TEST

ENZIMI
1) Alosterijski modulator utiče na aktivnost enzima na sledeći način
a) ostvaruje kompeticiju sa supstratom za katalitički centar enzima
b) vezivanjem alosterijskog modulatora subjedinice alosterijskih
enzima trpe konformacione promene i menjaju kooperativnost
c) menja prirodu produkta koji se formira
d) vrši kovalentnu modifikaciju enzima
2) Upiši odgovarajuće inhibitore (označene brojevima) ispred odgovarajućih
enzima
1. alopurinol
2. aspirin
3. lovastatin
4. metotreksat
5.disulfiram (antabus)
6. ACE-inhibitor
…4….dihidrofolat reduktaza
…1….ksantin oksidaza
…3….HMG-CoA reduktaza
…2….ciklooksigenaza
…5…..aldehid dehidrogenaza
…6…..angiotenzin konvertujući enzim
3.Grafički izraz odnosa brzine katalizovane reakcije (v) i koncentracije
supstrata (s), ukoliko enzim nije alosterijski, ima izgled:
a) hiperbole
b) sigmoidne krive
c) prave linije
4. Warburgov optički test predstavlja
a) Metodu za određivanje aktivnosti enzima na račun promene oksidisanog
i redukovanog stanja koenzima NAD tj. NADP
b) test opterećenja glukozom
c ) metodu za određivanje Km vrednosti
5. Organofosfatana jedinjenja (diizopropilfluorofosfat, paration) blokiraju
aktivnost acetilholin esterase tako što:
a) reaguju sa OH grupom serina iz aktivnog centra enzima
b) reaguju sa SH grupom cisteina iz aktivnog centra enzima
c) dovode do ograničene proteolize enzima

1
6) Upiši odgovarajuđe brojeve koji se odnose na vrstu specifišnosti ispred
odgovarajuđih enzima koji poseduju datu specifišnost:
1. apsolutna specifičnost
2. grupna specifičnost
3. stereohemijska specifičnost
……1……ureaza
……1……arginaza
……3……laktat dehidrogenaza
……2……fosfataza
……3……L-aminooksidaza
7 ) Aktivnost CPK u serumu se povećava kod:
a) obolenja jetre
b) infarkta miokarda
c) oštećenja skeletnih mišića
8) CPK-MB se skoro isključivo sintetiše u:
a) hepatocitima
b) eritrocitima
c) kardiomiocitima
d) leukocitima
e) kori nadbubrega
9) Klasifikacioni broj EC 1.1.1.27. odgovara enzimu:
a) L-alanin: 2-ketoglutarat aminotransferazi
b) L-laktat: NAD+ - oksidoreduktazi
c) L-metionil: tRNK sintetazi
10) Koja teorija najbolje objašnjava da konformacija supstrata i enzima
postaje komplementarna pri uzajamnom delovanju katalitičkog centra i
molekula supstrata?
a) induced-fit teorija
b) teorija adsorpcije
c) teorija elektronske prinude
11) U prisustvu dovoljne količine reagujućih supstanci (u višku supstrata)
brzina enzimske reakcije je direktno proporcionalna:
a) temperaturi
a) koncentraciji supstrata
b) koncentraciji ATP-a
c) koncentraciji enzima
d) koncentarciji dvovalnetnih katjona

2
12) Koji se inhibitori vezuju za aktivni centar enzima:
a) nekompetitivni
b) kompetitivni
c) alosterijski
d) akompetitivni
13) Zaokruži samo osnovne klase enzima i stavi odgovarajući EC broj koji
dgovara klasama (od 1 do6)
 1... oksidoreduktaze
 2. transferaze
 4.. liaze
 6.. ligaze (sintetaze)
 .... dehidrogenaze
 .... esteraze
 3 hidrolaze
 5 izomeraze

1. Navedi osnovne karakteristike izoenzima i aleloenzima

aleloenzimi- produkti.multiplih enzima istog genskog lokusa, razlikuju se
između jedinki iste vrste, sreću se kod određenih etničkih grupa, rezultat su
tačkastih mutacija u genskom lokusu.
izoenzimi-različite molekulske forme istog enzima koji katalizuju istu
hemijsku reakciju, ali pokazuju tkivnu specifičnost. Oni se sintetišu na
različitim strukturnim genima.

2. Šta su izoenzimi i koji je njihov znacaj?

izoenzimi-različite molekulske forme istog enzima koji katalizuju istu
hemijsku reakciju, ali pokazuju tkivnu specifičnost. Oni se sintetišu na
različitim strukturnim genima.

3.Michelis-Mentenova konstanta (Km vrednost) je:

- ona koncentracija substrata, pri kojoj se postiđe polovina
maksimalne brzine

4.Objasni kako optimalni pH utiče na aktivnost enzima

Pri optimalnom pH, enzim ispoljava maksimalnu aktivnost. Optimalna pH
omogućava pojavu enzima u onom jonskom obliku, koji je najpovoljniji za
vezivanje substrata za njega.

3
5. Navedi uslove delovanja enzima
temperatura, pH, konc. substrata, konc. enzima, aktivatori i inhibitori,
alosterijski efektori

6. Opiši razliku između kompetitivne i nekompetitivne inhibicije

Kompetitivna inhibicija-infibitor se vezuje za aktivni centar enzima.
Inhibitori su po strukturi slični supstratu, pa sa njim konkurišu za aktivni
centar enzima.
Nekompetitivna inhibicija-inhibitor se vezuje za alosterijski centar enzima
ili enzim supstrat kompleks. inhibitor i substrat nisu slične strukture. To je
ireverzibilna inhibicuja.
7) Opiši vrste i značaj amilaza
Postoje   i -amilaze. -amilaza (ptijalin i dijastaza) je
endoamilaza, raskida unutrašnje
 1-4 glikozidne veze u polisaharidima (skrob). -amilaza prisutna u
biljkama. -amilaza (egzoanilaza) otcepljuje terminalne molekule glukoze
od polisaharida.
- salivarna amilaza se povećava u serumu kod parotitisa, karcinoma
pluća
- pankreasna amilaza se povećava u serumu kod pankreatitisa,
ulkusa želuca

8. U mehanizme posttranslacione (postsintetičke) kontrole aktivnosti enzima

spadaju:
kovalentna modifikacija, asocijacija i disocijacija subjedinica enzima,
ograničena proteoliza, promena koncentracija metabolita.

9) Navedi moguće tipove inhibicije aktivnosti enzima i ukratko opiši njihove

karakteristike
Kompetitivna inhibicija-infibitor se vezuje za aktivni centar enzima.
Inhibitori su po strukturi slični supstratu, pa sa njim konkurišu za aktivni
centar enzima.
Nekompetitivna inhibicija-inhibitor se vezuje za alosterijski centar enzima
ili enzim supstrat kompleks. inhibitor i substrat nisu slične strukture. To je
ireverzibilna inhibicuja.
Akompetitivna inhibicija -inhibitor se vezuje za enzim-substrat kompleks.

4
10) Određivanje aktivnosti transaminaza (alanin- i aspartat-transaminaze )
ima najveću dijagnostičku vrednost kod
oboljenja jetre i infarkta miokarda

11. Koji enzimi pokazuju stereospecifičnost:

a) aldolaza
b) piruvatdehidrogenaza
c)  - glukozidaza
d) fumarathidrataza
e) lipaza
12. U kojim reakcijama učestvuju sulfidrilne grupe:
a) sa jonima metala
b) acilovanju
c) alkilovanju
d) tiol-disulfidnom metabolizmu
13.Tetrahidrofolna kiselina učestvuje u aktivaciji i prenosu različitih grupa.
Navedite kojih:
a) metil
b) acetil
c) C1-grupa
d) CO2
e) fosfornih
14. Navedi koenzime koji sadrže vitamin B2 i opiši njihovu strukturu:
FMN-flavin, ribitol, fosforna kiselina
FAD- flavin, ribitol, fosforna kiselina (FMN) + adenin, riboza, fosforna
kiselina

15. Koja je uloga S-adenozilmetionina u biohemijskim procesima u ćeliji?

prenosi metil grupu
16.Biotin učestvuje u aktivaciji i prenosu određenih grupa. Navedite kojih:
a) acetil
b) metil
c) CO2
d) fosforne
e) edenozilne
17.Navedi koenzime derivate nikotinkse kiseline. Kojoj klasi odnosno podklasi
enzima pripadaju enzimi koji ih sadrže?
NAD i NADP klasa-oksidoreduktaza, podklasa –dehidrogenaza

5
18. Koji od navedenih koenzima učestvuje u metabolizmu aminokiselina?
a) tetrahidrofolna kiselina
b) flavinadenindinukleotid
c) tiaminpirofosfat
d) piridoksal-5-fosfat
e) nikotinamidadenindinukleotid
19. U kojoj klasi enzima se nalazi ATP kao kosupstrat:
a) oksidoreduktaze
b) transferaze
c) izomeraze
d) ligaze
e) hidrolaze
20. Koji su od navedenih enzima homoproteidi?
a) amilaza
b) alkalna fosfataza
c) katalaza
d) peroksidaza
e) citohrom oksidaza
21. Kojoj klasi enzima pripada enzim piruvatkinaza:
a) transferazama
b) hidrolazama
c) oksidoreduktazama
d) ligazama
e) izomerazama
22. Koju reakciju katalizuju izomeraze:
a) H2N-CO-NH2 + H2O --- CO2 + 2NH3
c) laktat + NAD+ --- piruvat + NADH + H+
b) UDP-glukoza --- UDP-galaktoza
23. Koju reakciju katalizuje metiltransferaza:
a). L-tirozin + 2-oksoglutarat --- p-oksifenilpiruvat + L-glutamat
b) S-adenozilmetionin+histamin---S-adenozilhomocistein + 1-
metilhistamin
c). ATP + NAD+ --- NADH + H+ + ADP
24. Koji enzim specifično ubrzava razlaganje peptidnih veza, počinjući od C-
krajnje aminokiseline:
karboksipeptidaza

6
25. Koji od navedenih enzima pripadaju glikozidazama?
a) saharaza
b) heksokinaza
c) amilaza
d) lipaza
e) maltaza
26. Za koje sve svrhe u medicini može da posluži odredjivanje enzima u
serumu:
a) Dijagnostičke
b) Terapijske
c) Anaboličke
d) Etiološke
e) Prognostičke

27. U koje su tri osnovne grupe enzimi svrastani prema mestu delovanja:
1) intracelularni
2) plazma sepicifični
3) sekretorni
28. Nabroj bar tri plazma specifična enzima:
nespecifična holinesteraza, lecitin holesterol-acil transferaza,
ceruloplazmin
29. Za dijagnozu infarkta miokarda koristi se odredjivanje aktivnosti tri
enzima i dva izoenzima. Navedi ih:
enzimi:CPK, ALT, LDH i izoenzimi: CPK-MB i LDH1
30. Koji se enzimi prate u slučaju oboljenja parenhima jetre?
a) Alkohol dehidrogenaza
b) Transaminaze
c) CPK
d) Kisela fosfataza
e) Aldolaza
31. Koji se enzimi koriste kao markeri holestaze?
a) ALT
b) LDH
c) Alkalna fosfataza
d) 5'-nukleotidaza
e) Gama-GT
32. Koji su izoenzimi CPK?
a) CK-MB

7
 b) CK-PP
c) CK-MM
d) CK-HM
e) CK-BB
33. Kod kojih oboljenja ispitivanje aktivnosti CPK ima najveću dijagnostičku
vrednost?
infarkt miokarda, oboljenja skeletne muskulature
34. Označi enzime koji se koriste kao markeri bolesti pankreasa?
a) Aldolaza
b) Lipaza
c) Amilaza
d) Gama-GT
e) LDH
35. Određivanje kisele fosfataze u serumu ima najveću dijagnostičku
vrednost kod sumnje na:
a) Pankreatit
b) Infarkt miokarda
c) Karcinom prostate
d) Metastaze tumora u kostima
36. Amilaza krvnog seruma potiče iz:
a) crevne sluzokože
b) pankreasa
c) eritrocita
d) pljuvačnih žlezdi
37. Koja fiziloška stanja prati porast aktivnosti alkalne fosfataze u serumu?
a) rast organizma u dečijem uzrastu
b) period laktacije
c) graviditet
d) trening kod sportista
e) gladovanje
38. Navedi bolesti kod kojih je aktivnost alkalne fosfataze u serumu
povišena:
oboljenja kostiju, bolesti hepatobilijarnog sistema
39. Odredjivanje kisele fosfataze u serumu ima najvišu dijagnostičku
vrednost kod sumnje na:
a) infarkt miokarda
b) metastaze tumora u kostima
c). hepatit

8
 d) karcinom prostate
e). pankreatit

VITAMINI
1. U kom obliku se nalazi vitamin A u vidnom pigmentu rodopsinu?
1. piridokal-fosfata
2. retinola
3. retinala
4. retinoične kiseline
2. Gde se sintetiše transportni protein za vitamin A?
1. u jetri
2. bubrezima
3. pankreasu
3.U kom metaboličkom oliku vitamin D ostvaruje svoju ulogu u regulaciji
metabolizma
kalcijuma i fosfora?
1. sulfatisanom
2. metilisanom
3. hidroksilisanom
4.Avitaminoza vitamina D dovodi do pojave
1. hemeralopije
2. hemoragije
3. rahitisa
4. perniciozne anemije
5. osteomalacije

9
5. Hemoragična dijateza nastaje zbog deficita
1. vitamina C
2. vitamina D
3. Vitamina K
4. karnitina
5. glikogena
6 Koji su od nabrojanih antioksidativi vitamini?
1. vitamin D
2. vitamin B6
3. vitamin C
4. vitamin E
5. beta-karotin
7. Iz kog vitamina nastaje koenzim tiamin pirofosfat (TPP)?
1. vitamina C
2. vitamina B6
3. vitamina B1
4. vitaminaa A
5. biotina
8. Zaokruži tačne odgovore koji se odnose na ulogu piridoksal-fosfata (PLP)
1. PLP je koenzim u transaminazama
2. PLP je koenzim u metiltransferazama
3. PLP je koenzim u FAD dehidrogenazama
4. PLP je koenzim u dekarboksilazama
5. PLP je koenzim u lipazama
9. Iz kog vitamina se sintetišu koenzimi NAD i NADP?
1. folne kideline
2. vitamina B1
3. vitamina K
4. niacina
5. vitamina D
10. Deficit vitamina B12 dovodi do pojave
1. rahitisa
2. perniciozne anemije
3. hemoragija
4. megaloblastne anemije
5. hemeralopije
11. Deficit folne kiseline dovodi do pojave

10
 1. hemeralopije
2. rahitisa
3. perniciozne anemije
4. hemoragija
5. megaloblastne anemije
12. Koje su od nabrojanih uloga uloge askorbinske kiseline (vitamina C)?
1. u metabolizmu tirozina
2. prevodjenje alanina u piruvat
3. deluje kao antioksidans
4. prevodjenje prolina u hidroksiprolin
13. Transkobalamin je transportni protein za
1.vitamin B2
2.vitamin D
3.vitamina B12
4.kalcijum
14. Kod kojih vitamina, od nabrojanih, predoziranje dovodi do
hipervitaminoze?
1) vitamin C
2) vitamin A
3) vitamin B1
4) vitamin D
5) folna kiselina
15. Koji su od nabrojanih koenzimi vitamina B12?
1 metilkobalamin
2 .tiaminpirofosfat
3 koenzim A
4. dezoksiadenozilkobalamin
5. piridoksalfosfat

16. Biohemijski značaj vitamina C

antioksidativna, poboljšava imunitet, u sintezi glikokortikoida, u sintezi
kolagena
17. Nabroj vitamine antioksidativne zaštite
Vitamin C, Vitamin E i -karotin
18. Vitamin F: šta čini vitamin F i i koje su mu uloge?
Vitamin F (esencijalne masne kiseline) – linolna, linoleinska, arahidonska;
uloge u rstu, reprodukciji, regeneraciji epitela i kože
19. Opiši nastajanje vitamin A iz provitamina?

11
Vitamin A nastaje iz karotina cepanjem centralne dvostruke veze, tako
da od -karotina nastaju 2 molekula Vitamina A, a od  i -karotina
nastaje jedan molekul vitamina A.
20. Kako se dobija aktivna forma vitamina D i gde se proces
aktivacije odigrava?
1) 25 hidroksilacija u jetri 2) 1 hidroksilacija u bubregu i nastaje 1,25
di hidroksi vit D (aktivna forma)
21. Kako se manifestuje avitaminoza vitamina D?
rahitis-deca, osteomalacija-odrasli
22. Nabroj uloge vitamina A
funkcija retine, rast i diferencijacija ćelije (kosti, zubi, epitel, kože),
imunološka začtita, anti-kancerska
23. Šta je pelagra i kako se manifestuje?
deficit nijacina- D trijas: dermatitis, dijareja, demencija
24. Koji je vitamin potreban za sintezu hidroksiprolina i
hidroksilizina?
Vitamin C
25. Iz čega nastaju koenzimi, NAD I NADP?
iz niacina (vit PP) i triptofana
26. Kako nastaje tetrahidrofolna kiselina i koje su bjene uloge?
Da bi folna kiselina poslužila za prenos C1 ostataka, ona se redukuje u
aktivnu formu THF kiselinu. (uloga u sintezi purina i pitimidina, u sintezi
nukleinske kiseline, u metabolizmu metionina)
27. Koji se proteini sintetišu uz učešće vitamina K?
faktoti koagulacije (2, 7, 9, 10)
28. U kom obliki biotin ostvaruje svoju biohemijsku ulogu?
karboksibiotin u reakcijama karboksilacije
29. U kojim enzimskim reakcijama učestvuje tiaminpirofosfat?
oksidativna dekarboksilacija  keto kiselina i u pentoznom putu
30. Vitamin B12, koenzimske forme, značaj i avitaminoza?
metil kobalamin i dezoksi adenozil kobalamin, značaj u sintezi nukleinskih
kiselina i mijelinizaciji, avitaminoza – perniciozna anemija
31. Koji vitamin učestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma i
fosfora?

12
 Vitanin D
32. Koje su koenzimske forme vitamina B2, kako nastaju i koji im je
značaj?
koenzimi- FMN i FAD u enzimina u rekcijama oksidoredukcije i stvaranju
energije u respiratornom lancu
33. Biohemijski značaj vitamina E
antiosidans, utiče na fertilitet, antikancerska, održava stabilnost ćelijske
membrane
34. Koje reakcije katalizuju enzimi u kojima se nalazi
tiaminpirofosfat kao koenzim?
oksidativna dekarboksilacija -keto kiselina, u pentoznom putu
35. Nabroj avitaminoze liposolubilnih vitamina.
Vitanin A-hemaralopija, kseroftalmija, keratomalacija
vitamin D- rahitis, osteomalacija
vitamin K- hemoragična dijateza
Vitamin E- hemolitička anemija
Vitamin F- kožne lezije
36. Antivitamini Vitamina K i njihov značaj
antikoagulansi, pre hiruške intetervencije
37. Naznači neke antivitamine koji su važni u kliničkoj praksi
dikumarol (antikoagulans) – u lečenju i sprečavanju tromboza

38. Retinol-vezuju protein se sintetise u jetri i ima ulogu u transportu

1. Masti
2. Holesterola
3. Vitamina D
4. Vitamina A
5. Vitamina C
39. Promene na kozi u vidu keratinizacije, deskvamacije, epitela na epitelnim
organima poremecaja vida u sumraku, posledica su
1. Hipovitaminoze vitamina D
2. Hipervitaminoze vitamina D
3. Hipovitaminoze vitamina A
4. Hipovitaminoze vitamina B6
40. Vitamin K je neophodan za aktivnost enzima
1. Vitamin K zavisne dekarboksilaze
2. Vitamin K zavisne oksidaze

13
 3. Vitamin K zavisne karboksilaze
4. Vitamin K zavisne transaminaze
41. Antagonisti vitamina K primenjuju se u terapiji
1. anemija
2. Osteomalacije
3. Hemoragija
4. Tromboza
5. Rahitisa

42. Znacaj vitamina B1 ogleda se kroz ucesce koenzima u enzimskim

reakcijama
1. Oksidativne dekarboksilacije alfa-keto/glutarne kiseline
2. Oksidativne dezaminacije aminokiselina
3. Reduktivne aminacije alfa=ketoglutarne kiseline
4. Dekarboksilacije aminokiselina
43. Vitamin B2 ucestvuje u enzimskim reakcijama preko sinteze koenzima
1. NAD I NADP
2. NSAD I FAD
3. FMN I NADP
4. FAD I FMN
44. Potrebe za vitaminom PP pored hrane podmiruju se i endogenom sintezom
iz
1. Tirozina
2. Masnih kiselina
3. Histidina
4. Fenilalanina
5. Triptofana
45. Koji su provitamini vitaminna D?
Vitamin D2 nastaje iz …ergosterola
Vitamin D3 nastaje iz …7-de-hidro holesterol
46. Nabroj simptome avitaminoze vitamina A
koza – keratinizacija
kokosije slepilo – hemetalopija
suva kornea – kseroftalmija
razmeksavanje kornee – keratomalacija
sterilitet
kancer

14
47. Provitamini vitamina A su biljnog porekla, oznacavaju se
kao karotini .iz kojih delovanjem enzima…karotonaze……dolazi do
formiranja…retinala
48. Deficit vitamina K dovodi do pojave hemoragicne dijateze…koja se
karakterise pojavom…krvarenja kod trauma (epistaksa, hematurija,
gastrointestinalna krvarenja)

49. Deficit vitamina PP dovodi do pojave pelagre koja se karakterise

pojavom D trijasom: dermatitis, dijareja I demencijom.

50. Antagonisti folne kiseline, metotreksat, primenjuju se u terapiji

leukemija, carcinoma, teskih infekcija Mehanizam njihovog delovanja je
alosteriska inhibicija enzima dihidrofolat reduktaza

51. Biohemijske uloge folne kiseline su u prenosenju C1 radikala pri cemu se

dobijaju koenzimi folne kiseline.kao sto su: N-5-metil tetrahidro folna
kiselina, N-10-formil tetrahidro folna kiselina,

52. Aktivacija folne kiseline vrsI se uz ucesce viatamina C. procesom

dvostepene redukcije delovanjem enzima folat reduktaze a kao donator
vodonika sluzi dihidrofolat reduktaza

LIPIDI

15
1. Fosfatidilholin se sinteše iz diacilglicerola i holina. Jedan od važnih
intermedijata u reakciji je:
a) UDP – holin
b) holin pirofosfat
c) holin adenilat
d) CDP – holin
e) UDP – etanolamin
2. U jetri se fosfatidilholin sintetiše iz fosfatidiletanolamina. U ovoj
konverziji koristi se metabolit:
a). fosfatidilglicerol
b) tiamin pirofosfat
c) S – adenozil – metionin
d) nikotinamid adenin dinukleotid
e) flavin adenin dinukleotid
3. Sinteza holesterola u humanim ćelijama se inhibiše interakcijom:
a) lanosterola i mevalonske kiseline
b) skvalena i HMG-KoA reduktaze
c) holesterola i HMG-KoA reduktaze
d). lanosterola i skvalen sintetaze
e). holesterola i mevalonske kiseline
4. Za transport masnih kiselina u mitohondrije neophodan je:
a) karnozin
b) agmantin
c) karnitin
d) laponska kiselina
e) pantetonska kiselina
5. Žučne kiseline potpomožu varenje pomoću:
a) prenosa konjugovanih grupa glicina i taurina na dugolančane masne
kiseline
b) neutralizacije alkalnog pankreasnog soka
c) delovanja kao kofaktora pankreasne amilaze
d) formiranja micela sa produktima lipolitičnog delovanja
e) protektivnog delovanja protiv efekata gastrične HCl
6. Prostoglandin endoperoksid sintetaza
a) je odgovorna za sintezu prostaglandina i leukotrijena
b) je odgovorna za sintezu prostoglandina i prostaciklina
c). - deluje specijalno na arahidansku kiselinu

16
 d). - ireverzibilno se aktiviše aspirinom
e). - je odgovorna za sintezu prostaglanidina G 2 i H2
7. Koliko se ukupno energije (ATP) dobije potpunom oksidacijom
acetosirćetne kiseline u mozgu?
a). – 11
b). – 12
c). – 23
d). – 24
e). – 26
8. Ako osoba ima deficit karnitin-acil transferaze koji od sledećih
razloga će
naverovatnije dovesti do ispoljavanja simptoma bolesti?
a). – Dijeta siromašna u dugolančanim masnim kiselinama
b). – Dijeta bogata kratkolančanim masnim kiselinama
c). – Dijeta bogata srednjelančanim masnim kiselinama
d). – Gladovanje
e). – Fizička neaktivnost

9. Kontrolna reaktija u biosintezi holesterola je:

a). – Sinteza acetoacetil-KoA iz acetil-KoA
b). – Sinteza β-hidroksi-β-metil-glutaril-KoA (HMG-KoA)
c). – Sinteza mevalonske kiseline iz HMG-KoA
d). – Sinteza skvalena pomoću skvalen sintaze
e). – Ciklizacija skvalena u lanosterol
10.- Navedi bar tri esencijalne masne kiseline:
linolna, linoleinska i arahidonska masna kiselina

11.- Kao prekursor kojih jedinjenja je acetil-KoA:

a). – Glicerola
b). – Masnih kiselina
c). – Steroida
d). – Terpena
e). – Inozitida

12.- Kako se zove multienzimski sistem koji vrši biosintezu viših masnih
kiselina de novo?

17
a). – Acetil-KoA karboksilaza
b). – Hidrataza viših masnih kiselina
c). – Aciltransferaza
d). – Transacilaza
e). – Sintetaza viših masnih kiselina

13.- Koja je od sledećih tvrdnji, koje se odnose na apsorpciju lipida u

intestinumu, tačna?
a). – Triacilgliceroli hrane se parcijalno hidrolizuju i apsorbuju kao slobodne
masne kiseline i monoacilgliceroli
b). – Triacilgliceroli hrane se moraju kompletno hidrolizovati na slobodne
masne kiseline i glicerol pre apsorpcije
c). – Žučne soli inhibišu hidrolizu triacilglicerola
d). – Masne kiseline koje sadrže 10 ili manje C atoma se apsorbuju preko
limfatičnog sistema
e). – Formiranje hilomikrona ne zahteva sintezu proteina u mikozi intestinuma

14.- Oblik u kome se vićina masti hrane izbacuju iz ćelija crevne mukoze su:
a). – Slobodne masne kiseline
b). – Mešovite micele
c). – Slobodni triacilglicerol
d). – 2-monoacilglicerol
e). – Hilomikroni

15.- Koji od sledećih enzima ne učestvuje u razgradnji masti u toku varenja?

a). – Želudačna lipaza
b). – Pankreasna lipaza
c). – Lipoproteinska lipaza
d). – Fosfolipaza A2
e). – Holesterol esteraza

16.- U odsustvu žučnih kiselina u intestinumu će biti poremećena apsorpcija

svih sledećih molekula sem jednog
a). – Vitamin C
b). – Oleinska kiselina
c). – Holesterol
d). – Vitamin A
e). – Monoacilglicerol

18
17.- Koja od sledećih tvrdnji o iskorišćavanju acetonskih tela u organizmu je
nekorektna?
a). – Ona su rastvorljiva u vodi i ne zahtevaju transportere u krvi
b). – Sintetišu se u odgovor na povećan nivo masnih kiselina u jetri gde
količina acetil-KoA preverilarni oksidativni kapacitet hepatocita
c). – Aceton se ne koristi kao gorivo u organizmu
d). – Za razliku od masnih kiselina ona se mogu oksidisati u mozgu
e). – Kada je povećan nivo acetonskih tela u plazmi, jetra ih efikasno
oksidiše
za dobijanje energije

18.- Koliko se molekula acetil-KoA dobija β-oksidacijom stearinske masne

kiseline?
9 acetil-CoA
19.- Koji koenzimi učestvuju u jednom ciklusu β-oksidacije masnih kiselina?
a). – KoA
b). – FAD
c). – NAD+
d). – Kobalamin
e). – Triaminpirofosfat

20.- U kojim kompartmanima ćelije se vrši sinteza viših masnih kiselina?

a). – Jetri
b). – Mitohondrijama
c). – Endoplazmatskom retikulumu
d). – Mikrozomima
e). – Ribozomima

21.- Opiši dvostepenu reakciju aktivacije masnih kiselina:

masna kiselina + ATP + KoA ------------ acil-KoA + AMP + PPi;
intermedijarni proizvod je acil-adenilat mešoviti aldehid, enzim je acil-
KoA sintetaza

22.- Koliko se molekula ATP sintetiše na račun odvajanja jednog molekula

acetil-KoA u procesu β-oksidacije masnih kiselina:

a). – 3

19
b). – 5
c). – 35
d). – 96
e). – 130

23.- Navedi primarne žučne kiseline i njihove konjugovane oblike

holna i henodezoksiholna
tauroholat, glikoholat; taurohenodezoksiholat, glikohenodezoksiholat

24. – Navedi uloge lipida:

oksidacijom masnih kiselina – energetska uloga
struktura bioloških membrana
tkivni imunitet
termički izolator
kontrola metaboličkih procesa - prostaglandini

25. – Prema hemijskoj gradji lipidi se dele na:

a). – Proste lipide ili neutralne

b). – Složene lipide u koje spadaju fosfolipidi, lipoproteidi, glikoproteidi
c). – Steroide holesterol, steroidni hormoni
26. – Digestija lipida unetih hranom počinje:
a). – u tankom crevu
b). – u usnoj duplji
c). – u želudcu ako se lipidi unose u obliku triacilglicerola, dejstvom acid-
stabilne lipaze

27. – Koje zasićene masne kiseline su najzastupljenije u neutralnim mastima:

a). – Palmitinska
b). – Stearinska
c). – Oleinska
d). – Arahidonska

28. – Čvrste masti su bogate:

a). – Zasićenim masnim kiselinama
b). – Nezasićenim masnim kiselinama
c). – Esencijalnim masnim kiselinama

20
29. – U kojim se rastvaračima rastvaraju lipidi:
a). – voda
b). – organski rastvarači (alkohol, etar, aceton)
c). – alkalije
d). – kiseline

30. – Koje funkcije imaju lipidi:

a). – javljaju se kao strukturni sastojci biomembrane,
b). – služe kao oblik u kome se nalazi akumulirana metabolička energija
c). – nose genetsku informaciju
d). – imaju zaštitnu funkciju
e). – imaju ulogu termoregulatora

31. – Iz holesterola u organizmu nastaju:

a). – žučne kiseline
b). – hormoni kore nadbubrega
c). – gangliozidi
d). – polni hormoni
e). – sfingomijelini

32. – Za resorpciju kojih vitamina je neophodno prisustvo žučnih kiselina u

tankom
crevu:
a). – vitamina C
b). – vitamina K
c). – vitamina A
d). – vitamina E
e). – vitamina D

33. – Glavnu ulogu u digestiji triglicerida u tankom crevu igra:

a). – želudačna lipaza
b). – crevna lipaza
c). – lipaza pankreasnog soka
d). – lipoproteinska lipaza
34. – Na koji se način pretežno vrši razgradnja viših masnih kiselina sa
parnim
brojem C atoma:
a) dekarboksilacijom

21
b) redukcijom
c)  - oksidacijom
d)  - oksidacijom
e)  - oksidacijom
35. – U kojim se ćelijskim organelama vrši oksidacija masnih kiselina:
a) jedru
b) mitohondrijama
c) ribozomima
d) mikrozomima
e) citoplazmi

36. Koje reakcije učestvuju u ciklusu  oksidacije masnih kiselina:

a) aktivacija masnih kiselina na račun CoA-SH (učešćem ATP-a)
b) dekarboksilacija
c) dehidrogenacija
d) dehidratacija
e) hidratacija

37. – Koje se jedinjenje dobija kao krajnji proizvod razgradnje viših masnih
kiselina:
a)  - glicerofosfat
b)  - hidroksibutirat
c) acetil-CoA
d) metilmalonil-CoA
e) acil-CoA

38. – Koji koenzimi učestvuju u ciklusu -oksidacije masnih kiselina:

a) CoA-SH
b) FAD
c) NAD+
d) kobalamin
e) triaminpirofosfat

39. – Koliko se molekula ATP dobija pri razgradnji stearinske kiseline do

ugljen
dioksida i vode (procesom -oksidacija i limunskim ciklusom):
a) 8 molekula ATP
b) 17 molekula ATP-a

22
c) 131 molekula ATP-a
d) 146 molekula ATP-a

40 U kojim delovima ćelije se vrši sinteza triglicerida:

a) jedru
b) mitohondrijama
c) citozolu (solubilnom delu citoplazme)
d) ribozomima

41. Iz čega u najvećoj meri potiče Acetil-KoA koji se koristi pri biosintezi
viših
masnih kiselina:
a) pri katabolizmu proteina
b) pri razgradnji glukoze procesom glikolize
c) pri katabolizmu holesterola
d) pri metabolizmu glikogenih amino kiselina

42.  - hidroksi -  - metiglutaril-KoA je intermedijat u sintezi acetosirćetne

kiseline i
holesterola u jetri. Ovim metaboličkim procesima je dostupan u:
a) Mitohondrijama i citozolu
b) Mitohondirjama i endoplazmatskom retikulumu
c) Ribozomima i endoplazmatskom retikulumu

43. Kako se sintetiše esterifikovani holesterol?

a)Vezivanjem masnih kiselina za bočni lanac holesterola
b)Vezivanjem masne kiseline za nezasićenu vezu u B prstenu
c) Esterifikacijom OH grupe u položaju 3 holesterola

44. Zašto koncentracija acetonskih tela raste u krvi u toku produženog

gladovanja?
a) Zbog povećane mobilizacije amino kiselina
b) Zbog povećane razgradnje masti
c) Zbog povećane razgradnje masnih kiselina
d) Zbog nemogućnosti njihove razgradnje

45. Koji su fizičko-hemijski razlozi za transport masnih kiselina u spoju sa

albuminom?

23
a) Nerastvorljivost u lipidima
b) Rastvorljivost u lipidima
c) Nerastvorljivost u krvnoj plazmi

46. Prostoglandini se sintetišu iz masnih kiselina:

a) arahidonske
b) arahidonske, -linolenske i EPA-e
c) arahidonske i oleinske

Aminokiseline i azotni bilans

1. Jedna od nabrojanih uloga glutationa nije tačna, koja?

1 važan je u detoksikacionim procesima
2. glutation ima ulogu u reakcijama oksidoredukcije-
3. ima ulogu u transportu aminokiselina
4. uz učešće glutationa vrši se sinteza koenzima NAD
2. Pepsin je proteolitički enzim koga sintetišu ćelije
1 pljuvačnih žlezdi
2 želudačne sluzokože
3 pankreasa
4 jetre
3. Naznači kataboličke puteve aminokiselina.
1. Hidroliza
2. Transaminacija
3. Dezaminacija
4 Konjugacija
5 Dekarboksilacija
4. Koji se koenzim nalazi u dekarboksilazama aminokiselina?
1. Tiaminpirofosfat
2. Piridoksal fosfat
3. FAD
4. FMN
5. NAD
5. Iz koje keto kiseline transaminacijom nastaje alanin?
1. oksalsirćetne kis
2. alfa-ketoglutarne kis
3. pirogrožđane kis
4. cisteina

24
 5. glicerola
6. Iz koje aminokiseline transaminacijom nastaje oksalirćetna kiselina?
1. alanina
2. treonina
3. metionina
4. asparaginske kiseline
5. glutaminske kiseline
7. Amonijak se oslobađa iz aminokiselina procesom
1. transmetilacije
2. dekarboksilacije
3. dezaminacije
4. transaminacije
8.. Oksidaze L-aminokiselina kao koenzim sadrže:
1. KoA
2. FAD
3. FMN
4. NADP
9 Koje se reakcije sinteze uree odigravaju u mitohondrijama jetre?
1. Sinteza arginina
2. Sinteza karbamoil-fosfata
3. Sinteza citrulina
4. Sinteza arginin-ćilibarne kiseline
5. Nastajenje uree

10. Putevi detoksikacije amonijaka su: Zaokruži tačan odgovor.

1. sinteza uree
2 sinteza glukoze
3.sinteza glikogena
4.sinteza glutamina
11 .Koje se reakcije sinteze uree odigravaju u citoplazmi? Zaokruži tačan
odgovor.
1. Sinteza arginina
2. Sinteza citrulina
3. Sinteza arginin-ćilibarne kiseline
4. Nastajenje uree

25
 5. Sinteza karbamoil-fosfata
12. Iz kojih aminokiselina nastaju kreatin i kreatinin?
1. cisteina, arginina I glicina
2. histidina, gicina I metionina
3. aeginina, glicina I metionina
4. metionina, alanina I serina
13. Arginaza razlaže arginin na:
1. ureu i citrulin
2. ureu i kreatin
3. ureu i ornitin,
4. ureu i glutamin
5. ureu I arginin
14 Koji od odgovora nisu tačni koji se odnose na GDH?
1. Enzim je značajan u produkciji amonijaka za sintezu uree
2. Piridoksal fosfat je važan za aktivnost ovog enzima
3. Enzim je zastupljen u citoplazmi jetre
4. a-ketoglutarat je važan produkat u reakciji katalizovanoj
ovim enzimom
15. Koji je vitamin neophodan za konverziju serina u glicin?
1. piridoksal fosfat
2. tetrahidrofolat
3. tiamin pirofosfat
4. biotin
5. CoA
16 Koji je od sledećih vitamina komponenta koenzima A (CoA)?
1. riboflavin
2. tiamin
3. biotin
4. pantotenska kiselina
5. vitamin A
17 Koji enzim je deficitaran u fenilketonuriji?
1. fenilalanin hidroksilaza
2. tirozin hidroksilaza
3. dihidrofolat reduktaza
4. 7a -hidroksilaza
18 Koja od nabrojanih neesencijalne aminokiseline?

26
 1. alanin.
2. triptofan
3. glutaminska kiselina
4. asparaginska kiselina
5. glutamin
19 U kojim se celijskim strukturama hepatocita odvijas proces sinteze uree?
1. u mitohondrijama
2. u skeletnim mišima
3. u citoplazi
4. i u mitohondrijama i u citoplazmi

20 Iz čega nastaje karnitin?

1. Karnitin se sintetiše iz lizina
2. S-adenozil metionina
3. iz masnih kiselina
4. iz holesterola
21 Aminotransferaze za svoju aktivnost zahtevaju:
1. vitamin C
2. piridoksal fosfat
3. biotin
4. riboflavin
5. tiamin
22.Šta je azotni bilans I nabroj vrste azotnog bilansa ?
azotni bilans je podrazumeva odnos između količine azota koji se
unese u organizam putem hrane I količini azota koji se izbaci iz
organizma. Postoji pozitivan, negativan I uravnotežen.
23.Sta je proteinski minimum i od cega zavisi?
Najmanja količina belančevine hrane koju treba uneti u organizam koja
obezbeđuje azotnu ravnotežu označava se terminom proteinski
minimum.
24. Sinteza i znacaj histamina
dekarboksilacijom histidina, uloge -- u alergijskoj reakciji i ubrzava
peristaltiku creva
25.Koja se važna jedinjenja sintetišu iz tirozina?
Hormoni štitne žlezde, melanin, kateholamini
26. Koje amino kiseline pripadaju tioaminokiselinama

27
 Cistein, cistin i metionin
27 Koja aminokiselina služi kao donator metil grupa?
S-adenozil metionin
28 Nabroj metabolicke poremecaje metabolizma fenilalanina i tirozina.
Fenilketonurija, albinizam
29. Sta je fenilketonurija i zbog cega nastaje ?
nedostatak fenil alanin hidroksilaze, poremećaj metabolizma fenilalanina
30. Koja je početna reakcija u sintezi uree, gde se vrsi i kojim je enzimom
katalizovana?
Sinteza karbamolil fosfata, u mitohondrijama, karbamoil-fosfat
sintetaza
31. Za koje reakcije sinteze uree je potreban ATP?
U sintezi karbamoil fosfata (1. reakcija) i sintezi arginin-ćilibarne
kiseline (3. reakcija)
32. Iz cega nastaje kreatin-fosfat i koji je njegov znacaj?
Iz arginina, glicina i metionina, dejstvom enzima CPK, daje energiju
(ATP)
33. kako se ispoljavaju toksični efekti amonijaka i zbog cega nastaju?
Ispoljavaju se na CNS, zbog sinteze glutaminske kiseline i glutamina
34 Iz cega nastaju biogeni amini i naznaci neki primer sinteze?
Dekarboksilacijom AK (iz histidina nastaje histamin)
35. Koji se enzim digestivnog sistema aktivira enterokinazom ?
tripsinogen
36. Opisi reakcije sinteze glutationa
glutaminska kis. + cistein ------- gama glutamil cistein (enzim - gama
glutamil cistein sintetaza)
gama glutamil cistein + glicin -------- glutation (enzim glutation
sintetaza)
37. Sta su poliamini i kako se sintetisu?
Neproteinska azotna jedinjenja (spermin, spermidin i putrescin).
Putrescin nastaju iz ornitina, spermidin iz dekarboksilisanog S-adenozil
metionina i putrescina, a spermin iz spermidina i dekarboksilisanog S-
adenozil metionina.
38. Urinarna bolest sirupa javorovog lista nastaje kod poremecaja
metabolizma
razgranatih amino-kiselina: leucina, izoleucina i valina
39. Saharopin je produkt u metabolizmu

28
 Lizina
40. Koja su jedinjenja glavni izvor sulfata u organizmu
tio amino-kieseline, FAFS, mukopolisaharidi

41. GABA (gama-aminobuterna kiselina) se sintetise

1. procesom transaminacije iz alanina
2. procesom dekarboksilacije iz serina
3. procesom dekarboksilacije iz glutaminske kiseline
4. procesom dezaminacije iz glutaminske kiseline
42. Delovanjem 5-hidroksitriptofan dekarboksilaze iz triptofana dolazi do
sinteze
1. melanina
2. histamina
3. serotonina
4. alanina
43. Proces sinteze uree zahteva ucesce
1. 1 molekula ATP
2. 2 molekula ATP
3. 3 molekula ATP
4. 5 molekula ATP
44. Enzime ciklusa sinteze uree poredjaj po redosledu ucesca u sintezi
uree.brojevima iza enzima
1. arginaza…5…….
2. karbamoilfosfat sintetaza…1……
3. argininosukcinat sintetaza…3…..
4. ornitintranskarbamoilaza…2…..
5. argininosukcinat lijaza……4………
45. Citrulin se sintetise u ciklusu sinteze uree iz
1. NH3 i CO2
2. arginina i ornitina
3. asparaginske kiseline i karbamoilfosfata
4. karbamoilfosfata i ornitina
46.Pored naznacenih metabolickih gresaka u sintezi uree upisi deficitaran
enzim
1. hiperamonijemija tip I… karbamoilfosfat sintetaza
2. hiperamonijemija tip II… ornitintranskarbamoilaza

29
 3. citrulinemija………… argininosukcinat sintetaza
4. argininosukcinicna acidemija … argininosukcinat lijaza
5. argininemija… arginaza
47 Treonin aldolaza razlaze treonin na
1. glicin i alanin
2. glicin i acetaldehid
3. glicin i sarkozin
4. glicin i serin
48. Formiminoglutaminska kiselina (FIGLU) je medjuprodukt u metanbolizmu
1. glutaminske kiseline
2. fenilalanina
3. histidina
4. triptofana.
49.Melatonin se sintetise iz serotonina
1. dekarboksilacijom
2. acetilacijom
3. metilacijom
4. metilacijom i dekarboksilacijom
5. acetilacijom i metilacijom

50.Taurin je produkt koji nastaje dekarboksilacijom iz

1. lizina
2. arginina
3. cisteina
4. ornitina
HROMOPROTEIDI

1. Azot oksid (NO):

a) formira se spontano redukcijom NO2
b) sintetiše se samo u makrofagima
c) sintetiše se iz arginina
d) deluje kao snažan vazokonstriktor
e) deluje kao snažan vazodilatator
2. Na putu sinteze hema koji enzim jeste alosteriski i kontroliše se feed back
inhibicijom pomoću hema:
a. Hem sintaza
b. delta-amino levulinat sintaza, ( ALA sintaza)

30
 c. uroporfirinogen III kosintaza,
d. mikrozomalna hem oksigenaza
3. Najveća količina konjugovanog bilirubina se stvara u:
a) jetri,
b) slezini,
c) bubrezima,
d) mozgu,
e) koštanoj srži
4. Hemoglobin je kvantitativno i funkcionalno glavna belančevina :
a) svih ćelija organizma
b) eritrocita
c) leukocita
d) trombocita
e) hepatocita
5. Hemoglobin je sagrađen iz proste belančevine globina i prostetične
grupe-hema. U jednom molekulu hemoglobina ima:
a) dva molekula hema
b) jedan molekul hema
c) četiri molekula hema
6. Jedan molekul hemoglobina može da veže:
a) 2 molekula kiseonika
b) 4 molekula O2
c) jedan molekul kiseonika

