Literatura Rusela Kelfera na srpskom jeziku

HRISCANSKO UCENISTVO
3

SLOBODA OD GORCINE

Svi smo sreli osobu kao sto je ona. Vec 11 godina je hriscanka. Redovno
prisustvuje bogosluzenjima, saradjuje u Sestrinskom radu, pomaze u biblijskoj
skoli, nedeljom poucava cetvorogodisnjake u crkvi. Poznaje Bibliju, revno
svedoci drugima o svojoj veri i, uopsteno gledano, vernici je smatraju krajnje
duhovnom.

Oni koji je, medjutim, dobro poznaju, zbunjeni su odsustvom radosti u njenom
zivotu. Cak i kada je usred rada na hriscanskim aktivnostima, cini se da u sebi
gaji jed prema crkvenim vodjama, prema drugim hriscankama koje su smirenije
od nje, kao i prema svom suprugu. Ona ima sve prave odgovore, ali i sva losa
raspolozenja. Spolja, ona je uzor hriscanskog ponasanja. Iznutra, ona je
duhovni promasaj, i samo vrlo pronicljivo oko moze primetiti da nesto nije u
redu.

Jednoga dana nesto izaziva reakciju u njoj, reakciju koja je godinama bila
skrivena, i ona potpuno gubi svoju duhovnu fasadu.

Moguce je da ostavi svog supruga, napusti crkvu ili uznemiri svoju porodicu na
neki neocekivani nacin.

A za njom se zacudjena gomila pita: "Zasto?"

Konacno, ona se obraca hriscanskom savetniku i istina izlazi na videlo. Ona gaji
u sebi duh gorcine punih 25 godina. Nesto sto se dogodilo jos dok je bila dete,
pokrenulo je niz reakcija u njenom srcu koje su prouzrokovale da bude ocajnicki
ljuta na svoje roditelje. I kroz roditelje, na Boga koji joj ih je dao.

Kada je Hrist usao u njen zivot, ona se uporno trudila da "ostavi probleme za
sobom" i da "seze napred", ali sto se vise trudila, postajala je sve gnevnija
iznutra.

I dok se spolja ponasala ispravno, u svom duhu je sve vreme govorila: "Kakvo
pravo ima Bog da ...". Kad god bi dozivela neko traumaticno iskustvo, ona se
gnevila iznutra na "Boga ljubavi" koji je dozvolio da se to desi. Uzela je na sebe
i ranjenost drugih koji su patili, te je njeno srce kiptelo protiv Boga, iako su njena
usta govorila suprotno. Njen gnev prema zemaljskom ocu ubrzo se preneo na
njenog muza koji se cudio nedoslednosti u njenom ponasanju. Ucinila je svoj
zivot jadnim, kako za sebe, tako i za one koji su je poznavali.

Zarad naseg proucavanja, mi cemo ovu zenu zvati "Goga Gorcina" i

pokusacemo da rasclanimo neke od uzroka i posledica ove opake bolesti koja
je gusila njen zivot iznutra, dok je ona spolja igrala ulogu Hriste Hriscanke.
DUH GORCINE

Ovo je treci deo naseg proucavanja nazvanog "Da li bi zeleo da pocnes

iznova?". To je kratki niz proucavanja zamisljenih da nam pomognu da
otpocnemo nanovo, sprovodjenjem duhovne inventure i cupanjem korova u
vrtovima nasih zivota, tako da Bog moze da umnozi plod koji Sveti Duh radja u
nama i kroz nas.

Poceli smo prosli put gledanjem na neprimetnu, ali smrtonosnu bolest poznatu
kao "lazna krivica" - nervni poremecaj koji paralise duh odbijanjem da prihvati
Bozje oprostenje. Narocito smo naglasili da je Sotonina, izgleda najdelotvornija,
taktika - zbunjivanje hriscana tako da ne budu u stanju da razlikuju posledice
setve i zetve na zemlji od potpune slobode i oprostenja na Nebu.

Zakljucak je bio da, dok posledice nasih greha mogu i dalje biti prisutne dok god
smo na zemlji, dotle je krivica za nase grehe potpuno uklonjena onog trenutka
kada zamolimo Boga za oprostenje. I pitali smo te - ukoliko te lazna krivica
opterecuje - "Da li bi zeleo da pocnes iznova? "

Stoga danas prelazimo na sledece pitanje koje muci tako mnogo hriscana, i
uzrokuje da njihovi duhovni zivoti idu gore-dole, zavisno od okolnosti, umesto
da budu ispunjeni stalnom pobedom... To pitanje je, naravno, prokletstvo
gorcine u dusi.

Goga Gorcina, svakako, nije stvarna osoba. Ali nije ni izmisljena. Ona je
zamisljeni skup osobina hiljada i hiljada ljudi koji se bore da zive hriscanskim
zivotom i hodaju sa Hristom, dok se u sebi i dalje muce neprekidnom
unutrasnjom borbom u kojoj odbacuju Bozju neprikosnovenost i ignorisu Bozju
ljubav.

Moze biti da se prva osoba koja sedi do vas u crkvi bar u nekoj meri bori da se
oslobodi od korena gorcine koja joj oduzima radost. Ili to moze biti osoba koja
sedi do te osobe. Ili to mozes biti TI!

