KOSMO

Österreichische Post AG. MZ 09Z037990 M 10 / 2 018 | I Z D A N J E B R . 9 7 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

ŠKOLOVANJE
Prvaci — zamorčići
austrijske politike

EKSKLUZIVNO
Intervju: Parni valjak

ODBAČENE
BEBE
One su napuštene,
bez identiteta i kao
paket ostavljene, a
iza njih ostaju samo
mede sa kojima se
niko igrati neće.

COVER STORY. Šta se stvarno krije iza vrata

džamije? Čitajte u našoj velikoj reportaži.
 FAMILIENBONUS
Bis zu 1.500 €
Steuern sparen
pro Kind
Berechnen Sie Ihren
persönlichen Vorteil:
familienbonusplus.at
Der Familienbonus Plus ist die bisher größte Entlastungsmaßnahme aller Zeiten für Familien. Insgesamt
werden rund 950.000 Familien und etwa 1,6 Mio. Kinder in Höhe von bis zu 1,5 Mrd. Euro entlastet.
Ein großes Plus für Familien
Was heißt das nun für Ihre Familie? Sie
erhalten künftig einen Steuerbonus von
bis zu 1.500 Euro pro Kind und Jahr. Der
Familienbonus Plus vermindert also direkt
Ihre zu zahlende Steuer. Bei niedrigeren
Einkommen bedeutet das in Zukunft sogar
nicht nur weniger, sondern gar keine Ein-
kommensteuer mehr bezahlen zu müssen.
Der Familienbonus Plus steht Ihnen so lange
zu, so lange für das Kind Familienbeihilfe
bezogen wird. Nach dem 18. Geburtstag
Ihres Kindes steht Ihnen ein reduzierter
Betrag zu, wenn für dieses Kind weiterhin
Familienbeihilfe bezogen wird.
Entgeltliche Einschaltung
Neu: Der Kindermehrbetrag
Anders als bisher werden nun auch ge-
ringverdienende Alleinerziehende bzw.
Alleinverdienende berücksichtigt, die gar
keine oder eine sehr niedrige Einkommen-
steuer bezahlen. Ihnen steht künftig ein so
genannter Kindermehrbetrag in Höhe von
250 Euro pro Kind und Jahr zu.
Neues ersetzt Altes –
zu Ihrem Vorteil
Die gute Nachricht vorweg: Niemand steigt
durch den Familienbonus Plus schlechter
aus als zuvor. Im Gegenteil: Der Familien-
bonus Plus kann unter den Eltern aufgeteilt
und damit optimal ausgenützt werden. Da
er unmittelbar die Steuer und nicht nur die
Steuerbemessungsgrundlage vermindert,
hat er eine vielfach höhere Entlastungswir-
kung als die Abzugsfähigkeit von Kinder-
betreuungskosten und die Berücksichti-
gung des Kinderfreibetrages, die ab 2019
wegfallen.
So holen Sie sich Ihren Bonus
Sie können gegenüber Ihrem Arbeitgeber
erklären, dass der Familienbonus Plus ab
BMF/Fotolia
dem Jahr 2019 über die Lohnverrechnung
berücksichtigt werden soll. Dann verrin-
gert sich schon während des Jahres Ihre
Lohnsteuer. Sie können ihn aber auch nach
Ablauf des Jahres beim Finanzamt über die
Steuererklärung bzw. Arbeitnehmerveranla-
gung geltend machen.
JETZT ERSPARNIS BERECHNEN
Der bewährte Brutto-Netto-Rechner
wurde erweitert, damit Sie sich Ihre
persönliche Steuerersparnis durch den
Familienbonus Plus beziehungsweise
den Kindermehrbetrag ausrechnen
können.
Den Rechner, den aktuellen Folder
sowie weitere Informationen finden Sie
gesammelt auf familienbonusplus.at

STARS
44 Parni valjak:
„Opraštanje
nije u planu!”
Nakon 43 godine
postojanja Parni valjak i
dalje radi punom parom!
12 MOJE PRAVO
Škola. Uskoro roditelje i
staratelje očekuje nov zakon
kao i direktne novčane kazne
ukoliko deca neopravdano
izostanu iz škole.
14 POLITIKA
Ebner. Sekretar partije VP
za Donju Austriju, govori o
zanatskim subvencijama koje
ova pokrajina nudi.
36 TEHNIKA
Apps & Co. KOSMO Vam
predstalja nekoliko aplikacija
Fotos: iStockphotos, Amel Topčagić, KOSMO
koje će Vam pomoći da bolje
organizujete svoje obaveze i
smanjite svakodnevni stres.
38 ZDRAVLJE
Umnjaci. Iako većina ljudi
vadi svoje osmice, postoje situ-
acije kada se njihovo vađenje
ne preporučuje. DDr. Haider
govori o ovom problemu.
40 GOURMET
Patlidžan. Povrće koje je
omiljeno u čitavoj Evropi,
izvor je ne samo zdrav-
lja, već i bogatih ukusa, a
odličan je i za „fingerfood”!
42 STARS
Šmekeri. Podsetimo se nekih
od najvećih šmekera bivše
Jugoslavije, čija lepota sa
godinama ne prolazi!
50 KULTURA
Bosansko-hrvatsko-srpski.
Lingvistkinja Snježana Kordić
ekskluzivno za KOSMO daje
odgovor na večito pitanje: da li
se radi o jednom ili o tri jezika?
56 RAZONODA
Vaspitanje. Nijedan roditelj
nije isti. Svako vaspitava dete
na svoj način, a opšti trendovi i
metode vaspitanja su se tokom
istorije više puta menjali.
REPORTAŽA
26 Eksperiment sa decom
Istražujemo kako novi zakon o dodatnim časovi-
ma nemačkog u školama utiče na prvake.
COVER
30 Džamija — kuća straha?
Da li je tačno da se u džamijama
propoveda mržnja i kreiraju paralelna
društva? Upustili smo se u obilazak
bečkih džamija u potrazi za odgovori-
ma! Otkrijte šta smo saznali i doživeli!
58 SPORT 60 AUTO-MOTO
Prelazak. Fudbaler Smail Poskupljenje. Međunarodni
Prevljak za KOSMO ot- testovi kojima se od ove
kriva kako je prelazak u Red jeseni mere količine štetnih
Bull Salzburg promenio izduvnih gasova razlog su za
njegov život i karijeru. poskuplje­nje automobila.
REPORTAŽA
22 Ostavljenje bebe
U Beču od 2001. godine postoji tzv. „Baby box”, u okviru
bolnice Wilhelminenspital, gde majke potpuno anonimno
mogu ostaviti svoju neželjenu decu. KOSMO Vam otkri-
va koliko je dece do sada napušteno u glavnom gradu
Austrije i šta se dešava sa njima kada ih majke ostave.
KOSMO 03
 Illustration: Filip Andronik

Majn šenes Esterajh — majn ajnciges Hajmatland!

04 KOSMO
 Časovi njemačkog:
pomoć ili diskriminacija?
NOVI ZAKON. Jedna četvrtina svih učenika u austrijskom obrazovnom sistemu ne ko-
risti njemački kao razgovorni jezik kod kuće. Kako bi se osigurao razvoj u školama,
neophodni su dodatni časovi njemačkog za one učenike koji ne mogu da prate nastavu.
Prema tome, od školske godine 2018/19. se uvode dodatni časovi njemačkog jezika za
sve one koji ne ispunjavaju uslove. KOSMO se raspitao šta o tome misle naši sugrađani.

Dajana Topić (23),
student usmenog prevođenja
Deca treba od malih nogu da
uče jezik jer tada najviše „upi-
jaju”. Iz ličnog iskustva mogu
da kažem da je najbolje kada
dete u školi priča sa svojim
vršnjacima na nemačkom. Ne
treba ni maternji zanemariti,
ali zato služe roditelji.
Redaktion: Jovana Vasilić
Dejan Vujičić (26),
građevinski inženjer
Moje mišljenje o dodatnim
časovima je veoma pozitivno.
Kao i mnogi, ja sam prvo na-
učio svoj maternji jezik pa tek
onda njemački. U osnovnoj
školi sam išao na dodatne časo-
ve njemačkog i to je bila savrše-
na prilika da usavršim jezik.
Ðurđica Hammer (40),
HR menadžer
Kao majka za svoje dijete že-
lim najbolje mogućnosti u
školskom obrazovanju. Od-
lično poznavanje njemačkog
jezika je preduslov za praće-
nje nastave ne samo u osnov-
nim školama, već i za dalje
obrazovanje u budućnosti.
Milena Filipović (24),
student ekonomije
Dodatni časovi predstavljaju
pomoć prije svega za djecu
čiji roditelji ne vladaju nje-
mačkim jezikom i ne mogu
da pomognu svojoj djeci pri
učenju. Osim toga roditelji
ne moraju da plaćaju privat-
ne časove njemačkog.

Milena Stanković (47),
njegovateljica
Dodatni časovi njemačkog
nisu diskriminacija. Bolje je u
školi uzimati dodatne časove
Fotos: Jovana Vasilić
Nemanja Erdevički (23),
student usmenog prevođenja
Smatram da su dodatni ča-
sovi više pomoć nego diskri-
minacija ili bilo šta neoprav-
Svetlana ˘Vasilić (45),
radnica
Sigurna sam da ima mnogo
djece koja ne znaju savršeno
njemački, ne samo stranaca već
Vesna Avramović (25),
kontrolor finansija
Uvođenje obaveznih dodat-
nih časova u školama nije
diskriminacija. Djeca će

jer tako roditelji znaju da je
njihovo dijete na sigurnom.
Uostalom, ne moraju da plaća-
ju posebno časove njemačkog
jezika, koji inače koštaju puno.
dano. Dodatni časovi koji
su povezani sa edukacijom
i prilikama za učenike su
zaista pametan postupak od
strane države Austrije.
i Austrijanaca. Prema tome,
dodatni časovi u školama su
potrebni i odlična prilika kako
bi usavršili svoje znanje jezika i
kako bi lakše pratili nastavu.
dosta da nauče počevši od
najjednostavnijih stvari kao
na primjer članova koji se u
Beču i Donjoj Austriji po-
grešno ili nikako ne koriste.

KOSMO 05
 „Svako jekovač svoje sudbine i sreće. Otišao sam u bijeli svijet kako
Redaktion: Jovana Vasilić

bih izdržavao oca, majku, ženu i kćerku. Nisam ih često viđao, ali borba i upor-
nost su se isplatili. Nakon dugo godina kao sezonski radnik dobio sam stalni i
siguran posao”, rekao nam je Pantelija Vasilić iz Republike Srpske koji je zaposlen u firmi
Foto: Jovana Vasilić

prehrambenih proizvoda.
Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin

06 KOSMO
Pizza Kriminale.
Ihr Essen riecht so kriminell, dass der Verzehr in der U6 jetzt
verboten ist. Bitte essen Sie geruchsintensive Speisen nur draußen.

Nicht
drinnen
:
E ss
in de e n
r U-Bah
n
S VE I S VA Š TA

JUNAK LUZER
Theresa May —
Luka Modrić — britanska premijerka
hrvatski fudbaler Premijerka je u Kejptaunu,
Međunarodna fudbalska fe- Južnoj Africi saopštila novu
deracija (FIFA) je za najboljeg šemu britanske obrazovne
igrača svijeta u sezoni 2017/18. politike, a đaci jedne osnovne
izabrala Luku Modrića kojem je škole su priredili doček
ovo prvi put da dobije nagradu The prilikom kojeg je i gospođa
Best FIFA Men's Player. Osim toga, Modrić je progla- Mej zaplesala. Kako su njeni
šen za najboljeg igrača Svjetskog prvenstva u Rusiji. pokreti djelovali ukočeno
Pored nagrade za najboljeg igrača, Modrić se nalazi i poput robotskih, korisnici
u dream teamu Real Madrida koji je prošle sezone osvojio društvenih mreža su njen ples
sve što je mogao. Hrvat je nagradu dobio u konkurenciji nazvali „mejbot”. Između ostalog tviteraši su njen „nastup”
Fotos: zVg

Cristiana Ronalda i Mohameda Salaha, a on je prekinuo usporedili sa koreografijom Džordža Buša mlađeg, tokom
višegodišnju dominaciju Ronalda i Messija. posjete zapadnoafričkih plesača Bijeloj kući 2007. godine.

08 KOSMO
 FRANCUSKA:
Škole bez mobilnih telefona
Nova školska godina je počela, a učeni-
cima prvih devet razreda u francuskim
školama je zabranjen unos mobilnih
telefona, tableta i konektovanih satova.
Ova zabrana se odnosi ne samo na učioni-
ce već i na školska dvorišta. Svi učenici koji
sa sobom nose mobilni telefon, moraju da
ga ostave na ulazu u školu, a u suprotnom
telefon će biti konfiskovan. Ukoliko dođe
do ponovljenih slučajeva, roditelji moraju
kod socijalnog radnika. Dozvolu za noše-
nje i korištenje mobilnog telefona imaju
samo učenici kojima je to dozvoljeno iz
zdravstvenih razloga ili ako su neophodni
za nastavu. Još jedan novitet u francuskim
obrazovnim ustanovama je četvorodnevna
radna nedelja. Učenici imaju nastavu po-
nedeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom,
a srijedom odmaraju.

CITAT MJESECA

„Poseta australijskog
kancelara Sebastiana
Kurza je jaka poruka i
poticaj za sve nas“,
moglo se pročitati na oficijalnom Facebook profilu Zorana Zaeva, makedon-
skog premijera, prilikom posjete austrijskog državnog kancelara Skoplju. Ovaj
maler nije bio jedini jer je prilikom dočeka austrijska zastava igrom slučaja ili
igrom neznanja zamjenjena latvijskom.
ODLAZAK SA FUNKCIJE:
trijski
U utorak, 18.9.2018. je bivši aus
kancelar, Ch rist
pov
ian Ker
lači sa
n,
fun
zva nič
kcije
no
pre dsjed-
ENERGETSKA PIĆA: NAUČNA REVOLUCIJA:
da se
objavio
nika partije SPÖ. Za nje
izabrana je Pamela Ren
gov
di-W
u nas
agn
ljed
er.
nicu
Ker n Zabrana za mlade Voda na mjesecu
će se kan did ova ti za Par la-
je izjavio da Istraživanja su poka- Američka akademija nauka zajedno
podršku
ment Evropske unije i ima punu zala da konzumiranje sa časopisom „Guardian” objavila je
lam ent su u
svoje partije. Izbori za par energetskih pića slike koje su definitivan i direktan
, a lista kan did ata će
maju 2019. godine može da izazove ank- dokaz o postojanju smrznute vode na
krajem 201 8. god ine .
biti objavljena sioznost, poremećaj Mjesecu.
sna i glavobolju.
Naime, astronomi su pronašli led koji
BROJ MJESECA Osim toga konzumiranje u kombinaciji je nastao od tekuće vode na površini

20
okruga čini Donju Austriju, dok su
St. Pölten, Krems a. d. Donau, Waid-
hofen a. d. Ybbs i Wiener Neustadt
statutarni gradovi. (Izvor: noe.gv.at)
sa brzom hranom ima negativan uticaj na sjevernog i južnog pola na Mjesecu.
razvijanje mozga kod tinejdžera. Jedna Ova područja su zaštićena od direktne
limenka sadrži količinu kofeina kao šolja sunčeve svjetlosti i
crne kafe uz dodatnih šest kocki šećera. mogla bi jednog dana
Jedan od sastojaka je i vještački proizve- da posluže kao izvor
den taurin koji može da prouzrokuje vode za posjetioce sa
zavisnost. U Velikoj Britaniji je uveden Zemlje ili za eventual-
zakon o zabrani konzumiranja energet- no formiranje kolonije
skih pića osobama mlađim od 16 godina. na Mjesecu.

KOSMO 09
I NTEG R A CIJ A
Izveštaj o
integraciji žena
Izvještaj o integraciji je pred-
stavljen 13. septembra 2018.
godine od strane Savjeta
stručnjaka za integraciju, Sta-
tistik Austrije kao i Ministar-
stva za spoljne poslove i inte-
graciju. Težište ovogodišnjeg
izvještaja se odnosi na žene
i djevojčice, a Austrijski in-
tegracioni fond prilagođava
ponudu kurseva ženama.
Ministarka spoljnih poslova i
ministarka za integraciju Ka-
rin Kneissl i predsjedavajuća
Savjetom stručnjaka za inte-
graciju, doktorka Katharina
Pabel su na temelju aktuelnih
brojeva i podataka o izazovi-
ma integracije za doseljenike i
izbjeglice iz statističke knjige
Migration & Integration pred-
stavile novi izvještaj o integra-
ciji. Težište leži na integraciji
djevojčica i žena sa migrant-
skim porijeklom kao i ženskih
izbjeglica kulturološke inte-
gracije. Po prvi put na raspo-
laganju stoji i posmatranje
integracije (Integrationsmoni-
toring) koje različite postojeće
podatke iz oblasti migracije i
integracije sakuplja i povezuje.
Kako navodi Karin Kneissl,
žene su motor integracije. One
igraju veoma bitnu ulogu u
tom procesu jer one, prije sve-
ga, u patrijarhalnim sistemima
10 KOSMO
nose odgovornost za vaspita-
nje i obrazovanje djece.
Brojčani podaci
Zakon o integraciji koji je u
junu 2017. godine stupio na
snagu, predviđa kurseve vri-
jednosti i orijentacije kao i
kurseve njemačkog jezika za
azilante i sve one koji imaju
pravo na zaštitu. Od uvođe-
nja ovog zakona, učešće žena
izbjeglica koje uzimaju u ob-
zir usmjereno savjetovanje se
značajno povećalo, a trenutni
broj iznosi 41 odsto. Učešće
žena na kursevima vrijednosti
i za orijentaciju je sa 21 odsto
u 2016. godini porastao na 45
odsto. Kursevi integracijskoj
fonda informišu sve učesnike
o osnovnim vrijednostima,
pravilima zajedničkog života,
vladavini prava, demokratiji i
ravnopravnosti žena i muška-
raca. Osim toga, daju učesni-
cima osnovne informacije o
školskom obrazovnom siste-
mu, radnom tržištu i zdrav-
stvenom sistemu. Izvještaj o
integraciji takođe ima uvid o
aktuelnim migrantskim stru-
jama. Doseljavanje u Austriju
se smanjilo u odnosu na 2016.
godinu, dok se ušečće stanov-
ništva sa migrantskim pori-
jeklom u Austriji u proteklih
deset godina povećalo sa 16 na za obrazovanje i profesional-
23 odsto, što iznosi skoro dva nu karijeru. Takođe informiše
miliona osoba. U odnosu na o mjestima za savjetovanje u
ostale države članice Evropske slučaju nasilja prema ženama.
unije, Austrija se nalazi na pe- Tokom integracije žena po-
tom mjestu sa 2,8 zahtjeva za znavanje njemačkog jezika igra
azil na 1000 stanovnika. veliku ulogu, prema tome po-
stoje i kursevi njemačkog koji
Kursevi za ženske uzimaju u obzir potrebe žena
izbjeglice i doseljenike koje se brinu o djeci. Takozva-
Na inicijativu ministarke Kne- ni kurs „Startpaket Deutsch”
issl, od marta 2018. godine nudi mnogobrojne besplatne
Austrijski integracioni fond materijale za učenje kao i in-
uvodi u ponudu format kursa teraktivne snimke za učenje
koji je prilagođen samo žena- od početničkog do naprednog
ma. Ovaj dodatni format savje- nivoa. Ukupno 25000 osoba
tovanja je namjenjen ženama je 2017. godine prisustvovalo
sa migrantskim porijeklom i kursevima vrijednosti i orijen-
ženskim izbjeglicama, a tema- tacije, a ove godine taj broj je
tizuje pitanja poput samoo- do kraja februara iznosio 4200.
predjeljenja, ravnopravnosti u Od njih 40 odsto dolazi iz Si-
porodici i na poslu, vladavini rije, 31 iz Avganistana i devet
prava i informiše o šansama odsto iz Iraka.
PROČITAJTE JOŠ
Broj djece koja ne govore njemački kod kuće
Broj u procentima za školsku 2016/17. godinu
Ukupno 25
Fotos:ÖIF, APA/Statistik Austria
na teritoriji
Austrije
51 26 21 21 17 17 17 17 15
Beč Vbg GA Sbg Bgld DA Štrk Tirol Knt
Izvor: APA
M OJE P RAV O
KOMENTAR
Dr. Thomas
NIKODEM, LL.M
Partner u firmi
TELOS Law Group
Rechtsanwälte GmbH
Bežanje iz škole:
pravne posledice
P
ostoji mnogo razloga protiv
bežanja iz škole. Ono što
mnogi roditelji i deca ne znaju
je, da bežanje iz škole ne povlači za
sobom samo interne posledice, već
i zakonske. Neopravdano izostaja-
nje sa časova predstavlja prekršaj,
za koji se izriče novčana kazna ili,
čak, zatvorska ukoliko roditelji nisu
u mogućnosti da plate novčanu
kaznu.
Prema zakonu, roditelji nose odgo-
vornost i obavezu za ispunjavanje
svih uslova obaveznog školovanja
kod svoje dece. U to prevashodno
spadaju redovno pohađanje časova
i pridržavanje školskih pravila. Od
četrnaestog rođendana su, pored
roditelja, i deca odgovorna za
svoje ponašanje. Ukoliko se ova
dva glavna uslova ne ispunjavaju,
roditeljima prete zakonske kazne:
ukoliko dete više od tri dana tokom
trajanja obaveznog školovanja
neopravdano izostane sa časova,
roditelju se izriče novčana kazna u
minimalnom iznosu od 110 evra.
Najviša kazna iznosi 440 evra.
Osim toga, na snagu mogu stupiti
i dodatne zakonske mere poput
upozorenja, razgovora sa školskim
savetnicima i psiholozima, kao i sa
školskom upravom.
Zbog toga i roditelji i deca treba da
budu svesni, da neopravdano izosta-
janje sa časova predstavlja zakonski
prekršaj koji može preouzrokovati
veoma neprijatne posledice.
TELOS Law Group
Winalek, Wutte-Lang, Nikodem,
Weinzinger Rechtsanwälte GmbH
Hörlgasse 12, 1090 Wien
Telefon: +43 (0) 5 1719
wien@telos-law.com
www.telos-law.com
Blog: www.telos-law.blog
12 KOSMO
Novčane kazne za
izostajanje iz škole
Roditelji i staratelji su zakon-
ski obavezni da se brinu o
tome da njihova deca idu
redovno u školu. Nepridrža-
vanje ovog propisa tretira se
kao prekršaj koji sa sobom
donosi novčane kazne. Škole
su na početku svake školske
godine u obavezi da obaveste
đake i roditelje o ovim zakon-
skim propisima i posledicama
njihovog nepridržavanja.
Obavezno obrazovanje
Obavezno obrazovanje u
Austriji počinje prvog septem-
bra u onoj godini, u kojoj dete
navršava 6. godinu života i traje
devet godina.
Odgovorne osobe
Roditelji i staratelji su dužni
da vode računa o tome da
njihova deca idu redovno u
školu, da rade sve kontrolne i
pismene zadatke, da imaju svu
neophodnu školsku opremu
(udžbenike, sveske itd.), kao i
da ne narušavaju pravila pona-
šanja u školi. Za svaki prekršaj
koji naprave odgovaraju njihovi
roditelji. Kada dete napuni 14
godina, ono takođe, pored svo-
jih roditelja, snosi određenu
dozu odgovornosti za svoje
posptupke. U slučaju nepridr-
žavanja ovog propisa tj. ukoliko
odgovorne osobe (roditelji ili
staratelji) ne obezbede redovno
pohađanje škole svoje dece, na
snagu stupaju određene mere
koje imaju za cilj ispravljanje
situacije i postizanje redovnog
odlaska dece u školu. Ukoliko
se te mere ne ispoštuju od strane
roditelja ili staratelja, izriče se
novčana kazna za prekršaj po
upravnom postupku. Kazna
može iznositi najviše 440 evra ili,
u slučaju nemogućnosti plaćanja
kazne, do dve nedelje zatvora.
Mere za redovno
pohađanje nastave
Sledeće mere stupaju na snagu
ukoliko dete neredovno poha-
đa nastavu u školi tokom tra-
janja obaveznog obrazovanja.
Ukoliko dalje te mere ne do-
vedu do poboljšanja situacije,
staratelji ili roditelji dobijaju
prethodno navedenu novčanu
kaznu. U pojedinim slučajevi-
ma, direktor škole može pro-
dužiti dole navedene rokove.
Postiji pet nivoa mera:
—— Nivo 1 – ukoliko učenik pet
dana ili 30 školskih sati tokom
polugodišta ili tri uzastopna
dana neopravdano izostane sa
nastave roditelji ili staratelji su
u obavezi da što pre obave raz-
govor sa razrednim starešinom
(Klassenlehrer) ili razrednim
predstavništvom (Klassenvor-
stand) u prisustvu učenika.
Na tom razgovoru treba da se
objasne razlozi za neopravdano
izostajanje. Na kraju razgovora
neophodno je pismenim putem
dogovoriti sledeće korake koji
će sprečiti buduće izostajanje iz
škole, kao i objasniti roditeljima
i učenicima koje su posledice
OBAVEZA
Roditelji su od-
govorni za re-
dovan odlazak
dece u školu
neredovnog pohađanja nastave.
—— Nivo 2 – u roku od četiri sed-
mice nakon obaveljenog prvog
Fotos: iStockphoto, Katharina Wisata
razgovora, učenik i njegovi
roditelji/staratelji treba da obave
drugi razgovor sa razrednim sta-
rešinom. Tokom ovog razgovora
se proverava da li su ispoštovane
sve mere prethodnog dogovora
i da li je učenik krenuo redovno
da pohađa nastavu. Ukoliko se
ustanovi da određene mere nisu
donele poboljšanje ili samo u
maloj meri, razredni starešina je
obavezan da uključi školskog psi-
hologa u dalje korake rešavanja
izostajanja. Cilj na ovom nivou
je da se prepoznaju uzroci za
izostajanje iz škole i da se pogo-
đenim osobama (roditeljima,
starateljima i deci) omogući
bolja međusobna komunikacija.
Nakon razgovora neophodno je
potpisati pismeni dogovor o pri-
menama dogovorenih rešenja.
—— Nivo 3 – u roku od četiri
nedelje nakon razgovora sa škol-
skim psihologom, roditelji ili
staratelji su dužni da zajedno sa
svojim detetom obave još jedan
Promene podrazumevaju direktan prelazak
na novčane kazne za neopravdane časove.
razgovor sa školskim psiholo-
gom i razrednim starešinom, te
da se proceni da li je došlo do
poboljšanja. Ukoliko se tokom
razgovora utvrdi da prethodni
koraci nisu doveli do rešavanja
situacije ili jesu u maloj meri,
onda je razredni starešina oba-
vezan da informiše roditelje ili
staratelje i učenika koje pravne
posledice mogu da snose, uko-
liko se ne budu pridržavali
dogovorenih i uspostavljenih
mera za rešavanje situacije. Osim
toga, starešina je dužan da u slu-
čaj uključi službenika zaduženog
za menadžment kvaliteta, koji će
ispitati pridržavanje dotadašnjih
mera i uspostaviti nove mere za
poboljšanje situacije. To podra-
zumeva redovno korišćenje
sistema školskog savetovališta
kako bi se uzroci problema
uspešno uklonili.
—— Nivo 4 – dve nedelje nakon
razgovora sa osobom zaduže-
nom za menadžment kvaliteta,
potrebno je obaviti još jedan
razgovor sa njim kako bi se utvr-
dilo da je došlo do poboljšanja.
Ukoliko se tokom razgovora
ispostavi da je učenikovo obra-
zovanje i redovno pohađanje
škole na bilo koji način ugroženo
od strane njegovih roditelja ili
staratelja, o tome se u što kraćem
roku moraju obavestiti institu-
cije zadužene za zaštitu dece i
omladine tj. socijalna služba.
—— Nivo 5 – socijalna služba
ima rok od četiri nedelje nakon
razgovora učenika i roditelja tj.
staratelja sa osobom zaduženom
Nove zakonske promene, koje mogu stupiti na snagu već od
ove školske godine, isključuju sistem od pet nivoa.
za menadžment kvaliteta da
zakaže sledeći razgovor, tokom
kojeg će ispitati da li su mere
dogovorene sa menadžerom
kvaliteta ispoštovane i da li su
donele poboljšanje. Ukoliko se
ispostavi da ciljevi tih mera nisu
dostignuti, razredni starešina je
dužan da prijavi roditelje tj. sta-
ratelje nadležnom opštinskom
upravnom sudu.
Zakonske promene
Sadašnji plan od 5 nivoa, koji je
stupio na snagu 2013. godine,
je prema mišljenjima mnogih
previše komplikovan i zahteva
obimnu administraciju, koja u
daljem toku iziskuje ogromne
novčane i logističke troškove.
Ministar obrazovanja, Heinz
Faßmann, želi da pojednostavi
taj birokratski put, te da uvede
novčane kazne odmah nakon
što učenik izostane tri puta ne-
opravdano sa nastave. Pritom
neće važiti više pravilo o uza-
stopnom izostajanju, već će biti
dozovljeno da se neopravdano
izostane samo tri puta tokom
čitavog trajanja obaveznog
obrazovanja tj. tokom devet
godina. Ko prvi put napravi taj
prkršaj dobiće najmanju novča-
nu kaznu u iznosu od 110 evra,
a najviša propisana (za ponov-
ljene slučajeve) će iznositi 440
evra, a može se kretati i do 66o
evra. Visina kazne će zavisiti od
pojedinačnih slučajeva i učesta-
losti izostajanja sa nastave. Više
na:­ www.help.gv.at.