7. Označi strukturu globina u Hb A1 , HbA 2 , HbF:

a) 2  i 2  lanca Hb A1
b) 2  i 2  lanca Hb F
c) 2  i 2  lanca Hb A2
8. Sinteza hemoglobina odigrava se u:
a) Svim ćelijama organizma
b) U zrelim eritrocitima po ulasku u cirkulaciju
c) Samo u retikulocitima
9. Sinteza hema počinje u mitohondrijama spajanjem sukcinil-KoA sa
glicinom i odigrava se:
a) u svim ćelijama organizma, a najizrazitija u koštanoj srž i
jetri

31
 b) u zrelim eritrocitima
c) samo u retikulocitima
10. Iz porfobilinogena vrši se sinteza Uroporfirinogena tipa III kao I.
Pod uticajem kojih enzima dolazi do usmeravanja porfobilinogena u pravcu
sinteze hema:
a) pod dejstvom porfobilinogen dezaminaze
b) pod dejstvom uroporfirinogen III kosintaze
c) pod uzajamnim dejstvom porfobilinogen dezaminaze i
uroporfirinogen III kosintaze

11. Prilkom sinteze hemoglobina može da dođe do poremećaja:

a) u sintezi globina
b) u sintezi globina i istovremeno u sintezi hema
c) u sintezi hema
12. Poremećaji u sintezi globina mogu da budu:
a) kvalitativni u vidu hemoglobinopatija
b) kvantitativni u vidu talasemija
c) kvalitativni i kvantitativni u vidu porfirija
13.Najpre otkrivena i najčešća kvantitativna hemoglobinopatija jeste srpasta
anemija. Kod ove bolesti u krvi pacijenata prisutan je patološki hemoglobin:
a) HbS
b) HbC
c) HbD
14.Kod patološkog hemoglobina S (HbS) radi se o poremećaju u strukturi:
a) alfa lanaca
b) beta lanaca pri čemu je glutaminska kiselina beta lanaca
prisutna u položaju 6 zamenjena valinom (HbS= 2 i 26glut 
Val
lanca + 4 hema
c) delta lanaca
15.Prilikom razgradnje hemoglobina, koja počinje pod dejstvom hem
oksigenaze, najpre nastaje:
a) biliverdin
b) holeglobin(verdoglobin)
c) bilirubin
16.Totalni bilirubin prisutan u krvi predstavlja zbir indirektnog plus
direktnog bilirubina. Indirektni i direktni bilirubin imaju i druge oznake i to:

32
 a) prehepatični, nekonjugovani ili indirektni
b) hepatični, konjugovani ili direktni
17.Porfirije mogu da budu nasledne i stečene bolesti i javljaju se kao:
a) posledica smanjene sinteze hema zbog neaktivnost delta amino
levulinat sentetaze
b) povećane aktivnosti delta amino levulinat sintetaze
c) povećane aktivnosti svih enzima na putu sinteze hema
d) smanjene aktivnosti fero helataze ( hem sintetaze )
18.Hiperbilirubinemija može da bude prehepatična, hepatična i
posthepatična. Kod ubrzanih procesa hemolize u krvi se povećava ukupni
bilirubin u vidu:
a) indirektne hiperbilirubinemije
b) direktne hiperbilirubinemije
c) konjugovane hiperbilirubinemije
19.Kod ubrzane hemolze eritrocita dolazi do uvećanja kog organa ?
a) jetre
b) slezine
c) bubrega
20. Posle hemolize eritrocita počinje katabolizam hemoglobina. Prvi enzim na
putu razgradnje hemoglobina je:
a) mikrozomalna hem oksigenaza
b) fero helataza
c) amino levulinat dehidrataza
21. Mikrozomalna hem oksigenaza razlaže -metin most koji spaja:
a) drugi i četvrti pirolov prsten hema
b) prvi i drugi pirolov prsten tj. pirolove prstenove za koje su
vezani vinil radikali
c) prvi i treći pirolov prsten hema

22.Mikrozomalna hem oksigenaza razlaže alfa-metin koji se nalazi:

a) samo u hemoglobinu
b) samo u mioglobinu
c) razlaže hem prisutan u svim hemohromoproteidima

23.Posle raskidanja alfa-metin mosta hema, osloba|anje ugljen monoksida

(CO) i gvož|a, nastaje prva žučna boja:

33
 a) urobilinogen
b) sterkobilinogen
c) biliverdin
24.Biliverdin prelazi u bilirubin reakcijom:
a) oksidacije
b) dehidratacije
c) redukcije, pod dejstvom biliverdin reduktaze
25. Po ulasku bilirubina u hepatocite vrše se reakcije konjugacije u kojima se
koristi:
a) aktivna glukuronska kiselina (UDP-glukuronska kiselina)
b) aktivni sulfat (3-fosfoadenozil-5-fosfosulfat), FAFS
c) 5-fosforibozil-1-pirofosfat (PRPP)
26. Konjugovanje bilirubina u jetri potrebno je zbog:
a) sprečavanja toksičnih efekata jer je bilirubin liposolubilan
b) povećanja rastvorljivosti bilirubina u vodi
c) olakšavanje ekskrecije bilirubina u žučne kanaliće
d) svega nabrojanog

27.Po dolasku u intestinum bilirubin reakcijama redukcije prelazi u

urobilinogen. Da bi otpočela redukcija, na konjugovani bilirubin najpre deluju:
a) glukuronidaze iz bakterijske flore intestinuma
b) bakterijske sulfataze
c) obe vrste enzima

28.Sveža žuč iz žučnih kanalića ima narandžasto crvenkastu boju zbog

sadržaja:
a) bilirubina
b) biliverdina
c) urobilinogena

29.Zuč iz žučne kesice ima tamno zelenu boju:

a) zbog većeg prisustva biliverdina
b) zbog većeg prisustva bilirubina
c) zbog prisustva urobilinogena

30.Od čega potiču boja urina i fecesa ?

a) urobilinogena i sterkobilinogena

34
 b) urobilina i sterkobilina
c) bilinogeni su neobojeni a bilini su obojena jedinjenja

31.Boja stolice je tamno mrka kod:

a) ubrzanih hemolitičkih procesa u organizmu, praćenih intenzivnom
razgradnjom hemoglobina i većim prisustvom bilirubina u žuči,
odnosno sterkobilina u stolici
b) kod zastoja žuči, holestaza
c) kod infektivne žutice

32.Tamnija prebojenost urina, koja se javlja zbog većeg prisustva urobilina u

mokraći, ukazuje na:
a) intenzivnu hemolizu eritrocita
b) prisustvo holestaze

33.Označi strukturu globina prisutnog u Hb A1 i HbF:

HbA1 iz 2 i 2 HbF iz 2 i 2

34.Totalni bilirubin prisutan u krvi pretstavlja zbir indirektnog plus

direktnog bilirubina. Kako se drugačije oaznačava i ndirektni, a kako direktni
bilirubin?

indirekni – prehepatični, nekonjugovani

direktni – hepatični, konjugovani

35.U slučaju poremećaja u sintezi hema koje se bolesti javljaju ?

porfirije

36.Kod ubrzanih procesa hemolize koja vrsta bilirubina se povećava u krvi ?

nekonjugovani (indirektni)

35
 NUKLEOPROTEIDI

1.DNK izolovana iz različitih organa jednog istog organizma ima

a) isti sastav DNK molekula
b) Isti sastav i DNK I RNK molekula
c) isti sastav iRNK
d) Zavisi od starosti organizma
2.Koji je od navedenih odgovora tačan:
a) Količina adenina u molekulu DNK jednaka je kolocini timina (A=T), a
količina guanina jednaka je količini citozina (G=C)
b) Odnos izme|u komplementarnih baza uvek je jedan jedinici
A-T/G-C=l
3. Koji od enzima odgovornih za replikaciju DNK kod prokariota poseduje 5’…
3’ i 3’..5’ egzonukleaznu aktivnost:
a) DNK polimeraza I
b) DNK polimeraza II
c) DNK polimeraza II
d) Nijedan od navedekih

4. Sve DNK polimeraze za sintezu novih dezoksiribonukleotida po tipu

komplementarnosti koriste:
a) dezoksiribonukleozid monofosfat
b) dezoksiribonukleozid difosfat
c) dezoksiribonukleozid trifosfat
d) slobodne baze

5.Razlika u strukturi nukleotida i nukleozida je u:

a) sastavu purinskih baza
b) sastavu pirimidinskih baza
c) sastavu fopsforne kiseline
d) nema razlike

6. Okazaki segmenti se sinteti{u na:

a) vodećem lancu DNK
b) na tromom lancu DNK
c)I na jednom I na drugom

36
7. Zaokruži tačan odgovor:
a) DNK polimeraza može da otpočne sintezu DNK
b) DNK polimeraza ne može da otpočne sintezu DNK
c) Zavisi od vrste ćelija
8. Kratke segmente RNK (RNA primer) između Okazaki segmenata razgra|
uje i na njhovo mesto sinteti{e dezoksiribonukleotide :
a) DNK polimeraza III
b) RNK polimeraza
c) DNK polimeraza I
9. DNK ligaza katalizuje jednu od sledćih reakcija:
a) Obrazuje vodonične veze izme|u komplementarnih baza
b) Povezuje sve segmente DNK na tromom lancu
c) Vrši kontrolu tačnog sparivanja baza
d) Katalizuje sve navedene reakcije
10. Zaokruži tačan odgovor:
a) mRNK za histone ne poseduje introne
b) mRNK za histone poseduje veliki broj introna
c) mRNK zs histone sadr`i najmanji broj introna

11.U sastav nuklezoma ne ulazi samo jedan od najbrojanih histona. Označi

koji.
a. H2A
b. H3
c. H1
d. H2B
e. H4
12. Zaokruži tačan odgovor:
a) Histoni su bazni proteini bogati u sadržaju lizina i arginina,
elektrostatičkim vezama se vezuju za DNK
b) Histoni su bazni proteini bogati u sadržaju lizina i arginina, kovalentno
se ve`u za DNK
c) Histoni se nalaze u velikoj koncentraciji u ribozomima
d) Histoni su kiseli proteini bogati u sadržaju glutaminske kiseline
13. Svojstvo genetske šifre da su pojedine aninokiseline odre|ene sa više od
jednog kodona zove se:
a) Univerzalnost genetskog koda
b) Specifičnost genetskog koda

37
 c) Degeneracija genetskog koda
d) Rekombinacija genetskog koda
14.Zaokruži aminokiselinu sa kojom počinje sinteza proteina kod eukariota:
a) leucin
b) hidroksiprolin
c) metionin
d) arginin
e) serin
15.Jedna vrsta RNK sadrži neobične pupinske i pirimidinske baze tzv minorne
beze. To je:
a) mRNK
b) tRNK
c) rRNK
d) snRNK
e) hnRNK
16. U ćeliji eukariota postoji:
a) Jedna tRNK
b) Manje od 20 različitih tRNK
c) Više od 20 različitih tRNK
d) Onoliko tRNK koliko i amino kiselina
17. Koja je subjedinica iz bakterijske RNK polimeraze odgovorna za
inicijaciju procesa transkripcije:
1. sigma
2. beta
3.alfa
18.U procesu transkripcije RNK polimeraze vrši sintezu primarnih RNK
transkripta u pravcu:
a) 5’ ® 3’
b) 3’® 5’
19.Nukleotidi su kovalentno vezani preko
a) šećera I baze
b) fosfatne grupe I šećera
c) adenine I guanine
d) adenine I timina
e) dve fosfatne grupe
21.Transkripciju tj. sintezu različitih RNK kod eukariota obavlja :
a. Jedna RNK polimeraza
b. Više specifičnih RNK polimeraze

38
c. DNK polimeraze

22.Sintezu mRNK kod eukariota vrši:

a. RNK polimeraza I
b. RNK polimeraza II
c. RNK polimeraza III
23. Kodon AUG odgovoran je za ugrađivanje aminokiseline metionin u
polipeptidni lanac kod
a) Eukariota
b) Prokariota
c) Eukariota I prokariota
d) Virusa
e) Eukariota, prokariota I virusa
24.Heterogena nuklearna mRNK (hnmRNK) predstavlja:
a) Primarni transkript mRNK
b) Zrelu (funkcionalnu) mRNK
c) Primarni transcript za sve ribozomalne RNK
25.Modifikacijom primarnog mRNK transkripta na 5’ kraju kod eukariota
nastaje:
a) 7-metil guanozil kapa
b) Poli A rep
c) CCA kraj
26.Modifikacijom primarnog mRNK transkripta na 3’ kraju nastaje:
a) 7-metil guanozil kapa
b) b.Poli A kraj
c) c CCA kraj
27.“Splicing” (splajsing) se dešava na molekulu:
a) DNK
b) RNK
c) Protenu
d) aminokiselini
28.Jedna od navedenih rRNK se ne sinteti{e iz istog primarnog transkripta
(45S rRNK), vec se sintetiše na posebnom genu:
a) 18S rRNK
b) 28S rRNK
c) 5S rRNK
d) 5,8S rRNK
29.Tri besmislena (non sens) kodona na mRNK prepoznaju:

39
 a) Specijalne tRNK
b) Specijalni proteini (faktori otpuštanja)
c) Peptidil transferaza
d) Ribozomalne RNK
30 .Zaokruži tačan odgovor:
Iniciraju}i kompleks koji nastaje u fazi inicijacije sinteze proteina kod
eukariota,sastoji se iz:
a. Male subjedinice ribozoma
Metionil t-RNK kompleksa
GTP
eIF2
mRNK
b. Male subjedinice ribozoma
Formilmetionil t-RNK kompleksa
GTP,
eIF2
mRNK
c. Velike subjedinice ribozoma
Metionil t-RNK kompleksa,
GTP,
eIF2
mRNK
31 .Jedan od tri besmislena kodona (UAA, UAG, UGA) učestvuje u:
a) Terminaciji transkripcije
b) Terminaciji translacije
c) Terminaciji replikacije
d) Nijedan odgovor nije tačan
32.Koji je prvi translacioni produkt gena za insulin?
a) Preproinsulin
b) Proinsulin
c) Insulin
33.U kontroli regulacije sinteze proteina kod prokariota aktivni represor se
vezuje za:
a) promotor
b) operator
c) strukturni gen

40
 33. Celokupna genetska informacija skladirana u hromozomima organizma čini
njegov - genom

34. Dopuniti sledeću rečenicu:

Deo DNK na kome se sintetišei molekul RNK zove se …strukturni gen

35. Dopuniti sledeću rečenicu:

Kratki segmenti DNK u genima vših eukariota koji su razdvojeni
nekodirajućim segmentima zovu se............ egzoni

36. Dopuniti sledeću rečenicu:

Superpakovanje DNK u ćelijskom jedru omogućavaju nukleoproteinske
formacije koje se periodično ponavljaju, predstavljaju oktamere a zovu
se .....nukleozomi

37. Koja polimeraza razgrađuje kratke segmente RNK (RNA primer) koji
razdvajaju Okazaki segmenate DNK
DNK polimezaza I

38. Navedi enzime koji učestvuju u transkripciji DNK kod eukariota

RNK polimeraza I, II, III

39. Koju reakciju u toku replikacije DNK katalizuje DNK ligaza

katalizuje stvaranje fosfodiestarskih veza izmedju slobodnih 3 i 5
hidroksilnih grupa, povezujući na taj način polinukleotide DNK u dupli
heliks.

39. Definiši gen

deo hromozoma koji određuje jednu određenu osobinu organizma

40. Šta su to nukleozomi i koji histoni ulaze u njihov sastav

Nukleozomski histoni (H2A, H2B, H3, H4) su odgovorni za
superpakovanje DNK u tz. nukleozome, koji predstavljaju periodičnu
strukturnu organizaciju hromatina.

41. Ukratko opiši ulogu i strukturu tRNK

41
tRNK –u obliku trolisne deteline (sadrži antikodon) - prenos informacija
koje se nalazi u rasporedu nukleotida iRNK u proteinske sekvence.

42. Navedi vrste rRNK kod eukariota

40s – 18s
60s – 28s, 5,8s, 5s
43) Kako se vrši terminacija sinteze polipeptidnog lanca u ribozomima ?
Ulazak jednog od besmislenih kodona na mesto A ribozoma

44) Navedi neke od reakcija posttranslacione modifikacije proteina

fosforilacija, karboksilacija, metilacija

45) Definiši genetsku šifru (kod)

triplet baza u molekulu DNK
46) Šta su introni, a šta egzoni i gde se nalaze ?
kratki segmenti DNK u genima vičih eukariota koji su razdvojeni
nekodirajućim segmentima zovu se egzoni

47 Navedi enzime koji učestvuju u replikaciji DNK

DNK polimeraza
DNK ligaze
DNK zavisna RNK polimeraza

48. Šta podrazumeve proces translacije

sinteza proteina
49. Dopuniti sledeću rečenicu:
Kratki segmenti DNK u genima viših eukariota koji su razdvojeni
nekodirajućim segmentima zovu se:
a) egzoni
b) introni
50. Dopuni sledeću rečenicu:
Triplet baza u molekulu DNK zove se:
a) kodon
b) kod
c) antikodon
51. Dopuni sledeću rečenicu:
Triplet baza u molekulu tRNK zove se:
a) kod

42
 b) antikodon
c) kodon
52. Zaokruži aminokiselinu koja je određena samo jednim kodonom:
a) leucin
b) hidroksiprolin
c) metionin
d) arginin
e) serin

53. Metionin je jedna od dve aminokiseline koja je određena samo jednim

kodonom. Zaokruži tačan odgovor:
a) UAG
b) AUG
c) GUG
54. Pravac rasta polipeptidnog lanca u toku sinteze u ribozomima je:
Od N kraja ka C kraju
a) Od C kraja ka N kraju

55. Jedan od tri besmislena kodona (UAA, UAG, UGA) učestvuje u:

a) Terminaciji transkripcije
b) Terminaciji translacije

56. Navedi enzime koji učestvuju u replikaciji DNK

DNK polimeraza, DNK primaza, DNK helikaza

43
 UGLJENI HIDRATI
1. U toku procesa glikolize koji od sledećih enzima uključuje neorganski
fosfat (Pi ):
a) Heksokinaza
b) Fosfofruktokinaza
c) Piruvat kinaza
d) 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza
2. Energetski bilans razgradnje glukoze aerobnom glikolizom do
pirogrožđane kiseline je:
a) 10 mol ATP-a
b) 12 mol ATP-a
c) 8 mol ATP-a
3. Označi ključne, regulatorne, enzime u procesu glikolize:
a) Heksokinaza, fosfofruktokinaza i 3-fosfoglicerinaldehid
dehidrogenaza
b) fosfofruktokinaza i 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza
c) heksokinaza, fosfofrukto kinaza, piruvat kinaza
d) heksokinaza, enolaza,piruvat kinaza
4. Fiziološki značaj formiranja mlečne kiseline u toku anaerobne glikolize
je:
a) Regulacija pH krvi u smislu acidoze

44
 b) Potrebe organizma za mlečnom kiselinom za reakcije
glikoneogeneze
c) Mogućnost nastavka procesa glikolize i bez prisustva
kiseonika
5. U toku odvijanja aerobne glikolize koliko se ATP-a stvara u reakciji
oksidativne fosforilizacije na jedan molekul glikoze:
a) 3 mol ATP-a
b) 6 mol ATP-a
c) 4 mol ATP-a
d) 12 mol ATP-a
6. Šta se dešava sa pirogrožđanom kiselinom u slučaju aerobne glikolize:
a) Redukuje se u mlečnu kiselinu u citozolu
b) Ulazi u mitohondrije gde reakcijom oksidativne
dekarboksilacije prelazi u acetil-KoA
c) Reakcijom transaminacije u citozolu prelazi u alanin
d) Oksidativnom dekarboksilacijom u citozolu prelazi u aceti-KoA
koji se koristi za sintezu masnih kiselina
7. Koji koenzimi ulaze u sastav piruvat dehidrogenaznog kompleksa :
a) TPP, redukovana liponska kiselina, Ko-A-SH, FAD i NAD
b) TPP, oksidisana liponska kiselina , KoA-SH, FAD i NAD
c) TPP, oksidisana liponska kiselina, KoA-SH, FAD i NADP
d) TPP, piridoksal-fosfat, liponska kiselina, KoA-SH, FAD, NAD
8. Koliko se ATP-a stvara pri prevođenju dva molekula pirogrožđane
kiseline u dva molekula acetil-KoA:
a) 3 mol ATP-a
b) 6 mol ATP-a
c) 9 mol ATP-a
d) 12 mol ATP-a
9. Ispred navedenih enzimskih reakcija označi odgovarajući enzim :
a) Fosfofruktokinaza
b) Triozo fosfat izomeraza
c) Fosfoglicerat kinaza
d) Glukokinaza
e) Piruvat kinaza
f) Glukozo-6-fosfataza

45
d -Ima veću Michaelis-ovu konstantu prema glikozi od heksokinaze
b -Katalizuje interkonverziju dioksiaceton fosfata i 3-
fosfoglicerinaldehida
a -Pretstavlja regulatorni enzim glikolize
c -Učestvuje u reakciji stvaranja ATP-a na nivou supstrata
f - Igra ključnu ulogu u otpuštanju slobodne glikoze u sistemsku
cirkulaciju

10. Pentozni put ugljenih hidrata (proces direktne oksidacije

glukoze) odigrava se u:
a) citozolu
b) citozolu i mitohondrijama
c) mitohondrijama i ribozomima
d) citozolu, mitohondrijama i EPR-u
11. NADPH2 koji se formira u toku odvijanja procesa direktne oksidacije
glukoze koristi se za:
a) Za sintezu masnih kiselina de novo u citozolu,
b) za aktivnost methemoglobin reduktaze i glutation reduktaze,
c) za redukciju folne kiseline u dihidrofolnu i u tetrahidrofolnu
kiselinu
d) Za redukciju dioksiaceton fosfata u alfa -glicero fosfat
12. U slučaju urođenog deficita glukozo-6-fosfat dehidrogenaze
glavni simptom kod obolelog je :
a) Pojava sideropenijske anemije
b) Prisustvo simptoma hemolitičke anemije, od kojih je ključni
simptom indirektna hiperbilirubinemija
c) Prisustvo methemoglobinemije
13. Koji od enzima iz pentoznog puta zahteva tiamin pirofosfat
(TPP) kao koenzim:
a) glukozo-6-fosfat dehidrogenaza
b) 6-fosfoglukonat dehidrogenaza
c) transaldolaza
d) transketolaza
e) pentozofosfo izomeraza
14. Koji enzimi učestvuju u reverzibilnom delu pentoznog puta pri
formiranju ribozo-5-fosfata:

46
 a) dehidrogenaze i izomeraza
b) dehidrogenaze i epimeraza
c) transketolaza i transaldolaza
d) fosfoheksoizomeraza i fosfoglukomutaza
15. Dezoksiriboza koja se nalazi u sklopu dezoksiribonukleozid
trifosfata nastaje:
a) direktno redukcijom ribozo-5-fosfata u pentoznom putu
b) redukcijom riboze koja se nalazi u sklopu ribonukleozid
trifosfata
c) redukcijom riboze koja se nalazi u sklopu ribonukleozid
difosfata dejstvom ribonukleozid reduktaze
16. 5-fosforibozil -1-pirofosfat ( PRPP) služi za sintezu:
a) pirimidinskih nukleotida
b) purinskih nukleotida
c) purinskih i pirimidinskih nukleotida
17. Metabolizam glukoze u eritrocitima odvija se:
a) procesom glikolize do stvaranja mlečne kiseline i pentoznim
putem
b) samo procesom glikolize koja se nastavlja limunskim ciklusom
c) samo pentoznim putem koji produkuje redukovani NADP
18. Karakteristike glikolize u eritrocitima jesu:
a) formiranje 2,3-difosfoglicerata i laktata
b) formiranje 2,3-DPG-a i uključivanje piruvata u mitohondrije
c) potpuna oksidacija glukoze glikolizom i limunskim ciklusom do
ugljen dioksida i vode
19. Koji deo metaboličkog puta fruktoze je istovremeno deo puta
glikoneogeneze:
a) prevođenje fruktozo 1-fosfata u fruktozo-1,6-difosfat
b) razgradnja fruktozo-1-fosfata na glicerinaldehid i dioksiaceton
fosfat
c) aktiviranje glicerola u alfa-glicerofosfat dejstvom
glicerokinaze, prevođenje alfa-glicerofosfata u
dioksiacetonfosfat, spajanje dioksiacetonfosfata sa 3-
fosfo-glicerinaldehidom u fruktozo-1,6-difosfat,
prevođenje fruktozo-1,6-difosfata u fruktozo-6-fosfat i
prevođenje fruktozo-6-fosfat u glukozo-6-fosfat

47
 d) prevođenje glicerin aldehida u 3-fosfoglicerinaldehid
20. Preko kog metabolita se direktno povezuje metabolizam
fruktoze sa metabolizmom masti:
a) preko alfa-glicero fosfata
b) preko dioksiaceton fosfata
c) preko fruktozo-1,6-difosfata
d) preko fruktozo-1-fosfata
21. Kod urođene nepodnošljivosti fruktoze u krvi pacijenta zapaža
se stalna hipoglikemija uz postojanje uvećane jetre zbog nagomilanog
glikogena koji ima normalnu strukturu. Zbog čega je prisutna stalna
hipoglikemija:
a) zbog smanjenja aktivnosti glukozo-6-fosfataze
b) zbog neaktivnosti gama amilaze
c) višak fosforilisanih estara fruktoze, fruktozo-1-fosfat i
fruktozo-1,6 difosfat inhibitorno deluju na aktivnost
fosforilaze jetre te se usporva proces glikogenolize.
22. Kod pacijenata obolelih od galaktozemije primenjuje se dijeta
bez galaktoze. Na koji način se dobija galaktoza potrebna organizmu
za formiranje složenih lipida (galakto-cerebrozida i dr.), za sintezu
mukopolisaharida :
a) epimerizacijom uridin difosfat (UDP)-glukoze dejstvom
specifične C4 epimeraze
b) reakcijom monosaharida sa C4 i C5 katalizovanom
transketolazom
c) reakcijom monosaharida sa C7 i C3 pod uticajem transaldolaze
d) reakcijom dva triozofosfata dejstvom aldolaze
23. Glukozamin 6-fosfat, prekursor svih heksozaminskih ostataka u
glikozamino-glikanima se formira:
a) prenosom amidne grupe glutamina na glukozo 6-fosfat
b) prenosom -amino grupe glutamina na glukozo 6-fosfat
c) putem prenosa amidne grupe glutamina na fruktozo 6-fosfat
d) prenosom -amino grupe glutamina na fruktozo 6-fosfat
e) fosforilacijom glutamina
24. Sva od navedenih jedinjenja jesu komponente limunskog ciklusa
izuzev jednog:

48
 a) izolimunska kiselina
b) jabučna kiselina
c) oksalsirćetna kiselina
d) pirogrožđana kiselina
e) sukcinična ( ćilibarna ) kiselina
25. Koje komponente limunskog ciklusa nastaju pri metabolizmu
amino kiselina:
a) malat, oksalacetat, izocitrat, fumarat
b) izocitrat, -keto glutarat, sukcinat
c) oksalacetat, -keto glutarat, sukcinil-KoA, fumarat
d) citrat, izocitrat, fumarat
26. Na koji način se povezuje metabolizam masti sa limunskim
ciklusom:
a) uključivanjem sukcinil KoA koji je značajan za razgradnju
acetonskih tela
b) preko oksal sirćetne kiseline
c) uključivanjem acetil KoA koji je nastao razgradnjom acetonskih
tela
d) uključivanjem acetil KoA koji je nastao pri procesu -
oksidacije masnih kiselina
27. Deficit vitamina biotina uslovljava smanjenu aktivnost kog
enzima iz procesa glikoneogeneze:
a) glicero kinaze
b) fosfoenolpiruvat karboksikinaze (PEPKK)
c) glukozo 6-fosfataze
d) fruktoso1,6-difosfataze
e) piruvat karboksilaze
28. Od nabrojanih enzima svi učestvuju u procesu glikoneogeneze
sem jednog:
a) piruvat karboksilaza
b) fosfoenolpiruvat karboksikinaza
c) fruktozo 1,6-difosfataza
d) glukozo 6-fosfataza
e) piruvat dehidrogenaza

49
29. Pomoću kojih enzima se prevazilaze energetske barijere iz
procesa glikolize tokom reakcija glikoneogeneze:
a) piruvat karboksilaza, fosfoenolpiruvat karboksikinaza,
fruktozo 1,6-difosfataza , glukozo 6-fosfataza
b) fosfoenol piruvat karboksikinaza, heksokinaza, piruvat kinaza
c) glukokinaza, fosfoheksoizomeraza, fruktozo 1,6 difosfataza

30. Kod klasične galaktozemije u krvi pacijenata nalazi se :

a) UDP galaktoza, galaktitol
b) galaktozo 1-fosfat, galaktitol i galaktoza
c) galaktoza i galaktitol
31. Pri metabolizmu kojih amino kiselina nastaje sukcinil-KoA,
intermedijer limunskog ciklusa :
a) pri metabolizmu leucina i metionina
b) pri metabolizmu fenil alanina i tirozina
c) pri razgradnji valina i izoleucina
32. Od nabrojanih enzima označiti slovom kojoj reakciji odgovaraju
:
a) Fosfofruktokinaza
b) Triozo fosfo izomeraza
c) Glukokinaza
d) Piruvat kinaza
 To je glavni regulatorni enzim glikolize ____a____
 Adenozin monofosfat je aktivator ovog enzima____d__
 Ima veću Michaelis-ovu konstantu ( Km) prema glukozi od
heksokinaze____b__
 Ovaj enzim katalizuje interkonverziju dihidroksiaceton fosfa
i3-fosfo glicerinaldehida c
33. Od nabrojanih jedinjenja sva su značajna u procesu
glikoneogeneze u toku gladovanja sem jednog:
a) pirogrožđana kiselina
b) glicerol
c) mlečna kiselina
d) glikogene amino kiseline
e) acetil-KoA

50
34. Glikogenoze, mogu da se jave zbog urođene neaktivnosti
nabrojanih enzima, sem jednog:
a) glukozo 6-fosfataze
b) enzima grananja (amilo ,1,6-transglukozidaze )
c) - amilaze ( amilo 1,6-glikozidaze )
d) fosforilaze a
e) oligo 1,4-1,4- glukan transferaze ( enzima koji razlaže granične
dekstrine)
f) fosfohekso izomeraze
35. Označi koje biohemijske reakcije kojim tkivima odgovaraju:
a) Mišići
b) Jetra
c) Mozak
d) Adipozno tkivo
 Glikogen deponovan u ovom tkivu direktno se koristi za
regulaciju glikemije __b_____
 Ovo tkivo je primarni izvor mlečne kiseline ( laktata ) koji se
koristi kao substrat u procesu glikoneogeneze ___a_____
 Ovo tkivo je primarni izvor glicerola koji se koristi u jetri kao
substrat za sintezu glukoze procesom glikoneogeneze
_____d_____
 Glavni izvor ATP-a jeste razgradnja glukoze u aerobnim
uslovima procesom glikolize i limunskim ciklusom ___c_____
36. Koji od nabrojanih jedinjenja jeste koenzim piruvat
karboksilaze?
a) Adenozin trifosfat (ATP)
b) Acetil koenzim A (acetil- KoA)
c) Biotin
37. Regulacija aktivnosti kog para enzima predstavlja primer
recipročne kontrole suprotnih metaboličkih puteva :
a) Fosfoenolpiruvat karboksi kinaza( FEPKK) i piruvat kinaza
b) Fruktozo 1,6-difosfataza i fosfofruktokinaza
c) Glukozo 6-fosfataza i glukokinaza
d) Glukozo 6-fosfataza i heksokinaza
e) Enolaza i fosfoglicerat mutaza

51
38. Koji od nabrojanih enzima ne učestvuje u proces
glikoneogeneze ?
a) piruvat karboksilaza
b) piruvat dehidrogenaza
e) fosfoenolpiruvat karboksikinaza
f) fruktozo 1,6-difosfataza
g) glukozo 6-fosfataza
39. U molekulu glikogena kojim vezama su međusobno povezani
molekuli glukoze:
a) samo -1,4 glikozidnim vezama
b) -1,4 i -1,6 vezama
c) samo -1,4 glikozidnim vezama
d) -1,4 i -1,6 vezama
e) samo -1,6 vezama
40. Najveća količina glikogena u organizmu čoveka nalazi se u
sledećim tkivima:
a) Jetri
b) Bubrezima
c) Skeletnim mišićima
d) Srčanom mišiću
e) Adipoznom tkivu
41. U toku glikogenolize slobodna (nefosforilisana) glukoza se
stvara iz:
a) ostataka glikoze vezanih u lancima -1,4 glikozidnim vezama
b) ostataka glukoze vezanih 1,6-glikozidnim vezama
c) hidrolizom glukozo 1-fosfata oslobođenih dejstvom fosforilaze
d) razlaganjem UDP-glukoze
42. Glikogen sintetaza se karakteriše sledećim osobinama osim
jedne:
a) enzim postoji u aktivnoj i neaktivnoj formi
b) uridin difosfat glikoza je supstrat
c) aktivira se fosforilisanjem
d) zahteva postojanje početnih(primarnih) lanaca glikogena

52
 e) nalazi se udružena sa glikogenskim granulama
43. Višak cikličnog AMP-a u ćeliji ukazuje na potrebu ćelije za
energijom. U slučaju povećanja c-AMP-a u ćeliji dolazi do:
a) ubrzavanja procesa sinteze glikogena (glikogeneze)
b) ubrzava se proces razgradnje glikogena (glikogenoliza)
c) ubrzava se proces glikoneogeneze
d) ubrzava se proces sinteze glukuronske kiseline
44. Fosforilaze su enzimi koji fosforilitički (uključivanjem molekula
neorganskog fosfata ) vrše razlaganje -1,4 glikozidnih veza uz
oslobađanje velikog broja molekula glukozo 1-fosfata. Sledeće
činjenice odgovaraju ovim enzimima osim jedne:
a) Fosforilaza iz mišića i fosforilaza jetre se imunološki razlikuju
b) Fosforilaza iz mišića i fosforilaza jetre egzistiraju u aktivnom i
neaktivnom obliku
c) Fosforilaza fosfataza inaktivira aktivnu fosforilazu
d) Fosforilaza se aktivira c-AMP zavisnom protein kinazom
e) Prevođenje neaktivne fosforilaze u aktivnu formu vrši se
fosforilizanjem enzimskog proteina preko hidroksilnih grupa
serina i treonina
f) Gvanozin trifosfat (GTP) inaktivira fosforilazu
45. Mlečna kiselina nastaje iz pirogrožđane kiseline :
a) oksidacijom, pod dejstvom laktat dehidrogenaze (LDH)
b) redukcijom, pod dejstvom laktat dehidrogenze (LDH)
c) dekarboksilacijom pirogrožđane kiseline
46. Fiziološki značaj formiranja mlečne kiseline u uslovima
anaerobioze je:
a) smanjenje pH krvi u pravcu postizanja metaboličke acidoze
b) smanjenje količine pirogrožđane kiseline
c) reoksidaciju redukovanog nikotinamid adenin
dinukleotida(NADH +H ) i obezbeđenje dovoljne količine
oksidisanog NAD-a čime je omogućen proces glikolize u
uslovima anaerobioze
d) zbog potrebe mlečne kiseline za reakcije glikoneogeneze
47. Mukopolisaharidi, drugačije nazvani glikozaminoglikani jesu:
a) linearni heteropolisaharidi, prisutni u potpornim, vezivnim
tkivima koji igraju strukturnu, gradivnu ulogu
b) heteropolisaharidi biljnog porekla

53
 c) rezervni heteropolisaharidi životinjskog porekla
d) rezervni homopolisaharidi biljnog porekla
48. U grupu sulfatisanih mukopolisaharida spadaju:
a) hondroitin sulfati, kerato sulfati i heparin
b) hijaluronska kiselina, sijalinska kiselina i muraminska kiselina
c) neuraminska kiselina, sijalinska kiselina i muraminska kiselina.
49. Biosintetski put aktivnih formi acetilisanih heksozamina,
uridindifosfo-N-acetil glukozamina (UDP-N-acetil glukozamina ) i UDP-
N-acetil-galaktozamina je analogan
a) biosintezi UDP-glukuronske kiseline
b) biosintezi UDP-L-iduronske kiseline
c) biosintezi uridin difosfoglukoze (UDP-glukozi)
d) biosintezi uridin difosfo galaktoze (UDP-galaktozi)
50. Glukuronska kiselina je prisutna u sledećim mukopolisaharidima :
a) keratosulfatima, hondroitin sulfatima (A,Bi C) i heparinu
b) heparinu, keratosulfatima i hondroitin-B-sulfatu
c) hijaluronskoj kiselini, hondroitin A i hondroitin C sulfatu i
heparinu
d) hondroitin B sulfatu
51. Fiziološke uloge glukuronske kiseline jesu nabrojane sem jedne:
a) Neophodna je za sintezu glikolipida
b) U jetri učestvuje u reakcijama glukurokonjugacije
c) Čini sastavnu komponentu nekih mukopolisaharida
d) potrebna je za sintezu L-iduronske kiseline koja se nalazi u
sklopu hondroitin B sulfata
e) kod biljaka i nekih životinja služi za sintezu L-askorbinske
kiseline
f) pri njenoj razgradnji povezuje se sa pentoznim putem ugljenih
hidrata
52. Koji od pobrojanih monosaharida se resorbuje aktivnim
transportom :
a) Glukoza
b) Fruktoza
c) Galaktoza
53. Koji od nabrojanih polisaharida pripada grupi homopolisaharisa :
a) Celuloza
b) Skrob

54
 c) Glikogen
d) Heparin
e) Inulin
54. Šta se dešava sa glukozom odmah po ulasku u ćelije :
a. Pod dejstvom heksokinaze prelazi u glukozo-6-fosfat
b. Pod dejstvom heksokinaze prelazi u glukozo-1-fosfat
c. Na glukozu deluje glukozo-6-fosfataza
55. U kojim enzimskim reakcijama glikolize dolazi do formiranja ATP-a
na nivou supstrata:
a) Pri delovanju heksokinaze i fosfofruktokinaze
b) Pri prevođenju 3-fosfoglicerinske kiseline u 2-fosfoglicerinsku
kiselinu
c) Pri prevođenju 1,3-difosfoglicerinske kiseline u 3-
fosfoglicerinsku kiselinu
d) Pri prevođenju fosfoenol pirogrožđane kiseline u enol-
pirogrožđanu kiselinu
56. Nabroj glavne metaboličke puteve glukozo-6-fosfata u ćeliji
Glikoliza, pentozni put, glikogeneza, sinteza glukuronske kiseline,
sinteza amino secera

57. U kom delu ćelije se odigrava proces glikolize do momenta stvaranja

pirogrožđane kiseline
U citozolu

58. U kojim uslovima se prilikom glikolize stvara mlečna kiselina ?

u anaerobnim uslovima (kad nema kiseonika)

59. U kojoj reakciji aerobne glikolize se stvara najviše ATP-a ?

Glicerin-aldehid fosfat + NAD ------- 1,3difosfoglicerinska kiselina +
NADH + H+ --------oslobadja se 3 ATP-a

60. Šta se dešava sa pirogrožđanom kiselinom pri odvijanju aerobne

glikolize ?
Dejstvom LDH se redukuje u mlečnu kiselinu

61. Hereditarna nepodnošljivost fruktoze javlja se kao posledica

neaktivnosti kog enzima. Koji je glavni biohemijski nalaz u krvi ?

55
zbog neaktivnosti aldolaze A, povećane vrednosti slobodne fruktoze u
krvi i urinu
62. U kom delu ćelije se odigrava limunski ciklus ?
mitohondrije

63. Koliko ATP-a se stvara u toku odvijanju reakcija jednog

limunskog ciklusa ?
12 ATP-a

64. Na koji način se povezuje limunski ciklus sa metabolizmom masti

?
Preko acetil-KoA (koji nastaje razgradnjom masnih kiselina)

65. Na koji način se povezuje limunski ciklus sa metabolizmom amino

kiselina ?
Pirogrozdjena kiselina koja se prevodi u acetil-CoA nastaje iz alanina i
cisteina
Oksl-sircetna kiselina nastaje iz asparaginske kiseline
Alfa-keto glutarna kiselina nastaje iz glutaminske kiseline

66. Koje komponente limunskog ciklusa mogu da potiču iz glikogenih

amino kiselina ?

Glutaminska kiselina-----alfa-keto glutarna kiselina

Asparaginska kiselina-----oksal sircetna kiselina
Alanin + cistein ---- pirogrozdjena kiselina

67. Kojim enzimom otpočinje odvijanje pentoznog puta ?

Glukozo-6-fosfat dehidrogenaza

68. U čemu je značaj pentoznog puta ?

To je direktna oksidacija glukoze, značaj u sintezi pentoza, u sintezi
NADPH (za sintezu masnih kiselina i holesterola)

69. Na koji način se povezuje pentozni put sa metabolizmom masti ?

Preko redukovanog NADPH, koji je vazan za sintezu masnih kiselina

56
 70. U toku odvijanja kojih enzimskih reakcija pentoznog puta dolazi
do stvaranja redukovanog NADP-a:
glukozao-6-fosfat u 6-fosfo-glukono lakton, 6-fosfo glukonska kiselina u
3-keto-6-fosfo-glukonsku kis.

71. Na koji način se povezuje pentozni put sa metabolizmom purina

i pirimidina ?
U pentoznom putu nastaje ribozo-5-fosfat, koji se koristi za sintezu
masnih kiselina

72. Iz kog jedinjenja potiče NH2 grupa pri sintezi (amino šećera )
heksozamina ? Iz glutamina
73. Šta je glikoneogeneza i zbog čega je ovaj proces značajan ?
Sinteza glukoze iz neugljenohidratnih komponenti, u uslovima kada
organizam ne unosi dovoljno ugljenih hidrata Glavni prekursori
glikoneogeneze su mlecna kiselina, glicerol i amino-kiseline
74. Zašto se javlja glikogenoza tipa I (Von Gierke-ova bolest) i
čime se manifestuje ?

Zbog nedostatka enzima glukozo-6-fosfata i manifestuje se : uvecanom

jetrom, hipoglikemijom, hipertrigliceridemijom, hiperurikemijom.

75. Metabolizam fruktoze se direktno povezuje sa sintezom lipida

preko kog metabolita ?

Alfa-glicero fosfat stvoren iz glicerin-aldehida (tj. Fruktoze) se koristi

za sintezu prostih i slozenih masti.

76. Iz čega se sintetiše aktivna glukuronska kiselina (UDP-glukuronska

kiselina ) i na koji način ?
Iz glukozo-6-fosfata se najpre stvara aktivna glukoza – UDP-glukoza.
Njenom dvostepenom oksidacijom (UDP-glukzo dehidrogenazom) nastaje
UDP-glukuronska kiselina (aktivna forma glukuronske kiseline)

77. U kojim reakcijam učestvuje UDP-glukuronska kiselina ?

U jetri u glukokonjugaciji (za inaktivaciju hormona, neutralizaciju lekova,
konjugaciju bilirubina)

57
 78. Šta je sve potrebno da postoji u ćeliji da bi došlo do glikogeneze ?
Zacetak (maja) glikogena, enzim glikogen-sintetaza i enzim grananja.

79. Koja je osnovna uloga glikogena jetre ?

Rezervni polisaharid životinjskog porekla.
- Glikogen misica važaje za energiju misića.
- Glikogen jetre važan je za regulaciju glikemije.

80. Koji enzimi učestvuju u procesu glikogenolize ?

Fosforilaza, oligo1,4-1,4 glukan transferaza, gama-amilaza

81. U procesu glikolize postoje tri ireverzibilne reakcije koje su

katalizovane kojim enzimima ?

Heksokinaza, fosfofruktokinaza I piruvat kinaza

82. Opiši uloge jetre u metabolizmu ugljenih hidrata .

Glikogeneza, glikogenoliza, glikoneogeneza, pentozni put, sinteza
glukuronske kiseline,, proces interkonverzije monosaharida.

83. Kojim hormonima se reguliše glikemija i kako ?

Insulin -----hipoglikemijski efekat

Antagonisti insulina (glukagon, adrenalin, hormon rasta, ACTH)--------
hiperglikemijski efekat

84. Označi reakcije glikolize u kojima dolazi do formiranja ATP-a na

nivou supstrata:
1,3 di fosfoglicerinska kiselina u 3-fosfoglicerinsku kiselinu (enzim
fosfogliceratkinaza)
2-fosfoenol-pirogrožđena kiselina u enol-pirogrožđena kiselina
(piruvat kinaza)

58
 85. Nabroj ireverzibilne reakcije u procesu glikolize koje predstavljaju
energetske barijere za lako odvijanje ovog procesa u suprotnom
pravcu , uz nabrajanje enzima koji katalizuju te reakcije :

heksokinaza, fosfofrukto kinaza , piruvat kinaza

86. Šta se dešava sa pirogroždjanom kiselinom po ulasku umitohondrije
pod uticajem piruvat dehidrogenaznog kompleksa ?
prelazi u acetil-KoA
87. Koliko se molekula ATP-a stvara iz jednog molekula glukoze aerobnom
glikolizom (do CO2 I H2O) . Objasni reakcije u kojima dolazi do
stvaranja ATP-a .
8 ATP-a se stvara. fosforilisanje glukoze (-1 ATP), fosforilisanje
fruktozo-6-fosfata (-1ATP), oksidativna fosforilacija (+6ATP),
fosfoglicerat kinaza (+2ATP), piruvat kinaza (+2ATP).

