DraganaKnezevic PDF

UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO-MATEMATIČKI
FAKULTET
DEPARTMAN ZA
MATEMATIKU I INFORMATIKU
Dragana Knežević
Teoreme o nepokretnoj tački za višeznačna preslikavanja u

metričkim prostorima
-Master rad-
Mentor: Prof. dr Ljiljana Gajić
Novi Sad, 2015.

Teoreme o nepokretnoj tački za višeznačna preslikavanja u metričkim prostorima
oznake:
Neka je ( , ) metrički prostor, tada je
2 = {C | C je neprazan podskup od X },
ℬ ( ) = {A | A je neprazan ograničen podskup od X},
ℬ ( ) = {A | A je neprazan, zatvoren i ograničen podskup od X},
( ) = {A | A je neprazan kompaktan podskup od X},
ℱ ( ) = {A | A je neprazan zatvoren podskup od X},
( ) = { | A je neprazan, kompaktan i konveksan podskup od X},
( ) = {A | A je podskup od X},
={ ∈ ∶ ∈ } (skup svih nepokretnih tačaka preslikavanja T),
( ) = {( , ) ∶ ∈ , ∈ } (graf višeznačnog operatora T).
2
Sadržaj:
Predgovor ...................................................................................................................................4
1. Uvod ....................................................................................................................................5
1.1 Osnovni pojmovi i definicije .........................................................................................5
1.2 Metrička teorija nepokretne tačke za jednoznačna preslikavanja ................................. 14
2. Višeznačna preslikavanja ................................................................................................... 17
2.1 Definicija i osnovne osobine ....................................................................................... 17
3. Metrička teorija nepokretne tačke za višeznačna ................................................................ 24
3.1 Nadlerova Teorema ..................................................................................................... 24
3.2 Uopštenje Ćirićeve generalizovane kontrakcije ........................................................... 27
3.3 Preslikavanje Zamfirescua .......................................................................................... 34
3.4 Reichov problem ......................................................................................................... 42
3.5 Lokalne kontrakcije..................................................................................................... 48
3.6 Kontrakcije sa uslovom na rubu .................................................................................. 51
3.7 „Weakly inward“ preslikavanje ................................................................................... 55
3.8 Neekspanzivna preslikavanja ...................................................................................... 61
Literatura .................................................................................................................................. 72
Biografija .................................................................................................................................. 74
3
Predgovor
Teorija nepokretne (fiksne) tačke je jedna od važnijih grana nelinearne analize. Ova
teorija povezana je sa mnogim oblastima matematike kao što su klasična analiza, funkcionalna
analiza, numerička analiza... Bavi se problemima egzistencije, jedinstvenosti i konstrukcije
nepokretne tačke preslikavanja. Osim što se primenjuje u matematici, primenjuje se i u mnogim
drugim naukama: fizika, hemija, biologija, kao i u statistici i ekonomiji. Polazni rezultat,
metričke teorije nepokretne tačke, slavni Banachov princip kontrakcije iz 1922. godine, do
danas je uopšten u raznim pravcima među kojima je pitanje nepokretne tačke za višeznačna
preslikavanja u metričkim prostorima. Značajne rezultate u ovoj oblasti dali su S.B Nadler,
S.Reich, Lj.Ćirić, O.Hadžić...
U ovom radu su dati dokazi egzistencije nepokretne tačke, prikazane su osnovne i
najjednostavnije metode za pronalaženje nepokretne tačke za višeznačna preslikavanja. Rad se
satoji iz tri poglavlja.
U uvodnom delu rada su obuhvaćene osnovne osobine topoloških i metričkih prostora,
kao i neki rezultati metričke teorije nepokretne tačke za jednoznačna preslikavanja.
U drugom poglavlju su dati osnovni pojmovi: definicije višeznačnog preslikavanja,
Lipšicovog višeznačnog preslikavanja i kontraktivnog višeznačnog preslikavanja kao i njihove
osobine.
U trećem poglavlju su predstavljeni rezultati S. B. Nadlera, koji je prvi dokazao
egzistenciju nepokretne tačke za klasu kontrakcija, višeznačnih preslikavanja u kompletnim
metričkim prostorima. Razmatrano je uopštenje Ćirićeve generalizovane kontrakcije, kao i
višeznačno Zamfirescu preslikavanje u kome je prezentovan i rezultat o nizu – Pikardovih
projekcionih iteracija (Pickard projection iteration). Prikazani su rezultati o egzistenciji
nepokretne tačke za vrlo važnu klasu preslikavanja „non-self mappings“ tj. funkcija koje ne
preslikavaju ceo skup u samog sebe, nego samo rub. Dati su delimični odgovori na Reichov
problem koji je ostao „otvoren“. Za „weakly inward“ preslikavanja prikazani su rezultati u
Banachovim prostorima. Uveden je pojam -lančastog metričkog prostora i posmatrana je
lokalna kontrakcija na takvim prostorima. U poslednjem delu ovog poglavlja dati su i neki
rezultati iz teorije nepokretne tačke neekspanzivnih višeznačnih preslikavanja.
4
1. Uvod
1.1 Osnovni pojmovi i definicije
Metrički prostor predstavlja neprazan skup na kome je definisano rastojanje između

svaka dva elemenata tog skupa. Osobine rastojanja između dve tačke, date su u sledećoj
definiciji. U ovom poglavlju korišćena je literatura ([17], [11]) .
Definicija 1.1.1: Neka je ≠ Ø i ∶ × → [0, ∞) tako da važe sledeći uslovi:
 ( , ) ≥ 0 (nenegativnost)
 ( , ) = 0 ⇔ =
 ∀ , ∈ , ( , ) = ( , ) (simetričnost),
 ∀ , , ∈ , ( , ) ≤ ( , ) + ( , ) (nejednakost trougla)
Tada kažemo da je preslikavanje metrika na skupu , broj ( , ) je rastojanje tačaka

i , a uređeni par ( , ) je metrički prostor.
Navedeni uslovi govore da je rastojanje između dve tačke uvek nenegativno, rastojanje
između tačaka x i y je isto kao i rastojanje između tačaka y i x, rastojanje između tačaka x i y
nije veće od zbira rastojanja tačaka x i i rastojanja i .
Primeri: [17]
1. Na skupu R: ( , ) = | − |
2. Na skupu : ( , ) = ∑ ( − ) ;
( , ) = ∑ ( − ) , 1≤ ≤ ∞
( , )= ,.., | − |.
5
Sledeće tvrđenje predstavlja još jednu važnu osobinu rastojanja, koja sledi iz navedena četiri
uslova.
Tvrđenje 1.1.1: | ( , ) − ( , )| ≤ ( , ), , , ∈ .
Definicija 1.1.2: Neka je ( , ) metrički prostor. Otvorena lopta sa centrom ∈ i

poluprečnikom > 0 se definiše :
( , ) = { ∶ ∈ , ( , ) < }.
Definicija 1.1.3: Neka je ( , ) metrički prostor. Zatvorena lopta sa centrom ∈ i

poluprečnikom > 0 se definiše :
( 0 , ) = { ∶ ∈ , ( , ) ≤ }.
Definicija 1.1.4: U metričkom prostoru otvoreni skup O je unija lopti, tj.
= ⋃ ∈ ( , ) je otvoren skup.
U ℝ su otvoreni skupovi unije intervali.
Teorema 1.1.1: Neka je familija svih otvorenih skupova u metričkom prostoru ( , ). Tada
važi:
1. ∅ ∈ , ∈ (prazan skup i skup su otvoreni)
2. Ako , ∈ ⇒ ∩ ∈ (presek svaka dva otvorena skupa je otvoren

skup)
3. Ako je ∈ , ∈ ⇒ ⋃ ∈ ∈ (unija proizvoljno mnogo otvorenih skupova

je otvoren skup).
Lako se matematičkom indukcijom pokazuje da osobina 2. važi i za svaki konačan

presek otvorenih skupova.
Definicija 1.1.5: Neka je ≠∅ i neka familija podskupova skupa sa sledećim

osobinama:
[ ] ∈ , ∅ ∈ ,
6
[ ] ∈ ( ) ∈
∈ .
∈
[ ] , ,…, ∈ ( )
∈ .
Tada je uređeni par ( , ) topološki prostor, a elementi familije su otvoreni skupovi, se

zove topologija na prostoru X.
Definicija 1.1.6: Neka je ( , ) metrički prostor. Familiju = podskupova od

definišemo na sledeći način
∅ ∈ ∈ ako i samo ako važi sledeći uslov:
(∀ ∈ )(∃ > 0)( ( , ) ⊂ ).
Prepoznajemo da je = , pa na osnovu Teoreme 1.1.1, dobija se sledeći rezultat.
Teorema 1.1.2: [17] Familija definiše topologiju u metričkom prostoru ( , ).
Definicija 1.1.7: Neka je ( , ) metrički proctor. Skup ⊂ je okolina tačke ∈ ako

je za neko > 0
( , ) ⊂ .
Definicija 1.1.8: U topološkom prostoru ( , ) familija ℬ ( ) nekih okolina tačke ∈ je

baza okolina tačke ako za svaku okolinu tačke postoji ∈ ℬ( ) takvo da je
∈ ⊂ .
Teorema 1.1.3: [17] U ( , ) skup je otvoren ako i samo ako je okolina svake svoje tačke.
Definicija 1.1.9: Neka je ( , ) topološki prostor. Ako je ⊂ komplement otvorenog

skupa ⊂ kažemo da je skup zatvoren.
Teorema 1.1.4: [17] Za zatvorene skupove važi:
 , ∅ su zatvoreni i otvoreni (jer su jedan drugom komplementi)
7
 ako su i zatvoreni tada je ∪ zatvoren
 Ako su , ∈ zatvoreni, onda je ∩ zatvoren.
Definicija 1.1.10: Neka je ( , ) metrički proctor i ⊂ . Tada:
1. Tačka je unutrašnja tačka za ( . ∈ ) ako postoji > 0 tako da je
( , )⊂ ;
2. Tačka je adherentna tačka za ( . ∈ ̅) ako je za svako >0
( , )∩ ≠ ∅;
3. Tačka x je tačka nagomilavanja za ako je za svako >0
( , ) ∩ ∖ { } ≠ ∅.
Definicija 1.1.11: Neka je ( , ) metrički prostor. Skup ⊂ je gust u , ako je svaka tačka
iz adherentna za , tj. ̅ = .
Definicija 1.1.12: Metrički prostor ( , ) je separabilan ako postoji prebrojiv gust skup u
.
Neka je ( , ) metrički prostor i ⊂ i ∈ . Rastojanje tačke od skupa je
definiano sa
( , ) = inf{ ( , ); ∈ }.
Definicija 1.1.13: Neka je ( , ) metrički prostor i neka je ⊆ neprazan i zatvoren. Za

dato ∈ , rastojanje od podskupa C je dato sa:
( , ) = ( ) = inf ( , ).
∈
Ako postoji ∈ , gde je
( )= ( , )
kažemo da ima najbližu tačku koja pripada C.
Teorema 1.1.5: [17] Neka je ( , ) metrički prostor i ⊂ . Tada je
8
̅ = { ; ∈ , ( , ) = 0}.
Definicija 1.1.14: U metričkom prostoru ( , ) kažemo da niz { } ∈ iz konvergira ka

∈ , što označavamo sa lim → = , ako je lim → ( , ) = 0 odnosno
lim = ⟺ (∀ > 0)(∃ ( ) ∈ ℕ)(∀ ∈ ℕ) ( > ( )⇒ ( , )< )

→
Definicija 1.1.15: Niz { } ∈ iz je Košijev ako važi:

(∀ > 0)(∃ ( )∈ )(∀ , ∈ )( , > ( )⇒ ( , )< )
Teorema 1.1.6: [17] Ako je niz { } ∈ iz konvergentan onda je Košijev.
Teorema 1.1.7: [17] Neka je ( , ) metrički prostor, ⊂ i tačka nagomilavanja skupa

. Tada postoji niz { } ∈ u takav da je
lim = .
→
Definicija 1.1.16: Topološki prostor je Hauzdorfov ako za svake dve različite tačke , ∈
postoje disjunktni otvoreni skupovi i u takvi da je ∈ ∈ .
Teorema 1.1.8: [17] Metrički prostor je Hauzdorfov.
Definicija 1.1.17: Neka je ( , ) metrički prostor i ⊂ . Skup A je kompaktan ako iz svake

familije otvorenih skupova { } ∈ , za koju važi
⊂ ,
∈
može da se izdvoji konačna familija skupova , ,…, tako da je
⊂ .
Ako je = kažemo da je ( , ) kompaktan metrički prostor.
Teorema 1.1.9: [17] Sledeći uslovi su ekvivalentni:
a) ( , ) je kompaktan metrički prostor.

