ANALIZA RAMA KABINE LIFTA PRIMENOM METODE KONAČNIH ELEMENATA

ANALYSIS OF ELEVATOR FRAME USING THE FINITE ELEMENT METHOD

Siniša Lovrić, Jovan Vladić, Radomir Đokić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Oblast – MAŠINSTVO
Kratak sadržaj – U radu su prikazana četiri osnovna
vida metoda konačnih elemenata, njihov značaj i primena
kod određenih problema. Na jednostavnom primeru
konzole numeričkim putem su izračunata pomeranja i
naponi, koji su upoređivani sa rešenjima dobijenim
variranjem različitih tipova i veličina konačnih
elemenata. Na gornjem ramu kabine lifta izračunata su
pomeranja i naponi sa različitim veličinama konačnih
elemenata.
Abstract – This paper highlights four basic types of finite
element methods, and their importance and
implementation on certain problems. Displacements and
stresses were numerically calculated on a simple example
of the console which were than compared with solutions
achieves by varying different types and sizes of finite
elements. On the upper girder of elevator frame,
displacements and stresses were computed using different
sizes of finite elements.
Ključne reči: Konačni elementi, konzola, ram kabine lifta
1. UVOD
Klasične metode proračuna bile su sa skromnim
mogućnostima, do pojave računara i razvoja softverskih
paketa. Primenom računara potpunije se opisuje
geometrija, konturni uslovi i drugi spoljašnji uticaji.
Linearna analiza lakša je za primenu, ali nelinearna
analiza daje tačnija rešenja i često je neophodna u
naponsko-deformacijskoj analizi i proračunu realnih
konstrukcija [2]. Uspešnost primene softverskih paketa
zahteva neophodna praktična i teoretska znanja, jer
korisnik može biti doveden u izuzetno delikatnu i
potencionalno opasnu situaciju. Mogu se pojaviti četiri
slučaja kombinacije dobrog i lošeg poznavanja
softverskih paketa i problema. Prvi slučaj je dobro
poznavanje softverskog paketa i loše poznavanje osnovne
problematike, ovo je najopasnija kombinacija
karakteristična za mlade inženjere. Drugi slučaj je loše
poznavanje softverskih paketa i dobro poznavanje
problematike, dobro rešenje se može naći. Treći slučaj je
loše poznavanje softverskih paketa i loše poznavanje
problematike. Četvrti slučaj je dobro poznavanje
softverskih paketa i problematike [1]. Osnovni zadatak za
uspešnu primenu metoda konačnih elemenata je da se
izabere model koji najbolje aproksimira odgovarajući
granični problem, ali nema kriterijuma koji obezbeđuju
izbor odgovarajućeg modela.
Prema načinu na koji se izvode i formulišu osnovne
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada čiji mentor je
bio dr Jovan Vladić, red. prof.
jednačine metode konačnih elemenata su:
- direktna metoda
- varijaciona metoda
- metoda reziduuma
- metoda energetskih bilansa
Direktna metoda je ograničena na jednostavnije elemente.
U ovoj metodi se mogu najbolje uočiti osnovna svojstva
metode konačnih elemenata.
Varijaciona metoda može se primeniti na
dvodimenzionalne i trodimenzionalne probleme, za
razliku od direktne metode.
Polazna osnova metode reziduuma su diferencijane
jednačine problema, zatim se izvrši podela domena na
poddomene, tražene funkcije se aproksimiraju u
poddomenima uz vođenje računa o uslovima kontinuiteta
na granicama između poddomena. U mehanici čvrstih
deformabilnih tela od posebnog značaja su varijaciona
metoda i metoda reziduuma koje su u primeni podjednake
tačnosti.
Metoda energetskih bilansa retko se koristi.
Pored načina izvođenja i formulisanja funkcija, važan
korak je i izbor vrste konačnih elemenata. Opšta podela
konačnih elemenata je na pravolinijske i krivolinijske, oni
mogu biti jednodimenzionalni, dvodimenzionalni i
trodimenzionalni. Konačni elementi sa većim brojem
čvorova daju tačnija rešenja i imaju veći broj stepeni
slobode [2].
2. ANALIZA NAPREZANJA I DEFORMACIJA NA
PRIMERU KONZOLE
Da bi se mogla uporediti odstupanja teoretskog rešenja,
od rešenja koja su dobijena u softverskom paketu CATIA,
uzima se prosti primer konzole, sl. 2.1, dimenzija
6×20×200 mm. Materijal konzole je čelik (modul
elastičnosti čelika iznosi 5 2,1 10 MPa ⋅, gustina čelika
je 3 3 7,85 10 kg/m ⋅). Konzola je sa jedne bočne strane
ukleštena, gornja strana konzole opterećena je
kontinualnom silom od 250 N i ona deluje u pravcu
zemljine teže.
Sl. 2.1 Proračunski model konzole
Primenom jednačina elastične linije teorije otpornosti
materijala, dolazi se do maksimalnog pomeranja 3,31
mm. Normalni napon koji se dobija primenom jednačina
97
otpornosti materijala iznosi 208,3 MPa (zbog ograničenog
prostora deo analitičkog rešenja nije prikazan).