Hajde zato da prodjemo kroz stranice Svetog Pisma i vidimo sta je to zapravo
gorcina duse, kako do nje dolazi, i sta Bog zeli da mi ucinimo s njom.

STA JE TO GORCINA?

Recnik opisuje "gorcinu" kao ono sto je "ostro ili neprijatno za ukus, ono sto je
neugodno za um, ili grubo, ono sto je tesko ili neprijatno da se prizna, ono sto
pokazuje snaznu odbojnost ili jed, i konacno ono sto je obelezeno bolnom
uvredjenoscu ili zlobom."

Gorcina je dakle, karakteristika koja uvek otkriva sebe na neprijatne nacine.

Gorak ukus je tesko progutati; gorku prehladu je tesko podneti; gorka istina je
fraza koju koristimo da opisemo situaciju kada je govoriti istinu bolno; gorki
nerprijatelji su oni cije samo ime donosi strah u vase srce.
Tako, kada Biblija govori o gorcini, ili o gorkom duhu, ona govori o onome sto
proizvodi los ukus, neprijatnu reakciju, ono sto je ispunjeno gnevom ili besom.

Ali mi moramo biti pazljivi i uvideti da same okolnosti ne proizvode duh gorcine.

Nasa reakcija na ove okolnosti je ono sto okrece nevolje zivota u korene
gorcine.

Jedan zanimljivi uvod u ovu istinu nalazi se u "Teoloskom recniku Starog

Zaveta", pod jevrejskom reci za gorcinu, "marar" i pod izvodima te reci. Rec je
definisana kao "biti gorak, ILI ojacati i postati snazan."

Autor recnika ukazuje da je razlog za ovo taj, sto aramejski koren moze da
znaci obe stvari. Ona nam daje primer iz 2 Mojsijeve 1,14: "I zagorcavahu im
zivot [Egipcani Jevrejima] teskim poslovima" gde je bolji prevod, verovatno,
ovaj: "I ojacavahu im njihove zivote." Autor komentarise: "Egipcani su, namecuci
im tezak rad, samo ocvrsnuli, ojacali, Jevreje."

Drugim recima, okolnosti su bile zamisljene da proizvedu gorcinu, i posedovale

su sve sastojke da to ucine. Ali, milost Bozja je ipak intervenisala i bas one
okolnosti koje su trebale da stvore gorcinu, proizvele su snagu.

Autor zatim navodi Sudije 18,25, Propovednika 7,26 i Jezekilja 3,14 kao
dodatne potvrde ovoga.

Tako, dakle, gorcina moze da se definise kao "unutrasnji jed koji sledi nakon
krive reakcije na neprijatne okolnosti." To je u stvari unutrasnja gnev na ono sto
je zivot proizveo.

KAKO GORCINA NASTAJE?

Naizgled, gorcina je uvek usmerena bilo prema ljudima ili prema dogadjajima.
Mi se ispunjavao gorcinom prema svojim roditeljima, prema bracnom drugu, ili
prema susedima... Ili se ispunjavamo gorcinom zbog nekog incidenta, necije
smrti ili, naizgled, "nepravde".

Ali dublji pogled u Rec Bozju otkrice nam da je sva gorcina u stvari, duboko
usadjeni jed u odnosu na neprikosnovenog Boga. Bog je taj koji nam je "dao
roditelje"; On je taj koji je "dozvolio to i to"; On je taj koji je "ucinio da se to desi".

I tako mi nalazimo mnoge ljude koji su raspeti izmedju sluzenja Bogu i

ojedjenosti prema Bogu, u isto vreme. Ti ljudi mogu da prihvate Bozje delo
otkupljenja na Krstu, prime Njegov dar spasenja i pocnu da zive bogougodan
zivot. Ali tako cesto njihova vera postaje ritualistica ili legalisticka, zato jer oni ne
VOLE Boga svim svojim srcem - oni SLUZE Bogu, nadajuci se da radom izbrisu
ili uklone gorcinu punu gneva prema tome ko Bog jeste ili kako On upravlja
univerzumom.

Stoga je duh gorcine rezultat pogresnog odgovora, krive reakcije, na bure

zivota.
Muskarac ili zena koji gaje takav duh zive sve vreme pod oblakom, jer sve sto
se dogadja gledaju kroz sociva zivota koja su zamagaljena njihovom gorcinom.

Bog ih, medjutim, pita: "Zasto ziveti pod oblakom?" Iza tog oblaka je SUNCE
PRAVDE, Isus Hrist. On je taj koji ce dati smisao burama zivota.

MOGUCI POVODI ZA OGORCENOST

Proucavao sam Sveto Pismo da bih video koje sve stvari Sotona koristi da
poseje ove semenke gorcine koje cvetaju u korov gorcine. Nasao sam da uvek
postoje neki zajednicki cinioci.

Mozda je najcesca stvar "prevremena" smrt voljene osobe. Kazem,

"prevremena" pod znacima navoda, jer, u stvari, za Boga ne postoji
"prevremena" smrt. Ali za coveka, "prevremena" smrt je ona koja se dogadja
ranije nego ocekivano, ili pak nezasluzeno.