9
b) Svaki niz iz ima konvergentan podniz.
c) Svaki beskonačan podskup od ima tačku nagomilavanja.
Teorema 1.1.10: [17] Neka je ( , ) metrički prostor i kompaktan podskup od . Tada je

zatvoren i ograničen.
Definicija 1.1.18: Ako u metričkom prostoru ( , ) za svaki Košijev niz { } ∈ postoji

lim → = ∈ kažemo da je ( , ) kompletan metrički prostor.
Teorema 1.1.11: [17] Zatvoren podskup kompletnog metričkog prostora je kompletan.
Teorema 1.1.12: [17] Potreban i dovoljan uslov da je metrički prostor ( , ) kompletan je da

proizvoljan niz zatvorenih lopti { ( , ) } ∈ u takvih da je
( , )⊂ ( , ), za sve ∈ ,
i
lim =0
→
ima neprazan presek.
Definicija 1.1.19: Neka su ( , ) i ( , ) metrički prostori, : → , ∈ i ( ) =

. Funkcija je neprekidna u tački ako za svako > 0 postoji ( ) > 0 tako da je
, ( ) ⊂ ( , ).
Tvrđenje 1.1.2: [17] Neka je ( , ) metrički prostor. Tada je preslikavanje ∶ × →ℝ

neprekidno.
Definicija 1.1.20: Neka je ( , ) metrički prostor, : → i neka ∈ . Tada kažemo da

je :
 odole poluneprekidna u tački ako za svako > 0 postoji okolina U tačke tako
da je
( ) < ( ) + , ∀ ∈ ;
 odgore poluneprekidna u tački ako za svako > 0 postoji okolina U tačke

tako da je
( ) > ( ) − , ∀ ∈ .
10
Pretpostavićemo sada da posmatrani skup ima algebarsku strukturu.
Definicija 1.1.21: Neka je vektorski prostor nad poljem = {ℝ, ℂ}. Preslikavanje
∥∙∥ ∶ → [0, ∞) za koje važe sledeći uslovi:
1. ∥ ∥= 0 ⇔ = 0;
2. ∥ ∥= | | ∥ ∥ za sve ∈ i sve ∈ ;
3. ∥ + ∥≤∥ ∥ +∥ ∥ za sve , ∈ ;
nazivamo norma nad , a uređeni par ( , ∥∙∥) normiran prostor.
Svaki normiran prostor ( , ∥∙∥) je i metrički prostor ( , ) sa metrikom koja je

definisana na sledeći način:
( , ) =∥ − ∥, za sve , ∈ .
Ako je normiran prostor ( , ∥∙∥) kompletan metrički prostor kažemo da je Banahov

prostor.
Definicija 1.1.22: Neka je ( , ) metrički prostor. Kažemo da niz {x } ∈ iz X jako

konvergira ka ∗ , ( → ∗ ) ako ∥ − ∗ ∥→ 0 kada → ∞.
Definicija 1.1.23: Neka su ( , ∥∙∥ ) i ( , ∥∙∥ ) normirani prostori nad istim poljem =
{ℝ, ℂ}. Preslikavanje ∶ → je linearno ako je za sve , ∈ i sve , ∈
( + )= ( )+ ( ).
Skup svih neprekidnih linearnih preslikavanja iz u označava se ℒ ( , ).
Definicija 1.1.24: Neka je vektorski prostor nad . Linearno preslikavanje ∶ → se

naziva linearna funkcionela nad .
Definicija 1.1.25: Neka su ( , ∥∙∥ ) i ( , ∥∙∥ ) normirani prostori. Linearno preslikavanje je

ograničeno ako postoji > 0 tako da je
∥ ( )∥ ≤ ∥ ∥ , za sve ∈ .
11
Teorema 1.1.13: [17] Neka su ( , ∥∙∥ ) i ( , ∥∙∥ ) normirani prostori i ∶ → linearno

preslikavanje. Tada su sledeći uslovi ekvivalentni:
1. je neprekidno,
2. je neprekidno u tački 0 ∈ ,
3. je ograničeno.
Teorema 1.1.14: [17] Neka je ( , ∥∙∥ ) normiran prostor, a ( , ∥∙∥ ) Banahov prostor. Tada
je ℒ ( , ) Banahov prostor.
Ako je = {ℝ, ℂ} tada je prostor ℒ ( , ) Banahov prostor i on se naziva dual prostora i

obeležava se sa ∗ .
Definicija 1.1.26: Neka je ( , ∥∙∥) normirani prostor. Topologija indukovana normom na

zove se jaka topologija na .
Za svako ∈ ∗ funkcionela
( ) = |( , )|, ∈
je seminorma na .
Topologija indukovana familijom seminormi je slaba topologija na i označavamo

∈ ∗
je sa
( , ∗)
.
Definicija 1.1.27: Neka je Banahov prostor. Niz { }∈ slabo konvergira ka ∈ ,

zapisujemo
⇀ ,
∗
ako ako niz { } konvergira ka u slaboj topologiji, tj. ( ) ⟶ ( ) za svako ∈ ;
Definicija 1.1.28: Skup koji je kompaktan u slaboj topologiji naziva se slabo kompaktan
skup.
Definicija 1.1.29: Neka je ⊂ , gde je vektorski prostor. Skup je konveksan ako za sve
, ∈ i za sve ∈ (0,1) važi:
12
+ (1 − ) ∈ .
Definicija 1.1.30: Neka je dato tačaka , , … , vektorskog prostora . Tačka
je konveksna kombinacija tačaka , , … , , ako je ≥ 0 za sve = 1, … , ,i
= 1.
Skup svih konveksnih kombinacija skupa ⊂ naziva se konveksna obvojnica skupa S i

označava se sa .
13
1.2 Metrička teorija nepokretne tačke za jednoznačna

preslikavanja
Definicija 1.2.1: Neka je : → . Elemenat ∈ je nepokretna tačka preslikavanja ako

važi:
( )= .
Definicija 1.2.2: Neka je ( , ) metrički prostor, neprazan podskup od i : → .

Ako je ∈ ⦋0,1) takvo da je
( ( ), ( )) ≤ ( , ), , ∈ ,
tada je –kontrakcija nad M.
Preslikavanje je kontrakcija ako je λ – kontrakcija za neko λ ∈ [0,1).
Stefan Banach (1892-1945) je poljski matematičar koji se generalno smatra jednim od

najznačajnih i najuticajnijih matematičara 20. veka. On je bio jedan od osnivača moderne
funkcionalne analize. 1922. godine objavio je teoremu koja je poznata kao Banachov princip
kontrakcije, koji je jedna od najvažnijih rezultata analize i smatra se glavnim izvorom
metričke teorije nepokretne tačke.
Teorema 1.2.1: (Banahov princip kontrakcije) [14] Neka je ( , ) kompletan metrički

prostor, neprazan i zatvoren podskup od i : → –kontrakcija nad . Tada postoji
∗
jedinstvena nepokretna tačka ∈ preslikavanja i važi relacija
∗
= lim ( )
→
gde je proizvoljan elemanat iz . Šta više, pri tome je
( ∗, )≤ , ( ) , ∈ ℕ.
1−
Kao posledica ovog tvrđenja lako se dobija sledeći rezultat, lokalna verzija Banahovog
principa kontrakcije.
Teorema 1.2.2: [3] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i : ( 0 , )→ je –

kontrakcija u lopti ( 0 , ) tako da je
14
( ( 0 ), 0 ) ≤ (1 − ) .
∗
Tada postoji jedinstvena nepokretna tačka ∈ ( 0 , ) preslikavanja .
T. Zamfirescu je 1972. godine objedinio Banachovu, Kannanovu i Chatterjeovu teoremu.
Definicija 1.2.3: [1] Neka je ( , ) metrički prostor. Funkcija : → je Zamfirescu

preslikavanje ako postoje realni brojevi , i , za koje važi 0 ≤ < 1, 0 ≤ < i 0 ≤
< tako da je za svako , ∈ bar jedan od sledećih uslova tačan:
( ) ( , )≤ ( , ) (Banachova kontrakcija)
( ) ( , ) ≤ [ ( , )+ ( , )] (Kannanova kontrakcija)
( ) ( , ) ≤ [ ( , )+ ( , )] . (Chatterjeova kontrakcija)
Teorema 1.2.3: [1] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i : → . Ako je

Zamfirescu preslikavanje, tada ima jedinstvenu nepokretnu tačku.
Lj. Ćirić je 1971. godine definisao i izučavao genaralizovane kontrakcije, funkcije koje
uopštavaju Banachovu kontrakciju i Kannanovu kontrakciju.
Definicija 1.2.4: Funkcija : ( , ) → ( , ) je generalizovana kontrakcija ako i samo ako

postoji konstanta ℎ, 0 ≤ ℎ < 1, tako da je za svako , ∈ ,
( , )+ ( , )
( , ) ≤ ℎ max ( , ), ( , ), ( , ), .
2
Definicija 1.2.5: Neka je ( , ) metrički prostor, : → i ∈ . Skup
( , )={ ( ) ∶ = 0,1,2, … }
naziva se orbita elementa u odnosu na . Metrički prostor je −orbitalno kompletan ako

svaki Košijev niz sadržan u ( , ) konvergira u .
Teorema 1.2.4: [3] Neka je : → − generalizovana kontrakcija na − orbitalno

kompletnom metričkom prostoru . Tada,
i. preslikavanje ima jedinstvenu nepokretnu tačku ∈ ,
15
ii. → za svako ∈ i
iii. ( , )≤ ( , ).
Definicija 1.2.6 : Neka je dato > 0. Metrički prostor ( , ) je − lančast, ako za svaki par
, ∈ postoji konačno mnogo tačaka = , , … , = tako da je ( , )<
= 1,2, … , .
Teorema 1.2.5: [6] Neka je ( , ) kompletan − lančast metrički prostor i ∶ ⟶

zadovoljava sledeći uslov: ∀ , 0 < < postoji > 0 takvo da
, ∈ , ≤ ( , )< + ⇒ ( , )< .
Tada ima nepokretnu tačku.
U daljem radu koristićemo i sledeći važan rezultat.
Teorema 1.2.6: (Caristi) [9] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i neka : → .

Ako postoji odole poluneprekidna funkcija : → [0, ∞) tako da je
, ( ) ≤ ( )− ( ) , ∈ ,
tada f ima nepokretnu tačku.
16
2. Višeznačna preslikavanja
2.1 Definicija i osnovne osobine
Definicija 2.1.1: Neka su , proizvoljni neprazni skupovi. Funkcija : → 2 naziva se

višeznačno preslikavanje skupa u skup .
Definicija 2.1.2: Neka je ( , ) metrički prostor. Na skupu ℬ( ) Hauzdorfova metrika H

definiše se na sledeći način:
( , )= { ( , ), sup ( , )} , ∈ ℬ( )
∈ ∈

gde je
( , ) = { ( , )∶ ∈ }, ⊆ .
Funkcija ( , )= ( ), ∈ ima sledeće osobine:
a) preslikavanje ∋ → ( , ) ∈ [0, ∞) je neprekidno,
b) ̅ = { ∈ ; ( , ) = 0}.
Napomena: Neka , ∈ ℬ( ) i neka ∈ . Za proizvoljno > 0, po definiciji rastojanja

( , ), postoji ∈ takvo da je
( , )≤ ( , )+ .
Ako je skup kompaktan onda postoji ∈ takvo da je
( , )≤ ( , ).
U opštem slučaju to ne važi, što ilustruje sledeći primer.
Primer: [19]
Neka je = (Hilbertov prostor svih kvadratno sumabilnih nizova realnih brojeva),

= −1, − , … , − , … i neka je { } ∈ℕ niz sa nulama na svim koordinatama sem n-te,
koja je jednaka 1.
17
Neka je ={ , , ,…, ,…} i ={ , ,…, , … }. Pošto je
∥ − ∥= ∥ ∥ +1+ , ∈ ℕ; ( , )= (∥ ∥ + 1)
ali ne postoji u takvo da je ∥ − ∥≤ ( , )..
Lema 2.1.1: [8] Neka je ( , ) metrički prostor, , ∈ ℬ( ) ∈ ℝ, > 1 dato. Tada za

svako ∈ postoji ∈ tako da je ( , ) ≤ ( , ).
Definicija 2.1.3: Neka je dat metrički prostor ( , ) i skup ⊆ . Dijametar skupa ∈

ℬ( ) definišemo:
( ) = sup{ ( , ): , ∈ } ∈ ⦋0, ∞)
Neka je , ⊂ . Funkcija ∶ ℬ ( ) × ℬ( ) → ⦋0, ∞) je definisana na sledeći način:
( , )= { ( , ) | ∈ , ∈ }.
Ako je = { } jednočlan skup, pišemo da je
( , ) = ( , ),
ako je i = { }, tada je
( , ) = ( , ).
Za svako , , ∈ ℬ( ) važi:
( , ) = ( , ) ≥ 0, ( , ) ≤ ( , ) + ( , ),
( , )= , ( , ) = 0 ⟺ = = { }.
Za ∈ , ∈ ( ) neka je
( , ) = sup{ ( , ), ∈ }.
Treba primetiti da je
( , )≤ ( , )
18
Lema 2.1.2: [4] Neka je ( , ) metrički prostor, , ∈ i , i su podskupovi skupa .

Tada važi:
1. Ako je ⊆ , tada je ( , ) ≤ ( , ) i ( , ) ≥ ( , ).
2. ( , ) ≤ ( , ) + ( , ).
3. ( , ) ≤ ( , ) + ( , ) + ( , ).
4. ( , ) ≤ ( , ) + ( , ).
Napomena: Ako je ⊆ , tada se ( , ) ( , ) ne mogu porediti.
Definicija 2.1.4: Neka je : ⟶ 2 , tačka zove se nepokretna (fiksna) tačka

višeznačnog preslikavanja ako ∈ .
Definicija 2.1.5: Višeznačno preslikavanje : ⟶ ℬ( ) je
 −kontrakcija ako postoji konstanta ∈ [0,1) tako da važi:
( , ) ≤ ( , ), , ∈ .
 Lipšicovo ako postoji > 0 ako je
( , ) ≤ ( , ), , ∈ .
 neekspanzivno ako je
( , ) ≤ ( , ), , ∈ .
 kontaktivno ako je
( , ) < ( , ), , ∈ , ≠ .
Tvrđenje 2.1.1: [19] Neka je : ⟶ ( ) Lipšicovo višeznačno preslikavanje sa

Lipšicovom konstantom . Za proizvoljno , ∈ ( ) važi da je
( ), ( ) ≤ ( , ), tj.
∈ ∈
19
( ), ( ) ≤ ( , ).
Dokaz: Pošto je po pretpostavci Lipšicovo preslikavanje za sve ∈ , ∈ važi da je
( ), ( ) ≤ ( , )
odakle sledi da je
( ), ( ) ≤ inf ( , )
∈
i
( ), ( ) ≤ sup inf ( , ) ≤ ( , ).
∈ ∈
Analogno
( ), ( ) ≤ sup inf ( , ) ≤ ( , )
∈ ∈
pa je
( ), ( ) ≤ ( , ).
∎
Kao posledica ovog rezultata dobijaju se sledeća tvrđenja.
Tvrđenje 2.1.2: [19] Neka je : ⟶ ( ) Lipšicovo preslikavanje sa Lipšicovom

konstantom , a : ⟶ ( ) Lipšicovo preslikavanje sa konstantom . Preslikavanje
∘ definisano sa
( ∘ )( ) = ( ), ∈ ,
∈ ( )
je Lipšicovo preslikavanje sa konstantom ∙ .
Tvrđenje 2.1.3: [19] Neka je : ⟶ ( ) Lipšicovo preslikavanje sa Lipšicovom

konstantom i neka je : ( ) ⟶ ( ) definisana sa
( )= ( ) , ∈ ( ).
∈
Tada je i Lipšicovo sa Lipšicovom konstantom .
20
Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i : ⟶ ( ) višeznačna kontrakcija. Na osnovu

Tvrđenja 2.1.3 i je višeznačna kontrakcija pošto je i prostor ( ( ), ) kompletan [3] ima
nepokretn tačku tj. postoji ∈ ( ) takvo da je = ( ). Međutim, kao što ćemo
ilustrovati primerom ta dva skupa su u slaboj vezi.
Pokažimo pre toga tvrđenje koje će nam olakšati ispitivanje da li je neko preslikavanje
višeznačna kontrakcija i dati neograničene mogućnosti za konstrukciju višeznačnih
kontrakcija koristeći uobičajene (jednoznačne) kontrakcije.
Tvrđenje 2.1.4: [19] Neka je : ⟶ ℬ( ) višeznačno Lipšicovo preslikavanje sa

Lipšicovom konstantom i : ⟶ ℬ( ) višeznačno Lipšicovo preslikavanje sa
konstantom . Funkcija ∪ ∶ ⟶ ℬ( ) definisana sa
( ∪ )( ) = ( ) ∪ ( ), ∈ ,
je višeznačno Lipšicovo preslikavanje sa Lipšicovom konstantom = max{ , }.
Dokaz: Po definiciji Hausdorfove metrike sledi da je
sup , ( ) ∪ ( ) ≤ sup inf ( , ) ≤ ( ), ( )

∈ ( )
∈ ( ) ∈ ( )
i analogno
sup , ( ) ∪ ( ) ≤ sup inf ( , ) ≤ ( ), ( ) .

