Fakultet za poslovne studije i pravo

SEMINARSKI RAD
Predmet: GRADJANSKO PROCESNO PRAVO

Tema: OSTAVINSKI POSTUPAK

(POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVSTINE)

Mentor: Student:

Prof. Balša Kašćelan Denis Sehović

Br indexa I 0582-15

Jun 2018 -TUTIN

 SADRZAJ:

1.Sadrzaj………………………………………………...…………………………...…str. 01

2.Uvod u temu………………………………………………………………………….str. 02

3. Ostavinski postupak…………………………………………………………….……str. 03

4. Predmet,nadleznost i pokretanje postupka………………………………………..….str. 03

5. Subjekti ostavinskog postupka….…………………………………………………....str.04

6. Prethodne radnje u ostavinskom postupku……..………………………………...…..str.04

7. Popis i procena imovine……………………………………………………..…….….str.05

8. Odredjivanje privremene mere za obezbedjenje zaostavstine od strane opstinskog organa

uprave…………………………………………………………........................................str.05

9. Postupak kada postoji testament…………...…………………………………………str.06

10. Postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice………………..………………..str.07

11. Raspravljanje zaostavstine…………...…………………………………………..….str.07

12. Resenje o nasledjivanju…………………………………………….………….....….str.11

13.Nasledno pravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju……………...str.12

14.Zakljucak………………...……………………………………………………….…..str.13

15.Literatura……………………………………………………………………………..str.14

1
 UVOD U TEMU

Ostavinski postupak predstavlja skup procesnih radnji pred sudom koje imaju za cilj
utvrdjivanje naslednopravnih posledica ostavioceve smrti. Sudski postupak za raspravljanje
zaostaavstine uredjen je Zakonom o vanparnicnom postupku.

Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti (ex officio),tj.cim sud sazna da je neko lice umrlo
ili da je proglaseno za umrlo. Pored pokretanja po sluzbenoj duznosti,inicijativu mogu dati i
zainteresovana lica (bilo naslednici ili neki drugi korisnici iz nasledja).

Ostavinski postupak se sastoji iz dvije procesne celine:

 Prethodni postupak

 Postupak za raspravljanje zaostavstine.

Sto se tice predmeta ovog postupka,njime se utvrdjuju sledece cinjenice:

 Ko su naslednici,legatari i ostali korisnici iz zaostavstine;

 Koja imovina ulazi u sastav zaostavstine;

 Koja prava naslednici imaju.

2
 OSTAVINSKI POSTUPAK

(POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVSTINE)

PREDMET,NADLEZNOST I POKRETANJE POSTUPKA

U ostavinskom postupku sud utvrdjuje:

 Ko su naslednici ostavioca,

 koja imovina sacinjava zaostavstinu,i

 koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima,legatarima i drugim licima.

Za raspravljanje zaostavstine mesno je nadlezan sud na cijem je podrucju ostavilac u vreme

smrti imao prebivaliste,odnosno boraviste. Ako ostavilac u vreme smrti nije imao prebivaliste
u Srbiji mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi pretezni deo njegove zaostavstine.
U pogledu stvarne nadleznosti za raspravljanje zaostavstine je nadlezan osnovni sud u
vanparnicnom postupku. Kada su nepokretnosti koje se nalaze ne teritoriji Republike Srbije
predmet zaostavstine tada postoji iskljuciva nadleznost srpskog suda,bez obzira ciji je
drzavljanin bio ostavilac. Isto vazi I ako se radi o apatridu (lice bez drzavljanstva).

Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti. Sud kada sazna da je neko lice umrlo
ili da je proglaseno za umrlo ex officio pokrece ostavinski postupak. U
praksi,medjutim,najcesce se ostavinski postupak pokrece na predlog zainteresovanih lica (po
pravilu zakonskih naslednika) uprkos izricite zakonske norme koja nalaze oficijelno
pokretanje postupka.