Was zählt, sind die Menschen.

Radost je zarazna!
50 evra za vašu
preporuku.
Atraktivne ponude za sve nove klijente!
Od 15. oktobra u Vašoj Erste Bank filijali! do
Akcija bra
6 . novem
1

KOSMO 13
P OLITIKA

INTERVJU. Sekretar VP-a Donje Austri-

je, Bernhard Ebner razgovarao je sa
KOSMOM o aktuelnoj situaciji na tržištu
rada, evropskoj politici i o integraciji
„starih” i „novih” migranata.
KOSMO: Nedavno je najavljena
najveća podrška šegrtima u Donjoj
Austriji. Šta nas zapravo očekuje?
Bernhard Ebner: Tu postoje tri glavne
tačke. Svi oni, koji nemaju završenu ško-
liu, imaće mogućnost da to nadoknade
na sedam lokacija u Donjoj Austriji.
Omladina koja nije zavšrila zanat, ili je
prekinula izučavanje, moći će ga završiti
na pet lokacija. Svi oni, koji ne mogu
da pronađu mesto za usavršavanje,
dobiće mogućnost da to učine u cen-
tru za zanate (Lehrzentren). Ono što je
nama i pogotovo predsednici pokrajine
Mikl-Leitner od velike važnosti, je da se
samo putem obrazovanja može smanjiti
broj nezaposlenih i samo na taj način se
oni mogu vratiti u poslovni svet. Stoga
je oblast mladih od izuzetnog značaja.

Zakonske kvote i rok čekanja u vezi

minimalne socijalne pomoći (Min-
destsicherung) su odbačeni od strane
Ustavnog suda. Kako ćete dalje
postupati?
Jeste, doneli smo zakon u Donjoj
Austriji koji je, nažalost, odbačen. No,
jedna stvar nam je bila veoma važna po
tom pitanju. Onaj ko radi, ne sme da
ispašta! Oni koji rade treba da imaju više
od onih koji žive od socijalne pomoći.
Uskoro će na uvid biti poslat predlog
novog zakona, koji će se većinskim

„Ljudi iz Ex-YU su nerazdvojni

deo Donje Austrije”
Piše: Manuel Bahrer
Fotografije: Dušica Pavlović

14 KOSMO
delom bazirati na sadašnjem zakonu
u Donjoj Austriji, samo sa drugačijim
pristupom. Nadam se da će onda taj novi
zakon važiti za celu Austriju. Onima
koji iskorišćavaju socijalni sistem, treba
to u potpunosti onemogućiti.
Dosta se pisalo i pričalo o zatvaranju
filijala kompanije Kika/Leiner. Da
li po tom pitanju ima nekih novosti,
pogotovo što se bivših radnika tiče?
Usvojen je socijalni plan za prva radna
mesta u Donjoj Austriji, tako da postoji
niz mogućnosti za bivše radnike, kao što
je na primer prekvalifikacija ili dobijanje
posla na drugom otvorenom radnom
mestu. Austrijski biro za zapošljavanje
(AMS) je veoma intenzivno involviran
u čitav ovaj proces. I sadašnja privredna
situacija na tržištu rada dosta pomaže,
jer postoje brojna otvorena radna mesta.
Mislimo da će svi pogođeni uskoro naći
novo radno mesto. Naša predsednica
„Onima koji iskorišćavaju socijalni
sistem treba to u potpunosti onemo-
gićiti”, naglasio je Ebner.
pokrajine Donje Austrije, Johanna
Mikl-Leitner i pokrajinski savetnik
Martin Eichtinger su već u uskom kon-
taktu sa velikim kompanijama, poput
REWE-a i drugih, koji su pokazali inte-
resovanje da preuzmu bivše radnike iz
firme Leiner/Kika.
Kern je izjavio da želi da se kandiduje
na predstojećim izborima Evropske
unije. Ko će biti glavni kandidati iz
redova ÖVP-a?
Za evropske izbore će sve biti odlučeno i
spremno na vreme, ali će to tek biti posle
predsedavanja Evropskom unijom. Mi
u Donjoj Austriji ćemo i u budućnosti
učvršćivati naše evropske mreže i uspo-
staviti nove kontakte. Naša predsednica
pokrajine je, zahvaljujući svom radu
kao ministarka, izgradila brojne mreže
širom sveta, koje ćemo sad maksimalno
koristiti. Novi pokrajinski savetnik Mar-
tin Eichtinger je takođe veoma ugledna
osoba na međunarodnom nivou. Evrop-
ski forum Wachau se izuzetno dobro
etablirao i postao je glavna tačke evropske
politike pokrajine Donje Austrije.
Koji su ciljevi Donje Austrije kada je
predsedavanje Evropskom unijom u
pitanju?
Želim da pokrajinu Donju Austriju pred-
stavim u naboljem mogućem svetlu i da
predsedavanje Evropskom Unijom ite-
kako iskoristim za privredne i poslovne
kontakte. Na poslednjem sastanku vlade
smo definisali novo domaće tržište sa
Francuskom. Na ovom tržištu želimo
da uspostavimo još prisnije mreže.
Posedujemo privredu koja je veoma
jako orjentisana prema izvozu, a predse-
davanje Evropskom unijom nama daje
mogućnost da ga, zapravo, predstavimo
još široj javnosti.
„Zajedno” je jedan od
šlagvorta politike pokra-
jine Donje Austrije. Koju
ulogu igraju takzovani
„stari migranti” tu?
Kada se priča o Jugosla-
„Zajedništvo nije samo šlagvort niti
politička strategija, već nešto, što
treba da se živi.”
viji, onda se može lako reći da su tadašnji
migranti toliko dobro integrisani, da se
oni ne razlikuju više od većinskog druš-
tva. U opštini, odakle sam ja, poznajem
brojne ljude koji su došli za vreme rata
u Jugoslaviji i postali nerazdvojni deo
tamošnjeg društva, bez kojih se ono nije
moglo više zamisliti. Veoma su angažo-
vani u raznim sekcijama i dešavanjima
u opštini. Ovde se ne mora više pričati
o merama za integraciju, jer su oni u
potpunosti postali deo našeg društva.
POSAO
Samo obrazovanjem
se nezaposleni po-
novo mogu naći na
tržištu rada
A kakva je situacija
sa „novim migrantima”?
Uspeli smo, ako smem to tako da kažem,
da savladamo izbegličku krizu veoma
dobro, iako se i dan danas mogu osetiti
njene posledice. Ovde isto važi kao i kod
migranata iz bivše Jugoslavije: ukoliko
postoji spremnost na integraciju, onda
će sve i funkcionisati bez problema.
Ukoliko vodimo takvu politiku da
naselimo migrante na jedno mesto u
gusto naseljenim područjima, onda će
integracija biti sve teža i teža. Ukoliko
se, pak, radi na društvenom mešanju,
koje migrantima pomaže da žive život
kao bilo koji drugi pripadnik većinskog
društva i da ravnopravno učestvuje u
njemu, onda neće biti nikakvih poteš-
koća kada je integracija u pitanju.
Socijaldemokratska stranka Donje
Austrije naziva trenutnu politiku poli-
tikom „graničnih vrednosti”. Kako Vi
reagujete na takve i slične optužbe?
Zajedništvo nije samo šlagvort i nikako
nije politička strategija. Radi se o
nečemu što treba da se živi. Ne odnosi
se samo na odnose unutar partije, već i
na druge stranke i prvenstveno na sve
građane Donje Austrije. Uspeli smo da
sklopimo ugovor o radu sa partijama
SPÖ i FPÖ i nijedna odluka u pokra-
jinskoj vladi nije doneta isključivo sa
glasovima iz redova naše partije. A jedna
trećina svih odluka je čak bila jedno-
glasna. To, što SP Donje Austrije želi
ovo zajedništvo da torpetira iz svojih
strateških razloga, kao što je to bio slu-
čaj sa ovom izjavom, možda im se čini
pravim potezom. Ja, iskreno, ne mislim
ništa dobro o tome.
KOSMO 15
S TANO VA NJE

Izgradnja: digitalizacija
kao sledeći korak
Roboti na gradilištima,
3D štampači i inteligen-
tni koferi sa alatom − di-
gitalizacija je stigla u
dosta područja života, a
stiže i u građevinarstvo.
Privredna komora zajedno
sa Ars Electronica Future-
lab-om organizuje takozvane
„Innovation Labs” u kojima
stručnjaci analiziraju mogu-
će posljedice novih tehnolo-
gija u oblasti građevinarstva.
Na radionicama sarađuju
predstavnici domaćih predu-
zeća. U Austriji postoji veliki
broj malih preduzeća, a brzi-
na digitalnih promjena pred-
stavlja veliki izazov za njih. Sa razvojem novih tehnologija sve više se razvija i ideja nji-
Razvoj u građevinarstvu je hove upotrebe u građevinarstvu, a prvi pokušaji su u toku.
zapanjujuć, ali digitalizaci-
ja je još uvijek iz kamenog zajednički Cloud kanal kako sve teže, a rok izgradnje sve
doba. Početna faza tj. plani- bi se lakše stavile u pogon. kraći. Standardizacija pro-
ranje izgradnje je na veoma Međutim, razvoj treba da se dukcije u fabrikama je jedino
dobrom putu jer postoje pretvori u praksu. Rješenje rješenje kako bi se jednog
dronovi koji mjere zemljište i logističkih problema, prije dana vršila samo montaža
mašine se registruju na jedan svega u velikim gradovima je na građevinskim lokacijama.

Pogled na zelenilo
produžava život
Prosječan Evropljanin
provede 80 do 90 odsto
dana između četiri zida.
Ovaj broj u zimsko doba
kod djece iznosi čak 91
odsto, pokazuju istraži-
vanja Instituta za Euro-
medicinu u Salzburgu.
Biologija izgradnje sadr-
ži dugu listu stvari koje
su štetne za čovjeka, kao
na primjer azbest ili plije-
san, dok efekat arhitekture
može u velikoj mjeri utica-
ti na blagostanje čovjeka.
Doktori smatraju da gust i
siv građevinski stil može da
izazove zdravstvene proble-
me kao na primjer povišen Ljudi dosta vremena provode u svom stanu. Zbog toga je
krvni pritisak, ubrzan rad izuzetno važno od kakvih materijala i boja je on sačinjen.
srca, sklonost alergijama i
psihičke poremećaje. Arnulf Naravno, za ovakve mjere arhitekta Stefano Boeri je
Hartl, direktor Instituta za troškovi rastu, ali su drago- jedan od mnogih koji po-
Euromedicinu se zalaže za cjena i dugoročna investicija državaju ovu zamisao zele-
više prirode u okruženju u budućnost. U drugim dr- nila u okruženju i poznat
i zelene površine za dječ- žavama je ova misao uveliko je po izgradnji visokih kuća
je parkove umjesto asfalta. zavladala. Poznati italijanski sa dosta biljaka i cvijeća.

Graz pravi novi

mikrograd za studente
U Grazu je planirana iz-
gradnja mikrograda za 220
studenata. Ukupna investi-
cija će iznositi oko 31 mi-
projekat je pod nadležnošću
dizajnera koncepta Silver
Livinga i firme za nekretni-
ne Öko-Wohnbau. Stanovi
Fotos: iStockphotos, Wohnservice Wien, zVg.

lion eura, a stanovi će biti će se prostirati na površini

useljivi do 2022. godine.
Sa početkom zimskog se-
mestra u jesen 2022. godine
će 60 različitih modula za
stanovanje biti spremno za
useljenje. Svaki modul na
raspolaganju ima dve do pet
stambenih jedinica. Čitav
od 7255 kvadratnih meta-
ra preko puta Tehničkog
univerziteta u centralnom
becirku Graza, Jakominiu.
Ovaj mikrograd će biti u
obliku masovnih drvenih
zgrada. Istraživanja tokom
proteklih godina u Austriji
su pokazala da su studentski
Izgradnja mikrograda za studente u Grazu će privući veći
broj mladih ljudi u ovaj grad koji je jedan od omiljenih.
domovi u trendu, ne samo velike prostorije za čitanje
kod studenata nego i kod i učenje, kafić, takozvane
investitora. Očekuje se da „chill-out” sobe, gornji sprat
će 95 odsto ovih stanova za sunčanje, prostorije za
biti iskorišteno. Osim toga, „Urban Gardening” i sport,
grad će obuhvatati atrij, kao i mogućnost roštiljanja.

16 KOSMO
Povećana
prodaja stanova
U Austriji je u 2018. go-
dini prodato više stanova
nego u odnosu na 2017.
godinu. Agencija za ne-
kretnine Remax je obja-
vila da je broj transakcija
narastao za četiri odsto.
Cijene stambenih objekata
rastu usporeno, za oko jedan
odsto jer se vlasnici više ko-
rištenih objekata mijenjaju.
Jednu petinu svih uknjiženih
stanova čini novogradnja. No-
voizgrađeni stanovi u prvih
šest mjeseci 2018. godine su
prodati za prosječnu cijenu od
253.215 eura, a to je 44 odsto
više od već korištenih stanova.
Najskuplji stanovi novogradnje
su u Vorarlbergu sa prosjekom
od 319.025 eura. Prosječna cje-
na stana u Beču iznosi 221.222
Prijava u toku:
Gundackergasse
Subvencionisani stam-
beni objekat predstavlja
najbolji projekat na ta-
kmičenju izvođača gra-
đevinskih radova u dijelu
grada „Gundackergasse II”.
Fokus projekata u okviru
takmičenja je bilo razvijanje
ideja i koncepata za zdravo
stanovanje u okviru prirode.
Na tri gradilišta do 2021. go-
dine treba da se izgradi oko
300 subvencionisanih stano-
va, od toga 100 tzv. pametnih
(smart) stambenih jedinica.
Površina gradilišta veličine
četiri hektara je dio zaštiće-
nog zelenog područja od 16
hektara. Veliko takmičenje
je dio „Wohnbau-Offensi-
ve 2016-2018”. Naziv ovog
subvencionisanog projekta je
„Na ivici šume” („Am Wal-
drand”), jer se područje iz-
gradnje graniči sa poljanama
Od januara do juna prodato
je 26.166 stanova, što je 4%
više nego prethodne godine.
eura, dok cijena po metru kva-
dratnom iznosi 3.771 eura.
Najskuplji stanovi su u Alser-
grundu i Josefstadtu, a najjefti-
niji u Brigittenauu, Ottakrin-
gu i Rudolfsheim-Fünfhausu.
i šumama. Zbog ove lokacije,
stambeni objekti koji će se
ovdje izgraditi nisu samo u
neposrednoj blizini šumskog
prostora, već će između sa-
mih zgrada biti dosta zelenih
površina koje će biti na ras-
polaganju stanarima. Samo
će se 40% površine za izgrad-
nju iskoristiti kako bi se sa-
zidale zgrade, a ostatak pro-
stora ostaje pokriven zelenim
tepihom. Tako će se izgraditi
tri stambena objekta sa 151
subvencionisanim stanom
od koji će 51 biti „pame-
tan” stan. Pristup zgradama
obezbjeđen je preko širokog
trga, a svaki objekat raspo-
laže četirima spratova (pri-
zemlje i tri sprata). Ponuda
stanova je široka i obuhvata
dvosobne, trosobne, četvo-
rosobne i petosobne stanove
veličine od 52 do 103 m², kao
i desetak etažnih stanova. Svi
Urban i održiv
namještaj
Nakon dugog i napornog
dana, naš dom je udobno
mjesto za povlačenje gdje se
najbolje možemo opustiti.
Ovogodišnji trend za uređe-
nje enterijera je puno drvo.
Svejedno da li hrast, bukva ili
orah − jedinstven prirodni
sastojak od svakog komada
namještaja napravi unikat.
Ukoliko želite malo ostrvo
tišine i mira sa karakterom
i jedinstvenim sjajem, na- Namještaj od punog drve-
bavite barem jedan komad ta stvara prijatnu i zdravu
namještaja od punog drveta atmosferu i širi lijep miris.
koji možete pronaći u mno-
gim kućama namještaja. Sa Posebno u spavaćoj sobi
visokovrijednim sastojcima ovaj prirodan produkat po-
ili pravom kožom u pješča- kazuje svoje osobine. Drvo
nim ili zemljanim bojama, povezuje mirise, upija to-
namještaj od punog drveta plotu i vlagu i tako savršeno
ostavlja utisak na svakoga. reguliše klimu u prostoriji.
Projekat izgradnje novih stambenih jedinica u 22. bečkom
becirku predstavlja savršen spoj modernog i prirodnog.
stanovi su opremljeni lami- kom momentu mogu izvršiti
natom po sadašnjim stan- željene promjene. Pojedine
dardima, a budući vlasnici stambene jedinice imaju tzv.
„pametnih” stanova mogu francuske prozore koji obe-
da biraju različite pakete za zbjeđuju dosta svjetla u stanu.
stanovanje. Uz određenu Svi stanovi raspolažu ili tera-
novčanu nadoknadu moguće som ili balkonom ili malom
je prilagoditi opremu u stanu baštom, tako da svi stanari
ličnim potrebama. Fleksi- imaju svoj prostor na otvore-
bilan raspored prostorija u nom. Prostor između zgrada
stanovima omogućava prila- je popunjen zelenilom, tako
gođavanje prostora individu- da nudi mogućnost za mno-
alnim potrebama, te se u bilo gobrojne vanjske aktivnosti.
D ONJ A A U S T R I J A

Nove direktive za
podsticanje brige o deci
Vlada Donje Austrije je usvo-
jila nove direktive za brigu o
djeci. Uz pomoć novih od-
luka 2,1 miliona eura će biti
investirano u Donju Austriju.
Povratno djelujući od 1. sep-
tembra 2018. godine, novča-
na podrška za ustanove koje
pružaju usluge brige o djeci se
povećala sa 17.500 na 22.000
eura. Ovaj iznos je na godiš-
njem nivou i odnosi se na jedan
razred djece. Osim toga, vaspi-
tači koji se brinu o djeci do treće
godine života će umjesto počet-
nih 30 eura dobivati 37,50 eura
po djetetu u mjesecu. Predsjed-
nica Donje Austrije i državna
savjetnica za porodične teme „Dodatna podrška za naše porodice”, istakle su predsjednica
su izjavile da će sa novim di- pokrajine Mikl-Leitner i državna savjetnica Teschl-Hofmeister.
rektivama za brigu o djeci biti
jednostavnije podnijeti zahtjev polju treba da se omogući lakše pa za brigu o djeci širom Donje
za podsticaj do 300 eura u mje- ujedinjenje poslovnog i poro- Austrije u narednih nekoliko
secu. Uz ovaj iznos povećane su dičnog života, kao i podrška godina. Vlada, pokrajine i op-
i granice prihoda roditelja za prilikom brige o djeci. Ovaj štine će u naredne četiri godi-
25 odsto. Sa novim mjerama plavo-žuti porodični paket ima ne uložiti 180 miliona eura na
za podsticaj na porodičnom za cilj otvaranje 100 novih gru- godišnjem nivou u ovu oblast.