∈ ( )
∈ ( ) ∈ ( )
Odavde sledi da je
sup , ( ) ∪ ( ) ≤ max ( ), ( ) , ( ), ( )
∈ ( )∪ ( )

tj. da je
( ) ∪ ( ), ( ) ∪ ( ) ≤ max ( ), ( ) , ( ), ( ) ,
isto tako je i
( ) ∪ ( ), ( ) ∪ ( ) ≤ max ( ), ( ) , ( ), ( ) .
Tada se može zaključiti da je
21
( ) ∪ ( ), ( ) ∪ ( ) ≤ max ( ), ( ) , ( ), ( )
≤ max{ ( , ), ( , )}
≤ max{ , } ∙ ( , ).
Što je i trebalo dokazati.
∎
Primer :[19]
Neka je = = [0,1] jedinični interval u ℝ sa uobičajenom metrikom i neka je : →

definisana na sledeći način:
1 1 1
+ , 0 ≤ ≤
( )= 2 2 2
1 1
− + 1, ≤ ≤ 1.
2 2
Definišimo sada (višeznačno) preslikavanje : → 2 sa
( ) = {0} ∪ { ( )} , ∈ .
Pošto je funkcija kontrakcija sa konstantom kontrakcije = koristeći Tvr]enje 2.1.4 (ili

direktnom proverom) dobija se da je višeznačna kontrakcija sa konstantom = . Funkcija
∗
ima nepokretnu tačku = . Višeznačno preslikavanje ima dve nepokretne tačke 0 i , a
nepokretna tačka funkcije je skup = , 0, (0), (0) , (0) ,…
Tvrđenje 2.1.5: [19] Neka je ( , ‖ ‖) Banahov prostor. Funkcija : → , ∈

ℬ( ) je neekspanzivno preslikavanje tj, za sve , ∈ ℬ( ) važi da je
( ), ( ) ≤ ( , ).
Kao direktna posledica ovog tvrđenja dobija se sledeći rezultat.
Tvrđenje 2.1.6: [19] Neka je zatvoren konveksan podskup Banahovog prostora ( , ‖ ‖) i

neka je : → ℬ ( ) višeznačno Lipšicovo preslikavanje sa Lipšicovom konstantom .
Preslikavanje : → ℬ( ) definisano sa
22
( )= ( ), ∈ ,
je Lipšicovo preslikavanje sa istom konstantom.
Napomena: Ovo tvrđenje nam daje tehniku za konstruisanje višeznačnih Lipšicovih

(kontraktivnih) preslikavanja polazeći od konačno mnogo jednoznačnih Lipšicovih
(kontraktivnih) preslikavanja.
Definicija 2.1.6: Neka je ( , ) metrički prostor, a : ⟶ 2 . Orbita višeznačnog

preslikavanja T u tački je svaki niz { } za koji je ∈ za svako ∈ ℕ.
Označimo je sa ( , ).
Napomena: Ako je ( , ) kompletan metrički prostor, onada je ( ℬ ( ), ) kompletan

metrički prostor.
23
3. Metrička teorija nepokretne tačke za višeznačna

preslikavanja
3.1 Nadlerova Teorema
S.B Nadler je 1969. u [19] prvi objavio uopštenje Banachovog principa kontrakcije,
dokazujući egzistenciju nepokretne tačke višeznačne kontrakcije : ⟶ ℬ( ).
Teorema 3.1.1: [19] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i neka je : ⟶ ℬ( )

kontrakcija. Tada postoji ∗ ∈ tako da ∗ ∈ ( ∗ ), tj. postoji nepokretna tačka
preslikavanja .
Dokaz: Neka je konstanta kontrakcije i neka je proizvoljna tačka iz , a ∈ ( ).

Kako ( ), ( ) ∈ ℬ( ), a ∈ ( ) te postoji ∈ ( ) tako da važi
( , )≤ ( ), ( ) +
Takođe postoji ∈ ( ) tako da je
( , )≤ ( ), ( ) +
Nastavljajući ovaj postupak dobijamo niz { } sa sledećim osobinama:
1. ∈ ( ) = 0,1,2, …
2. ( , )≤ ( ), ( ) +
Odavde sledi:
( , )≤ ( ), ( ) + ≤ ( , )+
≤ ( ), ( ) + +
= ( ), ( ) +2 ≤ ( , ) + 2
≤ ⋯ ≤ ( , )+ .
24
Sada je za sve ∈ ℕ
( , )≤ ( , )≤ ( ( , )+ )
= ( ) ( , )+
≤( ) ( , )+ .
Odavde sledi da je niz { } ∈ Košijev, te iz kompletnosti prostora sledi da postoji
∗
= lim ∈ .
→
Iz ( ), ( ∗ ) ≤ ( , ∗ ) sledi da je lim → ( ) = ( ∗ ) u smislu metrike .

Sada iz , ( ∗) ≤ ( ), ( ∗ ) i zatvorenosti skupa ( ∗ ) sledi da ∗ ∈ ∗ što
je i trebalo dokazati.
∎
Sledeća teorema predstavlja proširenu varijantu Nadlerove teoreme.
Teorema 3.1.2: [16] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i neka ∶ ⟶ ℬ ( ) −

kontraktivno preslikavanje. Tada ima nepokretnu tačku i za svako dato i , < <1
postoji orbita { } preslikavanja gde { } konvergira ka uz uslov
( , )≤ ( , ), ≥ 0. (1)
1−
Dokaz: Označimo sa = > 1. Izaberemo neko ∈ i rekurzivno definišemo

∈ , ≥ 2 tako da važi:
( , )≤ ( , )≤ ( , ).
To nam osigurava i Lema 2.1.1.
Kako je ( , )≤ ( , ), dobijamo da važi:
( , ) ≤ ( , )≤⋯≤ ( , ), ≥ 0.
25
Odatle dobijamo da je :
( , )≤ ( , )≤ ( , ), , ≥ 0. (2)
1−
Zbog toga { } je Košijev i konvergentan jer je kompletan metrički prostor. Neka je limes
niza { }. Kao i u prethodnoj teoremi dobija se da ∈ . Kada → ∞ iz (2) dobijamo (1).
∎
26
3.2 Uopštenje Ćirićeve generalizovane kontrakcije
Definicija 3.2.1: [16] Preslikavanje ∶ ⟶ ℬ( ) je uopštena višeznačna kontrakcija, gde

je ( , ) metrički prostor, ako postoji q, 0 < < 1, tako da je:
( , )+ ( , )
( , )≤ ( , ), ( , ), ( , ) , , , ∈ .
2
Teorema 3.2.1: [16] Neka je ( , ) metrički prostor, ∶ ⟶ ℬ( ) uopštena kontrakcija,

a prostor -orbitalno kompletan prostor. Tada:
i. Za svako ∈ postoji orbita { } preslikavanja u tački i ∈ tako da je :
lim = ;
→
ii. Elemenat je nepokretna tačka preslikavanja ;
iii. Za svako ∈ ℕ zadovoljena je jednakost:
( )
( , )≤ ( , )
1−
gde je ∈ (0,1) proizvoljan fiksiran broj.
Dokaz: Neka je proizvoljan elemenat iz i ∈ . Za ( , ) = 0, ∈ pa

se može pretpostaviti da je ( , ) > 0. Neka je ∈ (0,1) proizvoljno dato. Tada zbog
> 1, na osnovu Leme 2.1.1 postoji ∈ tako da je :
( , )≤ ( , )
Nastavljajući dalje na isti način dolazimo do niza { } elemenata iz tako da je za svako

∈ ℕ: ∈ i ( , )≤ ( , ).
Sada treba pokazati da je niz { } Košijev. Kako je preslikavanje uopštena kontrakcija
sledi da je za sve ∈ ℕ:
( , )≤ ( , )
27
1
≤ ( , ), ( , ), ( , ), ( , )
2
≤ ( , ), ( , ), ( , )
jer je
( , )≤ ( , ) i
( , )≤ ( , ).
Ako bi za neko ∈ ℕ bilo ( , ) ≤ ( , ) to bi značilo da je ( , )=

0 i tada bi elemenat bio nepokretna tačka preslikavanja . Zato možemo pretpostaviti da
je ≠ .
Dakle, važi da je
( , )≤ ( , ), ( , ) (3)
Iz
( , ), ( , ) = ( , )
iz (3) sledi da je
( , )≤ ( , )
Ako bi bilo da je
1 1
( , ), ( , ) = ( , )
2 2
tada bi važilo:
1 1
( , )≤ ( , )≤ ( ( , )+ ( , ))
2 2
a odavde da je
( , )≤ ( , ) ≤ ( , ) (4)
Prema tome u oba slučaja sledi da je za svako ∈ℕ
28
( , ) ≤ ( , )
Koristeći ovu nejednakost puta dobija se da je
( , ) ≤ ( , )≤⋯≤( ) ( , ).
Dakle za svako ∈ ℕ važi nejednakost:
( )
( , )≤ ( , )≤ ( , ) (5)
1−
Time je dokazano da je niz { } Košijev. Koristeći − orbitalnu kompletnost prostora

može se zaključiti da postoji elemenat ∈ takav da je
lim → = .
Time je dokazano da važi (i). Iz (5) za → ∞ sledi (iii).

Treba još pokazati da ∈ . Polazimo od nejednakosti:
( , )≤
≤ ( , )+ ( , )≤ ( , )+ ( , )
( , )+ ( , )
≤ ( , )+ ( , ), ( , ), ( , ),
2
( , )+ ( , )+ ( , )
≤ ( , )+ ( , ), ( , ), ( , ),
2
Odavde zaključujemo da je zadovoljena jedna od sledećih nejednakosti:
a) ( , )≤ ( , )+ ( , )
b) ( , )≤ ( , )+ ( , )
c) ( , )≤ ( , )+ ( , )
29
( , )+ ( , )+ ( , )
) ( , )≤ ( , )+ .
2
Iz (c) sledi da je
1
( , )≤ ( , )
1−
Iz (d) sledi da je
1
( , )≤ (2 + ) ( , )+ ( , )
1−
Kada → ∞ u svakom od tih slučajeva sledi da je ( , ) = 0. Koristeći pretpostavku da je

skup zatvoren skup, dobija se da je ∈ .
∎
Posledica 3.2.1: [16] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i ∶ ⟶ ℬ( ) tako da

je za sve , ∈ zadovoljena nejednakost:
( , )≤ ( , )+ ( , )+ ( , )
gde su , , ≥ 0 i + + < 1. Tada preslikavanje ima nepokretnu tačku.
Dokaz: Primetimo da je tada za sve , ∈
( , ) ≤ ( + + ) max{ ( , ), ( , ), ( , )}.
Primenom prethodne teoreme dobijamo da ima nepokretnu tačku. ∎
Teorema 3.2.2: [16] Neka je preslikavanje ∶ ⟶ ℬ( ) definisano nad − orbitalno

kompletnim metričkim prostorom ( , ). Ako preslikavanje zadovoljava uslov:
( , )+ ( , )
( , )≤ ( , ), ( , ), ( , ), (6)
2
za sve , ∈ gde je ∈ (0,1) tada:
i. Preslikavanje ima jedinstvenu nepokretnu tačku u i ={ }
ii. Za svako ∈ postoji orbita { } preslikavanja u tački tako da je

lim → = .
30
iii. Za svako ∈ ℕ zadovoljena je nejednakost:
( )
( , )≤ ( , ),
1−
Dokaz: Neka je proizvoljan element iz i ∈ (0,1). Za ( , ) = 0, { } = pa

možemo pretpostaviti da je ( , ) > 0. Neka je ∈ pri čemu je:
( , )≤ ( , )
Nastavljajući dalje tako može se konstruisati orbita { } preslikavanja u tački sa

osobinom:
( , )≤ ( , ) , za sve ∈ ∪ {0}
Tada je za proizvoljno ∈ℕ
( , )≤ ( , )
1
≤ ( , ), ( , ), ( , ), ( , )
2
1
≤ ( , ), ( , ), ( , ), ( , )
2
1
≤ ( , ), ( , ), ( , )
2
1
≤ ( , ), ( , ) .
2
Za
1 1
( , ), ( , ) = ( , )
2 2
dobija se da je
( , )≤ ( , )
2−
31
Te je u svakom slučaju
( , )≤ ( , ).
Lako se sada dobija da je
( )
( , )≤ ( , ) . (7)
1−
Dakle niz { } je Košijev. Neka je lim → = .

Nejednakost (iii) sledi iz (7) kada → ∞. Zbog ∈ , ∈ ℕ, je ∈ .
Treba još pokazati da je = { }.

Ako bi važilo da je ≠ { } to bi značilo da je ( , ) > 0. Tada iz (6) sledi:
( , )≤ max{ ( , ), ( , )} = ( , )
a to je nije moguće zbog načina na koji je definisano ( , ).

Pretpostavimo da postoji ∈ takvo da je { } = . Tada važi da je
( , )= ( , )= ( , )
( , )+ ( , )
≤ max ( , ), ( , ), ( , ) , = ( , ).
2
Pošto je < 1 sledi da je ( , ) = 0, tj. = . Tačka je i jedinstvena nepokretna tačka.