Isusova smrt je bila "prevremena" za apostole. On je imao samo 33 godine, i od

svih ljudi, jedini nije zasluzivao da umre, a ponajmanje da umre smrcu
odredjenom za zlocince, i to za zlocine koje nije pocinio. Pa ipak, to se dogodilo
u milisekundu tacno prema zapovesti sveznajuceg Boga.

Smrt prvomucenika Stefana (Dela apostolska 7,58) bila je "prevremena" za one

koji su je posmatrali, a ipak dogodila se tacno u trenutku koji je Bog odredio i
tacno pred ocima coveka zvanog Savle.

SLOBODA OD GORCINE

(nastavak)

SMRT BLIZNJIH I OGORCENOST

Jedan drugi primer se nalazi u knjizi o Ruti, u prvoj glavi, gde citamo tuznu pricu
o zalosti jedne zene i o gorcini koja se u njoj rodila.

Zena se zvala Nojemina, i u razdoblju od samo deset godina ona je dozivela da

joj i muz i oba sina budu ubijeni. Ostala je udovica, sama.

Kada se vratila u Vitlejem, oni koji je godinama nisu videli, pitali su se: "Moze li
ovo biti Nojemina?"

Ona im je odgovarala na sledeci nacin: "Ne zovite me vise Nojemina, nego me

zovite Mara (sto znaci "Gorka"), jer mi velike jade zada Svemoguci. Obilna sam
otisla, a praznu me vrati Gospod.
Zasto me zovete Nojemina, kad me Gospod obori i Svemoguci me ucveli"
(1,20-21). Nojemina je gledala na katostrofe u svom zivotu kroz oci okolnosti, i
zakljucila da se Bog okrenuo protiv nje. Stoga je osecala da je opravdano
nazvana imenom "Gorcina". Smrt onih koje je volela, pretpostavljala je,
jednostavno mora da bude kazna od strane gnevnog Boga.

U 1 Samuelovoj 30, nalazimo jos jedan slucaj gorcine, kada su se David i

njegovi ljudi vratili u Siklag i saznali da su njihovi neprijatelji Amalici opustosili
podrucje i odveli njihove zene i decu u roblje.

Stih 4. kaze: "I podize David i narod koji bijase s njim glas svoj, i plakase dokle
vec ne ogase plakati."

Stih 6: "I David bese na muci velikoj, jer narod govorase da ga zaspu
kamenjem; jer zalostan bese sav narod, svaki za sinovima svojim i za kcerima
svojim; ali se David ohrabri u Gospodu Bogu svojem."

Davidovi ljudi su bili prenerazeni i ogorceni. Oni su napustili svoje domove da bi

izvrsili volju Bozju; nije im bilo dopusteno da se bore. I dok nisu bili tu, neprijatelj
je dosao i odveo njihove voljene... Sve sve do cega im je bilo stalo, nestalo je.

Vojnici su bili tako ogorceni na Boga da su hteli da kamenuju Bozjeg slugu. To

je jedan pogled na stvari.

Ali, David je nasao snagu u svom Gospodu Bogu. To je drugi pogled na stvari.

Gubitak voljenih. Moze nas, ili ojacati, ili ogorciti, zavisno od nase reakcije.

JOV I NJEGOVA OGORCENOST

Drugi uzrok gorcine su fizicki problemi.

Gubitak dobrog zdravlja, na primer. Jov je, naravno, najbolji primer.

Jov je izgubio sve svoje bogatstvo. Slavio je Boga. Jov je izgubio svu svoju
porodicu. Tiho je uzvratio, "Gospod dade, Gospod uze, blagosloveno neka je
ime Gospodnje."

Onda je Bog dozvolio Sotoni da se dotakne Jovovog tela. Teska bolest dosla je
na Jova (zapazite, sa Bozjim dopustenjem), bolest koja ga je ucinila gotovo
neprokretnim, prouzrocila mu krajnju telesnu patnju i bol, i pretvorila ga u
drustvenog izgnanika.

Upravo u ovom trenutku, kada se pec nevolja usijala do najvise tacke, Bog je
znao da ce neke gresne naslage biti uklonjene iz Jovovog zivota i da ce u tom
procesu Jov upoznati svog Tvorca mnogo savrsenije.

Ali pre nego sto je Bog uklonio te naslage, one su se morale pokazati. Zato u
poglavlju 7. knjige o Jovu citamo "dnevnik" zaista ogorcenog coveka.
 "Nije li covek na vojsci na zemlji? A dani njegovi nisu li kao dani
nadnicarski? Kao sto sluga uzdise za senom i kao sto nadnicar ceka
da zavrsi, tako su meni dati u nasledstvo meseci zaludni i noci
mucne odredjene mi. Kad legnem, govorim: Kad cu ustati? I kad ce
proci noc? I sitim se prevrcuci se do svanuca. Telo je moje obuceno
u crve i u grude zemljane, koza moja puca i rascinja se. Dani moji
brzi bise od cunka, i prodjose bez nadanja. Opomeni se da je moj
zivot vetar, da oko moje nece vise videti dobra, niti ce me videti oko
koje me je vidjalo; i Tvoje oci kad pogledaju na me, mene nece biti.
Kao sto se oblak razilazi i nestaje ga, tako ko sidje u grob, nece izaci,
nece se vise vratiti kuci svojoj, niti ce ga vise poznati mesto njegovo"
(Jov 7,1-10).

