не преостаје него да тиковати зазен није исто што и медитирати. Пошто
се громогласно насмејете. Достигли се коначан окрет је потребно толико психичке енергије за „откривање
и заиста знате: „Када Куаи-чоуова крава пасе, И-чоу- коана“ психичка страна нашег постојања такође под-
ов коњ је сит.“ леже великом притиску, а резултат је да су мишићи
Из свих ових савета који су у исто време и записи згрчени, а нерви пренапрегнути. Да би се монах осло-
проживљених искуства зен учитеља, видимо шта зна- бодио ових непријатности, рамена му се често уда-
чи коан-вежба и куда нас води зендо-живот. У мана- рају штапом који се зове кеисаку, што значи „штап
стиру монаси не траће време. Они се у њему обучава- упозорења“. Штап се користи да монах не би заспао
ју на јединствен, особен начин - они уче да развију док је у медитацији. Док трају часови зазена, монах
своју моралну и духовну енергију и да проникну у са кеисакуом стоји на крају сваког тана, и пажљиво
тајну свог бића. Када се све ово процени у правом посматра браћу-монахе (слика 36).
светлу, можемо разумети стваран значај зендо-живо- Монаси који су очајни због не налажења решења
та који се одвија супротно модерном начину мишље- свог коана, често се тихо ишуњају из зенда и проводе
ња и актуелном стилу живота. ноћ напољу, најчешће на заравњеном камену који се
налази близу зенда, а понекад на веранди, или у пећи-
ни која је вероватно некада била најомиљенији кутак
оснивача манастира (слика 37).
124 Обука зен монаха Медишација 125
У зенду нису дозвољене никакве књиге осим оних кар га упита: „Зашто не читаш сутре?“ „Не знам сло-
које су заиста неопходне, на пример, када монаси тре- ва“, био је монахов одговор. „Ако је тако, зашто не
ба да погледају пасус који описује њихово схватање упиташ некога да те научи да читаш?“ Монах се ус-
коана. Књига Кузоши или Зенрин Кушу садржи раз- прави и, држећи руке испред груди, рече: „Молитва
личите врсте одломака који се односе на зен. То је ми швори које је слово у питању.“
једна од основних књига коју носе сви зен ученици
- монаси и ученици-световњаци. Овај обичај повре- Ванг, један од владиних званичника, посетио је ма-
меног гледања одломака одабраног из древних спи- настир који је водио Лин-чи (Ринзаи). Кад су ушли
са много помаже монаху да се упозна са литерарним на манастирско земљиште Ванг упита: „Да ли мона-
и културним аспектом зен живота. У стара времена, си овде читају сутре?“
овај обичај је био део слободоумног образовања за „Не, не читају“, одговори му Ринзаи.
монахе, који су учени да презиру учење из књига и „Да ли, онда, уче зен?“
који су стога постали пристрасни и пуни предрасуда „Не, не уче.“
по питању старог знања које су завештали њихови „Ако не читају сутре и не уче зен, шта онда раде?“
претходници. Када треба да прочитају Кузоши или „Сви они ће постати Буде и Оци.“
неку другу књигу, монаси излазе из зенда и ужурба- ,Чак је и драгоцена честица златне прашине разор-
но окрећу страну под пригушеним светлом близу на када се нађе у оку. Шта кажете на то?“
умиваоника (слика 38). Чак и данас су зен монаси „Мислио сам да сте обичан лаик.“, био је Ринзаи-
неразумно против књига и културе која се заснива јев коментар.
на проучавању текстова, што сигурно произилази из
њихове обуке у зенду. Један монах дође до Јуа из Тијен-каија и упита га:
Зен некад може отићи предалеко у обесхрабрива- „Волео бих да читам сутре, и шта ме саветујете да
њу својих следбеника у проучавању будистичке ли- радим?“ Учитељ му одговори: „Да ли мислиш да би
тературе или у омаловажавању научног постигнућа, се велики трговац замарао тиме да заради неколико
али ово обесхрабривање и омаловажавање било је новчића?"
традиционална политика зен учитеља. Нема сумње
да је овакав став, упркос својој некада неповољној Други монах упита Је-хсиена: „Да ли треба читати
последици, удахнуо мало свежине у конвенционалан сутре, или не?“ Учитељ му одговори: „Нема според-
будистички живот. них путева, нема раскрсница, планине су преко целе
Једном је чувар Трипитаке видео монаха који је, године свеже и зелене; исток или запад, у било ком
већ неко време, тихо седео у библиотеци. Библиоте- правцу да кренеш, лепо је за шетњу.“ Монах рече:
126 Обука зен монаха Медишаццја 127
„Желео бих да научим нешто конкретније од вас.“ се свуда намеће а она означава спуштање или упро-
„Није Сунце криво што слепац не може да види свој сечавање неједнакости и „класних разлика“. Уколи-
пут“, био је учитељев одговор. ко се аристократија у једном или другом облику не
признаје и до одређене мере не охрабрује, гуше се
Једном је Панг, велики зен лаик, ишао на предавање уметнички инстинкти и онемогућава појављивање
које је држао неки будистички учењак на тему Вађра- религиозног генија. Установе као што је зендо поста-
чедике. Када је учењак кренуо да прича о философији ју застареле, њихова традиција одумире, и дух који
прађње - „не-ега и не-личности“, Панг упита: „Ако је управљао обуком монаха толико стотина година
нема ни ега ни личности ко је тај што сада пропове- више не може да се одупре снажном јуришу модер-
да?“ Учењак није одговорио, а Панг настави: „Иако низма. Наравно, још увек има монаха и учитеља у
сам обичан лаик знам понешто о крајњој истини бу- манастирима широм Јапана, па опет, колико њих је
дистичког учења.“ Пошто су га присутни молили да способно да делотворно одговори на духовне потре-
настави са излагањем, он рече: бе савремене омладине и да се прилагоди свемењају-
ћем окружењу које ствара наука и машинерија? Када
Не-его и не-личност, се поломи шољица, и садржај из ње ће се просути.
нема ни субјекта ни објекта; Истина зена се некако мора очувати усред прозаичне
