INTERNACIONALNI NAU NO-STRU NI SKUP

GRA EVINARSTVO - NAUKA I PRAKSA

ŽABLJAK, 20-24. FEBRUARA 2006.

Dragan Bu evac1, Boris Gligi 2, MarkoPavlovi 3

EVROKOD 9 U DOMENU TEHNIKA SPAJANJA KONSTRUKCIJA

OD ALUMINIJUMSKIH LEGURA MEHANI KIM PUTEM

Rezime
Aluminijum i aluminijumske legure, po mnogo emu materijal budu nosti, danas nalazi
sve ve u primenu u skoro svim oblastima tehnike – pa i u gra evinskom
konstrukterstvu. Prethodno je, izme u ostalog, posledica metalurško – tehnoloških
osobina materijala koje dopuštaju, kako konstrukcijska oblikovanja, tako i mehani ke
tehnike spajanja koje nije mogu e posti i kod drugih srodnih materijala za konstrukcije.
Ovaj rad daje pregled trenutnog stanja u ovoj oblasti uz poseban osvrt na neka rešenja i
uputstva za prora une koja daje Evrokod 9 - evropski standard za prora un
aluminijumskih konstrukcija.
Klju ne re i
aluminijum, propisi, veze, nastavci, spojna sredstva

EUROCODE 9 IN FIELD OF ALUMINIUM ALLOYS STRUCTURES

MECHANICAL JOINING TECHNIQUE

Summary
Aluminium and aluminium alloys, material of future according to many parameters,
meets today more applications i almost all fields of technique – as well as in field of
structural engineering. Previous is, between others, result of metallurgical and
technological features of material that allow structural solutions as well as mechanical
joining on ways that are not possible to reach with other similar materials for structures.
This paper deals with present state of the art in this field with special review of some
solutions and recommendations for structural calculations that are given in Eurocode 9
– European Standard for Aluminium Structures.
Keywords
aluminium, codes, connections, joints, fasteners

1
Dr dipl.gra .inž, redovni profesor, budjoni@imk.grf.bg.ac.yu, +381 (11) 32 18 533
2
Mr dipl.gra .inž, asistent, gliga@imk.grf.bg.ac.yu, +381 (11) 32 18 511
3
Dipl.gra .inž, asistent – pripravnik, markop@imk.grf.bg.ac.yu, +381 (11) 32 18 531
Gra evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11000 Beograd

471
Gra evinarstvo - nauka i praksa

1. UVOD
Montažne veze i nastavci koji se ostvaruju mehani kim spojnim sredstvima su
neizbežni u situacijama kada se zahteva mogu nost montaže i demontaže kod metalnih
konstrukcija. Osim toga imaju odre ene prednosti nad zavarivanjem i u situacijama kada se
zahteva pove ana otpornost konstukcije na dejstvo zamora. Pored napred navedenog
mehani ka spojna sredstva pružaju i izvestan stepen prigušenja koje kod zavarenih
(integralnih) konstrukcija ne postoji. Mehani ke veze kod aluminijumskih konstrukcija, u
pore enju sa zavarenim spojevima, imaju prednost i zbog toga što nema slabljenja
materijala u zoni uticaja toplote (ZUT) usled zavarivanja. Tako e, mehani ke veze postaju
neophodne kod aluminijumskih konstrukcija i u situacijama koje nisu podobne za
zavarivanje kao što je primena legura aluminijuma visokih klasa vrsto e ili elemenata
velikih debljina.

2. MEHANI KA SPOJNA SREDSTVA

Kao mehani ka spojna sredstva u nose im aluminijumskim konstukcijama
primenjuju se aluminijumski i eli ni zavrtnji i zakivci. Razni specijalni oblici mehani kih
spojeva su retki u nose im konstrukcijama ali su veoma zastupljeni u drugim srodnim
primenama aluminijuma i aluminijumskih legura. Kod tankozidnih aluminijumskih
konstrukcija kao što su, na primer, razni tipovi spuštenih plafona, revizione staze pa i
montažne oplate, esto se koriste spojna sredstva u vidu razli itih tipova samonarezuju ih
zavrtnjeva, više razli itih vrsta nitni i sli no. Kod specijalnih primena kao što su
podkonstrukcije fasada, prefabrikovane platforme ili paneli, montažno demontažne lake
pregrade i sli no sre u se i veoma neobi ni mehani ki spojevi („snap joints“) koji su u
ovom radu nazvani „samozaklju avaju im“.