∎
Ako uočimo da je ( , ) ≤ ( , ) ≤ ( ∪ ) dobijaju se sledeća dva tvrđenja kao

posledice ove teoreme.
Posledica 3.2.2: [16] Neka je ∶ ⟶ ℬ( ) preslikavanje definisano nad −orbitalno

kompletnim metričkim prostorom ( , ). Ako preslikavanje zadovoljava nejednakost:
1 1
( ∪ )≤ ( , ), ( , ), ( , ), ( , )+ ( , )
2 2
za sve , ∈ gde je ∈ (0,1) tada:
1) Postoji jedinstvena nepokretna tačka preslikavanja i = { };
32
2) Za svako ∈ postoji orbita { } preslikavanja T u tački tako da je

lim → = ;
3) Za svako ∈ je zadovoljena nejednakost:
( )
( , )≤ ( , ) ,
1−
Posledica 3.2.3: [21] Neka je ∶ ⟶ ℬ( ) preslikavanje definisano nad kompletnim

metričkim prostorom ( , ) i za sve , ∈ je:
( , )≤ ( , )+ ( , )+ ( , )
gde je , , ≥ 0 i + + < 1. Tada postoji jedna i samo jedna nepokretna tačka u

preslikavanja T i = { }.
Dokaz: Primetimo da je tada zadovoljen uslov
( , ) ≤ ( + + ) max{ ( , ), ( , ), ( , )} .
Primenom Posledice 3.2.2 dobijamo da preslikavanje ima jedinstvenu nepokretnu tačku. ∎
33
3.3 Preslikavanje Zamfirescua
U [1] autori su koncept Zamfirescuove jednoznačne funkcije proširili na višeznačna

preslikavanja i dobili neka interesantna uopštenja.
Definicija 3.3.1: [1] Neka je ( , ) metrički prostor i neka je ∶ ⟶ ℬ( ). se naziva

višeznačno preslikavanje Zamfirescu-a ako postoje realni brojevi , i za koje važi
0 ≤ < 1, 0 ≤ < i 0 ≤ < tako da je za svako , ∈ bar jedan od sledećih uslova
tačan:
( ) ( , )≤ ( , )
( ) ( , ) ≤ [ ( , )+ ( , )]
( ) ( , ) ≤ [ ( , )+ ( , )] .
Definicija 3.3.2: [1] Neka je ( , ) metrički prostor i neka je : ⟶ ( ). Tada za

kažemo da je MWP (Multi-valued Picard) operator ako za svako ∈ i neko ∈ ,
postoji niz { } tako da je:
1. = , = ;
2. ∈ za sve = 0,1,2 … i
3. niz { } je konvergentan i njegova granica je nepokretna tačka preslikavanja .
Napomena: Niz { } koji zadovoljava prva dva uslova u prethodnoj definiciji se naziva
niz sukcesivnih aproksimacija od počevši od ( , ).
Definicija 3.3.3: [1] Neka je ( , ) metrički prostor i ∶ ⟶ ( ) MWP operator. Tada

definišemo višeznačni operator : ( ) → ( ), na sledeči način:
( , ) = { ∈ ∶ postoji niz sukcesivnih aproksimacija od počevši od ( , )

koji konvergira ka }.
34
Definicija 3.3.4: [1] Neka je ( , ) metrički prostor i ∶ ⟶ ( ) MWP operator i

> 0. Tada se T naziva c-MWP operator ako za svako ( , ) ∈ ( ) postoji ( , )u
( , ) tako da je , ( , ) ≤ ( , ).
Da je ova klasa operatora interesantna za ispitivanje pokazuju sledeći primeri [1]:
1. Neka je ( , ) metrički prostor i ∶ ⟶ ℬ( ) višeznačna -kontrakcija (0 < <

1). Tada je T c-MWP operator, gde je = (1 − ) .
2. Neka je ( , ) metrički prostor i ∶ ⟶ ℬ( ) višeznačni operator za koji postoje

pozitivni realni brojevi , tako da je + + < 1 i
( , )≤ ( , )+ ( , )+ ( , ),
za svako , ∈ . Tada je c-MWP operator, gde je = (1 − )[1 − ( + + )] .
3. Neka je ( , ) metrički prostor i ∶ ⟶ ℬ( ) zatvoren višeznačni operator za koji

postoje pozitivni realni brojevi i tako da je + < 1 i
( , )≤ ( , )+ ( , ),
za svako ∈ i ∈ . Tada je c-MWP operator, gde je = (1 − )[1 − ( + )] .
4. Neka je ( , ) metrički prostor, ∈ i > 0. Neka je ∶ ℬ ( , ) ⟶ ( ), gde

je ℬ ( , ) = { ∈ ∶ ( , ) ≤ } višeznačni operator za koji postoje , , ∈ ℝ i
+ + < 1 tako da je
i. ( , )≤ ( , )+ ( , )+ ( , ), ∀ , ∈ ℬ ( , );
ii. ( , ) < [1 − ( + + )](1 − ) .
Tada je c-MWP operator, gde je = (1 − )[1 − ( + + )] .
Sledeća teorema pokazuje ako je svako višeznačno preslikavanje Zamfirescua MWP operator,
štaviše, ono je c−MWP operator.
Teorema 3.3.1: [1] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i ∶ ⟶ ℬ( ) višeznačno

preslikavanje Zamfirescu. Tada:
35
a) je MWP operator;
b) za svako ∈ , postoji orbita { } preslikavanja u tački koja konvergira ka

∗
nepokretnoj tački preslikavanja , za koje sledeće procene važe:
( ∗) ( , ), = 0,1,2, …
, ≤
1−
( ∗)
, ≤ ( , ), = 1,2,3, …
1−
za neku konstantu < 1.
Dokaz: Neka je ∈ i ∈ .
Ako je ( , ) = 0 tada je = . (npr. ∈ , to znači da je ≠ ∅. )
Neka je ( , ) > 0. Biramo , 1 < < min , , . Na osnovu Leme 2.1.1 postoji
∈ tako da je ( , ) ≤ ( , ).
Ako , zadovoljavaju ( ̃ ), tada imamo da je
( , )≤ ( , )
Ako , zadovoljavaju ( ̃ ), tada imamo
( , )≤ [ ( , )+ ( , )]
≤ [ ( , )+ ( , )]
odakle dobijamo da je
( , )≤ ( , ).
1−
( , )≤ [ ( , )+ ( , )]
= ( , )≤ ( , )
≤ [ ( , )+ ( , )]
36
a, odatle je
( , )≤ ( , ).
1−
Za α = max , , , imamo 0 ≤ < 1, i

1− 1−
( , )≤ ( , ).
Ako je ( , ) = 0 tada je = , (npr. ∈ , to znači da je ≠ ∅. )

Neka je ( , ) > 0. Opet, na osnovu Lema 2.1.2, postoji ∈ tako da je
( , )≤ ( , ).
Na ovaj način dobijamo orbitu { } preslikavanja u tački koja zadovoljava
( , )≤ ( , ), = 1,2,3, … (8)
i na osnovu (8) induktivno dobijamo
( , )≤ ( , ), (9)
i, respektivno,
( , )≤ ( , ), ∈ ∪ {0}. (10)
Tako, za svako , ∈ ℕ, na osnovu (9) sledi da je
( , )≤ ( , )≤ ( , )≤
(11)
(1 − )
≤ ( , )≤ ( , )
1− 1−
na osnovu (10) dolazimo do
37
( , )≤( + + ⋯+ ) ( , )≤ ( , ). (12)
1−
Kako je 0 ≤ < 1, → 0, kada → ∞. Zajedno sa (11), ovo pokazuje da je { }

Košijev niz, pa { } konvergira ka nekom ∗ ∈ jer je ( , ) kompletan metrički prostor.
Iz Leme 2.1.2 (2.) dobijamo da je
( ∗, ∗)
≤ ( ∗, )+ ( , ∗)
≤ ( ∗, )+ ( , ∗)
.
∗
Ako , zadovoljavaju ( ̃ ), tada je
( ∗ , ∗)
≤ ( ∗, )+ ( , ∗)
. (13)
∗
( ∗, ∗)
≤ ( ∗, )+ [ ( , ) + ( ∗, ∗ )]
≤
(14)
≤ ( ∗ , )+ [ ( , ) + ( ∗, ∗ )]
.
∗
( ∗, ∗)
≤ ( ∗, )+ [ ( , ∗)
+ ( ∗, )] ≤
(15)
≤ ( ∗ , )+ [ ( , ∗)
+ ( ∗, )].
Dakle, kada → ∞ u (13), (14) i (15), dobijamo da je ( ∗ , ∗ ) = 0.

Kako je ∗ zatvoren, sledi da ∗ ∈ ∗ .
Da bismo dokazali tvrđenje pod (b), koristimo (11) i (12) i neprekidnost metrike, pa uzimajući
da → ∞, dokaz je kompletiran. ∎
Za datu tačku ∈ i kompaktan skupa ⊂ , znamo da uvek postoji ∗ ∈ tako da je

( , ∗ ) = ( , ). Tada ∗ zovemo projekcija tačke na skupu i označavamo ∗ = .
∗
Tačka ne mora biti jedinstvena, ali biramo jednu.
Definicija 3.3.5: Neka je ∶ ⟶ ( ) ( je kompaktan skup za svako ∈ ).

Definišemo projekciju povezanu sa višeznačnim preslikavanjem pomoću = ( ). Za
∈ definišemo = , = 0,1,2, … Niz { } konstruisan na ovaj način
nazivamo Pikardova projekciona iteracija (Picard projection iteration) preslikavanja .
38
Teorema 3.3.2: [1] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i ∶ ⟶ ℬ( ) višeznačno

Zamfiresku preslikavanje takvo da je kompaktan skup za svako ∈ . Tada je:
1. ≠ ∅;
2. za proizvoljno ∈ , Pikardova projekciona iteracija { } konvergira ka nekom

∗
∈ ;
3. važe sledeće procene
( ∗) ( , ), = 0,1,2, …
, ≤
1−
( ∗)
, ≤ ( , ), = 1,2,3, …
1−
za neku konstantu < 1.
Dokaz: Neka je višeznačno Zamfiresku preslikavanje (to jest, za svako , ∈ zadovoljen

je bar jedan od uslova ( ̃ ), ( ̃ ) ili ( ̃ ), i je kompaktan za svako ∈ .)
Neka je ∈ proizvoljno i neka je { } Pikardova projekciona iteracija.
Za , ∈ vidimo da je
( , )= ( , )= ( , )≤ ( , )≤ ( , ).
( , )≤ ( , ).
( , )≤ [ ( , )+ ( , )]
= [ ( , )+ ( , )]
odatle dobijamo
( , )≤ ( , ).
1−
39
( , )≤ [ ( , )+ ( , )]
= ( , )
≤ [ ( , )+ ( , )]
= [ ( , )+ ( , )]
a, odatle je
( , )≤ ( , ).
1−
Za α = , , , imamo 0 ≤ < 1, i pri tome je

1− 1−
( , )≤ ( , ).
Štaviše, za svako ∈ ℕ imamo da je
( , )≤ ( , ). (16)
Dalje dokazujemo koristeći iste argumente kao u prethodnoj teoremi. ∎
Posledica 3.3.1: [1] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor. Ako je višeznačno

Zamfiresku preslikavanje, je tada − operator, gde je = za neku konstantu
< 1.
Dokaz: Sledi direktno iz teoreme 3.3.1 (b). ∎
Teorema 3.3.3: [1] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor. Ako je višeznačno

Zamfiresku preslikavanje, tada je kompletan skup.
Dokaz: Neka je { } Košijev niz u . Kako je kompletan, postoji ∈ tako da

( , ) → 0 kada → ∞.
Na osnovu leme 2.1.2 (3) imamo
( , )≤ ( , )+ ( , )+ ( , )
≤ ( , )+ ( , )+ ( , )
= ( , )+ ( , ).
40
( , )≤ ( , )+ ( , ). (17)
( , ) ≤ ( , )+ [ ( , )+ ( , )] (18)
( , )≤ ( , )+ [ ( , )+ ( , )]
≤ ( , )+ [ ( , )+ ( , )] (19)
Otuda, kada → ∞ u (17), (18) i (19), dobijamo da je ( , ) = 0. Kako je zatvoren

skup, ∈ . Time je dokaz završen. ∎
Sledeći primer pokazuje da se za dato preslikavanje ne može primeniti Nadlerova teorema

o nepokretnoj tački, dok možemo koristiti Teoremu 3.3.2. što znači da se radi o pravom
uopštenju.
Primer: [1]
Neka je = [0,1] i preslikavanje : ⟶ ℬ( ) definisano
1
∶ 0, ∈ [0,1)
= 4
1
0, ∶ = 1.
2
Ako izaberemo = , tada zadovoljava ( ̃ ). Dakle, na osnovu Teoreme 3.3.2,

preslikavanje ima nepokretnu tačku. Za = 1, ∈ [ , 1) je | − | ≤ = ( , ).
Ovo znači da nije višeznačna kontrakcija, pa ne možemo primeniti Nadlerovu teoremu u
ovom primeru.
41
3.4 Reichov problem
Jedan od pravaca generalizacije Banahovog principa, odnosno Nadlerovog rezultata, jeste

da se konstanta zameni funkcijom koja zavisi od rastojanja tačaka i .
Neka je : (0, ∞) → [0,1) funkcija sa osobinom
lim sup ( ) < 1 , ∀ > 0. (∗)

→
Teorema 3.4.1: [20,21] Neka je ( , ) kompletam metrički prostor i neka ∶ ⟶ ( )

zadovoljava uslov:
( , )≤ ( , ) ( , ), , ∈ , ≠ , (20)
gde : (0, ∞) → [0,1) ima osobinu (*). Tada T ima nepokretnu tačku.
Reich je postavio sledeći problem:

Da li T ima nepokretnu tačku ako : ⟶ ℬ( ) zadovoljava uslov (20) i k ima osobinu (*)?
Iako Rajhov problem ostaje nerešen, dati su neki delimični odgovori.
Teorema 3.4.2: [5,15] Neka je ( , ) kompletan metrički prostor i : ⟶ ℬ( )

zadovoljava uslov:
( , )≤ ( , ) ( , ), , ∈ , ≠ , (21)
gde je : (0, ∞) → [0,1) funkcija. Ako k ima svojstvo
sup ( ) < 1 ∀ ≥ 0. (∗∗)

→

tada T ima nepokretnu tačku.
U dokazu ove teoreme, koristimo lemu:
42
Lema 3.4.1: [6] Pretpostavimo da ∶ ⟶ ℬ( ) zadovoljava uslov (21) gde k ima

svojstvo (∗). Tada za svako ∈ postoji orbita { } preslikavanja u tački tako da
niz { ( , )} opadajući teži ka 0.
Dokaz: Biramo proizvoljno ∈ i ∈ , a zatim izaberemo ∈ za = 1,2 …

tako da važi
/
( , ) ≤ [ ( ( , ))] ( , ). (22)
(Pretpostavljamo ≠ bez umanjenja opštosti, jer u suprotnom je nepokretna

tačka preslikavanja T.) Kako je
( , )≤ ( , )≤ ( , ) ( , ),
sledi iz (22) da je
( , )≤ ( , ) ( , )< ( , ). (23)
Tako je niz { ( , )} opadajući. Neka je b limes od { ( , )}. Za → ∞ iz (23)

dobijamo da je ≤ √ , gde je = lim sup ( ) < 1, što je kontradikcija. Te sledi da je
= 0. → ∎
Sada se vraćamo na dokaz Teoreme 3.4.2.
Dokaz: Neka je { } definisano kao u Lemi 3.4.1. Iz svojstva (∗∗) imamo >0 i
∈ (0,1) tako da
( )<
za ∈ (0, ).
Neka je takvo da je ( , ) < , za ≥ . Iz prve nejednakosti u (23) za ≥

sledi
( , )≤ ( , )≤⋯≤ ( , ).
Ovo implicira da je { } Košijev niz, a otuda i konvergentan. Neka je = lim . Kako

∈ , za svako , kada → ∞ granica ∈ i je nepokretna tačka od T.
∎
Drugi delimičan odgovor na Rajhov problem, dao je Y.Q. Chen [27].
43
Teorema 3.4.3: [27] Neka je ( , ) kompletan metrički proctor i ∶ ⟶ ℬ( )

zadovoljava uslov:
( , )≤ ( , ) ( , ), , ∈ , ≠
gde je : (0, ∞) → [0,1) ima svojstvo (∗). Pretpostavimo da ima osobinu (◊):
Za svaki zatvoren podskup od takav da je ∩ ≠ ∅, ∀ ∈ , važi da je

( , ∩ )= ( , ), ∀ ∈ . (◊)
Tada T ima ima nepokretnu tačku.