Саветујем вас: прекините даље предавање и једноличности и плитког сензационализма модерног
тражите истину без икаквог помоћноГ средства; живота.
У самој прађњи којаје позната као вађра Зендо-живот се сматра завршеним не само када се
нема ни трунке прашине која би јеупрљала; интуитивно појми истина шунјате, већ када се ова
Од почетка до самош краја истина прикаже у сваком сегменту практичног живо-
цела сутра није ништа до речи. та са својим разноврсним искушењима, дужностима
и потешкоћама, и када се велико срце каруне (љуба-
Коан-вежбе, које данас чине основни начин обуке ви) пробуди тако да киша пада на неправеднога као
зен монаха, захтевају доста година верне примене. и на праведнога, или на начин на који су Чао-чуовим
Сходно томе, нема много оних који заврше зендо-жи- каменим мостом прелазиле све врсте бића - коњи,
вот и ово је заиста у самој природи зена, јер је зен магарци, тигрови, шакали, корњаче, зечеви, људи и
намењен одабранима, посебно надареним умовим, а други. Ово је највеће достигнуће које човек може да
не масама. Ово важи још од старих дана, а посебно постигне на Земљи, а свако од нас то може да оства-
данас, када је демократија владајући принцип у свим ри. Ипак, не штети да учинимо све што можемо да
сферама људског живота. Такозвана стандардизација се приближимо идеалу бодхисатства, ако не у једном
128 Обука зен монаха Медшиација 129
животу, а онда у животима који долазе у небројеним „Густи бамбуси и високи борови - како су само
еонима. Када се нешто од овог идеала чврсто обухва- освежавајуће зелене планине!“
ти, монах оддази из зенда (слика 39) и отпочиње свој „Погледај облаке од паре који само што не напусте
стварни живот међу сународницима (и свим осталим планинске врхове, и слушај жуборење потока што се
бићима) као члан велике заједнице која је позната шра међу камењем.“
као свет. Као што можемо да видимо на слици, чита- „Месец, светао и миран, сија изнад планинских вр-
во братство долази до манастирске капије да испрати хова; ветар дува шуштећи међу грањем дрвећа ста-
старијег брата који је завршио обуку. Сада је призор рог десет хиљада година.“ (слика 40)
сасвим другачији. Када се први пут пријавио за ула- Ако почнем да наводим овакве изјаве зен учитеља,
зак у манастир с молбом да га прихвате у заједницу, неће им бити краја. Већина зен учитеља провела је
обраћали су му се штово као регзопа поп §га(а, и живот у планинском манастиру, и природно је за њих
према њему се грубо поступало. Али он се успешно да, када говоре о зену, износе запажања која су везана
пробијао кроз таласе, јахао олују и стигао у сигурну за њихово окружење. Осим ове чињенице, природа
луку. Сада је спреман за своју мисију међу садрузи- је за источњачки ум нешто најприсније и најпривлач-
ма коју ће износити у облику који му се буде чинио није. Она о својим најдубљим чежњама говори не-
најцелисходнијим. Заиста, овакве људе друштво тре- посредно нашем срцу. У њихању влати траве мудро
ба радосно да прими и поздрави. око уочава снагу која превазилази промене човековог
живота. Месец није пуко небеско тело - објекат те-
5 лескопских истраживања или спектарских анализа,
Пошто се развијао међу мистицима природе и ро- већ у њему сија светлост која нам омогућава да про-
ђеним метафизичарима, чини се као да учењу зена никнемо у вечност ствари. Да ли је ово песничка ма-
недостаје религиозно осећање или емотиван аспект шта, или пука маштарија сневалачког ума? Чак и да
религиозног живота. У најмању руку, барем што се је тако, постоји много душа које у овом сну опажају
тиче књижевних израза и записа, зен обилује алузи- ствари које су вредније од такозваног научног знања.
јама на ствари из природе и изјавама које указују на Гнушам се како ова врста ума нестаје пред надолазе-
философску повученост и резервисаност. ћом плимом модерног рационализма.
„Птице лете високо, а рибе пливају и праћакају се У зен литератури постоји термин кафу или кјоГаи.
у води.“ Кафу дословно значи „домаћ(инск)а атмосфера“ или
„Облаци мирно плове изнад планина, река брзо те- „кућна атмосфера“; или „породична традиција“. Кјо-
че испод трема.“ Гаи значи „сфера“, или „царство“, заправо „област
унутар неких граница". Кјоши и кафу практично
130 Обука зен монаха Медишација 131
изражавају исту идеју: кјогаи има више субјективно „Једна изговорена реч и не може је сустићи ни за-
и психолошко значење, док је кафу историјски појам прега са четири коња.“
и може се схватити као атмосфера која превладава „Биљка без корена на врху планине; нема ветра, али
у одређеној заједници. У историји зена, питања се види како се лишће њише.“
често односе на ову „духовну атмосферу“ у којој се „Чак ни песница подигнута у бесу неће ударити на-
учитељ креће, као и на општи психолошки став или смејану бебу.“
реакцију карактеристичну за зен учитеља као таквог. „Тело од главе до пете не вреди ни пет пара.“
Ова питања своде се на фундаментално учење зена, „Тело лежи на огромном простору таласа; види чо-
јер када знамо где је учитељево станиште, такође века како носи бакљу усред бела дана.“
знамо где зен тврди да нас коначно води. У сутрама, „Каша за јутарњи оброк и пиринач за поподне.“
речи као што су гочара (подручје, област), вихара (бо- „У кухињи нема додатног оброка за посетиоца.“
равиште, или манастир) или стхана (место, земља), ,Ј1етао направљен од блата, пас направљен од цигле.“
користе се да означе исту идеју. Следећи одговори „Колико год брижно и пажљиво неговано, цвеће
различитих зен учитеља, а који су насумице одабра- ипак вене; колико год да се презире и чупа, корење
ни из анала зена, помоћи ће нам да схватимо где је увек наставља да расте.“