Donesena odluka o
izmjeni zakona za mlade
Prema novoj planiranoj
regulativi tinejdžeri do na-
punjene 14. godine života
imaju ograničeno vrijeme
izlaska, a konzumiranje
alkohola i duvana je zabra-
njeno za sve maloljetnike. zakonita u Evropi. Izmjena
Nova regulativa zakona o
mladima bi trebala da stupi
na snagu početkom 2019.
godine nakon donošenja za-
jedničke odluke u pokrajin-
skom parlamentu. Državna
savjetnica Christiane Teschl-
Hofmeister smatra odluku o
zabrani konzumiranja alko-
hola i cigareta za sve osobe
do 18. godine života ujedinje-
nom, koja je već neko vrijeme „Postavili smo kamen temeljac za harmonizaciju zakona o
mladima širom Austrije”, istakla je pokrajinska savjetnica.
zakona se odnosi na ograniče-
no vrijeme izlaska, koje se sa Veliku ulogu u pridržavanju a to je izjednačavanje zakona
22 časa povećava na 23 časa ovih granica igraju rodite- o mladima na teritoriji čitave
za sve osobe do 14. godine lji i staratelji. „Zahvaljujući Austrije. Zahvaljujem se svim
života. Osobe od 14. do 16. novim zakonskim izmjena- kolegama koje su dale svoj do-
godine života imaju pravo na ma danas smo korak bliži da prinos”, istakla je pokrajinska
izlazak do 1 čas posle ponoći. ostvarimo dugogodišnji cilj, savjetnica Teschl-Hofmeister.

Kuća generacija
u Pfaffstättenu
Uz prisustvo predsjednice
Donje Austrije Mikl-Leitner
u Pfaffstättenu, okrugu Ba-
den, oficijalno je otvorena
Kuća generacija (Generatio-
nenhaus). Građevinski rado-
stanovanje za mlade deset, a
porodično stanovanje broji pet
stanova i dve ustanove za brigu
o maloj djeci. Prvi građevinski
dio je za siromašne i ljude od
60. godine života. Stanovanje Ovaj projekat predstavlja jedan od najvećih projekata ove
Fotos: iStockphotos, www.noe.gv.at.

vi su započeti u maju 2016.
godine a ukupno je investira-
no oko 5,3 miliona eura.
Projekat se sastoji od tri građe-
vinska dijela za različite ciljne
grupe. Stanovanje sa brigom
i njegom sadrži 18 stanova,
sa brigom i njegom organizuje
zajedničke izlete, posjete po-
zorištima, časove muzike, kao
i socijalno savjetovanje. Osim
toga, organizuju se i susreti sa
djecom iz jaslica i mladim lju-
dima. Stanovanje za mlade je
građevinski dio koji ostvaruje
decenije, a Kuća je uzor jer je zajedništvo u centru pažnje.
san o sopstvenim prvim sta- ni, a glavni razlog je prijateljska
novima. Stanovi su povoljni spremnost prethodnih vlasnika
sa ograničenim ugovorima o posjeda da prodaju svoj zemljiš-
najmu. Porodično stanovanje nio dio po povoljnoj cijeni i be-
je za novopečene porodice sa splatno daju na korištenje gra-
djecom. Svi stanovi su povolj- đevinskom udruženju WET.

18 KOSMO
B UR GE NL A N D

Veliki plan za
bolnice u Burgenlandu
Premisa plana je očuvanje
svih pet lokacija bolnica, rad-
nih mjesta, kvaliteta pružanja
njege i mogućnosti finansira-
nja. Radni nalog je dodjeljen
zdravstvenom fondu BUR-
GEF, a u jesen 2019. godine
će biti predstavljeni rezultati.
Izrada plana će se izvršiti pod
nadležstvom BURGEF-a u
saradnji sa savezom bolnica
KRAGES, a biće uključeni i
radnici, strani stručnjaci, zdrav-
stvena osiguranja, Ljekarska
komora i drugi. Projekat će tra-
jati godinu dana, a zdravstveni
fond će finansijski podržati
svih pet bolnica u Burgenlan-
du, uključujući i četiri koje su Pet bolnica u Burgenlandu je razumno, ali je potrebna bolja
u državnom posjedništvu u povezanost među njima i efikasnija struktura rada bolnica.
Oberwartu, Oberpullendorfu,
Güssingu i Kittseeu. Ovaj plan državnim finansijama. Kako bi ma. Stručnjaci u ovom slučaju
bi trebalo da uskladi pružanje se sačuvala finansijska podrška govore o dodatnih 200 miliona
usluga na svih pet lokacija, a i veoma dobar nivo pružanja eura do 2021. godine. Bolnica
među ostalim ciljevima je i mo- medicinke njege u zdravstve- Eisenstadt i Oberwart će ostati
dernizacija, poboljšanje kvali- nom sistemu Burgenlanda ne- glavne bolnice uz nekoliko do-
teta usluga kao i ophođenje sa ophodno je preuređenje siste- datnih specijalizacija.

Zdravstveni centri
za žene i djevojčice
Od septembra 2018. godine
šest savjetovališta za žene u
Burgenlandu rade pod nazi-
vom „Feminina” i djeluju kao
mjesta za prvi kontakt kada je
u pitanju zdravlje žena i dje-
vojčica. Burgenland je osma
od devet pokrajina u Austriji
u kojoj su otvoreni zdravstve-
ni centri za žene i djevojčice.
Sva pažnja je usmjerena na
zdravstvenu preventivu i ogra-
nak medicine prilagođene pol-
nim razlikama. Za prvu godi-
nu djelovanja socijalni i resor
za žene su dodijelili 100.000
eura. Državna savjetnica
Astrid Eisenkopf smatra da se
dugo ignorisala činjenica da je Broj ponuda u savjetovalištima za žene raste, a fokus leži
zdravlje muškaraca i žena razli- na preventivi i medicini prilagođenoj razlikama u polovima.
čito i iz tog razloga joj je ovaj
projekat od posebnog značaja. nim razlikama. Jednakost iz- lagođene posebnim željama i
Činjenica je da žene pokazuju među muškaraca i žena mora potrebama. Pored savjetova-
drugačije oblike simptoma u da postoji i u zdravstvenoj nja nude se i kursevi, radioni-
slučaju zdravstvenog proble- oblasti. Opšte ponude su u ce i informaciona predavanja
ma, prema tome težište je na svim centrima jednake, dok za sva starosna doba žena i
medicini prilagođenoj pol- postoje i ponude koje su pri- djevojčica.

Austrijski
kongres energetike
U vili Vita u Pamhagenu,
Burgenlandu održan je 19. i
20. septembra najvažniji do-
gađaj za energetsku ekonomi-
ju u Austriji, naime kongres
energetike. Teme ovog kon-
gresa su bile dekarbonizacija,
referenata, sponzora i izlagača
koji su predstavili najnovije i
aktuelne trendove i razvoje u
oblasti energetike. Osim toga
učesnici su imali priliku da raz-
mjene informacije i lična isku- Pokrajina, kao evropski uzor želi da do 2050. godine ukupna
stva. Moto ovogodišnjeg kon- potražnja električne energije dolazi iz obnovljivih izvora.
Fotos: Bgld. Landesmedienservice

decentralizacija i digitalizaci- gresa je „Los geht´s”, a mjesto

ja, kao i predsjedništvo Au-
strije u Evropskom savjetu.
Ovaj kongres je po prvi put
održan u Burgenlandu, a uče-
stvovalo je oko 580 govornika,
lokacije predstavlja uzor u odr-
živom i pažljivom ophođenju
sa prirodom. Energetska eko-
nomija je ključni sektor u Au-
striji jer snabdijeva našu državu
energijom i bitan je partner u
modernizaciji. Burgenland je
prije ostalih pokrajina iskoristi-
la i prepoznala šanse obnovljive
energije i igra vodeću ulogu u
ovom energetskom sektoru ne
samo u Austriji već širom Evro-
pe. U prethodnoj godini 147
odsto energetske potražnje
je podmireno tzv. zelenom
energijom, što znači da je više
od 50 odsto struje dobijeno iz
obnovljive energije.

20 KOSMO
Česte zablude o
radio i TV pretplati
Kada čujemo reč GIS, onda odmah pomisli-

FAQ mo na šlagvorte kao što su pretplata, ORF,

terenske radnike koji kucaju na naša vrata
i slično. Oko radio i TV pretplate, naime
GIS, se vrti bezbroj zabluda i dezinformacija.
Mnogi, na primer, misle da se GIS-taksa plaća samo
za austrijsku radio-televiziju ORF i njene programe.

ODGOVOR: Ovde se radi o veoma učestalom mitu. Princi- ODGOVOR: Podrazumeva se da servisni radnici GIS-a ne
pijalno važi da se GIS-pretplata uvek mora plaćati kada se smeju tek tako ući u Vaš dom, ukoliko Vi to ne dozvolite.
u domaćinstvu nalaze uređaji koji koriste tehnologiju radio- Međutim, na sva pitanja se mora odgovoriti istinito i po
difuzije. Tu spadaju televizori, kablovska televizija, satelitski potrebi pokazati dokaze kao što su identifikacija i prija-
program, kompjuteri i tableti sa DVBT-stickom ili TV-/ va o boravku (Meldezettel). Ovo se inače traži
radio-karticom, radio uređaji i svi ostali ure- samo u retkim slučajevima kada idenditet
đaji sa prijemom vrlo visoke frekvencije. stanara nije potpuno jasan. Ukoliko se
Radio i TV pretplata se plaća nezavi- „Ne „Ne terenskom radniku ne daju nikakve
sno od toga da li uopšte ili koliko gledam moram informacije, ili se čak pred nje-
često konzumirate ponuda ORF- program da pustim govim nosom zatvaraju vrata,
a. Takođe ne postoji nikakva po- ORF-a i stoga terenske onda to važi kao kršenje zako-
vezanost sa naplatom za druge na, što može u administraciji
TV-servise (npr. A1 ili UPC). ne moram da radnike GIS-a becirka (Bezirksverwaltung)
Inače, ORF-u pripada samo platim GIS.“ u svoj stan.“ dovesti do maksimalne ka-
maleni deo GIS-pretplate. zne od 2.180 evra.

ODGOVOR: I ovo je glasina ODGOVOR: To nije baš ta-

koja može u nekim slučajevima „Pisma od GIS-a „Oslobođeni- čno. Pod određenim uslovi-
da košta puno. Ukoliko se radi se mogu tek ma od takse ma možete biti oslobođeni
o računu o radio i TV pretplati tako i bez GIS-a nije od GIS-pretplate. Kako biste
onda to dovodi bezuslovno do posledica potrebna ovo dobili treba predati zahtev,
opomena i u najtežim slučajevima takozvani „Befreiungsantrag”.
do dodatnih troškova zbog naplate
ignorisati.“ prijava.“ Oslobođenje od radio i TV pretpla-
(Inkasso). GIS-pretplatu treba, kao i sve te zavisi od brojnih faktora, stoga se
ostale zakonske takse, platiti na vreme. za svaki slučaj individualno ispituje da
Ukoliko još niste prijavljeni i dobijete poštom li postoji zakonsko pravo za oslobođenje od
upit o radio uređajima u Vašem domaćinstvu, onda na takse ili ne. GIS Gebühren Info Service pružiće Vam sve
njega morate, po zakonu, reagovati i dati istinite informacije. detaljne informacije o tome.

toji
e ga se sas ?
Od č pretplata
GIS- replata
p
Kontakt: io i TV (ORF)
• Telefon: servisna linija 0810 00 10 80 • Rad gram osti
žava ) a pro
(dr az etn
oknad je um
pon.-pet. 08:00-21:00 Uhr
sub. 09:00-17:00 Uhr • nad encionisan
v
• Sub a)
VAŽNseOs! elite,
• Pismeno: GIS Gebühren Info Service GmbH rez ko i-
(dr av rajinski po
ž Ukoli eba inform
Postfach 1000, 1051 Wien k tr re n
• Po rajina) onda IS Gebüh šoj
• Faks: 050 200 DW 300
(pok sati G rvice o Va
• Lično: Faulmanngasse 4, 1040 Wien e
Mo-Fr 08:00 – 18:00 Uhr Info S voj adresi.
no
• Internet: www.gis.at
R EPOR TA ŽA

Piše: Manuel Bahrer i Dušica Pavlović

Poslednja šansa —
„baby box”?
Fotos: Dušica Pavlović

22 KOSMO

BABY BOX. Jedan potpuno nor-
malan dan na intenzivnoj nezi
neonatološkog odeljenja. Ti-
šinu odjenom narušava rezak
zvuk alarma i slika bebe na
monitoru. Jasan znak da se
otvorio „baby box”. Sva sre-
ća, ovaj scenario se dešava
jednom do dva puta godišnje.
D
r. Thomas Frischer, primarijus
odeljenja za pedijatriju u bolnici
Wilhelminenspital počinje da
nam objašnjava: „U okviru dečje ambu-
lante u ulici Flötzersteig nalazi se jedna
niša, kroz koju čovek neopaženo može
ući sa ulice. Tamo se nalazi ’baby box’,
Fotos: Dušica Pavlović, iStockphoto
Primarijus: „Anoniman porođaj je bolja
opcija od ’baby boxova’ zato što se
dete onda rađa u sigurnim uslovima.”
koji se može otvoriti i u njega, na toplo
termo ćebe, staviti beba. Čim se ’baby
box’ otvori i dete stavi u njega, upali se
alarm na odeljenju intenzivne nege, a
lekari preko monitora mogu videti dete.
Ko u tom momentu napušta svoje novo-
rođenče, ne može se znati jer je kamera
usmerena samo ka krevecu za bebu, tako
da se od majke koja ga ostavlja naziru
samo ruke. Nakon toga osoblje sa inten-
zivne nege dolazi po bebu i, u zavisnosti
od stanja u kojem se beba nalazi, vode
je ili na odeljenje intenzivne nege ili
u sobu za opservaciju”. Osim toga,
Služba za zaštitu dece i omladine se
uvek obaveštava kada se neka beba
ostavi u „baby box”. Ukoliko sa medi-
cinskog stanovišta ne postoji nikakav
problem, ostavljene bebe se u roku od
osam nedelja daju na usvajanje. S pravne
tačke gledišta, majke mogu vratiti svoje
napuštene bebe u roku od šest meseci.
Međutim, vraćanje bebe nije lak pro-
ces: „Iskreno rečeno, tako nešto se još
nikada nije dogodilo. Ukoliko bi se
majka vratila po dete dan nakon što ga
je ostavila u ’baby box’ i rekla da ga želi
nazad, onda bismo morali detaljnije da
ispitamo razloge zbog kojih se ona, u
prvoj liniji, odlučila na taj korak. Služba
za zaštitu dece i omladine ne vraća tek
tako bebe nazad roditeljima koji su ih
napustili sa obrazloženjem da se radilo
o vanrednoj situaciji. Uzroci te ’van-
redne situacije’, kao i uslovi u kojima
majka živi se detaljno moraju ispitati
pre nego što se odobri vraćanje novo-
rođenčeta biološkoj majci”, dodao je
primarijus.
„Baby box” u Austriji
„Baby box” je u Austriji prvi put uveden
2001. godine. Danas u svim pokraji-
ANONIMNI
porađaji, kao i
„baby boxovi”
nisu krivična dela!
nama širom zemlje postoji mogućnost
da se bebe anonimno u njima ostave.
Ove specijalne „kutije” za decu su
napravljene pod pokroviteljstvom
crkvenih organizacija i bolnica. „Prvi
’baby box’ je napravljen u ovoj bolnici
(Wilhelminenspital) zahvaljujući ini-
cijativi mog prethodnika. U mnogim
zemljama vladaju različita mišljenja da
li su ’baby boxovi’ dobra ili loša stvar.
Između 1980. i
1999. godine na
ulicama Beča
nađene su 23
bebe. Od 2001.
godine do danas,
u „baby boxove”
je ostavljeno 30
beba, a u tom
periodu su samo
tri nađene na
ulicama Beča.
Dosta ljudi smatra da je za decu izu-
zetno važno da znaju svoje poreklo,
kojem se gubi trag ukoliko se anoni-
mno ostavljaju u 'baby boxove'. Ipak,
mišljenje mog prethodnika, kao i moje
lično je da je bolje napraviti toplo i
sigurno mesto za neželjene bebe, nego
da se one ostavljaju na hladnim ulicama
i parkinzima”, objašnjava Dr. Frischer.
Anna Lisa Putz, šef odeljenja za soci-
jalni rad pri Magistratu 11 (MAG 11)
dalje objašnjava cilj uvođenja „baby
boxova: „Baby boxovi kao i anoniman
porođaj imaju za cilj da se spreči ubi-
janje i ostavljanje neželjene dece na
nesigurnim mestima.” Iako određene
službe grada Beča intenzivno pomažu
budućim majkama tokom i nakon trud-
noće, i dalje postoje žene koje se zbog
straha od kazne ili stida odlučuju da
anonimno ostave svoju decu u „baby
boxove”. „Nažalost, ne znamo iz kojih
razloga majke napuštaju svoju decu jer
KOSMO 23
R EPOR TA ŽA
je mali broj onih, koje se neposredno
nakon ostavljanja novorođenčeta jave
Službi za zaštitu dece i omladine sa
željom da uzmu dete nazad”, govori
gospođa Putz. Majke uzimaju u obzir
„baby boxove” tek nakon porođaja kada
Kada se dete ostavi u „baby
boxu”, upali se alarm koji
svetli i zvoni na odeljenju
intenzivne nege, a na moni-
toru se preko kamere vidi
ostavljeno novorođenče.
situacija za njih već postaje
hitna. Slično su nam rekli PROBA. Sestra Agnes navodi da se više puta desilo
i u bolnici Wilhelminen-
spital. „Bebe koje majke da neko otvori „baby box”, a da ne ostavi dete.
ovde ostave su uglavnom
tek nekoliko sati ili jedan
dan stare. Sreća je da se one uglavnom
nalaze u dobrom zdravstvenom stanju,
bez teških povreda. Nekada se desi da
su u stanju hipotermije, ali bez kom-
plikovanijih zdravstvenih problema”,
Putz: „Baby boxovi kao i anoniman porođaj imaju za cilj da se
spreči ubijanje i ostavljanje dece na nesigurnim mestima.”
navodi Dr. Frischer. Koliko je važno da
postoje „baby boxovi” u glavnom gradu
Austrije govore i statistike. Između
1980. i 1999. godine na ulicama Beča
nađene su 23 bebe. Od 2001. godine
24 KOSMO
do danas, u „baby boxove” je ostavljeno
30 beba, a u tom periodu su samo tri
nađene na ulici. „Najveći utisak na
mene je ostavila mala Gloria, kojoj smo
ime dali po građevini Gloriette kod
dvorca Schönbrunn. Ona je nađena u
neposrednoj blizini tog objekta u kanti
za smeće. Imao sam dežurstvo to veče
kada je dovezena kod nas u bolnicu
(tada sam radio u AKH). Beba se nala-
zila u kritičnom stanju hipotermije i
imala je tešku infekciju. Kada joj
je stanje stabilizovano, predata
je na usvajanje”, ovu pretužnu
priču, ali sa srećnim završet-
kom, ispričao nam je primarijus. Do
„Baby boxa” koji je u okviru bolnice
Wilhelminenspital dolazi se sa ulice
Flötzersteig 4, a nalazi se tačno pored
ulaza u dečju ambulantu za hitne sluča-
jeve. Zahvaljujući dvokrilnim vratima
zaštićena je od pogleda prolaznika, a
kako je kamera okrenuta samo ka unu-
trašnjem delu, tj. na ćebencetu na koji
se spušta beba, a ne ka spolja, majke
mogu potpuno anonimno da ostave
svoju novorođenčad. „Korišćenje ’baby
boxa’je potpuno jednostavno, a majke
imaju i tu mogućnost da uz svoju bebu
ostave neku ličnu stvar. Pored kreveca
za bebu nalaze se koverte sa kodovima.
Samo uz pomoć tih kodova majke mogu
da dobiju informacije o svojim bebama
anonimno jer na osnovu njih znamo o
kojoj bebi je reč”, objasnila nam je medi-
cinska sestra na neonatologiji, Agnes
Hinterleitner, koja radi na odeljenju
intenzivne nege. Koverte sa kodovima
su ponuđene na nekoliko stranih jezika
(nemački, engleski, bosanski/hrvatski/
srpski, arapski, ruski, japanski, turski,
španski i francuski), a majke pre zatva-
ranja „boxa” mogu uzeti otisak stopala
svog deteta. Nakon toga nema povratka,
jer kad se vrata „boxa” jednom zatvore,
automatski se zaključavaju, a tim sa
intenzivne nege odmah dolazi po
dete. „Nema mnogo koristi od uzma-
nja otiska stopala deteta. U najvećem
broju slučajeva majke uz bebu ostav-
ljaju oproštajno pismo, za koje ja lično
smatram da je od izuzetne važnosti za
Fotos: Dušica Pavlović
dete. Tu uglavnom objašnjavaju svoju
tešku situaciju koja ih je naterala da ih
se odreknu, govore kako im je žao i da
ih vole najviše na svetu”, sa tugom u
glasu nam sestra Agnes opisuje surovu