NADLEZNOST SUDA ZA ODREDJIVANJE PRIVREMENIH MERA ZA OBEZBEDJENJE

ZAOSTAVSTINE

Za odredjivanje privremenih mera kojima se obezbedjuje zaostavstina nadlezan je sud na

cijem je podrucju ostavilac umro,kao i sud na cijem se podrucju nalazi imovina ostavioca.
Sud moza odluciti da zalba na resenje o odredjivanju privremene mere nema suspenzivno
dejstvo,vec se resenje odmah izvrsava. Sud ce ovako odluciti ako utvrdi da postoji opasnost
osujeti izvrsenje izrecenih mera. Resenje o odredjivanju privremene mere za obezbedjenje
zaostavstine sud donosi ex officio ili na predlog nekog od ucesnika ostavinskog postupka. Sud
koji je odredio privremenu meru duzan je da o tome obavesti ostavinski sud koji je nadlezan
za raspravljanje zaostavstine.1

1 „Građansko procesno pravo“ (autor Aleksandar Radovanov, izdanje Privredna akademija, Novi Sad, 2014

3
 SUBJEKTI OSTAVINSKOG POSTUPKA

U ostavinskom postupku subjekti postupka su :

 sud,

 stranke,i

 ostali ucesnici ovog postupka.

Sud sprovodi ostavinski postupak i donosi odluku u vidu resenja. Za postupanje je nadlezan
sudija pojedinac. Specificnost ostavinskog postupka je to da strucni saradnik moze uzimati
sve izjave i predloge stranaka i ostalih ucesnika na zapisnik kao postupajuci sudija,osim
izjave o odricanju od nasledja.

PRETHODNE RADNJE U OSTAVINSKOM POSTUPKU

Pod pojmom prethodnih radnji zakon podrazumeva one radnje koje su neophodne da bi se
omogucilo sprovodjenje ostavinskog postupka. To su sledece radnje:

 sastavljanje smrtovnice,

 popis i procena imovine,

 odredjivanje privremenih mera za obezbedjenje zaostavstine

 postavljanje privremenog staraoca zaostavstine.

Sastavljanje smrtovnice

Sastavljanje smrtovnice je prvi akt koji treba da sacini maticar cim sazna za smrt nekog lica.
On je duzan da izvrsi upis smrti u maticnu knjigu umrlih,sastavi smrtovnicu i dostavi sudu
radi pokretanja ostavinskog postupka.

Smrtovnica sadrzi podatke o :

 licnom imenu umrlog,

 o njegovom bracnom drugu i deci,

 o drugim licima koja bi mogla biti naslednici bilo na osnovu zakona,bilo na osnovu
testamenta,

4
  mesto i cas smrti,

 mesto prebivalista,odnosno boravista,

 priblizna vrednost pokretne i nepokretne imovine,

 mesto gde se nalazi imovina,

 gotov novac,dragocenosti,hartije od vrednosti,stedne knjizice,

 dugovi ostavioca(vrednost),

 da li postoji testament,ugovor o dozivotnom izdrzavanju ili ugovor o raspodeli

imovine za zivota,

 da li postoji usmeni testament(imena,zanimanje i boraviste svedoka usmenog

testamenta),

 da li se ocekuje rodjenje deteta ostavioca( nascitrus),

 da li je pre ostavioca umro bracni drug ili dete ostavioca ili neko drugo lice koje bi
moglo biti pozvano na nasledje.

Sve ove podatke maticar dobija od srodnika ostavioca ili od drugih lica. Maticar je duzan
da u roku od 30 dana od dana upisa smrti u maticne knjige sastavi smrtovnicu i dostavi
sudu. Ako nema sve podatke,maticar dostavlja nepotpunu smrtovnicu sudu,koji sastavlja
sam smrtovnicu. Smrtovnica se sastavlja i kada umrli nije ostavio imovinu.

Popis i procena imovine

Zakon propisuje da popis i procenu imovine vrsi opstinski organ uprave. Popis i procenu
resenjem nalaze ostavinski sud u sledecim slucajevima:

 kada se ne zna za naslednike

 kada se ne zna za njihovo prebivaliste

 kada su naslednici lica pod narocitom zastitom zakona

 kada zaostavstina treba da se preda drzavi,lokalnoj samoupravi i pravnom licu

 u drugim opravdanim slucajevima.

Naslednici,legatari ili poverioci umrlog lica mogu da traze popis i procenu imovine ostavioca.
Ako popis i procenu ne uradi opstinski organ uprave,uradice sudski radnik po nalogu sudije.
Popis i procena se vrsi u prisustvu dva punoletna lica,a moze da prisustvuje i zainteresovano

5
lice,a po potrebi i vestak da ucestvuje u tom postupku. Ucesnici mogu uloziti prigovor na
popis i procenu.2

Odredjivanje privremene mere za obezbedjenje zaostavstine

od strane opstinskog organa uprave

U situaciji kada postoje okolnosti koje ukazuju da postoji opasnost po imovinu ostavioca
opstinski organ uprave ce odrediti privremene mere za obezbedjenje zaostavstine. Narocito u
sledecim slucajevima: kada su naslednici nepoznati ili odsutni,kada naslednik nije sposoban
da upravlja imovinom a nema zakonskog zastupnika.Obezbedjenje se vrsi na taj nacin sto se
imovina predaje na cuvanje pouzdanom licu. Gotov novac,dragocenosti,hartije od
vrednosti,stedne knjizice se predaju sudu na cijem podrucju se nalazi imovina na cuvanje,koji
je duzan da obavesti ostavinski sud o izdatim merama.