коначно одредиште зендо-живота и коан-вежбе: „Рукави су прекратки, руке су шле.“
„Баштаје страшно сува; треба добро залити спанаћ.“ „Саплитање, стално изнова.“
„Месец се уздиже из океана и његови зраци се нада- „Тронога крастача на својим леђима носи огромног
леко протежу." слона.“
„Плаво небо и светло дана.“ Наведени изводи довољно указују на то где је пре-
„Пролећни поветарац још је хладан на мом лицу; бивалиште зен учитеља, заправо, у каквој „кућној ат-
питам се кога обасјава месечина.“ мосфери" он живи. Колико год да се ови пасуси могу
„Сваки пут када је држим то је нова ствар.“ чинити загонетни, њихова основна одлика је оно што
„Један сам из презрене класе, чије је чело широко." се технички назива „делање без циља, сврхе“ или
„Ја сам норма читавог света.“ „живот без напора“ или на санскриту анабхошчарја.
„Једноставан пиринчани оброк и супа.“ Све махајана сутре дају велики значај достигнућу
,Ј4итава улица мирише од свилене кесице за парфем овог живота „не-сврсисходности“. Љиљани у пољу
иза брокатног паравана.“ га живе, као и сви велики духовни учитељи широм
„Са једном чинијом и палицом, дом ми је где шд света. И свих „Десет завета“ бодхисатве израњају из
да одем.“ њега, а његови завети нису завети у уобичајеном сми-
„Жњети ујесен и садити у зиму.“ слу речи.
132 Обука зен монаха Медишација 133
ком протеклог периода. Ако се монах понашао како
6 треба, проћи ће без много коментара. Ако је другачи-
Од неколико догађаја који су повезани са зендо-жи- ји случај, најоштрије ће бити прекорен за свој прекр-
вотом не смемо заборавити да споменемо чајну це- шај и, у неким екстремним случајевима, чак ће бити
ремонију која се одржава два пута месечно, првог и одобрено да му се одбије обнављање семестра. Ово
петнаестог у месецу, и која је врста испита који се је кобно за монахову каријеру, јер та мрља остаје где
одвија на крају семестра. Звоно које се том приликом год да оде, и може наићи на затворена врата у рвим
чује карактеристично је за дух будизма који испуња- манастирима. Овај испит на крају семестраје стога ве-
ва унутарње биће њешвих следбеника и Источњака ома стресан догађај у животу зен монаха (слика 42).
уопште. Постоји више врста звона (види Додатак) која се ко-
Чајна церемонија је једноставан догађај, али чиње- ристе у манастиру за различите сврхе, а оно које је
ница да се сви монаси, заједно са учитељем, послу- приказано на овој слици је највеће. Оно одзвања у пра-
жују чајем из једног чајника указује на демократско вилним интервалима најмање 4-5 пута на дан; ујутру
и братско осећање које је дубоко похрањено у зендо- означава време устајања, што је отприлике око 3:30,
животу. Понекад роши може нешто рећи о учењу зе- предвече време када се започиње медитација, а увече
на или догађајима везаним за старе учитеље и тако одлазак на спавање, што је око 21.00 или 21:30.
навести ученике да уложе удвостручени напор у ре- Дух будизма је најинтимније повезан са великим
шавању проблема. У свим аспектима зендо-живота звоном, без кога не можемо да замислимо манастир-
највише преовладава, и најприметнији је, дух једно- ски живот. Значење звона се открива на најзначајни-
ставности и уредности, али у њему нема војничке ји начин: када почне да пада мрак, облаци постају
строгости (слика 41). хладнији, ваздух је миран; блед и готово неприметан
На крају сваког боравка, лета и зиме, сваки монах месец само што се није појавио; и птице уморне од
се прекори за своје понашање током семестра. Онда целодневног рада траже своја гнезда на планинском
је слободан да напусти манастир где је провео семе- дрвећу на коме ће преноћити - тада се оглашава зво-
стар и да оде негде другде. Сви се окупљају пред но које звони своју вечерњу мисију. Када се чврсто
главним монахом-званичником који их пита шта ће тело шупљег метала удари тешким комадом дрвета,
да раде сада када је почела атја сезона. Ако монах ствара се мек, резонантни и душеумирујући звук,
изрази жељу да, из неког разлога, напусти манастир, који испуњава и одзвања читавом долином. Ако смо
то се уписује у књиге. Али, ако жели да настави са довољно близу, чућемо како монаси рецитују Ква-
зендо-животом у датом манастиру, главни монах ће нон-Гјо, што чини одговарајућу пратњу тутњајућем
можда имати нешто да каже о његовом понашању то- звуку звона.
135
134 Обука зен монаха Меаишација
да се човек окрене ка савршеном месецу Истине,
Једном је Јун-мен (Умон) дао да се излије звоно.
Када су дотерали звоно до манастира, монаси замо- који сија на небу безграничне Празнине;
лише учитеља да удари звоно да би се прославио тај Када нема шта да се чује,
ништа да се подучи, ништа да сеучини иуради,
догађај. Учитељ их упита: „Шта желите да постигне-
те ударањем у звоно?“ Монаси му одговорише: „Да Тутањ звона испуњава ваздух
позовемо учитеља на гозбу.“ Јун-мен није био задово- и протреса читаво бхрама-небо.
љан овим одговором, па је дао свој: „Да зауставимо Следећу песму је написао Ју-чинг о малом висећем
патњу, да окончамо тугу.“ звону под надстрешницом. Он је био учитељ Догена,
Другом приликом, видевши како монах удара зво- који је у Кини учио зен од 1223. до 1228. године:
но, Јун-мен га упита: „Ко је излио ово звоно?“ Монах
Цело тело је отвор који виси у ваздуху;
није одговорио, а онда учитељ рече: „Питај ме и ја
Без обзира на коју страну да ветар дува
ћу ти одговорити.“ Монах му постави исто питање, а
- на исток или запад, север или југ;
учитељ му одговори: „Монаси.“ Други одговор који
Без разлике оно беседи о прађњи:
је дао учитељ било је даје једном ударио звоно гово- Ти тин\ тунг, ти Шин1 тун1, и опет, ти тин! тунЈ.
рећи „Маха-прађња-парамита!“