U „baby boxu” se nalaze koverte sa
kodom za majke, kako bi se anonimno
preko njih mogle raspitati za svoje dete.
realnost. Ovakva pisma ili lične stvari
od bioloških majki mnogo znače deci,
posebno kad odrastu i izraze želju za
saznanjem o svom poreklu. Da ostaviti
dete u „baby boxu” nije nimalo laka
odluka, potvrđuju i priče zaposlenih na
intenzivnoj nezi. Ispričali su nam da se
više puta dogodilo da neko otvori „baby
box” i da zatvori bez ostavljanja bebe u
njemu. Ova „probna otvaranja” ukazuju
na to da majke posete „baby boxove”
i razgledaju, pre nego što definitivno
donesu odluku da tu zaista i ostave
novorođeno dete. Ono što je važno
napumenuti je da anonimno ostavljanje
dece u „baby boxove”, kao i anoniman
porođaj nisu zakonski kažnjiva dela.
„Uvođenjem ’baby boxova’ su buduće
majke dobile mogućnost da ostave svoju
decu, a da time ne čine kažnjivo delo”,
naglašava gospođa Putz iz MAG 11.
Čak je i Dr. Frischer tokom našeg raz-
govora više puta naglasio ovu činjenicu.
Ipak, skrenuo nam je pažnju na to da
je za buduće majke mnogo bolja opcija
anonimnog porođaja od ostavljanja
deteta u „baby box”.
„Sigurnije za majku i dete”
Što se samog porođaja tiče, anoniman
porođaj se ni po čemu ne razlikuje od
običnog. Jedina razlika leži u tome što
porodilje u slučaju anonimnog porođaja
ne moraju davati svoje lične podatke
niti zdravstvenu knjižicu, a nakon što
donesu dete na svet, mogu slobodno
da napuste bolnicu bez njega. Cilj ano-
nimnog porođaja je taj da se i majci i
detetu obezbedi kvalitetna medicinska
nega već tokom trudnoće. Osim toga,
porođaj u kliničkim uslovima je mnogo
bezbedniji, kako za majku, tako i za dete.
„Moguće je dobiti anonimnu knjižicu
za majku i dete (Kind-Mutter-Pass) na
osnovu kojeg se u bolnici mogu vršiti svi
neophodni pregledi. Služba za pomoć
dece i omladine u tim slučajevima nudi
KRIVIČNO DELO
Ostavljanje beba na
nesigurnim mesti-
ma se kažnjava!
savetovanja za majke u bolnicama”, navodi
gospođa Putz. Medicinskoj službi Magi-
strata 11, kao i socijalnim radnicima
uspeva da majkama, koje žele da napuste
svoju decu, daju alternativna rešenja kao
što su klasično davanje deteta na usvaja-
nje, a u manjem broju slučajeva se majke
čak odluče da zadrže dete. „Anoniman
porođaj je u svakom slučaju bolja opcija
od ’baby boxova’ zato što se dete onda
rađa u sigurnim uslovima. Kada majka
ostavi dete u ’baby boxu’, ne znamo da
li je rođeno u nasilnom okruženju, da li
je možda i droga bila u njegovoj blizini,
itd”, objasnio nam je primarijus. Kao i
u slučaju ’baby boxova’, tako i kod ano-
nimnog porođaja postoji mogućnost da
ZAKON:
Ukoliko sa
medicinskog
stanovišta ne
postoji nika-
kav problem,
ostavljene bebe
se u roku od
8 nedelja daju
na usvajanje.
S pravne tačke
gledišta, majke
mogu vratiti
svoje napuštene
bebe u roku od
šest meseci.
majke zatraže svoju decu nazad u roku
od šest meseci. Tada moraju da daju svoje
ime i prezime, a anoniman porođaj se evi-
dentira retrogradno kao običan. Nakon
toga majkama se pruža psihološka pomoć
i podrška, kako bi im se omogućili naj-
bolji mogući uslovi za odgajanje deteta.
KOSMO 25
R EPOR TA ŽA

NEMAČKI JEZIK. Temelj svakog obrazovnog si-

stema je jezik, a godinama unazad se tvrdi da
školarci u Austriji ne blistaju u toj nastavnoj
oblasti. Od ove školske godine usvojen je novi
zakon, a tiče se prvaka.

A
ustrijski obrazovni sistem
često je kritikovan kao
manjkav, a koplja su se
lomila preko leđa učenika
migrantskog porekla koji,
navodno, zbog nedovoljnog
poznavanja nemačkog jezika
usporavaju nastavne procese.
Ako se neko seća, time su
opravdavani i ne baš sjajni
rezultati Austrije na među-
narodnom PISA testiranju
krajem prošle decenije. Ako
ćemo biti iskreni, država
je nastojala da za građane
migrantskog porekla osmisli
brojne programe za uspešnu
integraciju, a jedan od najvaž-
nijih ticao se dece. Vrtići su
postali besplatni, a predškolska
godina obavezna za pohađanje,
ali je i dalje bilo roditelja koji
te pogodnosti nisu koristili.
Međutim, novi migrantski
talas je u austrijske škole doveo
puno dece koja, po mišljenju
nadležnih, nisu imala dovoljno
vremena da savladaju jezik,
kako bi sa lakoćom pratila
nastavu. Zato je od početka ove
školske godine na snagu stupio
novi zakon kojim su obuhva-
ćeni učenici prvog razreda, a
Piše: Vera Marjanović podrazumeva dodatno učenje
nemačkog jezika. Doduše, i do
Fotografije: Amel Topčagić

Prvačići kao politički

eksperiment
26 KOSMO
sada je postojala mogućnost da
se to organizuje u užem obimu,
pod uslovom da je u nekoj školi
bilo više od osmoro dece koja su
zaostajala u poznavanju jezika.
Za takve slučajeve su dode-
ljivana dodatna finansijska
sredstva iz budžeta, što su neki
direktori zloupotrebljavali,
unoseći odrednicu „außeror-
dentlich” u svedočanstva dece
koja su nemački govorila čak
bolje od maternjeg jezika.
Nova vlast u Austriji je na
početku svog mandata najavila
izmene zakona o obrazovanju,
odnosno inteziviranje učenja
nemačkog jezika, a najavu
promena su mnogi direktori
škola i nastavnici protumačili
kao nepravednu prema deci,
Novi migrantski talas je doveo puno dece koja
još nisu savladala jezik kako bi pratila nastavu.
kao preterano zadiranje u auto-
nomiju škola, a bilo je oštrih
političkih komentara, kojima
u ovom tekstu nije mesto. Išlo
se tako daleko da je 300 direk-
tora škola pisalo peticiju protiv
zakonskih izmena, ali uzalud.
Prvaci su 3. septembra, pored
školskih torbi, na leđima poneli
i teret prve generacije na kojoj
se isprobava novi zakon.
U želji da sazna šta o tome
misle roditelji našeg porekla
i kakva su njihova iskustva iz
prvih školskih dana, KOSMO
Jelena Stanisavljević: „U kući govorimo srpski, ali Mina za
neke pojmove zahteva dodatno objašnjenje na nemačkom.”
je posetio tri porodice. Njihove
priče se veoma razlikuju, što
ukazuje da se novousvojeni
zakon u svom elementarnom
obliku ne sprovodi u svim
školama.
Jelena Stanisavljević,
Minina i Sofijina mama
Jelena, radnica u gastronomiji,
mama je dve devojčice: Mina (7)
je pošla u prvi razred, dok Sofija
(3) ide u vrtić.
„Moje ćerke su u vrtić pošle već
sa godinu dana, pa nemački
govore savršeno, čak bolje nego
srpski. Nažalost, u najranijem
uzrastu Mina je imala poteš-
koće sa sluhom, pa je po savetu
lekara vaspitačica sa njom pri-
menjivala posebne metode za
učenje jezika. Iako smo kod
kuće govorili srpski, zbog tadaš-
njeg zdravstvenog problema i
stručnog načina rada u vrtiću,
lakše je usvajala nemački jezik.
Srećom, sve je došlo na svoje
mesto i naša Mina sada sasvim
normalno čuje, pa je bez pro-
blema upisana u školu”, ispričala
nam je Jelena.
Na testiranju za upis u školu
devojčica je pokazala izvan-
redne rezultate, a mama misli
da je za to zaslužno upravo
poznavanje jezika.
Prvaci su, pored školskih torbi, na leđima poneli i teret
prve generacije na kojoj se isprobava novi zakon.
„Mi u kući govorimo srpski,
ali se dešava da Mina za neke
pojmove i situacije zahteva
dodatno objašnjenje na nemač-
kom. Istina, ona ne zna da čita
i piše, ali ne verujem da će joj
predstavljati problem da nauči.
Na roditeljskom sastanku u
junu, učiteljica nam je saopštila
da će tokom prva tri meseca u
školi pratiti napredovanje dece
u opismenjavanju, a da će ona
kojoj to bude teže išlo, do kraja
godine nastaviti da rade po
predškolskom programu”, ista-
kla je dvostruka mama.
Minu su roditelji upisali u
privatnu školu u 10. becirku,
verujući da je to za njihovu
ćerku najbolje rešenje.
„Na taj korak smo se odlučili
jer smatramo da su prve četiri
školske godine najvažnije u
izgrađivanju odnosa prema uče-
nju i obavezama, kao i u sticanju
radnih navika. Smatramo da u
privatnoj školi učiteljica ima više
prostora za posvećenost svakom
detetu pojedinačno. Ova škola
nudi puno dodatnih sekcija
iz umetnosti, nauke i sporta,
što je dodatno uticalo na našu
odluku, kao i tvrdnja mnogih
STAV:
Početak je
najvažniji za
sticanje radnih
navika
prijatelja da se dete lakše upisuje
u gimnaziju nakon privatne
škole. Naše je da joj na početku
pružimo kvalitetnu osnovu, a
odluke će donositi sama kad
za to dođe vreme”, podvukla je
Jelena, dodajući da je učiteljica
na početku školske godine za
svako dete odredila individu-
alni termin, kako bi se bolje
upoznala sa njima, a u slučaju da
neko od njih bude imalo poteš-
KOSMO 27
R EPOR TA ŽA
RAZRED
Osmoro do
devetoro dece
učiće inteziv-
no nemački
koće u savladavanju gradiva,
biće mu omogućena pomoć u
školi.
Na pitanje da li je roditeljima
nešto rečeno o učenju nemač-
kog jezika po novom zakonu,
gospođa Stanisavljević je rekla:
„Direktorica nam je na prvom
roditeljskom sastanku saopštila
da će sva deca biti testirana od
strane stručnjaka, koji će oceniti
njihovo poznavanje nemačkog
jezika. Navodno, izdvojiće
se osmoro do devetoro dece,
koja će činiti poseban razred,
u kojem će se nastava odvijati
kao i u ostalima. Prednost će biti
mali broj učenika sa kojima će
se intezivirati učenje nemačkog
i komunikacija, kako ne bi zao-
stajali za ostalim đacima. Iako
to ne očekujem, ako bi se kojim
slučajem desilo da moja Mina
bude jedno od te dece, ne bih
se bunila jer je savršeno znanje
nemačkog jedan od najvažnijih
preduslova za kvalitetan život u
ovoj zemlji”.
28 KOSMO
Sandra Spirić Živanović –
Sarina i Minina mama
Ova priča je istinski pokazatelj
koliko je deci i roditeljima teško
kad se bez znanja jezika nađu u
novoj zemlji. Sandra, dipl. eko-
nomista i instruktorka fitnesa,
u Beč se sa dve ćerke doselila pre
tri godine. Nisu znale nemački.
„Suprug je kao elektroinženjer
dobio posao, pa je godinu i po
dana pre nas postao stanov-
nik Beča. Deca i ja smo došle
tačno 6. septembra, dan nakon
početka školske godine. Sara
(9) je odmah dobila mesto u
predškolskom razredu, a Maša
(6) je pošla u vrtić. Prvih šest
meseci Sara je sa suzama odla-
zila i vraćala se iz škole jer je
mislila da se učiteljica ljuti i da
viče na nju. U sebi je stvorila
otpor prema školi i to je trajalo
sve dok nije počela da razume
šta se oko nje dešava. Kupovali
smo knjige i kod kuće zajedno
učile nemački. Nažalost, nisam
mogla da pomognem detetu,
niti da od učiteljice zatražim
pomoć za Saru”, sa tugom se
seća Sandra tih prvih meseci.
Kad je upisala master studije
na Univerzitetu i počela da
pohađa nastavu nemačkog
jezika, već nakon šest meseci i
Sandra se bolje snalazila. No, i
na kraju te školske godine, Sara
je imala probleme u razumeva-
nju nemačkog.
„Ponovila je prvi razred, a tek
od drugog polugodišta dru-
gog razreda, u školi je jednom
nedeljno organizovan dodatni
čas nemačkog. Sari je problem
pričinjavalo čitanje i pisanje, ali
je na kraju prvog polugodišta
drugog razreda imala prola-
znu ocenu. Šok je usledio kad
mi je učiteljica pri kraju škol-
ske godine saopštila da moje
dete ima negativnu ocenu jer
puno grešaka pravi u dikta-
tima. Tražila je da napravimo
test na legasteniju, ali srećom,
ustanovljeno je da se radi samo
o nedovoljnom poznavanju
jezika”, nastavlja ova mama.
Iako je iz svih ostalih predmeta
Sandra Spirić
Živanović:
„Ukoliko bi
postojala
potreba da
Maša pohađa
dodatne
časove
jezika, ja bih
to podržala.”
Sara imala jedinice, učiteljica je
predložila da se zbog nemačkog
ponovo vrati u prvi razred, što
je bilo zakonski neprihvatljivo.
„Sara je ipak dobila prolaznu
ocenu za prelazak u treći razred,
uz uslov da je upišem u privatnu
Iako je imala sve jedinice, učiteljica je predložila
da se zbog nemačkog Sara vrati u prvi razred.
školu nemačkog. Napravila sam
ugovor na godinu dana, koji sam
na uvid donela učiteljici, pa moje
dete dva puta nedeljno po dva
časa pohađa nastavu nemačkog.
To nas košta skoro 3.300 eura,
ali mi smo spremni na sve žrtve,
kako bi Sara u ovoj prelomnoj
školskoj godini napredovala u
nemačkom i savladala zahtevno
gradivo”, odlučna je Sandra.
U međuvremenu, za školu je
pristigla i mlađa Maša. Na
testiranju u vrtiću, njeno zna-
nje jezika ocenjeno je kao sasvim
zadovoljavajuće.
„Kad je Maša u pitanju, mnogo
sam opuštenija jer bih rekla da je
ona bolje savladala jezik od sta-
rije sestre i da joj je neuporedivo
lakše jer je opuštena u komuni-
kaciji na nemačkom. Maša ide
u državnu školu, a ukoliko bi
postojala potreba da pohađa i
dodatne časove jezika, ja bih to
podržala”, tvrdi Sandra, doda-
jući da je i sama dostigla nivo
znanja B2, pa može kod kuće
mnogo više da radi sa decom,
te da tako zajedno poboljša-
vaju nemački. U Mašinoj školi
model dodatnog učenja je dru-
gačiji. „Po rečima učiteljice, sva
deca će biti testirana, a ona koja
imaju problem sa nemačkim
jezikom dve godine će svakod-
nevno imati dva časa nemačkog
i još dva tokom kojih će prela-
ziti gradivo iz ostalih predmeta.
Testiranja će se obavljati jednom
kvartalno, kako bi se utvrdilo
koliko mališani napreduju.
Skrenuta nam je pažnja da taj
obim časova možda neće biti
dovoljan za savladavanje mate-
matike, pa mi roditelji ne treba
da budemo iznenađeni ako neko
od dece bude moralo ponovo da
pohađa drugi razred. Učiteljica
je zaključila da je Mašino zna-
nje nemačkog dobro, pa očekuje
da će uspešno proći test. No, i
pored toga, znam da ću sa obe
ćerke morati puno da radim kod
kuće”, na kraju razgovora nam je
rekla gospođa Spirić Živanović.
Andrea i Jakov Ugljar –
Anini roditelji
U tročlanoj porodici Ugljar,
polazak u prvi razred ljupke
devojčice Ane, koja ima šest

Supružnici
Ugljar: „Ne
bismo imali
protiv da Ana
posjećuje
dodatni sat
njemačkog. Od
viška znanja
glava ne boli.”
će biti obaviješteni kojoj djeci
je neophodna pomoć. Jednom
sedmično će se za njih održa-
vati jedan školski čas, na kojem
će dodatno učiti njemački, kao
i matematiku. Za to vrijeme,
ostala djeca iz razreda će crtati,
izrađivati različite predmete
i baviti se vještinama, a kom-
pletnu ostalu nastavu pratiće
svi zajedno. Ako bi trebalo,
ne bismo imali ništa protiv da
naša Ana takođe posjećuje taj
U kući mama sa Anom više govori nemački, a ako eventualno
čuje neku grešku, ispravlja je. Tata forsira hrvatski.
dodatni sat njemačkog. Od
viška znanja glava ne boli”,
složni su supružnici Ugljar.
Šta kaže zakon?
Za decu koja zbog nedostatka
znanja nemačkog ne mogu
pratiti redovnu nastavu, održa-
vaće se posebna nastava jezika.
Nakon prvog polugodišta će se
sprovesti testiranje, pa ako se
primeti vidni napredak, deca
će nastaviti praćenje redovne
nastave, s tim što mogu biti
podržana sa po šest dodatnih
časova nemačkog nedeljno.
Ostala deca test će ponovo
proći na kraju školske godine.
Dodatna nastava nemačkog
jezika maksimalno može tra-
jati četiri polugodišta, odnosno
dve školske godine. Ministar-
stvo obrazovanja je pripremilo
nastavne programe za osnovno i
srednje obrazovanje, a cilj je da se
učenici usmere na savladavanje
usmene i pismene komunikacije
na nemačkom jeziku.

i po godina, doživljava se kao sam da, kad tokom ljeta odemo

pravi praznik.
„Dali smo je u vrtić sa napunje-
nih 18 mjeseci. U početku su to
bili kratki boravci među decom,
kako bi se što jednostavnije i
bezbolnije navikavala na kolek-
tiv. Isto tako, željeli smo da što
ranije počne sa učenjem njemač-
kog jezika. Bilo je onih koji su
nam govorili da ima vremena do
polaska u školu, ali smatrali smo
da je ovako pametnije i nismo se
pokajali”, kaže mama Andrea,
koja radi kao službenica. U
kući mama sa Anom više govori
nemački, a ako eventualno čuje
neku grešku, odmah je ispravlja.
„Ana odlično govori oba jezika,
ali joj je njemački ipak bliži i
lakši za govor. Važno mi je da ih
ne miješa. Ja, iskren da budem,
više forsiram hrvatski, kao i
naša familija. Znam da je naša
kćer dobro savladala njemački,
ali nalazim da je poznavanje
maternjeg jezika od velikog zna-
čaja jer se na taj način sprječava
proces asimilacije. Primijetio
na more, Ana vrlo brzo usvaja
nove riječi na hrvatskom, pa čak
i naglasak koji se tamo koristi”,
s ponosom ističe Jakov, koji je
privatni preduzetnik.
Ana je išla u privatni vrtić, ali
sad pohađa državnu školu, gde
se dodatno bavi muzikom.
„U privatnom vrtiću naše
dijete nije imalo predškolsku
nastavu, ali je na testiranju za
školu rečeno da psiho-fizički
ispunjava sve kriterijume za
polazak u prvi razred. Kako
čujem, puno djece je iz pri-
vatnih vrtića određeno za
pohađanje predškolskog
razreda”, dodaje naša sagovor-
nica. U Aninoj školi ima puno
dece migrantskog porekla, ali
dodatna nastava nemačkog
jezika je svedena na jedan
čas sedmično. „Na prvom
roditeljskom sastanku smo oba-
viješteni o izmjenama zakona,
vezano za učenje njemačkog
jezika. Rečeno nam je da će sva
djeca biti testirana, a roditelji
C O V ER

Da li
Piše: Muhamed Beganović

Vas je
strah
džamije? Foto: iStockphoto

30 KOSMO
Džamija. Po medijima i
kafićima se džamije pred-
stavljaju kao mjesta na ko-
jima se propovjeda mržnja,
usađuje teror i kreiraju pa-
ralelna društva. No, da li je
to tačno? Jedna mala dža-
mija u Ottakringu se već
godinama bori da stvori
drugačiju sliku.

KOSMO 31
C O V ER

U
džamiji „Džemat Bosna” u ulici je kao da više ne može čuti niti proči-
Hippgasse u Ottakringu je mirno.
tati tu riječ. Spustivši pogled nadolje
Jedan mali prolaz vodi direktnokratko je razmišljao kako da odgovori
do sobe za molitvu u kojoj je postav-na pitanje. „Šta je jedna džamija”, pita
nas retorički. Kako bi nam dao odgovor
ljen debeli, zeleni tepih. Imam, Mersad
na stvaranje paralelnih
društava, prvo mu je tre-
bao odgovor na njegovo
pitanje. I u pravu je.
Naime, u junu je državni
kancelar Sebastian Kurz,
zajedno sa vice kancela-
rom, Heinz-Christianom
Stracheom, ministrom
u nut a r nji h p oslova , Sa župom „Maria Namen” Muratović i nje-
Herbertom Kicklom i gova zajednica imaju vrlo dobre i prijateljske
ministrom za kulturu, odnose, koje njeguju već godinama.
Gernotom Blümelom,
održao konferenciju za
štampu na kojoj je govo- kaže imam. „Djeca u džamijama uče o
rio o zatvaranju džamija Islamu, a uče se i lijepom ponašanju
i borbi protiv „politič- prema roditeljima i društvu”, objašnjava
kog Islama”. Kasnije se Muratović. I za odrasle postoje lekcije.
ispostavilo da je vlada „Često propovjedam o tome kako se
iskoristila zat varanje čovjek može riješiti loših osobina kao
džamija u svoje svrhe što su škrtost, zavist i laganje”, priča nam
kao manevar za skreta- dalje ovaj imam. A šta je sa mržnjom?
nje pažnje sa istine. Jer, Imam se opet umorno nasmijao. „Pro-
istina je da su razlozi za povjedam i protiv mržnje. Za nju nema
zatvaranje džamija admi-
nistrativne prirode, koju
PROČITAJTE JOŠ
je islamska zajednica
sama mogla riješiti. Ali, Jedno mjesto, osam religija
to je postalo nebitno. U U dijelu grada Seestadt je 2015. godine okačeno
komentarima na druš- osam zastava vjerskih zajednica. To je bio prvi
tvenim mrežama, ispod korak planiranog kampusa religija. Projekat je
vijesti o ovome, mogle planiran od strane dioceze sa ciljem mira da
su se pročitati uznemira- spoji religije. Za sada je još samo ostalo otvo-
„Već godinama djecu i odrasle učim poštovanju, toleranciji vajuće rečenice u kojima reno pitanje finansiranja.
i otvorenosti”, govori nam Mersad Muratović, imam džamije se zahtijeva zatvaranje
„Džemat Bosna” u 16. bečkom becirku. svih ostalih džamija, u
kojima se svi muslimani
žigošu kao islamisti puni
Muratović, kleči ispred mihraba koji mržnje, a stvaranja paralelnih društava
je okrenut u smjeru Mekke. Nosi je upravo njihova krivica. Riječ „dža-
crnu odoru koja je tipična za imame. mija” je brzinom svjetlosti postala
Ahmedija, bijela kapa isto tipična za sinonim za sve negativno. No, to nije
imame, krasi njegovu glavu, dok crna nikakva novina. Već godinama se dobar
brada krasi njegovo lice. Kad smo dio društva ježi kada pročita ovih šest
ga pitali šta misli o paralelnim druš- slova, a pogovoto kada se negdje izgradi
tvima, umorno se nasmiješio. Izgledao nova džamija. I zbog toga se vratimo
na Muratovićevo pitanje: Šta je zapravo
džamija?
ZAJEDNIŠTVO Džamija je mjesto na kojem se musli-
Veliki Iftar na otvorenom mani mogu moliti. No, ona ima i druge
funkcije. U džamijama se ljudi sastaju i
je bio dokaz da musli- susreću sa svojim prijateljima i pozna-
mani ne žive u paralelnom nicima, razgovaraju i pričaju o svojim
problemima. Baš kao i u jednom udru-
društvu ženju: „Ona je takođe i mjesto odgoja”,