Za dokaz ove teoreme u dva koraka koristimo sledeće dve leme.
Pre svega uočimo sledeće:

Neka je dato > 0. Neka je ( ), takvo da je ( ) < ( ) < 1 gde je : (0, ∞) → [0,1)
definisano :
( ) ≔ lim sup ( ), > 0.
→
Iz svojstva (*) sledi da postoji = ( ) ∈ (0,1) tako da je ( ) < ( ) za ≤ < + .
Lema 3.4.2: [6] Pretpostavimo da je zatvoren podskup od tako da važi
∩ ≠ ∅, ∀ ∈ .
Tada je inf{ ( , )∶ ∈ } = 0.
Dokaz: Biramo neko ∈ i ∈ ∩ . Zatim rekurzivno definišemo za ≥1

(možemo pretpostaviti da je ≠ za sve ∈ ℕ) na sledeći način : ∈ ∩ je
izabran tako da važi ( , )< ( , ) + , gde je
1
0< < min ( , ) 1− ( , ) , .
Ovo je moguće, s obzirom na pretpostavku imamo da je ( , )= ( , ∩ ) ,

za sve ∈ ℕ. Odatle sledi
( , )≤ ( , )+ ≤ ( , ) ( , )+ < ( , ).
44
Neka je lim ( , ) = . Ako je > 0, zaključujemo na osnovu svojstva (*) da je

≤ ( ) < , što je kontradikcija. Dakle = 0, odakle sledi da je inf{ ( , ) ∶ ∈ } =
0. ∎
Lema 3.4.3: [6] Pretpostavimo da je zatvoren podskup od tako da je
∩ ≠ ∅, ∀ ∈ .
Tada za > 0 postoji ∈ tako da važi ∩ ≠ ∅, ∀ ∈ , gde je
≔{ ∈ ∶ ( , ) ≤ ̌},
za
4
̌ = + .
Dokaz: Pretpostavimo da ne postoji ∈ . Tada za svako ∈ postoji neko ∈ ,

( , ) ≤ , tako da je ( , ) > , za svako ∈ i specijalno ( , ) ≥ . Razlikujemo
dva slučaja:
1. slučaj: ( , ) < ̌ − 4/ ;
4
( , )≥ ( , )− ( , )≥ ̌− ( , ) ( , )≥ ̌− ( , )≥ ;
2. slučaj: ( , ) ≥ ̌ − 4/ ;
Tada je ≤ ( , ) < ̌ te je
( , )≥ ( , )− ( , )≥ ̌− ( , ) ( , ) ≥ ̌− ( ) ̌= ̌ 1− ( ) .
Odavde zaključujemo da je inf{ ( , )∶ ∈ } > 0. Ovo je kontradikcija sa Lemom 3.4.2.

∎
Sada se vraćamo na dokaz Teoreme 3.4.3.
Dokaz: Biramo niz { } koji je strogo opadajući ka 0. Neka je = ( ), = ( ) i neka

je ̌ definisano na isti način kao i ranije. Tada na osnovu Leme 3.4.3 možemo definisati niz
lopti { } tako da je:
45
1. ∩ ≠ ∅, ∀ ∈ = 1,2,3 … ;
2. je podskup od i poluprečnik od je .
Kako je ( ) = 2 → 0, (prečnik) zbog kompletnosti prostora imamo da je

⋂ = { } za neko ∈ . Na osnovu osobine 1. ovo je nepokretna tačka od T.
∎
Napomena: Chenov uslov (◊) je veoma restriktivan. Zaista, čak i konstantno preslikavanje ne
zadovoljava uvek uslov (◊), a to je pokazano u sledećem primeru:
Primer:[6]
Neka je = [0,5] sa uobičajenom metrikom u ℝ. Definišemo konstantno preslikavanje F:
≔ [0,1] ∪ [4,5], ∈ .
Neka je = [1,3]. tada imamo ∩ ≠ ∅, ∀ ∈ . Ali za =3∈ imamo ( , )=1

dok je ( , ∩ ) = 2. Te je ( , ) ≠ ( , ∩ ).
Evo još jednog parcijalnog odgovora na Reichovo pitanje.
Teorema 3.4.4: [18] Neka je ( , ) kompletan, metrički prostor i ∶ ⟶ ℬ( )

zadovoljava uslov
( , )≤ ( , ) ( , ) , ∈ , ≠ , (24)
gde : (0, ∞) → [0,1) ima osobinu (*). Ako je ( ) ≤ 1 − za neku konstantu > 0 i
/
∈ (0,1) i svako > 0 dovoljno malo: 0 < ≤ za neko 0 < < , tada ima
nepokretnu tačku.
Dokaz: Možemo da pretpostavimo da je nejednakost (24) stroga. (u suprotnom, možemo

zameniti sa drugom funkcijom > koja i dalje zadovoljava svojstvo (*) i koja nejednakost
(24) pravi strogom. Na primer, birajući neko takvo da je 0 < < , imamo da je
1− <1− za > 0.) Zatim za proizvoljno ∈ i definišemo orbitu { } od T
u tački tako da je
( , )< ( , ) , ≥ 1, (25)
46
gde je ( ) ≔ ( ), > 0.
Ovo je moguće jer je ( , )≤ ( , )< ( , ) . (Kada smo definisali
{ } pretpostavli smo da je ≠ , za svako ≥ 1. Zaista, ako je = za neko
≥ 1, tada je nepokretna tačka od T i to bi bio kraj dokaza.) Kako je ( ) < za
> 0, niz { ( , )} je opadajući. (U dokazu Leme 3.5.1 pokazali smo da je
lim ( , ) = 0.) Ali to još nije dovoljno da pokažemo konvergenciju reda
∑ ( , +1 ). Neka je ( ) = (1 − ). Tada je ( ) ≤ ( ) za ∈ (0, ]. Za svako
fiksno ∈ (0, ], koristeći Lemu 4 [18],
( ) < ∞.
(Ovde je −ta iteracija od .) Neka je dovoljno veliko tako da važi ( , )< za

≥ . Iz monotonosti funkcije i (25) sledi da je
( , )≤ ( , ) ≤ ( , ) ≤⋯≤ ( , )
≤ ( ), ∈ .
Ovo pokazuje da je
( , ) < ∞.
Dakle, niz { } je konvergentan, i lim → = ∗ ∈ . Kako ∈ za svako ,

∗ ∗ ∗
kada → ∞ sledi da ∈ , te je nepokretna tačka preslikavanja T.
∎
47
3.5 Lokalne kontrakcije
Korišćena literature za ovo poglavlje je ([6], [16]).

Definicije -lančastog metričkog prostora data je u uvodnom poglavlju (Definicija 1.2.6).
Teorema 3.5.1: [6] Ako je ( , ) -lančast metrički prostor, tada je i ( ( ), ) -lančast

metrički prostor.
Dokaz: Fiksiramo ∈ i neka je = { } ∈ ( ). Kako je osobina − lančasto tranzitivna,

dovoljno je pokazati da je svako ∈ ( ) − lančast u ( ) do . (postoji − lanac u
( ) koji povezuje i .) Prvo pokazujemo da ovo važi za konačan skup , koristeći
matematičku indukciju po n, gde je n broj elemenata koje sadrži .
1) Za = 1 je jednočlani skup. Pošto je i jednočlan tvrđrnje je tačno jer je ( , ) −

lančast.
2) Pretpostavimo da tvrdjenje važi za sve konačne podskupove iz , koji sadrže ne više od
elemenata.
3) Neka je sada podskup od koji sadrži + 1 element, = { , … , }. Kako je
−lančast, postoji − lanac = ,…, = u koji povezuje i . Lako se
uočava da konačan skup
,{ , ,…, }, … , { , ,…, }, { , … , }
formira − lanac u ( ) koji povezuje i , = { , … , }. Ali na osnovu indukcijske

pretpostavke, je − lancem povezan u ( ) sa , te sledi da je − lancem povezan u
( ) sa .
Sada za proizvoljan kompaktan skup , nađimo konačnu familiju podskupova { } od
tako da je = ⋃ i svako ima prečnik < . Biramo za svako k neko ∈ i
stavimo u skup = { , … , }. Nije teško primetiti da je za svako ∈ , ( , ) ≤
( ) za neko k, 1 ≤ ≤ . Iz toga sledi
( , ) = max{sup ( , ) , sup ( , )} = sup ( , ) ≤ max ( )< ,

∈ ∈ ∈

što pokazuje da je − lancem povezan u ( ) sa . Međutim, time smo pokazali i da je
− lancem povezan u ( ) sa . Otuda je − lancem povezan u ( ) sa . ∎
Definicija 3.5.1: Neka je ( , ) −lančast metrički prostor. Za preslikavanje ∶ ⟶

( ) kažemo da je lokalna kontrakcija Reichove vrste ako je:
48
( , )≤ ( , ) ( , ) za , ∈ i pri čemu je 0 < ( , ) < ,
gde : (0, ∞) → [0,1) ima svojstvo
sup ( ) < 1 ∀ > 0. (∗)

→

Teorema 3.5.2: [7] Neka je ( , ) − lančast metrički proctor i ∶ ⟶ ( ) je lokalna

kontrakcija Reich-ove vrste. Tada T ima nepokretnu tačku.
Napomena: Prethodna teorema je delimičan odgovor na Reichovo pitanje kao i specijalni

slučaj sledeće teoreme.
Teorema 3.5.3: [7] Neka je ( , ) kompletan − lančast metrički prostor i ∶ ⟶ ( )

zadovoljava sledeći uslov: ∀ , 0 < < postoji takvo da
iz ≤ ( , ) < + ⟹ ( , ) < .
Dokaz: Neka je ∶ ( )⟶ ( ) definisano na sledeći način
( )= ( ), ∈ ( ).
∈
Primetimo da ima svojstvo: ∀ , 0 < < tada postoji > 0 takvo da je
≤ ( , )< + ⟹ ( ), ( ) <
Otuda ima nepokretnu tačku ∈ ( ) na osnovu Teoreme 1.2.7. Sada, kako je = ( ),

preslikava u samog sebe. Lako se uočava da uslov kontrakcije preslikavanja implicira
da je inf{ ( , ) ∶ ∈ } = 0. Kompaktnost skupa obezbeđuje da postoji tačka ∈ za
koju je ( , ) = 0, tj. da ∈ .
∎
Definicija 3.5.2: [16] Preslikavanje ∶( , )⟶ ( ) je uniformna lokalna ( , ) −
kontrakcija ako za svako , ∈ važi implikacija:
( , )≤ ⇒ ( , )≤ ( , ) , ∈ [0,1).
49
Teorema 3.5.5: [16] Neka je ( , ) kompletan −lančast metrički proctor, a : ⟶

ℬ( ) uniformna lokalna ( , ) − kontrakcija takva da je skup kompaktan za svako ∈
∗ ∗ ∗
. Tada postoji ∈ tako da je ∈ .
Dokaz: Neka su i proizvoljni elementi iz i
( , )= ( , )
{ , ,…, }⊂
gde je = , = , ( , ) < = 1,2, … .

Može se lako pokazati da je metrika sa sledećim osobinama:
1) ( , ) ≥ ( , ) i
2) ( , )= ( , ) ako je ( , ) ≤ .
Takođe ( , ) je kompletan metrički prostor.