Јун-мен једном изјави да „Права Празнина не уни-


штава постојање као такво (аститва); права Празни-
на се не разликује од форме (рупам).“ Монах га упи-
та: „Шта је права Празнина?“ Учитељ му одговори:
„Да ли чујеш звоно?“ Монах одговори: „То је звук
звона.“ Јун-мен закључи: „Не би разумео чак и када
би чекао да дође година магарца7.“

Следећу песму о звону написао је Соен Шаку


(умро 1919) у Камакури:

Урано јутро оно обавијено!


облацима незнања буди из дуШ сна;
У смирај дана оно наводи
7 Магарац се не налази међу дванаест животиња кинеског календара.
136

Слика 24: Предњи улаз у зендо


138

*
0 4
Слика 26: Кинхин (вежба ходања) Слика 27: Распремање кревета
140

Слика 28: Наклон за лаку ноћ светом Мањђушрију


Слика 29: Јутарње умивање
142 143

Слика 30: Окупљање монаха Слика 31: Учитељ је спреман за беседу (коза)
144

Слика 32: Положај тела за медитацију Слика 33: Зен разговор (између учитеља и монаха)
146

Слика 35: Добронамерно одвлачење


монаха-новајлије до учитеља
148

Сдика 37: Дубоко у медитацији


Слика 36: Штап упозорења
150

Слк*ка 39: Испраћај старијег монаха


Слика 38: Монаси траже пасусе из зен прича
152

Слика 40: Зен монаси на ходочашћу Слика 41: Чајна церемонија са учитељем
154

Слика 42: Испит на крају семестра Слика 43: Монах удара у велико звоно
Додатак

И м е н а д е с е т буда

1. Буда Ваироћана као Дхармакаја, Чист и Неупрљан.


2. Буда Лоћана1као Самбхогакаја, Савршен и Потпун.
3. Буда Шакјамуни као Нирманакаја, чији се облици
испољавају у стотинама хиљада еона.
4. Маитреја, Поштовани Буда, који ће се родити у вре-
мену које долази.
5. Све буде прошлости, садашњости и будућности, у
свих десет праваца.
6. Мањђушри, бодхисатва Велике Мудрости.
7. Самантабхадра, бодхисатва Великих Дела.
8. Авалокитешвара, бодхисатва Велике Љубави.
9. Све поштоване бодхисатве-махасатве.
10. Махапрађњапарамита.2

С т и х з а ју т а р њ у о б р о к -к а ш у

Јутарња каша има десет врлина


које помажу јогинима;
из ње се стиче безгранична благодет,
коначно их водећи до вечне среће.

1 Уочљива је разлика која је направљена између буце Ваироћане и


буде Лоћане, иако су они, заправо, исто.
2 Занимљиво је присуство Махапрађњапарамите на списку десет Бу-
да. Заправо, кад год се упућује нека молитва, заједно са „свим будама
и поштованим бодхисатвама-махасатвама“ увек се спомиње „Маха-
прађњапарамита", као да је у питању личност.
158
Обука зен монаха Додсаиак 159