32 KOSMO
 POD JEDNIM NEBOM. Na najvećem Iftaru na otvorenom u Austriji prisustvovalo
je 1.500 osoba različitih religija i kultura. Iftar su omogućili mnogobrojni donatori.
mjesta u Islamu. Već godinama djecu
i odrasle učim poštovanju, toleranciji
i otvorenosti”, dodaje Muratović, koji
nije samo čovjek od riječi, već i od djela.
Hrišćanski učesnici velikog Ifta-
ra su rekli da bi trebalo postoja-
ti više međureligijskih druženja.
Mala džamija se već godinama zalaže
za međureligijski dijalog. „Imamo jako
dobru saradnju sa susjednom crkvom.
Međusobno se posjećujemo i dolazimo
jedni drugima na vjerske proslave i
praznike”, kaže Murato-
vić. Zajednica učestvuje
i u drugim aktivnostima.
Prošle godine su, na primjer,
zajedno sa drugim vjerskim
zajednicama organizovali
feštu u Ottakringu, na kojoj
Fotos: Reinhard Lingl, Diva Shukoor, Džemat Bosna, Muslim Jewish Conference
PROČITAJTE JOŠ
i stolice, koje im je pozajmila crkva Muslim Jewish Conference
„Maria Namen” koja se nalazi preko Bečlija Ilja Sichrovsky je 2009. godine osnovao
puta džamije. Na Iftar je mogao doći ko konferenciju Muslim Jewish Conference. To je
je htio. „Svi na jednom mjestu, umjesto platforma za razmenu između mladih Jevreja
paralelno”, rekao je Muratović. Zajed- i muslimana. Ove godine se održava deveta
nica je pozvala sve komšije, pa tako i konferencija od 12. do 16. decembra u Parizu.
župu. Ove godine nisu mogli prisustvo-
vati Iftaru zbog drugih termina, ali su
Najmanje jednom godišnje se održava manje
okupljanje u Beču.
prošle godine bili počasni gosti. Na veli-
kom Iftaru je bilo preko 1.500 gostiju.
Među njima je bio i Tarafa Baghajati,
predsjednik Inicijative muslimanskih
Austrijanca (IMÖ), koji je imao prilike
da razgovara sa mnogim hrišćanskim
gostima, pa tako i sa nekoliko učite-
lja. „Rekli su mi da bi bilo lepo kada
bi se više ovakvih događaja organizo-
valo”, ispričao nam je Baghajati. Oni

su posjetioci mogli da se
informišu o najrazličitijim
religijama. I ove godine su
bili aktivni.
Dan na kon spomenute
konferencije za štampu i
diskusije o paralelnim druš-
tvima, džamija je pozvala
ljude na najveći Iftar na
otvorenom. Iftar je arapska
riječ za prekid posta tj. za
prvi obrok koji muslimani
smiju jesti tokom Rama-
zana, mjeseca posta, kada
zađe sunce. Tim povodom
je džamija rezervisala dio Predstavnici islamskih i hrišćanskih zajednica u toku zajedničke
ulice Hasnerstraße, kako
bi tamo postavila stolove molitve mira u Ebu Hanife džamiji, održanoj prošle godine.
KOSMO 33
C O V ER

bi pomogli jačanju prija-

teljstava i povezanosti, kao
i stvaranju kontakata među
komšijama. Toga su svjesni i
Muratović i njegova džamija.
Oni su aktivni članovi Reli-
gijskog foruma Ottakring. Sa
ostalim članovima foruma,
Muratović se sastaje jednom
mjesečno. Krajem septembra
su se sastali, kako bi planirali
zajedničke manifestacije za
2019.

Podržavanje
međureligijskog
dijaloga
„Stalno se trudimo da odga-
jamo, kako mlade, tako i
starije generacije. Želimo
da se integrišu, da u miru sa
svima žive i da poštuju svoju
i tuđu religiju i sva druš-
tva”, kaže imam. U svojim
nastojanjima da pomogne
integraciju i međureligijski
dijalog, džamija nije sama.
Tako i grad Beč podržava
ovu inicijativu. „Mi podr-

RAZMJENA
Dijalozi između
religija su najbolji
način da ljudi uče
jedni od drugih i da
razbiju predrasude
„Uvijek sam vjerovao da se zajedno žavamo i pomažemo bečku
možemo moliti. Na taj način se bolje populaciju da na najbolji
upoznajemo.” mogući način izgradi život sa
drugima i da razbiju predra-
sude kroz razmjenu kulture i
LJUDSKI DIJALOG kontakata”, rekao nam je Ste-
fan Almer iz MA 17. „Kako
„Dijalog među religijama je za nas hrišćane od ključnog značaja. Ovdje u 10. je religija u mnogim druš-
becirku je posebno interesantno stupiti u dijalog sa različitim vjerskim zajedni- tvima visoko pozicionirana,
cama. Mi ne vodimo naučni, već jedan ljudski dijalog i svakome pristupamo sa dijalozi različitih vjerskih
poštovanjem. Kod Islamskog centra Bošnjaka Ebu Hanife vidim ogromno inte- zajednica su od posebnog
Fotos: Reinhard Lingl, Diva Shukoor

resovanje za zajedničkim dijalogom i tu se polako stvara prijateljstvo. Uvijek značaja za miran i tolerantan
sam vjerovao da se zajedno možemo moliti. Na taj način se bolje upoznajemo. suživot”, ističe dalje Almer.
Ovaj magistrat često orga-
Kako se živi u Islamu, može se naučiti samo kroz razmjenu. A način na koji nizuje slične susrete, ali su
se živi Islam u ovoj džamiji je ispravan i zdrav i uopšte ne izgleda onako, kako vjerske zajednice uglavnom
ga predstavljaju u medijima. Ni mi katolici, ni vjernici u džamiji ne smijemo te, koje ih iniciraju. Dža-
dozvoliti da nas iskoriste manipulatori javnog mnijenja”– Matthias Felber, mija Ebu Hanife, koja se
župan katoličke župe „Zum Göttlichen Wort” nalazi u ulici Buchengasse u

34 KOSMO

Dan otvorene džamije
Već nekoliko godina Islamska
federacija u Beču u saradnji sa
Islamskom vjerskom zajed-
nicom (IGGIÖ) organizuje
dan otvorenih vrata džamije.
Zainteresovani mogu obići
džamiju u organizovanim
turama i postavljati pitanja.
„Posjetioci su, naravno, bilo
koji dan dobrodošli, ne samo
na ovaj”, ističe Mersad Mura-
tović, čija džamija „Džemat
Bosna” učestvuje na ovoj
manifestaciji.
10. becirku, je 19. decembra
2017. godine sa župom „Zum
göttlichen Wort” organizo-
vala zajedničku molitvu
Imam Muratovic je bio dirnut hrišćanskom
velikodušnošću, koju je doživio mnogo puta.
mira. „Udruženje džamija
podržava sve međureligijske
projekte”, kaže Eldin Bajrić,
zapisničar džamije, koja već
godinama njeguje intenzivnu
razmjenu među vjerskim
zajednicama u Beču. Pored
organizovane zajedničke
Imam Mersad Muratović poziva sva-
kog ko se interesuje za Islam da
slobodno prođe kroz staklena vrata.
PROČITAJTE JOŠ
molitve mira, Ebu Hanife
džamija je često bila doma-
ćin različitih susreta i posjeta
džamiji, koje za cilj imaju
umrežavanje. „Sarađujemo,
kako sa katoličkom, tako i
sa evangelističkom crkvom.
Narednih mjeseci je planirana
još jedna zajednička molitva
mira u evangelističkoj crkvi,
kao i izlet u Mariazell”, kaže
Bajrić, dodavši da je osim
molitve u džamiji takođe
bila održana jedna molitva
u spomenutoj župi. I prije
dvije godine osnovana, boš-
njačka Et-Taqwa džamija
u 22. becirku se zalaže za
međureligijski dijalog. Na
Iftar na otvorenom su pozvali
i predstavnike katoličke i pra-
voslavne crkve. Dijalog među
religijama je zastupljeniji
nego što se čini.
„Međureligijski dijalozi su
najbolji način da se ljudima,
koji nikada nisu bili u džamiji,
pokaže šta mi ovdje radimo”,
naglašava Muratović. „Na
taj način pokazujemo da niti
propovjedamo mržnju, niti
stvaramo paralelna društva.
Mi živimo u i sa društvom”,
dodaje imam. On dalje ističe
da je učenje obostrani proces. džamije su premale da bi se
Tokom mnogih zajedničkih tu smjestile porodice. Imam
manifestacija je mnogo naučio se ipak odlučio da vrata dža-
o hrišćanskoj velikodušnosti. mije drži otvorenim za sve,
„Bio sam zaista dirnut kada koji se za Islam interesuju.
sam vidio koliki broj crkava Zato savjetuje da se ne pla-
je otvorio svoja vrata izbjegli- šite staklenih ulaznih vrata
cama”, kaže imam. Prostorije i da slobodno uđete.
Nedelja uživanja u Kućama za život
Domovi za penzionere (KWP) sa 30 Kuća (Häuser zum
Leben) i 150 klubova je najveći centar za penzionere u
Austriji. KWP je razvio koncept koji je posvećen potrebama
migranata.
Sadržaj koncepta
•_ Govorimo Vašim jezikom
•_ Sveža kuhinja, balkanski specijaliteti
•_ Muzičari i umetnici sa Balkana
•_ Upražnjavanje vlastite kulture i religije
•_ Članovi porodice su dobro došli
Opis stanovanja
• Stan u okviru penzionerskog doma, nega prema ličnim
potrebama
• Sloboda kretanja, odlazak na odmor
• Pet obroka dnevno
Uslovi
Odobrena subvencija od FSW (Fonds Soziales Wien)
austrijsko državljanstvo, EU državljanstvo ili trajna
naseljenička viza (Daueraufenthalt). Posebno važi za
državljane Bosne i Hercegovine i Srbije
Kontakt
Za više informacija kontaktirajte Häuser zum Leben:
Amila Crnalić
01/313 99 122 211
KOSMO 35
TEH NIKA

Wunderlist -
držite svoje obaveze preglednima
Wunderlist je trenutno jedna od najomiljenijih
aplikacija kada je reč o organizaciji različitih
zadataka. Pregledan i moderan dizajn, kao i
brojne funkcije čine ovu aplikaciju savršenom
alatkom za prevazilaženje svih organizacionih
prepreka. Bilo da planirate odmor, radite na
projektima ili jednostavno treba da sastavite
spisak za šoping, Wunderlist je Vaša desna ruka! Osim toga, preko
alpikacije možete podeliti zadatke i obaveze na kojima radite sa Vašim
saradnicima ili članovima porodice, tako da svi u bilo kom trenutku
i na bilo kom mestu mogu pratiti razvoj istih.

#pregledno
Toggl - st
menadžer vremena
Posebno korisna i interesantna
za freelancere, timove i mala
preduzeća, Toggl je aplikacija
bez koje ni približno dobro
ne možete organizovati
svoje poslove, kao
što to možete
sa njom. Aplikacija prati koliko vre-
mena Vam treba za svaki projekat i tačno
izračunava koji poslovi Vam donose najviše para, a
koji Vas blokiraju. Uz pomoć aplikacije vreme možete
razbiti na projekte, pojedinačne zadatke, klijente itd,
tako da ćete i za najmanju obavezu znati tačno koliko
Vam vremena oduzima. Osim toga, Toggl možete kori-
stiti, kako na kompjuteru, tako i na telefonu.

apli
Piše: Dušic

kacija -
a Pavlović

ob ra
D ka organiza cij a!
la ORGA N I Z A C I J A .
n a m
t
edalje,
je u s v
Kreativnos a ni najbolje ideje
a kom poslu

dobra or-
Fotos: iStockphoto, zVg.

je d n a s t r a h n e s t o ji
samo u k o liko iza nji m od sledećih be-
o r is n e
nisu k o s lu ž it e s e neko rezultat!
a n iz a c ij a ! P a k s im a la n
g kacija za m
la t n ih a p li
sp
36 KOSMO
 The Vault -
sve lozinke na jednom mestu
U današnje digitalno vreme, lozinke su postale sastavni deo
našeg života. Imejlovi, društvene mreže, bezbroj portala
koje koristite za posao, obrazovanje itd. Sve to dovodi do
toga da s vremena na vreme imate problem da im pristupite,
jer ste zaboravili lozinku. Sada konačno možete odahnuti,
jer The Vault pamti sve Vaše lozinke! Zahvaljujući for-
matu slobodnog unosa teksta bez ikakvih ograničenja,
ova aplikacija je vrlo praktična i laka za korišćenje. Iza prijatnog dizajna početne
stranice krije se jedan od najjačih enkripcijskih kodova na svetu, koji čuva Vaše
podatke od zloupotrebe.

o r ga n i z a cija
# Toshl Finance -
zabavno organizovanje finansija
Ovo je aplikacija zahvaljujući
kojoj Vaše finansije možete
organizovati na vrlo zabavan
i jednostavan način. Početna
stranica aplikacije je pregledno i
jednostavno dizajnirana, a prak-
tična infografika Vam pruža
informacije o svim izdacima na jednom mestu. Kako
biste uspeli da uštedite novac i odredite Vaš mesečni
budžet, Tosh automatski pravi poveznicu sa Vašim
bankovnim računom, paypalom itd. Aplikacija će Vas
povremeno obaveštavati o tome, koliko još para imate
na raspolaganju za izdatke. Svaki put kada nešto platite,
#jednostav Tosh to preuzima u svoju listu izdataka.
nost
st
#pristupačno
Habit List -
naprvite bolju verzije sebe
Nakon aplikacija, koje će Vam olakšati organi-
zaciju poslova i vremena, red je došao na Vaše
zdravstveno i duševno stanje. Kako biste bili
produktivni u svim sferama, izuzetno je važno
da Vaš um i fizička spremnost budu izbalansirani.
Tu Vam pomaže Habit List. Upišite u aplikaciju
aktivnosti koje se tiču sporta i zdravog načina
života, a ona će Vas blagovremeno obaveštavati o njima. Svaku aktiv-
nost možete obojiti različitim bojama i time odrediti njen prioritet.
Osim toga, uz pomoć statistike možete pogledati kako ste napredovali
na nedeljnom ili mesečnom nivou.

KOSMO 37
Z D RAV L JE
OSMICE. Umnjaci poslednji izlaze
i, mada ih zovu zubima mudrosti,
oni ljudima obično prave najviše
problema.
Piše: Vera Marjanović
Sve što niste znali
o umnjacima
Z
a razliku od zuba označe-
nih brojevima od jedan
do pet, kako na lijevoj,
tako i na desnoj strani gornje i
donje vilice, svoje mliječnjake
nemaju šestice, sedmice i
osmice. Mliječni zubi imaju
tačno određeni ritam kojim se
mijenjaju, a onda sa napunje-
nih šest godina izlaze šestice,
sa dvanaest rastu sedmice,
dok osmice, zadnje u zubnom
nizu, izbijaju obično od 17. do
25. godine života. Nažalost,
puno je ljudi kod kojih izlazak
umnjaka prate problemi, o
čemu za KOSMO govori DDr.
Emir Haider.
„Zbog smanjenja glave tokom
evolucije, danas čovječja vilica
anatomski nije programirana
za 32 zuba, a imamo ih. Osmice
izbijaju poslednje, kad je u vili-
cama već sve složeno, a kod
skoro 80% populacije makar
jedan umnjak raste krivo. Kod
nekih ljudi umnjaci uopšte ne
38 KOSMO
izrastu, a ima i onih kod kojih
se pojavljuju sasvim normalno,
bez ikakvih problema. Kako će
se riješiti eventualni problemi
sa osmicama, zavisi od njihovog
položaja, ali to se dosta često
mora obaviti operativno”, ističe
DDr. Haider. Osmice izrastaju
u svim mogućim smjerovima,
pa zato i prave probleme. Da
bi se na vrijeme saznalo šta
pacijenta očekuje, važno je da
roditelji brižljivo vode računa
o zdravlju dječjih zuba, što ne
znači samo redovno održava-
nje higijene. „Svakom roditelju
savjetujem da se djetetu sa deset
godina uradi rentgenski snimak
vilica (panorama), kako bi se
ustanovilo da li su eventualno
neki zubi nezametnuti. To se
najčešće dešava sa osmicama,
potom sa dvojkama i na kraju
sa peticama. Na osnovu nalaza
se blagovremeno može uključiti
ortodoncija, kako bi se problem
rješavao. Taj prvi snimak obično
daje uvid i u pravac rasta koji uzi-
maju zametnuti umnjaci, a treba
ga ponavljati svake dvije godine”,
savjetuje stomatolog.
Sačuvajte umnjake!
Nekad je među stomatolozima
važilo pravilo da umnjake treba
preventivno vaditi jer su zbog
lokacije teško dostupni za inter-
vencije, a ako krenu rasti ukrivo,
nisu pokušavane korekcije. Naš
sagovornik po tom pitanju ima
jasno definisan stav, koji se teme-
lji na najnovijim istraživanjima.
„Ako izrastaju normalno, ja
ne preporučujem preventivno
vađenje umnjaka jer su to zubi
istog kvaliteta kao svi ostali,
a jednom mogu biti veoma
korisni. Poznato je da se djeci
često izvadi šestica jer rodite-
lji previde da je to stalni zub
i zato je kasnije osmica ide-
alno rješenje kao nadoknada.
Dakle, ako iz nekog razloga ne
postoje petica ili šestica ili ako
je šestica kanalski liječena, što
je čini 80% manje vrijednom,
bolje je izvaditi taj loš zub i tu
ortodonski stvarati mjesto za
osmicu. Da pojednostavim,
protezom se zubi pomjeraju i
osmica zauzima novu poziciju
u zubnom nizu. I u poznijim
KOD 80%
populacije ma-
kar jedan um-
njak raste krivo
Fotos: iStockphoto, Radule Božinović
godinama sačuvani umnjaci
mogu biti izuzetno korisni kao
nosači mosta, umjesto da se
ugrađuju implantati”, upozo-
rava doktor Haider. Ranije je
vladalo uvjerenje da umnjake
treba preventivno vaditi i da se
kasnije ne bi stvorio tzv. frontal
crowding, odnosno preklapanje
zuba usled nedostatka mjesta u
donjoj vilici. Međutim... „Gor-
nja vilica rast završava sa 18
godina, a najnovijim istraživa-
njima je dokazano da između
18. i 21. godine života dolazi
do trećeg rasta donje vilice,
gdje ona u prosjeku naraste za
još 1 – 2 mm. Međutim, do
preklapanja zuba dolazi i kod
ljudi čije osmice uopšte nisu
ni zametnute, što ukazuje da
one nisu uzrok, što isključuje
preventivno vađenje umnjaka”,
kategoričan je naš sagovornik.
Vađenje umnjaka
Čak iako je krenuo krivo rasti,
ukoliko u vilici ima mjesta, orto-
DDr. Emir Haider: „Ako izrastaju normalno, ne preporuču-
jem vađenje umnjaka jer jednom mogu biti veoma korisni.”
donski se umnjak ponekad može
povući u željenu poziciju. No,
kad postoji puni zubni niz i kad
su zubi dobri, takve intervencije
nisu potrebne. „Ako umnjak
izrasta krivo, prvo izlazi jedna
njegova kvržica, dok je drugi dio
pokriven zubnim mesom. Naža-
lost, u tom slučaju je otežano
održavanje temeljite higijene jer
ispod pokrivača od zubnog mesa
ulazi i zadržava se hrana, što
stvara idealne uslove za razvoj
bakterija. One su uzročnici upal-
nih procesa i karijesa koji može
ugroziti i susjednu sedmicu, što
je indikacija za vađenje umnjaka.
Ukoliko je dostupan, vadi se
konvencionalnom metodom,
a ako to nije moguće, pacijen-
tima se preporučuje odlazak
kod oralnog hirurga, kako bi
se izbjegle ozbiljne komplika-
cije koje mogu nastati prilikom
vađenja osmice”, upozorava
DDr Emir Haider. U nastojanju
da zauzmu mjesto u vilici, kri-
vorastući umnjaci znaju donijeti
niz tegoba, a bol je ponekad izu-
zetno jaka. „Umnjak često leži
na glavnom živcu donje vilice,
a svaka tri do četiri mjeseca
dobija tzv. poticaj rasta. Kako
zbog nepravilnog položaja ne
može da izađe, stvara se priti-
sak na susjedne zube, a to jako
boli. Pacijent se ljekaru javlja sa
nedefiniranim bolom, ne zna o
čemu se radi, a ako je bol u slje-
poočnici ili u uhu, najčešće ga
izaziva umnjak u gornjoj, odno-
sno u donjoj vilici.”
Upozorenje za kraj:
„Ukoliko se umnjaci moraju
vaditi, to se obično čini između
20. i 30. godine, a nakon te
dobi oni rijetko izlaze. Ako su
zametnuti, ipak postoji teoret-
ska šansa da krenu sa izlaskom
i u poznijim godinama. Zato,
ukoliko se pacijentu radi pro-
tetika od sedmice na dalje, radi
izbjegavanja rizika, poželjno
je takve umnjake prethodno
izvaditi. Naravno, ima sluča-
jeva da umnjaci uopšte nisu
zametnuti.”
Kontakt:
DDr. Emir Haider
Preysinggasse 44/5
1150 Wien
Tel.: 01 985 19 09
E- mail: ehaider@gmail.com
Medicinske vesti
Bol u zglobovima?
Rešite problem u samom uzroku!
Problemi sa zglobovima se javljaju u odredenim životnim
fazama ili su, u najgorem slučaju, stalni čovekov saputnik.
Najviše se odražavaju na male zglobove, npr. na one u
prstima, kao i na velike poput kolena i kuka. Bez obzira
na to gde se pojavljuju, jedno im je zajedničko: narušavaju
kvalitet života i pokretljivost.
Uzroci problema Snažan kod tegoba sa
Kod tzv. osteoartritisa se hrska- zglobovima
vica koja štiti kosti u zglobo- Supstance, koje čine sastavne
vima postepeno troši. Pored delove zglobova su njihova
toga, količina zglobne tečnosti priprodna hrana: glukoza-
koja obezbeđuje elastičnost se min, hondroitin, kolagen, hi-
smanjuje. Kao rezultat toga, jaluronska kiselina i biološki
kosti se trljaju jedna od drugu i aktivni sumpor. U poređenju
svaki pokret postaje bolan. sa kratkoročnom akutnom
Problemi koji se ispoljavaju terapijom, ovim supstanca-
su raznoliki: mogu se pojavi- ma treba vremena da dostig-
ti samo prilikom pomeranja nu svoj puni efekat. Stoga ih
zgloba, ili u stanju mirovanja. treba uzimati u obliku tableta
Čuje se škljocanje i pucketanje, tokom nekoliko meseci.
a svaki pokret postaje mučenje. Dr.  Böhm® Gelenks complex
Čak su i uzroci ovih proble- je snažan u borbi protiv tego-
ma mnogobrojni. Uslovljeni ba sa zglobovima. Sadrži svih
su istrošenošću zgloba usled pet nutrijenata u optimalnoj
starosti ili dugogodišnjeg, na- dozi i dugotrajno snabdeva
pornog fizičkog rada, kao i pre- zglobove.
komernom težinom i nedostat-
• Poboljšava pokretljivost
kom fizičke aktivnosti.
• Deluje u samom zglobu,
Izaberite pravi tretman gde masti ne dopiru
Ko želi dugoročno rešiti pro- • Dobro se podnosi
blem sa zglobovima, tretiraće • Proizvodi se u Austriji
ih redovno, duži vremens- Upravo ove prednosti
ki period. Ko se želi samo Dr. Böhm® Gelenks komplek-
kratkoročno rešiti bolova, ri- sa su razlog da je ovaj proizvod
zikuje napredovanje problema postao broj 1 u borbi protiv
sve do potpune nepokretljivosti problema sa zglobovima.*
zgloba. Za akutno ublažavanje
Dr. Böhm® Gelenks complex
bolova uglavnom se koriste
masti i gelovi, koji prodiru do
bolnih tačaka u tkivima, ali
ne rešavaju uzrok problema.
Uzrok problema leži u samom
zglobu, kojem su konstantno
PZN 3335801 (60 Stk.)
PZN 3440159 (120 Stk.) Broj
neophodne sve supstance od 1 kod *
kojih je sastavljen za normalno TEGOBA SA
funkcionisanje. ZGLOBOVIMA
Dr. Böhm® Gelenks complex: Dijetetski proizvod za posebne medicinske svrhe. Za dijetetski tretman dege-
nerativnih oboljenja zglobova. *Proizvodi za zdravo funkcionisanje zglobova, prodaja u apotekama prema
IMS podacima Österreich OTC Offtake CalYR/12/2017
KUHINJ A

z a s v e
Piše: Dušica Pavlović

e
Povrćke prili
N. Ne ob ič no po vr će ko je pruža niz je-
PATLIDŽA
ednosti! Osim toga što
dinstvenih zdravstvenih pr h jela, patlidžan štiti
ni
je pogodan za bezbroj ukus a, podstiče mršavlje-
zdravlje probavnog sistem li dijabetesa.
ro
nje i pomaže u boljoj kont