Postavljanje privremenog staraoca

Ostavinski sud moze postaviti privremenog staraoca zaostavstine kada se ukase potreba za
tim. Prethodno ce, po mogucnosti,zatraziti misljenje naslednika koje lice bi bilo podobno za
privremenog staraoca zaostavstine.

POSTUPAK KADA POSTOJI TESTAMENT

Kada je ostavilac sacinio testament,zakon propisuje koje pripremne radnje se obavljaju u vezi
sa testamentom. Maticar ili drugi organ koji sastavlja smrtovnicu duzan je da proveri da li je
ostavilac ostavio pismeni testament ili da li postoji izjava o usmenom testament. Kada sud
utvrdi da je ostavilac ostavio testament,otvorice testament,procitace ga i sastavice zapisnik.
Testament se proglasava bez obzira da li je punovazan. Svrha proglasenja testamenta je: da se
zna da postoji testament i da se zainteresovana lica mogu upoznati sa njegovim sadrzajem.
Moze se proglasiti vise testamenata. Ona lica koja smatraju da testament nije valjan,a imaju
pravni interes,mogu ga osporiti. Proglasenje testamenta vrsi ostavinski sud,ali moze i drugi
sud kod koga se testament nadje ili mu bude dostavljen. Proglasenje testamenta se vrsi u
prisustvu dva punoletna svedoka,a mogu prisustvovati naslednici, legatari i druga
zainteresovana lica. Na procitani zapisnik sud stavlja potvrdu o proglasenju. Svedok kod
proglasenja testamenta moza biti i naslednik. Kada se rsdi o usmenom testament ukoliko
postoji isprava koju su svojerucno potpisali svedoci koji su bili prisutni u momentu sacinjenja
usmenog testamenta,takodje se vrsi proglasenje testamenta po istim pravilima kao i kad je u
pitanju pisani testament. Ako ne postoji pismena isprava koja potvrdjuje postojanje i sadrzinu
usmenog testamenta,tada sud prvo saslusava svedoke koji su bili prisutni kada je ostavilac
izjavio svoju poslednju volju i iz njihovih islaza sastavlja sadrzinu usmenog testamenta,a

2„Građansko procesno pravo“ (autor Aleksandar Radovanov, izdanje Privredna akademija, Novi Sad, 2014

6
nakon toga se proglasava usmeni testament. Slicno se postupa kada je pismeni testament
nestao ili je unisten. Ali, proglasenje nestalog ili unistenog testamenta je moguce samo ako
izmedju zainteresovanih lica nema spora o:

 postojanju testamenta u vreme smrti ostavioca,

 obliku u kome je sastavljen,i

 Sadrzini testamenta.

Slucajevi gde se ovakvi testament mogu pojaviti je situacija kada bi drzava bila naslednik da
nema testamenta. Ali,tu su moguce i zloupotrebe. Da bi se ovo sprecilo zakon propisuje da se
ovakav testament moze punovazno proglasiti samo uz saglasnot javog pravobranioca. Ako je
proglasenje testamenta izvrseno pred drugim,a ne ostavinskim sudom,tada ce ovaj sud
dostaviti zapisnik o proglasenju testamenta ostavinskom sudu koji sprovodi postupak i donosi
resenje.

POSTUPAK OSTAVINSKOG SUDA PO PRIJEMU SMRTOVNICE

Ostavinski sud kada primi smrtovnicu otvara postupak i sprovodi radnje zakonom propisane.
Ukoliko je ostavilac odredio izvrsioca testamenta sud ce ga pozvati da se izjasni da li prihvata
te duznosti. Ako izvrsilac testamenta ne prihvati te duznosti tad ace ostavinski sud postaviti
privremenog staraoca zaostavstine ili preduzeti potrebne mere za obezbedjenje zaostavstine.
Ako se ocekuje rodjenje deteta koje moze biti naslednik,ostavinski sud ce obavestiti organ
starateljstva. Postavljanje staraoca nascitrusu moze da izvrsi samo organ starateljstva. Ovo ce
organ starateljstva uciniti kada oceni da je potrebno radi zastite interesa jos nerodjenog deteta.
Inace,po pravilu nascitrusazastupa jedan od roditelja.