2.1. ALIMINIJUMSKI I ELI NI ZAVRTNJEVI

Osim klasi nih zavrtnjeva u aluminijumskim konstrukcijama se sre u i eli ni
odnosno aluminijumski zavrtnjevi bez navrtke. Zavrtnjevi bez navrtke zahtevaju urezan
(ženski) navoj u spojnom elementu – Slika 1.

a) Enstat b)Heli-coil
Slika 1 – aure sa dvostrukim navojem
Formiranje „ženskog“ navoja ostvaruje se urezivanjem u osnovni materijal ili
primenom specijalno oblikovanih aura sa dvostrukim navojem. Ove aure se koriste

472
 GNP 2006

naro ito u slu ajevima gde se primenjuju aluminijumske legure sa malom otpornoš u na
smicanje kao i kod nelegiranih ili livenih aluminijuma – Slika 1. Na tržištu se mogu na i
dva tipa aura sa dvostrukim navojem. Jedan, „Enstat“ sistem, poseduje unutrašnji i spoljni
navoj, a drugi, „Heli-coil“ sistem, se formira od žice rombi nog popre nog preseka koja je
namotana u obliku helikoidne spirale.
Samonarezuju i zavrtnjevi se, osim klasi ne ugradnje kao kod eli nih konstrukcija,
kod presovanih profila od aluminijumskih legura ugra uju i u posebno formirane kanale ili
žljebove koji se predvi aju pri projektovanju samih profila – Slika 2a. Na Slici 2b i 2c
prikazane su varijante samonarezuju ih zavrtnjeva koji sami buše rupe u elementima koje
povezuju.

a) b) c)
Slika 2 – Samonarezuju i zavrtnjevi

2.2. PUNI ZAKIVCI

Kod aluminijumskih konstrukcija se, skoro isklju ivo, primenjuju aluminijumski
zakivci. Osim kompatibilnosti sa osnovnim materijalom oni se, za razliku od eli nih,
ugra uju hladnim postupkom pa se zbog toga i danas masovno primenjuju – naro ito u
avioindustriji i vagonogradnji.

2.3. SPECIJALNI MEHANI KI SPOJEVI

Jedan od na ina za povezivanje profila u podužnom pravcu je primena elemenata
koji u popre nom preseku imaju odgovaraju e „žljebove“ i „jezi ke“ i koji u kombinaciji sa
dodatnim elementom, obi no zavrtnjem ili tre im profilom, ostvaruju svojevrsno
„zaklju avanje“ spoja – Slika 3a). Zaklju avanje profila je mogu e i plasti nom
deformacijom nekog od elemenata popre nog preseka – Slika 3b).

a) b)
Slika 3 – Spojevi formirani“zaklju avanjem“posebnim elementom ili deformacijom
Konstrukctivno najzanimljiviji su, nazovimo ih, "samozaklju avaju i" spojevi (snap
joints). Ovakve veze esto se koriste u konstrukcijama fasada ali i kod spuštenih plafona,
raznih pregrada pa i kod sistema oplata. Generalno se razlikuju dve vrste ovakvih veza –
one kod kojih nije predvi eno naknadno rastavljanje, Slika 4a), i one kod kojih je spoj

473
Gra evinarstvo - nauka i praksa

montažno demontažan, Slike 4b) i 4c). Na Slici 4d) je varijanta veze predvi ene za
višestruka „zaklju avanja“ i „otklju avanja“ pa je deo koji trpi deformacije predvi en kao
zamenjiv ili ak od drugog materijala, kao što je, na primer, plastika.

a) b) c) d)
Slika 4 – „Samozaklju avaju i“ spojevi
Veze u uglovima bravarskih elemenata kao što su prozori, vrata, fasade itd,
zahtevaju zna ajnu krutost uz zahtev da se kao vidljivi elementi ne pojave zavrtnji, zakivci,
nitne, ili neki drugi element spajanja. Ovaj zahtev se može ostvariti sa više uspešnih
patentiranih rešenja. Na Slici 5a) je prikazana ugaona veza tipa "SAPA" sa patentom za
zaklju avanje veze. Još jedan na in formiranja uglova kod lakih aluminijumskih
konstrukcija prikazan je na Slici 5b).Ugaoni elementi mogu se proizvoditi livenjem ili
se enjem profila na manje segmente.

a) b)

Slika 5 – Ugaona veza tipa „SAPA“ i formiranje ugla se enjem i savijanjem

2.4. POSEBNO OBLIKOVANI ZAKIVCI – NITNE

U situacijama kada elementi koji se spajaju zakivcima nisu dostupni sa obe strane
(npr. šuplji profili) koriste se specijalno oblikovani zakivci – nitne. Nitne su uvek šuplje, a
pojedini tipovi se isporu uju sa zaptivaju im elementima – Slika 6. Istraživanja pokazuju
da je nosivost nitni sli nog reda veli ine kao i kod zakivaka – u slu aju „Chrobert“ nitne sa
ispunjenim telom (Slika 6a), na primer, nosivost na smicanje ide do 85% nosivosti
klasi nih aluminijumskih zakivaka korespondiraju eg pre nika.