Fotos: iStockphoto

40 KOSMO
Mousse od patlidzana
Sastojci:
• 2 srednja zrela patlidžana
• 2 manje glavice belog luka
• 500 grama maslaca
• 1, 5 dl maslinovog ulja
• so i sveže mleveni biber
• 1 manji limun (sok)
• 1 srednji paradajz
• 2 struka mladog luka
• 10 kapi tamari soja sosa
• 5-6 kapi tabasco sosa
Priprema:
Patlidžane prepolovite i četkicom
namočenom u suncokretovo ulje
premažite polovine, malo posolite i
stavite ih da se peku na 180°C oko 15
minuta. Ohladite ih na sobnoj tem-
peraturi, izdubite meso i zajedno s
lukom, belim lukom i oguljenim
paradajzom sameljite u kuhinjskom
blenderu. Umešajte maslinovo ulje
i začine, limunov sok i omekšali
maslac. Ostavite penu da se hladi 2
Težina pripreme: •••••
Trajanje pripreme: 40 minuta
sata u frižideru. Malo jače prepecite
crni ili ražani ili integralni hleb, te
poslužite. Servirajte uz fino belo
vino i fetu sir kao hladno predjelo
ili večernju zakusku. Odličan je
izbor za hladni bife, švedski sto ili za
noćnu mezu. Kad ga pravite za pre-
djelo ili posebne prilike, možete ga
poslužiti u polovinama kore patlid-
žana, samo pazite da ne oštetite koru
prilikom guljenja.
KOSMO 41
S TA RS

J ug o s la v ij e s u žene i devoj-
vreme U
SAN SNOVA. Za ovih muškaraca na zidovima.
re a
ke držale poste a, neretko su im slale ljubavn i
m v
uzdisanju za nji bacivale brushaltere i gaće. O
o
pisma pa čak d ri su bili san bezbroj žena.
e
balkanski šmek

e ć i š m e k
Piše: Manuel B

e r i
ahrer

Najv eg
b i v š e Ju
Frano
Lasic
Rođen u Rijeci i odra
stao u Zdravko
Colic
Du br ov nik u, ov aj po
zn at i
svestrani umetnik zav
odio je bi bio
žene širom Jugoslavije. is a k š m e ke r a n e
Viđali Ovaj sp le. Na
smo ga u brojnim filmov d a n e m a čuvnog Čo
ima, potpun teljke
a posebno ga pamtimo n a s tu p u obožava
po sce- svakom , a on
le d o n ji veš na binu
nama u „Kiklopu” sa Mi su baca
rom ensku
g la s o m i stasom ž
Furlan. Žene su ga obož je svojim
avale, Pre 15
a posebno kad je za c ij u b a c a o u trans.
pevao popula godiš-
„Volim te budalo mala” je o ž e n io svoju dugo
. godina kojom
o jk u A le k sandru, sa
nju dev i Unu.
rke − Laru
ima dve će
Fotos: zVg.

42 KOSMO
 Dragan
Nikolic
Neretko

Neven ic
se može
glumca D za prem
inulog

Boskov niji maneken Jugoslaa-,

ragana N
je bio na ikolića č
jlepši ba uti da
lkanski
ikada. Že glumac
speš h žen ne širom
a jbo lji i naju n o v a mnogi uzdisale bivše drž
ave su
N met s sveta. za njim, a
je b io je pred t a k o i širom slomio sr definitiv
no im je
i ,
v državi vao za ce kada s
a k o u bivšoj j e i s k orišća na pauzi
e Dragan
Nikolić
k i o
g led n priličn
snimanja
svoj iz ć se po volele dv
filma „Ka
ko su se
No, on kih sr c a , v e
o dana e budale”
je žens braku d o ž e nio Milen
lomljen sr e ćn o m
odi
Dravić. Č
uveni glu om
že nio i živi u v oli da prov u 2016. u
mac je pr
rano o še eminuo
s najvi svojoj 73
nje g. Dana . godini ž
dana š kom. ivota.
s v ojim unu
sa
vreme

Mese
seniorac
www.se
nior-in-w
ien.at
2018
Zarko Poziv na nedelju uživanja
Lausevic 8.–12.10.2018
Rođeni Crnog U okviru meseca / mjeseca seniora 2018. Kuće za
orac je svoju život (Häuser zum Leben) i Klubovi penzionera
veliku
popularnost grada Beča (Pensionistenklubs der Stadt Wien)
stekao zahval
jujući Vas pozivaju na nedelju punu uživanja i šarenila.
seriji „Sivi d
om”, a posle Pridružite nam se!
ređale i film su se
ske uloge i Detaljan program svake kuće možete pronaći ovde:
važna www.hauser-zum-leben.at.
priznanja. N
a leto 1993. ■ 8.10. Haus Wieden, 1040 Wien, Ziegelofengasse 6a
godine
Laušević je ■ 9.10. Haus Margareten, 1050 Wien, Arbeitergasse 45
napadnut od
grupe ■ 9.10. Haus Rudolfsheim, 1150 Wien, Oelweingasse 9
momaka, pa
je u samoodbr ■ 11.10. Haus Schmelz, 1150 Wien, Ibsenstraße 1
svog pištolja ani iz svaki termin od 14 sati / casova
usmrtio dvoj
trećeg teško icu, a
povredio. Od
služio
je zatvorsku
kaznu u tra
od 4,5 godin janju
e.

KOSMO 43
KULTU RA

Piše: Dušica Pavlović

Parni valjak:
priča koja
Fotos: IDEA PRO, KOSMO

44 KOSMO
 BEZ KRAJA. Legende
jugoslovenskog rocka
uspešno opstaju na sce-
ni već pune 43 godine.
Kako kažu, ne planiraju
da se rastave jer još nisu
ispričali svoju priču do
kraja, koju četiri decenije
neumormo slušaju gene-
racije i generacije.

traje
KOSMO 45
KULTU RA
KOSMO: Nakon 43 godine posto-
janja i rada, koje momente iz vaše
karijere biste izdvojili kao najlepše,
a koje kao najteže?
Parni valjak: Pitanje na koje je nemo-
guće dati odgovor. Bilo je toliko lijepih,
nezaboravnih koncerata, putovanja,
suradnji... A teške trenutke ne pamtim,
iz svega smo uvijek nastojali izaći jači
i bolji. Mislim da smo u tome uspjeli.
Kako je bilo praviti muziku u bivšoj
Jugoslaviji, a kako u novonastalim
državama, u jednom novom, drugom
vremenu? U čemu je razlika i šta vam
najviše fali iz bivše Juge?
Nema to veze sa državama i uređenjem.
Vrijeme i način života su potpuno dru-
gačiji nego kada smo kretali, tako da
je uopće nemoguće komparirati. No,
recimo da svako vrijeme nosi svoje
dobre, ali i loše strane. Mi smo nastojali
uzimati samo dobro.
Da li rock na našim prostorima još
uvek postoji ili je scena „mrtva” izu-
zevši legende?
Scena definitivno nije mrtva, ima zaista
nekoliko vrlo zanimljivih izvođača, a do
kuda će doprijeti, ovisi samo o njima.
Bitno je da budu uporni i da vjeruju.
Mnogi kažu da je rock znak progresa
jednog društva. Šta današnji muzički
Aki: „Osim Parnog valjka i porodice ništa drugo ne
postoji i teško bih se pomirio sa tim da ne mogu da
nastupam. Ali, hvala bogu nije tako i idemo dalje!”
46 KOSMO
Nakon 43 godine postojanja, Parni valjak i dalje neumorno radi i nastupa,
a KOSMO ih je dočekao na njihovom nedavno održanom koncertu u Beču.
trendovi govore o našem društvu i da tako, mi ćemo svirati. Volimo biti na
li se u naš region ikada može vratiti probi, na putu, na bini. Parni valjak je
enorman hype rock’n’rolla koji je jedna obitelj, u kojoj se točno zna tko
postojao u Jugoslaviji? što radi, tako da jednostavno uživamo.
Teško, realno teško. Druga su vre-
mena, ljudi jednostavno žive potpuno Da li je bilo teško postati i ostati popu-
drugačije živote, sa ogromnim brojem laran za vreme Jugoslavije
informacija koje dobijaju svaku minutu kada je konkurencija
putem medija ili društvenih mreža. bila dosta jaka? Šta biste
vi izdvojili kao glavnu
Kako se sam Parni valjak promenio odliku, koja vas je razli-
od njegovog osnivanja kovala od drugih bendova?
do danas? Ne mogu odgovoriti na ovo
Promijenio se perso- pitanje.Svaki bend u to doba
nalno, u prvom redu. dao je neki svoj doprinos sceni, pa
Promijenio se glazbeno i tako i mi.
svirački jer bolje sviramo
nego na početku, što je Koje svetski poznate rock zvezde i
i logično. Sada smo već grupe su vam bile najveći uzori?
dugi niz godina u ovoj Previše je tu bendova da bih mogao
postavi, i usudim se reći nekoga izdvajati, ali Stonesi su uvijek
da nikada nismo bolje nekakav uzor, ne samo glazbeno već
zvučali. Naravno, to je u cijelom poimanju posla kojim se
zasluga i naše ekipe koja bavimo.
nas prati i nama omogu-
ćava da mislimo samo i Koje pesme su za vas od posebne sen-
jedino o tome da odsvi- timentalne vrednosti?
ramo koncert što bolje. Tu malu tajnu bi sačuvao za sebe. (smeh)
Vi ste jedan od veoma Da li postoji neka pesma koju nećete
retkih ex-yu bendova, nikada više izvoditi uživo?
koji je i dalje aktivan. Teško je to reći, često ubacimo na set
Koja je tajna vašeg listu neku pjesmu koju dugo nismo svi-
višedecenijskog opsta- rali, tako da za niti jednu ne mogu reći
janja? Šta je to što vas da sigurno neće biti odsvirana.
drži zajedno?
U prvom redu volimo to Na koja ostvarenja tokom vaše kari-
što radimo i dokle god je jere ste najviše ponosni? Ima li možda
i kajanja zbog nekih propuštenih
prilika?
Ne želim izdvajati ništa posebno. Pono-
san sam što ide 44-ta godina kako Valjak
radi i ponosan sam na našu publiku koja
je sve te godine uz nas.
Od 2006. Do 2009. Godine ste imali
pauzu u radu. Zbog čega ste se bili
povukli sa scene i šta vas je motivisalo
da se ponovo okupite?
Puno puta ispričana priča. Dođe trenu-
tak kada osjetiš da je vrijeme da odeš.
Tako se dogodilo i nama. Isto tako dođe
trenutak kada shvatiš da ne smije biti
kraj. Da nisi ispričao priču do kraja.
Nakon veoma uspešnog koncerta u
Beču, planirate li sledeće koncerte
ili je ovaj bio oproštajni?
Ne znam zašto bi bio oproštajni koncert?
„Parni valjak je jedna obitelj, u kojoj se točno zna tko što
radi, tako da jednostavno uživamo”, složni su članovi benda.
Pa mi sledeće godine idemo na veliku
dvoransku turneju, oproštaj nije u planu.
Posotji li još nešto što biste kao bend
volile da ostvarite/doživite?
Naravno da ima. Stalno pomičemo gra-
PROMENA
Druga vremena dono-
se i neki drugi zvuk, a
Valjak je svoju muziku
doveo do savršenstva
nice, kako produkcijski, tako i na sve druge
načine. Ne želimo se ponavljati ili postati
dosadni. Dokle god je tako, Parni valjak
biti će tu.
Aki, šta biste uradili da su Vam lakri
rekli da ne možete više nastupati nakon
moždanog udara?
Ja bih nastupao pa bih video kako bi išlo.
(smeh) Četrdeset i više godina sam u ovom
poslu i on je moj život. Osim Parnog valjka
i porodice ništa drugo ne postoji i
teško bih se pomirio sa tim da ne
mogu da nastupam. Ali, hvala
Bogu, nije tako i idemo dalje.
„Teške trenutke ne pam-
timo. Iz svega smo uvijek
nastojali izaći jači i bolji.”
Da li ste znali...
Zanimljivosti
- Parni valjak je inspiraciju za svoj
naziv dobio zahvaljujući pesmi „Ja
sam parni valjak” tadašnje grupe
„220”.
- Branimir Johnny Štulić je bio član
sastava tek dve nedelje tokom 1979.
godine.
- 1987. godine Parni valjak postaje
prvi sastav koji je napunio zagrebački
Trg Republike (danas Trg Bana Josipa
Jelačića).
- 1989. godine nastupaju na Zagreb
Rock Forces zajedno s Prljavim Kaza-
lištem, Jurom Stublić i grupom Film,
te Psihomodo popom i to kao najjači,
odnosno najpopularniji sastav.
- 13.05.1990. godine Parni valjak
organizira veliki koncert u zagre-
bačkom Domu Sportova, koji biva
rasprodat, no zbog nereda na uta-
kmici Dinamo – Crvena zvezda
niko nije došao na koncert, a sastav
održava koncert pred praznom
dvoranom.
- 31.12.2005. godine održavaju svoj
tek drugi koncert na Trgu Bana Jela-
čića, i to oproštajni.
- 17.10.2010. Parni valjak
postaje tek drugi izvođač koji
uspeva rasprodati dva vezana
koncerta u Beogradskoj areni.
- 2013. godine singl „Samo da
znaš” obara sve rekorde, te se na
prvom mestu nacionalne top liste
zadržava punih 8 nedelja.
Brojke
- Tokom svoje četiri decenije postoja-
nja, Valjak je imao 24 članova benda,
od toga osam gitarista, pet bas gitari-
sta, šest bubnjara, troje klavijaturista,
jednog pratećeg vokala i jednog
frontman-a.
- Parni valjak broji osamnaest stu-
dijskih albuma, pet albuma uživo
snimljena, osam kompilacija, šest
video izdanja, i 22 singlova.
- Bend je tokom rada osvojio mnogo-
brojne nagrade, između ostalih:
1995. Album godine („Buđenje”)
i pesma godine („Sve još miriše na
nju”), 1996. Album godine („Bez struje
– Live in ZeKaeM”), 1998. najbolje
izvođenje grupe s vokalom („Samo
snovi teku uzvodno”), 1998. najbolji
aranžman, 2002. najbolje izvođenje
grupe s vokalom („Kao nekada: Live at
S.C.”), 2006. najbolje izvođenje grupe s
vokalom (pesma „Prazno tijelo”).
KOSMO 47
SCEN A

e t n o s t je a nje
1. Um v n o d e l o v
n i c i j a t i
Jelena Micić je umetnik, diplomirani filozof, filolog
skandinavskih jezika i dobitnica prestižne novčane
i 2.
nagrade koju dodeljuje radio Ö1. Rođena je 1986. Kakva dela stvaraš i šta preferiraš u svom
godine u Knjaževcu i suosnivač je neformalne grupe
NAŠE umetničkom izražaju?

f
fa
UMETNIK*. KOSMO Vam otkriva ovu interesantnu

acce
Trenutno sam u formalističkoj fazi i radim
umetnicu.

e
seriju akrilnih slika manjeg formata sa
nazivom Bojne probe. Kako me je oduvek
KOSMO: Odakle je došla ta ljubav za umetnošću i interesovalo ispitivanje boja, da li sa poli-
koja je poveznica ovih oblasti? tičkog ili socijološkog aspekta, sada je boja
Jelena Micić: Mislim da je prvo postojala ljubav postala sama tema proučavanja. Počela sam
za vizualnom umetnošću, pa su tek onda došle da radim niz bojnih eksperimenata radi do-
studije. Celokupno iskustvo koje sam sti- bijanja određene nijanse. Osim toga, uvek
cala na prethodnim studijama sam upo- sam radila od materijala koje ljudi bacaju
trebila u praktične svrhe. Studiram i koji su neprimetni u svakodnevnom
tekstualnu skulputuru na Akademiji životu, kao na primer kartonska
u Beču, a ova klasa se bavi izučava- pakovanja iz marketa ili mrežice
njem konteksta izlagačkog prosto- od voća i povrća.
ra. Momenat teksta u nazivu klase
je vezan za značenje i jezik. Moj
diplomski rad iz filozofije se bavio

4.
teorijom umetnosti, a zaintereso- Šta za tebe znači osva-
vana sam i za filozofiju jezika. Pre- janje nagrade i da li
ma tome, može se reći da jezik planiraš nove izložbe?

3.
prožima ove tri oblasti. Ta nagrada znači, pre
svega, podršku za sam rad,
ali i značajnu finansijsku podršku.
Mnogo mi je pomogla jer još uvek nisam
Kaži nam nešto više o grupi UMETNIK*?
završila studije, tako da sam na početku pro-
Naziv je nastao u odnosu na kosovsku fusnotu
fesionalnog bavljenja umetnošću. Nadam se
(UMETNIK sa zvezdicom), gde smo prilagodili
da će mi osvajanje te nagrade dati zapravo
i tekst u fusnoti rezolucije. Žarko Aleksić i ja smo A IGRA
RADN mogućnost da ne moram sama ili sa svojim
osnovali grupu u Knjaževcu/Beogradu i bavili se NAG
prijateljima da organizujem izložbe, kao i
teorijskim i praktičnim razmatranjima pojmova
da će moji radovi biti vidljivi široj publici.
umetnika i umetnosti, a performansi su od 2012. do
poklanja a- Imam samostalnu izložbu 26. oktobra u
2013/14. godine bili vezani za srpsku umetničku KOSMO aloga Balkanizicić. Užicu za koju spremam novi rad. Još jed-
scenu. Imali smo na primer galeriju od ljudi, gde smo
šest kattorke Jelene M u na, meni lično draga izložba će biti
tion au www.kosmo.at
pozvali autore da na Trgu Republike lično i fizički
2019. godine u Bratislavi.
predstave svoje radove. Sledeći veliki projekat je
knjiga u kojoj trinaestero istoričara umet- Više na ewinnspiele!
nosti, teoretičara i kustosa pišu o rubrici G
našim radovima. Piše: Jovana Vasilić
ić
Fotografija: Jovana Vasil

Amira i njegovog klavira. Izbor pje-

sama je savršen i odgovara za-
NAG
RADN
A IGRA

Bojan jedničkoj tradiciji i senzibil-

22.10.2018.
20:30
Porgy Jazz & Music Club
Amira Medunjanin i Bojan
Z su muzičke srodne duše.
Amirin glas podsjeća na glas
Billie Holiday i Cesaria Evo-
ra, koji dovodi do suza i unosi
radost u srca. Bojan upotpu-
nosti ovih umjetnika. Amira
je rođena u Sarajevu, a od
mladih godina je istraživala
i pjevala sevdalinke. Ona je
među top deset svjetskih mu-
zičkih diva, a njen peti album
Damar je moćna i emocional-
na izjava koja prelazi granice
njene domovine BiH. Prošle
godine ju je britanski maga-
zin Songlines svrstao u naj- sceni. Sa pet godina je počeo Z Quartet”. Više informacija o
bolje pjevačice svijeta. Bojan da svira klavir, a od 1988. živi koncertu možete pronaći na
Fotos: zVg.

njuje tu žal i radost u Amiri- Z je rođen u Beogradu, a pri- i radi u Parizu. Godine 1993. internet stranici:
nom pjevanju sa zvukovima pada poznatoj evropskoj jazz je osnovao svoj kvartet „Bojan www.amiramedunjanin.ba.