Prvi slučaj je upoređivanje teoretskog rešenja sa
rešenjima dobijenim metodom konačnih elemenata za
slučaj jednodimenzionalnih (Beam) konačnih elemenata.
Jednodimenzionalni konačni element je deo prave ili
krive linije, sa promenljivim brojem čvorova.
Za različite veličine Beam konačnih elemenata dobijaju se
približno tačna rešenja. Dobijena rešenja pomeranja
prikazana su dijagramom na slici 2.2.
Sl. 2.2 Upoređivanje pomeranja
Greška koja se dobija izborom Beam konačnog elementa
iznosi 4,88%, što se može smatrati dovoljno tačnim
rešenjem.
Drugi slučaj je upoređivanje teoretskog rešenja sa
rešenjima dobijenim metodom konačnih elemenata za
slučaj trodimenzionalnog linearnog tetraedar elementa.
Dobijena rešenja prikazana su dijagramom na slici 2.3.
Sl. 2.3 Upoređivanje dobijenih napona
Sa dijagrama prikazanog na slici 2.3 se vidi da do tačnijih
rešenja se dolazi primenom velikog broja konačnih
elemenata.
Dobijena pomeranja primenom linearnog tetraedar
konačnog elementa prikazana su dijagramom na slici 2.4.
Sl. 2.4 Upoređivanje pomeranja
Sa dijagrama prikazanog na slici 2.4 se vidi da približno
tačna rešenja se dobijaju primenom velikog broja
konačnih elemenata.
Treći slučaj je upoređivanje teoretskog rešenja sa
rešenjima dobijenim metodom konačnih elemenata za
slučaj trodimenzionalnog paraboličkog tetraedar
elementa. Rešenja napona koja su dobijena primenom
ovog tipa konačnog elementa upoređena su sa teoretskim
rešenjem koje je prikazano dijagramom na slici 2.5.
Sl. 2.5 Upoređivanje dobijenih napona
Sa dijagrama na slici 2.5 vidi se da primenom manjih
vrednosti broja konačnih elemenata (u odnosu na linearni
tip konačnih elemenata) može se doći do tačnog rešenja.
Parabolički tip konačnog elementa ima veći broj čvorova,
sa time ima i veći broj stepeni slobode pa se dobijaju
tačnija rešenja.
Dobijena pomeranja izborom paraboličkog tipa konačnog
elementa prikazana su dijagramom na slici 2.6.
Sl. 2.6 Upoređivanje pomeranja
Sa dijagrama prikazanog na slici 2.6 može se zaključiti da
ne utiče značajno povećanje broja konačnih elemenata na
tačnost rešenja.
U slučaju kada na konzoli postoji otvor blizu ukleštenja,
javlja se koncentracija napona. Što je otvor bliži
ukleštenju koncentracija napona je veća, udaljavanjem
otvora od ukleštenja opada i koncentracija napona. Na
slici 2.7 prikazan je otvor na udaljnosti 50 mm od
ukleštenja i raspored napona u okolini otvora.
978
Sl. 2.7 Primer koncentracije napona
3. RAM KABINE LIFTA
Ram kabine lifta se sastoji od horizontalnih i vertikalnih
ramova. U ovom radu razmatra se gornji horizontalni ram
kabine lifta. Ovaj ram je najopterećeniji ram, jer se za
njega vezuje pogonsko uže. Gornji horizontalni ram je
opterećen na savijanje. Profili gornjeg horizontalnog rama
se izrađuju od čeličnih valjanih profila, a izrađuju se i
savijanjem. Takođe je potrebno voditi računa o
hemijskom sastavu čeličnih profila koji imaju osobine:
- otpornost na starenje,
- žilavost,
- otpornost na lom,
- mogućnost zavarivanja.
Veza profila rama kabine može se ostvariti zavarivanjem
ili zavrtanjskom vezom. Kod zavarivanja potrebno je
voditi računa o sastavu materijala i problemima koji se
mogu javiti u toku zavarivanja, kod zavrtanjske veze
potrebno je izabrati tip zavrtnjeva. Kod izbora zavrtanjske
veze potrebno je voditi računa o rastojanju otvora, jer
nepravilnim izborom mesta otvora dolazi do velike
koncentracije napona (prikazano kod primera konzole)
[7].
Prikazano konstruktivno rešenje rama kabine lifta na slici
3.1 je postojeće rešenje koje se primenjuje.
Sl. 3.1 Ram kabine lifta; (1) gornji horizontalni nosač
rama kabine, (2) vertikalni nosač rama kabine, (3) donji
horizontalni nosač kabine
U ovom radu razmatraće se gornji horizontalni ram
kabine lifta, on je najopterećeniji deo rama kabine lifta.
Sistem vezivanja užadi za kabinu mora da obezbedi
ravnomeran raspored sila u užadima. Veze koje se koriste:
- pomoću pomoćne užetnjače na ramu kabine sl. 3.2
- direktne veze preko balansera i opruga
Na slici 3.2 prikazana su konstruktivna rešenja sa jednom
i dve užetnjače. Izbor broja užetnjača zavisi od traženog
prenosnog odnosa i opterećenja.
