Doktor Radaković sa VMA Za doručak se najedite kao čovek a od slatkiša smete

da jedete samo ovo i ne brinite za kilažu

Rešite se zablude jednom za svagda: evo šta je zdravo da se doručkuje, koliko slatkiša možemo da
jedemo a da prođemo nekažnjeno i šta smemo da pijemo a da se ne ugojimo
NUTRICIJA 02.02.2019. - 10:43h Autor: Vanja Milenković/ Stil
Foto: Privatna Arhiva VMA
"Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu", kaže stara poslovica. Međutim, od tih
hiljadu želja, skoro svaka druga osoba želi da smrša. Svako od nas ima svoj princip "brzog" gubitka
kilaže, međutim u 99% slučajeva svi grešimo.

Da bismo izbegli greške koje od zdravog čoveka naprave teškog

bolesnika, jer ipak zdravlje na usta ulazi, pitali smo doktorku
Sanju Radaković, Načelnika Sektora za preventivnu medicinu
VMA, sledeća pitanja:

Koliko slatkiša sme da se pojede u toku dana?

Prema principima pravilne ishrane, prosti šećeri treba da budu

zastupljeni u dnevnom unosu do 5% od ukupne energetske
potrošnje. To znači da na 2.000 kilokalorija dnevno, unos prostih
šećera treba da bude maksimalno 100 kalorilorija, što se sadrži u
oko 25 g šećera. Ovaj šećer se može uneti kao takav (zaslađivanjem kafe ili čaja na primer), ili u
slatkišima, bezalkoholnim napicima sa dodatim šećerom i slično.

Treba obratiti pažnju na činjenicu da kod ove grupe namirnica ne postoji donja granica unosa,
odnosno minimalna količina koju je potrebno uneti u toku dana.

To znači da ne moramo uopšte unositi slatkiše – to nikako neće naškoditi zdravlju. Sa druge
strane, jako je važno da se gornja granica poštuje, odnosno da se ne unosi više od tih 5%
šećera. Naravno, ukoliko je nečija energetska potrošnja mala, i količina šećera treba da je srazmerno
manja, pa neće dostići navedenih 25 g.

Veće količine slatkiša mogu unositi samo osobe sa velikom energetskom potrošnjom, na primer
sportisti i osobe koje se bave teškim fizičkim radom.

Veći unos šećera, pogotovo u dužem vremenskom periodu, neminovno će dovesti do

poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, odnosno do gojaznosti, dijabetesa i njihovih
komplikacija.
Ishrana u koju se kunu svetski nutricionisti: Otkrili smo šta zaista jede čovek iz Dalmacije!

Psiholog sa VMA upozorava: Ovo su simptomi koji

prethode nervnom slomu!
Šta od slatkiša je dozvoljeno a šta nikako ne smemo da jedemo?

Pošto je najveći problem u slatkišima upravo sadržaj prostih šećera, pri

izboru ovih namirnica treba birati artikle koji sadrže složene ugljene hidrate, odnosno integralne
žitarice, a takođe je pametno da sadrže i neke korisne sastojke kao što su visokovrredne belančevine
(mlečni proteini, surutka, jaja), zaštitne materije (vitamini i minerali iz voća i semenki),
"zdrave" masti (iz orašastih plodova) i crnu čokoladu, na primer.

Najgori izbor su slatkiši koji sadrže samo šećer, kao što su penaste i gumene bombone, gazirani
bezalkoholni napici sa dodatim šećerom i slično. U svakom slučaju, jako je važna količina koja se
unese, a u nekim grupama kao što su gojazni i dijabetičari unos svih prostih šećera apsolutno se
ograničava.

Kada su u pitanju industrijski slatkiši, uvek treba pažljivo čitati deklaraciju, pošto postoje proizvodi
sa smanjenim sadržajem šećera i smanjenom energetskom vrednošću. U slučaju da se prave
poslastice kod kuće, treba birati na primer pite od tankih kora sa voćnim filom(minimalno dodati
šećer), pečene jabuke ili bundeve sa orasima i malo meda, sutlijaš na mleku sa dodatim voćnim
kompotom umesto šećera.

Da li su kaše (ovsene i sl.) i dalje broj 1. kada je reč o doručku ili ipak smemo da se najedemo "kao
čovek" kada jedemo prvi jutarnji obrok?

Doručak je obavezan. Nikako nije preporučljivo da se doručak izostavlja, a šta će se jesti zavisi od
navika, rasporeda aktivnosti u toku dana i od ličnih afiniteta. Kaše od žitarica i žitnih pahuljica
sa mlekom ili jogurtom predstavljaju dobar izbor, pogotovo u kombinaciji sa svežim voćem, ali
nema razloga da se izbegava sendvič sa integralnim hlebom i salatom, ili omlet sa pečurkama ili
sirom, na primer. Bitno je da doručak bude dobro ukomponovan sa ostalim obrocima.

Simptomi koji upozoravaju na kiselost organizma: Alkalna ishrana

je spas!

Kardiolog dr Ratković sa VMA otkriva: Koliki

pritisak je stvarno normalan i šta jedino može da
spreči bolesti srca!
Da li je zdravije da gladujemo ili da se prejedamo?