Sada dolazi kljucni stih:

"Zato ja necu braniti ustima svojim, govoricu u tuzi duha svojega,

naricati u jadu duse svoje" (stih 11).

"Dodijalo mi je; necu doveka ziveti; prodji me se; jer su dani moji
tastina" (st. 16).

(Sada Jov okrivljava Boga.)

"Sta je covek da ga mnogo cenis i da maris za nj? Da ga pohodis

svako jutro, i svaki cas kusas ga? Kad ces se odvratiti od mene i
pustiti me da progutam pljuvacku svoju?" (st. 17-19).

(Da li bi ste rekli da je Jov ogorcen?)

Zatim, u 23. glavi, Jov dodaje neke zavrsne detalje:

"Jos je tuznjava moja odmet ['buntovna', Bakoticev prevod; 'gorka',

engleski prevod], a nevolja je moja teza od uzdaha mojih. O, kad bih
znao kako bih nasao Boga! Da otidem do prestola Njegova, da
razlozim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga" (Jov
23,2-4).

Da li ste se ikada obratili Bogu na ovaj nacin?

Ovde je bio covek prema srcu Bozjem. Bog je voleo Jova jako. I Jov je voleo
Boga jako. Ali pod tacno odredjenim pritiskom, ogranicenost Jovovog uzdanja u
Bozju suverenost (neprikosnovenost) izasla je na povrsinu.

Siguran sam da, kada bismo uzeli ovaj pasus iz Jova 7 i dali ga prosecnom
psihologu, te pitali ima li ikakve nade za Jova, dobili smo odogovor da je rec o
coveku koji je paranoik i pati od kompleksa proganjanja, te da nista na svetu ne
moze promeniti njegov pogled na stvari. On je beznadezan sluzaj; olicenje duha
gorcine.

Ali ovo nije kraj price o Jovu, zar ne? Zato mi nikada ne smemo reci da ima onih
kojima Bog ne moze pomoci!
 Jov je optuzio Boga da je nepravedan, nekorektan i nedostupan. Okrivio Ga je
da doslovno uziva sedeci na svom prestolu na Nebu i gleda kako se Njegova
deca muce.

Jovu je bilo dosta. Okrenuo se Bogu i iz dubine njegovog duha buknuo je

plamen gorcine koji je optuzio Boga da nije Bog i da nema prava da iskusava
Jovov zivot onako kako On to smatra za potrebno.

Jov je prebrodio test gubitka svojih voljenih i sveg svog imanja mnogo bolje
nego sto bi vecina od nas. Ali, cak je i Jov imao svojih ogranicenja... i kada se
Bog dotakao Njegovog tela, ogorcenost se pojavila.

Bolest, dakle, moze biti bilo izvor gorcine (kao kod Jova) ili izvor snage (kao kod
apostola Pavla; uporedi 2 Kor 12,7-10).

DRUGI UZROCI GORCINE

Treca stvar koju Sotona koristi da bi stvorio gorcinu u nama opisana je u 2

Korincanima 2,7. Citamo citav pasus u jednom savremenom prevodu:

"Setite se da onaj covek o kojem sam vam pisao, uzrocnik svih vasih
nevolja, nije naneo zalost samo meni, nego i svima vama. Ne bih
zeleo biti s njim okrutan. Vec je dovoljno kaznjen kaznom vecine. No
sada je trenutak da mu oprostite i da ga utesite. Inace bi mogao
postati toliko ogorcen i obeshrabren da se nece moci oporaviti. Molim
vas, pokazite mu da ga jos uvek volite" (2 Kor 2,5-8; prevod "Novi
zavet zivim recima: Knjiga o Hristu", Duhovna stvarost, 1981).

Ocito Pavle govori o coveku iz 1 Korincanima 5 koji je bio kriv za duboki greh na
moralnom planu, i crkva je morala da prekine zajednistvo sa njim sve dok se on
ne pokaje. Cini se da se on sada pokajao, ali crkva nije bila dovoljno osetljiva
da na to odgovori sa ljubavlju i prastanjem. Pavle im stoga prakticno govori:
"Ako ne prestanete da osudjujete i ne pocnete da volite, sada kada se on
pokajao, slomicete njegov duh, i umesto obnovljenja, stvoricete duboko u
njegovom srcu duh gorcine, od kojeg se on nikada nece oporaviti."

Isto nacelo se ponavlja i u Efescima 6 gde su ocevi upozoreni da ne razdrazuju

svoju decu na gnev bezosecajnom diciplinom. Morate znati kada da kaznite, a
kada da pokazete ljubav... u protivnom rezultat ce biti duh gorcine.

Naravno, ovo su samo tri ili cetiri stvari koje mogu prouzrokovati prvu iskru duha
gorcine. Postoje jos neki: razocaranost zbog toga kako vas je Bog nacinio, gnev
zbog odbacenosti, kriva reakcija na neuspeh...