88. Zahvaljujući prisustvu kojih enzima jetra može da igra centralnu ulogu
u metabolizmu ugljenih hidrata :
Heksokinaze i glukokinaze

89. Na koji način se vrši sinteza aktivne galaktoze, (UDP) galaktoze,

prilikom sinteze laktoze u mlečnoj žlezdi:
Galaktoza se fosforilise (galaktokinazom) u galaktozo-1-fosfat. Iz
molekula galaktozo-1-fosfata nastaje UDP-galaktoza.

90. Glikogen je rezervni polisaharid životinjskog porekla i predstavlja depo

glukoze. Iz kog tkiva se koristi glikogen za regulaciju glikemije:
a. Glikogen mišića
b. Glikogen jetre
c. Glikogen bubrežnog tkiva
d. Glikogen moždanog tkiva

91. Prva reakcija po ulasku glukoze u ćelije jeste njeno fosforilisanje pod
dejstvom heksokinaze, i u prisustvu ATP-a, u glukozo-6-fosfat.
Formiranje glukozo-6-fosfata je od značaja jer :

59
 a. time se glukoza zadržava unutar ćelije u citozolu jer je
ćelijska membrana, kao i membrane organela , nepropustljiva
za fosforilisanu glukozu
b. glukoza se lakše uključuje u sintezu glikogena
c. glukoza se lakše koristi za sintezu glukuronske kiseline

92. U procesu glikolize postoje tri ireverzibilne reakcije koje

predstavljaju energetske barijere za odvijanje ovog procesa u
suprotnom pravcu. Kojim enzimima su katalizovane te reakcije:
a. heksokinaza, 3-fosfo glicerinaldehid dehidrogenaza,enolaza
b. fosfofruktokinaza, fosfoglicerat kinaza, piruvat kinaza
c. heksokinaza, fosfofrukto kinaza , piruvat kinaza
d. fosfoglukomutaza, fofsfofruktokinaza, piruvat kinaza

93. Kojom reakcijom i pod dejstvom kog enzima nastaje mlečna kiselina iz
pirogrožđane kiseline:
redukcijom, pod dejstvom laktat dehidrogenze (LDH)

94. Koliko se ATPa dobija razgradnjom (oksidacijom) jednog molekula

acetil-koA u Limunskom ciklusu je:
12 ATP-a

H O R M O N I

60
1. Hidrosolubilini hormoni imaju sledeće osobine :
a) ulaze u ćeluju, vezuju se za intracelularne receptore a zatim
hormon-receptor kompleks menja ekspresiju gena
b) u ovu grupu spadaju hormoni štitne žlezde i steroidni hormoni
c) vezuju se za receptore na ćelijskoj membrani koji zatim prenose
signale do unutrašnjosti ćelije.
d) ireverzibilno se vezuju za njihove receptore
e) vezuju se za G proteine u ćelijskoj membrani
2. Uloge Gs proteina u aktivaciji adenil ciklaze najbolje se definišu na
sledeći način :
a) Gs protein formira kompleks sa hormonom i hormon- Gs protein
kompleks aktivira adenil ciklazu
b) Aktivacija receptora pomoću hormona uslovljava inhibiciju
adenil ciklaze Gs proteinom
c) Gs protein aktivira adenil ciklazu u reakciji koja otpočinje
hidrolizom guanozin trifosfata (GTP-a) na guanozin difosfat
(GDP)
d)  subjedinica Gs proteina menja GDP sa GTP-om , disocira
od G subjedinice i aktivira adenil ciklazu.
3. Ciklični AMP ( cAMP) ima sledeće osobine:
a) Visok nivo cAMP-a koji nastaje kao rezultat aktivacije G
proteina hormonima prolongirano se održava u ćeliji
b) cAMP se formira dejstvom fosfolipaze C i adenil ciklaze
c) nivo cAMP-a brzo se smanjuje jer se on hidrolizuje
fosfodiesterazom
d) cAMP fosforiliše proteine u ćeliji
4. Fosfolipaza C ima sledeće osobine :
a) Ona egzistira kao membranski protein
b) Ona difunduje u citozol i izaziva oslobađanje kalcijumovih jona
iz intracelularnih depoa
c) Ona hidrolizuje fosfatidilinozitol 4,5-difosfat na inozitol 3-
fosfat (IP3) i diacil glicerol (DAG) koji pretstavljaju
sekundarne mesenžere
d) Ona direktno aktivira protein kinazu C
e) Ona defosforiliše inozitol trifosfat (IP3 ).

61
5. Koji od nabrojanih hormona ima najduže vreme delovanja :
a) Tiroksin
b) Insulin
c) Glukagon
d) Adrenalin
6. Koja od sledećih konstatacija najbolje odgovara mehanizmima
delovanja insulina na target ćelije
a) Insulin se vezuje za molekule citoplazmatskih receptora i
prenosi kao hormon-receptor kompleks u jedro, gde modulira
gensku ekspresiju
b) Insulin se vezuje za receptorni molekul na spoljašnoj površini
plazma membrane i zatim hormon-receptor kompleks aktivira
adenil ciklazu kroz Gs protein
c) Insulin se vezuje za transmembranski receptor na spoljašnoj
površini plazma membrane, koji aktivira tirozin kinazu
prisutnu u citozolarnom delu receptora
d) Insulin ulazi u ćeliju i izaziva oslobađanje kalcijumovih jona iz
intracelularnih depoa
7. Hormon responsivni element se najbolje definiše :
a) to je transmembranski protein za koji se vezuje steroidni
hormon
b) to je deo DNA sekvenca za koji se vezuje steroidni hormon
c) to je region receptora za steroidni hormon za koji se hormon
vezuje
d) to je DNA sekvenca za koji se specifičan hormon-receptor
kompleks vezuje
e) to je protein plazme koji transportuje specifičan lipofilni
hormon kroz krvotok
8. Sve od sledećih konstatacija za G proteine su korektne izuzev dve:
a) G protein aktivira hormonski receptor
b) G subjedinice Gi su iste kao G G s proteina
c) Prilikom stvaranja hormon-receptor kompleksa sa G s proteina
disocira G od G subjedinice ; istovremeno u G subjedinici
GDP biva zamenjen GTP-om što uslovljava aktivaciju adenil
ciklaze.
d) G - GTP sa G i proteina inhibira adenil ciklazu .

62
 e) Posle stvaranja hormon -receptor hompleksa G I protein
disocira na G i G subjedinicu; pri tome GDP ostaje stalno
vezan za G subjedinicu .
9. Svi od nabrojanih hormona imaju identičnu  subjedinicu izuzev
jednog:
a) hormona rasta ( STH)
b) tiroid stimulirajući hormon ( TSH)
c) luteinizirajući hormon ( LH)
d) folikulo-stimulirajući hormon ( FSH)
10. Posle vezivanja hormona za specifičan receptorni protein lociran u
ćelijskoj membrani dolazi do niza reakcija. Označi redosled zbivanja:
a) Dolazi do konformacionih promena u receptoru__1___
b) Posle stvaranja hormon-receptor kompleksa aktivira se G s
protein___2____
c) Aktivirana  subjedinica G s proteina aktivira adenil ciklazu koja
razlaganjem ATP-a stvara ciklični AMP___5______
d)  subjedinica G s proteina disocira od  i  subjedinice
__3____
e) Gvanozin difosfat ( GDP ) koji se nalazi vezan za  subjedinicu
zamenjuje se GTP-om ___4_____
f) Posle razlaganja GTP-a pod dejstvom GTP-aze locirane u 
subjedinici dolazi do disocijacije hormon-receptor ( HR )
kompleksa.__6_____
11. Posle stvaranja cAMP-a dolazi do:
a) aktiviranja adenil ciklaze
b) vezivanja cAMP za protein kinazu A i disocijacije
regulatornih subjedinica od katalitičkih sa protein kinaze A
c) fosforilisanja nekih celularnih proteina
d) fosforilisanja protein kinaze A
e) oslobađanja hormona sa target tkiva
12. Adenil ciklazni sitem čine sledeća tri proteina:
a) specifičan receptorni protein, adenil ciklaza, protein kinaza A
b) specifičan hormonski receptor, guanin nukleotid regulatorni
protein (G s ili G i protein), adenil ciklaza
c) hormon-receptor kompleks, ciklični AMP, protein kinaza A.

63
13. Posle aktivacije fosfolipaze C dešavaju se sledeće reakcije osim
jedne:
a) oslobađanja inozitol 4,5 difosfata od fosfolipida
b) povećanje intracelularne koncetracije Ca 2+

c) aktivacije protein kinaze C

d) fosfatidil inozitol 4,5 difosfat se razlaže na diacil glicerol
(DAG) i inozitol trifosfat ( IP3)
14. Protein kinaza A je po strukturi:
a) linearni protein
b) hetero dimer sastavljen iz regulatorne i katalitičke subjedinice
c) hetero trimer sastavljen iz ,  i  subjedinice
d) tetramer sastavljen iz dve regulatorne i dve katalitičke
subjedinice
15. Protein kinaza C se aktivira:
a) diacil glicerolom i kalcijumovim jonima
b) diacil glicerolom i inozitol trifosfatom
c) fosfatidil inozitolom i Ca 2+
d) fosfatidil inozitol 4,5 difosfatom i fosfolipazom C
16. Hormoni prednjeg režnja hipofize jesu svi nabrojani sem jednog:
a) Hormon rasta (STH)
b) Tireostimulativni hormon ( TSH)
c) Gonadotropni hormoni ( FSH i LH)
d) Prolaktin
e) Antidiuretični hormon (ADH)
f) Adrenokortikotropni hormon ( ACTH)
17. Mineralokortikosteroidi kontrolišu metabolizam:
a) Kalcijuma, fosfora i magnezijuma
b) Natrijuma, kalijuma, hlorida, bikarbonata i vode
c) Mikroelemenata: gvoža, bakra, cinka, mangana, kobalta
18. Kontrola sinteze i skrecije paratireoidnog hormona ( PTH) vrši se:
a) Nivoom neorganskog fosfora u serumu
b) Nivoom ukupnog kalcijuma krvne plazme
c) Nivoom jonizovanog kalcijuma u krvnoj plazmi
19. Glavni hormoni koji regulišu metabolizam kalcijuma, fosfora i
magnezijuma jesu:
a) Adrenalin, noradrenalin i dopamin

64
 b) Paratireoidni hormon, tireokalcitonin i vitamin D u svom
aktivnom obliku
c) Hormon rasta, testosteron, estrogeni i tiroksin.
20. Adrenalin, hormon srži nadbubrežnih žlezdi , sveoje metaboličke
efekte na nivou target tkiva ispoljava:
a) Aktiviranjem adenil ciklaznog sistema i stvaranjem cAMP-a
b) Posredstvom fosfatidil inozitol ciklusa
c) Aktiviranjem guanil ciklaze i stvaranjem cikličnog GMP-a
21. U hormone stresa spadaju:
a) Insulin, glukagon i gonadotropini
b) Androgeni, estrogeni i progesteron
c) Adrenalin, kortizol i hormon rasta
22. Koji se hormoni (i biogeni amini) sintetišu iz amino kiseline tirozina:
a) 5-hidroksitriptamin ( serotonin)
b) Melatonin ( N-acetil-5-metoksi-serotonin)
c) Tiramin i dopamin
d) Noradrenalin i adrenalin
23. Koje amino kiseline se koriste u sintezi adrenalina (epinefrina ):
a) Triptofan i cistein
b) Tirozin i metionin (u svom aktivnom obliku)
c) Histidin i arginin
24. U strukturi kojih hormona se nalaze pristne disulfidne veze koje
potiču iz cisteina:
a) Insulinu
b) Hormonu rasta i somatostatinu
c) Prolaktinu
d) Adiuretinu
e) Oksitocinu
f) Aldosteronu
25. Hormoni srži nadbubrega, zajedno sa dopaminom nazvani
kateholamini, sintetišu se sem u srži nadbubrega i na simpatikusnim
nervnim završetcima, kao i CNS-a, od strane specifičnih hromafinih
ćelija. Adrenalin je isključivo hormon srži nadbubrega jer:
a) Srž nadbubrega predstavlja vitalno tkivo u stanjima stresa
b) Kateholamin sekretorne ćelije izvan srži nadbubrega ne
poseduju dovoljnu količinu metionina

65
 c) Jedino u srži nadbubrega se nalazi specifična metil
transferaza (fenil-etanol-amin-N-metil transferaza) koja
prenosi CH 3 grupu sa S-adenozil metionina na noradrenalin
čime nastaje adrenalin
26. Inaktivaciju adrenalina i noradrenalina vrše dva enzima pri čemu se
kao najznačajniji krajnji produkt u urinu javlja 3-metoksi-4-OH-
mandelična kiselina (vanil mandelična kiselina-VMA). Koji su to enzimi:
a) Monoamino oksidaza i diamino oksidaza
b) Diamino oksidaza i Glutation reduktaza, Monoamino oksidaza
(MAO) i katehol-orto-metil-transferaza (COMT)
c) Monoamino oksidaza (MAO) i katehol-orto-metil-
transferaza (COMT)
d) Oksidaza L-amino kiselina i glutation peroksidaza

27. U grupu steroidnih hormona sa C21 spadaju:

a) aldosteron
b) dehidroepiandrosteron
c) estradiol
d) kortizol
e) testosteron
f) progesteron
28. 5 - Pregnenolon je prekursor, stožer steroid, za sve sledeće hormone
osim za:
a) aldosteron
b) cortizol
c) estradiol
d) progesteron
e) testosteron
f) 1,25 (OH)2 D3
29. Prilikom delovanja steroidnih hormona dolazi do sledećih procesa
izuzev :
a) vezivanja hormona za intracelularne receptore.
b) aktivacije G-proteina.
c) aktivacije kompleksa hormon-receptor ( HR).
d) translokacije HR kompleksa iz citoplazme u jedro
e) vezivanja steroidnog hormona za receptore u jedru
30. Receptori za steroidne hormone nalaze se u :

66
 a) ćelijskoj membrani
b) citoplazmi
c) ribozomima
d) mitohondrijama
e) hromatinu jedra
f) Goldžijevom aparatu
31. U sintezi steroidnih hormona učestvuju sledeći enzimi sem jednog:
a) Dezmolaze
b) Hidroksilaze
c) Dehidrogenaze
d) Dezaminaze
e) Izomeraze
32. Androgeni hormoni spadaju u sledeću grupu hormona :
a) Steroidi sa 21 C atomom
b) Steroidi sa 18 C atoma
c) Steroidi sa 19 C atoma
33. Kontrola sinteze i skrecije glikokortikoida vrši se pod uticajem :
a) Hormona rasta
b) Tireostimulativnog hormona
c) Adrenokortikotropnog hormona (ACTH)
d) Gonadotropina
34. Sinteza i sekrecija ACTH je pod uticajem:
a) Kortikosteroid vezujućeg globulina (CBG)
b) Nivoa kortizola u krvi
c) Progesterona
d) Dopamina
e) Kortikotropin rilizing hormona (CRH) iz hipotalamusa
35. Sinteza i sekrecija somatotropnog hormona (STH) vrši se pod
uticajem oslobađajućeg i inhibirajućeg hormona hipotalamusa. STH-
oslobađajući hormona ( STH-RH ) hipotalamusa, pozitivan regulator
sekrecije STH sagrađen je od :
a) 44 amino kiselina
b) 14 amino kiselina
c) 191 amino kiselinu

36. Somatostatin, negativni regulator sekrecije STH sintetiše se :

67
 a) samo u hipotalamusu
b) sem hipotalamusa i u drugim delovima centralnog nervnog
sistema
c) u hipotalamusu i drugim delovima CNS-a, a takođe ga
sintetišu i D-ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa
37. Hormon rasta svoje metaboličke efekte na nivou target tkiva
ispoljava:
a) direktno
b) indirektno, preko somatomedina
c) indirektno, preko c AMP-a
d) aktiviranjem fosfatidil inozitol ciklusa
38. Receptori za hormon rasta nalaze se na nivou ciljanih ćelija kao :
a) transmembranski proteini
b) periferni proteini ćelijske membrane
c) intrinsing proteini
d) citozolarni proteini
39. Insulin tolerans test ( ITT) i arginin test koriste se za :
a) detekciju poremećaja lučenja insulina
b) utvrđivanje hiperinsulinizma
c) utvrđivanje hipoprodukcije hormona rasta
d) utvrđivanje poremećaja lučenja glikokortikoida
40. Sem za dokazivanje hipoprodukcije insulina glukozo tolerans test
(GTT) se koristi za:
a) Laboratorijsku dijagnostiku hiperprodukcije hormona rasta
b) Utvrđivanje poremećaja lučenja polnih hormona
c) Za dokazivanje hipofunkcije tiroidee (hipotireoidizam )
d) Za ispitivanje lučenja gonadotropina.
41. ACTH je po strukturi polipeptid sagrađen od 39 amino kiselina. Koje
amino kiseline su odgovorne za biološku aktivnost :
a) Samo prve 23 amino kiseline, počevši od NH2 kraja
b) Samo prvih 16 amino kiselina
c) Svih 39 amino kiselina je važno za biološku aktivnost
42. ACTH kontroliše sintezu i sekreciju glikokortikoida zbog :
a) aktiviranja svih enzima na putu sinteze kortizola
b) aktiviranja specifične 17 - hidroksilaze koja prevodi
progesteron u 17-OH progesteron

68
 c) aktiviranja C-21 hidroksilaze
d) aktiviranja C-11 hidroksilaze
43. Tireotropin rilizing hormon test (TSH-RH test) se koristi za:
a) detekciju primarnog hipotireoidizma
b) detekciju sekundarnog hipotireoidizma
c) detekciju primarnog hipertireoidizma
44. Paratiroidna žlezda reguliše metabolizam:
a) kalcijuma
b) fosfata
c) kalcijuma i fosfata
d) kalcijuma i magnezijuma
e) natrijuma i hlorida
45. Hiperglikemijski efekat je produkovan pankreasnim hormonom:
a) insulin
b) glukagon
c) hormon rasta
46. Hormon koji je esencijalan za metabolizam glukoze, karakteriše se:
a) prisustvom dva peptidna lanca vezana disulfidnim vezama
b) prisustvom samo D amino kiselina
c) prisustvom jednog peptida od 10 amino kiselina
d) bogatstvom hidroksiprolina

47. Glukagon i adrenalin pokazuju sinergistički efekat jer :

a) I jedan i drugi aktiviraju glikogenolizu i lipolizu
b) I jedan i drugi aktiviraju glikogenezu i lipolizu
c) I jedan i drugi aktiviraju glikogenezu i lipogenezu
d) I jedan i drugi aktiviraju glikogenolizu i lipogenezu
48. U slučaju deficita insulina:
a) koncentracija glukoze u krvi je smanjena,a sinteza proteina je
povećana
b) koncentracija glukoze je povećana, a sinteza proteina je
smanjena
c) koncentracija glukoze je povećana i sinteza proteina je
povećana
d) ništa od ovoga nije prisutno
49. Mehanizam delovanja glukagona na ćelijskom nivou je:
a) aktivacija kinaze fosforilaze u jetri

69
 b) aktivacija heksokinaze i piruvat kinaze u jetri
c) aktivacija HMG-Ko A reduktaze u jetri
d) reaktivacija fosfataze fosfofosforilaze u jetri
50. Ubaci odgovarajuće slovo ispred hormona koji luči odgovarajuća
žlezda
A pankreas ( ćelije) -------A---------glukagon
B tiroidna žlezda -------C---------paratiroidni hormon
C paratiroidna žlezda -------B----------tiroksin
D tiroidna žlezda (C ćelije) -------E----------insulin
E pankreas ( ćelije) -------D---------kalcitonin

51. Ispred odgovarajućih iskaza ubaci broj koji odgovara mehanizmu

delovanja
1 adrenalin
2.tiroksin
3.glukagon
4.paratiroidni hormon
5.insulin

--3----- polipeptid pankreasnih alfa ćelija koji povećava nivo glukoze u krvi
--2------povećava oksidativnu fosforilaciju i sintezu proteina u
mikrozomima
--4-----izaziva mobilizaciju kalcijuma iz kostiju
--1----- povećava glikogenolizu u jetru i mišićima
---5-----aktivira transport glukoze u ćelije

52. Mehanizam delovanja insulina na ćelijskom nivou je kompleksan i

prouzrokovan nizom sekundarnih signalnih kaskadnih reakcija. Krajnji
rezultat je :
a) Insulin aktivira konverziju masti u ugljene hidrate i ubrzava
transport glukoze u ćelije
b) Insulin ubrzava transport glukoze u ćelije i inhibira oksidaciju
masnih kiselina
c) Insulin ubrzava metaboličko iskorišćavanje fruktozo-6-fosfata
i stimuliše heksokinaznu aktivnost
d) Insulin stimuliše heksokinaznu aktivnost i produkciju adrenalina
e) Insulin stimuliše heksokinaznu aktivnost i ubrzava ulazak
glukoze u ćelije

70
53. U uslovima smanjenog lučenja paratiroidnog hormona prisutna je:
a) smanjena ekskrecija fosfata urinom
b) povećanje neorganskog fosfora u serumu
c) smanjena urinarna ekskrecija kalcijuma
d) smanjenje serumskog kalcijuma
54. Hormon tiroidne žlezde tiroksin se sintetiše iz:
a) histidina
b) tiramina
c) tiroglobulina
d) tirozina

55. Hormon tirokalcitonin je:

a) proteinske strukture
b) derivat amino kiseline tirozin
c) steroidne prirode
d) lipoprotein

56. Mehanizam delovanja tiroksina je:

a) ubrzanje bazalnog metabolizma, inhibicija Na+,K+ ATP-aze,
smanjena resorpcija glukoze iz intestinuma
b) ubrzanje bazalnog metabolizma, aktivacija Na, K-ATP-aze
i ubrzanje resorpcije glukoze iz intestinuma
c) smanjenje bazalnog metabolizma, aktivacija Na, K, ATP-aze i
smanjenje resorpcije glukoze iz intestinuma
d) smanjenje bazalnog metabolizma, inhibicija Na, K, ATP-aze i
smanjena resorpcija glukoze iz intestinuma
57. Tiroidni hormoni se nalaze u krvi
a) 99,98% u slobodnom stanju , a 0,02% vezani za proteine
b) 99,98% vezani za proteine i 0,02% slobodano
c) 99,98% konjugovan sa glukuronskom kiselinom a 0,02%
slobodan
d) nije prisutan u cirkulaciji u merljivoj količini
58. U slučaju hipertiroidizma:
a) Povećan je bazalni metabolizam i nagomilava se
mukopolisaharidna supstanca (miksedem)
b) smanjen je bazalni metabolizam a ubrzani su metabolički putevi
c) ubrzan je bazalni metabolizam i pojačana je lipoliza

71
 d) povećana je sinteza glikogena i masti
59. Primarna »target« tkiva za delovanje insulina su:
a) kosti, masno tkivo i mozak
b) jetra, bubrezi i masno tkivo
c) mozak, bubrezi i mišićno tkivo
d) jetra, mišićno i masno tkivo
60. Stimulus za lučenje insulina je:
a) hipoglikemija i povećanje nivoa glukagona
b) hipoglikemija i smanjenje nivoa glukagona
c) hiperglikemija i povećanje nivoa glukagona
d) hiperglikemija i smanjenje nivoa glukagona
61. C peptid je protein od 33 amino kiseline koji:
a) nastaje u procesu sinteze parat hormona iz prohormona
b) nastaje u procesu sinteze insulina iz proinsulina
c) nastaje u toku razgradnje insulina u perifernim tkivima
d) nastaje u štitnoj žlezdi od kalcitonina
62. U mehanizmu delovanja parat hormona, jedan od signalnih medijatora,
koji se može dijagnostički meriti u mokraći je:
a) fosforilaza
b) c-AMP
c) fosfatidil-inozitol trifosfat
d) protein kinaza
63. Kalcitonin svoje efekte u kostima ispoljava inhibicijom aktivnosti:
a) osteoblasta
b) osteoklasta
c) osteocita
64. Označi kako se prema svojoj strukturi hormoni dele
hormoni proteinske prirode
hormoni derivati amino-kiselina
hormoni steroidne prirode

65. Prema svojim fizikohemijskim svojstvima hormoni se dele u dve

grupe? Označi podelu i lokalizaciju njhovih receptora u ćeliji.
hidrosolubilni hormoni (receptori na ćelijskoj membrani)
liposolubilni hormoni (receptori u citoplazmi i jedru)
66. Iz čega se direktno sintetiše ciklični AMP ?
Iz ATP-a, pod dejstvom adenilat ciklaze, lokalizovane na ćelijskoj
membrani.

72
 67. Koji proteini čine adenil ciklazni sistem ?
specifični hormonski receptori; G proteini; adenilat ciklaza
68. Protein kinaza A iz koliko regulatornih i koliko katalitičkih
subjedinica se sastoji ?
2 katalitičke i 2 regulatorne subjedinice
69. U toku odvijanja fosfatidil-inozitol ciklusa dolazi do stvaranja
(oslobađanja ) kojih sekundarnih glasnika ?
mobilizacija Ca2+ i aktivacija protein kinaze C

70. Koji se tropni hormoni sintetišu u adenohipofizi ?

STH – somatotropni hormon
prolaktin
FSH – folikulo stumulirajući hormon
LH – luteinizirajući hormon
TSH – tireo stimulirajući hormon
ACTH – adeno kortikotropni hormon
71. Šta jer po svojoj strukturi hormon rasta ( STH) ?
polipeptid (121 amino-kiseline)
72. Na koji način učestvuje hipotalamus u kontroli sinteze i sekrecije
tireostimulativnog hormona (TSH) ?
preko tireo tropin-oslobađajućeg hormona
73. Gonadotropni hormoni kontroliču sintezu i sekreciju kojih hormona ?
LH – na testosteron (testisa) i progesteron (ovarijuma)
74. Iz čega se vrši sinteza svih steroidnih hormona ?
HOLESTEROLA
75. Nabroj hormone kore nadbubrežnih žlezdi !
glikokortikoidi, mineralokortikoidi, androgeni i estrogeni
76. U srži nadbubrežnih žlezdi sintetišu se koji hormoni ?
adrenalin i noradrenalin (kateholamini)
77. Koji enzimi učestvuju u inaktivaciji kateholamina i koji je glavni
metabolit koji se izlučuje urinom ?
VMA i homovalinska kiselina
78. Kako adrenalin utiče na glikemiju i na koji način ?
antagonist insulina, glikogenoliza (povećava nivo cAMP-a) ------
hiperglikemija
79. Kako se zove protein koji vrši transport polnih hormona ?
testosteron – vezujući globulin

73
 80. Kako se zove protein krvne plazme koji vrši transport kortizola ?
kortikosteroid-vezujući globulin
81. Koji se hormoni liče iz zadnjeg režnja hipofize ?
vazopresin i oksitocin

VODA I MINERALI

1) Osnovni depoi vode u organizmu su:

(zaokruži tačne odgovore)
a) koža
b) mišićno tkivo
c) masno trkivo
d)
kostno tkivo
2) Osmolalnost plazme u fiziološkim uslovima najviše zavisi od:
a) koncentracije natrijuma
b) anjona proteina
c) koncentracije kalijuma
d) organskih sulfata
3) Zaokruži tačne odgovore:
Koloidno-osmotski (onkotski) pritisak plazme
a) predstavlja silu kojom proteini privlače vodu
b) suprostavlja se hidrostatskom pritisku
c) zadržava vodu unutar vaskularnog prostora
d) ima različite vrednosti na arterijkom i venskom delu kapilara
4) Zaokruži tačne odgovore:
a) rennin predstavlja visoko-selektivnu proteazu
b) sintetišu ga mioepitelne ćelije aferentnih arteriola bubrega
c) prorenin koji nastaje iz preprorenina predstavlja neaktivni oblik
enzima
d) lučenje renina stimulisano je visokim vrednostima krvnog pritiska u
aferentnoj arterioli bubrega

5) Zaokruži tačne odgovore

74
 Apsorpciju kalcijuma smanjuje:
a) povećano prisustvo u hrani oksalata, fosfata, fitata
b) povećano prisustvo masnih kiselina
c) nedostatak žučnih kiselina
d) kalcitriol
6) Zaokrži tačne odgovore:
a) sinteza glikogena u jetri i mišićima praćena je ulaskom kalijuma iz
ekstracelularnog u intracelularni prostor
b) terapija insulinom dovodi do hipokalijemije
c) hiperaldosteronizam je praćen hipokalijemijom
d) renalna insuficijencija dovodi do hipokalijemije
7) Koncentracija jonizovanog kalcijuma u krvnoj plazmi opada, iako je
ukupna koncentracija kalcijuma nepromenjena u:
a) alkalozi
b) acidozi
c) ne zavisi od promene pH krvne plazme
8) U slučaju da neki maligni tumor produkuje parathormonu sličan peptid
( PTH-related peptide) koji se vezuje za normalne receptore za PTH, efekat
ovog hormona biće
a) povećanje nivoa jovizovanog kalcijuma u serumu
b) smanjenje nivoa jonizovanog kalcijuma u serumu
c) neizmenjen nivo jonizovanog kalcijuma u serumu
9) Gvožđe se najčešće nalazi u organizmu u kompleksu sa proteinima. Neki od
njih su sledeći (Zaokruži tačne odgovore)
a) apoferitin
b) apotransferin
c) hemoglobin
d) imunoglobulini
e) citohromi
f) osteokalcin
10) Koji od navedenih oligoelemenata ostvaruje antioksidantnu ulogu u sklopu
aktivnosti enzima glutation peroksidaza?
a) gvožđe
b) bakar
c) selen
d) molibden

1) Ukratko opiši resorpciju i transport gvožđa do perifernih tkiva

75
Gvožđe se resorbuje u Fe3+ obliku, pa se u želucu redukuje u Fe2+.
Resorbuje seu enterocitima i vezuje se za belančevine apoferitin i taj
oblik se zove feritin. Zatim se vezuje u cirkulaciji sa transferinom, a
deponuje se u jetri, bubrezima u obliku feritina.

2) Metabolizam vode i elektrolita reguliše se složenim neurohumoralnim

faktorima. Navedi odgovarajuće faktore ( hormone ) i ukratko opiši
mehanizam delovanja sistema renin-angiotenzin-aldosteron
aldosteron se u slučaju smanjene koncentracije Na i volumena tečnosti luči
preko sistema renin angiotenzin.

3) Navedi vrste i osnovne karakteristike stanja gubitka vode iz organizma

(dehidratacija)
Nedovoljno unošenje, intenzivno znojenje, dijareja i povraćanje,
mokraćom kod dijabetesa. hipotona, izotona i hipertona. Viskozitet i
hematokrit su povećani.

4) Kalcijum je u krvi prisutan u tri oblika. Navedi odgovarajuće formre

kalcijuma i reci koja od njih ispoljava fiziološka svojstva.

nedifuzibilni i difuzibilni
difuzibilni (jonizovan i vezan za fosfate, citrate)
fiziološki aktivan je jonizovan Ca

5) Navedi nejčešće uzroke hipokalcemije

hipoalbuminemija, akutni pankreatitis, nedovoljno unočenje kalcijuma i
deficit Vitamina D

6) Navedi neorganske pufere krvne plazme

fosfatni i bikarbonatni puferi

7) Rasporedi odgovarajuđe referentne vrednosti ( označene brojevima od

1do 4) uz date minerale
koncentracija (mmol/l)
1. 123-148
2. 3,5-4,7
3. 100-106
4. 23-32

76
.... 3,5-4,7.............KALIJUM
..... 100-106............HLORIDI
...... 23-32...........BIKARBONATI
.......123-148..........NATRIJUM

8) U prazna mesta upiši odgovarajuće reči

1-alfa hidroksilaza je enzim koji se nalazi u .bubrezima...i učestvuje u
hidroksilaciji .25-hidroksi vit D. Dobijeni proizvod je 1,25 di hidroksi
vit D i predstavlja aktivnu formu vitamina D

9) Navedi najčešće uzroke koji dovode do hipofosfatemije

smanjen unos fosfata, smanjenje Vit D, primarni hiperparatireodizam

10) Navedi uzroke koji smanjuju resorpciju kalcijuma

resorpciju Ca smanjuju oksalati, fosfati, masne kiseline

Biohemija tkiva
1. Ekskrecija žučnih kiselina preko bilijarnog pola hepatocita vrši se:
a) slobodnom difuzijom
b) procesom osmoze
c) aktivnim transportom
d) olakšanom difuzijom
2. Razvrstaj detoksikacione funkcije jetre
1.nesintetski procesi
2.sintetski procesi
----1--- obrazovanje merkaptoderivata
----1----acetilacija
----2----oksidacija
----1----glukurokonjugacija
----1----hidroliza
----1----redukcija
----2----metilacija
3. Određivanje količine hipurne kiseline u mokraći može se koristiti kao
test:
a) hematopoezne funkcije jetre
b) test uloge jetre u razmeni materija
c) test detoksikacione uloge jetre

77
 d) test na prisustvo holestaze
e) test na praćenje sintetske uloge jetre
4. Razvrstaj funkcionalne testove jetre u odnosu na poremećaj
metabolizma koji se može dijagnostikovati putem njih:
1. merenje nivoa prokolagena i globulinskih frakcija
2. merenje nivoa albumina
3. flokulacione probe
4. intravensko uvođenje amino kiselina
----4-----sposobnost jetre da vrši proteinsku razmenu
----3-----disproteinemija
----1-----minimalna oštećenja i tendencija razvoja ciroze
----2-----merenje sintetske uloge jetre
5. Razvrstaj tipove žutice u odnosu na uzrok
1.intrahepatična
2.prehepatična
3.posthepatična
----1-----Crigler-Najar sindrom
----3-----karcinomi pankreasa i bilijarnog trakta
----1-----hepatitis
----2-----hemoliza
----1-----ciroza
----3-----opstrukcija bilijarnog trakta
6. Detoksikacionu funkciju jetre vrši specifični enzimski sistem
a) glutamat dehidrogenaze
b) piruvat dehidrogenaze
c) oksidaze mešovite funkcije
d) respiratorni lanac
e) -keto glutarat dehidrogenazni kompleks
f) ksantin oksidaza

7. Strelicama (u pravcu na dole kod pada  ili u pravcu na gore kod

porasta ) označi kretanje parametara proteina krvne plazme kod
pojedinih oboljenja)
hronično oštećenje jetre nivo albumina ------------
urođena ciroza jetre 1-antitripsin ------------
Wilsonova bolest ceruloplazmin ------------
hepatocelularni karcinom -fetoprotein ------------

78
autoimuna ciroza jetre globulini ------------

8. Označi najčešće primenjivane enzimske testove za praćenje

oštećenja jetre
a) kreatin-fosfokinaza (CPK)
b) N-acetil-beta-glukozaminidaza
c) transaminaze
d) monoaminooksidaza
9. Pri oštećenjima jetre dolazi do porasta aktivnosti određenih enzima u
plazmi. Jedan od njih je i alkalna fosfataza, koja ima više
izoenzimskih frakcija. Označi koja potiče iz jetre.
a) izoenzimska frakcija 3
b) izoenzimska frakcija 5
c) izoenzimska frakcija 2
d) izoenzimska frakcija 1
e) izoenzimska frakcija 4
10. Zaokruži tačan odgovor koji se odnosi na funkcionalni značaj likvora
a) fizička potpora i amortizacija od pritiska
b) transport materija
c) ekskrecija produkata metabolizma
d) ništa od pobrojanog
e) sve od pobrojanog
11. Proces stvaranja likvora je kompleksan i likvor se u toku dana više
puta izmeni. Njegova količina iznosi oko:
a) 500ml
b) 140ml
c) 1000ml
d) 10ml
12. Strelicama (u pravcu na dole kod smanjene količine  ili u pravcu na
gore kod povećane količine ) označi kretanje parametara likvora u
odnosu na njihov nivo u krvnoj plazmi
a) proteini --------
b) hloridi --------
c) glukoza -------
d) magnezijum-------

79
13. Nalaz imunoglobulina u likvoru može uputiti na određene poremećaje.
On može biti posledica:
a) povećanja imunoglobulina u serumu
b) oštećenja krvno-moždane barijere
c) povećane sinteze imunoglobulina u mozgu
d) ni jednim od ovih procesa, jer u likvoru nikad nisu prisutni
globulini
e) svim napred navedenim procesima, osim d)
14. Kao prvi indikator propustvljivosti krvno-moždane barijere koristi se
određivanje u likvoru:
a) glukoze
b) albumina
c) globulina
d) magnezijuma
e) uree
f) enzima
15. Mleko je produkt sekrecije mlečne žlezde, koji je u fizi~ko-
hemijskom pogledu:
a) emulzija
b) pravi rastvor
c) koloidni rastvor
d) sve od pobrojanog
e) ništa od pobrojanog

16. Najvažnija i procentualno najzastupljenija belančevina mleka je:

a) kolostrum
b) kazein
c) aktin
d) apoprotein
17. Procentualno najzastupljeniji šećer u mleku je:
a) glukoza
b) saharoza
c) laktoza
d) maltoza
e) eritroza

80
18. Razgradnju kazena na parakazein i surutkinu albumozu vrši jedan
enzim (usiravanje mleka), a so koja nastaje je sir . U ovom procesu
učestvuju:
a) pepsin i joni vodonika
b) himozin i joni kalcijuma
c) tripsin i joni kalcijuma
d) himotripsin i joni magnezijuma

19. Kazein mleka je po svom sastavu:

a) glikoproteid
b) lipoproteid
c) fosfoproteid
d) nukleoproteid

20. Procentualno najzastupljenija so u koštanom tkivu je:

a) kalcijum karbonat
b) kalcijum citrat
c) magnezijum fosfat
d) kalcijum fosfat
e) sekundarni natrijum fosfat
21. Najvažniji proteinski sastojak kostiju je:
a) globulin
b) kolagen
c) elastin
d) kazein
e) protamin
22. Za proces mineralizacije kostiju energija se dobija iz:
a) kreatin fosfata
b) glikogena
c) masti
d) belančevina
23. Pobrojane ćelije koštanog tkiva razvrstaj u odnosu na uloge koje
imaju:
1.Osteoblasti
2.Osteoklasti
3.Osteociti

81
 ----3---različite po obliku i veličini, pretežna uloga je
deponovanje kalcijuma i regulacija brzine mineralizacije kostiju
----2---velike, sadrže dosta lizozoma, enzime proteaze i
fosfataze, resorbuju kost
----1---jednake, pravilno poređane, bogate ribozomima i alkalnom
fosfatazom, učestvuju u kalcifikaciji
24. U procesu formiranja koštanog tkiva najvažniju ulogu od vitamina
ostvaruje vitamin:
a) F
b) B12
c) B6
d) D
e) K
25. Proces remodeliranja kostiju predstavlja
a) rast kostiju u dužinu
b) resorpciju i ponovnu sintezu koštanog tkiva
c) isključivo resorpciju koštanog tkiva
d) isključivo sintezu novog koštanog tkiva

26. Na regulaciju metabolizma kostiju učestvuju hormoni:

a) polni
b) parat hormon
c) hormon rasta
d) štitna žlezda
e) svi pobrojani
f) ni jedan od pobrojanih
27. Proces mineralizacije kostiju se odvija u dve faze:
a) deponovanje masti, a zatim deponovanje i sinteza mineralnih
soli
b) sinteza kolagena, a zatim deponovanjne i sinteza mineralnih
soli
c) deponovanje i sinteza mineralnih soli, a zatim sinteza glikogena
d) sinteza kreatin fosfata,a zatim deponovanje i sinteza
mineralnih soli
28. Vitamin C
a) učestvuje u stvaranju kolagena-organskog matriksa kostiju
b) pomaže mineralizaciju-stvaranje neorganskog matriksa kostiju

82
 c) pomaže diferencijaciju osteoblasta
d) nema značajnu ulogu u sintezi i mineralizaciji koštanog tkiva

Proteini

1. Keratini su proteini sa visokim sadržajem:

a) sumpora i amino kiseline cistein
b) magnezijuma i amino kiseline treonin
c) kalcijuma i amino kiseline metionin
d) sumpora i amino kiseline lizin
2. Amino kiselina koja se u kolagenu periodično ponavlja je:
a) cistein
b) lizin
c) serin
d) glicin
e) valin
3. Albumini su zastupljeni u organizmu u:
a) koži, kosi, noktima
b) intracelularnom prostoru
c) međućelijskoj supstanci
d) krvnoj plazmi
4. Primarna struktura proteina je:
a) Broj, vrsta, redosled i raspored amino kiselina
b) interakcija specifičnih amino kiselina
c) stvaranje disulfidnih veza između cisteina
d) uvrtanje lanca u  heliks
e) stvaranje vodonične veze između svake prve i četvrte amino
kiseline
5. Elektroforeza belančevina i kretanje u električnom polju je
uslovljeno:
A.Jonskim nabojem čestica
B.postojanjem izoelektrične tačke proteina
C.veličinom čestica

83
 D.karakteristikama pufera koji se koristi
a) A,B i C
b) samo A
c) A,B i D
d) A,C i D
e) svim gore pobrojanim
6. Kolagen je glavna komponenta:
a) krvi
b) kostiju
c) jetre
d) heparina
e) žuči
7. Kolagen je jedini protein za koji je u sastavu karakteristično:
a) izgrađen od peptona
b) prisustvo hidroksiprolina
c) više od 5% sumpora
d) hijaluronidaza
e) nema glicin
8. Stavi slovo ispred tačne postavke: A.Keratin
B.Kolagen
C.Obadva
D.Nijedan
--B----Nema cistein, ali ima visok sadržaj hidroksiprolina i prolina
--A----Sadrži veću količinu cisteina, ali nema hidroksi prolina i ima
relativno malo prolina
--B----Sinteza zahteva askorbinsku kiselinu
--D----Rastvorljiv u vodi
--B----Ima ga u vezivu
--A----Ima ga u noktima
9. Kolagen se odlikuje prisustvom hidroksi-prolina i hidroksi-lizina. Ove
amino kiseline:
a) nastaju u procesu translacije (sinteze) kolagena na nivou
ribozoma
b) sintetišu se pre nego što se ugrade u lanac kolagena
c) sintetišu se posttranslacionom modifikacijom u EPR-u
d) sintetišu se u procesu maturacije i formiranja tropokolagena
10. Zaokruži sve tačne postavke

84
 Histoni su proteini prisutni u hromatinu
a) H1 histoni izgrađuju nukleozome
»linker« histoni su H1 histoni
histoni imaju bazni karakter
b) histoni imaju kiseli karakter
nukleozom izgrađuju H2a, H2b, H3 i H4
histoni
11. Bazni karakter histona potiče od:
a) prolina i lizina
b) valina i metionina
c) arginina i lizina
d) arginina i leucina
12. Globulini i albumini su definisani kao:
a) derivati proteina
b) konjugovani proteini
c) globularni proteini
d) lipoproteini
e) fibrilarni proteini
13. Hemijski keratin je:
a) globulin
b) fibrilarni protein
c) tripeptid
d) histon
e) konjugovani protein
14. U procesu elektroforeze belančevina ukoliko je pH veći od
izoelektrične tačke, protein:
a) će se kretati ka negativnom polu
b) će se kretati ka pozitivnom polu
c) neće se kretati
d) precipitiraće
15. »Dezmozin« je struktura koja nastaje:
a) hidroksilacijom prolina i formiranjem tropokolagena
b) dezaminacijom lizina u toku istezanja elastina
c) karboksilacijom glutamina u toku koagulacije
d) acetilacijom histona u DNK
16. Pomenute pojmove svrstaj na mesta koja ih bliže objašnjavaju:
A.Disulfidne veze
B. Vodonična veza

85
 C.Alfa heliks
D.Denaturacija
E. Peptidna veza

----B----Formira se između ostataka svake prve i četvrte amino

kiseline
----A----Formira se između SH grupa cisteina
----E----Formira se između karboksilne grupe jedne i amino grupe
druge amino kiseline
----D----Gubitak tercijarne strukture proteina
----C----Čini sekundarnu strukturu nekih proteina

17. Odgovori na postavljena pitanja koristeći date mogućnosti:

A. Proteini pokazuju koloidna svojstva
B. Na strukturu proteina nema uticaja pH, toplota ili UV zračenje
C. Proteini sadrže slobodne amino i karboksilne grupe nastale iz
gama-karboksilne grupe gluatminske kiseline i epsilon amino
grupe lizina
D. Specifične osobine proteina isključivo su uslovljene
postojanjem peptidne veze

a) A, B i C su tačni
b) A i C su tačni
c) Bi D su tačni
d) Samo D je tačno
e) Sve pobrojano je tačno