Ako izmedju naslednika postoji spor da li neka imovina ulazi u zaostavstinu,ostavinski sud ce
prekinuti postupak i uputiti ucesnike na parnicu.

U slucaju da ostavinski sud obustavi postupak zbog toga sto se zaostavstina sastoji samo iz
pokretne imovine,naslednici mogu da traze od suda da sprovede raspravljanje zaostavstine. Po
Zakonu o nasledjivanju iz 1995.god pravo zahtevati zaostavstinu kao apsolutno pravo ne
zastareva.

RASPRAVLJANJE ZAOSTAVSTINE

Nakon sto su obavljene pripremne radnje i stvoreni uslovi za odrzavanje rasprave sud
odredjuje rociste za raspravljanje zaostavstine. Na ovo rociste pozivaju se sva zainteresovana
lica i obavestavaju da je pokrenut postupak za raspravljanje zaostavstine,da je potrebno da
pristupe na rocistu i izjasne se o svim pitanjima koja se odnose na zaostavsinu, a pre svega da
li se prihvataju nasledja ili se nasledje odricu. Zakon propisuje zakonsku pretpostavku da ako
na rociste ne dodje potencijalni naslednik ili ne da izjavu,da se pretpostavlja da se prihvata

7
nasledja,a sud ce odluciti prema podacima sa kojima raspolaze. Sud je duzan da posebno
upozori da nije moguce dati:

 Izjavu o delimicnom odricanju od nasledja

 Izjavu od odricanja od nasledja pod uslovom,jer takve izjave ne proizvode pravno

dejstvo.

Sud ce pozvati na rociste:

 Ako je ostavilac ostavio testament i sva lica koja bi po zakonu polagala pravo na
nasledje,

 Izvrsioca testamenta ako ga je umrli postavio(odredio).

Poziv za rociste se dostavlja po pravilima o licnom dostavljanju,predvidjena odredbama ZPP-

a. Naslednicku izjavu daju svi naslednici prisutni na rocistu. Ona se unosi u zapisnik i nju
potpisuje licno naslednik ili njegov zastupnik. Ako je izjava pismeno podnesena onda potpis
na izjavi i potpis na punomocju mora biti overen. U izjavi naslednik izjavljuje da li se
prihvata,ili se odrice dela koji mu po zakonu ili testamentu pripada,isto i u pogledu nuznog
dela. Pre davanja izjave sud je duzan da upozori naslednika na pravne posledice davanja takve
izjave i da se moze odreci nasledstva samo u svoje ime. Naslednicka izjava se moze dati i
pred drugim sudom, a u inostranstvu pred konzularnim predstavnikom,ili diplomatskim
predstavnikom koji vrsi konzularne poslove. Naslednicka izjava jednom data,se ne moze
opozvati,ali postoji mogucnost tuzbe za ponistaj naslednicke izjave u parnici zbog mana
volje.3

U postupku za raspravljanje zaostavstine sud raspravlja:

 O pravu na nasledje

 O velicini naslednog dela

 O pravu na legat

 O drugim vaznim pitanjima u vezi sa zaostavstinom.

O ovim pravima sud odlucuje kada uzme potrebne izjave od zainteresovanih lica. Ako se ne
zna da li ostavilac ima naslednike sud ce pokusati na pogodan nacin da pronadje naslednike,a
ako to ne uspe,onda ce putem oglasa pozvati lica koja pretenduju na nasledje da se prijave
sudu u roku od godinu dana od davanja oglasa. Oglas se objavljuje u Sl. glasniku Srbije i
pribija na oglasnu tablu suda,a moze i na drugi nacin,npr.putem sredstava javnog
informisanja. Na isti nacin se postupa ako je boraviste naslednika nepoznato ili se nalazi u
inostranstvu a nema punomocnika tako da se nije moglo izvrsiti uredno dostavljanje.