Ovo su sve iskustva koja otpocinju lanac reakcija u srcu i salju duhovno
kancerogenu supstancu u krvotok, koja truje srce. Duh gorcine, u stvarnosti,
posledica je bilo koje situacije u kojoj osoba dozivljava razocarenje i zatim
Bozjoj prirodi pripisuje krivi motiv za ono sto se dogodilo.

SLOBODA OD GORCINE
 (nastavak)

PRAVI UZROK GORCINE

Goga Gorcina, nas zamisljeni, ali veoma stvarni primer, postala je jos u detinjstvu ljuta na
svog oca. Mozda ju je tukao. Mozda ju je odbacivao. Mozda ju je zanemarivao u odnosu
na njenu stariju sestru. Mozda je zeleo decaka i nikada joj nije dao da odraste i bude zena
kakva je zelela da bude. Mozda ju je jednostavno ignorisao.
Ali njegovo neipravno postupanje nije sustina problema. Sustina je u tome da je ona u
jednom trenutku svog zivota pogledala na svog oca i rekla u sebi: "Eto kakvog mi je oca
dao Bog - to je, dakle, najbolje sto On moze da da!" "Bog kaze da je On moj nebeski Otac,
a ako su ocevi ovakvi, zasto se onda uopste uzdati u Boga?"
Zapazimo da ona ovo nikada nije izrazila glasno. Verovatno to nikada nije rekla ni samoj
sebi. Ali to je bila njena tiha, podsvesna odluka da odbaci Bozju ljubav, jer, eto, Bozje
delovanje i karakter nisu valjani.
Nakon toga, u svakom odnosu u koji je zakoracila, ona je ocekivala da bude odbacena, te
se stoga nesvesno ponasala tako da do toga dodje. A kada bi se to dogodilo, ona bi mogla
ponovo reci sebi: "Vidis, Bog ne zeli da budes srecna. On te ne voli".
Kada je postala hriscanka, ispovedila je svoje grehe Bogu. Cak je ispovedila i greh mrznje
prema ocu. Pocela je da proucava, sluzi, raste. Ali postojao je problem. Deo nje je
priznavao Bozji program, dok je drugi deo nje poricao Bozju ljubav.
Bila je aktivna, ali ljuta. Zasto? Zivela je pod oblakom duha gorcine. Sve sto je pokusavala,
delovalo joj je licemerno, jer duboko u sebi nije stvarno verovala da Bog - koji joj je dao
TAKVOG oca u detinjstvu - moze ikada postati nebeski Otac kakvim Ga Biblija opisuje.
Gogin um i njeno telo su bili aktivno duhovni, ali njeni stavovi i raspolozenja, kao i njen
duh, poricali su mogucnost stvarnog odnosa ljubavi izmedju nje i Boga.
Rezultat toga je bila izgradnja dihotomije (dvojnosti) u njenom duhu. Oba dela su rasla
jedan pored drugog sve do jednog dana, kada je doslo do eksplozije i ona vise nije mogla
da zadrzi svoj gnev u sebi.
Njen muz je bio zaprepasten. Crkva je bila zaprepastena. Njeni prijatelji su bili
zaprepasteni...
Ali Bog nije bio zaprepasten. On je znao da je ona vec godinama gajila u svom srcu gnev
zbog proslih iskustava; gnev sa kojim ce jednoga dana, pre ili kasnije, morati da se suoci.
Umesto da se iskreno pozabavi tim problemom gorcine, ona je pokusavala da na tom
trulom temelju gradi zgradu svoje duhovne sluzbe. Ali temelj se srusio, i kuca takodje.

KAKO SE OSLOBODITI GORCINE?

Uzmimo jos jednu sliku: Prica o Dusici Duhovnoj. Ona je imala slicno detinjstvo. I ona je,
takodje, bila odbacena ili zanemarena, i ona je takodje razvila duh neprijateljstva prema
Bogu. Bila je spremna da se u Boga uzda kada je u pitanju spasenje ... ali nije mogla da
natera sebe da se uzda u Njega, na primer, kada su u pitanju njeni pretpostavljeni na
poslu - pretpostavljeni koje je On, Bog, postavio nad njom.
Stoga je menjala posao za poslom i odnos za odnosom, sve dok jednoga dana nije bila
suocena sa cinjenicom da je citav njen zivot bio kontrolisan plodovima duha gorcine.
Uredila je da bude nasamo sa Bogom i iskreno priznala da poseduje koren gorcine koji je
steze i davi. Priznala je takodje i da se taj koren gorcine sastoji u njenoj nespremnosti da
veruje da je Bog upravo onakav kakvim sam sebe predstavlja, i da je On voli upravo onako
kako sam kaze da je voli.
Dusica je ostala satima na svojim kolenima pred Bogom, sve dok u njen duh nije prodrla
sloboda koju nikada ranije nije poznavala. Ona je DALA svoju gorcinu Bogu, i predala Mu
kontrolu nad svojim zivotom. Zatim je trazila svet od poboznog duhovnog savetnika koji ju
je poveo u jednogodisnje proucavanje Bozje prirode objavljene u Pismu. Svakoga dana je
istrazivala Rec da bi otkrila kakav je zaista Bog kome se predala... i svakoga dana je
uvidjala nove stvari koje su joj davale dalje pouzdanje u Njegovu volju i namere.
To se nije dogodilo preko noci. Ali postepeno, tajnoviti mir se uselio u njeno srce. Gorcina
se rastvarala i nestajala. Mogla je prihvatiti proslost, ne samo kao nesto zbog cega ne
treba da bude ljuta, nego i vise od toga, kao niz nuznih dogadjaja koje je neprikosnoveni
Bog dopustio radi usavrsavanja njenog zivota i njene hriscanske sluzbe.
Sada je mogla da pomogne drugim zenama koje su patile od istog problema kao i ona
dotad. Duhovna istina iz 2 Korincanima 1,3-4 postajala je sada stvarnost za nju.
To je, naravno, bio samo pocetak. Njen zivot je dotad bio programiran za gorcinu. Sada je
mogla da stane i razmislja o Bozjoj ljubavi SVAKI put kada bi joj se neko "neprijatno
iskustvo" naslo na putu. Morala je da uvezba sebe da na nevolje reaguje na Bozji nacin.