18. Termini »primarna«, »sekundarna« i »tercijarna« struktura

belančevina označavaju:
a) Alfa heliks, beta heliks i gama heliks
b) Peptidne i disulfidne veze
c) Peptidne veze, vodonične veze, nekovalentne i disulfidne
veze

86
 d) elektrostatsku interakciju, van der Waals sile i disulfidne
veze
e) amino kiselinski raspored, vodonične veze i beta heliks
19. Stavi odgovarajući broj ispred rečenice koja bliže objašnjava:
1.Albumini
2.Histoni
3.Protamini
4.Globulini
5.Glijadini
6.Elastini

----6---Obavljaju svoju ulogu zahvaljujući prisustvu lizinskih rezidua,

koje dezaminišu u pirolu-sličnu strukturu
----1---Globularne belančevine, sadrže gotovo sve esencijalne amino
kiseline, jako amfifilne i mogu lako vezivati hidrofobne supstance
----5---Biljne belančevine
----3---Bazne belančevine, jako male molekulske težine, mogu da
dijaliziraju
----4---Veoma raznovrsne molekulske težine, vezuju lipide u krvnoj
plazmi
----2---Izgrađuju nukleozome

20. Histoni su belančevine bogate:

a) leucinom i argininom
b) lizinom i cisteinom
c) argininom i lizinom
d) leucinom i betainom
e) histidinom i metioninom

87
 BIOHEMIJA KRVI

1. Imunoglobuline sintetišu:
B limfociti
a) T limfociti
2. Osnovni molekul imunoglobulina je izgrađen iz:
a) 4 teška lanca
b) 2 teška (H) i 2 laka ( ili )
c) samo iz lakih lanaca
3. Imunoglobulini se javljaju u vidu:
a) Monomera i dimera
b) Monomera i pentamera
Monomera, dimera, trimera i pentamera
c) Dimera i trimera
4. Jedini imunoglobulin koji prolazi kroz placentu je;
a) IgM
b) IgA
IgG
5. Antideterminantna grupa imunoglobulina se nalazi u :
a) Varijabilnoj oblasti lakih lanaca
Varijabilnoj oblasti teških i lakih lanaca
b) Konstantnoj oblasti imunoglobulina
6. U toku filogeneze/ontogeneze prvi se pojavljuje:
a) IgM
b) IgG
c) IgA
7. U molekulu imunoglobulina polipeptidni lanci su povezani:
a) Peptidnim vezama
b) Disulfidnim vezama
c) Vodoničnim vezama
8. Materijalni nosilac procesa koagulacije je:
a) Tromboplastin
b) Fibrinogen
c) Protrombin
d) Stuart-ov faktor

88
9. Proces koagulacije krvi se odvija aktivisanjem:
a) Unutrašnjeg puta
b) Spoljašnjeg puta
c) I jednog i drugog
10. Proces koagulacije krvi se odvija:
a) U tri faze
b) U pet faza
c) U četiri faze
11. Svi proteinski faktori koagulacije sem tromboplastina i von-
Willebrandt-ovog faktora se sintetišu u:
a) Bubregu
b) Većini humanih tkiva
c) Jetri
d) Krvnim ćelijama
12. Vitamin K je kofaktor u postranslacionoj konverziji:
a) Protrombina
b) Faktora VII
c) Faktora IX i X
d) Protrombina i faktora VII, IX, X

13. Proces koagulacije počinje aktivisanjem:

a) Hageman-ovog faktora
b) Prekalikreina
c) Stuart-ovog faktora
d) Protrombina
14. Aktivna forma fibrinogena je
a) Fibrinopeptid A
b) Fibrin monomer
c) Fibrinopeptid B
15. Ukupna koncentracija proteina u serumu normalno iznosi:
a) 70-100 g/L
b) 50-90 g/l
c) 60-80 g/l
d) 40-60 g/l
16. Elektroforezom proteini seruma se razdvajaju u :
a) 3 frakcije
b) 5 frakcija

89
 c) 6 frakcija
17. Koncentracija proteina akutne faze raste u:
a) Zapaljenskim procesima
b) Infarktu miokarda
c) Malignim procesima
d) Hroničnim bolestima
e) Nakon traume ili operacije
18. Fibrinogen i ceruloplazmin su:
a) Pozitivni reaktanti akutne faze
b) Negativni reaktanti akutne faze
c) Nisu proteini akutne faze
19. Uloge ceruloplazmina su:
a) Transportuje bakar
b) Oksidiše dvovalentno gvožđe
c) Transportuje hormone
d) Ponaša se kao antioksidans
20. U toku elektroforeze transferin putuje sa:
a) -globulinima
b) 1-globulinima
c) 1-globulinima
21. 2-globulinska frakcija sadrži:
a) transferin, ceruloplazmin i haptoglobin
b) 2-makroglobulin, transferin i ceruloplazmin
c) 2-makroglobulin, haptoglobin i ceruloplazmin
22. Kao nespecifični transporteri albumini transportuju:
a) Bilirubin
b) Masne kiseline
c) Holesterol
d) Hormone
e) Minerale
23. Normalna zasićenost transferina gvožđem iznosi:
a) 1/2
b) 40%
c) 1/3
d) 70%

90
24. Glavna fiziološka uloga lipoproteina krvne plazme je:
a) Transport belančevina
b) Transport endogenih i egzogenih triacilglicerola
c) Transport holesterola
d) Transport masnih kiselina
25. U krvnoj plazmi (uzetoj natašte) su normalno prisutni:
a) Hilomikroni
b) VLDL
c) HDL
d) LDL
26. Najaterogenija lipoproteinska frakcija je:
a) IDL
b) HDL
c) LDL
d) VLDL
27. Apolipoproteini su:
a) Afunkcionalni proteini
b) Aktivatori ili inhibitori enzima
c) Prepoznaju receptore na ćelijskim membranama
d) Prepoznaju antigene
28. LDL se stvaraju u:
a) Jetri
b) Enterocitima
c) Krvnoj plazmi
d) Masnom tkivu
29. Primarne hiperlipoproteinemije su svrstane u:
a) šest tipova
b) četiri tipa
c) pet tipova
30. Lecitin-holesterol-acil-transferaza esterifikije holesterol u:
a) hepatocitima
b) HDL-u
c) LDL-u
d) ekstrahepatičnim tkivima

91
 BROJ PITANJA ZA TEST ZATVORENOG TIPA ZA MEDICINARE

ENZIMI 5 ( 3 + 2 )

VITAMINI 2 ( 2 + 0 )

UGLJENI HIDRATI 6 ( 4 + 2 )

LIPIDI 6 ( 3 + 3 )

AMINO KISELINE 6 ( 3 + 3 )

PROTEINI 2 ( 1 + 1 )

HROMOPROTEIDI 4 ( 2 + 2 )

NUKLEOPROTEIDI 3 ( 2 + 1 )

HORMONI 6 ( 4 + 2 )

VODA I MINERALI 4 ( 2 + 2 )

92
BIOHEMIJA KRVI 3 ( 1 + 2 )

BIOHEMIJA TKIVA 2 ( 2 + 0 )

BIOLOŠKA OKSIDACIJA 1 ( 1 + 0 )

UKUPNO: 50 ( 30 + 20 )

BROJ PITANJA ZA TEST ZATVORENOG TIPA ZA STOMATOLOGE

ENZIMI 4 ( 3 +
1 )

VITAMINI 3 ( 2 + 1
)

UGLJENI HIDRATI 4 ( 3 + 1 )

LIPIDI 4 ( 3 +
1 )

AMINO KISELINE 4 ( 3 + 1 )

PROTEINI + HROMOPROTEIDI 4 ( 2 + 2 )

NUKLEOPROTEIDI 2 ( 1 + 1 )

93
VODA I MINERALI 3 ( 2 + 1 )

BIOHEMIJA TKIVA 2 ( 1 + 1 )

UKUPNO: 30 ( 20 +
10 )

94
TEST PITANJA ZA STUDENTE MEDICINE
ENZIMI

e) Koji optimum pH ima enzim pepsin?

a. 1,5 - 2,5*
b. 4-5
c. 6-7
d. 8-9
e. 10 - 11

f) Pri kojem pH opsegu većina enzima pokazuje maksimalnu

aktivnost:
a. kiselom, pH 1,5 - 2
b. baznom, pH 8 - 9
c. blizu neutralnog*
d. samo pri pH 7

g) Koja je temperatura optimalna za dejstvo većine enzima:

a. 50 - 60 C
b. 15 - 20 C
c. 80 - 100 C
d. 35 - 40 C*

h) Kako se naziva deo molekula enzima koji je istovremeno

odgovoran i za pripajanje supstrata (supstance koja podleže
dejstvu enzima) i za vršenje enzimske katalize:
a. hidrofobni centar
b. katalitički centar*
c. alosterijski centar

i) Tetrahidrofolna kiselina učestvuje u aktivaciji i prenosu

različitih grupa. Navedite kojih:
a. metil*
b. acetil
c. C1-grupa*

95
d. CO2
e. fosfornih

j) Koji koenzimi sadrže vitamin B2:

a. nikotinamidni
b. pirodoksalni
c. flavinski*
d. koenzim-A
e. kobalamidni

k) U kojim reakcijama u organizmu učestvuje glutation?

a. prenos metil grupa
b. oksidaciju  - ketoglutarne kiseline
c. kontrolu reverznih pretvaranja (u proteinima) disulfidnih
grupa u sulfhidrilne*
d. prenos fosfatnih grupa

l) Koji koenzimi sadrže vitamin B12:

a. piridoksalni
b. flavinski
c. kobalamidni*
d. nikotinamidni
e. porfirinski sa gvožđem

m) S-adenozilmetionin učestvuje u prenosu hemijskih grupa.

Navedite kojih:
a. acetilnih
b. metil*
c. fosfornih
d. C1-grupa
e. CO2

n) Derivati uridina učestvuju u aktivaciji i prenosu jedinjenja.

Navedite kojih:

96
a. aminokiselina
b. glikozilnih ostataka*
c. fosfolipida
d. masnih kiselina
e. holina

o) Koji koenzimi učestvuju u metabolizmu aminokiselina:

a. tetrahidrofolna kiselina*
b. piridoksal-5-fosfat*
c. tiaminpirofosfat
d. flavinadenindinukleotid*
e. nikotinamidadenindinukleotid*

p) U koje multienzimske komplekse (MEK) ulaze sledeći koeznimi:

tiaminpirofosfat, liponska kiselina, CoA:
a. MEK-sintetaze masnih kiselina
b. MEK--ketoglutaratdehidrogenaze*
c. MEK-izocitratdehidrogenaze
d. MEK-dihidrolipoilhidrogenaza
e. MEK-sukcinatdehidrogenaze
f. MEK-piruvat-dehidrogenaze*

q) Koji koenzim učestvuje u biosintezi svih ugljenikovih ostataka

masnih kiselina:
a. uridinfosfatglukoza
b. citidindifosfatholin
c. CoA*
d. piridoksal-5-fosfat
e. adenozintrifosfat

r) U kojoj klasi enzima se nalazi ATP kao kosupstrat:

a. oksidoreduktaze
b. transferaze*
c. izomeraze
d. ligaze*
e. hidrolaze

97
s) Koji od navedenih metaloporfirina su enzimi:
a. hemoglobin
b. mioglobin
c. katalaza*
d. peroksidaza*
e. citohromi

t) Kojoj klasi enzima pripada enzim piruvatkinaza:

a. ligazama
b. hidrolazama
c. oksidoreduktazama
d. transferazama*
e. izomerazama

u) Kojoj klasi enzima pripada enzim acetil-CoA-karboksilaza:

a. liazama*
b. hidrolazama
c. transferazama
d. ligazama (sintetazama)
e. izomerazama

v) [ta je suicidalni supstrat jednog enzima?

a. Alosterijski efektor
b. Analog supstrata koji kovalentno modifikuje aktivni centar
enzima*
c. Analog supstrata koji kompetitivno inhibiše enzim

w) Za koje sve svrhe u medicini može da posluži određivanje

enzima u serumu:
a) Dijagnostičke *
b) Terapijske*
c) Anaboličke
d) Etiološke*

98
 e) Prognostičke*

x) U koje su tri osnovne grupe enzimi svrstani prema mestu

delovanja:
b. Intraćelijski*
c. Plazmaspecifični*
d. Intranuklearni
e. Sekretorni*

y) Nabroj bar tri plazma specifična enzima:

6. LDH
7. Gama-GT
8. Acil-holin esteraza*
9. Lipiproteinska lipaza*
10. Ceruloplazmin (Fero-oksidaza)*
11. Amilaza

z) Za dijagnozu infarkta miokarda koristi se enzimski trijas:

4. Transaminaze, kreatin-kinaza, amilaza
5. Transaminaze,LDH, amilaza
6. Transaminaze, kreatin-kinaza, LDH*
7. Kreatin-kinaza, LDH, alkalna fosfataza

aa) Koji se enzimi prate u slučaju oboljenja parenhima jetre?

a) Alkohol dehidrogenaza*
b) Transaminaze*
c) CPK
d) Kisela fosfataza
e) Aldolaza*

bb) Koji su enzimski markeri opstruktivnog hepatita?

99
 d) ALT
e) Alkalna fosfataza*
f) Gama-GT*
g) 5'-nukleotidaza*
h) LDH

cc) Koji su izoenzimi kreatin-fosfo-kinaze?

a) CK-MB*
b) H4
c) CK-MM*
d) CK-BB*
e) M4

dd) Kod kojih oboljenja ispitivanje aktivnosti CPK ima najveću

dijagnostičku vrednost?
a) Infarkta miokarda i hepatita
b) Oboljenja skeletne muskulature i infarkta miokarda*
c) Pankreatita i oboljenja skeletne muskulature

ee) Koji su enzimi markeri bolesti pankreasa?

b. Aldolaza
c. Lipaza*
d. Amilaza*
e. Gama-GT

ff) Određivanje kisele fosfataze u serumu ima najveću

dijagnostičku vrednost kod sumnje na:
6. Pankreatit
7. Infarkt miokarda
8. Karcinom prostate*
9. Metastaze tumora u kostima

100
gg) Zaokru`i klase enzima.
Oksidoreduktaze*
Transferaze*
Hidrolaze*
Liaze*
Izomeraze*
Ligaze*
Dehidrogenaze
Esteraze

hh) Izoenzimi imaju sledeće karakteristike:

a. to su genetske varijante istog enzima*
b. nastaju posttranslacionom modifikacijom enzima
c. katalizuju istu hemijsku reakciju*
d. uvek imaju kvaternernu strukturu
e. sintetišu se u različitim ćelijskim organelama

ii) Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore. U

termostabilne enzime se ubrajaju:
a. ribonukleaza*
b. alkalna fosfataza iz placente*
c. alkalna fosfataza iz kostiju
d. LDH1 (laktat dehidrogenaza iz miokarda)*

jj) Grafički izraz odnosa brzine katalizovane reakcije (v) i

koncentracije supstrata (s), ukoliko enzim nije alosterijski, ima
izgled:
a. hiperbole*
b. sigmoidne krive
c. prave linije

101
 kk) Michaelis-Mentenova konstanta (Km vrednost) je:
a. ona koncentracija supstrata pri kojoj se postiže polovina
maksimalne brzine*
b. maksimalna (granična brzina) koja se ne menja u prisustvu većih
koncentracija supstrata
c. koncentracija enzima koja omogućava obrazovanje enzim-
supstrat kompleksa

ll) Organofosfatna jedinjenja (diizopropilfluorofosfat, paration)

blokiraju aktivnost acetilholin esterase tako što:
a. reaguju sa OH grupom serina iz aktivnog centra enzima*
b. reaguju sa SH grupom cisteina iz aktivnog centra enzima
c. vrše ograničenu proteolizu enzima

mm) Upiši odgovarajuće inhibitore (označene brojevima)

ispred odgovarajućih enzima:
1. alopurinol
2. L-tartarat
3. malonska kiselina
4. formaldehid
5. fizostigmin
6.disulfiram (antabus)
7. ACE-inhibitori

…….holinesteraza (5)
…….ksantin oksidaza (1)
…….sukcinat dehidrogenaza (3)
…….kisela fosfataza iz prostate (2)
……. kisela fosfataza iz eritrocita (4)
……..aldehid dehidrogenaza (6)
……..angiotenzin konvertujući enzim (7)

nn) Koji se tip inhibicije enzima može smanjiti dodavanjem

koncentracije supstrata:
a. kompetitivni*
b. nekompetitivni
c. akompetitivni

102
oo) Odvajanjem metala od metaloenzima enzim:
a. gubi katalitička svojstva*
b. dolazi do pada aktivnosti, ali ne i gubitka katalitičke sposobnosti
enzima
c. apoenzim zadržava nepromenjena katalitička svojstva

pp) Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore.

Uloga metala u metaloenzimu može biti sledeća:
a. učestvuje u izgradnji aktivnog centra*
b. održava tercijarnu strukturu enzima*
c. omogućava alosterijsku regulaciju enzima
d. učestvuje u prenosu elektrona u toku enzimske reakcije*
e. vrši povezivanje enzima sa supstratom*
f. omogućava spajanje koenzima sa apoenzimom*

qq) Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore.

Koenzimi su neproteinske komponente u enzimima koji:
a. imaju složenu hemijsku strukturu*
b. prolaze kroz pore ultrafiltera*
c. odvajaju se dijalizom od apoenzima, ako su labavo spojeni s
njim*
d. mogu sami, bez apoenzima, da katalizuju određenu hemijsku
reakciju
e. zato su u disosovanom stanju, a sjedinjuju se sa apoenzimom
samo u periodu katalitičke reakcije*

rr) SH grupa merkaptoetilamina je reaktivni deo koenzima:

a. tetrahidrofolne kiseline
b. koenzima Q
c. koenzima A*
d. vitamina H

ss)Deo molekula enzima koji neposredno učestvuje u vezivanju

supstrata, označava se:
a. aktivni centar*
b. alosterijski centar
c. katalitički centar

103
 tt) Upiši odgovarajuće brojeve koji se odnose na vrstu
specifičnosti ispred odgovarajućih enzima koji poseduju datu
specifičnost:
a. apsolutna specifičnost 1
b. grupna specifičnost 2
c. stereohemijska specifičnost 3

…………ureaza (1)
…………arginaza (1)
…………laktat dehidrogenaza (3)
…………fosfataza (2)
…………L-aminooksidaza (3)
…………lipaza (2)
…………malat dehidrogenaza (3)
…………fumaraza (1)

uu) Zaokruži tačne odgovore koji bliže određuju aleloenzime:

a. sreću se kod pojedinaca ili kod određenih etničkih grupa*
b. sintetišu se na različitim alelima istog gena*
c. sintetišu se na multipnim genskim lokusima
d. pokazuju tkivnu specifičnost

vv)Ako je data enzimska reakcija egzergonična (egzenergijska),

njen obrnut tok:
a. se ne ostvaruje pod dejstvom istog enzima*
b. ostvaruje se pod dejstvom istog enzima
c. zavisi od uslova metabolizma u ćeliji

ww) Karakteristike regulatornih enzima su ( zaokruži tačne

odgovore):
a. katalizuju reakciju koja je u fiziološkim uslovima nepovratnog
karaktera*

104
b. reakcija koju katalizuju je lokalizovana u nekom od po~etnih
stadijuma metaboličkog procesa*
c. regulatorni enzimi nikada nisu alosterijski enzimi
d. aktivnost regulatornog enzima je mnogo manja od aktivnosti
ostalih enzima u tom procesu*
e. reakcija koju katalizuje regulatorni enzim predstavlja
limitirajući stadijum “pace maker” za dati metabolički put*

xx) Koji se inhibitori vezuju za aktivni centar enzima:

a. nekompetitivni
b. kompetitivni*
c. alosterijski
d. akompetitivni

yy) Transaminaze (AST i ALT) katalizuju sledeće reakcije

a. hidrolizuju peptidne veze
b. prenose amino grupe na keto-kiseline*
c. vrše metilovanje
d. razlažu glikozidne veze
e. pomažu varenje ugljenih hidrata

zz) U prisustvu dovoljne količine supstrata i optimalnim

uslovima aktivnost enzima se povećava sa porastom:
a. temperature
b. koncentracije supstrata
c. koncentracije ATP-a
d. koncentracije molekula enzima*
e. koncentracije dvovalentnih katjona

aaa) Koje od navedenih rečenica najbolje objašnjavaju

alosterijske efektore:
a. konkurišu sa supstartom za aktivni centar enzima

105
b. vezuju se za mesto na enzimu različito od aktivnog centra*
c. menjaju prirodu produkta koji se formira
d. menjaju specifičnost enzima prema supstratu
e. kovalentno modifikuju enzim

bbb) Kompetitivni inhibitori konkurišu sa supstratom za:

a. aktivni centar enzima*
b. enzim-supstrat kompleks
c. alosterijski centar

ccc) Koji se inhibitori vezuju za alostrerijski centar ili

slobodnog enzima ili enzim-supstrat kompleksa
a. kompetitivni
b. nekompetitivni*
c. akompetitivni

ddd) Isključivo za enzim-supstrat kompleks i mesto koje nije

aktivni centar, vezuju se:
a. kompetitivni inhibitori
b. nekompetitivni inhibitori
c. akompetitivni inhibitori*

eee) Fiziološka inaktivacija enzima u organizmu se najčešće

vrši:
a. proteolitičkom razgradnjom*
b. pomoću visoke temperature
c. interakcijom sa solima teških metala

fff) Amilaza krvnog seruma (plazme) potiče iz:

a. crevne sluznice
b. pljuvačnih žlezda*
c. pankreasa*
d. eritrocita

106
ggg) CPK-MB se skoro isključivo sintetiše u:
a. hepatocitima
b. eritrocitima
c. kardiomiocitima*
d. leukocitima
e. kori nadbubrega

hhh) Monoaminooksidaza je važna za metabolizam

a. amino-kiselina
b. monosaharida
c. adrenalina i noradrenalina*
d. kreatinina

iii) Na oštećenje mišićnog tkiva ukazuje povećanje aktivnosti u

serumu:
a. aldolaze*
b. transaminaze*
c. CPK*
d. lipaze
e. holinesteraze

jjj) Kod hepatocelularnih oboljenja aktivnost transaminaza u

serumu je
a. povećana*
b. smanjena
c. normalna

107
kkk) Jedan od navedenih odgovora nije tačan, zaokruži tačne
odgovore. Posttranslaciona regulacija aktivnosti enzima se
ostvaruje:
a. kovalentnom modifikacijom*
b. asocijacijom i disocijacijom subjedinica enzima*
c. ograničenom proteolizom*
d. povećanom sintezom enzima
e. promenom koncentracije metabolita*

lll) Neki inhibitori enzima mogu imati terapijsku aplikaciju. Tako se

alopurinol koristi u lečenju gihta, a inhibira enzim:
a. ciklooksigenazu
b. ksantin oksidazu*
c. HMG-KoA reduktazu

mmm) Zaokruži tačan odgovor. Enzimi kao biokatalizatori

a. menjaju konstantu ravnoteže reakcije koju katalizuju
b. ne menjaju konstantu ravnoteže reakciju koju katalizuju*

nnn) Koja teorija najbolje objašnjava da konformacija

supstrata i enzima postaje komplementarna posle vezivanja
enzima i supstrata:
a. induced-fit teorija*
b. teorija adsorpcije
c. teorija elektronske prinude

ooo) Alosterijski efektori su važni za:

a. katabolizam enzimskih molekula
b. regulaciju aktivnosti enzima*
c. varenje hranljivih materija
d. transport molekula kroz ćelijsku membranu

ppp) Povećanje aktivnosti enzima u serumu je posledica

a. povećane sinteze enzima u krvnoj plazmi
b. nekroze ćelija*
c. poremećaja propustljivosti ćelijske membrane*
d. intenzivne sinteze enzima u tkivima*

108
e. prisustva specifičnih inhibitora

qqq) NADP(H) dehidrogenaze učestvuju u

a. procesu glikogeneze
b. razgradnje skroba
c. sintezi RNK
d. pentoznom putu razgradnje glukoze*
e. beta-oksidaciji masnih kiselina

rrr) Funkcije dehidrogenaza (oksidoreduktaza) su povezane

sa:
a. procesom translacije
b. procesima proteolize
c. funkcionisanjem sistema citohroma*

sss) Sistem mešovitih oksidaza hepatocita je uključen u:

a. sintezu acetonskih tela
b. proces glikogeneze
c. sintezu hemoglobina
d. proces detoksikacije*

ttt) Koja fiziološka stanja prati porast aktivnosti alkalne

fosfataze u serumu
a. rast organizma u dečjem dobu*
b. trening kod sportista
c. graviditet*
d. period laktacije

uuu) Kod trovanja pesticidima aktivnost acil-holin-esteraze u

serumu se
a. povećava
b. smanjuje*
c. ostaje nepromenjena

vvv) Aktivnost kisele fosfataze u serumu se povećava kod

a. karcinoma prostate*
b. zapaljena bubrega

109
c. metastaza karcinoma prostate u kostima*
d. opstruktivne žutice

www) Kod enzimopatija se u tkivima koncentarcija supstrata za

dati enzim
a. povećava*
b. smanjuje
c. ne menja značajno

xxx) Retroinhibicija kontrolnih enzimskih reakcija se ostvaruje

a. kompetitivnom inhibicijom
b. alosterijskom regulacijom*

yyy) Ukoliko je vrednost Michaelis-Mentenove konstante

manja, enzim poseduje:
a. veći afinitet za supstrat*
b. manji afinitet za supstrat

zzz) Klasifikacioni broj EC 1.1.1.27. odgovara enzimu:

a. L-alanin: 2-ketoglutarat aminotransferazi
b. L-laktat: NAD+ - oksidoreduktazi*
c. L-metionil: tRNK sintetazi

aaaa) Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore. U

posttranslaciono modifikovane oblike enzima (izoforme)
spadaju:
a. agregati*
b. hemijski modifikovani oblici*
c. konformeri*
d. izoenzimi

bbbb) Enzimi čija se biosinteza u ćeliji intezivira pod uticajem

hormona ili većih količina supstrata, zovu se;
a. inducibilni*
b. konstitutivni
c. izoenzimi
d. izoforme

110
cccc) Mehanizmom indukcije reguliše se biosinteza uglavnom
onih regulatornih enzima koji:
a. katalizuju kataboličke procese*
b. katalizuju anaboličke procese

111
 Vitamini

e) Žučne kiseline su potrebne za resorpciju:

1. hidrosolubilnih vitamina
2. liposolubilnih vitamina*
3. proteina
4. ugljenih hidrata

f) Karotini su provitamini:
1. vitamina D
2. vitamina A*
3. vitamina K
4. vitamina E

g) U okviru vidnog pigmenta rodopsina nalazi se:

1. retinol
2. retinoična kiselina
3. retinal*
4. piridoksal-fosfat

h) RBP (retinol vezujući protein) je transportni protein za:

1. vitamin D
2. vitamin A*
3. vitamin E
4. vitamin B12

i) Ergosterol je provitamin:
1. vitamina A
2. vitamina D2*
3. vitamina E
4. vitamina D3

j) Koji vitamin nastaje iz 7-dehidroholesterola?

1. vitamin A
2. vitamin D2
3. vitamin D3*

112
 4. vitamin K

k) U kom organu se vrši hidroksilacija vit D u položaju 25?

1. bubrezima
2. mišićima
3. jetri*
4. mozgu

l) U kom organu se prvenstveno odigrava hidroksilacija 25 (OH)-vit D u

1,25 (OH)2- vit D:
1. bubrezima*
2. jetri
3. mišićima
4. koži

m) 1,25 (OH)2- vit D omogućava sintezu:

1. kalcijum vezujućeg proteina*
2. Retinol-vezujućeg proteina
3. albumina
4. tiroksin vezujućeg proteina

n) Koja od nabrojanih je uloga vitamina D?

1. vitamin D učestvuje u sintezi faktora koagulacije
2. značaj vitamina D je u procesu mineralizacije koštanog
sistema i zuba*
3. vitamin D je važan za proces vida

o) Jedan od nabrojanih vitamina učestvuje u metabolizmu kalcijuma i

fosfora:
1. vitamin B1
2. vitamin A
3. vitamin K
4. vitamin D*

p) Deficit jednog od nabrojanih vitamina odgovoran je za pojavu rahitisa

kod dece:

113
 1. vitamin A
2. vitamin K
3. vitamin D*
4. vitamin E

q) Svoju ulogu u tkivima vitamin K ostvaruje kao kofaktor:

1. piruvat dehidrogenaze
2. transketolaze
3. karboksilaze*
4. L-aminooksidaza

r) Deficit vitamina K dovodi do:

1. poremećaja u rastu i razvoju
2. rahitisa
3. hemoragične dijateze*
4. hiperkeratoze

s) Osnovna uloga vitamin E u organizmu je u:

1. u koagulaciji
2. u procesu vida
3. antioksidativnoj zaštiti*

t) Zaokruži tačan odgovor za vit F:

1. vitamin F čine zasićene masne kiseline
2. vitamin F su sve nezasićene masne kiseline
3. u vitamin F spadaju esencijalne masne kiseline: linolna,
linoleinska i arahidonska masna kiselina*

u) Jedan od nabrojanih vitamina služi za sintezu koenzima tiamin

pirofosfata (TPP):
1. vitamin B1*
2. vitamin B2
3. vitamin B6
4. folna kiselina

114
v) Zaokruži tačne odgovore koji se odnose na ulogu tiamin pirofosfata
(TPP):
1. TPP je koenzim u LDH
TPP je koenzim transketolaze*
2. TPP je koenzim u AST
TPP je koenzim u piruvat dehidrogenaznom
kompleksu*

w) Zaokruži netačan odgovor za vitamin B2 :

1. vitamin B2 služi za sintezu koenzima NAD i NADP*
2. koenzimi koji se sintetišu iz vitamina B2 su FMN i FAD
3. deficit vitamina B2 dovodi do pojave ariboflavinoze
4. Vitamin B2 je hidrosolubilni vitamin

x) Iz kog vitamina se sintetiše KoA?

1. vitamina B1
2. vitamina B2
3. pantotenske kiseline*
4. niacina

y) Zaokruži tačne odgovore koji se odnose na ulogu piridoksal-fosfata:

PLP je koenzim u transaminazama*
1. PLP je koenzim u FAD dehidrogenazama
PLP je koenzim u dekarboksilazama*
2. PLP je koenzim u metiltransferazama

z) FIGLU-test se koristi kod sumnje na deficit:

1. vitamina B1
2. vitamina B6
3. folne kiseline*
4. pantotenske kiseline

aa) Transkobalamin je transportni protein za:

1. vitamin D
2. vitamin A
3. biogene amine
4. vitamin B 12*

115
bb) Zaokruži tačan odgovor koji se odnosi na ulogu dezoksiadenozil-
kobalamina:
1. Dezoksiadenozil-kobalamin je koenzim u LDH
DA-kobalamin je koenzim u metil-malonil-
KoA mutazi *
2. DA-kobalamin je koenzim u homocistein-metil transferazi

cc) Metilacija homocisteina u metionin ostvaruje se uz učešće:

1. piridoksal-fosfata
2. DA-kobalamina
3. metil-kobalamina*
4. tiamin pirofosfata

dd) Koji je od nabrojanih vitamina hidrosolubilni antioksidans ?

1. tiamin
2. askorbinska kiselina*
3. biotin
4. riboflavin

ee) Koji od nabrojanih vitamina učestvuje u oksidativnoj

dekarboksilaciji ?
1. vitamin B2
2. vitamin A
3. tiamin*
4. vitamin C

ff) Koji od nabrojanih vitamina učestvuje u prevođenju

homocisteina u metionin?
1. vitamin D
2. vitamin B12*
3. vitamin A
4. vitamin K

gg) Zaokruži tačan odgovor za vitamin D:

1. vitamin D je hidrosolubilni vitamin
2. ergosterol je provitamin vitamina D3

116
 3. deficit vitamina D dovodi do do pojave noćnog slepila
4. kod hroničnog oštećenja bubrega potrebna je primena 1,25-
dihidroksiholekalciferola*

hh) Zaokruži netačan odgovor za vitamin A:

1. vitamin A je liposolubilan vitamin
2. retinol, retinal i retinoična kiselina su aktivni oblici vitamina A
3. beta karotin je provitamin vitamina A
4. veće doze vitamina A ne dovode do hipervitaminoze jer se
ovaj vitamin lako izbacuje iz organizma*

ii) Zokruži netačan odgovor za vitamin K:

1. filohinon, farnohinon i menadion su oblici vitamina K
2. vitamin K za svoju resorpciju ne zahteva prisustvo žučnih
kiselina*
3. vitamin K sintetiše bakterijska mikroflora intestinuma
4. nedostatak vitamina K dovodi do pojave hemoragične dijateze

jj) Zaokruži netačan odgovor za vitamin B12

1. vitamin B12 je hidrosolibilni vitamin
2. u svojoj strukturi ima hem grupu*
3. za apsorpciju zahteva specifičan glikoprotein
4. metil-kobalamin i dezoksiadenozil-kobalamin su koenzimske
forme vitamina B12

kk) Jedan od nabrojanih vitamina ima ulogu u metabolizmu histidina:

1. vitamin A,
2. vitamin D
3. folna kiselina*
4. vitamin C

117
ll) Niacin (Vitamin PP) se može sintetisati iz:
1. Lizina
2. Arginina
3. Triptofana*
4. Glicina

mm) Perniciozna anemija nastaje zbog deficita:

1. Folne kiseline
2. Vitamina C
3. Vitamina B6
Vitamina B12*

nn) Hidroksilacija prolina i lizina u procesu sinteze kolagena

ostvaruje se uz učešće:
1. Vitamina B6
2. Folne kiseline
Vitamina C*
3. Niacina

oo) Pelagra nastaje zbog deficita:

1. Vitamina B1
2. Vitamina B12
3. Vitamina A
Niacina*

118
 UGLJENI HIDRATI

5. Krajnji produkti razgradnje skroba pod dejstvom ptijalina i

dijastaze pankreasnog soka ( ) amilaze jesu:
a) maltoza, laktoza i granični dekstrini
b) glukoza, maltoza i maltotrioza
c) maltoza, maltotrioza i granični dektrin*
d) maltoza, saharoza i laktoza

6. U toku procesa glikolize koji od sledećih enzima uključuje

neorganski fosfat (Pi ):
g) Heksokinaza
h) Fosfofruktokinaza
i) Piruvat kinaza
j) 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza *
k) Enolaza

7. Energetski bilans razgradnje glukoze aerobnom glikolizom do

pirogrožđane kiseline je:
a) 10 mol ATP-a
b) 12 mol ATP-a
c) 8 mol ATP-a*

8. U kojim enzimskim reakcijama glikolize dolazi do formiranja ATP-a

na nivou supstrata:
d) Pri delovanju heksokinaze i fosfofruktokinaze
e) Pri prevođenju 3-fosfoglicerinske kiseline u 2-fosfoglicerinsku kiselinu
f) Pri prevođenju fosfoenol pirogrožđane kiseline u enol-pirogrožđanu
kiselinu*
g) Pri prevođenju fruktozo1,6-difosfata na glicerinaldehid -3-fosfat i
dioksiaceton fosfat i pri delovanju enolaze
h) Pri prevođenju 1,3-difosfoglicerinske kiseline u 3-fosfoglicerinsku
kiselinu*

9. Nabroj ključne regulatorne enzime u procesu glikolize:

a) Heksokinaza, fosfofruktokinaza i 3-fosfoglicerinaldehid
dehidrogenaza
b) fosfofruktokinaza i 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza

119
 c) heksokinaza, fosfofrukto kinaza , piruvat kinaza *
d) heksokinaza, enolaza,piruvat kinaza

10. Fiziološki značaj formiranja mlečne kiseline u toku anaerobne

glikolize je:
d) Regulacija pH krvi u smislu acidoze
e) Potrebe organizma za mlečnom kiselinom za reakcije
glikoneogeneze
f) Mogućnost nastavka procesa glikolize i bez prisustva kiseonika
*

11. Nabroj ireverzibilne reakcije u procesu glikolize koje predstavljaju

energetske barijere za lako odvijanje ovog procesa u suprotnom
pravcu:
g) Prevođenje glukoze u glukozo-6-fosfat, prevođenje fruktozo-6-
fosfata u fruktozo1,6-difosfat i prevođenje
fosfoenolpirogrožđane kiseline u enolpirogrožđanu kiselinu *
h) Prevođenje fruktozo-6-fosfata u fruktozo-1,6-difosfat,
razlaganje fruktozo-1,6-difosfata u 3-fosfo-glicerinaldehid i
dioksiaceton-fosfat, prevođenje 1,3-difosfoglicerinske kiseline
u 3-fosfoglicerinsku kiselinu
i) Prevođenje glukoze u glukozo -6-fosfat, prevođenje fruktozo-
1,6-difosfata u 3-fosfoglicerinaldehid i dioksiaceton-fosfat i
prevođenje fosfoenolpirogrožđane kiseline u enolpirogrožđanu
kiselinu
j) Prevođenje 3-P-glicerin aldehida u 1,3-difosfoglicerinsku
kiselinu, prevođenje 1,3-difosfoglicerinake kiseline u 3-
fosfoglicerinsku kiselinu, prevođenje 2-fosfo-enol-
pirogrožđane kiseline u enol-pirogrožđanu kiselinu

e) U toku odvijanja aerobne glikolize koliko se ATP-a stvara u reakciji

oksidativne fosforilizacije na jedan molekul glikoze:
a) 3 mol ATP-a
b) 6 mol ATP-a *
c) 4 mol ATP-a
d) 12 mol ATP-a

f) Nabroj alosterijske enzime koji učestvuju u procesu glikolize:

120
 e) heksokinaza, fosfofrukto-kinaza i piruvat kinaza*
f) heksokinaza, glukokinaza i piruvat kinaza
g) heksokinaza, fruktozo-1,6-difosfataza, enolaza

g) [ta se dešava sa pirogrožđanom kiselinom u slučaju aerobne glikolize:

f) Redukuje se u mlečnu kiselinu u citozolu
g) Ulazi u mitohondrije gde reakcijom oksidativne dekarboksilacije prelazi u
acetil-KoA*
h) Reakcijom transaminacije u citozolu prelazi u alanin
i) Oksidativnom dekarboksilacijom u citozolu prelazi u aceti-KoA koji se
koristi za sintezu masnih kiselina

h) Koji koenzimi ulaze u sastav piruvat dehidrogenaznog kompleksa :

6. TPP, redukovana liponska kiselina, Ko-A-SH, FAD i NAD
7. TPP, oksidisana liponska kiselina , KoA-SH, FAD i NAD*
8. TPP, oksidisana liponska kiselina, KoA-SH, FAD i NADP
9. TPP, piridoksal-fosfat, liponska kiselina, KoA-SH, FAD, NAD

i) Koenzimi koji čine piruvat dehidrogenazni kompleks obezbeđuju

sledeću reakciju:
d) Prevođenje alfa-keto glutarne kiseline u sukcinil-KoA
e) Prevođenje isolimunske kiseline u alfa-keto-glutarnu kiselinu
f) Prevođenje sukcinil-KoA u sukciničnu (ćilibarnu) kiselinu
g) Prevođenje jabučne kiseline u oksal-sirćetnu kiselinu
h) Prevođenje pirogrožđane kiseline u acetil-KoA*

j) Koliko se ATP-a stvara pri prevođenju dva molekula pirogrožđane

kiseline u acetil-KoA:
b) 3 mol ATP-a
c) 6 mol ATP-a*
d) 9 mol ATP-a
e) 12 mol ATP-a

k) U kom delu ćelije se odigravaju reakcije glikolize do momenta

stvaranja pirogrožđane kiseline
d) U citozolu*
e) U mitohondrijama
f) U ribozomima

121
g) U Goldži-jevom aparatu

l) U kom delu ćelije se odigravaju reakcije limunskog ciklusa:

a) U mitohondrijama*
b) U citozolu
c) U EPR-u
d) Na nivou ribozoma

m) Oksidacijom l mol glukoze anaerobnom glikolizom stvara se:

e) 2 mol mlečne kiseline (laktata) i 2 mol adenozin trifosfata(ATP)
f) 2 mol mlečne kiseline (laktata ), 2 molekula redukovanog
nikotinamid-adenin dinukleotida (NADH) i 2 mol ATP-a
g) 2 mol mlečne kiseline (laktata ), 2 molekula oksidisanog
nikotinamid-adenin dinukleotida (NAD) i 2 mol ATP-a*
h) 2 mol laktata, 2 mol oksidisanog NAD-a i 6 mol ATP-a
i) 2 mol piruvata, 2 mol NADH i 2 mol ATP-a

n) Zahvaljujući prisustvu kojih enzima jetra može da igra centralnu

ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata :
6. Zahvaljujući prisustvu heksokinaze, glukokinaze, glukozo-6-fosfataze
7. Zahvaljujući prisustvu glukokinaze, glukozo-6-fosfataze, piruvat
kinaze
8. Zahvaljujući prisustvu heksokinaze, glukokinaze, glukozo-6-fosfataze
i svih enzima iz procesa glikoneogeneze*
9. Zahvaljujući prisustvu heksokinaze, glukozo-6-fosfataze i enzima iz
procesa glikoneogeneze.

o) Ispred navedenih enzimskih reakcija označi odgovarajući enzim :

8. Fosfofruktokinaza
9. Triozo fosfat izomeraza
10. Fosfoglicerat kinaza
11. Glukokinaza
12. Piruvat kinaza
13. Glukozo-6-fosfataza

b. d -Ima veću Michaelis-ovu konstantu prema glikozi od heksokinaze

122
c. b -Katalizuje interkonverziju dioksiaceton fosfata i 3-
fosfoglicerinaldehida
d. a -Pretstavlja regulatorni enzim glikolize
e. c -Učestvuje u reakciji stvaranja ATP-a na nivou supstrata
f. f - Igra ključnu ulogu u otpuštanju slobodne glikoze u sistemsku
cirkulaciju

p) Pentozni put ugljenih hidrata (proces direktne oksidacije glukoze)

odigrava se u:
a) citozolu*
b) citozolu i mitohondrijama
c) mitohondrijama i ribozomima
d) citozolu, mitohondrijama i EPR-u

q) U toku odvijanja kojih enzimskih reakcija pentoznog puta dolazi do

stvaranja redukovanog NADP-a:
d) Pri delovanju transketolaze i transaldolaze
e) Pri delovanju glukozo-6-fosfat dehidrogenaze i 6-fosfoglukonat
dehidrogenaze*
f) Pri delovanju epimeraze i izomeraze

r) NADPH2 koji se formira u toku odvijanja procesa direktne

oksidacije glukoze koristi se za:
a) Formiranje ATP-a na nivou respiratornog lanca mitohondrija
b) Redukciju FAD-a u toku reakcija oksidativne dekarboksilacije
pirogrožđane i alfa-keto glutarne kiseline
c) Za sintezu masnih kiselina de novo u citozolu, za aktivnost
methemoglobin reduktaze i glutation reduktaze, za redukciju
folne kiseline u dihidrofolnu i u tetrahidrofolnu kiselinu*
d) Za redukciju dioksiaceton fosfata u alfa -glicero fosfat

s) U slučaju urođenog deficita glukozo-6-fosfat dehidrogenaze glavni

simptom kod obolelog je :
d) Pojava sideropenijske anemije
e) Prisustvo simptoma hemolitičke anemije, od kojih je ključni
simptom indirektna hiperbilirubinemija*
f) Prisustvo methemoglobinemije