Po proteku godinu dana sud ce raspraviti zaostavstinu na osnovu izjave postavljenog staraoca
i podataka sa kojima sud raspolaze. Iz ovih pravila mozemo zakljuciti da je nacelo obostranog

3 „Građansko procesno pravo“ (autor Aleksandar Radovanov, izdanje Privredna akademija, Novi Sad, 2014

8
saslusanja u ostavinskom postupku modifikovano,jer zakon dozvoljava ne samo da
zainteresovana lica mogu davati izjave bez prisustva drugih zainteresovanih lica,nego nije ni
potrbno da u svakom slucaju se pruzi mogucnost zainteresovanim licima da se izjasne o
izjavama drugih zainteresovanih lica. Naslednicka izjava se moze dati sve do donosenja
sudske odluke tj.resenja o nasledjivanju. Zakon predvidja situaciju da sud moze da posumnja
da je lice koje se prijavilo jedini naslednik uprkos njegovim tvrdnjama. U tom slucaju sud ce
saslusati druga lica za koja smatra da polazu jace pravo nan a nasledje,ili bar jednako pravo
kao i lice koje je sebe prijavilo kao naslednika i nakon njihovog izjasnjenja ce doneti odluku.
Ako ne zna za ta lica,sud ih moze pozvati oglasom. I u stadijumu raspravljanja zaostavstine
potencijalni naslednici mogu traziti da se izvrsi precizno popis i procena zaostavstine i sud
moze narediti da sudski radnik izvrsi ponovo popis i procenu.

Sta ce se desiti ako se izjave potencijalnih naslednika medjusobno iskljucuju tj.dodje do spora
o pravu na nasledje? U tom slucaju zakon propisuje da dalji postupak zavisi od toga,kakva je
pravna priroda pitanja koje se pojavilo kao sporno-da li se radi o pravnom pitanju ili
cinjenicnom pitanju. Ako se radi o pravnom pitanju onda ce to pitanje resiti sam ostavinski
sud. Ako se radi o cinjenicnom pitanju tad ace ostavinski sud prekinuti postupak raspravljanja
zaostavstine i uputiti ucesnike na parnicu,pri cemu ce uputiti na parnicu onog ucesnika cije
pravo smatra manje verovatnim. Kada parnicni sud raspravi sporne cinjenice i donese sudsku
odluku,ostavinski sud ce tada nastaviti postupak raspravljanja zaostavstine i doneti resenje o
nasledjivanju polazeci od odluke koju je parnicni sud doneo.

U resenju o prekidu postupka sud odredjuje rok u kome naslednik(ucesnik u ostavinskom

postupku) treba da podnese tuzbu sudu. Ako on ne pokrene parnicu u odredjenom roku
ostavinski sud nastavlja postupak raspravljanja zaostavstine i donosi odluku zaobilazeci
sporno pitanje. Treba istaci da se ovde ne radi o perkluzivnom roku tako da ucesnik moze
pokrenuti tuzbu sve do donosenja resenja o nasledjivanju. Ako ucesnik pokrene i kasnije
parnicni postupak ostavinski sud ce doneti resenje o prekidu postupka. Kada parnicu treba da
pokrene vise ucesnika,dovoljno je da jedan od njih podigne tuzbu,ostavinski sud ce prekinuti
postupak.

Zakon izricito propisuje da ce ostavinsli sud prekinuti postupak i uputiti stranke da pokrenu
parnicu ili postupak pred organom uprave ako su sporne cinjenice od kojih zavisi:

 Pravo na nasledje,a narocito punovaznost testamenta,

 Odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasledjuje,

 Pravo nadzivelog bracnog druga ili potomaka na izdvajanje predmeta domacinstva iz

zaostavstine,

 Velicina naslednog dela,narocito uracunavanje u nasledni deo,

 Osnovanost iskljucenja nuznih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost,

 Da li se neko lice odreklo prava na nasledje.

9
U clanu121.ZVP su propisani slucajevi kada ce ostavinski sud prekinuti postupak i uputiti na
parnicu stranke kada se oni spore bilo o cinjenicama,bilo o primeni prava. To su sledeci
slucajevi:

 Ako izmedju naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavstinu,

 Ako izmedju naslednika postoji spor povodom zahteva ostaviocevih potomaka koji su
sa njim ziveli u zajednici,da im se iz zaostavstine izdvoji deo koji odgovara njihovom
doprinosu u povecanju vrednosti ostavioceve imovine.

Kada je medju strankamasporno pravo na legat ili ako je rec o nekom drugom pravu iz
zaostavstine ( npr.plodouzivanje) ,sud ce uputiti stranke na parnicu,ali nece prekidati
raspravljanje zaostavstine.

RESENJE O NASLEDJIVANJU

Resenje o nasledjivanju donosi ostavinski sud nakon sto je sproveo postupak raspravljanja
zaostavstine i utvrdio:

 Ko su naslednici koji imaju pravo na nasledje

 Sta predstavlja predmet zaostavstine i koju imovinu i u kom delu su nasledili

naslednici.