Kako Goga Gorcina reaguje u zivotu

Kako Dusica Duhovna reaguje u zivotu

Gornji dijagram pokazuje sta se desava Gogi Gorcini kada joj se nesto neprijatno nadje na
putu. Pritisak koji ta neprijatnost vrsi na njen zivot ima za cilj da je procisti i ucini je celom.
Ali ona odbija da prihvati cinjenicu da Bog moze da ocituje svoju ljubav kroz testiranje.
Stoga ona izvlaci iz svoje proslosti secanja koja provociraju njena osecanja i cine da
postaje sve gnevnija i gnevnija prema Bogu koji je dozvolio da se takve stvari dogode.
Ona se time duhovno ne izgradjuje. Niko oko nje nije ohrabren.
Drugi dijagram prikazuje Dusicu Duhovnu kada se isto neprijatno iskustvo dogodi i njoj.
Ona brzo zastaje, priseca se sta je naucila o Bozjoj prirodi i smesta uvidja je BOG
LJUBAV. Stoga, ovo iskustvo vise nije zamisljeno da je povredi, bas kao sto ni Krst nije bio
zamisljen (s Bozje strane) da povredi Bozjeg Sina.
Bog je voli i ovaj niz okolnosti jednostavno je jedna nit vise u mrezi ljubavi koju On pruza
oko njenog zivota. Ona to ne razume, ali kaze Bogu "Hvala Ti" i jednostavno pocinje da Ga
slavi. I dok cini ovo, blagodat se izliva u njen zivot, i oslobadja je od ropstva gorcine iz
proslosti. Veca sloboda preplavljuje njenu dusu. Kusanje proizvodi istrajnost. Istrajnost
stvara osetljivost. Osetljivost radja sluzbu. Sluzba umnozava Bozju slavu, i krug se
nastavlja dalje i dalje.
Obe zene dozivljavaju isti niz okolnosti. Jedna biva oslobodjena od okova gorcine. Druga
izabire da ostane zatocenik svoje vlastitog gneva. Za jednu, proba proizvodi snagu; za
drugu, ista proba, gorcinu.

SLOBODA OD GORCINE
(nastavak)

NE MIRITI SE SA GORCINOM
Nema sumnje, ova pouka je vrlo ozbiljna stvar. Ne govorimo ovde o otvorenim gresima
koje je lako prepoznati i odbaciti. Govorimo o dubokim stvarima... o duhovnom ratu virusa
gorcine koji prodiru u nasu dusu neprimeceni spolja, a ipak nagrizaju samo tkivo naseg
duhovnog zivota.
I nemojte slusati laz koja vam kaze da morate ziveti sa tim. U Efescima 4,31 apostol Pavle
nam jasno kaze:
"Svaka gorcina, i gnev, i ljutina, i vika i hula, da se uzme od vas, sa svakom pakoscu".

Mozete prevesti ovaj stih kao:

"Moras biti oslobodjen jednom zauvek od sve svoje gorcine. Ako to ne ucinis, ona ce se
otkriti u oblicima nekontrolisanog ponasanja, nedisciplinovanog gneva, neukrocenog
jezika, i grubog duha osvete koji kidise na druge dok ih ne razdere".

Podseticu vas da, ako Bog kaze da se morate osloboditi svoje gorcine, to onda znaci da
ce vas On osposobiti da to ucinite. 1 Korincanima 10,13 nas podseca da se nebeski Otac
ne sali sa svojom decom podsticuci ih da ucine nesto sto oni ne mogu. On nas nece
iskusati preko nasih granica mogucnosti... A On zna koje su nase granice.
Takodje bih vas podsetio da mi radimo kao Telo, i gorcina jedne osobe (pod uslovom da
ona zeli pomoc) jeste stvar ljubavi i brige sve brace i sestara.
Jevrejima 12,15 nas tako podstice:
"Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Bozje: da ne uzraste kakav koren gorcine, i ne
ucini pakost, i time da se mnogi ne opogane".