Pošto užad koja se proizvode nisu istih dužina (postoje
određena odstupanja u dužini), njihovim direktnim
vezivanjem ne bi došlo do ravnomernog opterećenja
užadi. Da bi se ovo neravnomerno opterećenje sprečilo
primenjuju se i veze pomoću balansera i opruga. Pored
neravnomernog opterećenja užeta, dolazi i do
neravnomernog opterećenja pogonskog i prenosnih
mehanizama.
Sl. 3.2 Sistem vezivanja pomoću užetnjača [4]
4. ANALIZA RAMA KABINE LIFTA PRIMENOM
SOFTVERSKOG PAKETA CATIA V5
Postupak statičke analize gornjih horizontalnih nosača u
programskom paketu CATIA V5 je sledeći: proračunski
modeli profila rama kabine lifta spajaju se vezama
objedinjenim u modulu Generative Structural Analysis, u
istom modulu se zadaju optrećenja i granični uslovi. Na
početku analize korišćena je tzv. veza Fastend. Osobina
ove veze je da se spojeni profili ponašaju tako kao da
predstavljaju jedan Part. Rezultati dobijeni prikazani su u
tabeli 4.1.
broj
čvorova
broj
elemenata
napon
[MPa]
pomeranje
[mm]
43440 24467 83,1 0,103
49753 27650 65,3 0,104
53620 28481 51,1 0,104
Tabela 4.1 Prikaz dobijenih rešenja vezom Fastend
Za raličiti broj konačnih elemenata rezultati napona i
pomeranja su zadovoljavajući, deformacije su prikazane
na slici 4.1.
Sl. 4.1 Prikaz deformacija vezom Fastend
979
Sa slike se može zaključiti da se profili i vezna ploča
deformišu simetrično u odnosu na osu gornjeg nosača .
Sledeći način zadavanja veza među elementima dobijen je
upotrebom komande Pressure Fitting. Ovaj način
zadavanja veza predstavlja simulaciju pritiska kojim jedan
element deluje na drugi. Rezultati su prikazani u tabeli 4.2
broj
čvorova
broj
elemenata
napon
[MPa]
pomeranje
[mm]
43440 24467 65,1 0,112
49753 27650 82,8 0,132
53620 28481 52,3 0,133
Tabela 4.2 Prikaz dobijenih rešenja vezom Pressure
Prikaz deformacija dat je na slici 4.2. Dobijena rešenja su
približna rešenjima gde je veza zadavana komandom
Fastend, ali sa slike 4.2 može se zaključiti da ova veza ne
zadovoljava jer se vezna ploča ne deformiše kako je za
očekivati.
Sl. 4.2Prikaz deformacija komandom Pressure Fitting
Naredna vrsta povezivanja profila je sa komandom Rigid.
Veza Rigid je kruta veza između dva elementa.
Deformacije i pomeranja dobijena ovim načinom
povezivanja prikazana su u tabeli 4.3 a deformacije na
slici 4.3.
broj
čvorova
broj
elemenata
napon
[MPa]
pomeranje
[mm]
43440 24467 12,2 0,000982
49753 27650 12,6 0,00108
53620 28481 21 0,00107
Tabela 4.3 Prikaz dobijenih rešenja vezom Rigid
Iz tabele 4.3 može se zaključiti da su naponi i pomeranja
jako mali.
Sl. 4.3 Prikaz deformacija Rigid vezom
Deformacije su se pojavile na mestu zadavanja
opterećenja i na mestu zadavanja ograničenja, ovo rešenje
nije zadovoljavajuće.
5. ZAKLJUČAK
Pravilnim izborom broja konačnih elemenata, kao i
njihovim tipom može se doći do približno tačnih rešenja.
Kod izbora broja konačnih elemenata treba voditi računa
da broj konačnih elemenata ne bude prevelik, jer izborom
velikog broja konačnih elemenata, kao i malog broja
konačnih elemenata neće se dobiti zadovoljavajuća
rešenja. Da bi se utvrdila tačno osrednjena vrednost,
proračun se ponavlja dok rezultati ne budu približno isti.
Veoma je bitno da se izabere konačni element sa većim
brojem stepeni slobode jer se dobijaju približno tačna
rešenja, a treba imati u vidu da se povećanjem broja
stepeni slobode povećava složenost proračuna. Dobijene
napone potrebno je upoređivati sa materijalom realne
konstrukcije, jer osobine zavise i od hemijskog sastava.
Takođe je potrebno voditi računa o hemijskom sastavu
ukoliko je spajanje profila zavarivanjem, i rastojanju
otvora ukoliko se radi o zavrtanjskoj vezi da ne dođe do
koncentarcije napona. Pored predhodnih parametara
potrebno je još voditi računa o mestu i uslovima rada lifta.
Takođe, kako se iz izloženog može zaključiti, prilikom
ovakvog načina statičke analize neke konstrukcije, treba
voditi računa o izboru tipa veze koju nudi program
CATIA V5.