С т и х н а к о н ју т а р њ е г о б р о к а
С т и х з а т р и з а л о г а ја
Завршавајући јутарњи оброк-кашу,
Први залогај је за уништење свег зла,
молимо се да сва бића
Други залогај је за примену свих добрих дела,
остваре свој задатак (на Земљи)
Трећи залогај је за спасење свих бића -
и да буду обдарена свим буда-дхармама.
достигнимо сви стазу будаства.
С тих за р у ч ак
С тих о баченој води
Оброк има три врлине и шест укуса,
а понуђен је Буди и братству; Ова вода којом чиније перем
Нека сва бића у Дхармадхатуу има укус небеског нектара,
подједнако деле ову понуду. нудим је вама - становницима духовног царства,
да сви будете напојени и задовољни!
С тих осаби ( с е д а м з р н а ) Ом, ма-ку-ла-саи Сваха!
О ви из духовних светова
С тих након ручка
Сада ову храну нудимо вама -
нека ова храна испуни десет праваца Завршавајући оброк од пиринча,
и нека сви духови уживају у њој. моја телесна снага је сасвим обновљена,
Моја снага се шири у десет праваца
П ет осврта и кроз три периода времена, и ја сам снажан;
Ни једну мисао не треба проћердати
Прво, осврнимо се на наш посао и погледајмо ода- на преокретање точка узрока и последице;
кле он долази.
нека сва бића достигну чудесну снагу!
Друго, погледајмо како су наше врлине несаврше-
не и размислимо да ли заслужујемо овај дар.
О сврт на савете
Треће, најважније је да контролишемо свој ум и да
се одвојимо од разних грешака, похлепе и слично. Најважније за монахе наше школе је да разумеју ко-
Четврто, то узимамо као лек који наше тело одржа- ане које су им оставили стари учитељи. Међутим, у
ва у добром здрављу. последње време има злонамерних људи који су у пот-
Пето, да бисмо остварили задатак самоспознаје, пуном незнању што се тиче значења вештине коју су
прихватамо ову храну. завештали мудраци из прошлости; они презиру древ-
ну мудрост, не дозвољавајући (својим ученицима) да
I
160 Обука зен монаха Додашак 161
их проучавају са потребном пажњом. Наши монаси- 1. Када уђете у зендо, склопите руке, длан на длан,
ученици се, не успевајући да се одупру таквим не- пред грудима; када излазите из зенда, држите руке,
зналачким критикама, закопавају у јаму сабласних десну преко леве, пред грудима. Пристојно ходајте
духова; они омаловажавају древне коане и узалудно и стојите. Не ходајте испред Мањђушри храма; не
се поносе овом чињеницом пред неискусним следбе- ходајте ужурбано или разметљиво.
ницима зена. Они су заиста за жаљење. 2. Током часова медитације, никоме није дозвоље-
Они који почну да уче зен под мојим вођством тре- но да напусти Хол осим ако жели да поразговара са
ба да негују тешку сумњу, свако у складу са својим учитељем. Све остало што треба да урадите, учини-
могућностима, у значење древних коана као да им те то за време одмора. Док сте напољу није дозвоље-
је глава ужарена. Нека наставе, без ометања, да сум- но шапутање и задржавање.
њају у коане док не схвате стање велике фиксације 3. Док траје кинхин (ходање) не задржавајте се на
(устаљења). Када се пробије ово стање фиксације, свом месту; док ходате не вуците ноге. Ако то ради-
могу да искораче из пећине рођења и смрти. Онда те зато што сте болесни, не учествујте у кинхину, уз
могу дубоко да схвате шта је било у срцу мудраца сагласност дежурног монаха (ђикиђицу) који стоји на
из прошлости. Тада ће бити у миру сами са собом вашем месту.
и моћи ће да узврате сву доброту буда и отаца који 4. Кеисаку (штап упозорења) употребљава се било
они негују према њима. Зашто би се траћио драго- да монах дрема или не. Када вас монах, који је за-
цени живот, не радећи ништа озбиљно или довољно дужен за то, удари упозоравајућим штапом, учтиво
значајно? склопите дланове и поклоните му се; не дозволите
да се у вама појаве икакве егоистичне мисли или осе-
ћање љутње.
П р а в и л а к о ји м а се р е г у л и ш е с в а к о д н е в н и ж и в о т 3
5. Сви морају да присуствују чајној церемонији (са-
Најважнији задатакје проучавати и усавршити зен. реи) која се одржава два пута дневно. Не остављајте
Стога, када год имате неко схватање о зену о коме би- ништа на поду након завршетка церемоније.
сте желели да поразговарате са учитељем, посаветуј- 6. Ништа не сме бити разбацано око вашег места
те се са дежурним монахом (ђикиђицу) и покушајте (тана). Књиге нису дозвољене. Не остављајте гор-
да видите учитеља без обзира на доба дана. н>и слој одеће на свом месту када излазите на задња
врата.
3 Ово се односи на донаи= зсндо где монаси проводе часове меди- 7. Чак и када зендо није у редовном заседању, не
тације. Разлика између донаија и ђојуа, изложена је у правилима за треба да проводите време дремајући и у доколици.
ђоју.
162 Обука зен монаха Додашак 163
8. Никоме није дозвољено да по слободном нахо- Ако наиђу на коње, кочије и слично, треба да им се
ђењу користи штап упозорења (кеисаку), иако су му склоне са пута. У свим својим кретањима, монаси
можда рамена уконена. треба да буду уредни и мирни.
9. Није дозвољено одлажење у град и посета ђоју 17. Дани који у свом броју имају 4 и 9 одређени су
одајама: ако је заиста неопходно, обавите посао пре- за опште чишћење, бријање, рад у башти и слично,
ко помоћника (ђиша). У супротном, сви приватни а крпљење ствари и паљење мокси могу такође да се
односи и послови треба да се обаве на дан „игле и одвијају овим данима: монаси тада не треба да посе-
моксе“ (хашин кјуђи). ћују један друшг и да проводе време у испразним
10. Обичним данима монасима није дозвољено да разговорима, шалама и неразумном смејању.
улазе у помоћникове одаје (ђишарјо); ако је неопход- 18. Што се тиче дана који су одређени за купање,
но, треба обавестити ђикиђицуа (дежурног монаха). од монаха којима је поверен овај задатак захтева се
11. За време јутарње службе, успаване треба жесто- да се консултују са шикарјоом (вођом опште канцела-