Problem gorcine jeste problem celog Tela. Koren kome se dozvoli da slobodno raste, siri
se kroz Bozju porodicu i seje seme unistenja gde god dospe.

BOZJE RESENJE ZA PROBLEM GORCINE

Verujem da Bog ima veoma jednostavan plan za problem gorcine. To nije brzi nacin, ali
jednostavan. Ako je nesto jednostavno, ne znaci i da je instantno, da se ostvaruje zacas.
To tek znaci da postoji neposredno resenja za neprosredan problem.
U Svetom Pismu imamo bar jedno licem u lice suocavanje izmedju coveka punog gorcine i
Boga punog ljubavi. To je zabelezeno u knjizi o Jovu, poglavlja 38-42. Proucavali smo taj
odeljak mnogo puta, iz drugih razloga, stoga ne moramo da ga sada razmatramo detaljno,
ali moraMo zapamtiti princip koji se tu pojavljuje. On je od sustinske vaznosti.
Jov je dozvolio da duh gorcine doslovno blokira njegovo vidjenje Boga. Jov je bio gnevan
zbog okolnosti u svom zivotu. Osecao se nepravedno proganjanim od strane Boga koji, ili
nije mario za njega, ili nije bio u stanju da mu pomogne. Tako je Jov poceo da brani svoju
vlastitu pravednost. Pretpostavio je da, ako bi ovaj "Bog" koga je on zamislio, samo izasao
iz svog skrovista za trenutak, velecasni Jov bio odbranio svoj slucaj, Bog bi uvideo svoju
gresku i izvinio se Jovu sto mu je zivot ucinio tako jadnim. To je doslovno ono sto Jov ovde
zapravo govori.
Bog je pustio Jova da galami i besni, i pustio ga je da se obrati trojici savetnika, od kojih je
svaki bio u krivu. Oni su pokusali da ukore Jova za ponasanje koje mu je donelo nevolje,
umesto da ohrabre Jova da upozna Boga. Jovu nije njegovo ponasanje donelo nevolje.
Bog mu je doneo nevolje, tako sto je dopustio Sotoni da ga kusa, a sve zato da bi Bog
mogao da ocisti Jovovo srce. Ne znam koliko je Jov platio za casove savetovanja, ali oni
su sigurno bili suvise skupi, suvise pojednostavljeni i potpuno nekorisni.
A onda, u 38. poglavlju, Bog je pozvao Jova preko svog duhovnog telefona i postavio
najprodornije pitanje koje je Jovu ikad upuceno:
"Ko je to sto zamracuje savet?" (st. 2).

Ko je taj cija usta rade, dok mu je mozak na odmoru? - glasio bi moderan prevod.
Stani kao covek! rekao je Bog Jovu. Vreme je za pitanja, i Ja sam taj koji ih postavlja.
"Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kazi, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znas
li? Ili, ko je rastegao uze preko nje? Na cem su podnozja njezina uglavljena? Ili, ko joj je
metnuo kamen ugaoni? - Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Boji klicahu"
(Jov 38,3-7).

Da li cujete sta Bog govori? On kaze: "Jove, sta ti mislis, ko si, Bog?" Ako mislis da znas
dovoljno da donosis sudove o tome sta je Bog dozvolio da se dogodi, onda cu ti postaviti
neka pitanja na koja bi svaki zdravi "bog" trebao da bude u stanju da odgovori. Ako ne
mozes da odgovoris na njih, onda bi mozda trebao da malo bolje prostudiras svoje misljeje
o sebi!
Zatim, u mozda najlepsoj prozi ikada napisanoj, Duh Bozji urezuje na table Pisma dijalog
osmisljen za muskarce i zene koji pate od duha gorcine. Dijalog, koji bi - kada bi bio bio
upamcen - na kraju ocistio duh od samopravednog gneva koji drzi sitne primedbe protiv
silnoga Boga.
Bog zapravo kaze ovo:Postoji samo jedan, jedini lek za gorcinu. A to je vreme provedeno u
prisutosti Svetoga Boga. Mnogo i mnogo vremena u proslavljanju Onoga koji jeste, zbog
onoga sto On jeste. Proucavanje Psalama i knjige o Jovu radi saznavanja zbog cega On
jeste ono sto jeste. Sve dok sama silina Njegove prisutnosti i sama velicina Njegove
ljubavi ne prozme svaki deo naseg zivota. Tada ce nam biti odbojna i sama pomisao o
okrivljavanju Boga i protivljenja Njemu.
Da li zelite da znate sta se desava sa gorcinom kada se dugo prebiva u Bozjoj prisutnosti?
Citajte Jov 42,1-6:
"Tada Jov odgovori Gospodu i rece: Znam da sve mozes, i da se ne moze smesti sto
naumis. 'Ko je to sto zamracuje savet nerazumno?' Zato kazem da nisam razumevao;
cudesno je to za me, te ne mogu znati."(Gospode, ja sam bio onaj koji je govorio onda
kada je trebalo da slusam.)