Resenje o nasledjivanju mora da sadrzi:

 Licno ime umrlog,ime jednog od roditelja,

 Datum rodjenja i drzavljanstvo umrlog,

 Oznacenje nepokretnosti,

 Oznacenje pokretnih stvari,

 Licno ime,zanimanje i prebivaliste naslednika,

 Odnos naslednika prema ostaviocu,

 Da li je zakonski ili testamentalni naslednik,

 Deo u kome ucestvuju u nasledju,

 Da li je pravo naslednika odlozeno ili ograniceno zbog neispunjenja uslova ili je

zavisno od raskidnog uslova,ili ograniceno pravom plodouzivanja,

 Licno ime,zanimanje i prebivaliste legatara.

10
U slucaju da naslednici postignu sporazum o deobi na njihov zahtev,sud ce taj sporazum uneti
u resenje o nasledjivanju. Svaki naslednik moze posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju
pokrenuti vanparnicni postupak za deobu naslednicke zajednice.

Pravosnazno resenje o nasledjivanju,po pravilu,ima dejstvo prema ucesnicima ostavinskog

postupka.oni ne mogu u drugom postupku osporavati tacnost utvrdjenja o naslednim pravima.
Medjutim,postoji izuzetak a to je situacija kada je jedan od naslednika bio upucen na
parnicu,pa on nije pokrenuo parnicu. On moze da pokrene parnicu i njega na veza resenje o
nasledjivanju.

Resenje o nasledjivanju nema dejstvo u odnosu na lice koje se nije odazvalo pozivu da se
izjasni da li prihvata nasledje.

NASLEDNOPRAVNI ZAHTEV POSLE PRAVOSNAZNOSTI RESENJA

O NASLEDJIVANJU

Ako se nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju pronadje imovina za koju se nije znalo
da pripada ostaviocu,sud nece ponovo pokrenuti ostavinski postupak,vec ce naknadno
pronadjenu imovinu rasporediti prema donetom resenju o nasledjivanju. Ako se radi o
pokretnoj imovini,sud ce sprovesti ostavinski postupak samo na zahtev zainteresovanih lica,a
ako se radi o nepokretnoj imovini,sud ex officio sprovodi postupak.

Naslednik koji se odrekao nasledja,poziva se da da naslednicku izjavu u pogledu naknadno

pronadjene imovine. Ako se taj naslednik prihvati nasledja tada ga sud upucuje da svoje pravo
ostvarii u parnici.

U praksi moze da se desi da nakon sto je doneto pravosnazno resenje o nasledjivanju ili
resenje o legatu se pronadje testament. U tom slucaju sud ce proglasiti testament a ostavinski
sud nece ponovo raspravljati zaostavstinu nego ce obavestiti zainteresovana lica da je
pronadjen i proglasen testament i da svoje pravo na osnovu testamenta mogu ostvariti u
parnici.

Takodje je moguce da se nakon pravosnaznosti resenja o nasledju pojavi lice koje pretenduje
da bude naslednik,a koje nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. U toj situaciji ostavinski
sud nece ponovo raspravljati zaostavstinu,vec ce to lice uputiti da svoje pravo moze ostvariti u
parnici.

11
 ZAKLJUCAK

U ostavinskom postupku sud utvrdjuje ko su naslednici ostavioca,koja imovina sacinjava

zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima.

Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti. Sud kad sazna da je neko lice umrlo ili
da je proglaseno za umrlo ex officio pokrece ostavinski postupak. Za odredjivanje
privremenih mera kojima se obezbedjuje zaostavstina nadlezan je sud na cijem je podrucju
ostavilac umro,kao i sud na cijem se podrucju nalazi imovina ostavioca.

U ostavinskom postupku subjekti postupka su:

 Sud

 Stranke

 Ostali ucesnici ovog postupka.

Pod pojmom prethodnih radnji zakon podrazumeva one radnje koje su neophodne da bi se
omogucilo sprovodjenje ostavinskog postupka. To su sledece radnje:

 Sastavljanje smrtovnice

 Popis i procena imovine

 Odredjivanje privremenih mera za obezbedjenje zaostavstine i

 Postavljanje privremenog staraoca zaostavstine

12
 LITERATURA

GRADJANSKO PROCESNO PRAVO- prof.dr Aleksandar Radovanov

 PARNICNI,VANPARNICNI I IZVRSNI POSTUPAK

NOVI SAD 2009

13