Pri tome , ∈ ( ), ( , ) < ⟹ ( , ) = ( , ).
Neka je sada { , , … , } −lanac koji spaja tačke i . Tada je :
( , )≤ ( , ) ≤ < , ∀ = 1,2, … ,
te je:
( , )≤ ( , )= ( , )≤ ( , )
odakle sledi:
( , ) ≤ ( , ) ∀ , ∈ .
Prema tome, je kontrakcija u odnosu na i pa na osnovu Teoreme 3.1.1 ima fiksnu

tačku, tj. postoji ∗ ∈ takvo da ∗ ∈ ∗ . ∎
50
3.6 Kontrakcije sa uslovom na rubu
U ovom poglavlju posmatraćemo funkcije koje ne preslikavaju ceo skup u samog sebe
već samo rubne tačke. Ta preslikavanja pripadaju klasi „non-self“ preslikavanja. Pri tome
neophodno je obogatiti strukturu metričkog prostora. Korišćena je literatura [16].
Definicija 3.6.1: Ako za proizvoljne dve tačke , ∈ , ≠ postoji tačka ∈ , ≠

≠ tako da važi
( , )= ( , )+ ( , )
Tada kažemo da je ( , ) konveksan metrički prostor. Skup svih takvih tačaka, zajedno sa
i označavamo sa [ , ].
U kompletnom metrički konveksnom prostoru svake dve tačke su krajevi metričkog interval.
Ako je metrički konveksan prostor, a zatvoren podskup od , iz ∈ i ∉ sledi da
postoji elemanat ∈ tako da je
( , ) = ( , ) + ( , ).
Napomena: Svaki Banachov prostor je metrički konveksan.
Teorema 3.6.1: [16] Neka je ( , ) kompletan metrički konveksan prostor, je neprazan i

zatvoren podskup od i ∶ ⟶ ℬ( ) tako da je:
a) Za sve , ∈ važi nejednakost:
( , )≤ ( , ), ∈ [0,1);
b) Ako je ∈ , tada ⊆ .
Tada postoji nepokretna tačka preslikavanja T.
Dokaz: Posmatramo slučaj kada postoji tačka ∈ takva da važi ⊄ . Ako bi važilo da
⊆ , za svako ∈ tada iz Teoreme 3.1.1 sledi egzistencija nepokretne tačke
preslikavanja T.
51
Dakle, postoji elemenat ∈ takav da ∉ . Neka je ∈ [ , ] tako da ∈ . Ako je

( , )
= , elemenat z označavamo sa ( , , ).
( , )
Neka je ∈ . Kako je ⊂ , za sve ∈ postoji ∈ tako da je ∈ . Sada
ćemo matematičkom indukcijom pokazati da postoje dva niza { } i{ } takva da je:
∈ , = ( , , )
gde je ∈ [0,1] najveći broj za koji ∈ i ( , )≤ ( , ) za neko fiksirano

za koje važi < < 1.
Pretpostavimo da su za neko ≥ 1 nađeni elementi , , … , sa gornjim osobinama. Za
= 1 to su elementi i . Koristeći definiciju funkcije zaključujemo da postoji elemenat
∈ (♠)
takav da je:
( , )≤ ( , ) +
za =( − ) ( , ). Tada je:
( , )≤ ( , )+( − ) ( , )= ( , ).
Sada treba proceniti veličinu ( , ) pri čemu razlikujemo dva slučaja:
=
≠
1. Pretpostavimo da je = .
Ako je tada = sledi da je
( , )= ( , )≤ ( , ).
Ako je je ≠ . Tada je
( , )≤ ( , )≤ ( , ).
2. Pretpostavimo sada da je ≠ .
52
Tada je ∈ te je ⊆ odakle je = . Kako iz ∈ sledi da je

⊆ , a odavde = sledi da ∉ .
Dakle, u ovom slučaju važi da je:
=
=
te je:
( , )≤ ( , )+ ( , ) = ( , )+ ( , )
≤ ( , )+ ( , )≤ ( , )
= ( , )≤ ( , ).
Matematičkom indukcijom dokazujemo da je za svako ≥ 0 zadovoljena nejednakost:
/
( , )≤( ) ( , ) (26)
1. Za = 0 to je očigledno
Za =1 i ∈ ( , )= ( , ) ≤ ( , )
a za ∉ ( , )≤ ( , )= ( , )≤ ( , )
i gornja nejednakost je zadovoljena.

2. Pretpostavimo sada da je nejednakost (26) zadovoljena za neko .
3. Pokažimo sada da iz te pretpostavke sledi da je (26) tačna za + 1
Posebno se razmatraju slučajevi kada je = odnosno kada je ≠ .

U prvom slučaju je:
/
( , )≤ ( , )≤ ( ) ( , )
/
≤( ) ( , ).
Pretpostavimo da je ≠ . Tada je:
( , )≤ ( , )≤ ( )( )/
( , )=
53
= ( )( )/
( , ).
Na osnovu principa matematičke indukcije zaključujemo da je nejednakost (26) tačna za

svako ≥ 0.
Niz { } je Košijev, te iz kompletnosti prostora sledi egzistencija elementa ∈
takvog da je lim → = . Treba još pokazati da ∈ .
Primetimo da postoji podniz niza { }, za koji važi = , = 1,2, … Na osnovu

(♠), ∈ , = 1,2, … Kako → , kada → ∞, dobijamo da → ,
kada → ∞ u Hauzdorfovoj metrici. Dakle ∈ .
∎
54
3.7 „Weakly inward“ preslikavanje
Nastavljamo sa ispitivanjem „non-self“ preslikavanja još opširnijeg tipa.

Neka je C neprazan, zatvoren podskup Banahovog prostora i ∶ ⟶ ( ).
Definicija 3.7.1: [6] T je „weakly inward“ (slabo unutrašnje) preslikavanje na C ako je
⊂ ( ), ∈ , (27)
gde je
( )= + { ( − ): ≥ 1, ∈ }
slaba unutrašnjost skupa C u x (sa ̅ označavamo zatvaranje podskupa ⊂ ).
Napomena: Postoji još jedan koncept definisanja slabe unutrašnjosti (Demling [12])
T je slabo unutrašnje preslikavanje na ako je ⊂ + ( ), ∈ gde je
( + , )
( )= ∈ ∶ lim inf
→

Ako je konveksan, tada se oba koncepta poklapaju, međutim, ako nije konveksan, tada
se razlikuju i u opštem slučaju je ( ) šire od + ( ).
Teorema 3.7.1: [12] Neka je C zatvoren podskup Banahovog prostora X i

∶ → ( ) kontrakcija tako da svako ∈ ima najbližu tačku koja pripada Tx.
Pretpostavimo da je T slabo unutašnje preslikavanje, u smislu da je ⊂ + ( ), ∈ .
Tada T ima nepokretnu tačku.
Teorema 3.7.2: [6] Neka je C zatvoren podskup Banahovog prostora i : ⟶ ( ) je

kontrakcija tako da svako ∈ ima najbližu tačku koja pripada Tx. Pretpostavimo da je T
slabo unutašnje preslikavanje, u smislu da je ⊂ ( ), ∈ . Tada T ima nepokretnu
tačku.
Dokaz: Prvo uočimo da je uslov (27) ekvivalentan uslovu:
⊆ +{ ( − )∶ > 1, ∈ } , ∀ ∈ . (28)
Zatim izaberemo ∈ (0,1) i ∈ (0,1) tako da
55
1−
< < .
1+
Neka je
1
( ) = ( , ), ∈
−
gde je konstanta kontrakcije.
Za ∈ , po pretpostavci, imamo da postoji neko ( )∈ tako da je
∥ − ( ) ∥= ( , ) = inf ( , ).
∈
Iz (28) sledi da postoje > 1 i ∈ takvi da
∥ ( ) − + ( − ) ∥→ 0, kada → ∞.
Pretpostavimo suprotno tvrđenju, da nema nepokretnu tačku u . Tada postoji ceo broj
≥ 1 dovoljno veliki tako da je
∥ ( )− + ( − ) ∥< ( , ).
Neka je
1 1
≝ 1− + ( )
i
( )≝ .
Time je definisano preslikavanje ∶ → . Pokazaćemo da zadovoljava uslov
∥ − ( ) ∥< ( ) − ( ) , ∀ ∈ . ( 29)
Iz Teoreme 1.2.6 sledi da u tom slučaju ima nepokretnu tačku, što je kontradikcija sa gore
strogom nejednakosti. Dakle, ostaje da se dokaže (29).
Kako ( ) ∈ ( ) imamo
( ), ( ) ≤∥ ( ) − ∥+ ( , )+ ( , ( ) )

≤∥ ( ) − ∥ +∥ − ( ) ∥ + ∥ − ( )∥
56
≤∥ − ∥ +∥ − ( ) ∥ + ∥ − ( ) ∥.
Kako je
∥ ( )− + ( − ) ∥< ( , ),
dobijamo da je
1 1
∥ − ∥=∥ − ( )+ 1− ∥< ( , ).
Takođe je
1 1
∥ − ( ) ∥= 1 − ∥ − ( ) ∥= 1 − ( , ).
Odatle dalje sledi
1
( ) = ( ), ( )
−
−1
≤ ( ) + ( , )+ ∥ − ( )∥
( − ) −
1−
= ( ) − ∥ − ∥+ ∥ − ( ) ∥.
− −
Ostaje da se pokaže
1−
− ∥ − ∥+ ∥ − ( ) ∥< −∥ − ( )∥
− −
ili ekvivalentno
1− 1−
∥ − ( ) ∥< ∥ − ∥= ( , ).
S obzirom na izbor celog broja N, vidimo da je
( , ) >∥ ( ( ) − ) − ( − )∥
≥∥ ( − ) ∥ −∥ ( ) − ∥
= ∥ − ∥− ( , ).
Tako s obzirom na izbor broja q imamo
57
1+ 1−
∥ ( )− ∥=∥ − ∥< ( , )< ( , ).
∎
Uslov kompaktnosti slika može se odbaciti ali uz novi dodatni uslov.
Teorema 3.7.3: [6] Neka je E zatvoren podskup Banahovog prostora X i ∶ ⟶ ( ) je

kontrakcija. Ako, za neko ∈ ,
(1 − ) + ,
lim inf = 0 , uniformno po ∈ , (30)
→

tada T ima nepokretnu tačku.
Dokaz: Uzimamo neko ∈ (0,1) dovoljno malo tako da je (1 − )/(1 + ) > i neka je
1−
( )≝ − ( , ), ∈ .
1+
Pretpostavimo da T nema nepokretnu tačku u E. Tada je ( , ) > 0 za svako ∈ .

Iz pretpostavke (30) sledi da postoji = ( ) ∈ (0, ) tako da je
1
(1 − ) + , < ( , ), ∀ ∈ .
2
Sada biramo ∈ tako da
1
∥ − ∥< ( , ). (31)
1−
Zatim uzimamo ∈ tako da je
1
∥ (1 − ) + − ∥< ( , ). (32)
2
Definišimo preslikavanje : → ,
( )≝ .
Lako se uočava da f nema nepokretnu tačku na . U stvari, ako bi bilo ( ) = za neko

∈ tada iz (32) sledi
58
1
( , ) ≤∥ − ∥< ( , ).
2
Dakle tada je > 2. Dobijamo kontradikciju sa pretpostavkom ∈ (0,1).

Sada pokazujemo da je zadovoljen uslov
∥ − ( ) ∥ ≤ ( ) − ( ) , ∀ ∈ , (33)
Zaista, ako stavimo da je = (1 − ) + , imamo
( , ) ≤∥ − ∥+ ( , )+ ( , ).
Kako je kontrakcija, dobijamo
( , ) ≤∥ − ∥+ ( , )+ ∥ − ∥ . (34)
Na osnovu (32),
1 1 1
∥ − ∥< ( , )≤ ∥ − ∥= ∥ − ∥
2 2 2
i
( , ) ≤∥ − ∥= (1 − ) ∥ − ∥=∥ − ∥− ∥ − ∥=∥ − ∥ −∥ − ∥
te je
1
∥ − ∥≤∥ − ∥ +∥ − ∥≤ 1 + ∥ − ∥< (1 + ) ∥ − ∥,
2
iz (34) i (31) sledi da je
1
( , )≤ ∥ − ∥ +∥ − ∥ −∥ − ∥+ ∥ − ∥
2
1
= − (1 − ) ∥ − ∥+ ∥ − ∥ +∥ − ∥− ∥ − ∥
2
1− 1
≤− − ∥ − ∥+ 1− ∥ − ∥
1+ 2
1−
≤ − − ∥ − ∥+ ( , ),
1+
59
što implicira (33). Sada iz Teoreme 1.2.6 sledi da f ima nepokretnu tačku u E, a to je
kontradikcija.
∎
Napomena: T.C Lim izostavio je uslov da svako ima najbližu tačku u i time značajno
uopštio prethodnu teoremu.
Teorema 3.7.4: [23] Neka je C zatvoren podskup Banahovog prostora X i ∶ ⟶ ℱ( )

kontraktivno preslikavanje. Neka je slabo unutašnje preslikavanje, u smislu da je
⊂ ( ), ∈ . Tada T ima nepokretnu tačku.
60
3.8 Neekspanzivna preslikavanja
Da se podsetimo: preslikavanje ∶ → 2 je neekspanzivno ako za sve , ∈ važi da

je
( , )≤ ( , )
Neka je slabo kompaktan i konveksan podskup Banahovog prostora ( , ∥ ∥) i { }

ograničen niz iz , definisaćemo funkciju na , na sledeći način:
( ) = lim sup ∥ − ∥ , ∈ .
→

Neka je
≡ ({ }) = { ( ): ∈ }
i
≡ ({ }) = { ∈ ∶ ( ) = }.
Definicija 3.8.1: [6] Kažemo da su i asimptotski poluprečnik i centar od { } koji se

odnose na , respektivno.
Kako je slabo kompaktan i konveksan, ({ }) je neprazan, slabo kompaktan i
konveksan.
Definicija 3.8.2: [6] Neka je { } ograničen niz u , a slabo kompaktan i konveksan

podskup Banahovog prostora. Tada se { } zove regularan u odnosu na ako ({ }) =
, za sve podnizove od { }. Niz, { } se naziva asimptotski ravnomeran ako
je ({ }) = za sve podnizove od { }.
Lema 3.8.1: [13,24] Neka je { } ograničen niz iz ,a slabo kompaktan i konveksan

podskup Banahovog prostora. Tada
1. uvek postoji podniz od { } koji je regularan u odnosu na ;
2. ako je separabilan, tada { } sadrži podniz koji je asimptotski ravnomeran u odnosu

na .
Napomena: Ako je ravnomerno konveksan, tada se ({ }) sastoji od tačno jedne tačke,

pa je svaki regularan niz u prostoru asimptotski ravnomeran u odnosu na .
Podsetimo se da je Banahov prostor ravnomerno konveksan ako je
61
∥ + ∥
( ) = inf 1 − ∶ , ∈ , ∥ − ∥≥ > 0 ∀ ∈ (0,2]
2
gde je zatvorena jedinična lopta u X.
Tvrđenje 3.8.1: [6] Neka je ( , ∥ ∥) Banahov prostor i > 0 je dat broj. Tada je
ravnomerno konveksan ako i samo ako je norma ∥∙∥ od ravnomerno konveksna na
zatvorenoj lopti = { ∈ ∶ ∥ ∥≤ }. To znači da postoj neprekidno, strogo rastuća
funkcija : [0, ∞) → [0, ∞), koja zavisi od , gde je ( ) = 0 ako i samo ako je = 0, tako
da važi :
∥ + (1 − ) ∥≤ ∥ ∥ +(1 − ) ∥ ∥ − (1 − ) (∥ − ∥), , ∈ , ∈ [0,1].
Lako se zaključuje da za konveksan skup važi:
( ) = { + ( − ) ∶ ≥ 0, ∈ }.
Tvrđenje 3.8.2 : [6] Neka je ravnomerno konveksan Banahov prostor i neka je zatvoren
konveksan podskup od . Pretpostavimo da je { } ograničen niz u i da je = ({ }).
Tada je ( ) ({ }) = ({ }) = ( ) ({ }).
Dokaz: Neka je
( ) = lim sup ∥ − ∥,
→

= inf{ ( ): ∈ } = ({ }),
= inf ( ): ∈ ( ) = ( ) ({ }).
Dovoljno je pokazati da je = . Očigledno je da je ≤ . Ostaje da se pokaže da je