ко ударити кеисакуом (упозоравајућим штапом). рије) и да делају у складу са његовим упутствима.
12. За време оброка монаси треба да се понашају 19. Када некоме није добро то треба да се пријави
тихо и да не праве буку чинијама; монаси који чекају ђикиђицуу и монаху-помоћнику (ђиша), и болесник
треба да се тихо и пристојно крећу. ће се уклонити из зенда. Док га буду неговали, он не
13. Када се увече заврше часови медитације, идите треба да чита књиге, пише, или да проводи време у
право у кревет; не узнемиравајте друге читањем сутри, испразним разговорима. Ако се врати након пет да-
клањањем или шапутањем са суседним монахом. на, од њега се очекује да изведе обред „враћања у
14. Током семестра, монасима није дозвољено да зендо“.
напусте манастир осим ако им учитељи или родите- Ови наведени прописи треба добро да се проуче.
љи нису тешко болесни или на самрти. Они који их прекрше припадају породици Злог и на-
15. Када се објави примање у братство, монах заузи- рушавају добробит заједнице. Они треба да се брзо
ма место које му је додељено; али пре овога он прво искључе из манастира након одржавања савета, да
мора да се поклони Светом Монаху (Мањђушрију) а би се, што је дуже могуће, очувао живот заједнице.
онда да ода поштовање главешини шана и ђикиђицуу
(дежурном монаху). Прописи за болесничку собу
16. Када монаси иду да просе, не треба да машу Свако ко се задеси да борави у овој соби због ло-
рукама, или да држе руке у џеповима, или да ходају шег здравља, не треба да заборави да, и поред тога
тетурајући се, или да међусобно шапућу, јер овакво што прима лек, у тишини пракгикује зазен, било са
понашање наноси штету достојанству монаштва.
164 Обука зен монаха Додашак 165
рукама на јастуку. И пацијент увек треба да вежба не- Након свакодневног посла, посветите се вечерњој ме-
говање исправне идеје, у супротном, болест може да дитацији као у зенду. Стари учитељ је рекао: „Вежба-
се погорша, а лек да буде неделотворан. Свакодневно ти док радите је стотинама пута вредније од вежбања
се примају три дозе лека; сваки кош дрвеног угља у тишини.“ Имајте ово на уму, и дајте све од себе у
кошта три сена.4 изношењу овог начела.
1. Све врсте ватре треба пажљиво да се држе под
контролом. 1. Пазите на сваку врсту ватре или осветљења.
2. Ни саке, ни биљке из породице лука нису дозво- 2. Монаси-званичници, као и остали, треба да при-
љене, чак ни као лек. Према природи болести, дозво- суствују јутарњој и вечерњој служби, као и осталим
љено је посебно кување након што се то пријави кан- обавезама.
целарији. Друге ствари су забрањене. 3. Ако због посла прескочите један оброк, покушај-
3. Пазите да не упрљате постељину, и слично. те да присуствујете другом. Док сипате супу, не буди-
4. Док је у болесничкој постељи, монаху није до- те бучни. Монаси који чекају треба да се понашају
звољено да чита књиге, пише, или да дангуби у три- пристојно.
вијалним разшворима. Ако изађе из болесничке собе 4. Када идете да просите или када обављате посло-
након пет дана, од њега се очекује да изведе обред ве ван манастира, такође се од вас очекује да се при-
„враћања у зендо“. кључите осталима; ако сте спречени, не заборавите
да то пријавите у шикарјоу.
П р о п и с и з а з в а н и ч и е п р о с т о р и ј е ( ђоју)5 5. Не одлазите у друге одаје и не проводите време
Најосновнија и најважнија ствар за монахе је проу- у оговарању и причању тривијалности чиме бисте по-
чавање зена, и од вас се очекује да се томе посветите. реметили часове медитације.
6. Одлажење у град је строго забрањено. Ако је нео-
4 Ови прописи су сачињени много година пре него што су цене поче-
ле да расту након Великог рата.
пходно да напустите манастир, треба да обавестите
5 У дословном значењу „вечно трајан>е“. Манастир где се подучава
шикарјо. Када сте у граду од вас се очекује да се по-
зен подсљен је у два одељсња: ђоју и донаи. Ђоју део представља нашате пристојно по правилима монаштва.
канцеларије или пословне просторије где се износе послови везани 7. Када сте болесни и не можете да присуствујете
за живот у зенду, као што су кување оброка за монахе, одржавање
Буда-хола, организовање свакодневног посла, примање намирница,
служби, то треба да пријавите шикарјоу. Болесни мо-
виђање са посетиоцима, плаћање рачуна, примање донација и слич- наси не треба да посећују друге одаје.
но. За ову службу одабирају се старији и искуснији монаси, а особље 8. Када се заврши вечерња медитација, сваки мо-
се мења сваког месеца. Они имају своје засебне собе у зенду. Донаи
нах треба да легне у кревет. Није дозвољена расипна
значи „унутар зенда, или содо“. То је место где монаси угпавном ме-
дитирају.
166 Обука зен монаха Додашак 167
употреба осветљења тако што ћете седети до касно у 1. Након што се чују вечерња звона, не примају се
цоћ и причати којештарије. Постељина и друге ства- путујући монаси.
ри треба да се одржавају чистим. 2. Не тражите смештај за другу ноћ колико год да је
9. Све ствари и делови намештаја који припадају олујно и ветровито. У случају болести не придржава
ђоју одајама треба да се користе са највећом пажњом. се овог правила.
Након употребе,- пажљиво их вратите на место ода- 3. Није дозвољено спавање на врећи за путовање.
кле сте их и узели. Стари учитељ је рекао: „Све што Смештени монах не може да иде у кревет док се не за-
припада ђоју одајама треба чувати као очи у глави.“ врши вечерња медитација, или док му се не одобри.
10. Сандале не треба непажљиво оставити на по- 4. Присуствујте јутарњој служби када чујете звоно
ду. Не шушкајте када улазите и излазите из Хола. Не у Холу; кеса може да се изостави.
исмевајте ситне свакодневне послове јер се из њих 5. Јутарњи оброк се служи када се удари унпан (да-
рађају велике врлине. Молите се, и будите свесни све- ска у облику облака).
га горе наведеног. 6. Преко ноћи не сме да се пали светло.