48 KOSMO
 Koncert
Massima Savića
26.10.2018. Theater Akzent
19:30
Massimo Savić je rođen 1962.
godine u Puli. Muzičku karije-
ru je započeo u osnovnoj ško-
li u Zagrebu. Massimo je bio
frontmen legendarne grupe
Dorian Gray sa kojom je izdao
dva albuma „Sjaj u tami” (1983)
i „Za tvoje oči” (1985). Ipak,
njegova grupa je pokupila svu
slavu prilikom izvedbe pjesme
„The Sun Ain´t Gonna Shine
Anymore” od Walker Brothers
zbog Massimovog očaravaju-
ćeg glasa. Nakon raspada grupe
započeo je solo karijeru i izdao
četiri albuma u saradnji sa Zrin-
kom Tutićem. Sa solo albumima
prešao je na drugi žanr, art-pop
i rock koji dolaze do izražaja na
njegovom albumu „Elements”
Franše D'Epere
na Južnom Bulevaru
18.10.2018.
19:30
Monodrama „Franše D'Epere
na Južnom Bulevaru” je delo
čuvenog srpskog pisca Alek-
sandra Popovića. Reč je o
junaku koji je kao i njegovi
kafanski prijatelji jak na re-
čima sopstvene mitomanije.
Ovo je priča o čika Duletu sa
Čubure, penzionisanom že-
lezničaru i njegovom životu.
Glavni junak je mali čovek
koga možemo sresti na ulici, u
kafani, na jutarnjim ili večer-
njim šetnjama sa usamljenima
ili u društvu sa onima koji su
se našli na životnim raskršći-
ma kao što je i on sam. Tumač
lika čika Duleta, Jovica Jašin
glumac je Narodnog pozorišta
iz Zrenjanina.Monodrama je
učestvovala na najznačajnijim
Fotos: zVg.
pozorišnim festivalima u Srbiji
i regionu: Festival pantomime
(1992). Nakon petogodišnje
pauze, 2003. godine izdao je
album pod nazivom „Massi-
mo”, a slijede ga „Vještina” i
„Vještina 2”. Za više informa-
cija posjetite www.akzent.at.
Amtshaus Rudolfs­
heim-Fünfhaus
i monodrame Zemun; Festival
Klasike – Vršac; TKT Fest Tu-
zla; Festival Malih scena-mo-
nodrame Sarajevo, u Beogra-
du, Novom Sadu...
Ulaz slobodan, rezervacija
obavezna! Rezervaciju sa Va-
šim imenom možete poslati na
office@skforum.at.
1689_18 Ins_WNB_NT_82x124.indd 1
World Press
Exhibition 2018
20.10.2018. Club EX YU in Wien
21:00
Galija koja je na prostoru biv-
še Jugoslavije ostavila neizbri-
siv trag sa klasicima kakvi su
„Još uvek sanjam”, „Gospi”,
„Burna pijana noć”, „Stare
trube”, „Digni ruku” ili „Do-
dirni me”, izuzetnu 40 godina
dugu diskografsku karijeru
nastavila je ovog proleća CD-
om „U raju iznad oblaka”
(PGP RTS), albumom jakog
umetničkog senzibiliteta koji
kroz savremenu produkciju
vraća grupu njenom starom
progresivnom zvuku. Po- otišla iz ovoga grada”, za koju
sle optimistične „Nešto me je Milosavljević muziku napi-
goni” i raskošne naslovne „U sao na stihove velikog pesnika
raju iznad oblaka”, Galija se Matije Bećkovića. Informaci-
odlučila da sa novog albuma je i rezervacije za predstojeći
treći singl bude „Kad bi ti koncert na: +436769009649.
Ein gutes Gefühl.
Werden Sie ÖAMTC Mitglied für 2019
G 1689_18 | ZVR 730335108
Jetzt
bis zu 3 Monate
geschenkt!*
z.B. Auto-Mitgliedschaft & Schutzbrief 2019 um e 128,40
✆ 0800 120 120 | oeamtc.at
* Bei Neu-Beitritt für 2019: Mitgliedschaft
für Okt, Nov, Dez 2018 geschenkt.
Angebot nur gültig bei aufrechter,
bezahlter Mitgliedschaft bis 31.12.2019.
Ein gutes Gefühl, beim Club zu sein.
KOSMO 49
01.10.18 16:27
KULTU RA
DEKLARACIJA. Lingvistkinja
Snježana Kordić već dugi
niz godina istražuje jezik na
prostoru bivše Jugoslavije.
Njena knjiga „Jezik i nacio-
nalizam” iz 2010. godine je
po prvi put pokrenula javnu
diskusiju o povezanosti ovih
dvaju pojmova.
Piše: Manuel Bahrer
„Zajednički jezik
nema veze
s Jugoslavijom”
50 KOSMO
KOSMO: Zašto se pre Vas niko
nije usudio da govori javno o
nacionalizmu u jeziku unutar
Balkana?
Snježana Kordić: Ljude iz
moje struke u domaćoj sredini
koči pomisao na posljedice
ako se suprotstave vladaju-
ćoj nacionalističkoj ideologiji,
koja itekako koristi temu jezika
za svoje ciljeve. Osim toga, ubr-
zano su napredovali u svojoj karijeri
baš oni koji su uplitali nacionalizam u
jezične teme. A drugi, koji su to manje
činili, bivali su odmah sumnjivi i na razne
načine sankcionirani.
U „Deklaraciji o zajedničkom jeziku”
čvrsto stojite iza tvrdnje da BiH,
Hrvatska, Srbija i Crna Gora imaju
jedan jezik. Šta zapravo čini jezik
jedinstvenim?
Jedan kriterij je međusobna razu-
mljivost između govornika, a drugi
kriterij je količina identičnoga u
jeziku. Treći kriterij je da li je isti
dijalekt postao svuda standardni
jezik, kao što je to kod nas štokavica.
Da li današnji standardi ispunjavaju
karakteristike da se mogu nazivati
samostalnim jezicima?
Kad se primijene navedeni kriteriji, odgo-
vor je jednoznačan: riječ je o jednom,
zajedničkom jeziku jer je međusobna
razumljivost najveća moguća, a takva je
zahvaljujući ogromnoj količini identič-
noga u jeziku. A količina identičnoga
je ogromna zahvaljujući tome što je na
sve četiri strane štokavica u 19. stoljeću
postala standardni jezik.
Fotos: zVg.
 U svojoj knjizi tvrdite da se radi o jednom
pluricentričnom jeziku, sličnom nemač-
kom, engleskom, španskom itd...
osobe neupućene u lingvistiku i u funkci-
oniranje jezika. Taj zahtjev za navodnom
jezičnom čistoćom izražen je danas u juž-
ČISTOĆA
To je sociolingvistički termin koji kaže da
jedan jezik ima nekoliko centara jer se govori
noslavenskim državama. Preko odnosa prema
u nekoliko naroda i/ili država i između njih Purizam, tj. jezička čistoća, je česta riječima se usađuje
postoje prepoznatljive jezične razlike, ali ne
toliko velike da bi ugrozile međusobnu razu-
pojava današnjice. Gde vreba opasnost
i kako ona utiče na svakodnevni život? odnos prema ljudima
mljivost i tečnu komunikaciju. Trenira ih da u svakodnevnoj aktivnosti
govorenja izbor riječi podređuju pitanju čitavo 20. stoljeće radilo na umjetnom
Često dobijate kritike da se Vaši stavovi „je li ovo riječ iz mog naroda ili nije“. I povećavanju jezičnih razlika pozivanjem
baziraju na Vašoj jugonostalgiji. Kako onda „ako je iz mog naroda, onda je dobra na jezičnu čistoću: krenulo je s purizmom
Vi odgovarate na takve optužbe? i mogu je koristiti, a ako je iz drugog već od sredine 1920-ih pa se zahuktalo
Tvrdnja da je riječ o zajedničkom policen- naroda, onda je loša i ne mogu je koristiti“. za vrijeme NDH, zatim je opet krenulo
tričnom standardnom jeziku nema veze Time se, preko odnosa prema riječima, krajem 1960-ih i zahuktalo se od 1990-ih.
usađuje odnos prema ljudima:
moj narod je dobar, drugi U Beču sam primetio da dijaspora
narod je loš. A to je usađivanje govori veoma sličnom varijantom. One
nacionalizma, i to kapilarno bi se danas smatrale nesrpskim, nehrvat-
jer se odvija kroz našu stalnu, skim, nebosanskim i necrnogorskim...
banalnu aktivnost govorenja. Jasno je da narod može biti zaseban iako
ima zajednički jezik s drugim narodima.
Šta se zapravo dešava kod To nam svjedoče brojni primjeri: Austri-
govornika ukoliko se nepre- janci, Švicarci, Amerikanci, Kanađani...
stano insistira na „čistoći”? Uostalom, najčešća situacija je da se narod
Jednim dijelom se tako i kon- i jezik ne podudaraju.
struira „svoje“ i „tuđe“, a ujedno
se i smanjuje mogućnost stil- Bi li nastavak ovakve jezičke politike
skih varijacija unutar varijante doveo do situacije da za par godina
i time osiromašuje mogućnost možemo pričati o različitim jezicima?
izražavanja. Ovu jezičnu cen- Ni nekoliko stotina godina nije
Umetnička instalacija za knjigu „Jezik i nacionalizam” zuru sprovodi lektorska služba dovoljno jer sve ove promjene unutar
sa svim poglavljima na engleskom jeziku. državne televizije, koja pravi jezika su neznatna sitnica naspram
iluziju da čitava populacija svega onoga što je i dalje isto. Različiti
govori kako oni odrede. Obični jezici nastaju kad su ljudi razdvojeni
s Jugoslavijom jer je jezik standardiziran ljudi odjednom više ne mogu na televi- takvim teritorijalnim preprekama da
već sredinom 19. stoljeća, a prva Jugosla- ziji čuti riječi koje su svi dotad govorili ne mogu učestalo kontaktirati, ali ni
vija nastala je tek 1918. godine. Ni raspad jer spikeri ujednačeno koriste drugu riječ. tada nekoliko stoljeća nije dovoljno,
Jugoslavije 1990-ih nije uzrokovao da ljudi Onda obični ljudi počnu sumnjati u sebe, kako vidimo na primjeru Amerike. A
pređu na neki drugi jezik, nego su nastavili osjećaju se usamljeni naspram medijskog mi danas komuniciramo svakodnevno
govoriti istim jezikom. A da se radi o istom, bombardiranja novom riječju, pomišljaju licem u lice i preko interneta, na druš-
zajedničkom jeziku, dokazuju svi objektivni da ne znaju ispravno jezik, plaše se da će ih tvenim mrežama, forumima itd. Sve to
lingvistički kriteriji. Konstatiranje te činje- proglasiti nacionalno nedovoljno osvije- znatno poništava nastojanja nacionalista
nice ne priziva neku zajedničku državu niti štenima i da će biti kočeni da napreduju u u smjeru pravljenja različitih jezika.
traži da se uljepšano govori o bivšoj državi,
kao što ni konstatacija da Austrijanci,
Nijemci i većina Švicaraca govore zajed- „Austrijanci, Nijemci i većina Švicaraca govore zajedničkim
ničkim jezikom ne priziva neku zajedničku
državu i/ili naciju.
jezikum, što ne priziva neku zajedničku državu ili naciju.”
Jednom prilikom ste upoređivali današ-
nju balkansku jezičku politiku sa Trećim društvu. Zato počinju koristiti riječi forsi- Iako u deklaraciji nije reč o predlogu za
Rajhom. Po čemu je pristup jeziku sličan? rane od strane jezičnih lektora, koji svoju naziv zajedničkog jezika, nije sporno da
1930-ih je nacionalsocijalizam prenosio jezičnu cenzuru neosnovano proglašavaju on zapravo predstavlja veliku kosku...
svoju ksenofobiju i na jezik pa se išlo tragati kulturom i znanjem. U svakodnevnim situacijama ljudi sami
za navodno nepoželjnim riječima stranog nađu rješenje u obliku „naš jezik“ ili slično.
porijekla. Tražila se nekakva čistoća, kako Da li je bilo u Titovoj Jugoslaviji postu- Kad bi među političkim elitama bilo dobre
rase tako i jezika, iako je u lingvistici poznato paka čišćenja jezika sa ciljem spajanja, volje, mogli bi se usuglasiti oko zajedničkog
da nikada nije postojalo neko stanje čistog koliko ih danas imamo radi odvajanja? naziva za zajednički jezik, koji, uostalom,
jezika, da nema nečeg što bi bilo čist jezik Nije bilo pokušaja spajanja, nego se može još otkako je standardiziran sredinom 19.
i da jezičnu čistoću mogu zastupati samo pratiti kako se čak i u Jugoslaviji a i kroz stoljeća ima svoje ime.

KOSMO 51
KULTU RA

Knjige Stand up komedija

U srcu je bogatstvo –
Branislav Mikulić
Neše Bridžisa
Dobra knjiga, Sarajevo 2018.
8.11.2018. Akzent Theater RADN
A IGRA
NAG
19:30
O va knjig a
je ispovjedna Čuveni Stand Up komičar Neša Bridžis predstavlja nam
proza, iskreno svoj novi dvočasovni šou koji nosi naziv „Život”, koji se
autorovo kazi- bavi njegovim detinjstvom, odrastanjem i životom do
vanje o putu današnjih dana. Njegovi nastupi nisu sa izgovaranje
u duhovnost komičnog teksta, već i izuzetan scenski nastup praćen
u kojoj je srce odličnim songovima. Nenad Danilović, alijas Neša Brid-
izvor svemoćne žis, je stand up komičar, šoumen i jedan od najboljih
snage, čudesne topline koja druge imitatora na našim prostorima. Nastup se velikim delom
može ogrijati i život podariti. Autor zasniva na realnim pričama i likovima, kao i fantastičnom
smatra da je ljubav najbolji dio čovjeka imitacijom. Upotpunjuje ih scenskim pokretom i vokal- KOSMO Vam poklanja 2x2 karte. Više u
sa kojom je sve moguće. Tugu tuđu nim sposobnostima, što ga izdvaja od ostalih komičara. rubrici Gewinnspiele na www.kosmo.at.
u radost ona pretvara, plač u smijeh
obrće, beznađe svako od nje bježi.

BG priče I – III –
Sevdah na Dunavu −
Zoran Lj. Nikolić
Novosti, Beograd 2018.
pjesma susreta
3.11.2018. Redoutensaal
Knjiga simbo- 19:30
ličnog naslova
je mnogo više Centar savremenih inicijativa Austrija – CSI organi-
od reporter- zira večer umjetnosti i kulture u historijskoj dvorani
skog zapisa. Ba- Redoutensaal u centru grada Linza. Večer je posvećena
lada o gradu i bosanskohercegovačkim sevdalinkama, jednoj od naj-
ljudima koji su dragocjenijih folklornih muzičkih tradicija u Evropi,
bili i jesu beleg te će ih tu noć izvoditi odabrani umjetnici iz Austrije i
i neuništiva tvrđava vekovnog traja- BiH. Među njima je Latif Močević – kantautor, solista
nja. Između korica je preplet prošlo- i dobitnik više muzičkih nagrada i priznanja i Selma
sti i sadašnjosti, zanimanja kojih više Aljović – operska pjevačica i voditeljica prve bosan-
nema. Priče imaju magnetnu privlač- skohercegovačke muzičke škole u Beču. Ulaznice i više U okviru sporazuma BiH i Austrije o kulturnoj
nost jer su podsetnik i putokaz nepo- informacija na tickets@zzi.at ili 068181706066. saradnji, uživaćete u najljepšim tonovima!
znavaocima Beograda.

Sjena brončanog štakora VIENNALE —

– Mladen Kopjar
Naklada Ljevak, Zagreb 2018.
filmski festival
Duhovit 25.10 – 8.11.2018. Festivalkinos in Wien
razgovor četrna- različito vreme
estogodišnjaka
o ljubavi i 56. po redu filmski festival Viennale predstavlja Vam
pro b lem ima holivudsku retrospektivu i oko 300 novih igranih, doku-
polako zalazi mentarnih i kratkih filmova iz cijelog svijeta. Festival traje
u svijet okul- 14 dana i predstavlja aktuelno stanje internacionale film-
tnoga. Autor sa ske kulture na najvišem estetičkom i političkom nivou. U
svakodnevnih, aktuelnih problema saradnji sa Austrijskim filmskim muzejom, preko 92.000
današnje omladine se okreće sferi posjetioca će svakodnevno imati priliku da razgovara i
mističnoga brišući granice između posluša predavanja filmskih stručnjaka, a naveče ih oče-
zbilje i iluzije. Kako su polazište kuju koncerti i žurke. Aktuelni program ovogodišnjeg
Fotos: zVg.

legende zagorskoga kraja, djelo zado- Viennale će biti objavljen 16. oktobra, a prodaja ulaznica Uživajte u preko 300 igranih, dokumen-
biva ugođaj zavičajne autentičnosti. počinje 20. oktobra. Više informacija na www.viennale.at. tarnih i kratkih filmova iz cijelog sveta!

52 KOSMO
 Pogledali smo za vas - novo na repertoaru
Ciao Chérie
Žanr: drama, dokumentarac
Glumci: Nahoko Fort-Nis-
higami, Simonida Selimović,
Ayo Aloba
Režija: Nina Kusturica
Na repertoaru od:
19.10.2018.
Ocena: 4
Nina Kusturica nam dopušta
da zavirimo u neprimjećeni
svijet koji zapravo predstavlja
esenciju ljudskog postojanja.
Radnja filma se odvija u jed-
nom bečkom Call Shopu gdje
imamo priliku da svjedočimo
životima ljudi sa različitim
migrantskim porijeklom.
Telefoniranje, slanje novca, sur-
fovanje na internetu su glavni
razlozi odlaska u Call Shop
Bioskop – najnoviji blockbusteri
Book Club
Žanr: komedija, romansa
Glumci: Diane Keaton, Jane
Fonda, Candice Bergen,
Mary Steenburgen
Režija: Bill Holderman
Na repertoaru od: 13.9.2018.
Slavne oskarovke u ovoj urne-
besnoj komediji će Vam poka-
zati kako život u trećoj životnoj
dobi može biti itekako intere-
santan. Radnja filma je smješte-
The Nun
Žanr: horor, triler
Glumci: Demian Bichir, Ta-
issa Farminga, Jonas Bloquet,
Bonnie Aarons
Režija: Corin Hardy
Na repertoaru od: 6.9.2018.
Radnja ovog filma smještena
je u razdoblje pre Conjuring
i Conjuring 2. Nakon što je
mlada časna sestra u jednom
rumunskom manastiru sebi
gdje se svakodnevno razgovara
o nostalgiji, ljubavi, neizvje-
snosti, brigama i nadanjima,
a porijeklo i pripadnost su
potpuno kontradiktorni. Veza
preko žice je zapravo sve što
stranci u Austriji imaju, kako
bi ostali u kontaktu sa svojim
najmilijima i ona na neki način
predstavlja pupčanu vrpcu
preko koje su povezani sa svo-
jom zemljom porijekla. Film
predstavlja ljude u njihovoj
raznovrsnosti i kompleksnosti,
a klišei o strancima, prošlost i
priče o žrtvama i zločincima se
stavljaju na stranu. Život ljudi
se nastavlja na nekom novom
mjestu sa cijelim rasponom
životnih dešavanja i sudbina,
ali kada i kako se zapravo
pozdravljaju sa starim ognji-
štem i sa onima koji su ostali?
na u Kaliforniji, a prati živote
četiri prijateljica Vivian, Diane,
Carol i Sharon, koji će se pro-
mijeniti nakon čitanja trilogije
Fifty shades u njihovom knji-
ževnom klubu. Ova vrsta lite-
rature je neuobičajna za uspješ-
ne dame, ali okrenuće njihove
živote naopačke. Napokon će
se prepustiti novim ljubavnim
avanturama i rasplamsati strast
u njihovim životima.
oduzela život, Vatikan šalje
svještenika istraumatiziranog
sopstvenom prošlošću i opati-
cu da istraže njenu smrt. Za-
jedno otkrivaju ne baš svetu
tajnu. Rizikujući ne samo svo-
je živote, već i vjeru, njihove
duše su na kocki jer se suoča-
vaju sa zlonamjernom silom u
obliku demonske časne sestre.
Manastir postaje bojno polje
za žive i proklete.
Svi telefonski razgovori u
filmu su na izvornim jezicima,
kako bi vjerodostojno dočarali
raznolikost prikazanih osoba.
Ciao Chérie je humanističko
poučno djelo za sve one koji
razmišljaju na „Mi i drugi”
način. Ovaj film predstavlja
nastavak prethodnog filma
„Little Alien” koji dublje zalazi
u živote ljudi nakon napuštanja
domovine.
APP
VOR |
AnachB
besplatna
VOR pro-
nalazi za Vas
najbolji način
da stignete na
određenu destinaciju širom Au-
strije javnim prevoznim sredstvi-
ma, biciklom ili automobilom.
Sa informacijama o saobraćaju,
ova aplikacija Vas obavještava o
kašnjenjima, preusmjeravanjima i
promjenama, a takođe pronalazi
za Vas i slobodna parking mjesta.
PAYBACK
besplatna
Payback je Vaš
lični asistent
za šoping.
Aplikacija
sadrži Vašu
karticu kupca sa kojom na kasi
ili online sakupljate bodove koje
u narednim kupovinama može-
te iskoristiti i ostvariti popust do
50%. Osim toga, svakodnevno do-
bijate ponude i kupone. Payback
aplikacija ima preko 60 partnera
kod koji važe sakupljeni bodovi.
Igrica
PUBG
MOBILE
besplatna
Ova igrica
preživljava-
nja i istrajno-
sti Vam omo-
gućava da zajedno sa saigračima
krenete u virtuelni rat sa neprija-
teljima. Uz pomoć VoiceChat-a
možete da se dogovarate sa pri-
jateljima širom svijeta o strategi-
jama za napad. Na raspolaganju
Vam je veliki broj raznovrsnih
vozila i oružja od tiganja za ku-
vanje, preko automatskih pušaka,
pa sve do ručnih bombi. Uskoro
ćete ovu igricu moći da igrate i na
Vašem Xbox-u i PlayStation-u.
KOSMO 53
HOR OS K OP

Mjese č n i
horosk o p

Horoskop
VAGA: P
ra
harmonija vda, red, mir i

poznatih
su
za osobe u veoma bitni
znaku Vag
su vrlo dra e. One
raskošnom ge i voljene, sklone
reći da uživ životu, te se može

Tereza Kesovija
a
često umetn mo ćn ih i slavnih ju u društvu poznati
ici, konstru ljudi. Vage su h,
od poveren
ja koji se b ktivni i intuitivni. To idealisti,
rzo naljute
3.10.1938, Dubvarotskvna ikpevačica šansona
Najbolji po ,a su ljudi
sl
svoj rafinir ovi za njih su oni u k li još brže odljute.
an o
kreatori, d i ukus, kao što to m jima mogu da pokaž
izajneri ili ogu, na pri u hr
Snaga: dru kriti mer, modn Tere za Kesovija je akon
željubivost čari. i lu m uz ike Mediterana . N
Slabost: n , diplomate i pesama u sti la flautu,
eo ,
Omiljena dlučnost, gunđala, sa izražen osećaj za lepo ole u kojoj je svira
boja: plav Srednje muzičke šk emiju u Za grebu. Pr vi veliki
mosažaljen ad
a je upisuje Muzičku ak , a 1965.
grebačkom Varijeteu listički

Znak
stu p je im ala u za
na oj. So
nastupa u Francusk
godine počinje da najvažni-

mjeseca
Olimpiji je jedan od bitnica
koncert u pariškoj za je do
oj karijeri. Tere
jih događaja u njen izma i nastupa la je na UNI-
hu m an
Zlatne povelje snimila je
ko nc er tim a. U svojoj karijeri a pe-
CEF-ovim -o va ,
singlova i deset CD
preko se damdeset om , fra nc uskom,
Fotos: zVg.