I gladovanje i prejedanje imaju negativan uticaj na čovekovo zdravlje. Gladovanje dovodi do

trošenja rezervi masti u telu, ali takođe i do gubitka mišićne mase, smanjenja otpornosti organizma i
do sinteze ketonskih tela, odnosno molekula koji deluju toksično na organizam.

Sa druge strane, prejedanje pogađa sistem za varenje (jetru, žuč, pankreas, želudac i creva), ali preko
viška šećera i masnoća u krvi takođe deluje na ceo organizam.

Naročito je štetno ponavljano naizmenično prejedanje i gladovanje (nekoliko nedelja stroge dijete na
granici gladovanja nakon koje sledi nekoliko nedelja "opuštanja"), kada organizam potpuno gubi
sposobnost samoregulacije gladi i sitosti, što je najčešće uvod u neki od metaboličkih
poremećaja (šećernu bolest, gojaznost, povišen pritisak, upalu pankreasa ili žučne kese i
"masnu" jetru). Treba napomenuti da su višenedeljne kure takozvane "detoksikacije" besmislene i
nepotrebne, pošto je ljudski organizam pravljen da funkcioniše bez prekida tokom celog života i ima
sposobnost neprekidne eliminacije produkata metabolizma. Jedino šta je zaista potrebno jeste biti
umeren i prilagoditi ishranu svojim potrebama: uzrastu, fizičkoj aktivnosti i ostalim navikama.

Kada je piće u pitanju šta izabrati: mleko, jogurt, prirodne sokove ili vodu?

Sve tri kategorije imaju svoje mesto u ishrani, a zajedničko im je da u najvećem procentu sadrže
vodu. Mleko i jogurt predstavljaju namirnice koji su dobri izvori visokovrednih belančevina i
kalcijuma i neophodni su u ishrani naročito dece, omladine i starijih. Njih treba da izbegavaju samo
osobe koje su alergične na belančevine mleka, a mleko još i osobe koje nisu tolerantne na laktozu, a
kojih je u našoj populaciji veoma malo.

Mleko i jogurt spadaju u istu grupu namirnica, tako da mogu menjati jedna drugu. Po svom sastavu u
osobinama, šire uzevši mleko može da zameni vodu, ali se to primenjuje samo kod odojčadi.

Kod odraslih se uvek mora voditi računa i o kalorijskoj vrednosti mleka. Prirodni voćni sokovi,
naprotiv, predstavljaju izvor prirodno sadržanih šećera, a takođe i minerala i vitamina. Oni ne mogu
da zamene vodu zbog sadržaja šećera, a ne mogu da zamene mleko i jogurt, jer nemaju
belančevine.

Najzad, voda ne sadrži ništa sem – vode i služi isključivo za hidraciju organizma. Neke mineralne
vode obogaćene su mineralima, vitaminima i drugim jedinjenjima koja imaju još neko dodatno
dejstvo (rehidracija, remineralizacija, energetska nadoknada), pa treba obratiti pažnju na energetsku
vrednost koja može biti neočekivano visoka.
Ishrana mi je 82% masti, nikad nisam bila zdravija: Doktorka otkriva tajnu vitkosti i kože bez bora!

Doktor Nestorović: Evo zašto žene moraju da pešače što

više!

Kako komentarišete danjašnju pomamu za smutijima: miksanom voću,

ceđenom voću? Koliko je to zdavo (s obzirom da ćemo pojesti veliku
količinu voća odjednom umesto da grickamo po malo)?

Koncept mlevenja hrane i ekstrahovanja hranljivih materija nije nov i ima svojih prednosti, a takođe i
nedostataka. Kada je u pitanju voće, ceđenjem se zadržavaju voda, minerali i vitamini,ali se gube
pektini i celuloza, odnosno nesvarljivi ugljeni hidrati i dijetna vlakna.

Prednost je što je takav način pripreme pogodan za obolele od zapaljenskih bolesti digestivnog trakta
ili sindroma kratkog creva, gde se u dijeti upravo izbegavaju vlakna.
Sa druge srane, zdravima se ne preporučuje da voće unose isključivo na ovaj način, jer su vlakna u
ishrani veoma potrebna, a sa druge strane, izostavljanje žvakanja voća doprinosi bržoj degeneraciji
zuba i desni.
Žvakanje takođe predstavlja pripremu za varenje, tokom koje se luče enzimi u usnoj duplji, što
poboljšava usvajanje nutrimenata iz hrane. Nasuprot ceđenju, mlevenjem hrane vlakna se
usitnjavaju i zadržavaju se u napitku, što ovaj način pripreme čini pogodnijim za zdravu populaciju.

Naročito je korisno na ovaj način tretirati zeleno lisnato povrće (kelj, spanać) i korenasto povrće
(cvekla, šargarepa, celer), koji se retko unose u svežem obliku. Mešavine dobijene na ovaj način ne
treba da sadrže samo voće, već u pravilnim srazmerama i povrće, orašasto voće i semenke, uz dodatu
vodu ili mleko. Na ovaj način se ostvaruju sve dobrobiti, a izbegavaju nedostaci u vidu preteranog
unosa voća.
Za Stil pričala Prof. dr Sonja Radaković, Načlenik Sektora za preventivnu medicinu VMA
Autor: Vanja Milenković
Doktor Nestorović: Antibiotik ništa ne leči, uzmite beli luk, propolis i origano!