123
 t) Ribozo-5-fosfat se formira u pentoznom putu iz:
b. ribulozo-5-fosfata dejstvom izomeraze*
c. ksilulozo-5-fosfata dejstvom epimeraze
d. interakcijom sedoheptulozo-7-fosfata i eritrozo-4-fosfata
e. interakcijom fruktozo-6-fosfata i 3-fosfoglicerin aldehida

u) Koji od enzima iz pentoznog puta zahteva tiamin pirofosfat (TPP) kao

koenzim:
a) glukozo-6-fosfat dehidrogenaza
b) 6-fosfoglukonat dehidrogenaza
c) transaldolaza
d) transketolaza*
e) pentozofosfo izomeraza

v) Koji enzimi učestvuju u reverzibilnom delu pentoznog puta pri

formiranju ribozo-5-fosfata:
e) dehidrogenaze i izomeraza
f) dehidrogenaze i epimeraza
g) transketolaza i transaldolaza*
h) fosfoheksoizomeraza i fosfoglukomutaza

w) Stvoreni ribozo-5-fosfat prevodi se u aktivni oblik (PRPP)

reagovanjem sa:
a) UTP-om uz aktivnost pirofosforilaze
b) GTP-om uz aktivnost GTP-aze
c) ATP-om uz oslobađanje AMP-a i dejstvom enzima ATP-
fosforibozil transferaze*

x) Dezoksiriboza koja se nalazi u sklopu dezoksiribonukleozid trifosfata

nastaje:
b. direktno redukcijom ribozo-5-fosfata u pentoznom putu
c. redukcijom riboze koja se nalazi u sklopu ribonukleozid trifosfata
d. redukcijom riboze koja se nalazi u sklopu ribonukleozid difosfata
dejstvom ribonukleozid reduktaze*

y) 5-fosforibozil -1-pirofosfat ( PRPP) služi za sintezu:

e) pirimidinskih nukleotida
f) purinskih nukleotida

124
g) purinskih i pirimidinskih nukleotida*

z) Metabolizam glukoze u eritrocitima odvija se:

e) procesom glikolize do stvaranja mlečne kiseline i pentoznim
putem*
f) samo procesom glikolize koja se nastavlja limunskim ciklusom
g) samo pentoznim putem koji produkuje redukovani NADP

aa) Karakteristike glikolize u eritrocitima jesu:

b. formiranje 2,3-difosfoglicerata i laktata*
c. formiranje 2,3-DPG-a i uključivanje piruvata u mitohondrije
d. potpuna oksidacija glukoze glikolizom i limunskim ciklusom do ugljen
dioksida i vode

bb) Hereditarna nepodnošljivost fruktoze javlja se kao posledica

neaktivnosti:
6. fosfofruktokinaze
7. fruktokinaze
8. fruktozo-1-fosfat aldolaze*
9. fruktozo-1,6-difosfat aldolaze
10. fruktozo-6-fosfataza

cc) Koji deo metaboličkog puta fruktoze je istovremeno deo puta

glikoneogeneze:
b. prevođenje fruktozo 1-fosfata u fruktozo-1,6-difosfat
c. razgradnja fruktozo-1-fosfata na glicerinaldehid i dioksiaceton
fosfat
d. aktiviranje glicerola u alfa-glicerofosfat dejstvom glicerokinaze,
prevođenje alfa-glicerofosfata u dioksiacetonfosfat, spajanje
dioksiacetonfosfata sa 3-fosfo-glicerinaldehidom u fruktozo-1,6-
difosfat, prevođenje fruktozo-1,6-difosfata u fruktozo-6-fosfat i
prevođenje fruktozo-6-fosfat u glukozo-6-fosfat*
e. prevođenje glicerin aldehida u 3-fosfoglicerinaldehid

dd) Preko kog metabolita se direktno povezuje metabolizam

fruktoze sa metabolizmom masti:
a) preko alfa-glicero fosfata*
b) preko dioksiaceton fosfata

125
 c) preko fruktozo-1,6-difosfata
d) preko fruktozo-1-fosfata

ee)Kod urođene nepodnošljivosti fruktoze u krvi pacijenta zapaža se

stalna hipoglikemija uz postojanje uvećane jetre zbog nagomilanog
glikogena koji ima normalnu strukturu. Zbog čega je prisutna stalna
hipoglikemija:
45. zbog smanjenja aktivnosti glukozo-6-fosfataze
46. zbog neaktivnosti gama amilaze
47. višak fosforilisanih estara fruktoze, fruktozo-1-fosfat i fruktozo-1,6
difosfat inhibitorno deluju na aktivnost fosforilaze jetre te se
usporva proces glikogenolize.*

ff) Kod pacijenata obolelih od galaktozemije primenjuje se dijeta bez

galaktoze. Galaktoza je međutim potrebna organizmu za formiranje
složenih lipida (galakto-cerebrozida i dr.), za sintezu
mukopolisaharida i dr. Na koji način se dobija ta neophodna
galaktoza:
6. epimerizacijom uridin difosfat (UDP)-glukoze dejstvom
specifične C4 epimeraze*
7. reakcijom monosaharida sa C4 i C5 katalizovanom
transketolazom
8. reakcijom monosaharida sa C7 i C3 pod uticajem transaldolaze
9. reakcijom dva triozofosfata dejstvom aldolaze

gg)Glukozamin 6-fosfat, prekursor svih heksozaminskih ostataka u

glikozamino-glikanima se formira:
a) prenosom amidne grupe glutamina na glukozo 6-fosfat
b) prenosom -amino grupe glutamina na glukozo 6-fosfat
c) putem prenosa amidne grupe glutamina na fruktozo 6-fosfat*
d) prenosom -amino grupe glutamina na fruktozo 6-fosfat
e) fosforilacijom glutamina

hh) Sva od navedenih jedinjenja jesu komponente limunskog ciklusa

izuzev jednog:
e) izolimunska kiselina
f) jabučna kiselina
g) oksalsirćetna kiselina

126
 h) pirogrožđana kiselina*
i) sukcinična ( ćilibarna ) kiselina

ii) Koje komponente limunskog ciklusa nastaju pri metabolizmu amino

kiselina:
d) malat, oksalacetat, izocitrat, fumarat
e) izocitrat, -keto glutarat, sukcinat
f) oksalacetat, -keto glutarat, sukcinil-KoA, fumarat *
g) citrat, izocitrat, fumarat

jj) Limunski ciklus se označava metaboličkim sastajalištem jer putem

reakcija ovog ciklusa povezuje se metabolizam ugljenih hidrata sa
metabolizmom masti i belančevina. Na koji način se povezuje
metabolizam masti sa limunskim ciklusom:
a) uključivanjem sukcinil KoA koji je značajan za razgradnju
acetonskih tela
b) preko oksal sirćetne kiseline
c) uključivanjem acetil KoA koji je nastao razgradnjom acetonskih
tela
d) uključivanjem acetil KoA koji je nastao pri procesu -oksidacije
masnih kiselina*

kk)Deficit vitamina biotina uslovljava smanjenu aktivnost kog enzima iz

procesa glikoneogeneze:
e) glicero kinaze
f) fosfoenolpiruvat karboksikinaze (PEPKK)
g) glukozo 6-fosfataze
h) fruktoso1,6-difosfataze
i) piruvat karboksilaze*

ll) Od nabrojanih enzima svi učestvuju u procesu glikoneogeneze sem

jednog:
d) piruvat karboksilaza
e) fosfoenolpiruvat karboksikinaza
f) fruktozo 1,6-difosfataza
g) glukozo 6-fosfataza
h) piruvat dehidrogenaza*

127
 mm) U procesu glikolize postoje tri ireverzibilne reakcije koje
predstavljaju energetske barijere za lako odvijanje ovog procesa u
suprotnom pravcu. Kojim enzimima su katalizovane te reakcije:
5. heksokinaza, 3-fosfo glicerinaldehid dehidrogenaza, enolaza
6. fosfofruktokinaza, fosfoglicerat kinaza, piruvat kinaza
7. heksokinaza, fosfofrukto kinaza, piruvat kinaza*
8. fosfoglukomutaza, fosfofruktokinaza, piruvat kinaza

nn)Pomoću kojih enzima se prevazilaze energetske barijere iz procesa

glikolize tokom reakcija glikoneogeneze:
e) piruvat karboksilaza, fosfoenolpiruvat karboksikinaza, fruktozo 1,6-
difosfataza , glukozo 6-fosfataza*
f) fosfoenol piruvat karboksikinaza, heksokinaza, piruvat kinaza
g) glukokinaza, fosfoheksoizomeraza, fruktozo 1,6 difosfataza

oo)Kod klasične galaktozemije u krvi pacijenata nalazi se :

b. UDP galaktoza, galaktitol
c. galaktozo 1-fosfat, galaktitol i galaktoza *
d. galaktoza i galaktitol

pp)Prilikom sinteze laktoze u mlečnoj žlezdi uridin difosfo(UDP)

galaktoza nastaje:
g) direktnim reagovanjem galaktozo 1-fosfata sa uridin
trifosfatom (UTP)
h) prevođenjem uridin difosfo (UDP) glukoze u uridindifosfo(UDP)
galaktozu pod uticajem C4 epimeraze*
i) reagovanjem galaktozo 6-fosfata sa UTP-om

qq) Funkcije limunskog ciklusa se karakterišu sledećim reakcijama izuzev

jedne :
5. u toku limunskog ciklusa generiše se redukovani nikotin amid
adeninin dinukleotid ( NADH )i redukovani flavin adenin
dinukleotid (FADH2 )
6. proizvodi se GTP
7. vrši se kompletna oksidacija acetata na ugljen dioksid i vodu
8. limunski ciklus obezbeđuje direktno sintezu okasalsirćetne
kiseline iz acetil-KoA *

128
 9. limunski ciklus ne može da funkcioniše u odsustvu kiseonika

rr) Pri metabolizmu kojih amino kiselina nastaje sukcinil- KoA,

intermedijat limunskog ciklusa :
6. pri metabolizmu leucina i metionina
7. pri metabolizmu fenil alanina i tirozina
8. pri razgradnji valina i izoleucina *

ss) Od nabrojanih enzima označiti slovom kojoj reakciji odgovaraju :

a) Fosfofruktokinaza
b) Triozo fosfo izomeraza
c) Glukokinaza
d) Piruvat kinaza
 To je glavni regulatorni enzim glikolize …a). fosfofruktokinaza
 Adenozin monofosfat je aktivator ovog enzima….d). piruvat
kinaza
 Ima veću Michaelis-ovu konstantu ( Km) prema glukozi od
heksokinaze c)….glukokinaza
 Ovaj enzim katalizuje interkonverziju dihidroksiaceton fosfata
i3-fosfo glicerinaldehida……b) triozo-fosfoizomeraza
tt) Od nabrojanih jedinjenja sva su značajna u procesu glikoneogeneze u
toku gladovanja sem jednog:
e) pirogrožđana kiselina
f) glicerol
g) mlečna kiselina
h) glikogene amino kiseline
i) acetil-KoA*

uu) Glikogenoze, nasledne bolesti kod kojih dolazi do nagomilavanja

glikogena u tkivima mogu da se jave zbog urođene neaktivnosti
nabrojanih enzima, sem jednog:
d) glukozo 6-fosfataze
e) enzima grananja (amilo ,1,6-transglukozidaze )
f) - amilaze ( amilo 1,6-glikozidaze )
g) fosforilaze a
h) oligo 1,4-1,4- glukan transferaze ( enzima koji razlaže granične
dekstrine)

129
 i) fosfohekso izomeraze*

vv) Označi koje biohemijske reakcije kojim tkivima odgovaraju:

d) Mišići
e) Jetra
f) Mozak
g) Adipozno tkivo

a. Glikogen deponovan u ovom tkivu direktno se koristi za

regulaciju glikemije… b
b. Ovo tkivo je primarni izvor mlečne kiseline ( laktata ) koji se
koristi kao substrat u procesu glikoneogeneze ….. a
c. Ovo tkivo je primarni izvor glicerola koji se koristi u jetri kao
substrat za sintezu glukoze procesom glikoneogeneze……d
d. Glavni izvor ATP-a jeste razgradnja glukoze u aerobnim
uslovima procesom glikolize i limunskim ciklusom ……c

ww) Funkcije limunskog ciklusa su sve izuzev jedne :

a) generiše redukovani nikotinamid-adenin dinukleotid( NADH + H)
i redukovani flavin-adenin dinukleotid ( FADH 2 )
b) generiše guanozin trifosfat (GTP)
c) katalizuje kompletnu oksidaciju acetil-KoA do ugljendioksida i
vode
d) omogućava direktnu sintezu oksalsirćetne kiseline iz acetil KoA
*
e) limunski ciklus ne može da funkcioniše bez kiseonika

xx) Urođena neaktivnost fruktozo-1,6-difosfataze manifestuje se:

a) akumulacijom fruktozo fosfata u jetri
b) nemogućnošću ćelija da metabolišu glukozo 6-fosfat putem
glikolize
c) nemogućnošću da se glukoza sintetiše iz mlečne kiseline*
d) pentozurijom

yy) Koji od nabrojanih jedinjenja jeste pozitivan alosteriski regulator

enzima piruvat karboksilaze?
a) Adenozin trifosfat (ATP)
b) Acetil koenzim A ( acetil- KoA) *

130
 c) Biotin
d) Fosfoenolpiruvat
e) Fruktozo 1-fosfat

zz)Regulacija aktivnosti kog para enzima predstavlja primer recipročne

kontrole suprotnih metaboličkih puteva :
d) Fosfoenolpiruvat karboksi kinaza( FEPKK) i piruvat kinaza
e) Fruktozo 1,6-difosfataza i fosfofruktokinaza*
f) Glukozo 6-fosfataza i glukokinaza
g) Glukozo 6-fosfataza i heksokinaza
h) Enolaza i fosfoglicerat mutaza

aaa) U nizu reakcija koje prevode pirogrožđanu kiselinu u glukozu u

ćelijama koje su sposobne za glikoneogenezu tri reakcije se koriste
da mimoiđu enzime glikolitičkog puta u kojima se glukoza prevodi u
piruvat. Svi od nabrojanih enzima spadaju u tu kategoriju osim:
e) piruvat karboksilaza
f) piruvat dehidrogenaza*
g) fosfoenolpiruvat karboksikinaza
h) fruktozo 1,6-difosfataza
i) glukozo 6-fosfataza

bbb) Kod pacijenata kod kojih postoji von Giercke-ova bolest javljaju
se nabrojani simptomi osim jednog:
5. imaju uvećanu jetru
6. metaboličku alkalozu*
7. hipoglikemiju
8. hipertrigliceridemiju
9. hiperurikemiju

ccc) U molekulu glikogena kojim vezama su međusobno povezani

molekuli glukoze:
d) samo -1,4 glikozidnim vezama
e) -1,4 i -1,6 vezama
f) samo -1,4 glikozidnim vezama
g) -1,4 i -1,6 vezama*
h) samo -1,6 vezama

131
 ddd) Glikogen se čuva u ćelijama kao:
b. komponenta membrane endoplazmatskog retikuluma
c. granule koje takođe sadrže enzime koji katalizuju njegovu suntezu i
degradaciju *
d. granule koje adheriraju za unutrašnju stranu plazma membrane
e. komponenta Golgi kompleksa , gde se on formira
f. slobodan glikogen rastvoren u citozolu

eee) Najveća količina glikogena u organizmu čoveka nalazi se u

sledećim tkivima:
a) Jetri*
b) Bubrezima
c) Skeletnim mišićima*
d) Srčanom mišiću
e) Adipoznom tkivu

fff) U toku glikogenolize slobodna (nefosforilisana) glukoza se

stvara iz:
d) ostataka glikoze vezanih u lancima -1,4 glikozidnim vezama
e) ostataka glukoze vezanih 1,6-glikozidnim vezama*
f) hidrolizom glukozo 1-fosfata oslobođenih dejstvom fosforilaze
g) razlaganjem UDP-glukoze

ggg) Glikogen sintetaza se karakteriše sledećim osobinama osim

jedne:
e) enzim postoji u aktivnoj i neaktivnoj formi
f) uridin difosfat glikoza je supstrat
g) aktivira se fosforilisanjem *
h) zahteva postojanje početnih(primarnih) lanaca glikogena
i) nalazi se udružena sa glikogenskim granulama

hhh) Višak cikličnog AMP-a u ćeliji ukazuje na potrebu ćelije za

energijom. U slučaju povećanja c-AMP-a u ćeliji dolazi do:
c) ubrzavanja procesa sinteze glikogena (glikogeneze)
d) ubrzava se proces razgradnje glikogena ( glikogenoliza)*
e) ubrzava se proces glikoneogeneze
f) ubrzava se proces sinteze glukuronske kiseline

132
 iii) Fosforilaze su enzimi koji fosforilitički (uključivanjem molekula
neorganskog fosfata ) vrše razlaganje -1,4 glikozidnih veza uz
oslobađanje velikog broja molekula glukozo 1-fosfata. Sledeće
činjenice odgovaraju ovim enzimima osim jedne:
e) Fosforilaza iz mišića i fosforilaza jetre se imunološki razlikuju
f) Fosforilaza iz mišića i fosforilaza jetre egzistiraju u aktivnom i
neaktivnom obliku
g) Fosforilaza fosfataza inaktivira aktivnu fosforilazu
h) Fosforilaza se aktivira c-AMP zavisnom protein kinazom
i) Prevođenje neaktivne fosforilaze u aktivnu formu vrši se
fosforilizanjem enzimskog proteina preko hidroksilnih grupa serina i
treonina
j) Gvanozin trifosfat ( GTP) inaktivira fosforilazu *

jjj) Uridin difosfo glukoza ( UDP-glukoza ) koristi se za nabrojane

reakcije sem jedne :
a) sintezu glikogena
b) sintezu UDP- glukuronske kiseline
c) sintezu UDP- galaktoze
d) sintezu amino šećera*

kkk) Mlečna kiselina nastaje iz pirogrožđane kiseline :

d) oksidacijom, pod dejstvom laktat dehidrogenaze (LDH)
e) redukcijom, pod dejstvom laktat dehidrogenze (LDH)*
f) dekarboksilacijom pirogrožđane kiseline

lll) Fiziološki značaj formiranja mlečne kiseline u uslovima anaerobioze

je:
31. smanjenje pH krvi u pravcu postizanja metaboličke acidoze
32. smanjenje količine pirogrožđane kiseline
33. reoksidaciju redukovanog nikotinamid adenin dinukleotida(NADH +H )
i obezbeđenje dovoljne količine oksidisanog NAD-a čime je omogućen
proces glikolize u uslovima anaerobioze *
34. zbog potrebe mlečne kiseline za reakcije glikoneogeneze

mmm) Mukopolisaharidi , drugačije nazvani glikozaminoglikani jesu:

133
 d) linearni heteropolisaharidi, prisutni u potpornim, vezivnim
tkivima koji igraju strukturnu, gradivnu ulogu*
e) heteropolisaharidi biljnog porekla
f) rezervni heteropolisaharidi životinjskog porekla
g) rezervni homopolisaharidi biljnog porekla

nnn) U grupu sulfatisanih mukopolisaharida spadaju:

a) hondroitin sulfati, kerato sulfati i heparin*
b) hijaluronska kiselina, sijalinska kiselina i muraminska kiselina
c) neuraminska kiselina, sijalinska kiselina i muraminska kiselina.

ooo) Biosintetski put aktivnih formi acetilisanih heksozamina,

uridindifosfo-N-acetil glukozamina ( UDP-N-acetil glukozamina ) i
UDP-N-acetil-galaktozamina je analogan
a) biosintezi UDP-glukuronske kiseline
b) biosintezi UDP-L-iduronske kiseline
c) uridin difosfoglukozi (UDP-glukozi)*
d) uridin difosfo galaktozi (UDP-galaktozi)*

ppp) Glukuronska kiselina je prisutna u sledećim mukopolisaharidima :

6. keratosulfatima, hondroitin sulfatima (A,Bi C) i heparinu
7. heparinu, keratosulfatima i hondroitin-B-sulfatu
8. hijaluronskoj kiselini, hondroitin A i hondroitin C sulfatu i
heparinu*
9. hondroitin B sulfatu

qqq) Fiziološke uloge glukuronske kiseline jesu nabrojane sem jedne:

a) Neophodna je za sintezu pentoza*
b) U jetri učestvuje u reakcijama glukurokonjugacije
c) Čini sastavnu komponentu nekih mukopolisaharida
d) potrebna je za sintezu L-iduronske kiseline koja se nalazi u
sklopu hondroitin B sulfata
e) kod biljaka i nekih životinja služi za sintezu L-askorbinske
kiseline
f) pri njenoj razgradnji povezuje se sa pentoznim putem ugljenih
hidrata

134
LIPIDI

e) U kojim se rastvaračima rastvaraju lipidi:

a. voda
b. vodeni puferski rastvori
c. benzen*
d. nepolarni rastvarači*
e. kiseline

f) Koje funkcije imaju lipidi:

a. javljaju se kao strukturni sastojci biomembrane,*
b. služe kao oblik u kome se akumulira metabolička toplota*
c. služe kao oblik transporta toplote*
d. nose genetsku informaciju
e. imaju zaštitnu funkciju*

g) Koja se jedinjenja odnose na lipide:

a. fosfatidi*
b. kefalini*
c. neutralne masti*
d. holesterol*
e. heksuronske kiseline

h) Koja je hemijska priroda neutralnih masti:

a. triacilgliceroli*
b. diacilgliceroli*
c. fosfogliceridi
d. mešoviti triacilgliceroli*
e. sfingolipidi

i) Koja jedinjenja spadaju u steroide:

a. žučne kiseline*
b. hormoni nadbubrega*
c. gangliozidi
d. polni hormoni*
e. sfingomijelini

j) Koja jedinjenja ulaze u sastav holesterola:

135
a. masne kiseline
b. sfingomijelini
c. perhidrofenantrenciklopentan*
d. izopren*
e. skvalen*

k) Koji se od vitamina ponašaju kao lipidi:

a. vitamin C
b. vitamin K*
c. vitamin A*
d. vitamin E*
e. vitamin D*

l) Kakva je hemijska struktura prostaglandina:

a. u njihov sastav ulazi perhidrofenantrenciklopentan
b. imaju ciklopentanski ili ciklopentenski prsten*
c. u njihov sastav ulazi izoprenoidna struktura
d. Sadrže polinezasićene masne kiseline*
e. imaju troatomni alkohol glicerol

m) Koji lipidi ulaze u sastav lipoproteida krvne plazme:

a. holesterol*
b. neutralni lipidi*
c. slobodne masne kiseline
d. sfingomijelini
e. gangliozidi

n) Koji se proces naziva saponifikacijom masti:

a. enzimska hidroliza
b. alkalna hidroliza*
c. hidrogenizacija
d. reakcija sa olovo-acetatom
e. emulgovanje masti

o) Koji sastojci ćelije sadrže fosfolipide:

a. mijelinski omotač nervnih ćelija velikog mozga*
b. hijaloplazma ćelija (koristi se pri oksidaciji, tj. u energetske
svrhe)

136
c. lipoproteidni kompleks membrana *

p) Slobodne masne kiseline nastaju kao rezultat dejstva kojih

enzima:
a. fosfolipaza*
b. acetilholinesteraza
c. nespecifične esteraze
d. lipaze*
e. arilesteraze

q) Kakvom pretvaranju podleže glicerol koji nastaje u prvoj etapi

pri razgradnji triacilglicerola:
a. redukciji
b. oksidaciji
c. metilovanju
d. fosforilovanju*
e. acilovanju

r) Na koji se način pretežno vrši razgradnja viših masnih kiselina:

a. dekarboksilacijom
b. redukcijom
c. - oksidacijom
d.  - oksidacijom*
e.  - oksidacijom

s) U kojim se ćelijskim organelama vrši oksidacija masnih kiselina:

a. jedru
b. mitohondrijama*
c. ribozomima
d. mikrozomima
e. citoplazmi

t) Kroz koje se stadijume (faze) vrši proces aktivacije molekula

masnih kiselina i njihovo ulaženje iz citoplazme u mitohondrije:
a. enzimskom esterifikacijom slobodnih masnih kiselina, koja se
obavlja citoplazminim CoA (na račun ATP-a) i to u spoljnoj
membrani mitohondrija *
b. fosforilacijom slobodne masne kiseline na račun ATP-a

137
c. prenosom ostataka masne kiseline na molekul karnitina pomoću
koga se ostvaruje prenos tog ostatka kroz unutrašnju membranu
mitohondrija*
d. prenosom ostatka masne kiseline na unutarmitohondrijski CoA*

u) Koja niskomolekulska azotna baza učestvuje u prenosu ostatka

masne kiseline kroz membranu mitohondrija:
a. karnozin
b. karnitin*
c. kreatinin
d. anserin

v) Kako se nazivaju enzimi koji katalizuju sintezu CoA-estara

masnih kiselina:
a. aciltransferaza
b. acetil-CoA-sintetaza*
c. tiokinaza masnih kiselina*
d. acil-CoA-dehidrogenaza
e. e)-ketotiolaza

w) Koje reakcije učestvuju u ciklusu  oksidacije masnih kiselina:

a. aktivacija masnih kiselina na račun CoA-SH (učešćem ATP-a)*
b. dekarboksilacija
c. dehidrogenacija*
d. dehidratacija
e. hidratacija*

x) Kako se naziva enzim pomoću koga se odvajaju dva radikala

ugljovodonika od  - ketoacil-CoA:
a. tiokinaza
b. aciltransferaza
c.  -ketotiolaza*
d. hidroksiacil-CoA-hidro-liaza

y) Koja se jedinjenja nazivaju ketonskim (acetonskim) telima:

a. acetoacetil-CoA
b. acetosirćetna kiselina*
c. hidroksibuterna kiselina*

138
d. aceton*
e. sukcinat

z) Koji se krajnji proizvodi grade -oksidacijom masnih kiselina sa

neparnim brojem atoma ugljenika:
a. sukcinil-CoA
b. propionil-CoA *
c. acetil-CoA*
d. metilmalonil-CoA
e.  -hidroksibutirat

aa) Koji su još putevi oksidacije masnih kiselina osim  -oksidacije,

prisutni u živim ćelijama:
a. oksidativna fosforilacija
b.  -oksidacija*
c.  -oksidacija*

bb)Koje jedinjenje nastaje kao proizvod prve reakcije -

oksidacije masnih kiselina:
a. acetil-CoA
b. acil-CoA*
c. acetoacetat
d. sukcinil-CoA
e. glicerofosfat

cc) Koje se jedinjenje pojavljuje kao krajnji proizvod razgradnje

viših masnih kiselina:
a. -glicerofosfat
b. -hidroksibutirat
c. acetil-CoA*
d. metilmalonil-CoA
e. acil-CoA

dd)Koji koenzimi učestvuju u ciklusu -oksidacije masnih kiselina:

a. CoA-SH*
b. FAD*
c. NAD+*
d. kobalamin

139
e. tiaminpirofosfat

ee) Koliko se molekula ATP gradi pri odvajanju jednog acetil-CoA u

toku -oksidacije masnih kiselina:
a. 3
b. 5*
c. 35
d. 96
e. 130

ff) Koliko se molekula acetil-CoA dobije u toku -oksidacije

stearinske kiseline:
a. 8
b. 3
c. 9*
d. 10
e. 7

gg) Kao rezultat kojih reakcija se stvara glavna količina acetil-CoA

u mitohondrijama:
a. oksidativne dekarboksilacije piruvata*
b. -oksidacija masnih kiselina*
c. acetil-CoA-karboksilazne reakcije
d. od fragmenata koji sadrže jedan ugljenikov atom

hh)Kako se zove multienzim koji je sposoban da ostvaruje ceo

ciklus reakcija biosinteze viših masnih kiselina:
a. acetil-CoA-karboksilaza
b. hidrataza viših masnih kiselina
c. aciltransferaza
d. transacilaza
e. sintetaza viših masnih kiselina*

ii) U kojim delovima ćelije se vrši sinteza viših masnih kiselina:

a. jedru
b. mitohondrijama
c. endoplazmatičkom retikulumu citoplazme*
d. mikrozomima

140
e. ribozomima

jj) U kojoj se reakciji koristi ugljendioksid pri biosintezi viših

masnih kiselina:
a. sintezi acetil-CoA od fragmenata sa jednim C-atomom
b. ATP - zavisnoj sintezi malonil-CoA iz acetil-CoA*
c. građenju piruvata
d. d) pretvaranju malonil-CoA u  -ketobutiril-CoA
e. e) prelazu -ketoacilderivata u hidroksiacilderivate

kk) Šta je izvor NADPH2 za sintezu masnih kiselina:

a. oksidacija citoplazmatskog glukozo-6-fosfata pentozofosfatnim
putem*
b. oksidacija malata do piruvata i CO2*
c. stvaranje piruvata

ll) Koje su reakcije neophodne za sintezu triacilglicerola

(neutralnih masti):
a. dihidroksiacetonfosfat + NADH + H+ = L-glicerol-3-fosfat +
NAD+*
b. ATP + glicerol = L-glicerol-3-fosfat*
c. D-gliceraldehid-3-fosfat + H3PO4 = 3-fosfogliceroilfosfat

mm) Kao rezultat koje reakcije se sintetizuje fosfatidna

kiselina:
a. hidrolizom složenih estara
b. razgradnjom fosfoanhidrida viših masnih kiselina
c. fosforilacijom glicerola
d. transacilovanjem glicerolfosfata*
e. redukcijom dihidroksiacetonfosfata

nn) Koji enzim učestvuje u građenju lizolecitina:

a. lipaza
b. fosfodiesteraza
c. fosfolipaza A*
d. fosfolipaza B
e. fosfolipaza C

141
oo) Koje se jedinjenje javlja kao glavni prekursor (preteča) za sve
fosfogliceride:
a. fosfatidna kiselina*
b. diacilglicerol
c. fosfattidilglicerol
d. citidindifosfatidilgliceroli
e. dihidroksiacetonfosfat

pp) Kao prekursor kojih jedinjenja je acetil-CoA:

a. glicerola
b. masnih kiselina*
c. steroida*
d. inozita

qq) Kako se prema strukturi dele složene masti?

a. fosfolipidi, glikolipidi, ceramidi
b. glikolipidi, lipoproteini, fosfolipidi*
c. glikolipidi, fosfolipidi, sfingomijelini

rr) Na koji način komponente hrane koje deluju kao davaoci metil
grupe popravljaju stanje jetre u bolesnika sa masnom
infiltracijom jetre?
a. Omogućavaju sintezu VLDL*
b. Omogućavaju sintezu holina*
c. Omogućavaju ekskretornu ulogu jetre

ss) Koliko energije, u obliku ATP-a, se dobija kompletnom

oksidacijom palmitinske kiseline do ugljen dioksida i vode?
a. 131
b. 129*
c. 96

tt) Koliko se ATP-a dobija oksidacijom?

a. jednog molekula acetosirćetne kiseline. (23 ATP)
b. jednog molekula  -hidroksibuterne kiseline (26 ATP)

142
uu) Koliko molekula glukoze će se potrošiti za produkciju NADPH
potrebnog za sintezu jednog molekula holesterola iz acetil-
KoA?
a. 2
b. 8*
c. 6

vv) Na koji način se oleinska kiselina konvertuje u acetil-KoA?

a. Hidrolizom
b. -oksidacijom*
c. redukcijom

ww) Kako masno tkivo dobija glicerol-3-fosfat za sintezu

triacilglicerola?
a) Iz glicerola
b) Iz glukoze*
c) Iz holesterola

xx)Na koji način se reguliše aktivnost enzima acetil-KoA

karboksilaze?
b. Pomoću limunske kiseline*
c. Pomoću biotina
d. Pomoću palmitil KoA*

yy) Na koji način amino-kiseline mogu da se uključe kao prekursori

u sintezu palmitinske kiseline?
e) Preko propionil KoA
f) Preko acetil KoA*
g) Preko sukcinil KoA
h) Preko acil KoA

zz) Koji enzimi učestvuju u oksidaciji oleinske kiseline do acetil-

KoA?
d) Tiokinaza*
e) Hidrolaze
f) Dehidrogenaze*
g) Hidrataze*
h) Karboksilaze

143
i) Liaze*

aaa) Objasni na koji način se dobija intracelularna voda iz

masti deponovanih u masnom tkivu sisara?
b. Razgradnjom triacilglicerola
c. U respiratornom lancu mitohondrija*
d. Aktivacijom glicerola

bbb) Kakve efekte ima deficit karnitin-acil transferaze u

skeletnim mišićima na prolongiran fizički rad?
b. Stimuliše ga
c. Dovodi do reverzibilne mišićne paralize i bolova*
d. Onemogućava bilo kakav fizički napor

ccc) Da li je aspirin efikasan u preveniranju agregacije

trombocita?
b. Da*
c. Ne

ddd) Ukoliko bi osoba unosila hranu bez holesterola i

triacilglicerola, kako bi se to ispoljilo na deponovanje
triacilglicerola u masnom tkivu?
e) Smanjenjem lipogeneze*
f) Ubrzanjem lipogeneze
g) Nebi imalo uticaja

eee)  -hidroksi- - metilglutaril-KoA je intermedijat u sintezi

acetosirćetne kiseline i holesterola u jetri. Ovim metaboličkim
procesima je dostupan u:
e) Mitohondrijama i citozolu
f) Mitohondrijama i endoplazmatskom retikulumu*
g) Ribozomima i endoplazmatskom retikulumu

fff) Kako se sintetiše esterifikovani holesterol?

b. Vezivanjem masne kiseline za bočni lanac holesterola
c. Vezivanjem masne kiseline za nezasićenu vezu u B prstenu
d. Esterifikacijom OH grupe u položaju 3 holesterola*

144
 ggg) Zašto koncentracija acetonskih tela raste u krvi u toku
produženog gladovanja?
e) Zbog povećane mobilizacije amino kiselina
f) Zbog povećane razgradnje masti*
g) Zbog povećane razgradnje masnih kiselina*
h) Zbog nemogućnosti njohive razgradnje

hhh) Koji su fizičko-hemijski razlozi za transport masnih

kiselina u spoju sa albuminima?
d) Nerastvorljivost u lipidima
e) Rastvorljivost u lipidima
f) Nerastvorljivost u krvnoj plazmi*

iii)Prostaglandini se sintetišu iz masnih kiselina:

6. arahidonske, -linolenske i EPA-e*
7. arahidonske i oleinske
8. arahidonske

jjj)U glicerofosfolipide spadaju:

f) lecitin, kefalin, serin fosfatidi, inozitol fosfatidi*
g) plazmalogeni, kardiolipini, fosfatidil glicerol*
h) lecitin, kefalin, plazmalogeni, kardiolipini

kkk) Specifična ugljeno hidratna komponenta gangliozida je:

b. heksozamin
c. sijalinska kiselina*
d. L-fukoza
e. heksoza

lll) Sfingolipidoze su posledica deficita:

6. anaboličkih enzima
7. transferaza
8. kataboličkih enzima*

mmm) Koje je jedinjenje glavni prekursor za sintezu žučnih

kiselina
a) glukoza
b) fosfatidna kiselina

145
c) holesterol*
d) holin

nnn) Koje su primarne žučne kiseline:

f) holna i litoholna
g) holna i dezoksiholna
h) holna i henodezoksiholna*
i) holna, dezoksiholna i litoholna

ooo) Uloge žučnih kiselina su:

d) u varenju i resorpciji ugljenih hidrata
e) u varenju i resorpciji masti*
f) u resorpciji liposolibilnih vitamina *
g) u resorpciji amino kiselina

146
 AZOTNI BILANS I AMINOKISELINE

e) Jedan od odgovora koji se odnosi na klasifikaciju aminokiselina

nije tačan.
a. prema strukturnoj klasifikaciji aminokiseline se dele na:
aciklične (nesubstituisane i substituisane) i ciklične
(aromatične, heterociklične i iminokiseline)
b. prema elektrohemijskoj klasifikaciji aminokiseline su
podeljene u tri grupe: neutralne
(monoaminomonokarboksilne), bazne (monoaminodikarboksilne
) i kisele (diamino-monokarboksilne). *
c. prema biološkoj klasifikaciji aminokiseline se dele na:
esencijalne (koje se u organizmu ne sintetišu) i neesencijalne
( koje se u organizmu mogu da sintetišu).

f) Jedan od datih odgovora nije tačan:

d) valin, leucin, izoleucin i arginin su esencijalne aminokiseline
e) treonin, lizin, histidin i metionin su esencijalne aminokiseline
f) serin, glicin, alanin, glutaminska kiselena, asparaginaska kiseline
su neesencijalne aminokiseline
g) fenilalanin i triptofan su neesencijalne aminokiseline*

g) Kojim se vezama povezuju aminokiseline u proteinima?

d) glikozidnim
e) estarskim
f) peptidnim*

h) Jedan od ponuđenih odgovora nije tačan:

a) glutation je tripeptid koji se sastoji od tri aminokiseline:
glutaminske kiseline, cisteina i glicina
b) redukovana forma glutationa (GSH) poseduje SH grupu koja
potiče od aminokiseline cisteina
c) oksidovana forma glutationa (GSSG) poseduje S-S vezu koja
povezuje dva tripeptidna segmenta
d) glutation reduktaza je enzim koji omogućava regeneraciju
oksidovane forme glutationa uz učešće NADPH.*

i) Jedna od nabrojanih uloga glutationa nije tačna:

147
 a) glutation ima ulogu u reakcijama oksidoredukcije
b) važan je u detoksikacionim procesima
c) ima ulogu u transportu aminokiselina
d) uz učešće glutationa vrši se sinteza koenzima NAD*

j) Bilans azota zavisi od količine azota koji se unosi u organizam

putem hrane i količine azota koji se izbacuje iz organizma. On
može biti (zaokruži netačan odgovor):
f) negativan
g) pozitivan
h) uravnotežen i
i) mešovit. *

k) Proteinski minimum je najmanja količina belančevina hrane koja

obezbeđuje azotnu ravnotežu. Zaokruži netačan odgovor.
Proteinski minimum zavisi od:
e) starosti organizma
f) fiziološkog stanja
g) biološke vrednosti proteina
h) biljni proteini su potpuni proteini jer poseduju sve esencijalne
aminokiseline*

l) Jedan od nabrojanih puteva katabolizma aminokiselina nije

tačan:
d) transaminacija
e) dekarboksilacija
f) dezaminacija
g) beta-oksidacija*

m) Pepsin je enzim koji razlaže proteine u:

1. lumenu tankog creva
2. usnoj duplji
3. u želucu*
4. u tkivima

n) Optimalna pH vrednost za delovanje pepsina je:

a) u kiseloj sredini *
b) u baznoj sredini

148
 c) u neutralnoj sredini

o) Pepsin je endopeptidaza čijom se aktivnošću proteini razlažu

na:
e) aminokiseline
f) dipeptide
g) monosaharide
h) albumoze i peptone*

p) Usiravanje mleka vrši se delovanjem:

f) tripsina
g) pepsina
h) himozina*
i) lipaze

q) Enterokinaza je aktivator:
e) ptijalina
f) pepsinogena
g) tripsinogena*
h) dijastaze pankreasa

r) Optimalni pH za delovanje tripsina je:

1. u kiseloj sredini
2. u baznoj sredini*
3. u neutralnoj sredini

s) Tripsin je enzim koji se sekretuje u obliku tripsinogena. Jedan

od odgovora koji se odnosi na sekreciju tripsina je tačan:
a) tripsin sekretuju ćelije želudačne sluzokože
b) tripsin sekretuju ćelije egzokrinog dela pankreasa*
c) tripsin sekretuju enterociti
d) tripsin sekretuju ćelije endokrinog dela pankreasa

t) Gama glutamil ciklus je važan:

f) za dobijanje energije
g) za sintesu uree
h) za transport aminokiselina*
i) za transport masnih kiselina

149
u) Biogeni amini nastaju:
d) transaminacijom iz aminokiselina
e) dekarboksilacijom aminokiselina*
f) bata oksidacijom masnih kiselina
g) dezaminacijom aminokiselina

v) Koenzim dekarboksilaza je:

a) PLP*
b) TPP
c) NAD
d) FAD

w) Transaminaze kao koenzim sadrže:

a) NAD
b) NADP
PLP*
c) KoA

x) Transaminacijom alanin se može sintetisati iz:

d) oksalsirćetne kiseline
e) alfa-ketoglutarne kiseline
f) pirogrožđane kiseline*
g) cisteina

y) Transaminacijom iz oksalsirćetne kiseline nastaje:

f) metionin
g) alanin
h) asparaginska kis*
i) glicin

z) NH3 se iz aminokiselina oslobađa procesom:

c) dekarboksilacije
d) dezaminacije*
e) transaminacije
f) transmetilacije

aa) Oksidaze L-aminokiselina kao koenzim sadrže:

150
 f) TPP
g) PLP
FMN*
h) FAD

bb)Oksidaze D-aminokiselina kao koenzim sadrže:

f) PLP
g) NAD
h) FMN
FAD*

cc) Glavni put u detoksikaciji amonijaka u jetri je:

a) sinteza glutamina
b) sinteza uree*
c) stvaranje kreatina
d) sinteza glutationa

dd)Glavni put u detoksikaciji amonijaka u mozgu je:

e) sinteza glutamina*
f) sinteza uree
g) stvaranje kreatina
h) sinteza glutationa

ee) Toksični efekti amonijaka prvenstveno se ispoljavaju na

funkciju:
e) jetre
f) mozga*
g) srca
h) pankreasa

ff) Početne reakcije u ciklusu sinteze uree vrše se u:

a) citoplazmi
b) ribozomima
c) mitohondrijama*
d) Goldži- sistemu

gg) Koje se reakcije ciklusa sinteze uree odigravaju u

mitohondrijama:

151
 5. sinteza karbamoil fosfata *
6. sinteza karbamoil fosfata i stvaranje citrulina*
7. reakcija u kojoj se sintetiše arginin-ćilibarna kiselina
8. hidrolitička razgradnja arginina na ornitin i ureu

hh)U prvoj reakciji ciklusa sinteze uree iz CO 2 i NH3 se sintetiše:

e) citrulin
f) ornitin
Karbamoil fosfat*
g) arginin

ii) NH3 se za sintezu uree u mitohondrijama oslobađa delovanjem:

-
b. glutamat-oksalacetat transaminaze
c. glutamat dehidrogenaze*
d. glutamat dekarboksilaze
e. ureaze

jj) N-acetil-glutaminska kiselina je aktivator:

Karbamoil fosfat sintetaze I*
d) OCT
e) Karbamoil fosfat sintetaze II
f) arginaze

kk) Karbamoil fosfat sintetaza I je enzim koji učestvuje u sintezi:

5. pirimidina
6. purina
7. uree*
8. kreatina

ll) Drugi atom azota za sintezu uree dobija se iz:

1. glicina
2. alanina
3. asparaginske kiseline*
4. glutaminske kiseline

mm) Urea se dobija u terminalnoj fazi ciklusa sinteze iz:

152
 b. arginina*
c. ornitina
d. citrulina
e. kreatina

nn) Arginaza razlaže arginin na:

b. glikociamin i ornitin
c. ornitin i ureu*
d. kreatin i ureu
e. ureu i citrulin

oo) Sinteza kreatina započinje od:

a) arginina i ornitina
b) arginina i glicina*
c) arginina i prolina
d) ornitina i glicina

pp) Za sintezu glicina iz serina potrebno je učešće:

c) TPP
d) PLP
THF*
e) biotina

qq) Glicin se sintetiše procesom transaminacije iz:

f) alfa-ketoglutarne kis
g) oksalsirćetne kis
h) glioksalne kis*
i) pirogrožđane kis

rr) Gvanidinosirćetna kiselina se prevodi u kreatin procesom:

b. dezaminacije
c. hidrolize
d. metilacije*
e. transaminacije

ss) Kreatin fosfat u tkivima može da posluži za sintezu:

b. ADP

153
 ATP*
c. GTP
d. CTP

tt) Kreatinin koeficijent (dnevna ekskrecija kreatinina urinom)

zavisi od:
e) diureze
f) mišićne mase*
g) funkcije jetre

uu) Etanolamin nastaje dekarboksilacijom iz:

e) glicina
f) serina*
g) metionina
h) tirozina

vv) Alanin je:

a) ketogena aminokiselina
b) glikogena aminokiselina*
c) ketogena i glikogena

ww) Dikarbonske aminokiseline su:

2. glicin i serin
3. asparaginska i glutaminska kiselina*
4. fenilalanin i tirozin
5. triptofan i histidin

xx)Tioaminokiseline su:
6. asparaginska i glutaminska am
7. fenilalanin i tirozin
8. triptofan i histidin
9. metionin, cistein i cistin*

yy) Saharopin je produkt u metaboličkom putu:

b. histidina
c. lizina*
d. ornitina

154
e. fenilalanina

zz) Karnitin se može sintetisati iz:

4. histidina
5. lizina*
6. ornitina
7. fenilalanina

aaa) Dekarboksilacijom histidina nastaje:

a) serotonin
b) tiramin
c) histamin*
d) melanin

bbb) Sinteza melanina vrši se iz:

g) metionina
h) tirozina*
i) serina
j) alanina

ccc) Albinizam je poremećaj u metabolizmu

a) histidina
b) arginina
c) lizina
d) tirozina*

ddd) Za sintezu hormona štitne žlezde potreban je :

a) histidin
b) arginin
c) tirozin*
d) triptofan

eee) Sinteza niacina (vit PP) može da se vrši iz:

a) histidina
b) arginina
c) tirozina
d) triptofana*

155
 fff) Serotonin nastaje dekarboksilacijom iz:
e) 5-OH triptofana *
f) arginina
g) tirozina
h) triptofana

ggg) Metionin, cistein i cistin su tioaminoliseline. Zaokruži

netačan odgovor.
g) Metionin je neesencijalna amino kiselina koja ima ulogu u sintezi
proteina, u transmetilacionim reakcijama, u sintezi cisteina i
cistina*
h) S-adenozil-metionin (SAM) je aktivan metionin iz koga
odvajanjem metil grupe nastaje nastaje S-adenozil-homocistein
(SAH)
i) cistationin-beta-sintetaza i cistationaza su enzimi koji u svojoj
strukturi sadrže PLP kao koenzim

hhh) Zaokruži netačan odgovor koji se odnosi na cistein

a) cistein se sintetiše u organizmu iz metionina preko homocisteina
i cistationina
b) cistein je aminokiselina koja se koristi za sintezu glutationa,
koenzima A, taurina, proteina, cistina, služi kao glavni izvor jona
sulfata u organizmu
c) cistein dekarboksilacijom prelazi u cisteamin koji se koristi za
sintezu koenzima A i za sintezu taurina
d) cistin nastaje iz dve molekule cisteina dehidrogenizacijom
e) cistein desulfhidraza je enzim koji vrši dezaminaciju cisteina uz
oslobađanje H2S, pirogrožđane kiseline i glutamina*

iii) U procesima metilacije u ćelijama važnu ulogu ima:

b. alanin
S-adenozil-metionin*
c. tirozin
d. lizin

jjj)Cistein je neesencijalna aminokiselina koja se može sintetisati

iz:

156
 b. alanina
c. metionina*
d. tirozina
e. lizina

kkk) Cistein ima važnu ulogu u reakcijama:

d) metilacije
e) oksidoredukcije*
f) hidrolize
g) fosforilacije

lll) Aminokiseline koje katabolizmom daju acetosirćetnu kiselinu ili

njene prekursore, acetil-KoA ili acetoacetil-KoA su:
a) glikogene
b) ketogene*
c) i glikogene i ketogene

mmm) Aminokiseline čijim katabolizmom nastaje pirogrožđana

kiselina ili jedan od intermedijera limunskog ciklusa su:
a) glikogene*
b) ketogene
c) i glikogene i ketogene

nnn) Iz koje amino kiseline se sintetišu hormoni štitne žlezde

(T3 i T4):
f) Triptofana
g) Histidina
h) Tirozina*
i) Treonina

ooo) Koja je amino kiselina prethodnik u sintezi kateholamina:

a) Serin
b) Arginin
c) Tirozin*
d) Lizin

ppp) Fenil ketonurija nastaje zbog poremećaja u metabolizmu:

a) Treonina

157
 b) Alanina
c) Triptofana
Fenilalanina*

qqq) Deficit enzima homogentizat oksidaze dovodi do pojave:

d) Tirozinemije
Alkaptonurije*
e) Cistinoze
f) Albinizma

rrr) Gama-amino buterna kiselina (GABA) nastaje

dekarboksilacijom iz:
d. Histidina
e. Asparaginske kiseline
f. Glutaminske kiseline*
g. Cisteina

sss) Putrescin, prethodnik poliamina (spermina i spermidina)

nastaje dekarboksilacijom iz:
82. Arginina
Ornitina*
83. Lizina
84. triptofana

158
Proteini

5. Keratini su proteini sa visokim sadržajem:

a) sumpora i amino kiseline cistein*
b) magnezijuma i amino kiseline treonin
c) kalcijuma i amino kiseline metionin
d) sumpora i amino kiseline lizin

2. Amino kiselina koja se u kolagenu periodično ponavlja je:

a. cistein
b. lizin
c. serin
d. glicin*
e. valin

3. Albumini su zastupljeni u organizmu u:

a. koži, kosi, noktima
b. intracelularnom prostoru
c. međućelijskoj supstanci
d. krvnoj plazmi*

4. Primarna struktura proteina je:

f) Broj, vrsta, redosled i raspored amino kiselina*
g) interakcija specifičnih amino kiselina
h) stvaranje disulfidnih veza između cisteina
i) uvrtanje lanca u  heliks
j) stvaranje vodonične veze između svake prve i četvrte amino
kiseline

5. Elektroforeza belančevina i kretanje u električnom polju je

uslovljeno:
A.Jonskim nabojem čestica
B.postojanjem izoelektrične tačke proteina
C.veličinom čestica
D.karakteristikama pufera koji se koristi
d. A,B i C
e. samo A
f. A,B i D

159
 g. A,C i D*
h. svim gore pobrojanim

6. Kolagen je glavna komponenta:

a) krvi
b) kostiju*
c) jetre
d) heparina
e) žuči

7. Kolagen je jedini protein za koji je u sastavu karakteristično:

1. izgrađen od peptona
2. prisustvo hidroksiprolina*
3. više od 5% sumpora
4. hijaluronidaza
5. nema glicin

8. Stavi slovo ispred tačne postavke:

A.Keratin
B.Kolagen
C.Obadva
D.Nijedan

--B----Nema cistein, ali ima visok sadržaj hidroksiprolina i prolina

--A----Sadrži veću količinu cisteina, ali nema hidroksi prolina i ima
relativno malo prolina
--B----Sinteza zahteva askorbinsku kiselinu
--D----Rastvorljiv u vodi
--B----Ima ga u vezivu
--A----Ima ga u noktima

9. Kolagen se odlikuje prisustvom hidroksi-prolina i hidroksi-lizina. Ove

amino kiseline:
a. nastaju u procesu translacije (sinteze) kolagena na nivou
ribozoma
b. sintetišu se pre nego što se ugrade u lanac kolagena
c. sintetišu se posttranslacionom modifikacijom u EPR-u*
d. sintetišu se u procesu maturacije i formiranja tropokolagena

160
10. Zaokruži sve tačne postavke
Histoni su proteini prisutni u hromatinu*
a. H1 histoni izgrađuju nukleozome
»linker« histoni su H1 histoni*
histoni imaju bazni karakter*
b. histoni imaju kiseli karakter
nukleozom izgrađuju H2a, H2b, H3 i H4
histoni*

11. Bazni karakter histona potiče od:

a) prolina i lizina
b) valina i metionina
c) arginina i lizina*
d) arginina i leucina

12. Globulini i albumini su definisani kao:

e) derivati proteina
f) konjugovani proteini
g) globularni proteini*
h) lipoproteini
i) fibrilarni proteini

13. Hemijski keratin je:

1. globulin
2. fibrilarni protein*
3. tripeptid
4. histon
5. konjugovani protein

14. U procesu elektroforeze belančevina ukoliko je pH veći od

izoelektrične tačke, protein:
1. će se kretati ka negativnom polu
2. će se kretati ka pozitivnom polu*
3. neće se kretati
4. precipitiraće

15. »Dezmozin« je struktura koja nastaje:

161
 1. hidroksilacijom prolina i formiranjem tropokolagena
2. dezaminacijom lizina u toku istezanja elastina*
3. karboksilacijom glutamina u toku koagulacije
4. acetilacijom histona u DNK

16. Pomenute pojmove svrstaj na mesta koja ih bliže objašnjavaju:

A.Disulfidne veze
B. Vodonična veza
C.Alfa heliks
D.Denaturacija
E. Peptidna veza

----B----Formira se između ostataka svake prve i četvrte amino

kiseline
----A----Formira se između SH grupa cisteina
----E----Formira se između karboksilne grupe jedne i amino grupe
druge amino kiseline
----D----Gubitak tercijarne strukture proteina
----C----Čini sekundarnu strukturu nekih proteina

17. Odgovori na postavljena pitanja koristeći date mogućnosti:

A. Proteini pokazuju koloidna svojstva
B. Na strukturu proteina nema uticaja pH, toplota ili UV zračenje
C. Proteini sadrže slobodne amino i karboksilne grupe nastale iz
gama-karboksilne grupe gluatminske kiseline i epsilon amino
grupe lizina
D. Specifične osobine proteina isključivo su uslovljene
postojanjem peptidne veze

a) A, B i C su tačni
b) A i C su tačni*
c) Bi D su tačni
d) Samo D je tačno
e) Sve pobrojano je tačno

18. Termini »primarna«, »sekundarna« i »tercijarna« struktura

belančevina označavaju:
g) Alfa heliks, beta heliks i gama heliks

162
 h) Peptidne i disulfidne veze
i) Peptidne veze, vodonične veze, nekovalentne i disulfidne veze*
j) elektrostatsku interakciju, van der Waals sile i disulfidne
veze
k) amino kiselinski raspored, vodonične veze i beta heliks

19. Stavi odgovarajući broj ispred rečenice koja bliže objašnjava:

1.Albumini
2.Histoni
3.Protamini
4.Globulini
5.Glijadini
6.Elastini

----6---Obavljaju svoju ulogu zahvaljujući prisustvu lizinskih rezidua, koje

dezaminišu u pirolu-sličnu strukturu
----1---Globularne belančevine, sadrže gotovo sve esencijalne amino
kiseline, jako amfifilne i mogu lako vezivati hidrofobne supstance
----5---Biljne belančevine
----3---Bazne belančevine, jako male molekulske težine, mogu da
dijaliziraju
----4---Veoma raznovrsne molekulske težine, vezuju lipide u krvnoj plazmi
----2---Izgrađuju nukleozome

20. Histoni su belančevine bogate:

a. leucinom i argininom
b. lizinom i cisteinom
c. argininom i lizinom*
d. leucinom i betainom
e. histidinom i metioninom

163
HROMOPROTEIDI

1. Hemohromoproteidi koji čine familiju (grupu) citohroma P 450 dobili

su naziv prema:
a) Molekulskoj masi
b) osobini da maksimalno apsorbuju svetlost pri talasnoj dužini od
45O nm kada su u redukovanom stanju*
c) citohrom P 450 označava pigment sa maksimalnom apsorbcijom
pri 450 nm *

2. Hemohromoproteini koji čine familiju Citohroma P 450 prisutni su u:

5. svim ćelijama organizma
6. Samo u hepatocitima
7. U svim ćelijama osim u zrelim eritrocitima i mišićnim
ćelijama *

3. Endogeni efekti Citohroma P 450 jesu u:

a) produkciji vodonik peroksida (H2O2)
b) oksidaciji substrata u prisustvu molekulskog kiseonika i
NADPH + H+ *
c) oksidacija supstrata u prusutvu Citohroma P450 odigrava se po
tipu monooksigenazne reakcije (pri čemu je Cit P 450
specifična monooksigenaza) jer se samo jedan od dva atoma
kiseonika inkorporira u substrat. *

4. Reakcije monoksigenacije u ćelijama sisara vrše se:

a) Samo u prisustvu Citohroma P 450
b) Samo pomoću specifičnih flavoprotein monooksigenaza
(hidroksilaza)
c) Pomoću hidroksilaza i citohroma P 450 *

5. Zna~aj citohroma P 450 u medicini jeste :

a) inaktivaciji ili aktivaciji terapeutskih agenasa*
b) konverziji lekova u visoko reaktivne molekule *
c) u inaktivaciji potencijalno toksičnih ksenobiotika *

164
6. Citohromi P 450 učestvuju u sintezi:
a) svih steroidnih hormona (mineralokortikosteroida,
glikokortikosteroida, androgena i estrogena )*
b) u sintezi androgena i estrogena
c) u sintezi aldosterona i kortisola

d) NADPH-adrenodoksin reduktaza :
d) je lokalizovana u endoplazmatskom retikulumu
e) prenosi svoje elektrone na protein sa gvožđe-sumpor centrom*
f) reaguje direktno sa citohromom P450
g) reaguje direktno sa citohromom b 5

f) U kori nadbubrega prilikom konverzije holesterola u steroidne

hormone:
a. sve reakcije oksidacije pomoću citohroma P450 odigravaju se
u endoplazmatskom retikulumu
b. sve oksidacije pomoću citohroma P450 dešavaju se u
mitohondrijama
c. raskidanje bočnog lanca holesterola u pregnenolon vrši
citohroma P450 sistem koji koristi adrenodoksin reduktazu*
d. citohrom P450 je potreban za formiranje aldosterona i kortizola
ali ne i za formiranje androgena i estrogena

g) Mnogi ksenobiotici (egzogeni substrati) se oksidišu pomoću

citohroma P450 u cilju:
a. povećanja njihove solubilnosti u vodenoj sredini*
b. prevođenja u kancerogene materije
c. olakšavanja njihovog deponovanja u adipozno tkivo
d. povećanja njihove farmakološke aktivnosti

h) Azot oksid (NO):

e) formira se spontano redukcijom NO2
f) sintetiše se samo u makrofagima
g) sintetiše se iz arginina*
h) deluje kao snažan vazokonstriktor
i) deluje kao snažan vazodilatator*

165
 i) Na putu sinteze hema koji enzim jeste alosteriski i kontroliše se
feed back inhibicijom pomoću hema:
a. Hem sintaza
b. delta-amino levulinat sintaza, ( ALA sintaza)*
c. uroporfirinogen III kosintaza,
d. mikrozomalna hem oksigenaza

j) Najveća količina konjugovanog bilirubina se stvara u:

d) jetri, *
e) slezini,
f) bubrezima,
g) mozgu,
h) koštanoj srži

k) Hemoglobin je kvantitativno i funkcionalno glavna belančevina :

a) svih ćelija organizma
b) eritrocita*
c) leukocita
d) trombocita
e) hepatocita

l) Hemoglobin je sagrađen iz proste belančevine globina i prostetične

grupe-hema. U jednom molekulu hemoglobina ima:
- dva molekula hema
- jedan molekul hema
- četiri molekula hema*

m) Jedan molekul hemoglobina može da veže:

f) 2 molekula kiseonika
g) 4 molekula O2 *
h) jedan molekul kiseonika

n) Označi strukturu globina u Hb A1 , HbA 2 , HbF:

b. 2  i 2  lanca __HbA1___
c. 2  i 2  lanca___HbF____
d. 2  i 2  lanca ___HbA2___

166
 o) Hem je po svojoj strukturi fero-protoporfirin IX. Gvožđe koje se
nalazi u centru protoporfirina spojeno je pirolovim prstenovima na
sledeći način, kao i sa globinom:
5. sa dve prave valence za azote II i IV-tog pirolovog prstena,
a sa dve koordinativne veze za azote I-og i III-eg pirolovog
prstena; hem je spojen sa globinom sa po jednom
koordinacionom vezom sa molekulima histidina koji se nalaze
u  lancu u položaju 58 i 87, i u  lancu sa molekulima
histidinom koji se nalaze u položaju 63 i 92 . *
6. sa dve prave valence za azote I-og i III-eg pirolovog
prstena, a sa dve koordinativne veze za azote II -og i IV-eg
pirolovog prstena; hem je spojen sa globinom sa po jednom
koordinacionom vezom sa molekulima histidina koji se nalaze
u  lancu u položaju 63 i 92, i u  lancu sa molekulima
histidinom koji se nalaze u položaju 58 i 87 .
7. sa dve prave valence za azote II i IV-tog pirolovog prstena,
a sa dve koordinativne veze za azote I -og i III-eg pirolovog
prstena; hem je spojen sa globinom sa po jednom
koordinacionom vezom sa molekulima histidina koji se nalaze
u  lancu u položaju 58 i 63, i u  lancu sa molekulima
histidinom koji se nalaze u položaju 87 i 92 .

p) Sinteza hemoglobina odigrava se u:

e) Svim ćelijama organizma
f) U zrelim eritrocitima po ulasku u cirkulaciju
g) Samo u retikulocitima*

q) Sinteza hema počinje u mitohondrijama spajanjem sukcinil-KoA sa

glicinom i odigrava se:
d) u svim ćelijama organizma, a najizrazitija u koštanoj srž i jetri*
e) u zrelim eritrocitima
f) samo u retikulocitima

r) Iz porfobilinogena vrši se sinteza Uroporfirinogena tipa III kao I.

Pod uticajem kojih enzima dolazi do usmeravanja porfobilinogena u
pravcu sinteze hema:
a) pod dejstvom porfobilinogen dezaminaze
b) pod dejstvom uroporfirinogen III kosintaze

167
 c) pod uzajamnim dejstvom porfobilinogen dezaminaze i
uroporfirinogen III kosintaze*

s) Prilkom sinteze hemoglobina može da dođe do poremećaja:

a) u sintezi globina*
b) u sintezi globina i istovremeno u sintezi hema
c) u sintezi hema*

t) Poremećaji u sintezi globina mogu da budu:

a) kvalitativni u vidu hemoglobinopatija*
b) kvantitativni u vidu talasemija*
c) kvalitativni i kvantitativni u vidu porfirija

u) Najpre otkrivena i naj~e{}a kvantitativna hemoglobinopatija jeste

srpasta anemija. Kod ove bolesti u krvi pacijenata prisutan je
patolo{ki hemoglobin:
 HbS *
 HbC
 HbD
v) Kod patolo{kih hemoglobina S (HbS) radi se o oreme}aju u
strukturi:

e) alfa lanaca
f) beta lanaca pri ~emu je glutaminska kiselina beta lanaca prisutna u
polo`aju 6 zamenjena valinom (HbS= 2 i 26glut  Val lanca + 4 hema
*
g) delta lanaca
w) Prilikom razgradnje hemoglobina, koja počinje pod dejstvom hem
oksigenaze, najpre nastaje:
a) biliverdin
b) holeglobin(verdoglobin)*
c) bilirubin

x) Totalni bilirubin prisutan u krvi predstavlja zbir indirektnog plus

direktnog bilirubina. Indirektni i direktni bilirubin imaju i druge
oznake i to:
e) prehepatični, nekonjugovani ili ________________(I n d i r e k t n
i)

168
f) hepatični, konjugovani ili ____________________ ( Direktni)

y) Porfirije mogu da budu nasledne i stečene bolesti i javljaju se kao:

e) posledica smanjene sinteze hema zbog neaktivnost delta amino
levulinat sentetaze
f) povećane aktivnosti delta amino levulinat sintetaze *
g) povećane aktivnosti svih enzima na putu sinteze hema
h) smanjene aktivnosti fero helataze ( hem sintetaze ) *

z) Hiperbilirubinemija može da bude prehepatična, hepatična i

posthepatična. Kod ubrzanih procesa hemolize u krvi se povećava
ukupni bilirubin u vidu:
a) indirektne hiperbilirubinemije*
b) direktne hiperbilirubinemije
c) konjugovane hiperbilirubinemije
@ivotni vek eritrocita u sistemskoj
cirkulaciji iznosi 110 do 120 dana iza ~ega
eritrociti bivaju fagocitovani d strane }elija RES
sistema slezine, kostne sr`i, Kupferovih }elija
jetre i dr.:posle fagocitoze eritrociti bivaju
hemolizirani. Kod ubrzanih hemoliti~kih procesa
uve}ava se:
g) jetra
h) slezina*
i) bubrezi

Posle hemolize eritrocita po~inje

katabolizam hemoglobina. Prvi enzim na putu
razgradnje hemoglobina je:

b. mikrozomalna hem oksigenaza *

c. fero helataza
d. amino levulinat dehidrataza

Mikrozomalna hem oksigenaza razla`e -

metin most koji spaja:

169
 a) drugi i ~etvrti pirolov prsten hema
b) prvi i drugi pirolov prsten tj. pirolove prstenove za koje su
vezani vinil radikali *
c) prvi i tre}i pirolov prsten hema

Mikrozomalna hem oksigenaza razla`e

alfa-metin koji se nalazi:

a) samo u hemoglobinu
b) samo u mioglobinu
c) razla`e hem prisutan u svim hemohromoproteidima *

b. Posle raskidanja alfa-metin mosta hema, osloba|anje ugljen

monoksida (CO) i gvo`|a, nastaje prva `u~na boja:

e) urobilinogen
f) sterkobilinogen
g) biliverdin *
Biliverdin prelazi u bilirubin reakcijom:

44. oksidacije
45. dehidratacije
46. redukcije, pod dejstvom biliverdin reduktaze*
Po ulasku bilirubina u hepatocite vr{e se
reakcije konjugacije u kojima se koristi:

e) aktivna glukuronska kiselina (UDP-glukuronska kiselina) *

f) aktivni sulfat (3-fosfoadenozil-5-fosfosulfat), FAFS *
g) 5-fosforibozil-1-pirofosfat (PRPP)

c. Konjugovanje bilirubina u jetri potrebno je zbog:

2. spre~avanja toksi~nih efekata jer je bilirubin liposolubilan

3. pove}anja rastvorljivosti bilirubina u vodi
4. olak{avanje ekskrecije bilirubina u `u~ne kanali}e
5. svega nabrojanog *

170
d. Po dolasku u intestinum bilirubin reakcijama redukcije prelazi u
urobilinogen. Da bi otpo~ela redukcija, na konjugovani bilirubin
najpre deluju:

a) glukuronidaze iz bakterijske flore intestinuma

b) bakterijske sulfataze
c) obe vrste enzima *

Sve`a `u~ iz `u~nih kanali}a ima

narand`asto crvenkastu boju zbog sadr`aja:

a) bilirubina *
b) biliverdina
c) urobilinogena

@u~ iz `u~ne kesice ima tamno zelenu

boju:

a) zbog ve}eg prisustva biliverdina *

b) zbog ve}eg prisustva bilirubina
c) zbog prisustva urobilinogena

Urobilinogen koji nastaje u intestinumu se

jednim delom izlu~uje stolicom u vidu
sterkobilinogena koji na vazduhu oksidi{e u
sterkobilin a jednim delom se reapsorbuje u
sistemsku cirkulaciju; od ove resorbovane
koli~ine jedan deo odlazi do bubrega i izlu~uje
se urinom u vidu urobilinogena koji oksidi{e u
urobilin. Boja urina i fecesa poti~u od:

f) urobilinogena i sterkobilinogena
g) urobilina i sterkobilina *
h) bilinogeni su neobojeni a bilini su obojena jedinjenja *

Boja stolice je tamno mrka kod:

171
a) ubrzanih hemoliti~kih procesa u organizmu, pra}enih intenzivnom
razgradnjom hemoglobina i ve}im prisustvom bilirubina u `u~i,
odnosno sterkobilina u stolici *
b) kod zastoja `u~i, holestaza
c) kod infektivne `utice

Tamnija prebojenost urina, koja se javlja

zbog ve}eg prisustva urobilina u mokra}i, ukazuje
na:

b. intenzivnu hemolizu eritrocita *

c. prisustvo holestaze

172
 NUKLEINSKE KISELINE

STRUKTURA, ULOGA i REPLIKACIJA DNK

b. DNK izolovana iz različitih organa jednog istog organizma ima isti

sastav nukleotida:
a) Da*
b) Ne

c. Koji od navedenih odgovora nije tačan:

e) Količina adenina u molekulu DNK jednaka je količini timina (A=T), a
količina guanina jednaka je količini citozina (G=C)
f) U molekulu DNK količina purinskih baza jednaka je količini
pirimidinskih baza (A+G=T+C)
g) Odnos između komplementarnih baza uvek je jednak jedinici A-T/G-
C=l *

d. Koji od enzima odgovornih za replikaciju DNK kod prokariota poseduje

5’…3’ i 3’..5’ egzonukleaznu aktivnost:
a) DNK polimeraza I*
b) DNK polimeraza II
c) DNK polimeraza III

e. Sve DNK polimeraze za sintezu novih dezoksiribonukleotida po tipu

komplementarnosti koriste:
f) dezoksiribonukleozid monofosfat
g) dezoksiribonukleozid difosfat
h) dezoksiribonukleozid trifosfat*

f. Razlika u strukturi nukleotida i nukleozida je u:

a) sastavu purinskih baza
b) sastavu pirimidinskih baza
c) prisustvu fosforne kiseline*

g. Okazaki segmenti se sintetišu na:

a) vodećem lancu DNK
b) na tromom lancu DNK*

173
 h. Zaokruži tačan odgovor:
d) DNK polimeraza može da otpočne sintezu DNK
e) DNK polimeraza ne može da otpočne sintezu DNK*

i. Zaokruži tačan odgovor:

DNK helikaza za svoju aktivnost zahteva utrošak
ATP*
b. DNK helikaza za svoju aktivnost ne zahteva utrošak ATP

j. Kratke segmente RNK (RNA primer) između Okazaki segmenata

razgrađuje i na njhovo mesto sintetiše dezoksiribonukleotide :
g) DNK polimeraza III
h) RNK polimeraza
i) DNK polimeraza I*

k. DNK ligaza katalizuje jednu od sledećih reakcija:

a) Obrazuje vodonične veze između komplementarnih baza
b) Povezuje sve segmente DNK na tromom lancu*
c) Vrši kontrolu tačnog sparivanja baza

l. Dopuniti sledeću rečenicu:

Faza ćelijskog ciklusa u kojoj dolazi do sinteze DNK zove se:
a) S-faza *
b) G1-faza
c) G2-faza

m. Dopuniti sledeću rečenicu:

Celokupna genetska informacija skladirana u hromozomima organizma čini
njegov:
a) hromozom
b) genom *

5. Dopuniti sledeću rečenicu:

Deo DNK na kome se sintetiše funkcionalni molekul RNK zove se:
a)strukturni gen *
b) regulatorni gen
c) promotor

174
 b) Dopuniti sledeću rečenicu:
Kratki segmenti DNK u genima viših eukariota koji su razdvojeni
nekodirajućim segmentima zovu se:
a) egzoni *
b) introni

c) Dopuniti sledeću rečenicu:

Superpakovanje DNK u ćelijskom jedru omogućavaju nukleoproteinske
formacije koje se periodično ponavljaju, predstavljaju oktamere a zovu se:
a) polizomi
b) nukleozomi *
c) ribozomi

d) Zaokruži tačan odgovor:

e) mRNK za histone ne poseduje introne *
f) mRNK za histone poseduje veliki broj introna
g) mRNK zs histone sadrži najmanji broj introna

e) U sastav nuklezoma ne ulazi samo jedan od najbrojanih histona.

Označi koji.
d) H2A
e) H3
f) H1 *
g) H2B
h) H4

f) Zaokruži tačan odgovor:

f) Histoni su bazni proteini bogati u sadržaju lizina i arginina,
elektrostatičkim vezama se vezuju za DNK *
g) Histoni su bazni proteini bogati u sadržaju lizina i arginina,
kovalentno se vežu za DNK
h) Histoni se nalaze u velikoj koncentraciji u ribozomima

g) Dopuni sledeću rečenicu:

Triplet baza u molekulu DNK zove se:
a) kodon

175
 b) kod *
c) antikodon

h) Dopuni sledeću rečenicu:

Triplet baza u molekulu mRNK zove se:
a) kodon *
b) antikodon
c) kod

i) Dopuni sledeću rečenicu:

Triplet baza u molekulu tRNK zove se:
a) kod
b) antikodon *
c) kodon

j) S obzirom da ima 2O aminokiselina a svaka je određena

tripletom baza od četiri različita nukleotida postoji najmanje :
e) 64 kodona *
f) 61 kodon
g) nije poznato

k) Svojstvo genetske šifre da su pojedine aminokiseline određene

sa više od jednog kodona zove se:
d) Univerzalnost genetskog koda
e) Specifičnost genetskog koda
f) Degeneracija genetskog koda *

l) Zaokruži aminokiselinu koja je određena samo jednim kodonom:

f) leucin
g) hidroksiprolin
h) metionin *
i) arginin
j) serin

m) Jedna vrsta RNK sadrži neuobičajene purinske i pirimidinske

baze. To je:

176
b. mRNK
c. tRNK *
d. rRNK
e. snRNK

n) Akceptorsko stablo tRNK sadrži:

d) 3’kraj tRNK
e) 5’kraj tRNK
f) i 3’ i 5 kraj tRNK *

o) U ćeliji eukariota postoji:

6. Jedna tRNK
7. Manje od 20 različitih tRNK
8. Više od 20 različitih tRNK *

p) Koja je od navedenih rečenica koje se odnose na RNK netačna:

95. [ećerna komponenta mRNK je D-riboza
96. Polinukleotidni lanac mRNK je duži od DNK *
97. mRNK predstavlja jednolančani molekul
98. Na 5’-kraju mRNK nalazi se 7’-metilguanozil “kapa”
99. Na 3’-kraju mRNK nalaze se poli A sekvence (poli A “rep”)

q) Koja je subjedinica iz bakterijske RNK polimeraze odgovorna za

inicijaciju procesa transkripcije:
d)  (sigma)*
e)  (beta)
f)  (alfa)

r) U procesu transkripcije RNK polimeraze vrši sintezu primarnih

RNK transkripta u pravcu:
f) 5’  3’ *
g) 3’ 5’

s) Transkripcija strukturnog gena na jednom od dva lanca DNK

počinje na mestu koje se zove:
f) Promotor *
g) Operon

177
 h) Regulator

t) Policistronska mRNK kod bakterija nosi informaciju koja je

sadržana u:
a) Većem broju strukturnih gena *
b) Samo u jednom strukturnom genu

u) Transkripciju tj. sintezu različitih RNK kod eukariota obavlja :

e) Jedna RNK polimeraza
f) Specifične RNK polimeraze *

v) Sintezu mRNK kod eukariota omogućuje:

e) RNK polimeraza I
f) RNK polimeraza II *
g) RNK polimeraza III

w) Kod eukariota u procesu transkripcije nastaje:

a) policistronska RNK
b) monocistronska RNK *

x) Heterogena nuklearna mRNK (hnmRNK) predstavlja:

d) Primarni transkript *
e) Zrelu (funkcionalnu) mRNK

y) Modifikacijom primarnog mRNK transkripta na 5’ kraju kod

eukariota nastaje:
a. 7-metil guanozil kapa *
b. Poli A rep

z) Modifikacijom primarnog mRNK transkripta na 3’ kraju nastaje:

a. 7-metil guanozil kapa *
b. Poli A rep

aa) “Splicing” (splajsing) se dešava na molekulu:

a. DNK
b. RNK *
c. Proteinu

178
 bb)Modifikacija 5’kraja mRNK (7-metil guanozil kapa) nastaje:
a. Pre splajsinga *
b. Posle splajsinga

cc) Jedna od navedenih rRNK se ne sintetiše iz istog primarnog

transkripta (45S rRNK), već se sintetiše na posebnom genu:
a. 18S rRNK
b. 28S rRNK
c. 5S rRNK *
d. 5,8S rRNK

dd)Metionin je jedna od dve aminokiseline koja je određena samo

jednim kodonom. Zaokruži tačan odgovor:
a. UAG
b. AUG *
c. GUG

ee) Pravac rasta polipeptidnog lanca u toku sinteze u ribozomima

je:
a. Od N kraja ka C kraju *
b. Od C kraja ka N kraju

ff) Tri besmislena (non sens) kodona na mRNK prepoznaju:

a. Specijalne tRNK
b. Specijalni proteini (faktori otpuštanja) *
c. Peptidil transferaza

gg) Zaokruži tačan odgovor:

Inicirajući kompleks koji nastaje u fazi inicijacije sinteze proteina kod
eukariota,sastoji se iz:
a. Male subjedinice ribozoma, Metionil t-RNK kompleksa, GTP,
eIF2, mRNK *
b. Male subjedinice ribozoma, Formilmetionil t-RNK kompleksa,
GTP, eIF2, mRNK
c. Velike subjedinice ribozoma, Metionil t-RNK kompleksa, GTP,
eIF2,mRNK

hh)Jedan od tri besmislena kodona (UAA, UAG, UGA) učestvuje u:

179
 a. Terminaciji transkripcije
b. Terminaciji translacije *

Koji je prvi translacioni produkt gena za insulin?

c. Preproinsulin *
d. Proinsulin
e. Insulin

ii) U kontroli regulacije sinteze proteina kod prokariota aktivni

represor se vezuje za:
a. promoter
b. operator *
c. strukturni gen

jj) U sintezi mRNK kod eukariota RNK polimeraza II vrši sintezu

mRNK tako što:
a. Inicira transkripciju vezivanjem za promotor
b. Ne može da otpočne transkripciju pre nego se generalni
faktori transkripcije vežu za promotor *

180
 BIOLOŠKA OKSIDACIJA, SLOBODNI RADIKALI I ANTIOKSIDANTI

1. Respiratorni lanac je, prema rastućem redoks potencijalu,smešten:

d) na unutrašnjoj membrani mitohondrija *
e) na spoljašnjoj membrani mitohondrija
f) u matriksu mitohondrija

2. Tri oksidaciono/redukcione petlje u kojima se stvara gradijent

protona (protonska pumpa) determinišu tri mesta u respiratornom
lancu na kojima se sintetiše ATP:
a) NADH dehidrogenazni kompleks *
b) sukcinat dehidrogenazni kompleks
c) b-c1 kompleks *
d) aa3 kompleks *

3. Redukujući ekvivalenti sa FAD dehidrogenaza, nakon oksidacije acil-

KoA, sukcinata, holina, sarkozina i dimetilglicina predaju se :
5. koenzimu Q *
6. NAD dehidrogenazi
7. aa3 kompleksu

4. Piruvat i alfa-ketoglutarat uključivanjem na respiratorni lanac

posredstvom lipoata i flavoproteina daju:
a) tri molekula ATP-a *
b) dva molekula ATP-a
c) zavisi od uslova metabolizma

5. Elektrohemijska potencijalna razlika, koja obezbeđuje energiju za

sintezu ATP-a, nastaje zbog:
6. gomilanja H+ na citoplazmatskoj strain unutrašnje membrane
mitohondrija *
7. gomilanja H+ u matriksu mitohondrija
8. izbacivanja vodonika u citoplazmu ćelije

6. Aktivni centar ATP-sintetaze smešten je u:

f) F1 subjedinici ATP-sintetaznog kompleksa *
g) Fo hidrofobnom transmembranskom kompleksu ATP-sintetaze
h) Matriksu mitohondrija

181
7. Inhibitori respiratornog lanca i oksidativne fosforilacije
(ugljenmonoksid I cijanid) selektivno deluju na:
e) NADH-Q-reduktazu
f) Sukcinat dehidrogenazu
g) QH2-citohrom-c-reduktazu
h) Citohrom-c-oksidazu *

8. Nakon sinteze, ATP se iz mitohondrija prenosi u citozol:

b. ATP-ADP translokazom *
c. Aktivnim transportom
d. Olakšanom difuzijom

9. Pri nastanku jednog mola vode, na račun vodonika dobijenih od

supstrata na koje su delovale flavin dehidrogenaze, dobijaju se:
f) dva molekula ATP-a *
g) tri molekula ATP-a
h) ili dva ili tri ATP-a zavisno od prisustva kiseonika u ćeliji

10. Od navedenih kiseoničnih slobodnih radikala najreaktivniji je:

d) superoksidni radikal (O2.)
e) vodonik-peropksid (H202)
f) hidroksilni radikal (OH.) *
g) “singletni” kiseonik

11. Formiranje hidroksilnog radikala u prisustvu metala promenljive

valence označava se kao:
e) Fentonova reakcija *
f) Haber-Weissova reakcija
g) Peter Mitchellova reakcija

12. U ćeliji slobodni kiseonični radikali nastaju u nekim od navedenih

procesa, (zaokruži tačne odgovore):
a) proces oksidativne fosforilacije *
b) proces fagocitoze *
c) proces sinteze eikosanoida *
d) process sinteze proteina
e) process oksidativne hidroksilacije u mikrozomima *

182
 13. Superoksid dizmutaza katalizuje:
h) reakciju dizmutacije dva superoksidna radikala u vodonik-
peroksid *
i) nastajanje hidroksilnog radikala u reakciji vodonik peroksida I
superoksidnog radikala
j) razgradnju superoksidnog radiksala

14. Km vrednost selen-zavisne glutation peroksidaze za H202 u odnosu na

katalazu je:
a) manja *
b) veća
c) jednaka

15. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore: U endogene

neenzimske antioksidante spadaju:
d) tripeptid glutation *
e) vitamin C *
f) vitamin E *
g) karotenoidi*
h) metali promenljive valence
i) apotransferin *

183
 PURINI I PIRIMIDINI

f) Pirimidinske baze su neophodne i za izgradnju

makroenergetskih jedinjenja. jedno od njih je:
f) ATP
g) GTP
h) UTP *
i) FAFS

g) Digestija ribonukleinske kiseline u digestivnom traktu preko

pankreasne RN-aze daje:
b. nukleotid 3'-monofosfate
c. nukleozid-3'monofosfate*
d. fosfodiesterazu
e. nukleozid-5'trifosfate

h) Hidrolitičkom razgradnjom nukleoproteida dobijaju se produkti

koje treba poređati redosledom postupne degradacije:
d) nukleoprotein, nukleinska kiselina, nukleotidi, nukleozidi, purini i
pirimidini*
e) nukleinska kiselina, nukleoprotein, nukleotidi, nukleozidi, purini i pirimidini
f) nukleinska kiselina, nukleoprotein, nukleozidi, nukleotidi, purini i pirimidini
g) purini i pirimidini, nukleozidi, nukleotidi, nukleinska kiselina, nukleoprotein
h) nukleoprotein, nukleinska kiselina, nukleozidi, nukleotidi, purini i pirimidini

i) Ključna reakcija regulacije sinteze purinskih nukleotida je:

c) Prevođenje mokraćne kiseline u alantoin
d) Ciklizacija formamino imidazol karboksamid ribonukleotida i
formiranje inozinske kiseline (IMP)
e) reakcija fosforibozil-pirofosfata (PRPP) sa glutaminom i
formiranje fosforibozil amina*
f) Formiranje azaserina, koji prevenira metabolizam glutamina

j) U toku sinteze purinskog prstena de novo sintezom jedan od

davaoca ugljenika je i CO2. Koje jedinjenje je prekursor u
prihvatanju ugljenikovog atoma?
a) Fosforibozil-glicin-amid

184
 b) Inozinska kiselina (IMP)
c) Asparaginska kiselina
d) Fosforibozil-N-formil glicin-amidin
e) Fosforibozil-aminoimidazol*

k) U procesu biosinteze purinskih nukleotida dva puta je

neophodno učešće aktivne forme folne kiseline. To su sledeće
reakcije:
f) formiranje fosforibozil-amina i fosforibozil-glicin-amida
g) formiranje fosforibozil-N-formil glicin amida i fosforibozil-
aminoimidazol-karboksamida
h) formiranje aminoimidazol karboksilne kiseline i inozinske kiseline
i) formiranje fosforibozil-N-formil glicinamida i fosforibozil-5-
formaminoimidazol-4-karboksamida*
j) formiranje inozinske kiseline (IMP) i adenil-ćilibarne kiseline

l) Ključna supstanca u sintezi pirimidinskih nukleotida je:

a) karbamoil-fosfat*
b) Tiouracil
c) ATP
d) NADPH
e) Ribozo-5-fosfat

m) Fosforibozil-pirofosfat transferaza katalizuje:

b. sintezu purinskih nukleotida procesom reutilizacije*
c. razgradnju ATP-a
d. katabolizam gvanina
e. dalju razgradnju purinskih nukleozida
f. sintezu ATP-a

n) Adenilna kiselina (AMP) se sintetiše:

d) reakcijom IMP-a i amonijaka
e) reakcijom IMP-a sa NADH i glutaminom
f) reakcijom IMP-a sa GTP-om i asparaginskom kiselinom*
g) reakcijom hipoksantina i ATP-a

o) Četiri atoma azota u purinskom prstenu potiču od:

b. asparaginske kiseline, glutamina i glicina*

185
 c. glutamina, amonijaka i asparaginske kiseline
d. glicina i asparaginske kiseline
e. amonijaka, glicina i glutamina
f. amonijaka i uree

p) Terminalna reakcija formiranje mokraćne kiseline u procesu

katabolizma purinskih nukleotida je katalizovana:
b. ksantin oksidazom*
c. urikazom
d. alantoinazom
e. ureazom
f. AMP dezaminazom

q) Glavni produkt u katabolizmu purinskih nukleotida sisara je:

a) alantoin
b) urea
c) amonijak
d) mokraćna kiselina*
e) propionska kiselina

r) Najverovatniji metabolički defekt u nastajanju gihta je:

d) povećana konverzija mokraćne kiseline u alantoin
e) smanjena produkcija purinskih nukleotida kao posledica genetskog
defekta
f) nemogućnost sinteze AMP-a iz IMP-a
g) Nedostatak feed-back kontrole sinteze fosforibozil-amina*

s) Sinteza orotske kiseline vrši se iz neposrednog prekursora:

c) dihidroorotaze
d) UMP-a i FAD-a
e) glutamina i karbamoil fosfata
f) dihidroorotske kiseline*
g) uracila i NAD-a

t) Enzimski sistem koji vrši konverziju dezoksiuridin-5-fosfata u

dezoksitimidin-5-fosfat sadrži aktivnu formu
e) fosfopantotenske kiseline
f) flavina

186
 g) tiamina
h) tetrahidrofolne kiseline*

u) Inozinska kiselina (IMP) je biološki prekursor za sintezu:

d) orotske i uridilne kiseline
e) adenilne kiseline (AMP) i guanilne kiseline (GMP)*
f) purinskih i pirimidinskih nukleotida
g) timina i uracila
h) uridilne kiseline (UMP) i citidilne kiseline (CMP)

v) Ubaci brojeve na mestima koji odgovaraju sledećim

reakcijama:
1.karbamoil-fosfat
2.N5,N10-metilen-tetrahidrofolna kiselina
3.beta-alanin
4.amonijak i ATP
5.ATP

--1---- Supstanca koja je neophodna za sintezu pirimidinskih

nukleotida
---5--- Neophodan je za konverziju UMP-a u UTP
--2----Učestvuje u konverziji dezoksiuridin-fosfata u dezoksi-
timidin fosfat
--3----Metabolit citozina i uracila
----4--neophodan za sintezu GMP-a iz inozinske kiseline
w) Pri sintezi timina neposredni davaoc metil grupe je:
d) kreatin
e) S-adenozil-metionin
f) metilen-tetrahidrofolna kiselina*
g) aktivna forma B6 –piridoksal fosfat
h) holin

x) Orotska kiselina: (Zaokruži sve tačne postavke)

d) reaguje sa fosforibozil-pirofosfatom i daje orotidin-
monofosfat*
e) prekursor je sinteze pirimidina*
f) prekursor je sinteze adenilnih nukleotida
g) konvertuje se enzimski u mokraćnu kiselinu

187
 y) Sinteza dezoksirobonukleotida iz ribonukleotida podrazumeva
d) redukciju riboze uz učešće ksantin dehidrogenaze
e) oksidaciju riboze uz učešće dihidrofolat reduktaze
f) redukciju riboze uz učešće ribonukleotid reduktaze*
g) oksidaciju riboze uz učešće flavin dehidrogenaza

z) Tioredoksin je uključen u:
6. konverziju AMP-a u ATP
7. konverziju dUMP u dTMP
8. konverziju ribonukleotida u dezoksiribonukleotide*
9. inhibiciju ksantin okisdaze kod tretmana gihta
10. degradaciju nukleoproteina

aa) Orotska kiselina je intermedijat:

e) Katabolizma guanina
f) katabolizma uracila

b. samo A
c. samo B
d. iAiB
e. niti A niti B*

bb)U katabolizmu CTP-a

b. mokraćna kiselina je krajnji produkt
c. azot se oslobađa u formi amonijaka*
d. krajnji produkt takođe ima prsten kao citozin
e. hipoksantin je krajnji produkt

cc) Nukleozid fosforilaza je enzim u metabolizmu nukleotida:

e) razlaže nukleozid sa oslobađanjem ribozo-1 fosfata*
f) neophodan je za proces reutilizacije pirimidinskih nukleotida
g) učestuje u prevođenju nukleozid monofosfata u nukleozid
difosfat

188
 dd)Ukoliko ćelija ima dovoljnu količinu adenin nukleotida, ali još
uvek ima potrebu za sintezom guanin nukleotida, zbog sinteze
belančevina:
A: Glutamin-PRPP amidotransferaza neće biti u potpunosti inhibirana
B: AMP će feed-back inhibicijom sprečavati dalju kondenzaciju IMP-a sa
asparaginskom kiselinom
C: ATP će stimulisati produkciju GMP-a
D: ATP će inhibirati nukleozid difosfat reduktazu

g) A,B i C*
h) AiC
i) BiD
j) samo D
k) sve pobrojano

189
HORMONI
e) Hidrosolubilini hormoni imaju sledeće osobine :
a) ulaze u ćeluju, vezuju se za intracelularne receptore a zatim
hormon-receptor kompleks menja ekspresiju gena
b) u ovu grupu spadaju hormoni štitne žlezde i steroidni hormoni
c) vezuju se za receptore na ćelijskoj membrani koji zatim prenose
signale do unutrašnjosti ćelije*
d) ireverzibilno se vezuju za njihove receptore
e) vezuju se za G proteine u ćelijskoj membrani

f) Uloge Gs proteina u aktivaciji adenil ciklaze najbolje se

definišu na sledeći način :
d) Gs protein formira kompleks sa hormonom i hormon- Gs protein kompleks
aktivira adenil ciklazu
e) Aktivacija receptora pomoću hormona uslovljava inhibiciju adenil ciklaze
Gs proteinom
f) Gs protein aktivira adenil ciklazu u reakciji koja otpočinje hidrolizom
guanozin trifosfata (GTP-a) na guanozin difosfat (GDP)
g)  subjedinica Gs proteina menja GDP sa GTP-om , disocira od G
subjedinice i aktivira adenil ciklazu*

g) Ciklični AMP ( cAMP) ima sledeće osobine:

d) Visok nivo cAMP-a koji nastaje kao rezultat aktivacije G proteina
hormonima prolongirano se održava u ćeliji
e) cAMP se formira dejstvom fosfolipaze C i adenil ciklaze
f) nivo cAMP-a brzo se smanjuje jer se on hidrolizuje fosfodiesterazom*
g) cAMP fosforiliše proteine u ćeliji

h) Fosfolipaza C ima sledeće osobine :

d) Ona egzistira kao membranski protein
e) Ona difunduje u citozol i izaziva oslobađanje kalcijumovih jona
iz intracelularnih depoa
f) Ona hidrolizuje fosfatidilinozitol 4,5-difosfat na inozitol 3-
fosfat (IP3) i diacil glicerol (DAG) koji pretstavljaju
sekundarne mesenžere*
g) Ona direktno aktivira protein kinazu C
h) Ona defosforiliše inozitol trifosfat (IP3 ).