≤ . Primenom Tvrđrnja 3.8.1 dobijamo, za neko > 0 i neprekidnu strogo rastuću
funkciju (koja zavisi od ) tako da je:
( + (1 − ) ) ≤ ( ) + (1 − ) ( ) − (1 − ) (∥ − ∥), , ∈ , ∈ [0,1]. (35)
Jasno je da je = inf{ ( ): ∈ ( )}; Dakle, imamo niz = + ( − ), gde je

≥0i ∈ , tako da ( ) → . Ako je ≤ 1, za beskonačno mnogo n, tada ∈ , a
tako je ( ) ≥ za to n. Kada → ∞ dobijamo da je ≤ , a to je trebalo da pokažemo.
Prepostavimo da je > 1, ∀ . Ako { } ima ograničen podniz, isto označen sa { },
možemo pretpostaviti da → ≥ 1. Kako je { } ograničen, možemo takođe pretpostaviti
62
da ⇀ ̃ ∈ . (Ovde znak " ⇀ " označava slabu konvergenciju.) Kada → ∞ dobijamo

⇀ = + ( ̃ − ). Drugim rečima, možemo zapisati
1 1
̃= + 1− .
Kako je slabo sa donje strane poluneprekidno, dobijamo
( ) ≤ lim inf ( )= .
Sa druge strane, na osnovu konveksnosti funkcije dobijamo
1 1
( ̃) ≤ ( )+ 1− ( ).
Kako je ( ̃ ) ≥ , ( )= i ( ) ≤ , iz poslednje nejednakosti sledi da je
1 1
≤ + 1−
i tako je
≤ .
Konačno, pretpostavimo da → ∞. U ovom slučaju možemo pisati
1 1
= + 1− .
Neka je sada dovoljno veliko tako da je ⊃{ } ∪ { }. Koristeći nejednakost (35)

dobijamo da je
1 1 1 1
( )≤ ( )+ 1− ( )− 1− (∥ − ∥).
Kako je ( ) ≥ i ( )= , iz poslednje nejednkaosti sledi da je
1
1− (∥ − ∥) ≤ ( )− .
Neka sada → ∞. Dobijamo
lim sup (∥ − ∥) ≤ − ≤ 0.
63
Otuda, → i = lim ( )= ( )= .
∎
Ako je ∶ → ( ), tada ne možemo da pretpostavimo da je separabilan, time Lema

3.8.1 (2) nije primenljiva. Zbog toga je potrebno da definišemo univerzalnu mrežu.
Definicija 3.8.3: Ako je neprazan skup, onda svako preslikavanje proizvoljno usmerenog
skupa u skup zovemo mreža u skupu . Pišemo da je ( ) = , za svako ∈ . Mrežu
označavamo sa { }.
Definicija 3.8.4: Mreža { } u prostoru S zove se univerzalna mreža ako je za svaki

potprostor prostora S , { } u ili je { } u ∖ .
Sledeće činjenice su značajne: [10]
a) Svaka mreža u prostoru ima univerzalnu podmrežu.
b) Ako je : → preslikavanje i ako je { } univerzalna mreža u , tada je { ( )}

univerzalna mreža u .
c) Ako je S kompaktan i ako je { } univerzalna mreža u S, tada postoji .
Neka je konveksan i slabo kompaktan podskup Banahovog prostora ( , ∥ ∥) i : →

( ) neekspanzivno preslikavanja. Za fiksiran elemenat ∈ i proizvoljan ceo broj ≥ 1,
kontrakcija ∶ → ( ) definisana sa:
1 1
( )= + 1− , ∈ ,
ima nepokretnu tačku ∈ . Lako se uočava da ( , )≤ ( ) → 0, → ∞.

Neka su i asimptotski poliprečnik i centar od { } respektivno, koji se odnose na . Pošto
ima kompaktne slike, možemo izabrati ∈ tako da
∥ − ∥= ( , ), ≥ 1.
Kako je preslikavanje skupa u samog sebe, možemo pretpostaviti da je separabilan (ako

nije, možemo konstruisati zatvoren, konveksan podskup od koji je invarijantan u odnosu na
64
, vidi [25]). Na osnovu Leme 3.8.1 možemo pretpostaviti da je { } asimptotski ravnomeran.

Biramo proizvoljno ∈ . Kako je kompaktan, postoji ∈
∥ − ∥= ( , )≤ ( , ) ≤∥ − ∥.
Zbog kompaktnosti skupa , možemo takođe pretpostaviti da { } (jako) kovergira ka

nekom ̃ ∈ . Odatle sledi da je:
lim sup ∥ − ̃ ∥ = lim sup ∥ − ∥≤ lim sup ∥ − ∥.
Ovo pokazuje da ̃ ∈ . Dakle, možemo definisati preslikavanje : → ( )
= ∩ , ∈
Ovo generalno, nije ni neekspanzivno ni sa donje strane poluneprekidno preslikavanje,

međutim, jeste sa gornje strane poluneprekidno, a to su primetili Kirk i Massa [26]. Oni su
dokazali sledeću teoremu, koristeći Bohenblust-Karlin teoremu o nepokretnoj tački, koja je
više topološke nego metričke prirode. U ovom radu biće naveden dokaz koji koristi princip
višeznačne kontrakcije Nadlera.
Lema 3.8.2: [6] Ako je kompaktan i konveksan podskup Banahovog prostora i

: → ( ) je neekspanzvno preslikavanje koje zadovoljava (granični) uslov
∩ ( ) ≠ ∅, ∀ ∈ .
Tada T ima nepokretnu tačku.
Dokaz: Fiksiramo neko ∈ i definišemo za svaki ceo broj ≥ 1 kontrakciju ∶ →

( ) na sledeću način:
1 1
( )= + 1− , ∈ .
Tada je kontrakcija koja zadovoljava isti (granični) uslov koji zadovoljava T, tj:
( )∩ ( ) ≠ ∅, ∀ ∈ .
Tada, na osnovu teoreme Deimlinga (Teorema 11.5 [12]), ima nepokretnu tačku ∈ .
Kako je C kompaktan skup, možemo pretpostaviti → ∈ . Takođe, lako se uočava da je
65
1
( , )≤ → 0, kada → ∞.
Dobijamo ( , ) = 0, dakle ∈ .
∎
Teorema 3.8.1: (Kirk-Massa) [27] Neka je neprazan, zatvoren, ograničen i konveksan

podskup Banahovog prostora i ∶ → ( ) neekspanzivno preslikavanje.
Pretpostavimo da je asimptotski centar u svakog ograničenog niza u neprazan i
kompaktan. Tada ima nepokretnu tačku.
Dokaz: Kako je preslikavanje u samog sebe, možemo pretpostaviti da je separabilan.

Dakle, imamo asimptotski ravnomeran niz { } u tako da je lim ( , ) = 0. Takođe
imamo i niz { } za koji važi da
∈ i
∥ − ∥= ( , ), ∀ ∈ .
Neka je
= ({ }) i = ({ }).
Već smo pokazali da je
∩ ≠ ∅, ∀ ∈ . (36)
Ideja je da ne posmatramo preslikavanje u samog sebe = ∩ , ∈ , kako gubi

ne-ekspanzivnost. Umesto toga, posmatramo preslikavanje ∶ → ( ). Prednost ove
ideje je u tome da je neekspanzivnost preslikavanja sačuvana, šta više, (rubni) uslov, (36) je
zadovoljen, iako više nije „self-mapping“.
Sada, za svaki ceo broj ≥ 1, definišemo kontrakciju ∶ → ( ) pomoću:
1 1
( )≝ + 1− , ∈ , (37)
gde je ∈ fiksirano. Tada svako je kontrakcija koja zadovoljava uslov
( )∩ ≠ ∅, ∀ ∈ .
66
Kako ima kompaktne i konveksne vrednosti, na osnovu Leme 3.8.2, ima nepokretnu
tačku ∈ . Niz { } zadovoljava
lim ( , ) = 0 . (38)
Kako je kompaktan, { } ⊂ , { } ima konvergentan podniz . Za podniz

važi lim = ∈ . Na osnovu (38)
lim , =0
odakle dobijamo da ∈ .
∎
Neka je Banahov prostor i neprazan, zatvoren i konveksan podskup prostora .

Podsetimo se da je tada unutrašnjost prostora u tački data sa:
( ) = { + ( − ): ≥ 0, ∈ },
a višeznačno preslikavanje : → ℱ( ) je unutrašnje (slabo unutrašnje) ako je ⊂ ( ),

⊂ ( ) za ∈ .
Teorema 3.8.2: [6] Neka je neprazan, zatvoren, ograničen i konvekan podskup Banahovog
prostora i : → ( ) je neekspanzivno preslikavanje, koje zadovoljava uslov
unutrašnjosti: ⊂ ( ), za ∈ . Pretpostavimo da je asimptotski centar u , svakog
ograničenog niza u , neprazan i kompaktan. Tada ima nepokretnu tačku.
Dokaz: Fiksiramo neko ∈ i definišemo za svaki ceo broj ≥ 1 kontrakciju

: → ( ) na sledeći način:
1 1
( )= + 1− , ∈ .
Tada zadovoljava uslov unutrašnjosti tj. ⊂ ( ), za svako ∈ . Tako, na osnovu

Teoreme 3.7.2, ima nepokretnu tačku ∈ . Na osnovu Leme 3.8.1, možemo
pretpostaviti je da je niz { } regularan. Neka je ∈ definisano kao i ranije tj.:
∥ − ∥= ( , ). Neka je univerzalna podmreža od { } i funkcija
definisana:
( ) = lim ∥ − ∥, ∈ .
Neka je
67
={ ∈ ∶ ( ) = },
gde je = ∈ ( ). Tada (propozicija 6, [26]), C je neprazan i kompaktan. Ključ ovog

dokaza leži u tome da uslov unutrašnjost preslikavanja na implicira da je
∩ ( ) ≠ ∅, ∈ . (39)
Zaista, ako ∈ , iz kompaktnosti, imamo da za svako ≥ 1, postoji neko ∈ tako

da je
∥ − ∥= ( , )≤ ( , ) ≤∥ − ∥.
Neka je = lim ∈ . Odatle sledi da je
( ) = lim ∥ − ∥ = lim ∥ − ∥≤∥ − ∥.
Dakle,
( ) ≤ ( ) = . (40)
Ostaje još da se pokaže ∈ ( ). Kako je ⊂ ( ), imamo neko ≥0i ∈ tako da je
= + ( − ).
Ako je ≤ 1, tada ∈ na osnovu konveksnosti , stoga, na osnovu (40), ∈ ⊂ ( ), a

to je trebalo pokazati.
Pretpostavimo da je > 1. Tada je
1
= + (1 − ) , gde je = ∈ (0,1).
Na osnovu konveksnosti funkcije i (45), imamo
( )≤ ( ) + (1 − ) ( ) ≤ .
Kako ∈ , odatle sledi da ∈ i važi = + ( − ) pripada ( ). Sada imamo ne-

ekspanzivno preslikavanje ∶ → ( ) koje zadovoljava (granični) uslov (39). Na
osnovu Leme 3.8.2 ima nepokretnu tačku.
∎
68
Teorema 3.8.3: [6] Pretpostavimo da je ravnomerno konveksan Banahov prostor, je

zatvoren, ograničen i konveksan podskup od , i : → ( ) neekspanzivno preslikavanje
koje zadovoljava uslov slabe unutrapnjosti:
⊂ ( ), za ∈ .
Dokaz: Fiksiramo ∈ , zatim definišemo, za svaki ceo broj ≥ 1, kontrakciju

: → ( ) na sledeći način:
1 1
( )= + 1− , ∈ .
Lako se uočava da zadovoljava uslov slabe unutrašnjosti, ⊂ ( ) za svako ∈ ,

zaključujemo, na osnovu Teoreme 3.6.2 da ima nepokretnu tačku, označenu sa . Takođe,
lako se uočava da je
1
( , )≤ → 0, kada → ∞.
Možemo da pretpostavimo da je { } regularan i odatle asimptotski ravnomeran jer prostor

je ravnomerno konveksan. Neka je jedini element asimptotskog centra od { } ; Tada je
∈ jedini minimizer u funkcije:
( ) = lim sup ∥ − ∥.
→

Neka je
= ( ) = inf ( ).
∈
Biramo ∈ koje zadovoljava ∥ − ∥= ( , ).
Iz neekspanzivnosti preslikavanja sledi da je
∥ − ∥≤ ( , ) ≤∥ − ∥.
Kako je kompaktan, možemo pretpostaviti da { } jako konvergira ka tački ̃ ∈ . Sledi

da je
( ̃ ) = lim sup ∥ − ̃ ∥ = lim sup ∥ − ∥≤ lim sup ∥ − ∥;
69
te je
( ̃ ) ≤ ( ). (41)
Sada ćemo pokazati da je ̃ = , čime završavamo dokaz. Prvo ćemo primetiti da je

̃ ∈ ( ). Tada, na osnovu Tvrđenja 3.8.2 i (41) dobijamo da je ( ̃ ) = ( ). To znači da su
i ̃ minimizeri funkcije na ( ), odakle je ̃ = i je nepokretna tačka od .
H.K.Xu daje dokaz, da se ̃ i poklapaju, koji koristi nejednakost ravnomerne konveksnosti,
tj. Tvrđenje 3.8.1.
Kako ̃ ∈ ( ), postoji niz { } nenegativnih brojeva i niz { } elemanata potprostora E

tako da je:
= + ( − ) → ̃ . (42)
Ako je ≤ 1 za beskonačno mnogo , tada ∈ za te -ove i odatle ̃ ∈ . Za ovo, (41)

pokazuje da ̃ ∈ je takođe minimizer od u odakle je ̃ = na osnovu jdinstvenosti.
Neka je sada > 1, za svako . Ako { } ima ograničen podniz, tada je { } ograničen,
imamo, za neki podniz { } pozitivnih celih brojeva da → i ⇀ ∈ . Odatle sledi
da je
̃= + ( − )
smanjujući slučaj na slučaj unutrašnjosti koji je objašnjen u [2,12,22, ].