"'Slusaj kad uzgovorim, i kad zapitam, kazi mi.'"(Drugim recima, Ti, Boze, kazes: 'Hajde da
rascistimo ko je od nas ovde Bog.' Zato sam ucutao i gledam sta se desava.)
"Usima slusah o Tebi, sada Te oko moje vidi. Zato poricem, i kajem se u prahu i pepelu."

Dakle, Jov je gleda o na Boga i - pogodite sta? Zaboravio je na Jova!

Onda, na Bozju zapovest, Jov je poceo da se moli upravo za one koji su mu ucinili krivo
(za one koji su pokrenuli njegovu gorcinu), i Pismo belezi:
"I Gospod povrati sto bese uzeto Jovu posto se pomoli za prijatelje svoje" (42,10).

Kada je Jovovo srce iznova videlo i dozivelo Boga, on je bio osposobljen da ne gleda vise
na sebe nego na druge. Bog je ucinio vrlo slozenu operaciju na Jovovom srcu koje umalo
nije bilo stalo, jer je zarazi zvanoj gorcina bilo dozvoljeno da raste i raste.

PITANJA ZA TEBE
Na kraju, moram svima nama da postavim nekoliko pitanja koja ce nam pomoci da
odredimo pojedinacno koliko nam je potrebno da se pozabavimo ovim pitanjem gorcine.
Pitanja su sledeca:
1. Koja je prva rec koja ti pada na um, kada te neko pita da "opises Boga"? (Koja je prva
misao koja ti dolazi na um?) Nacin na koji si odgovorio na ovo pitanje pomoci ce ti da vidis
kako ti vidis Onoga koji vidi tvoje srce.
2. Da li si uvek ljut na nekoga ili nesto? Da li je tvoje srce vremenska bomba koja samo
ceka da eksplodira? Ko je onda onaj na koga si ti onda stvarno ljut?
3. Kada napises na komadu papira pet najtraumaticnijih dogadjaja iz svoje proslosti, da li
mir preplavljuje tvoje srce pri pomisli na Bozju zadivljujucu milost, ili tvoji zubi jos uvek
skrgucu? Da li tvoje srce jos uvek kuca brze kao da govori: "Necu da mislim o tome!"?
4. Kada ti se dogodi nesto neprijatno, koja je prva pomisao koja ti dodje? Gnev? Ili
slavljenje Boga? Da li iskreno gledas na traume kao na Bozje sredstvo za postizanje
pobede? Ili jednostavno vezbas sebe u tolerisanju onoga sto smatras Bozjom
ravnodusnoscu? Razmisli o tome.
5. Da li si naucio da delotvorno okrenes gorcinu u ljubav kroz molitvu, blagosiljanje i
cinjenje dobra onima koji su ti naneli povredu ili zalost u zivotu? Ili prosto molis da oni
jednoga dana dobiju kaznu koju zasluzuju?
6. Da li iskreno verujes da te Bog voli vise nego sto bi te iko koga znas ikada mogao voleti;
vise nego sto je iko koga znas ikada voleo nekoga? Da li shvatas da je Bozja ljubav bez
granica, bez kraja, bez pristrasnosti? Da bi Isus - i u slucaju da si ti jedini covek na svetu -
ipak dosao na svet da umre za te i spasi te od vecne smrti.

POBEDA NAD GORCINOM

Ako tvoji odgovori na ova pitanja ukazuju da koren gorcine jos uvek zivi tvom duhu,
zamolio bih te da otpocnes novi period u svom zivotu tako sto ces uraditi nesto povodom
toga... uraditi ono sto je Jov uradio.
Uredi da provedes dan nasamo s Bogom i odluci da neces napustiti to mesto dok se ne
uveris da je svaki trag te gorcine greh. Sve dok ne ispovedis taj greh i ne zatrazis Bozje
oprostenje. I sve dok ne shvatis da Bog nije za svoje postupke odgovoran tebi, niti ce On
promeniti svoje planove da bi se upodobio tvojoj slici o Njemu - kada je u stvari Njegov cilj
da tebe suoblici sebi.
Odluci da neces otici sa tog mesta dok ne padnes na kolena kao Jov i zavapis: "Govorah
stvari koje ne razumevah. Sada Te moje oci videse. Kajem se u prahu i pepelu." Tada ces
dospeti na skrovito mesto gde gorcina ne moze prebivati!
Dalje, odvoji sat ili vise dnevno samo da budes u Bozjoj prisutnosti i slavljenju. To je Bozja
dugotrajna terapija za gorcinu koja zeli da se zadrzi.
I upitaj prijatelja ili savetnika da ti pomogne da razvezes svoje pogresne ideje o Bogu i
zamenis ih biblijskim idejama... Nemoj ici kroz jos jednu godinu zivota opterecen ovim
prokletstvom duha gorcine.

Gorcina ce ta
Mir tvoj da ti otme,
Radost da ti uzme,
Silu Duha da ukrade,
Ali tako ne mora da bude.

Jer Bog ljubavi zeli da sidje ovoga trenutka u tvoje srce, otkloni taj gresni duh gorcine i
ispuni te Duhom Svetim.
Pun milosti i dobrote, On te pita:
"Da li bi zeleo da pocnes iznova?"

(Kraj)