190
i) Koji od nabrojanih hormona ima najduže vreme delovanja :
a) Tiroksin*
b) Insulin
c) Glukagon
d) Adrenalin

j) Koja od sledećih konstatacija najbolje odgovara mehanizmima

delovanja insulina na target ćelije :
e) Insulin se vezuje za molekule citoplazmatskih receptora i
prenosi kao hormon-receptor kompleks u jedro, gde modulira
gensku ekspresiju
f) Insulin se vezuje za receptorni molekul na spoljašnoj površini
plazma membrane i zatim hormon-receptor kompleks aktivira
adenil ciklazu kroz Gs protein
g) Insulin se vezuje za transmembranski receptor na spoljašnoj
površini plazma membrane, koji aktivira tirozin kinazu prisutnu
u citozolarnom delu receptora*
h) Insulin ulazi u ćeliju i izaziva oslobađanje kalcijumovih jona iz
intracelularnih depoa

k) Hormon responsivni element se najbolje definiše :

a) to je transmembranski protein za koji se vezuje steroidni
hormon
b) to je deo DNA sekvenca za koji se vezuje steroidni hormon
c) to je region receptora za steroidni hormon za koji se hormon
vezuje
d) to je DNA sekvenca za koji se specifičan hormon-receptor
kompleks vezuje *
e) to je protein plazme koji transportuje specifičan lipofilni
hormon kroz krvotok

l) Sve od sledećih konstatacija za G proteine su korektne izuzev

dve:
a) G protein aktivira hormonski receptor*
b) G subjedinice Gi su iste kao G G s proteina
c) Prilikom stvaranja hormon-receptor kompleksa sa G s proteina
disocira G od G subjedinice ; istovremeno u G subjedinici

191
 GDP biva zamenjen GTP-om što uslovljava aktivaciju adenil
ciklaze.
d) G - GTP sa G i proteina inhibira adenil ciklazu .
e) Posle stvaranja hormon -receptor hompleksa G I protein
disocira na G i G subjedinicu; pri tome GDP ostaje stalno
vezan za G subjedinicu .

m) Svi od nabrojanih hormona imaju identičnu  subjedinicu izuzev

jednog:
5. hormona rasta ( STH)*
6. tiroid stimulirajući hormon ( TSH)
7. luteinizirajući hormon ( LH)
8. folikulo-stimulirajući hormon ( FSH)

n) Posle vezivanja hormona za specifičan receptorni protein

lociran u ćelijskoj membrani dolazi do niza reakcija. Označi
redosled zbivanja:
e) Dolazi do konformacionih promena u receptoru__1___
f) Posle stvaranja hormon-receptor kompleksa aktivira se G s
protein___2____
g) Aktivirana  subjedinica G s proteina aktivira adenil ciklazu koja
razlaganjem ATP-a stvara ciklični AMP__5_______
h)  subjedinica G s proteina disocira od  i  subjedinice
_3_____
i) Gvanozin difosfat ( GDP ) koji se nalazi vezan za  subjedinicu
zamenjuje se GTP-om 4________
j) Posle razlaganja GTP-a pod dejstvom GTP-aze locirane u 
subjedinici dolazi do disocijacije hormon-receptor ( HR )
kompleksa.__6_____

o) Posle stvaranja cAMP-a dolazi do:

f) aktiviranja adenil ciklaze
g) vezivanja cAMP za protein kinazu A i disocijacije regulatornih
subjedinica od kataliti~kih sa protein kinaze A*
h) fosforilisanja nekih celularnih proteina
i) fosforilisanja protein kinaze A

192
j) oslobađanja hormona sa target tkiva

p) Adenil ciklazni sitem čine sledeća tri proteina:

e) specifičan receptorni protein, adenil ciklaza, protein kinaza A
f) specifičan hormonski receptor, guanin nukleotid regulatorni
protein (G s ili G i protein), adenil ciklaza*
g) hormon-receptor kompleks, ciklični AMP, protein kinaza A.

q) Posle aktivacije fosfolipaze C dešavaju se sledeće reakcije osim

jedne:
d) oslobađanja inozitol 4,5 difosfata od fosfolipida*
e) povećanje intracelularne koncetracije Ca 2+
f) aktivacije protein kinaze C
g) fosfatidil inozitol 4,5 difosfat se razlaže na diacil glicerol
(DAG) i inozitol trifosfat ( IP3 )

r) Protein kinaza A je po strukturi:

f) linearni protein
g) hetero dimer sastavljen iz regulatorne i katalitičke subjedinice
h) hetero trimer sastavljen iz ,  i  subjedinice
i) tetramer sastavljen iz dve regulatorne i dve katalitičke
subjedinice*

s) Protein kinaza C se aktivira:

d) diacil glicerolom i kalcijumovim jonima*
e) diacil glicerolom i inozitol trifosfatom
f) fosfatidil inozitolom i Ca 2+
g) fosfatidil inozitol 4,5 difosfatom i fosfolipazom C

t) Hormoni prednjeg režnja hipofize jesu svi nabrojani sem

jednog:
a) Hormon rasta ( STH)
b) Tireostimulativni hormon ( TSH)
c) Gonadotropni hormoni ( FSH i LH)
d) Prolaktin
e) Antidiuretični hormon ( ADH)*
f) Adrenokortikotropni hormon ( ACTH)

193
 u) Mineralokortikosteroidi kontrolišu metabolizam:
d) Kalcijuma, fosfora i magnezijuma
e) Natrijuma, kalijuma, hlorida, bikarbonata i vode*
f) Mikroelemenata: gvoža, bakra, cinka, mangana, kobalta

v) Kontrola sinteze i skrecije paratireoidnog hormona ( PTH) vrši

se:
6. Nivoom neorganskog fosfora u serumu
7. Nivoom ukupnog kalcijuma krvne plazme
8. Nivoom jonizovanog kalcijuma u krvnoj plazmi*

w) Glavni hormoni koji regulišu metabolizam kalcijuma, fosfora i

magnezijuma jesu:
a) Adrenalin, noradrenalin i dopamin
b) Paratireoidni hormon, tireokalcitonin i vitamin D u svom
aktivnom obliku*
c) Hormon rasta, testosteron, estrogeni i tiroksin.

x) Adrenalin, hormon srži nadbubrežnih žlezdi , sveoje

metaboličke efekte na nivou target tkiva ispoljava:
a) Aktiviranjem adenil ciklaznog sistema i stvaranjem cAMP-a*
b) Posredstvom fosfatidil inozitol ciklusa
c) Aktiviranjem guanil ciklaze i stvaranjem cikličnog GMP-a

y) U hormone stresa spadaju:

a) Insulin, glukagon i gonadotropini
b) Androgeni, estrogeni i progesteron
c) Adrenalin, kortizol i hormon rasta*

z) Koji se hormoni (i biogeni amini) sintetišu iz amino kiseline

tirozina:
e) 5-hidroksitriptamin ( serotonin)
f) Melatonin ( N-acetil-5-metoksi-serotonin)
g) Tiramin i dopamin*
h) Noradrenalin i adrenalin*

194
 aa) Koje amino kiseline se koriste u sintezi adrenalina
( epinefrina ):
e) Triptofan i cistein
f) Tirozin i metionin ( u svom aktivnom obliku)*
g) Histidin i arginin

bb) U strukturi kojih hormona se nalaze pristne disulfidne

veze koje potiču iz cisteina:
b. Insulinu*
c. Hormonu rasta i somatostatinu*
d. Prolaktinu*
e. Adiuretinu*
f. Oksitocinu*
g. Aldosteronu

cc) Hormoni srži nadbubrega, zajedno sa dopaminom nazvani

kateholamini, sintetišu se sem u srži nadbubrega i na
simpatikusnim nervnim završetcima, kao i CNS-a, od strane
specifičnih hromafinih ćelija. Adrenalin je isključivo hormon
srži nadbubrega jer:
d) Srž nadbubrega predstavlja vitalno tkivo u stanjima stresa
e) Kateholamin sekretorne ćelije izvan srži nadbubrega ne poseduju
dovoljnu količinu metionina
f) Jedino u srži nadbubrega se nalazi specifična metil transferaza (fenil-
etanol-amin-N-metil transferaza) koja prenosi CH 3 grupu sa S-
adenozil metionina na noradrenalin čime nastaje adrenalin*

dd) Inaktivaciju adrenalina i noradrenalina vrše dva enzima

pri čemu se kao najznačajniji krajnji produkt u urinu javlja 3-
metoksi-4-OH-mandelična kiselina (vanil mandelična kiselina-
VMA). Koji su to enzimi:
d) Monoamino oksidaza i diamino oksidaza
e) Diamino oksidaza i Glutation reduktaza, Monoamino oksidaza
( MAO) i katehol-orto-metil-transferaza ( COMT)
f) Monoamino oksidaza ( MAO) i katehol-orto-metil-transferaza (
COMT)*
g) Oksidaza L-amino kiselina i glutation peroksidaza

195
 ee) U grupu steroidnih hormona sa C21 spadaju:
a) aldosteron*
b) dehidroepiandrosteron
c) estradiol
d) kortizol *
e) testosteron
f) progesteron*

ff) 5 - Pregnenolon je prekursor, stožer steroid, za sve

sledeće hormone osim za:
b. aldosteron
c. cortizol
d. estradiol
e. progesteron
f. testosteron
g. 1,25 (OH)2 D3*

gg) Prilikom delovanja steroidnih hormona dolazi do sledećih

procesa izuzev :
e) vezivanja hormona za intracelularne receptore.
f) aktivacije G-proteina.*
g) aktivacije kompleksa hormon-receptor ( HR).
h) translokacije HR kompleksa iz citoplazme u jedro
i) vezivanja steroidnog hormona za receptore u jedru

hh) Receptori za steroidne hormone nalaze se u :

d) ćelijskoj membrani
e) citoplazmi*
f) ribozomima
g) mitohondrijama
h) hromatinu jedra *
i) Goldžijevom aparatu

ii) U sintezi steroidnih hormona učestvuju sledeći enzimi sem

jednog:
e) Dezmolaze

196
 f) Hidroksilaze
g) Dehidrogenaze
h) Dezaminaze*
i) Izomeraze

jj) Androgeni hormoni spadaju u sledeću grupu hormona :

a) Steroidi sa 21 C atomom
b) Steroidi sa 18 C atoma
c) Steroidi sa 19 C atoma*

kk) Kontrola sinteze i skrecije glikokortikoida vrši se pod

uticajem :
d) Hormona rasta
e) Tireostimulativnog hormona
f) Adrenokortikotropnog hormona( ACTH)*
g) Gonadotropina

ll) Sinteza i sekrecija ACTH je pod uticajem :

b. Kortikosteroid vezujućeg globulina ( CBG)
c. Nivoa kortizola u krvi
d. Progesterona
e. Dopamina
f. Kortikotropin rilizing hormona (CRH) iz hipotalamusa *

mm) Sinteza i sekrecija somatotropnog hormona (STH) vrši se

pod uticajem oslobađajućeg i inhibirajućeg hormona
hipotalamusa. STH-oslobađajući hormona ( STH-RH )
hipotalamusa, pozitivan regulator sekrecije STH sagrađen je od
:
d) 44 amino kiselina *
e) 14 amino kiselina
f) 191 amino kiselinu

nn) Somatostatin, negativni regulator sekrecije STH

sintetiše se :
a) samo u hipotalamusu

197
 b) sem hipotalamusa i u drugim delovima centralnog nervnog
sistema
c) u hipotalamusu i drugim delovima CNS-a, a takođe ga sintetišu i
D-ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa*

oo) Hormon rasta svoje metaboličke efekte na nivou target

tkiva ispoljava:
d) direktno
e) indirektno, preko somatomedina *
f) indirektno, preko c AMP-a
g) aktiviranjem fosfatidil inozitol ciklusa

pp) Receptori za hormon rasta nalaze se na nivou ciljanih

ćelija kao :
b. transmembranski proteini*
c. periferni proteini ćelijske membrane
d. intrinsing proteini
e. citozolarni proteini

qq) Insulin tolerans test ( ITT) i arginin test koriste se za :

d) detekciju poremećaja lučenja insulina
e) utvrđivanje hiperinsulinizma
f) utvrđivanje hipoprodukcije hormona rasta *
g) utvrđivanje poremećaja lučenja glikokortikoida

rr) Sem za dokazivanje hipoprodukcije insulina glukozo tolerans

test (GTT) se koristi za:
a) Laboratorijsku dijagnostiku hiperprodukcije hormona rasta*
b) Utvrđivanje poremećaja lučenja polnih hormona
c) Za dokazivanje hipofunkcije tiroidee (hipotireoidizam )
d) Za ispitivanje lučenja gonadotropina.

ss)ACTH je po strukturi polipeptid sagrađen od 39 amino kiselina.

Koje amino kiseline su odgovorne za biološku aktivnost :
e) Samo prve 23 amino kiseline, počevši od NH2 kraja*
f) Samo prvih 16 amino kiselina

198
 g) Svih 39 amino kiselina je važno za biološku aktivnost

tt) ACTH kontroliše sintezu i sekreciju glikokortikoida zbog :

b. aktiviranja svih enzima na putu sinteze kortizola
c. aktiviranja specifične 17 - hidroksilaze koja prevodi progesteron u
17-OH progesteron*
d. aktiviranja C-21 hidroksilaze
e. aktiviranja C-11 hidroksilaze

uu) Tireotropin rilizing hormon test (TSH-RH test) se koristi

za:
a) detekciju primarnog hipotireoidizma
b) detekciju sekundarnog hipotireoidizma *
c) detekciju primarnog hipertireoidizma

44. Paratiroidna žlezda reguliše metabolizam:

a) kalcijuma
b) fosfata
c) kalcijuma i fosfata*
d) kalcijuma i magnezijuma
e) natrijuma i hlorida

f) Hiperglikemijski efekat je produkovan pankreasnim hormonom:

a) insulin
b) lipaza
c) glukagon*
d) hormon rasta

g) Hormon koji je esencijalan za metabolizam glukoze, karakteriše se:

a) prisustvom dva peptidna lanca vezana disulfidnim vezama*
b) prisustvom samo D amino kiselina
c) prisustvom jednog peptida od 10 amino kiselina
d) bogatstvom hidroksiprolina

h) Glukagon i adrenalin pokazuju sinergistički efekat jer :

a) I jedan i drugi aktiviraju glikogenolizu i lipolizu*
b) I jedan i drugi aktiviraju glikogenezu i lipolizu
c) I jedan i drugi aktiviraju glikogenezu i lipogenezu

199
 d) I jedan i drugi aktiviraju glikogenolizu i lipogenezu

i) U slučaju deficita insulina:

1. koncentracija glukoze u krvi je smanjena,a sinteza proteina je
povećana
2. koncentracija glukoze je povećana, a sinteza proteina je smanjena*
3. koncentracija glukoze je povećana i sinteza proteina je povećana
4. ništa od ovoga nije prisutno

j) Mehanizam delovanja glukagona na ćelijskom nivou je:

f) aktivacija kinaze fosforilaze u jetri *
g) aktivacija heksokinaze i piruvat kinaze u jetri
h) aktivacija HMG-Ko A reduktaze u jetri
i) reaktivacija fosfataze fosfofosforilaze u jetri

k) Ubaci odgovarajuće slovo ispred hormona koji luči odgovarajuća žlezda

A pankreas ( ćelije) ------A-----------glukagon
B tiroidna žlezda -------C---------paratiroidni hormon
C paratiroidna žlezda -------B----------tiroksin
D tiroidna žlezda (C ćelije) -------E----------insulin
E pankreas ( ćelije) ------D-----------kalcitonin

l) Ispred odgovarajućih iskaza ubaci broj koji odgovara mehanizmu

delovanja
1 adrenalin
2.tiroksin
3.glukagon
4.paratiroidni hormon
5.insulin

-----3-- polipeptid pankreasnih alfa ćelija koji povećava nivo glukoze u krvi
-----2---povećava oksidativnu fosforilaciju i sintezu proteina u
mikrozomima
-----4---izaziva mobilizaciju kalcijuma iz kostiju
-----1-- povećava glikogenolizu u jetru i mišićima
-----5---aktivira transport glukoze u ćelije

200
m) Mehanizam delovanja insulina na ćelijskom nivou je kompleksan i
prouzrokovan nizom sekundarnih signalnih kaskadnih reakcija. Krajnji
rezultat je :
a) Insulin aktivira konverziju masti u ugljene hidrate i ubrzava
transport glukoze u ćelije
b) Insulin ubrzava transport glukoze u ćelije i inhibira oksidaciju
masnih kiselina
c) Insulin ubrzava metaboličko iskorišćavanje fruktozo-6-fosfata
i stimuliše heksokinaznu aktivnost
d) Insulin stimuliše heksokinaznu aktivnost i produkciju adrenalina
e) Insulin stimuliše heksokinaznu aktivnost i ubrzava ulazak
glukoze u ćelije*

n) U uslovima smanjenog lučenja paratiroidnog hormona prisutna je:

a) smanjena ekskrecija fosfata urinom *
b) povećanje neorganskog fosfora u serumu *
c) smanjena urinarna ekskrecija kalcijuma *
d) smanjenje serumskog kalcijuma *

o) Hormon tiroidne žlezde tiroksin se sintetiše iz:

a. histidina
b. tiramina
c. indoleamina
d. tiroglobulina
e. tirozina*

p) Hormon tirokalcitonin je:

1. proteinske strukture*
2. derivat amino kiseline tirozin
3. steroidne prirode
4. lipoprotein

q) Mehanizam delovanja tiroksina je:

a) ubrzanje bazalnog metabolizma, inhibicija Na+,K+ ATP-aze,
smanjena resorpcija glukoze iz intestinuma
b) ubrzanje bazalnog metabolizma, aktivacija Na, K-ATP-aze i
ubrzanje resorpcije glukoze iz intestinuma*

201
 c) smanjenje bazalnog metabolizma, aktivacija Na, K, ATP-aze i
smanjenje resorpcije glukoze iz intestinuma
d) smanjenje bazalnog metabolizma, inhibicija Na, K, ATP-aze i
smanjena resorpcija glukoze iz intestinuma

r) Tiroidni hormon je u krvi

e) 99,98% slobodan a 0,02% vezan za proteine
f) 99,98% vezan za proteine i 0,02% slobodan*
g) 99,98% konjugovan sa glukuronskom kiselinom a 0,02%
slobodan
h) nije prisutan u cirkulaciji u merljivoj količini

s) U slučaju hipertiroidizma:
a) Povećan je bazalni metabolizam i nagomilava se
mukopolisaharidna supstanca (miksedem)
b) smanjen je bazalni metabolizam a ubrzani su metabolički putevi
c) ubrzan je bazalni metabolizam i pojačana je lipoliza*
d) povećana je sinteza glikogena i masti

t) Primarna »target« tkiva za delovanje insulina su:

a) kosti, masno tkivo i mozak
b) jetra, bubrezi i masno tkivo
c) mozak, bubrezi i mišićno tkivo
d) jetra, mišićno i masno tkivo*

u) Stimulus za lučenje insulina je:

a) hipoglikemija i povećanje nivoa glukagona
b) hipoglikemija i smanjenje nivoa glukagona
c) hiperglikemija i povećanje nivoa glukagona*
d) hiperglikemija i smanjenje nivoa glukagona

v) C peptid je protein od 33 amino kiseline koji:

1. nastaje u procesu sinteze parat hormona iz prohormona
2. nastaje u procesu sinteze insulina iz proinsulina*
3. nastaje u toku razgradnje insulina u perifernim tkivima
4. nastaje u štitnoj žlezdi od kalcitonina

202
w) U mehanizmu delovanja parat hormona, jedan od signalnih medijatora, koji
se može dijagnostički meriti u mokraći je:
1. fosforilaza
2. c-AMP*
3. fosfatidil-inozitol trifosfat
4. protein kinaza

x) Kalcitonin svoje efekte u kostima ispoljava inhibicijom aktivnosti:

f) osteoblasta
g) osteoklasta*
h) osteocita

203
 METABOLIZAM VODE I MINERALA
METABOLIZAM VODE

5 Ukupna količina vode u organizmu zavisi od: (jedan odgovor je

netačan, zaokruži tačne odgovore)
1. telesne mase *
2. pola *
3. životnog doba *
4. ugojenosti *
5. nasleđa

2. Osnovni depoi vode u organizmu su: (zaokruži tačne odgovore)

a) koža *
b) mišićno tkivo *
c) masno trkivo
d) kostno tkivo

3. Koji od navedenih organa sadrži najveći procenat vode:

a) koža
b) kosti
c) mišići *
d) masno tkivo

4. Ukupni volumen telesne vode dnevno varira:

a) manje od 1% telesne mase *
b) više od 10% telesne mase

e) Metabolizmom organskih jedinjenja stvara se tzv. endogena ili

metabolička voda. Najviše metaboličke vode dobija se
oksidacijom
e) ugljenih hidrata
f) masti *
g) proteina

f) Odnos intracelularne prema ekstracelularnoj tečnosti iznosi:

a. 2:1 *
b. 1:2
c. 1:1

204
 g) Zaokruži tačan odgovor:
a. Zbir koncentracija pozitivnih jona (katjona) jednak je zbiru
koncentracija negativnih jona (anjona) u ma kom odeljku telesne
vode *
b. Zbir koncentracija pozitivnih jona (katjona) veći je od zbira
koncentracija negativnih jona (anjona) u ma kom odeljku telesne
vode
c. Zbir koncentracija pozitivnih jona (katjona) manji je od zbira
koncentracija negativnih jona (anjona) u ma kom odeljku telesne
vode

h) Jedan od navedenih odgovora je netačan. Zaokruži tačne

odgovore: Koloidno-osmotski (onkotski) pritisak plazme
a. predstavlja silu kojom proteini privlače vodu *
b. suprostavlja se hidrostatskom pritisku *
c. zadržava vodu unutar vaskularnog prostora*
d. ima različite vrednosti na arterijskom i venskom delu kapilara

i) Osmolalnost plazme u fiziološkim uslovima najviše zavisi od:

a. koncentracije natrijuma *
b. anjona proteina
c. koncentracije kalijuma
d. organskih sulfata

6) Zaokruži tačan odgovor: Povećanje koncentracije natrijuma u

plazmi :
5. inhibira lučenje aldosterona *
6. stimuliše lučenje aldosterona
7. nema efekata na lučenje aldosterona

7) Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore:

6. renin predstavlja visoko-selektivnu proteazu *
7. sintetišu ga mioepitelne ćelije aferentnih arteriola bubrega *
8. prorenin koji nastaje iz preprorenina predstavlja neaktivni oblik
enzima *
9. lučenje renina stimulisano je visokim vrednostima krvnog pritiska u
aferentnoj arterioli bubrega

205
 8) Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore: Lučenja
aldosterona stimulišu:
a) povećana koncentracija kalijuma *
b) povećana koncentracija angiotenzina II*
c) povećana koncentracija natrijuma

9) Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore:

Sekreciju vazopresina (ADH) stimuliše:
e) povećanje osmolalnosti krvi *
f) smanjenje volumena krvi*
g) smanjenje osmolalnosti krvi

10)Pretežni gubitak natrijuma dovodi do;

2. hipotonične dehidratacije *
3. hipertonične dehidratacije
4. izotonične dehidratacije

11) Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore: Lučenje

renina inhibiraju:
b. angiotenzin II *
c. ADH *
d. atrijalni natriuretični hormon*
e. niske vrednosti krvnog pritiska u aferentnoj arterioli

METABOLIZAM MINERALA

12)Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore:

Hipernatrijemija nastaje kod:
d) oštećenja bubrega *
e) većeg gubitka vode nego natrijuma *
f) hiperaldosteronizma *
g) hipoaldosteronizma

13)Diluciona hiponatrijemija je nastaje kod

a) dehidratacije organizma
b) hiperhidratacije organizma*

206
 14)Zaokruži tačan odgovor: Koncentracija kalijuma je:
5. veća u serumu u odnosu na eritrocite
6. manja u serumu u odnosu na eritrocite *
7. jednaka u serumu i eritrocitima

15)Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore:

4) sinteza glikogena u jetri i mišićima praćena je ulaskom kalijuma
iz ekstracelularnog u intracelularni prostor *
5) terapija insulinom dovodi do hipokalijemije *
6) hiperaldosteronizam je praćen hipokalijemijom*
7) renalna insuficijencija dovodi do hipokalijemije

16)Jonizovana forma difuzibilnog kalcijuma je:

f) fiziološki aktivna forma kalcijuma*
g) fiziološki neaktivna forma kalcijuma

17)Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore:

Apsorpciju kalcijuma smanjuje:
b. povećano prisustvo u hrani oksalata, fosfata, fitata *
c. povećano prisustvo masnih kiselina *
d. nedostatak žučnih kiselina *
e. kalcitriol

18)Koncentracija jonizovanog kalcijuma opada, iako je ukupna

koncentracija kalcijuma nepromenjena u:
e) alkalozi *
f) acidozi

19)Parathormon dovodi do mobilizacije kalcijuma iz kostiju:

12. stimulacijom osteoklasta *
13. proliferacijom osteoblasta
14. delovanjem na oba topa kostnih ćelija

20) Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore:

Aktivnost 1alfa-hidroksilaze stimuliše:
c) paratireoidni hormon (PTH) *
d) smanjena koncentracoija fosfata u plazmi *
e) hormon rasta*

207
 f) visoke vrednosti fosfata u plazmi

21)Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore:

Pseudohipoparatireoidizam predstavlja urođenu bolest koju
karakteriše:
a) rezistencija perifernih tkiva na delovanje PTH *
b) povećanja koncentracija parathormona u plazmi *
c) prisutni znaci hipoparatireoidizma *
d) poremećaj u regulaciji aktivnosti adenil ciklaze*
e) hiperkalcijemija i hipofosfatemija

22) Hipomagnezijemija često dovodi do sekundarne

hipokalcijemije zbog:
d) rezistencije kostnog tkiva na delovanje PTH *
e) vanskeletnog odlaganja kalcijuma
f) alkaloze

23) Primarna biohemijska lezija u renalnoj tubularnoj acidozi

je:
f. nemogućnost distalnih renalnih tubula da sekretuju H + u zamenu za Na+ *
g. povećana reapsorpcija Na+ iz primarnog urina

24) Fenomenom “pomak hlorida” objašnjava se :

g) veći sadržaj Cl- u eritrocitima venske krvi u odnosu na eritrocite
arterijske krvi *
h) manji sadržaj Cl- u eritrocitima venske krvi u odnosu na eritrocite
arterijske krvi
i) uvek jednak sadržaj Cl- i u eritrocitima venske krvi i u eritrocitima
arterijske krvi

25) Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore:

Najčešći uzroci hipofosfatemije su:
a) deficit vitamina D *
b) povećan unos ugljenih hidrata *
c) intravensko davanje glukoze i insulina *
d) hipoparatiroidizam
e) hiperparatiroidizam *

208
26) Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore:
Najčešći uzroci hiperfosfatemije su:
d) diabetes mellitus *
e) pojačan katabolizam tkiva*
f) primarni hiperparatireoidizam
g) akutna (hronična) bubrežna insuficijencija *
h) hipoparatiroidizam

27) Toksičnost gvožđa se sprečava komleksiranjem gvočđa sa

proteinima. (Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne
odgovore):
e) apoferitinom *
f) hemoglobinom*
g) apotransferinom *
h) apoceruloplazminom

28) Apoferitin je protein koji vezuje gvočđe a prisutan je u:

a) enterocitima *
b) depoima gvožđa*
c) krvnoj plazmi

29) Kod zdravih osoba, transferin je:

a) do 1/3 zasićen gvožđem *
b) do 2/3 zasićen gvožđem
c) u potpunosti zasićen gvožđem

30) Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore:

U uslovima deficita gvožđa u organizmu:
a) Procenat saturacije transferina gvožđem ( gvožđe/TIBS x 100)
je manji od 10% *
b) Vrednost TIBS raste *
c) Koncentracija feritina u krvnoj plazmi opada*
d) Koncentracija feritina u krvnoj plazmi raste

31)Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore:

Wilsonova bolest (hepatolentikularna degeneracija) se
karakteriše:
f) smanjrenom sintezom apoceruloplazmina *

209
g) vezivanjem bakra za albumine krvne plazme*
h) većom sintezom apoceruloplazmina
i) taloženjem bakra u parenhimne organe *

32) Fluor sprečava demineralizaciju zubne gleđi inhibicijom:

f) enolaze *
g) laktat dehidrogenaze
h) fosfoenol piruvat karboksikinaze

210
BIOHEMIJA KRVI

1. Imunoglobuline sintetišu:
B limfociti*
e) T limfociti

2. Osnovni molekul imunoglobulina je izgrađen iz:

d) 4 teška lanca
e) 2 teška (H) i 2 laka ( ili )*
f) samo iz lakih lanaca

3. Imunoglobulini se javljaju u vidu:

a) Monomera i dimera
b) Monomera i pentamera
Monomera , dimera, trimera i pentamera*
c) Dimera i trimera

4. Jedini imunoglobulin koji prolazi kroz placentu je;

e) IgM
f) IgA
IgG*

5. Antideterminantna grupa imunoglobulina se nalazi u :

e) Varijabilnoj oblasti lakih lanaca
Varijabilnoj oblasti teških i lakih lanaca*
f) Konstantnoj oblasti imunoglobulina

6. U toku filogeneze/ontogeneze prvi se pojavljuje:

e) IgM*
f) IgG
g) IgA

7. U molekulu imunoglobulina polipeptidni lanci su povezani:

a) Peptidnim vezama
b) Disulfidnim vezama*
c) Vodoničnim vezama

8. Materijalni nosilac procesa koagulacije je:

211
 e) Tromboplastin
f) Fibrinogen*
g) Protrombin
h) Stuart-ov faktor

9. Proces koagulacije krvi se odvija aktivisanjem:

b. Unutrašnjeg puta
c. Spoljašnjeg puta
d. I jednog i drugog*

10. Proces koagulacije krvi se odvija:

a) U tri faze
b) U pet faza
c) U četiri faze*

11. Svi proteinski faktori koagulacije sem tromboplastina i von-

Willebrandt-ovog faktora se sintetišu u:
f) Bubregu
g) Većini humanih tkiva
h) Jetri*
i) Krvnim ćelijama

12. Vitamin K je kofaktor u postranslacionoj konverziji:

b. Protrombina
c. Faktora VII
d. Faktora IX i X
e. Protrombina i faktora VII, IX, X*

13. Proces koagulacije počinje aktivisanjem:

e) Hageman-ovog faktora*
f) Prekalikreina
g) Stuart-ovog faktora
h) Protrombina

14. Aktivna forma fibrinogena je

6. Fibrinopeptid A
7. Fibrin monomer*

212
 8. Fibrinopeptid B

15. Ukupna koncentracija proteina u serumu normalno iznosi:

5. 70-100 g/L
6. 50-90 g/l
7. 60-80 g/l*
8. 40-60 g/l

16. Elektroforezom proteini seruma se razdvajaju u :

g) 3 frakcije
h) 5 frakcija *
i) 6 frakcija*

17. Koncentracija proteina akutne faze raste u:

b. Zapaljenskim procesima*
c. Infarktu miokarda*
d. Malignim procesima*
e. Hroničnim bolestima
f. Nakon traume ili operacije*

18. Fibrinogen i ceruloplazmin su:

g) Pozitivni reaktanti akutne faze*
h) Negativni reaktanti akutne faze
i) Nisu proteini akutne faze

19. Uloge ceruloplazmina su:

a) Transportuje bakar*
b) Oksidiše dvovalentno gvožđe*
c) Transportuje hormone
d) Ponaša se kao antioksidans*

20. U toku elektroforeze transferin putuje sa:

b. -globulinima
c. 1-globulinima*
d. 1-globulinima

21. 2-globulinska frakcija sadrži:

e) transferin, ceruloplazmin i haptoglobin

213
f) 2-makroglobulin, transferin i ceruloplazmin
g) 2-makroglobulin, haptoglobin i ceruloplazmin*

22. Kao nespecifični transporteri albumini transportuju:

b. Bilirubin*
c. Masne kiseline*
d. Holesterol
e. Hormone*
f. Minerale*

23. Normalna zasićenost transferina gvožđem iznosi:

a) 1/2
b) 40%
c) 1/3*
d) 70%

24. Glavna fiziološka uloga lipoproteina krvne plazme je:

38. Transport belančevina
39. Transport endogenih i egzogenih triacilglicerola*
40. Transport holesterola*
41. Transport masnih kiselina

25. U krvnoj plazmi (uzetoj natašte) su normalno prisutni:

d) Hilomikroni
e) VLDL*
f) HDL*
g) LDL*

26. Najaterogenija lipoproteinska frakcija je:

2. IDL
3. HDL
4. LDL*
5. VLDL

27. Apolipoproteini su:

b. Afunkcionalni proteini
c. Aktivatori ili inhibitori enzima*

214
 d. Prepoznaju receptore na ćelijskim membranama*
e. Prepoznaju antigene

28. LDL se stvaraju u:

b) Jetri
c) Enterocitima
d) Krvnoj plazmi*
e) Masnom tkivu

29. Primarne hiperlipoproteinemije su svrstane u:

d. šest tipova*
e. četiri tipa
f. pet tipova

30. Lecitin-holesterol-acil-transferaza esterifikije holesterol u:

5. hepatocitima
6. HDL-u*
7. LDL-u
8. ekstrahepatičnim tkivima

215
Biohemija tkiva

e) Ekskrecija žučnih kiselina preko bilijarnog pola hepatocita vrši

se:
a. slobodnom difuzijom
b. procesom osmoze
c. aktivnim transportom*
d. olakšanom difuzijom

f) Razvrstaj detoksikacione funkcije jetre

1.nesintetski procesi
2.sintetski procesi
----1--- obrazovanje merkaptoderivata
----1----acetilacija
----2----oksidacija
----1----glukurokonjugacija
----1----hidroliza
----1----redukcija
----2----metilacija

g) Određivanje količine hipurne kiseline u mokraći može se

koristiti kao test:
a) hematopoezne funkcije jetre
b) test uloge jetre u razmeni materija
c) test detoksikacione uloge jetre*
d) test na prisustvo holestaze
e) test na praćenje sintetske uloge jetre

h) Razvrstaj funkcionalne testove jetre u odnosu na poremećaj

metabolizma koji se može dijagnostikovati putem njih:
f) merenje nivoa prokolagena i globulinskih frakcija
g) merenje nivoa albumina
h) flokulacione probe
i) intravensko uvođenje amino kiselina

----4-----sposobnost jetre da vrši proteinsku razmenu

----3-----disproteinemija
----1-----minimalna oštećenja i tendencija razvoja ciroze

216
 ----2-----merenje sintetske uloge jetre

i) Razvrstaj tipove žutice u odnosu na uzrok

1.intrahepatična
2.prehepatična
3.posthepatična
----1-----Crigler-Najar sindrom
----3-----karcinomi pankreasa i bilijarnog trakta
----1-----hepatitis
----2-----hemoliza
----1-----ciroza
----3-----opstrukcija bilijarnog trakta

j) Detoksikacionu funkciju jetre vrši specifični enzimski sistem

a) glutamat dehidrogenaze
b) piruvat dehidrogenaze
c) oksidaze mešovite funkcije*
d) respiratorni lanac
e) -keto glutarat dehidrogenazni kompleks
f) ksantin oksidaza

k) Strelicama (u pravcu na dole kod pada  ili u pravcu na gore kod

porasta ) označi kretanje parametara proteina krvne plazme
kod pojedinih oboljenja)

hronično oštećenje jetre nivo albumina ------------

urođena ciroza jetre 1-antitripsin ------------
Wilsonova bolest ceruloplazmin ------------
hepatocelularni karcinom -fetoprotein ------------
autoimuna ciroza jetre globulini ------------

l) Označi najčešće primenjivane enzimske testove za praćenje

oštećenja jetre
2. kreatin-fosfokinaza (CPK)
3. N-acetil-beta-glukozaminidaza
4. transaminaze*
5. monoaminooksidaza

217
 m) Pri oštećenjima jetre dolazi do porasta aktivnosti određenih
enzima u plazmi. Jedan od njih je i alkalna fosfataza, koja ima
više izoenzimskih frakcija. Označi koja potiče iz jetre.
1. izoenzimska frakcija 3
2. izoenzimska frakcija 5
3. izoenzimska frakcija 2
4. izoenzimska frakcija 1*
5. izoenzimska frakcija 4

n) Zaokruži tačan odgovor koji se odnosi na funkcionalni značaj

likvora
1. fizička potpora i amortizacija od pritiska
2. transport materija
3. ekskrecija produkata metabolizma
4. ništa od pobrojanog
5. sve od pobrojanog*

o) Proces stvaranja likvora je kompleksan i likvor se u toku dana

više puta izmeni. Njegova količina iznosi oko:
1. 500ml
2. 140ml*
3. 1000ml
4. 10ml

p) Strelicama (u pravcu na dole kod smanjene količine  ili u pravcu

na gore kod povećane količine  ) označi kretanje parametara
likvora u odnosu na njihov nivo u krvnoj plazmi
1. proteini --------
2. hloridi --------
3. glukoza -------
4. magnezijum-------

q) Nalaz imunoglobulina u likvoru može uputiti na određene

poremećaje. On može biti posledica:
1. povećanja imunoglobulina u serumu
2. oštećenja krvno-moždane barijere
3. povećane sinteze imunoglobulina u mozgu
4. ni jednim od ovih procesa, jer u likvoru nikad nisu prisutni globulini

218
5. svim napred navedenim procesima, osim d) *

r) Kao prvi indikator propustvljivosti krvno-moždane barijere

koristi se određivanje u likvoru:
1. glukoze
2. albumina*
3. globulina
4. magnezijuma
5. uree
6. enzima

s) Mleko je produkt sekrecije mlečne žlezde, koji je u fizi~ko-

hemijskom pogledu:
1. emulzija
2. pravi rastvor
3. koloidni rastvor
4. sve od pobrojanog*
5. ništa od pobrojanog

t) Najvažnija i procentualno najzastupljenija belančevina mleka

je:
1. kolostrum
2. kazein*
3. aktin
4. apoprotein

u) Procentualno najzastupljeniji šećer u mleku je:

a) glukoza
b) saharoza
c) laktoza*
d) maltoza
e) eritroza

v) Razgradnju kazena na parakazein i surutkinu albumozu vrši

jedan enzim (usiravanje mleka), a so koja nastaje je sir . U
ovom procesu učestvuju:
1. pepsin i joni vodonika
2. himozin i joni kalcijuma*

219
 3. tripsin i joni kalcijuma
4. himotripsin i joni magnezijuma

w) Naznači razlike između humanog i kravljeg mleka

1.humano mleko
2.kravlje mleko

--1------ima više nezasićenih masti ----2------ima pretežno zasićene

masti
---2-----bogatije viatminom B -----1------bogatije vitaminima A, C i
E
----1----laktoferin i bifidus prisutan -----2------nema laktoferin ni
bifidus
-----2---nema lipaze --------1---ima lipaze

x) Kazein mleka je po svom sastavu:

a) glikoproteid
b) lipoproteid
c) fosfoproteid*
d) nukleoproteid

y) Procentualno najzastupljenija so u koštanom tkivu je:

a. kalcijum karbonat
b. kalcijum citrat
c. magnezijum fosfat
d. kalcijum fosfat*
e. sekundarni natrijum fosfat

z) Najvažniji proteinski sastojak kostiju je:

a. globulin
b. kolagen*
c. elastin
d. kazein
e. protamin

aa) Za proces mineralizacije kostiju energija se dobija iz:

1. kreatin fosfata
2. glikogena *

220
3. masti
4. belančevina

bb)Pobrojane ćelije koštanog tkiva razvrstaj u odnosu na uloge

koje imaju:
1.Osteoblasti
2.Osteoklasti
3.Osteociti

----3---različite po obliku i veličini, pretežna uloga je deponovanje

kalcijuma i regulacija brzine mineralizacije kostiju
----2---velike, sadrže dosta lizozoma, enzime proteaze i fosfataze,
resorbuju kost
----1---jednake, pravilno poređane, bogate ribozomima i alkalnom
fosfatazom, učestvuju u kalcifikaciji

cc) U procesu formiranja koštanog tkiva najvažniju ulogu od

vitamina ostvaruje vitamin:
1. F
2. B12
3. B6
4. D*
5. K

dd)Proces remodeliranja kostiju predstavlja

1. rast kostiju u dužinu
2. resorpciju i ponovnu sintezu koštanog tkiva*
3. isključivo resorpciju koštanog tkiva
4. isključivo sintezu novog koštanog tkiva

ee) Na regulaciju metabolizma kostiju učestvuju hormoni:

1. polni
2. parat hormon
3. hormon rasta
4. štitna žlezda
5. svi pobrojani*
6. ni jedan od pobrojanih

221
ff) Proces mineralizacije kostiju se odvija u dve faze:
a. deponovanje masti, a zatim deponovanje i sinteza mineralnih soli
b. sinteza kolagena, a zatim deponovanjne i sinteza mineralnih
soli*
c. deponovanje i sinteza mineralnih soli, a zatim sinteza glikogena
d. sinteza kreatin fosfata,a zatim deponovanje i sinteza mineralnih
soli

gg) Vitamin C
a) učestvuje u stvaranju kolagena-organskog matriksa kostiju*
b) pomaže mineralizaciju-stvaranje neorganskog matriksa kostiju
c) pomaže diferencijaciju osteoblasta
d) nema značajnu ulogu u sintezi i mineralizaciji koštanog tkiva

222
223
PROTEINI
1.Navedi proteine krvne plazme i oznaci njihove uloge
Albumini: odrzavaju onkotski pritisak, puferska uloga, transport, donor amino
kiselina
Globulini: alfa, beta, gama (α1-ceruloplazmin-transport Cu; β1-transferin-
transport Fe;  (imunoglobulini)-odstranjuju Ag iz organizma)
Fibrinogen: ucestvuje u koagulaciji krvi
2. U kom proteinu se NE nalazi Fe:
a)feritinu
b)hemoglobinu
c)transferinu
d)peroksidazi
e)ceruloplazminu
3. Nabroj slozene belancevine u odnosu na neproteinsku komponentu:
Fosfoprotein, glikoprotein, lipoprotein, nukleoprotein, hromoprotein

4.Nabroj proteine akutne faze:

POZITIVNI: CRP, C3, C4, ceruloplazmin, haptoglobin, fibrinogen, α1-
antitripsin, α1-kiseli glikoprotein
NEGATIVNI: RBP (retinol vezujuci protein), albumin, prealbumin, transferin.

5. Serum albumini preko krvi transportuju:

a) bilirubin b)masne kiseline c)acetonska tela d)triacilglicerol e)holesterol

6. Iz cega se sastoje imunoglobulini i oznaciti osnovne klase:

Sastoje se iz 4 peptidna lanca, 2 laka i 2 teska, koji su medjusobno povezani
disulfidnim vezama.
U strukturi molekula razlikuju se 2 oblasti: V-varijabilna i C-konstantna.
Pod uticajem proteolitickog enzima papaina hidrolizuju se na 3 fragmenta:
Fab I i II(vezivanje za antigene) i Fc-fragment(vezivanje za celije).
IgM, IgG, IgA, IgE, IgD.

7. Amonijak se oslobadja iz aminokiselina procesom deaminacije.

224
8. Koje aminokiseline ucestvuju u sintezi glutationa i navesti njegove osnovne
f-je:
Glutation je tripeptid, koji se sintetise iz glutaminske kiseline, cisteina i
glicina.
Uloga:
– antioksidans, redukujuci agens
- stiti SH grupe od oksidacionih sredstava (slobodni radikali), ucestvuje u
procesu konjugacije, aktivira glutamin-reduktazu i redukuje methomoglobin,
vrseci pretvaranje u hemoglobin
-transport aminokiselina kroz celijsku membranu (-glutamil ciklus)
-odrzava integritet celije
-stiti organizam od toksicnih komponenti
9. Protein krvne plazme koji transportuje vitamin B12 – transkobalamin.

10. Koncentracija proteina akutne faze raste u:

a)zapaljenskim procesima
b)infarktu miokarda
c)malignim procesima
d)nakon traume ili operacije
e)hronicnim bolestima.

11. Svi proteinski faktori koagulacije sem tromboplastina i Von-Willebrand-

ovog faktora sintetisu se u: jetri.

12. Ukratko opisi mehanizam transporta Fe u krvnoj plazmi i nacin

prihvatanja od strane perifernih tkiva: 10-4 strana.