Прописи за коначиште П рописи за купати ло


Монаси који имају јаку жељу да се усаврше у зе- Када се купате треба да се оствари „изврстан до-
ну, иду на ходочашћа у потрази за способним учите- дир“ топлине који води до „остварења природе во-
љима и напредним пријатељима. Када падне вече, де“.6 Нису дозвољени испразни разговори. Пре и
проналазе манастир где могу да преноће. Пошто су после купања, упутите одговарајуће поштовање по-
примљени у собу за коначиште, одлажу своју опрему штованом Бхадри.
за путовање и, окренути ка зиду, седају у позу за ме-
дитацију. Заиста је жалосно што у последње време 1. О ватри мора добро да се води рачуна.
има путујућих монаха који не желе да се воде у скла- 2. Послове у купатилу врше по реду сви монаси у
ду са овим старим обичајем. Међутим, главна ствар зенду. У супротном, редослед одређује шикарјо.
за монаха је да сву своју енергију посвети решавању 3. Када се учитељ купа, обавестите његове помоћ-
најозбиљнијих проблема на које може да наиђе у жи- нике. У случају других угледних и поштованих лич-
воту, и у било каквом да је окружењу. У овоме је зна- ности, треба посебну пажњу поклонити чистоћи и
чење ходочашћа, а то смо видели и у примеру када су уредности купатила.
заједно путовали Сеппо, Ганто и Кинзан. О монаси,
увек будите марљиви! ‘ Види 48. случај у делу Хектан (Пи-јен-чи).
168 Обука зен монаха Додашак 169
4. Када је купка спремна, по правилу се једна о дру- ла Непознати Јапан, говори о „великом звону храма
гу ударају дрвене дашчице. Монахе помоћници зен- Енгакуђи“ и предивно описује његов звук као „љуп-
да у колони спроводе до купатила. ко таласајући тон“ и „вртлог таласа одјека“ који се
5. За огрев се користи опало лишће и грање из котрљају окружујућим брдима. Као уметничко дело,
шуме. звоно заузима посебно место у зен манастиру, а у Ја-
6. Када сви заврше са купањем, пажљиво остружите пану има много старих звона која су заштићена као
и уклоните сав жар и врућ пепео из котла за купање. „државно благо“.8
7. Следећег дана, темељно се чисти када за купа- Деншо или ханшо (3) је много мање звоно и углав-
ње, и цела соба, а сви предмети се враћају на своје ном виси са надстрешнице. Удара се дрвеним маљем
место. (4). Када се одржава окупљање у Буда-холу, овим зво-
ном се позивају монаси из зенда.
Горе наведене ставке треба да се проуче. Није до- Унпан (5) је „плоча у облику облака“ направљена
звољено произвољно коришћење купатила. од бронзе. Звук који она производи означава да је
отворена трпезарија.
И н стр у м ен ти у зен м ан асти ру Хан (7) је тешка, чврста дрвена плоча, која виси по-
Живот у зенду и активности монаха руководе се ред улазних врата зенда. Када се удари, монаси знају
употребом инструмената у разним приликама. Не да- да је дошло време за устајање, починак, или да се
ју се вербална упутства, већ када се огласи одређе- одржава теишо, и слично. Идеограми на табли озна-
ни инструмент, монаси знају шта он означава у том чавају следеће:
посебном тренутку. Цртеж на страни 172 илуструје
такве инструменте. Рађање и умирање су озбиљан доГађај,
Ускоро ће пролазност бити овде,
Огане (I)7 је највеће звоно које се користи у ма- Нека се сви пробуде (за ову чињеницу)
настиру. Оно је окачено на посебно направљену Инека се, увек часни, не предају распусности.
конструкцију као што је приказано на слици 43.
Тешка, њишућа греда (2, шумоку) користи се да би Задња два стиха некад се другачије читају у зави-
се звоно ударило. Ово звоно осликава дух будистич- сности од зенда. Када се удари, таблу придржавају
ког храма. Његов звук има специфично дејство које жице које висе испод омче.
умирује ум. Лафкадио Херн, у првом тому свог де-
8 Песма Соен Шакуа са стр. 91 у његовој књизи односи се на овај
ошне, док се песма Ју-чинга односи на инструмент који је познат као
7 Бројеви у заградама се односе на илустрације са стр. 172. звоно-ветра (фет-лит).
170 Обука зен монаха Додашак 171
Кин или кеису (9) је велики метални гонг који се на- окупљање наизменично се, у одређеном ритму, удара
лази у Буда-холу. Његов обод се удара штапом (10) да са две палице (19).
би се нагласило читање сутри. Мањи, рин или шокеи Велика дрвена риба (20) која се назива хо, користи
(16) има исту намену. се само у манастирима сото школе будизма. Изнутра
Две врсте звона (сузу или реи) користи роши као је издубљена. Њен звук означава подневни оброк. Не
што је приказано на слици 11. Избор је индивидуа- зна се која је улога рибе у будистичком храму. Неки
лан. Користе се и друге врсте звона, од којих је једно мисле да је риба симбол бесмртности, и да се због
приказано под бројем 15. тога често налази у хришћанском симболизму. Али,
Инкин (12) се увек носи у руци и удара металним будизам је учење у коме се наглашава поновно рође-
штапом који је са њиме повезан жицом. Када га глав- ње, а не индивидуална бесмртност.
ни монах удари у зенду, његов звук означава почетак Мокугјо (24), дословно значи „дрвена риба“. За њу
или крај медитације. Када то чини на челу поворке се каже да је модификација хоа (20). То је специфич-
то значи да сви монаси који су у поворци треба да но обликовано дрво од обле, чврсте и издубљене гре-
се зауставе и седну, или да устану (ако седе) и да се де. Има је у свим величинама - од најмање, која не
врате у зендо. прелази 26 милиметара (један палац), до неких које
Каншо (13) се користи када монаси желе да разго- су веће од једног метра. Она по себи има шару крљу-
варају са учитељем о зену. Када дођу часови санзена, шти а на месту где се зашиљава у облик ручке изре-
учитељев помоћник удара ово звоно маљем (14). Мо- збарене су јој очи. Удара се штапом чији је горњи врх
наси излазе из зенда, један по један, ако је у питању обмотан напуњеном кожом (25). Стога звук који про-
докусан, или у колони, ако је у питању сосан, и седају изводи има јако хипнотишуће дејство на слушаоца.
испред звона по реду доласка. Учитељ испитује јед- Када њен звук прати читање сутри, на пример, пре
ног по једног монаха. Када је спреман, учитељ удара предавања (теишо), умови слушалаца су пријемчи-
своје звоно (11) на које монаходговараударцем о сво- ви за оно што треба да уследи.
је звоно (13), једном за сосан и два пута за докусан. Постоје две врсте звечки, хјошиш (22 и 23) које се
Реи (15), зове се и рин, јесте ручно звоно које звони користе у манастиру. Оне су од тврдог дрвета: веће
када се протресе. Користи га роши, али и монах када могу бити дуже од једне стопе, а мање око пола сто-
чита сутре док, за време оброка, стоји, на пример, пе. Потоње се користе у зенду, док се прве користе
пред кухињским божанством, Идатеном. ван зенда, на пример када монаси треба да једу, када
Велики бубањ, хокку (18) се углавном поставља на је спремна купка, и у другим, сличним, приликама.
узвишење у углу Буда-хола. Када се одржава опште
172
173