474
 GNP 2006

a) b)
Slika 6 – „Chobert“ i „pop“ nitne

3. PRORA UN MEHANI KIH SPOJNIH SREDSTAVA PREMA

EVROKODU 9
Evropski standard za prora un i konstruisanje aluminijumskih konstrukcija,
Eurocode 9, daje pravila za prora un uobi ajenih tipova mehani kih spojnih sredstava i ona
se ne razlikuju bitno u odnosu na dobro poznata pravila koja važe u eli nim
konstrukcijama osim što se kod aluminijumskih konstrukcija preporu uje da spojno
sredstvo bude izabrano tako da karakteristi na vrednost nosivosti na smicanje bude 25-50%
ve a od vrednosti grani nih nosivosti za druge vidove loma pojedina nog spojnog sredstva.

3.1. NOSIVOST SAMONAREZUJU EG ZAVRTNJA U ŽLJEBU

Samonarezuju i zavrtnji ugra eni u posebno oblikovane žljebove – Slika 7 – su veza
karakteristi na za aluminijumske konstrukcije. U ovom radu se daje kratki prikaz preporuka
za prora un nosivosti zavrtnjeva u ovakvoj vezi. Nosivost zavrtnjeva u žljebovima zavisi
od pravca dejstva sile a grani ne vrednosti se mogu odrediti iz slede ih izraza:
Fp , Rd = 1,6 ⋅ a ⋅ f 0 / γ M [N,mm] - grani na vrednost sile upanja

Fb , Rd = (2 ⋅ t + 0,16 ⋅ a ) ⋅ f 0 / γ M [N,mm] - nosivost na smicanje u pravcu žljeba

Za slu aj dejstva smi u e sile upravno na pravac pružanja žljeba nosivost zavisi od
debljine zida kanala (t), a vrednost odre ena prethodnim izrazom se može uzeti da je na
strani sigurnosti. Debljina zida kanala (t) treba da je ve a od d/3, a pre nik rupe dn
minimum 0,55 mm manji od pre nika navoja.

t - debljina zida kanala [mm] (t d/3)

a - dužina navoja unutar kanala [mm]
d - pre nik navoja
Slika 7 – Nosivost na smicanje i upanje zavrtna u žljebu

475
Gra evinarstvo - nauka i praksa

3.2. NOSIVOST SAMONAREZUJU EG ZAVRTNJA U TANKOZIDNIM

VEZAMA
Druga vrsta spoja karakteristi na za aluminijumske konstrukcije (ali i za tankozidne
eli ne konstrukcije) je veza dva tanka elementa ostvarena samonarezuju im zavrtnjima.
Karakteristi an vid mehanizma loma, Slika 8, ini ovu vezu specifi nom pa se prezentiraju
neke preporuke za prora un nosivosti spojnog sredstva u ovakvim vezama.
Grani na vrednost sile smicanja za samonarezuju e zavrtnje u vezama tankozidnih
elemenata na smicanje se može odrediti iz slede ih izraza:
3,2 t 3d ⋅ f 0 / γ M za t = t 1
Fv ,Rd =
2,1 ⋅ t ⋅ d ⋅ f 0 / γ M za t = 2,5t 1
Za vrednosti t1 < t < 2,5t1, treba izvršiti linearnu interpolaciju gornjih izraza.

t - debljina debljeg elementa u vezi

t1 - debljina tanjeg elementa u vezi
d - pre nik navoja

Slika 8 – Lom veze u vidu zakošenja i cepanja lima

Grani na vrednost slile zatezanja u smislu proboja glave ili podloške kroz element,
ili cepanja elementa ispod glave ili podloške, može se odrediti na osnovu slede ih izraza:
Fp , Rd = 6,5 ⋅ t ⋅ f 0 / γ M [N,mm] - za pre nik glave ili podloške ve i od 14 mm,

Fp , Rd = 2,5 ⋅ t ⋅ f 0 / γ M [N,mm] - za pre nik glave ili podloške ve i od 9,5 mm

Grani na nosivost Fp,Rd za slu aj upanja samonarezuju eg zavrtnja iz elementa za
koji je vezan može se odrediti iz slede eg izraza:
Fp , Rd = 0,65 ⋅ t 1 ⋅ d ⋅ f 0 / γ M - za samonarezuju e zavrtnjeve (t1 > 0,9 mm)

Fp , Rd = 1,5 ⋅ t 13 ⋅ d ⋅ f 0 / γ M - za samonarezuju e i samobuše e (t1 > 0,5 mm)

U prethodnim izrazima se veli ine t1 i f0 odnose na elemente sa suprotne strane u

odnosu na glavu zakivka.

LITERATURA

[1] T. Höglund, Federico M. Mazzolani: "Design of Joints", EAA – European Aluminium

Association, 1998.
[2] European Committe for Standardization: „Eurocode 9: Design of aluminium structures – Part
1-1: General rules – General rules and rules for buildings“, European Prestandard ENV 1999-
1-1, english version, 1998.
[3] Mazzolani F.M.: „Aluminium Alloy Structures“, Pitman Advanced Publishing Program,
1994.

476