13.Od nabrojanih jedinjenja zaokruzi ona koja pripadaju biogenim aminima:

a)karnozin
b)arginin
c)putrescin
d)serotonin
biogeni amini: histamin, cisteamin, etanolamin, tiramin, triptamin, putrescin,
β-alanin, GABA, serotonin, dopamin, kadaverin, agmatin.

14.GABA se dobija iz glutaminske kis:

a)dekarboksilacijom
b)transmetilacijom

225
c)transaminacijom
d)deaminacijom.

15.Protein krvne plazme koji transportuje vitamin A

a)retinol vezujuci protein (RBP)

16.U stanjima hronicnih ostecenja f-je jetre, ukupni proteini krvne plazme
su – snizeni.
17.Najvaznija i procentualno najzastupljenija beancevina mleka je kazein.
18.Staviti slovo ispred tacne tvrdnje:
A-keratin
B-kolagen
C-albumini
D-globulini
E-histoni
Svaka treca aminokis. je glicin - kolagen
Sadrzi vecu kolicinu cisteina, ali nema hidroksiprolina - keratin
Sinteza zahteva askorbinsku kis. - kolagen
Najzastupljeniji protein krvne plazme - albumini
U krvnoj plazmi ima α, β,  frakciju - globulini
Ima ga u vezivu i kostima - kolagen
Prisutni su u kompleksu sa nukleinskim kiselinama - histoni
Ima ga u noktima - keratin
Ima visok sadrzaj hidroksiprolina i prolina – kolagen

180. Retinol vezujuci protein (RBP) spada u β-globuline.

181. Navesti bar 4 stanja gde postoji hipoalbuminemija:

Poremecaj sinteze – oboljenja jetre, malnutricija, malapsorpcija
Poremecaj distribucije – ascites
Ubrzan katabolizam – inflamacija, ostecenje tkiva
Gubitak proteina – nefrotski sindrom, teske opekotine, hronicni
glomerulonefritis.

182. Izmenjena 30 struktura proteina – moze uciniti protein

neprepoznatljivim, dovesti do pojave bolesti (npr. prioni). 3 0 struktura je
odlucujuca za stvaranje kompleksa enzim-supstrat.

226
UGLJENI HIDRATI
19.Najvaznija dejstva insulina su (str. 2-7 )
-olaksava transport glukoze kroz celijsku membranu
-ubrzava glikogenezu
-inhibise glukoneogenezu
-stimulacija katabolizma glukoze
-stimulacija skladistenja triglecerida u masnom tkivu
-inhibicija ketogeneze
-stimulacija sinteze proteina
20.Nakon razgradnje uglj. hidrata do monosaharida, monosaharidi se
resorbuju na sledeci nacin:
Glukoza – aktivnim transporom zajedno sa Na
Galaktoza – aktivnim transportom
Fruktoza – olaksanom difuzijom

21.Opisi test opterecenja glukozom (OGTT tj. GTT) (str.2-20)

Nakon 10-16h gladovanja, odredi se nivo glukoze u krvi. Za vreme testa
pacijent treba da miruje i da ne pusi. Zatim se pacijentu daje 75g glukoze
ratsvorene u 300ml vode da popije. Deci se daje 1,75g glukoze/kg telesne
mase, najvise 75g. Zatim se uzima krv svakih 30minuta u toku 2h od unosenja
glukoze i u svakom uzorku se odredjuje koncentracija glukoze.
Kod zdravih osoba, konc. glukoze je ispod 6mmol/l pre davanja glukoze i
manja od 7,8mmol/l 2h nakon davanja glukoze.
Dijagnostikovan diabetes mellitus, ako je konc. glukoze posle davanja glukoze
u uzorku uzetom posle 2h veca od 11mmol/l.
Vrednosti glukoze 7,8-11mmol/l u uzorku uzetom posle 2h ukazuje na
poremecaj tolerancije glukoze. Kod ovih pacijenata postoji povecan rizik od
pojave diabetesa, pa test treab ponavljati u intervalima od 1-2god.
Kod dijabeticara povecanje glukoze je vece i sporije se vraca na nivo pre
testa.
Kod pacijenata sa nekim oboljenjem GIT-a, radi se intravenski test
opterecenja glukozom.

22.Objasniti proces NEenzimske glikozilacije (glikacije) proteina u diabets

mellitusu i navedi proteine koji najcesce bivaju modifikovani ovim procesom.
(str. 2-19)
Proteini eritrocita, plazme, glomerula, nervnih celija i drugih tkiva podlezu
ovom procesu.

227
Brzina procesa je proporcionalna konc. glukoze u ECT.
Karbonilna grupa glukoze reaguje sa slobodnom amino grupom proteina. U
ranoj fazi nastaje intermedijer tipa Schiff-ove baze, ALDIMIN (labilna
forma glikoziliranog proteina, lako se stvara i lako hidrolizuje). On moze
ireverzibilno da predje u stabilni KETOAMIN, koji se dalje razlaze i daje
reaktivne proizvode. Ovi proizvodi reaguju sa drugim proteinima i nastaje
kompleksna smesa proizvoda ove adicije i agregata, koji se sastoje od 2/vise
molekula proteina medjusobno povezanih (odmakla glikozilacija).
Ove promene dovode do poremecaja u FUNKCIJI proteina.
Odredjivanje glikoziliranih proteina krvi, pre svega hemoglobina (HbA 1C) ili
glikoziliranih proteina plazme (‚‚fruktozamin‚‚), koristi se za precenje TOKA
BOLESTI.
23.Navedene karakteristike diabetes mellitusa odnose se na DM Tip 2:
-vecina pacijenata ne zahteva insulin.
-90% od ukupnog broja dijabeticara pripada insulin-NE-zavisnom DM
-sekrecija insulina je normalna ili uvecana
-poremeceno delovanje insulina
-javlja se u odraslom dobu
-vezan za gojaznost

24.Navedi metabolicke puteve glukozo-6-fosfata:

-glikoliza
-pentozni put
-sinteza glukuronske kis
-sinteza heksozamina
-sinteza glikogena.

25.U jetri glukagon ispoljava sledeca dejstva:

-povecava cAMP
-stimulise glikogenolizu
-inhibise glikogenezu
-stimulise glukoneogenezu

26.Od proinsulina nastaje: C-peptid.

27.Laktatna acidoza dovodi do:

-smanjenje pH krvi
-metabolicke acidoze.

228
28.Zaokruzi tacne odgovore, koji se odnose na uloge uglj.hid:
-obezbedjuju E za potrebe metabolizma
-strukturne su komponente cel.membrana
-produkti metabolizma UH obezbedjuju metabolicke intermedijate
-komponente su nukl.kis.
-regulisu rast, diferencijaciju i deobu celija

280. Koja je uloga glukozo-6-fosfat dehidrogenaze i objasniti dijagnosticki

znacaj.
Glukozo-6-fosfat dehidrogenaza ima najvecu aktivnost u zrelim Er i opada sa
starenjem Er.
Enzim je prisutan u adipoznom tkivu, nadbubreznoj zl, prostati, timusu,
slezini, limfnim zl i mlecnim zl.
Ovo je enzim pentoznog puta:
Glukozo-6-fosfat + NADP  6-fosfoglukonat + NADPH + H+
Dijagnosticki znacaj:
 Aktivnost enzima opada kada se u ishrani koristi bob – flavizam
 Aktivnost NIJE prisutna kod urodjene enzimopatije, pri upotrebi
lekova koji ulaze u redoks ciklus (hinoni, adriamicin, bleomicin). Tada
se javlja hemoliticka anemija, hiperbilirubinemija.
281. Sta je DM, podela.
Diabetes mellitus je hronican poremecaj metabolizma, karakterise se
hiperglikemijom, koja je rezultat poremecene sekrecije i delovanja insulina.
DM1 –ins. zavisni, juvenilni
DM2 – ins. NEzavisni, adultni
Gestacioni – disgunkcija β-celija i rezistencija na ins tokom trudnoce
Ostali tipovi – genetski poremecaji f-je β-celija, egzokrine bolesti pankreasa,
endokrinopatije, lekovi ili hemijski indikovani.
282. Parametri za DM.
OGTT sluzi za postavljanje dijagnoze latentne forme diabetes mellitus-a.
Dijagnoza DM se postavlja ako je:
-glikemija u bilo kom uzorku venske krvi >11,1mmol/l
-glikemija naste >7,8mmol/l
Kriterijumi – simptomi uz dodatak – slucajno uzorkovana krv u kojoj je
glukoza u plazmi >11,1mmol/l; glu u plazmi po gladovanju >7mmol/l + OGTT.

ENZIMI

229
29.Opisi kineticku, tj kontinuiranu metodu za odredjivanje enzimske
aktivnosti.
Prate se u kratkom vremenskom interval (3-10min). Pufer, supstrat, activator
i koenzim se pomesaju, prebace u kivetu. Zatim se podesi apsorbanca i dodaje
se enzim. Cim se doda enzim, to je nulto vreme, a nakon toga se meri
apsorbanca na svakih 30s. Racuna se razlika apsorbanci i izrazava se na
minut. Posto su ovo reakcije nultog reda, brzina reakcije je proporcionalna
konc. enzima. Ove metode su pouzdane narocito kada je u pitanju enzim koji
brzo reaguje.
30. Opisi diskontinuirane metode za odredjivanje aktivnosti enzima.
Inkubaciona smesa – enzim (uzorak), pufer, supstrat, aktivator. Inkubacija
traje max 1h (kako bi se izbegla kontaminacija). Obavezno je prisustvo
kontrole, koja sadrzi enzim, koji je denaturisan pomocu TCA
(trihlorsircetna). Najcesce se meri kolicina produkata u supernatantu, nakon
talozenja proteina inhibitorom. Potreban je standard produkta koji se meri.
31. Povezi sledece enzime sa dijagnostickim znacajem:
CPK-MB – inf.miokarda
Alkalna fosfataza – jetra, opstrukcija zucnih puteva
Aldolaza – ostecenje skeletnih misica
Amilaza – akutni pancreatitis
ALT – ostecenje parenhima jetre
32.Opisi strukturu i navedi vrste izoenzima LDH.
LDH je tetramer izgradjen od 2 monomera koji svojim kombinacijama daju 5
izoenuima.: LDH1(H4), LDH2(H3M1), LDH3(H2M2), LDH4(H1M3), LDH5(M4).

33.Za dijagnozu infarkta miokarda koriste se enzimi:

AST, keratin-kinaza, LDH.

34.Navedi bar 2 razloga koja bi ometala merenje aktivnosti enzima u plazmi,

a odnose se na pripremu uzoraka i/ili koriscenja pufera.
-antikoagulans ne sme da bude inhibitor enzima
-uzorci ne smeju dugo da stoje
-ne sme da bude hemolizovan serum
-ne sme da bude iktericna plazma
-ne sme da bude lipemicna plazma
-ukoliko se radi sa urinom, neophodno je ukloniti inhibitor (gel-filtracija)
35.Enzimi koji igraju vaznu ulogu u terapiji kao farm.preparati. Upisi
odgovarajuce inhibitore ispred odg. enzima.

230
Alopurinol – ksantin oksidaza
Aspirin – ciklooksigenaza
Lovastatin – HMG-CoA reduktaza
Metotreksat – dihidrofolat reduktaza
Disulfiram – aldehid dehodrogenaza
ACE inhibitori – angiotenzin konvertujuci enzim (ACE)
36. Warburg-ov opticki test predstavlja:
Metodu za odredjivanje aktivnosti enzima na racun promene oksidovanog i
redukovanog stanja koenzima NAD ili NADP. NAD i NADP ne apsorbuju na
340nm, dok njihovi redukovani oblici NADH2 i NADPH2 apsorbuju na 340-
360nm.
37. Plazma specificini enzimi – 3
a) ceruloplazmin
b) acil-holin esteraza
c) lipoproteinska lipaza
d) -GT
e) amilaza
f) LDH
38. Koji su enzimi opstruktivnog hepatitisa:
a) alkalna fosfataza
b) -GT
c) 5’ nukleotidaza
d) LDH
e) ALT
39. Ukoliko je pacijent u teskom proteinskom deficitu, aktivnost enzima u
plazmi bice – smanjena.
40. Ukoliko osoba ima deficit vitamina B6 (piridoksal fosfat), aktivnost
transaminaze u plazmi bice – smanjena, jer piridoksal-5’-fosfat i
piridoksamin-5’-fosfat deluju kao koenzimi u reakcijama transaminacije.

41. Uzroci hiperfermentemije:

 izlazak iz celije (npr. nekroza celije, ostecenje membrane),  aktivacija, 
biosinteza, poremecena ekskrecija mokracom, otezana sekrecija iz zlezdanog
parenhima,  brzina inaktivacije u plazmi,  razgradnja u celijama RES-a.

410. Koji enzimi ucestvuju u metabolizmu etanola – alcohol-dehidrogenaza,

citohrom P-450 oksidaza.

231
411. Posttranslaciona (postsinteticka) kontrola aktivnosti enzima:
-kovalentna modifikacija (fosforilacija, nukleotidilacija)
-ogranicena proteoliza
-asocijacija i disocijacija subjedinica
-promena konc metabolite
-alosterijska regulacija

412. Sta su IZOENZIMI?

To su razlicite molekulske forme istog enzima, koji katalizuju istu hem.
Reakciju, ali pokazuju tkivnu specificnost. Sintetisu se na razlicitim
strukturnim genima. Vecina ima kvaternernu strukturu i mogu biti homomeri
ili heteromeri. Izraz su adaptacije celija na promenjene bioloske uslove.

413. Kod virusnog hepatitisa, ciroze jetre, sekundarnih oboljenja jetre –

nivo pseudoholinesteraze je – smanjen.

414. Navedi enzyme cija se aktivnost  u toku akutnog pankreatitisa – α-

amilaza, lipaza.

415. NADPH je potreban za – regeneraciju redukovanog glutationa i

aktivnost methemoglobin reduktaze.

416. Navesti razloge koji dovode do povecanja aktivnosti enzima u serumu:

Nekroza cel, ostecenje cel. Membrane, povecana sinteza enzima, otezana
ekskrecija iz pankreasnog parenhima, poremecaj sekrecije kod oligurije,
preterana aktivacija enzima.
Do smanjenja aktivnosti – intravaskularna inaktivacija, razgradnja u celijama
RES-a, izlucivanje urinom.

UGLJENI HIDRATI

42. Zaokruzi mehanizme kojima jetra utice na SMANJENJE nivoa glukoze u

krvi:

232
a) ugradjivanje glukoze u glikogen
b) koriscenje glukoze za sintezu masnih kis. I nekih ak

c) sinteza glukoze iz drugih jedinjenja (glikoneogeneza) d)

oslobadjanje glukoze iz glikogena u krv nivoa glukoze u
krvi

43. Koji od navedenih transportera glukoze se nalazi u unutrasnjosti celija, a

tek pod dejstvom insulina se pomera na plazma membranu – GLUT4.

44. Ispred odg. iskaza ubaci broj koji odgovara datom efektu i mehanizmu
delovanja:
Adrenalin – povecava glikogenolizu u jetri i misicima
Glukagon – polipeptid pankreasnih α celija, koji povecava nivo glukoze u krvi
Kortizol – stimulise glikoneogenezu
Insulin – aktivira transport glukoze u celije skeletnih misica i masnog tkiva.
45. Ispred odgovarajuceg iskaza ubaci br. koji odg. efektu i mehanizmu
delovanja – adrenalina, hormona rasta, kortizola.
“Naziva se dijabetogeni hormon”. Kod pacijenata sa hiperfunkcijom ovog
hormona ( Cushing-ov sindrom) postoji sklonost ka hiperglikemiji. Kod
Adisonove bolesti (hipofunkcija) javlja se umerena hipoglikemija. – kortizol
Obezbedjuje glukozu za potrosnju u perifernim tkivima. Stimulise
glikogenolizu u jetri i misicima. Dejstvo ostvaruje posredstvom cAMP kao
drugog glasnika. Kod pacijenata sa feohromocitomom javlja se umerena
hiperglikemija, koja perzistira dok se ne istrose rezerve glikogena u jetri. –
adrenalin
Polipeptidni hormon prednjeg reznja hipofize. Stimulise glukoneogenezu,
ubrzava lipolizu i antagonizuje dejstvo insulina na ulazak glukoze u celije
insulin – senzitivnih tkiva. –hormon rasta
46. Navedi glavne etioloske faktore odgovorne za nastanak tip1 i tip2
diabetes mellitus-a.
DM1 – Insulin zavisni diabetes mellitus, posledica je nedovoljnog lucenja
insulina. Javlja se kod oko 10% svih pacijenata obolelih od diabetesa.
Prouzrokovan je destrukcijom β-celija Langerhansovih ostrvaca u autoimunoj
reakciji na virusnu infekciju.
DM2 –Insulin NEzavisni. Konc. insulin u plaumi moze da bude niska ili povisena.
Postoji rezistencija na insulin. Ova rezistencija moze da bude rezultat

233
smanjenog br. funkcionalnih receptora. Javlja se kod oko 90% svih pacijenata
obolelih od diabetesa.
460. Koji od navedenih parametara se koristi za procenu stanja glikemije
kod bolesnika sa diabetes-om – glikozilisani Hb.

461. U slucaju cAMP u celiji dolazi do :

 Ubrzava se proces glikoneogeneze
 Ubrzava se proces sinteze glukuronske kis.
 Ubrzava se proces sinteze glikogena (glikogeneza)
 Ubrzava se proces tazgradnje glikogena (glikogenoliza)
Nisam sigurna za ovo pitanje

LIPIDI
47. Osnovni precursor za sintezu holesterola je – Acetil-CoA.
48. Koje od pobrojanih f-ja obavljaju hilomikroni:
a) transportuju egzogeni holesterol iz enterocita do jetre
b) transportuju egzogene trigliceride iz enterocita do ekstrahepaticnih tkiva
c) transportuju fosfolipide
d) transportuju holesterol iz enterocita do jetre i trigliceride iz enterocita
do ekstrahepaticnih tkiva
49. U sklopu lipidnog statusa nejcesce se vrsi odredjivanje – triglicerida,
ukupnog holesterola, HDL-holesterola i LDL-holesterola.
50. Koje bolesti su najcesce udruzene sa 20hiperlipidemijom –zaokruzivanje:
Dijabetes, hipotireoidizam, nefrotski sindrom, pancreatitis, oboljenja jetre
(akutni/hronicni hepatitis, holestaza, 10bilijarna ciroza).
51.Koji lipoprotein ucestvuje u aterogenezi i na koji nacin? (str.4-24)
LDL – najaterogenija, jer je glavni nosilac holesterola u cirkulaciji.
Zbog disfunkcije endotela, dolazi do prodora monocita u subendotelni
prostor, gde oni diferenciraju do makrofaga. Makrofagi nekontrolisano
preuzimaju holesterol iz LDL cestica i nastaju depoi lipida, koji daju celijama
penast izgled. Daljom akumulacijom nastaju masne pruge, jer se holesterol
nagomilava i ekstracelularno. Makrofagi luce cytokine, faktor rasta, koji
dovode do proliferacije glatkomisicnih celija iz intime u mediju. Ove celije
produkuju EC matriks – kolagen, sto vodi stvaranju fibrozne kape i
aterosklerotskog plaka.
Povecan nivo LDL-a predstavlja glavni faktor rizika. Preuzimanje holesterola
pomocu klasicnog LDL-receptorskog puta NE moze dovesti do znacajne

234
akumulacije holesterola, jer je LDL-receptor regulisan mehanizmom
feedback inhibicije intracelularnim sadrzajem holesterola.
Sustina ateroskleroze lezi u modifikaciji lipoproteinskih cetsica, odnosno u
njihovim fizicko-hemijskim promenama, koje menjaju funkciju ovih
cestica(LDL-a najvaznija):
a) hemijska – oksidativna modifikacija, acetilacija i glikozilacija
b) fizicka – agregacija.
Modifikovane forme LDL-a se preuzimaju alternativnim putem (mehanizam
“scavenger” receptora), sto dovodi do akumulacije holesterola i stvaranja
penastih celija, posto “scavenger” Rc nisu regulisani sa sadrzajem holesterola
u celiji. U aterosklerotskim promenama dokazano je prisustvo oksidovanog
LDL-a.
52. Koje su osnovne komponente koje se ugradjuju u lipoproteine krvne
plazme?
Trigliceridi, holesterol, fosfolipidi, protein.
520. Gde nastaju hilomikroni i od kojih cestica se sastoje? (str. 4-12)
Hilomikroni su lipoproteini male molekulske mase, ali vrlo velike cestice, koje
se posle centrifugiranja izdvajaju iznad plazme u vidu mlecnog prstena.
Sastoje se iz egzogenih triglicerida (87%) i sadrze manje kolicine
holseterola i fosfolipida. Od apolipoproteina sadrze apo B-48, A-I, C-II i E.
Odgovorni su za transport egzogenih masti i sintetisu se u enterocitima.
521. Biohemijski profil familijarne holesterolemije:
Holesterol – povisen; trigliceridi – poviseni; HDL – povisen; LDL – povisen,
apoB – povisen
522. Koje od pobrojanih uloga obavljaju proste/slozene masti:
 Strukturnu – slozene
 Eneregetsku – proste
 Izvor su polinezasicenih masnih kis za sintezu eikosanoida – slozene
 Surfactant u alveolama – slozene
523. Primarni poremecaj u hiperlipidemiji tip I je – deficit lipoproteinske
lipaze (LPL). (str. 4-26)
Tip I – povecanje hilomikrona – visoke vrednosti triglicerida, deficit LPL, apo
C-II.
Tip II - LDL, deficit LDL receptore.
IIa – normalne vrednosti VLDL i triglicerida (Tg)
IIb – povisene vrednosti VLDL i Tg
Tip III – povecanje IDL - Tg, holesterola; LDL i HDL su normalni ili snizeni.

235
Na Tip III se sumnja kada je odnos VLDL holesterola/VLDL triglicerida
>0,35. Potvrda → fenotipizacija apolipoproteina E – fenotip apo E2/E2.
Tip IV – povecanje VLDL - Tg; visak apolipoproteina C-III (inhibitor LPL i
hepaticne lipaze)
Tip V – povecanje VLDL-a i hilomikrona - Tg, plazma zamucena sa mlecnim
prstenom.
524. Koji enzimi ucestvuju u varenju masti? Acid-stabilna lipaza, pankreasna
lipaza, crevna lipaza, fosfolipaza, esteraza.
525. Kod odredjivanja egzogenih i endogenih triglicerida vrsi se – friziderski
test.
526. Gde se stvaraju HDL cestice? Navedi ulogu i objasni na koji nacin se
ona ostvaruje. (str. 4-19)
HDL su lipoproteini velike gustine. Sadrze 50% apolipoproteina i imaju
najvecu gustinu. Glavni apolipo. su Apo A-I i Apo A-II. Takodje sadrze
holesterol (20%), fosfolipide (30%) i Tg (2-5%). Stvaraju se u jetri. Glavna
uloga je protektivna, jer on uklanja holesterol, koji je aterogen, iz perifernog
tkiva.
Postoje 2 subklase: HDL2 i HDL3. Vrse transport holesterola iz perifernih
tkiva u jetru, ovaj metabolicki put se naziva reverzni transport holesterola.
Faza 1 – Vezivanje HDL za apo A-I receptore na perif. tkivu, bogatom
holesterolom. Dolazi do transfera slobodnog intracelularnog holesterola, prvo
do cel.membrane, a zatim i do HDL-a. Faza 2 – esterifikacija slobodnog
holesterola dejstvom lecitin-holesterol-aciltransferaze (LCAT). Ovaj enzim
ima ulogu u rastu i sazrevanju HDL-a. Faza 3 – Indirektni transport estara
holesterola u jetru vrsi se putem transfera na lipoproteine koji su bogati TG.
Transfer u zamenu za Tg, na VLDL i hilomikronske ostatke, vrsi se
delovanjem holesterol-estra-transferazno proteina (CEPT). Faza 4 – direktan
transport holesterola u jetru pomocu hepaticne lipaze.
527. Povisen LDL se javlja kod - hiperlipidemije tip II.
VODA
53. Unutrasnju razmenu i raspodelu vode odredjuju:
a) osmotski p
b) koloidno-osmotski (onkotski) p
c) hidrostatski p
d) sve nabrojano
54. Hormoni koji regulisu promet vode su:
Vazopresin, aldosteron, atrijalni natriuretski peptid, rennin-angiotenzin-
aldosteron sistem.

236
541. Osmolalnost – ukupan br. rastvorenih cesica u jedinici m rastvora
Osmolaritet – ukupan br. rastvorenih cestica u jedinici V rastvora.
542. Stimulus na lucenje antiuretskog hormona je – hiperosmolarnost plazme
ELEKTROLITI
55. HiperK+ ima za posledicu:
Ventrikularna fibrilacija, bradikardija, zaustavljanje srca.
56. Bikarbonati nastaju – endogeno i sintetisu se iz CO 2 i H2O.
560. Hemoliza Er ce dovesti do – porasta konc. K+ u plazmi.
561. Koji su uzroci hiperK+?
 Povecan unos
 Poremecaj u bubreznoj ekskreciji (GF, acidoza, izmena Na,
hipoaldosteronizam, Adisonova kriza, spironolakton, amilorid)
 Redistribucija (izlaz iz cel prilikom ostecenja tkiva, gladovanje,
intenzivan katabolizam)
 Acidobazni poremecaj (acidoza, hipoksija)
 Hemoliza
HiperK+ - blaga 5,5-6mmol/l; umerena 6,1-7mmol/l; teska >7,1mmol/l.
562. Objasniti mehanizam delovanja rennin-angiotenzin-aldosteron sistema.
(str. 6-6)
Konc. Na+ regulise se sistemom RAAS zajedno sa regulacijom zapremine ECT.
Kada se smanjuje konc. Na u ECT, smanjuje se zapremina ECT, a to je pocetni
stimulus za pokretanje sistema.
Renin – sintetise se iz prorenina i deponuje se u jukstaglomerularnom
aparatu. Sekreciju renina stimulise smanjenje intracelularne konc. Ca 2+. Kanali
za Ca2+ se aktiviraju , kada se membrana skupi (kad se poveca arterijski
p)→Ca2+ ulazi u celiju i inhibise sekreciju renina. Kada p u renalnim arterijama
padne ispod 80mmHg, stimulise se lucenje renina. Sekreciju renina takodje
moze stimulisati konc Na+ i Cl- u maculi densi. Jukstaglomerularne celije
inervisane su od strane Sym, tako da kada dodje do njihove stimulacije,
pojacava se lucenje renina. Renin je specificna proteaza koja katalizuje
oslobadjanje angiotenzina I iz angiotenzinogena. Zatim na angiotenzin I
deluje angiotenzin-konvertujuci enzim (ACE) i prevodi ga u Angiotenzin II
(kratak poluzivot). On ima nekoliko dejstva: izaziva kontrakciju glatkih misica
ateriola → krv.p, u CNS-u povecava krv. p, stimulise centar za zedj i
povecava sekreciju ADH i ACTH, u bubrezima izaziva vk, povecava
reapsorpciju Na u proks. tubulima i inhibise sekreciju renina, deluje na zonu
glomerulozu u kori nadbubrega → stimulacija sinteze aldosterona.

237
Aldosteron – mineralokortikoid, deluje u distalnim tubulima → reapsorpciju
Na+ i vode i sekreciju K+.
563. Koji hormoni omogucavaju ulazak kalijuma u cel – insulin, aldosteron,
kateholamini.

ACIDO-BAZNA REGULACIJA
57. Nabroj najcesce uzroke metabolicke acidoze (prezentacija):
*primarni visak jakih kiselina:
- egzogeno unetih kis.
- sinteza org. kis. koja prevazilazi stepen eliminacije
-nagomilavanje metabolickih org i neorg kis zbog poremecene ekskretorne
f-je bubrega
-trovanje materijama koje dovode do stvaranja metab.kis. u
organizmu(salicilati, MeOH)
*primarni gubitak bikarbonata
-gubitak preko GIT-a (dijareja, povracanje)
-gubitak putem bubrega (renalna tubularna acidoza)
*povecanje konc H+
-pluca – hiperventilacija
- izlucivanje H+
-amonijumgeneza i regeneracija bikarbonata
58. Nabroj organske i neorganske pufere Er (prez):
Neorganski – bikarbonatni (K), fosfatni (K)
Organski – hemoglobin, organski fosfati.
580. . Objasniti “pomak” hlorida. (str. 7-2)
Fenomen “pomak” hlorida se objasnjava ulogom hlorida u regulaciji acido-
bazne ravnoteze. Nastali CO2 kao produkt aerobnog metabolizma celija u
smeru konc. gradijenta difunduje u ECT iz celija. Na venskom delu kapilara iz
plazme u Er difunduje CO2, koji dejstvom karboanhidraze stvara H 2CO3,
kasnije HCO3- i H+. Hb u deoksi-obliku (posle otpustanja kiseonika) puferuje
vodonik nastao u ovoj r-ji i stimulise dalje oslobadjanje kiseonika. U Er se
gomila bikarbonat, koji difunduje u ECT i neutralise kisele produkte. Da bi se
odrzala elektroneutralnost u Er, ulaze hloridni joni u Er. Ovaj proces se
naziva hloridni “shift”.
Ovaj proces se u suprotnom smeru odvija u plucima. Iz deoksihemoglobina se
oslobadja H+, jer je oksihemoglobin jaca kiselina, a postoji tendencija
stvaranja ovog oblika hemoglobin, posto kiseonik difunduje iz alveola u
kapilare. Oslobodjeni H+ se vezuje sa HCO3- i nastaje H2CO3, koja se razlaze

238
na H2O i CO2. CO2 difunduje u ECT, a zatim u alveolarni proctor zbog razlike
u parcijalnim pritiscima i eliminise se iz organizma. Difuzija CO 2 u alveolarni
prostor stimulise reakciju izmedju H+ i HCO3-, a gubitak H+ stimulise
oksigenaciju hemoglobin. Utroseni bikarbonatni jon nadoknadjuje se
bikarbonatnim jonom iz plazme, koji difunduje u Er, a zbog nastalog
elektrohemijskog gradijenta horidni jon difunduje iz Er u plazmu.
581. Promena konc. bikarbonata ukazuje na – metabolicko poreklo
poremecaja pH.
582. Kako se vrsi regulacija acido-bazne ravnoteze?
Acido-bazna ravnoteza podrazumeva odrzavanje konst pH telesnih tecnosti,
sto se postize efikasnim mehanizmima. Za odrzavanje konst pH esencijalni
su:
- Fizioloski puferi, koji neutralisu visak H + jona – hemoglobinat/Hb,
proteinat/protein, HCO3-/H2CO3, dibazni fosfat/monobazni fosfat.
- Respiratorni sistem ima ulogu da odrazava stalan pH tako sto zadrzava
ili eliminise CO2, zavisno od potreba organizma. Ovaj proces se odvija
sa HCO3- puferom.
- Bubrezi imaju sposobnost da u acidozi izlucuju visak kis i istovremeno
cuvaju bazu, odnosno u alkalozi izlucuju visak baze i cuvaju kis. Renalno
izlucivanje kis i cuvanje baza ostvaruje se sledecim procesima –
resorpcija filtriranog HCO3-, sinteza i izlucivanje NH 4+, sekrecijom i
puferovanjem H+ jona.
583. Kako bubrezi regulisu pH? Vidi prethodno pitanje.
Najintenzivnija reapsorpcija HCO3- jona vrsi se u proksimalnim tubulima.
Epitelna cel sekretuje H+ jone u tubulsku tecnost Na+/H+ kontra
transportom. U distalnim tubulima postoji aktivna sekrecija H+ jona, koja je
nezavisna od transporta Na+. Sekrecija H+ se vrsi sve dok se ne postigne pH
urina 4,5. Profiltrirani HCO3- reaguje sa H+→H2CO3→H2O + CO2 pod
dejstvom karboanhidraze.
Za svaki H+ sekretovan u tubulski lumen, stvara se HCO3- koji ulazi u krv. Na
taj nacin bubrezi sprecavaju gubitak HCO3- mokracom i HCO3- se u celosti
resorbuje iz tubula, sto ga cini primarnim puferskim sistemom
ekstracelularne tecnosti.
584. Markeri ostecenja glomerula su - klirens kreatinina i klirens inulina.
585. Parametri procene acido-baznog statusa:
pH krvi, pCO2, bazni eksces (BE), puferske baze krvi (BB), standardni
bikarbonati (SB), anjonska praznina (AP), jonski status (JS).
HEMOGLOBIN

239
59. Zaokruzi HEMOHROMOproteide:
-katalaza
-mioglobin
-hemoglobin
-eitohrom ?
-feritin
60. Kvalitativna hemoglobinopatija je – anemija srpastih celija.
61. Sta je hem i kakva je njegova struktura?
NEproteinski deo hemoglobin. To je kompleks porfirina i fero oblika Fe (Fe
II). Gvozdje se nalazi u centru molekula hema vezan za 4 azota porfirinskog
prstena.
610. Karakteristike fetalnog hemoglobin (HbF):
 Sastoji se iz α22
 Visok afinitet za kiseonik u odnosu na HbA, posto se slabo vezuje za
2,3-DFG
 Elektroforetska pokretljivost je manja od HbA
 Rezistentan na alkalnu i kiselu denaturaciju
 Oksidise se u methemoglobin 2x brze nego HbA (novorodjence
pokazuje cijanozu zbog c methomoglobina)
 U slucaju β-talasemije  sinteza HbF i HbA2.
611. Vrednost krvnih parametara zavisi od - fizickog stresa, pola, uzrasta,
godina.
612. Kvantitativne i kvalitativne hemoglobinopatije. (str. 11-23, 11-27)
Kvantitativna (talasemija), nasledna hemoliticka oboljenja u kojim apostoji
neravnoteza u sintezi globinskih lanaca. Postoje α, β (ucestalije), δ-β i -δ-β
(redje).
U talasemiji sinteza α i β lanaca hemoglobin je defektna. Rzultat defektne
sinteze hemoglobina je da su Er hipohromni i mikrocitni (MCH i MCV).
Kvalitativna – anemija srpastih celija. Stvara se abnormalni, mutantni
hemoglobin zbog zamene 1 am.kis. drugom u jednom peptidnom lancu. Srpasti
hemoglobin polimerizuje pri dezoksigenaciji pri cemu nastaje srpasti oblik Er.
Rezultujuca mikrovaskularna okluzija i skraceni zivotni vek Er uticu na pojavu
klinickog sindroma – anemija, vazookluzivne krize, ostecenje organa i
osteljivost na infekcijezbog smanjene f-je slezine.
Vrste: HbS – na normalnom nivou β-lanca u polozaju 6 – glutaminska kis.
zamenjena valinom
HbC - na normalnom nivou β-lanca u polozaju 6 – glutaminska kis. zamenjena
lizinom

240
HbH – na nivou oba β-lanca u polozaju 92 – histidin zamenjen tirozinom.
613. Koja je glavna metoda za odredjivanje hemoglobinopatije i napisati
njene vrste.
Dijagnostika hemoglobinopatija se zasniva na histoloskim i biohemijskim
analizama. Pored snizenog nivoa Hb, postoje 3 hematoloska parametra, cije
vrednosti imaju veliki znacaj za diferencijalnu dijagnostiku talasemijskih
sindroma. To su MCV, MCH i MCHC. Za pravilnu dijagnostiku neophodna je
krvna slika sa morfologijom Er (razmaz periferne krvi). Efikasna je
elektroforeza Hb.
614. Vezivanje Hb za kiseonik.
Hb veze 4molekula O, jedan molekul za svaki od 4hema. Iako je za prvi
molekul kiseonika tesko da se veze Hb, daljim vezivanjem afinitet je sve veci,
pa je za poslednji kiseonik 300x veci nego za prvi kiseonik.
Mioglobin moze da se veze za samo 2 molekul O i to mnogo lakes nego Hb.
GVOZDJE
62. Gvozdje se deponuje u obliku – feritina i hemosiderina.
620. Koji parametri se odredjuju pri ispitivanju nedostatka Fe? (str. 10-12)
Odredjivanje hemoglobin je najjednostavnija metoda za utvrdjivanje
nedostatka Fe, kao i za pracenje uspesnosti terapije preparatima Fe. Koda
pacijenata sa rezultatima u blizini donje granice normale, potrebno je izvrsiti
dalja ispitivanja da bi se eliminisala dijagnoza nedostatka Fe.
 Morfologija Er – hipohromni i mikrocitni
 Er indeksi – MCV, MCH, MCHC.
 Serumsko Fe
 Transferin u serumu i kapacitet vezivanja Fe
 Analiza transgerinskih receptora u serumu.
Dijagnozu anemije mozemo postaviti na osnovu odredjivanja Fe, feritina,
transferina i TIBC, saturacije transferina, cink-protoporfina i transferinskih
receptora. (str. 10-16)
621. Fe – transport
Posle izlaska iz enterocita, Fe prelazi u krv, gde se skoro 100% veze za
apotransferin, a dobijeni kompleks Fe-apotransferin se naziva transferin. Pre
vezivanja za transferin Fe (II) se oksiduje do Fe (III) uz poomoc
ceruloplazmina. Fe se pomocu transferina prenosi iz 3 glavna donorska tkiva –
retikuloendotelnog sistema, parenhimskih cel jetre i kostane srzi do tkiva
koja ga preuzimaju, zahvaljujuci specificnim transferinskim receptora.
KALCIJUM, FOSFAT I MAGNEZIJUM
63. Metabolizam Ca i P regulisu:

241
Tireokalcitonin, vitamin D i parathormon.
64. Koji su uzroci hiperCa:
-1o hiperparatireoidizam, maligniteti, povecana doza vitamina D, upotreba
tiazidnih diuretika, prekomerna upotreba antacida sa Ca i suplementi Ca,
bolesti bubrega – sprecena ekskrecija, tireotoksikoza,  apsorpcija, 
reapsorpcija na nivou bubrega,  konc. albumina.
65. Koja je uloga fosfora u organizmu? Neophodan za metabolizam celije.
650. Metode za odredjivanje Ca:
 Odredjivanje ukupnog Ca – rutinski (normalno 2,25-2,75mmol/l)
 Odredjivanje slobodnog Ca – kalorimetrijskim metodama, AAS
 Odredjivanje jonizovanog Ca – analizatorima, Ca-jon selektivnom
elektrodom.
651. Mg2+ je tipican katjon – ICT.
652. Sta od pobrojanog stimulise smanjenje kolicine vezanog Ca u krvi?
 Povecanje albumina
 Pad serumskih albumina
 Acidoza
 Povecanje globulina u serumu
653. Supstance koje  resorpciju Ca – zucne kis, mlecna, limunska, vinska kis,
protein, laktoza, vit. D.
BUBREG I NEPROTEINSKA AZOTNA JEDINJENJA
66. Fizioloska konc uree u serumu iznosi – 3,3-7,8mmol/l.
67. Klirens kreatinina se odredjuje u cilju procene – stepena glomerularne
filtracije.
68. Definisati proteinuriju i napisati podele u odnosu na poreklo.
Pojava proteina u urinu – proteinurija >125mg/24h.
Prerenalna
Renalna (tubulska; glomerulska – selektivna i neselektivna)
Postrenalna.
680. Gde nastaje RENIN? U jukstaglomerularnom aparatu.
681. Koje hormone sintetise bubreg? Renin, 1,25-dihidroksiholekalciferol i
eritropoetin.
682. Koji enzimi se izlucuju urinom? Amilaza 45000, lizozim 18000, pepsin
3900.
683. Procesom aktivnog transporta u tubulima se reapsorbuju: glukoza,
am.kis, vit.C.
684. Patoloski sastojci urina su: glukoza, protein, bilirubin, acetonska tela.

242
685. Opisati gradju filtracione barijere glomerula. Grdaju glomerula cine –
fenestrirani endotel, glomerularna bazalna membrane, epitelne celije.
Endotel cine celije koje sa unutrasnje strane oblazu lumen kapilara. Pore
prisutne u endotelu (fenestre imaju dijametar 30-130nm). Glomerularna
bazalna membrane iam potpornu ulogu i predstavlja grub filter. Strukturu
cine kolageni (tip IV i VI) i proteoglikani. Epitelne cel. glomerula (podociti)
nalaze se sa spoljasnje strane membrane i njihovi citoplazmatski nastavci
predstavlaju – slit pore. Pore su prekrivene membranom koja se sastoji iz
transmembranskih proteina – nefrina.
686. Sta je tubularni max, koliki je i sta je renalna glikozurija?
Glukoze nema normalno u urinu, kada se nadje, govori se o glikozuriji. Ona se
javlja kada je konc glukoze u krvi iznad 8-8,5mmol/l (bubrezni prag za
glukozu). U tim stanjima renalni tubuli ne mogu apsorbovati sve molekule
glukoze, jer je tubularni max za glukozu 350mg/min.
Renalna glikozurija – stanje u kome se javlja glukoza u mokraci, ali konc
glukoze u krvi nije povecana. Javlja se zbog defekta u renalnim tubulima.
Moze da bude urodjena ili posledica nekih oboljenja.
ISPITIVANJE FUNKCIJE JETRE
70. Razvrstaj funkcionalne testove jetre u odnosu na poremecaj
metabolizma, koji se moze dijagnostikovati putem njih:
-merenje nivoa albumina – merenje sintetske uloge jetre
-flokulacione probe – disproteinemija
-intravensko uvodjenje aminokiselina – stepen jetre da vrsi proteinsku
razmenu.
71. Razvrstaj tipove zutice u odnosu na uzrok:
-intrahepaticna – hepatitis
-prehepaticna – hemoliza
-posthepaticna – opstrukcija bilijarnog trakta
72. Napisati bar 4 reakcije detoksikacije, koje vrsi jetra:
-NEsintetski procesi: oksidacija, redukcija, hidroliza
-sintetski procesi: konjugacija (gluko, sulfo), metilacija, acetilacija,
obrazovanje merkapto derivata.
73. Flokulacione i precipitacione probe (str. 13-20):
 Brzina sedimentacija Er
 Weltman-ov koagulacioni niz
 McLagan timol proba
 Sublimat test
 Takata reakcija

243
  Kadmijum-sulfat r-je
 Cefalin-holesterol r-ja.
74. Sekundarne zucne kiseline – sintetisu se u tankom crevu.
75. Uzrok hepaticne encefalopatije (amonijacne). Javlja se kod:
- Pacijenata sa cirozom
- Velikih proteinskih obroka
- Infekcija
- Disbalansa elektrolita i acido-bazne ravnoteze
- Smanjenog izlucivanja urina.
ISPITIVANJE FUNKCIJE GIT-A
76. Ispitivanje egzokrine f-je pankreasa:
 Direktni testovi u kojima se prati sadrzaj duodenalnog soka, a
procenjuje se odredjivanjem kolicine soka, bikarbonata i aktivnosti
enzima.
o Sekretinski test
o Holecistokinin-pankreozimin stimulirajuci test
o Lundhov test
 Indirektni testovi
o PABA test
o Fluorescein-diularatni test
o Izotopski testovi varenja masti
OSTALO
* Nabroj standardne parameter LIKVORA i oznaciti njihove normalne
vrednosti:
Sastav likvora
 Glu (3mmol/l ; manje nego u serumu)
 Cl- (120mmol/l ; vise nego u serumu)
 Ca2+ (1,2mmol/l ; vise nego u serumu)
 Sadrzaj proteina je 200x manji nego u serumu.
*Gibbs-donan-ova ravnoteza = anjonsko-katjonska ravnoteza, prelaz jona
kroz semipermeabilnu membranu u cilju odrzavanja jednake konc. jona i
osmotski aktivnih materijala sa obe strane membrane. Proteini i drugi
makromolekuli NE prolaze, ali prolaze joni suprotnog naelektrisanja.
*Komponente parenteralne nutritivne terapije:
 Energija – ugljeni hidrati (glukoza, fruktoza, sorbitol), masti
 Protein – r-ri kristalnih amino kiselina
 Elektroliti – soli: Na, K, Ca, Mg, Cl, P

244
  Vitamin i esencijalni oligoelementi – D, E, K, A, B i C; Fe, Zn, Cu, Mn,
Se, Mo.
*Parametri SIRS-a (sistemski odg na inflamaciju).
 Odredjivanje u serumu CRP (menja se brzo unutar nekoliko dana)
 Pracenje sedimentacije Er
- Reflektuje konc. fibrinogena i imunoglobulina (menja se sporo unutar
nekoliko dana)
- Vrlo osetljiv marker – amilorid A i orozomukoid
- Kod neonatusa i pacijenata na imunoterapiji cesto je veoma tesko
dijagnostikovati bakt. Inf
- Cesto samo porast CRP>100mg/l (norm <10mg/l) predstavlja dijag.
parametar prisutne inf.
*Kriterijumi za dijagnozu SIRS-a
- Telesna T>380C ili <360C
- Srcana frekvenca >90/min
- Resp. kapacitet >20/min
- pCO2 <32mmHg
- leukociti >12000

245