Речник јапанских термина

Ашја, „пешачење“, зен ходочашће.


Гета, дрвене нануле.
Денсурјо, канцеларија задужена за Буда-хол.
Докусан, индивидуални санзен који се похађа по
жељи.
Донаи, друго име за зендо, разликује се од канцела-
рија које се зову ђоју.
Ђикиђицу, главни монах и управитељ зенда.
Ђиша, помоћник.
Ђишарјо, помоћникова канцеларија у склопу зенда.
Ђоју, званичне одаје, где се одвија пословна стра-
на живота зенда.
Енђудо, „соба за продужавање живота“ где се води
рачуна о болеснима.
ЗаГу, део одеће коју носи зен монах, а коју прости-
ре када се клања.
Зазен, седење у зен медитацији.
Земпанрјо, одаје резервисане за учитеља (рошија).
Зендо, грађевина у којој монаси живе одвојено од
ђоју одаја.
Инрјо, „соба за повлачење“ за рошија (учитеља
зенда).
Јакусеки, вечерњи оброк који се узима као „лек“.
Кафу, „домаћ(инск)а, кућна атмосфера"
Квац! Узвик зен учитеља, посебно се повезује са
Ринзаијем, оснивачем ринзаи школе зен будизма.
Инструменти који се користе у зен манастиру Кеисаку, упозоравајући штап, или штап упозорења.
174 175

Кеса, на санскриту кашаја, званична или цере- Татами, сламната простирка величине 1x2 метра.
монијална одора коју носе будистички монаси и Теишо, исто што и коза, учитељева беседа на зен
свештеници. текстове.
Кеса-бунко, кутија у којој се држи и чува кеса. Тендоку, „читање окретањем“.
Кинхин, вежба ходања у зенду. Тензорјо, канцеларија која је задужена за намирни-
КјоГаи, на санскриту Гочара, општи ментални став, це и кување.
основни тон човековог унутарњег живота. Унпан, бронзана табла у облику облака, обично се
Коан, треба да се изговара: ко(дуго о)-ан. Проблем њоме позивају монаси на оброк.
који учител. даје монаху на решавање. Фусурјо, канцеларија где се држе сви рачуни веза-
Коза, беседа о зен текстовима. ни за живот у зенду.
Мокууо, дрвени инструмент који се користи током Футон, јорган напуњен памуком.
читања сутри. Хашин кјуђи, „шивење и лечење моксом“.
Нива-зуме, „заузимање дворишта“, једно од иску- Хишн, „друга обала“, парамита; хтан сезона је од
става кроз које новајлија мора да прође пре него што 18. до 24. марта и 21. до 27. септембра, када људи по-
га приме у манастир. сећују храмове и украшавају гробове.
Отоки, вечера. Хођо, ,десет квадратних стопа“ (1 м2), свештенико-
Роти, мајстор, „стари учитељ". ва просторија.
Саиза, вечера. Шикарјо, првобитно је означавала одаје за госте, али
Саке, алкохолно пиће од пиринча. данас је, у комбинацији са фусурјоом, канцеларија за
Санзен, проучавање зена. опште управљање.
Сареи, церемонија пијења чаја.
Сатори, разумевање истине зена.
Сегаки, храњење гладних духова; 1аки = прета на
санскриту.
Сенмон-дођо, зен установа.
Сешин, посебан период посвеђен учењу зена.
Тан, уздигнути татами под у зенду.
Тама-зуме, „заузимање собе за коначиште“ где се
смешта новајлија на неколико дана пре него што га
приме у зендо.
Тан-то, главешина тана.
Д.Т. Сузуки
Обука зен монаха
Издавач
Либер, Београд

Уредници
Соња Вишњић Жижовић
Предраг Жижовић

Редактура
Душан Пајин
Превод
Соња Вишњић Жижовић

Графичка припрема
Дамир Матић
Штампа
Зухра, Београд

Тираж 500

Београд, 2009.
С1Р - Каталогозација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
244.82
СУЗУКИ, Дајсец Теитаро, 1870-1966
Обука тен монаха / Д.Т. Сузуки ; превод Соња Вишњић
Жижовић. - Београд: Либер, 2009 (Београд: Зухра). -175 с тр .: илустр.
; 17 цм. - (Едиција Кокоро - дух Истока / [Либер])
Превод дела: Тће Тгаш тд оС Ље 2еп Ви(1{1ћ151 Мопк / ОаЈ5е(2 ТеИаго
Зихикј. - Тираж 500. - Речник јапанских термина: стр. 173-175.
- Напомене и библиографске референце уз текст.
15В^ 978-86-85353-77-2
а) Зен-будизам
СОВ158.8К-ГО 155493900