je i na slo ve ns ko m, ita lijansk

va la kom.
, engleskom i nemač
ruskom, španskom

54 KOSMO
 Ovan (21.3 - 20.4)
Oktobar donosi poboljšanja u komunika-
ciji. Ovaj mesec je obeležen pregovorima
u svim sferama profesionalnog angažmana,
prema tome budite pripremljeni i neka Vam
organizacija bude besprekorna. Vaše finansije će se popraviti.
Budite što više uz svoju porodicu i prijatelje jer će Vam to dati
još više snage. Izgladite odnose sa prijateljem sa kojim niste u
poslednje vreme govorili. KOSMO SAVET: Uživajte!
Bik (21.4 - 20.5)
Budite u balansu i uspostavite stabilnu komuni-
kaciju sa partnerom kako ne bi došlo do proble-
ma u vezi. Za slobodne Bikove ovaj mesec je pun
druženja, zanimljivih poznanstava i neobaveznog
flerta. Na poslovnom polju imate potrebu za takmičenjem što
će Vam doneti uspeh. Nailazićete samo na pozitivne komentare
i kritike. Poslušajte i potrebe tela. Vežbe i više sna bi Vam dobro
došlo! KOSMO SAVET: Dajte svoj maksimum, isplatiće se!
Blizanci (21.5 - 21.6)
Veze zauzetih Blizanaca su u redu, ali je potreb-
no postavljanje određenih granica. Neke stvari
moraju da se znaju i poštuju. Slobodnim Blizan-
cima se smeše nove veze. Oni koji se bave odno-
sima sa javnošću i prodajom imaće velike uspehe. Trenutno
nezaposleni imaju velike mogućnosti da pronađu posao.
KOSMO SAVET: Ne popuštajte pred emocionalnim teretom!
Rak (22.6 - 22.7)
Oni koji su u dužim vezama će se zbližiti sa
svojim partnerom, dok je pred slobodnim
Rakovima mesec zabave uz dosta flerta i neoba-
veznih susreta. Posao Vam donosi mnogo obaveza
i moraćete da donesete jednu veliku odluku, s toga sednite i
razmislite dobro. Vreme provedeno sa bliskim osobama će Vam
dati više energije da svaki problem koji naiđe bolje i brže rešite.
Planirajte kraći odmor. KOSMO SAVET: Istrajte!
Lav (23.7 - 23.8)
Manje turbulencije u vezama zbog manjka em-
patije i razumevanja. Pokušajte da se smirite i ne
tumačite pogrešno signale Vašeg partnera. Slo-
bodni Lavovi bi trebalo da poslušaju šta im unu-
trašnji osećaj govori i da se ne oslanjaju previše na savete drugih.
Vreme je da svoje planove sprovodite u delo. Oktobar je dobar
mesec za sve uspešne karijere i doneće Vam poboljšanje finansij-
skog stanja. KOSMO SAVET: Samo smireno i naspavano!
Djevica (24.8 - 23.9)
Kada su emocije i ljubav u pitanju razmislite o
kompromisima. Nemojte da radite samo ona-
ko kako Vama odgovara, već poslušajte i drugu
stranu. Ljubav, ali i posao će Vam biti podređeni
finansijama. Posavetujte se sa stručnjakom i pokušajte da izbalan-
sirate ulaganja i štednju. Pronađite nešto što Vas opušta i prepu-
stite se. KOSMO SAVET: Strpljen – spašen!
Vaga (24.9 - 23.10)
U ovom periodu ćete imati prilike da razgo-
varate sa partnerom o svemu što Vas je mučilo
prethodnih nedelja. Osećaćete da napokon
imate snage da to što Vam je na umu i usmeno
izrazite. Dobri ste u ubeđivanju i diplomatskim razgovorima.
Bićete motivisani za sve, ali dobro raspodelite svoje vreme i ener-
giju. Povedite računa da dovoljno vremena posvetite dragim lju-
dima. KOSMO SAVET: Nemojte da čekate, zgrabite priliku!
Skorpija (24.10 - 22.11)
Škorpije u vezi će se na nekom ljubavnom
putovanju još više zbližiti, a ukoliko ste slo-
bodni shvatite da ne može sve da bude savrše-
no, pa ni Vaš partner. Prisni prijateljski odnosi sa kolegama
na poslu mogu biti zabavni i veoma korisni. Ne plašite se da
budete inovativni jer je ovaj period dobar za posao naročito
ukoliko se bavite poslom koji utiče na veći broj ljudi.
KOSMO SAVET: Posvetite se sebi i svojim osećanjima!
Strijelac (23.11 - 21.12)
Ovaj mesec ćete zračiti ljubavlju i toplinom, a
ako ste u braku možda Vas očekuje proširenje
porodice. Ako niste zaljubljeni, ne brinite, neće
Vam biti dosadno jer se Vaš status veze može lako
promeniti. Na poslovnom polju budite tačni, organizovani, pre-
cizni i strpljivi i uspeh će sam doći. Na svim poljima Vam ide!
KOSMO SAVET: Znate koliko možete – samo osmeh na lice!
Jarac (22.12 - 20.1)
Odnos sa porodicom Vam je na prvom me-
stu, a potreba da budete detinjasti će Vas do-
datno zbližiti sa njima. Ukoliko Vam se čini
da tapkate u mestu, pokrenite razgovor o toj
temi i sve se može na bolje promeniti. Ovaj mesec
je savršena prilika za slobodne Jarce, jer imaju priliku da na
nekom privatnom ili poslovnom putovanju upoznaju budu-
ćeg partnera. KOSMO SAVET: Radite ono u čemu uzivate!
Vodolija (21.1 - 19.2)
Slabi ste na Vašeg partnera i uvek prvi popu-
štate što Vas čini drugom osobom. Ipak, na
neki čudan način će Vam to prijati. Vodolije
koje nisu u vezi će ovaj mesec biti raspoložene
za ljubav i moguće su avanture bez obaveza. Problemi na
poslu, ali oslonite se na svoju intuiciju. Pozitivne promene
na finansijskom polju. U slučaju da posumnjate u sebe, oslo-
nite se na prijatelje. KOSMO SAVET: Verujte u sebe!
Ribe (20.2 - 20.3)
Moguć nesporazum sa partnerom, ali uz
racionalno razmišljanje strasti će se smiriti.
Usredsredite se na zajednički cilj, a sve razlike
ostavite po strani. Slobodne Ribe će možda promeniti status
veze i to će biti ono što su dugo čekale. Timski rad i komuni-
kacija su bitni na poslovnom polju. Vi umete da slušate i da
„prodate” svoj rad. KOSMO SAVET: Ispeci pa reci!
KOSMO 55
R A ZO NO D A
Hazim
Hazimovo
HADŽIĆ
pero
A kome rađate djecu?
L
jubav nas navodi na blesave od-
luke. Ona je i rizik i dobitak.
Najčešće se slavi, a ponekad
žali. Pretočena je u epove, u srce-
lamajuće romane, ekranizirali su
je sto puta, a neki su zbog nje i gi-
nuli, to provjereno znam. U njoj se
spoje dvije duše, a iz tog prkosnog
osjećaja, neodoljive prirode, rodi se
i malo dijete, kao plod, produžetak
ljubavi što mu roditelji stvaraše….
I onda, dijete u neznanju, prepu-
ste okolnostima, okolini i društvu.
Nek' ga odgaja ko stigne! A kome
rađate djecu? Kome? Je li davno
prošlo vrijeme kad su se djeca rađa-
la zarad viška radne snage? Davno
je prošlo vrijeme kad se na dijete
gledalo kao na alat, dobrog radni-
ka il' još bolju domaćicu. Došlo je
neko novo vrijeme, ali smo opasno
skrenuli u novu krajnost – danas ni
ne gledamo na vlastitu djecu. Rađa-
mo ih (iz ljubavi, nadam se), a onda
zagnjureni u vlastiti ego, puštamo
djecu da rastu k’o divlja stabla u da-
lekim šumama – kako znaju i kako
umiju. U tom bunilu odrastanja,
djecu odgaja komšiluk, televizija,
okolina, društvo, ko stigne, a onda
se pitamo u šta to izrasta ono što
je nekoć bilo naše, a sad je svačije;
ono što je bilo moje, a danas jadno
ničije. Imaju sve na raspolaganju
– osim pažnje i ljubavi i onog naj-
većeg poklona koji roditelj može
dati djetetu – odgoja. Ako rađam
dijete, to nije samo dijete… to će
danas-sutra biti insan, biti čovjek i
trebat će mu nešto da ga vodi i da
ga čini budnim i važnim i odvaž-
nim – trebat će mu ljubavi, a neka
je nađe u meni, a ne u društvu koje
ni ne zna šta mome djetetu treba.
Ako samo želim donijeti dijete na
svijet, mogu li ga i odgojiti i hoću
li ga uopšte moći voljeti? Ljubav
nikada nije bila riječ, ona je uvijek,
uvijek bila djelo.
56 KOSMO
Istorijat ece
vas pitanja d
Vaspitanje je društveno-istorijska pojava, koja je nastala pojavom čoveka i društva kao
organizovane jedinice. Društvena uslovljenost vaspitanja, najbolje se može uočiti kroz
posmatranje vaspitanja tokom ljudske istorije, tj. kroz razvoj vaspitanja. U tom razvoju
postoji pet etapa:
Vaspitanje u prvobitnoj ljudskoj zajednici
Vaspitanje u ovo vreme još uvek nije bilo izdvojeno u po-
sebnu društvenu delatnost, već je bilo sastavni deo celoku-
pnog rada i života jedne zajednice. Vaspitanje se sastojalo
u prenošenju iskustva starijih članova na mlađe i bilo je
zadatak i obaveza svih članova, kako još uvek nisu postoja-
le društvene razlike. Ono se ostvarivalo kroz neposredan
život i rad, a s ciljem pripreme za život.
Antičko vaspitanje
Pojavom privatne svojine i nastajanjem društvenih
razlika, prvobitno vaspitanje gubi karakter društvene jednakosti,
U sr edn
a s počecima klasnog društva javljaju se i počeci klasnog vaspitanja. pojam dejetim veku ne posto
Za antičko društvo karakteristično je vaspitanje koje je bilo orga- gledalo k njstva. Na decu ji
nizovano u Sparti, Atini i Rimu. U vaspitnom sistemu ovih država ao na ma se
postojale su bitne razlike, a zajedničko im je to što je vaspitanje bilo
le ljude.
rezervisano samo za decu iz robovlasničke klase. Deca robova bila
su lišena mogućnosti da idu u školu, a njihovo vaspitanje bilo je
samo ono koje se ostvarivalo u procesu rada uz odrasle.
Srednjovekovno vaspitanje
Osnovne karakteristike srednjovekovnog vaspitanja su:
- vaspitni cilj: vaspitati poslušnog i pobožnog čoveka,
- sadržaji: religijski, crkvene dogme, (načela, istine u
koje se ne sumnja),
- metod: pamćenje, učenje napamet, prepisivanje crkve-
nih knjiga,
- vaspitni princip: ne sumnjaj u ono što učitelj kaže,
- nastava: verbalna,
- izvor znanja: crkvene knjige.
jezike odi-
elazak sa latinskog na narodnzoevanju dece.
Novovekovno vaspitanje Pr ulogu u obra
Država počinje da se meša u školstvo, iako crkva i dalje grao je značajnu
ima jak uticaj. Kroz projekte o narodnom obrazovanju,
u kojima se ističe princip obaveznosti školovanja za sve,
zahteva se odvajanje škole od crkve, traži se uvođenje
sadržaja prirodnih nauka, kao i uvođenje radnog vas-
pitanja i izučavanje korisnih zanimanja. Veći značaj se
pridaje prirodnim naukama i učenju na maternjem,
narodnom jeziku.
Fotos: iStockphotos
Vaspitanje i obrazovanje 19. i 20. veka
Tek se od 19. veka, pa sve do sredine 20. veka intenzivno
radilo na promeni čitave sfere vaspitanja i obrazova-
nje dece. Socijalizacija dece postaje u ovom periodu
centralna tema društva. Javlja se svest da deca ne treba
Piše: Dušica Pavlović
samo „fizički” da se razvijaju, već treba da se posmatraju kao ravno- Psihički
pravni članovi društva. Može se čak reći da je dete otkriće 19. veka. gove potrerazvoj deteta, nje
Od sredine 20. veka psihički razvoj deteta postaje glavni prioritet, su bitni be i razvoj posta -
tako da se čitavo društvo okreće podržavanju ovog razvoja. tek od 2 li
0. v ek a.
Uređuje: Dušica Pavlović
Ilustruje: Filip Andronik
SPOR T

evljak
INTERVJU. Smail Pr jskog
ri
(23), napadač aust Bull
d
nogometnog prvaka Re riva
ok
Salzburga, za KOSMO striju
kako je dolazak u Au
t.
promijenio njegov živo

k m i c e
Piše: Petar Rosandić

„Prije u t a
slušam H a l i d a ”
Fotos: Red Bull Salzburg (GEPA)

58 KOSMO
B
osanski napadač Smail
Prevljak (23) ned-
vojbeno je već sada
jedan od najboljih strijelaca
u austrijskoj Bundesligi.
Napadač Red Bull Salz-
burga protekle je sezone na
posudbi u Matterssburgu
dao 16 pogodaka u 32 uta-
kmice, a ovu sezonu je,
ponovo u dresu Red Bulla,
otvorio sa četiri pogodaka u
„Poraz protiv Zvezde nas je razočarao, ali
već smo se oporavili od toga.”
šest utakmica. Nakon što je
početkom rujna (septembra)
u dvoboju s Admirom u 19.
minuti zadobio ozljedu gle-
žnja, krajem prošlog mjeseca
opet je dobio „zeleno svjetlo”
kluba za igru…
KOSMO: Sezonu si otvo-
rio odlično, ali onda te,
iako samo na kratko, zau-
stavila ozljeda gležnja. Jesi
li ponovo spreman za igru?
Smail Prevljak: Opet tre-
niram punom snagom s
ekipom, opet sam u formi.
Ozljede su dio nogometa,
s njima uvijek treba računati.
Onda je i razočaranje manje.
Što ti je cilj ove sezone?
Naravno, želimo osvojiti kup
i prvenstvo. A i u Europi
možemo daleko dogurati
jer imamo kvalitetu koja
je potrebna za to. I nakon
poraza protiv Crvene Zve-
zde u kvalifikacijama za
Ligu prvaka ponovo smo
se preporodili u Euroligi,
pobijedili Red Bull Leipzig
i pokazali da svatko mora na
nas računati…
Ne zanima te titula najbo-
ljeg strijelca lige?
Ma naravno da me zanima. I
dobro je krenulo, da… Potru-
dit ću se da nastavim dobro, a
koliko će golova tko na kraju
sve imati, to ćemo tek vidjeti.
Iako nisi bio
na terenu zbog
ozljede: je li te
pobjeda ekipe
protiv Red Bull Leipziga,
v a š e g v el i ko g b r a t a ,
iznenadila?
Pa i nije, znao sam da moja
ekipa to može. Istina, vidjelo
se da je Red Bull Leipzig
imao i loš dan, i da nisu bili
na razini svoje najbolje igre.
Najvažnije je da smo zapisali
ta tri boda.
Sada si već pet godina u
nogometnoj obitelji Red
Bulla. Kako se tvoj život
promijenio dol askom
prvo u Leipzig, a kasnije u
Salzburg?
Pa otvorila su mi se vrata
europskog nogometa, i na
tome sam Red Bullu zahva-
lan. Srećom, sve se tako
poklopilo da sam dobio
šansu otići u inozemstvo i to
baš u Red Bull. Ovdje imamo
sve što nam treba za profe-
sionalno igranje nogometa.
Ipak, u svom rodnom
Konjicu si ispekao zanat.
Kakva sjećanja imaš na vri-
jeme u bosanskoj ligi?
Pa, iskreno, nije bilo lako
igrati u Bosni. I uvjeti, i
REPKA
„Igrati za BIH,
to je uvijek
bio moj san”,
kaže mladi
nogometaš
nogometna infrastruktura su
na daleko lošijem nivou nego
ovdje. No, imam lijepih sje-
ćanja, naravno. I vječno sam
zahvalan mom privatnom
treneru Sadiku Fejziću iz
Hadžića koji mi je popravio
tehniku.
Koju muziku slušaš prije
utakmice?
Halida Bešlića. Bez njega ne
ide ništa.
Gdje su najbolji ćevapi u
Salzburgu?
Teško je to reći jer ja ih uvi-
jek uspoređujem s onima
iz Sarajeva. A takvih ovdje,
nažalost, nema.

Smail Prevljak
ozbiljan je kandi-
dat za najboljeg
strijelca austrij-
ske Bundeslige.

je otvorio
u Bosni. Red Bull mi
„Nije bilo lako igrati, kaže Smail.
sasvim nova vrata”

KOSMO 59
A UT O- M O T O

a u ti
Rosandić

v i
Piše: Petar

N o ku
d sp l j i
nik a A
ko želite kupiti novi automobil u
Austriji, od 1.9 za to vam je potre-
ban dublji džep nego ranije. Razlog
tome su postroženi testovi kojima se od
ove jeseni mjere količine štetnih ispušnih
plinova na razini Europske Unije. Riječ
je o WLTP-u (Worldwide Hramonized

ovih auto-
Light Vehicle Test Procedure), novom
ć i k u p c i n međunarodnom testu koji ima za cilj re-
NJE. Doma računati
POSKUPLJE striji od 1.9 moraju se kri-
alnije oslikavati potrošnju i emisiju CO2
plinova, a za razliku od dosadašnje situa-
u
mobila u A cijenama. Saznajte što cije uzima u obzir svu specifičnu opremu

sa skupljim
jednog automobila, a ne samo gume i

je iza toga.

Fotos: iStockphoto, zVg.

60 KOSMO
kotače. Ista procedura koristit će se narav-
no i kod prijave novih automobila, što će
automatski povećati njihove vrijednosti i
izazvati skuplje cijene na tržištu…
Već sada 360 eura skuplji
Ova nova pravila odnose se na sve zemlje
Europske Unije, pa tako i na Austriju.
Budući da novi testovi imaju direktan
utjecaj i na vrijednosti ispušnih plinova
koje se mjere pri registraciji novih vozila,
kroz novi ciklus provjere ispušnih plinova
već je došlo do poskupljenja svježe prijav-
ljenih automobila. Zaključak je to analize
Eurotaxa koji tvrdi da je od 1.9.2018, po
stupanju na snagu novog zakona i nove
računice, već došlo do povećanja vrijed-
nosti CO2 plinova sa 119 na 127 grama
prosječno, a NoVA (jednokratni porez
na ispušne plinove pri registraciji novog
vozila) se povećala sa 5,8 na 7,4 posto.
Automobili su u prosjeku, prema toj raču-
nici, već sada poskupjeli za 360 eura. Za
državu bi ovaj zakon mogao značiti plus
od 130 milijuna eura godišnje. A iako se
prvotno smatralo da će s povratnom for-
mulom na dosadašnje NEFZ-vrijednosti
biti isključeno da će cijene ići znatno u vis,
Novi način testi-
ranja automatski
mjeri povećane
vrijednosti CO2 u
odnosu na ranije
testove. Stoga
rastu i troškovi
kupnje novog
automobila.
analiza Eurotaxa dokazuje suprotno. „Naši
međunarodni podaci pokazuju prosječan
rast CO2-vrijednosti od šest do sedam
posto”, kaće Roland Strilka, analitičar Euro-
taxa. Slične trendove potvrđuje i Günther
Kerle, glasnogovornik austrijskih uvoznika
automobila. „U septembru je već došlo do
osjetnog rasta cijena”, kaže Kerle.
2019: 120 posto skuplja NoVA
No, ovo je tek početak poskupljenja,
upozoravaju stručnjaci. „Situacija će
postati još tvrđa kada
krajem iduće godine
kada se iz testa isključi i
NEFZ-metoda računja-
nja vrijednosti ispušnih
plinova, i kad se isklju-
čivo bude računalo po
WLTP-testu. Onda će
NoVA za registraciju
novog vozila u prosjeku
u Austriji koštati 2.940
eura više, a postotak
NoVE iznosit će onda
12,8 posto“, piše austrij-
ski ekonomski magazin
Trend. Zaključak cijele
priče je, kako za kupce
tako i za proizvođače, i
više nego šokantan kad
je riječ o financijama:
novi automobili će u
odnosu na razdoblje prije
1.9.2018 krajem sljedeće
godine biti za 120 (!)
posto skuplji, znači više
nego dvostruko. Glavni
profiter ovog poskuplje-
nja je ponovo država koja
će u budućnosti, odnosno
od kraja sljedeće godine,
moći računati s 550 mili-
juna eura više godišnje u
državnome proračunu.
Poskupljenje
u svim klasama
Austrijski automobilistički klub
ÖAMTC također trenutno zaokuplja
tema poskupljenja novih automobila,
a od septembra, prema njihovim poda-
cima, postoje slučajevi u kojima su neki
automobili već sada skuplji za čak 4.000
eura. Prema istom izvoru, automobili iz
kompaktne klase u prosjeku su poskupili
u bruto cijeni za 556 eura, a auto sred-
RAST CIJENA
Neki novi automobili
već sada su za čak
4.000 eura skuplji
nje klase vrijedan 36.900 sada već košta
37.822 eura. Još drastičnije se to odra-
zilo na SUV-ove od kojih, po primjeru
ÖAMTC-a, jedan auto dosad vrijedan
46.050 eura sada košta 48.650 eura.
Od 2020. ponovo bolje?
I dok proizvođači, prodavači i kupci
negoduju i u tiskovnim priopćenjima
prosvjeduju protiv novonastale situa-
cije, tražeći od države konkretne mjere
kojima bi se zaustavilo poskupljenje,
u ministarstvu financija razmišljaju o
promjenama tek od 2020. „Ukoliko od
strane zastupnika automobila postoji
zabrinutost da će cijene automobila biti
veće, ministarstvo financija u suradnji
s ministarstvom za promet pojačat će
dijalog kako bi se razmjenila iskustva
u pogledu porezne reforme za 2020.
godinu”, kažu iz ministarstva. Sudeći
po tome, do „opuštanja“ situacije ranije
neće ni doći…
KOSMO 61
 KOSMO.at u septembru

Kanibal iz BiH ist oder immer in seinem

pojeo vlastitu majku Herzen ist, wenn sie stirbt!

Horo scene izgleda da nisu Gloria Winkler: Da sieht Atrakcija Okotberfesta: pjevačica na Balkanu i to bez
samo rezervisane za holivud- man wieder, wie gefährlich Dragana Mirković Heidi skandala i skidanja!!!
ske filmove, već se odigravaju manche Menschen überha-
u pravom životu i to u BiH. upt sind. Pedesotogodišnja turbo- Goca Jovanović: I kerovi je
Sabahudin Velić (33) nije folk pevačica objavila je zaboravili pa se se slika sa Lu-
samo ubio svoju majku, već Snežana Aleksić: Strašno − slike na svom instagram gnerom! Bolje da se vrati u selo!
ju je raskomadao u delove i rodiš, odgajiš i ono te pojede! profilu na kojima pozira
jeo danima. pored austrijskog tajkuna, Poštovani čitaoci,
Zoran Jovanović: Treba ga Richar­da Lugnera, u austrij- KOSMO je otvoren za sve
Izdvojeni komentari usera: obesiti za vilicu, a prethodno skoj narodnoj nošnji i time Vaše reakcije, prijedloge i pi-
Vera Lazar: Das ist eine odseći i muda i onu stvar, a pokazala da je i dalje deo tanja. Podijelite s nama svoje
Katastrophe! Die Welt steht guzicu napuniti cementom. bečkog Crème de la Crème komentare na:
nicht mehr lang. društva. Zeitschrift KOSMO
Enis Hadrović: Ich wus- Handelskai 388
Kristian Pavlović: Der hat ste gar nicht, dass es solche Izdvojen komentari usera: Büro Top Nr. 741
zu ernst genommen, dass se- Psychopathen auch in Bosni- Bou Tatoo: Mogu njoj samo 1020 Wien, na e-mail:
ine Mutter ein Teil von ihm en gibt! zavidjeti! Dragana najbolja info@kosmo.at

IMPRESSUM
Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir
Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für
Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA
(manuel.bahrer@kosmo.at), Muhamed Beganović, Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić,
MA (petar.rosandic@kosmo.at), Jovana Vasilić, BA BA | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA ­
(petar.rosandic@kosmo.at), Jovana Vasilić, BA BA | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik
| Fotografen: Radule Božinović, Reinhard Lingl, Dušica Pavlović, Diva Shukoor, Amel Topčagić, IDEA PRO | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto:
iStockphoto | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste
Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse:
Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mag.a Adisa Begić (adisa.begic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)
Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten
haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-
zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-
wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen
erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse
des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via
E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an
Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

62 KOSMO