Pretpostavimo da → ∞. Tada (42) pišemo
1
= + (1 − ) , gde je = → 0.
Sada, neka je dovoljno velik broj tako da zatvorena lopta sadrži nizove { − } i
{ − }. Primenjujemo Tvrđenje 3.8.1 i dobijamo da dok ∈ :
( )≤ ( )= ( + (1 − ) )
= lim sup ∥ ( − ) + (1 − )( − ) ∥
→
≤ ( ) + (1 − ) ( ) − (1 − ) (∥ − ∥).
Dakle,
(1 − ) (∥ − ∥) ≤ ( ) − ( ).
70
Uzimajući limes kada →∞
(∥ ̃ − ∥) ≤ ( ̃ ) − ( ) ≤ 0 jer je ( ̃ ) ≤ ( ).
Kako je strogo rastuća funkcija i (0) = 0, mora biti ̃ = . ∎
Teorema Downing-Kirk 3.8.4: [6] Neka je neprazan, zatvoren, konveksan podskup

Banahovog prostora i ∶ → ( ) je sa donje strane poluneprekidno preslikavanje koje
zadovoljava uslove:
1. Za ∈ postoji = ( ) > 0 tako da za ∈ (0,1)
∈ ( ) ∩ ⟹ ( , )+ ∥ − ∥.
2. ( )∩ ( ) ≠ ∅ za ∈ , gde je ( )={ ∈ ∶ ∥ − ∥= ( , )}
Postavlja se pitanje: Ako se pretpostavka (2) u prethodnoj teoremi promeni u
( )∩ ( ) ≠ ∅ za ∈
da li preslikavanje ima nepokretnu tačku?

Daćemo primer, koji daje negativan odgovor na ovo pitanje.
Primer :[6]
Neka je = ℝ i = [0,1]. Definišemo : → ( )
( ) = {−1,2} za svako ∈ .
Tada je konstantno preslikavanje i ∩ ( ) ≠ ∅ za svako ∈ , pošto je ( ) = ℝ,

za ∈ (0,1), (−∞, 1] za = 1 i [0, ∞) za = 0.
71
Literatura
[ 1] A.Kaewkhao, K.Neammanee, Fixed point theorem of multi-valued Zamfirescu

Mapping. J. Math. Res., Vol.2, No.2, 2010.
[ 2] D.Downing ,W. A. Kirk, Fixed point theorems for set-valued mappings in metric
Banach space, Math. Japon. 22 (1977)
[ 3] D.Ilić, V.Rakočević, Kontraktivna preslikavanja na metričkim prostorima i uopštenja,

Univerzitet u Nišu, Niš 2014
[ 4] H.E. Kunze, D. La Torre, E.R. Vrscay,Contractive multifunctions, fixed point

inclusions and iterated multifunction systems, J.Math. Appl. ,330, 2007
[ 5] H.K.Xu, Fixed point theorems for single-valued and set-valued mappings, thesis,
Zhejiang Univ.,1985.
[ 6] H.K.Xu, Metric fixed point theory for multivalued mappings, Disert. Math., 2000.
[ 7] H.K.Xu, − chainability and fixed points of set-valued mappings, Math. Japon. 39

(1994)
[ 8] I.A. Rus, Generalized contractions, Cluj University Press: Cluj-Napoca, 2001
[ 9] J. Caristi, Fixed point theorems for mappings satisfying inwardness conditions, Trns.
Amer. Math. Soc. Vol. 215, 1976
[10] J.L. Kelley, General Topology, Van Nostrand, Princeton, NJ, 1955
[11] J. M. Borwein, O. Giladi, Nearest points and delta convex functions in

Banach space
[12] K. Deimling, Multivalued Differential Equations, Walter de Gruyter, Berlin and New
York, 1992
72
[13] K. Goebel, On a fixed point theorem for multivalued nonexpansive mappings, Ann.
Univ. Mariae Curie-Sklodowska 1975
[14] Lj.Gajić, M.Kurilić, S.Pilipović, B.Stanković, Zbirka zadataka iz funkcionalne analize,

Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2000
[15] N.Mizoguchi , W. Takahashi, fixed point theorems for multivalued mappings on

complete metric space, J.Math. Anal. Appl. 141 (1989)
[16] O. Hadžić, Osnovi teorije nepokretne tačke, Institut za matematiku, Novi Sad, 1978
[17] O. Hadžić, S. Pilipović, Uvod u funkcionalnu analizu, Novi Sad, 1996.
[18] P. D. Daffer, H. Kaneko, W. Li, On a conjecture of S.Reich, Proc.Amer. Math. Soc.

Vol. 124, 1996.
[19] S.B. Nadler, JR., Multi-valued contraction mappings, Pacific J. Math. 30, 1969
[20] S.Reich, A fixed point theorem for locally contractive multivalued functions,
Rev.Roumaine Math. Pures Appl. Vol. 17, 1992
[21] S.Reich, Fixed points of contractive functions, Boll. Un. Math. Ital., 1972
[22] S. Reich, Some fixed point theorems, Atti. Accad. Naz. Lincei Rend. Cl. Sci. Fis. Mat.
Natur. (8) 57 (1974)
[23] T. C. Lim, A fixed point theorem for weakly inward multivalued contractions, J. Math.
Anal. Appl., to appear
[24] T. C. Lim, Remarks on some fixed point theorems, Proc. Amer. Math. Soc. Vol.60,
1976
[25] T. Kuczumow, S. Prus, Compact asymptotic centers and fixed points of multivalued
nonexpansive mappings, ibid., 465–468
[26] W. A. Kirk, S.Massa, Remarks on asymptotic centers and Chebyshev centers,

Houston J. Math. Vol. 16, 1990
[27] Y. Q. Chen, On a fixed point problem of Reich, Proc. Amer. Math. Soc. Vol. 124, 1996
73
Biografija
Dragana Knežević je rođena 05.03.1990. u Bihaću,

Bosna i Hercegovina. Završila je 2005. godine osnovnu
školu „20. oktobar“ u Vrbasu. Potom je upisala Gimnaziju
„Žarko Zrenjanin“, u Vrbasu, prirodno matematički smer,
koju je završila 2009. godine. Iste godine je upisala
osnovne akademske studije Primenjene matematike na
Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, modul
Matematika finansija. U oktobru 2013. godine Dragana
upisuje master studije na istom usmerenju. Položila je sve
ispite predviđene nastavnim planom i programom i stekla
uslov za odbranu master rada.
74
UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO – MATEMATIČKI FAKULTET
KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija
TD
Tip zapisa: Tekstualni štampani materijal
TZ
Vrsta rada: Master rad
VR
Autor: Dragana Knežević
AU
Mentor: dr Ljiljana Gajić
MN
Naslov rada: Teoreme o nepokretnoj tački za višeznačna preslikavanja u metričkim
prostorima
NR
Jezik publikacije: srpski (latinica)
JP
Jezik izvoda: s/en
JI
Zemlja publikovanja: Republika Srbija
ZP
Uže geografsko područje: Vojvodina
UGP
Godina: 2015.
GO
Izdavač: Autorski reprint
IZ
Mesto i adresa: Novi Sad, Departman za matematiku i informatiku, Prirodno-matematički
fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 4
MA
Fizički opis rada: (3/74/0/0/0/0/0)
(broj poglavlja/strana/literalnih citata/tabela/grafika/priloga)
FO
Naučna oblast: Matematika
NO
75
Naučna disciplina: Nelinearna analiza

ND
Predmetna odrednica/ključne reči: višeznačno preslikavanje, kontrakcija, nepokretna tačka,
metrički prostor
PO
UDK:
Čuva se: Biblioteka Departmana za matematiku i informatiku, Prirodno-matematički fakultet,
Univerzitet u Novom Sadu
ČU
Važna napomena:
VN
Izvod:
IZ
Datum prihvatanja teme od strane NN veća: Jun 2015.
DP
Datum odbrane: Oktobar 2015.
DO
Članovi komisije:
KO
Predsednik: dr Zagorka Lozanov-Crvenković, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet,
Univerzitet u Novom Sadu
Član: dr Ivana Štajner-Papuga, vanredni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet

u Novom Sadu
Mentor: dr Ljiljana Gajić, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u

Novom Sadu
76
UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF SCIENCE
KEY WORDS DOCUMENTATION
ANO
Identification number:
INO
Document type: Monograph type
DT
Type of record: Printed text
TR
Contents code: Master’s thesis
CC
Author: Dragana Knežević
AU
Mentor: Ljiljana Gajić, PhD
MN
Title: Fixed point theorems for multi-valued mappings in metric spaces
TI
Language of text: Serbian (Latin)
LT
Language of abstract: s/en
LA
Country of publication: Serbia
CP
Locality of publication: Vojvodina
LP
Publication year: 2015
PY
Publisher: Author’s reprint
PU
Publ.Place: Novi Sad, Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science,
University of Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 4
PP
Physical description: (3/74/0/0/0/0/0)
PD
Scientific field: Mathematics
SF
Scientific discipline: Nonlinear Analysis
SD
Subject/Key words: multivalued mappings, contraction, fixed point, metric space
77
SKW
UC:
Holding data: The library of the Department of Mathematics and Informatics, Faculty of
Science, University of Novi Sad
HD
Note:
N
Abstract:
AB
Accepted by the Scientific Board on: June 2015
ASB
Defended: October 2015
DE
Thesis defend board:
DB
President: Zagorka Lozanov-Crvenković, PhD, full professor, Faculty of Sciences, University of
Novi Sad
Member: Ivana Štajner-Papuga, PhD, associate professor, Faculty of Sciences, University of

Novi Sad
Mentor: Ljiljana Gajić, PhD, full professor, Faculty of Sciences, University of Novi Sad
78

DraganaKnezevic PDF

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

DraganaKnezevic PDF

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Teoreme o nepokretnoj tački za višeznačna preslikavanja u

Mentor: Prof. dr Ljiljana Gajić

Novi Sad, 2015.

Neka je ( , ) metrički prostor, tada je

ℬ ( ) = {A | A je neprazan ograničen podskup od X},

ℬ ( ) = {A | A je neprazan, zatvoren i ograničen podskup od X},

( ) = {A | A je neprazan kompaktan podskup od X},

ℱ ( ) = {A | A je neprazan zatvoren podskup od X},

( ) = { | A je neprazan, kompaktan i konveksan podskup od X},

={ ∈ ∶ ∈ } (skup svih nepokretnih tačaka preslikavanja T),

( ) = {( , ) ∶ ∈ , ∈ } (graf višeznačnog operatora T).

1.1 Osnovni pojmovi i definicije

Metrički prostor predstavlja neprazan skup na kome je definisano rastojanje između

Definicija 1.1.1: Neka je ≠ Ø i ∶ × → [0, ∞) tako da važe sledeći uslovi:

Tada kažemo da je preslikavanje metrika na skupu , broj ( , ) je rastojanje tačaka

Definicija 1.1.2: Neka je ( , ) metrički prostor. Otvorena lopta sa centrom ∈ i

Definicija 1.1.3: Neka je ( , ) metrički prostor. Zatvorena lopta sa centrom ∈ i

Definicija 1.1.4: U metričkom prostoru otvoreni skup O je unija lopti, tj.

U ℝ su otvoreni skupovi unije intervali.

1. ∅ ∈ , ∈ (prazan skup i skup su otvoreni)

2. Ako , ∈ ⇒ ∩ ∈ (presek svaka dva otvorena skupa je otvoren

3. Ako je ∈ , ∈ ⇒ ⋃ ∈ ∈ (unija proizvoljno mnogo otvorenih skupova

Lako se matematičkom indukcijom pokazuje da osobina 2. važi i za svaki konačan

Definicija 1.1.5: Neka je ≠∅ i neka familija podskupova skupa sa sledećim

Tada je uređeni par ( , ) topološki prostor, a elementi familije su otvoreni skupovi, se

Definicija 1.1.6: Neka je ( , ) metrički prostor. Familiju = podskupova od

(∀ ∈ )(∃ > 0)( ( , ) ⊂ ).

Prepoznajemo da je = , pa na osnovu Teoreme 1.1.1, dobija se sledeći rezultat.

Teorema 1.1.2: [17] Familija definiše topologiju u metričkom prostoru ( , ).

Definicija 1.1.7: Neka je ( , ) metrički proctor. Skup ⊂ je okolina tačke ∈ ako

Definicija 1.1.8: U topološkom prostoru ( , ) familija ℬ ( ) nekih okolina tačke ∈ je

Definicija 1.1.9: Neka je ( , ) topološki prostor. Ako je ⊂ komplement otvorenog

Teorema 1.1.4: [17] Za zatvorene skupove važi:

 , ∅ su zatvoreni i otvoreni (jer su jedan drugom komplementi)

 ako su i zatvoreni tada je ∪ zatvoren

 Ako su , ∈ zatvoreni, onda je ∩ zatvoren.

Definicija 1.1.10: Neka je ( , ) metrički proctor i ⊂ . Tada:

1. Tačka je unutrašnja tačka za ( . ∈ ) ako postoji > 0 tako da je

2. Tačka je adherentna tačka za ( . ∈ ̅) ako je za svako >0

3. Tačka x je tačka nagomilavanja za ako je za svako >0

Definicija 1.1.13: Neka je ( , ) metrički prostor i neka je ⊆ neprazan i zatvoren. Za

kažemo da ima najbližu tačku koja pripada C.

Teorema 1.1.5: [17] Neka je ( , ) metrički prostor i ⊂ . Tada je

Definicija 1.1.14: U metričkom prostoru ( , ) kažemo da niz { } ∈ iz konvergira ka

lim = ⟺ (∀ > 0)(∃ ( ) ∈ ℕ)(∀ ∈ ℕ) ( > ( )⇒ ( , )< )

Definicija 1.1.15: Niz { } ∈ iz je Košijev ako važi:

Teorema 1.1.6: [17] Ako je niz { } ∈ iz konvergentan onda je Košijev.

Teorema 1.1.7: [17] Neka je ( , ) metrički prostor, ⊂ i tačka nagomilavanja skupa

Teorema 1.1.8: [17] Metrički prostor je Hauzdorfov.

Definicija 1.1.17: Neka je ( , ) metrički prostor i ⊂ . Skup A je kompaktan ako iz svake

može da se izdvoji konačna familija skupova , ,…, tako da je

Ako je = kažemo da je ( , ) kompaktan metrički prostor.

Teorema 1.1.9: [17] Sledeći uslovi su ekvivalentni:

a) ( , ) je kompaktan metrički prostor.

b) Svaki niz iz ima konvergentan podniz.

c) Svaki beskonačan podskup od ima tačku nagomilavanja.

Teorema 1.1.10: [17] Neka je ( , ) metrički prostor i kompaktan podskup od . Tada je

Definicija 1.1.18: Ako u metričkom prostoru ( , ) za svaki Košijev niz { } ∈ postoji

Teorema 1.1.11: [17] Zatvoren podskup kompletnog metričkog prostora je kompletan.

Teorema 1.1.12: [17] Potreban i dovoljan uslov da je metrički prostor ( , ) kompletan je da

ima neprazan presek.

Definicija 1.1.19: Neka su ( , ) i ( , ) metrički prostori, : → , ∈ i ( ) =