Kultura I socijalizacija

Osnovni fakori koji odredjuju sadrzaj socijalizacije su drustveni sistem sa ideologijom I

kultura sa standardima I normama.
Nacin resavanja problema zavisi of nekoliko faktora, pre svega fizickih : klime, oblika zemljista,
prirodnog bogatstva. Takodje zavisi I od tradicije, istorije zajednice, kontakta sa drugim
narodima. Pre svega resavanje zavisi od razvitka proizvodnih snaga I drustvenih odnosa.

Kultura ima visestruke definicije – npr. sve sto je stvoreo ljudskoj rukom – objekti, obicaji,
ekonomska praksa. C Visler razlikuje 9 oblasti zivota koje cine kukturu: jezik, materijalne
karakteristike drustva, umetnost, mitologiju, verovanja I znanja; crkvenu organizaciju I
religioznu praksu; porodicni I socijalni sistem; vlasnistvo I sistem na koji je organizovano
vlasnistvo; upravljanje drustvom; ratovanje I nacin ratovanja.

Kardiner I Linton – Gestalt definicija, bitna celina. Licnost zavisi od kulture kao celine.
Eksplicitne kultura – spoljne manifestacije zivota neke zajednice
Implicitna kultura: motivi I osobine pripadnika zajednici, njihove ideje I verovanja.

Kreber I Klakhon – Sistem eksplicitnih I implicitnih nacina ponasanja I propisa o

ponasanju, formiranih u toku zivota grupe, a koji se prenose od generacije na generaciju.
Jezgro kulture su tradicionalne ideje.

Kultura po Rotu – Za odredjenu zajednicu karakteristican nacin organizovanja zivota I

sistem ponasanja I vrednosti koji se formiraju I menjaju toku zivota grupe.

Krec, Kracfild I Balaki : Implicitna kultura ima : saznanja I verovanja, vrednosti I norme
Saznanja I verovanje – Sva stecena saznanja o svetu I drustvu + mitovi I religiozna uverenja
Vrednosti – shvatanja o tome sta se ocenjuje kao dobro ili lose I za sta se, prema uverenju
pripadnika neke grupe, treba boriti I cemu treba teziti.
Norme – prepisi I standardi prihvaceni od strane clanova grupe. Postoje obicaji, norme
ponasanja u uzem smislu I institucionaliziovane norme. Obicaji ne zahtevaju bezuslovno
odrzavanje, mada se taj nacin ponasanja smatra prirodnim I normalnim. Norme u uzem smislu ili
moralne norme regulisu ponasanje vazno za drustvo. Instituticionalizovani oblici ponasanja –
najvazniji za drustvo, sistemi standarda ponasanja o tome kako se mora postupiti u odredjenim
situacijama.
Istrazivanja o vezi kulture licnosti
Bitni autori: Rivers, Malinovski, Sapir, Margaret Mid, Rut Benedikt, R. Linton, A. Halovela.
Tomson I Dzozef – Hopi indijanci; karakteristike licnosti objasnjive preko altruisticnih
ponasanja. Postoje znatne varijacije medju pojedincima.
Klakholm – Navaho Indijanci; prakticni, energicni.
Halovel – Odziba, hladne veze
Vajting I Cajld – 75 zajednica, stroga kontrola agresivnosti korelira sa verom u bacanje cini.
Po Beriju, Cajldu I Bejknu, karakter privrede odlucuje karakter. Razlikuju drustva sa
visokim stepenom akumuliranja hrana I drusta bez akumulacije. Gde ima akumulacije crte
licnosti su odgovornost, tacnost poslusnost, pokoravanje. Drustva u kojima se stvaraju samo
male zalihe imaju crte licnosti kao sto su teznja za licnim uspehom I postignucem,
camostalnost, nezavisnost I upornost.
Hsuovo razlkovanje tipova kulture. Cetiri tipa kulture po dominantnosti odnosa – otac – sin,
majka-sin, muz-zena, brat-brat. Dominacija odnosa Otac-Sin je karakteristicna za Kinu.
Takva drustva su konzervativna, autokratska I obozavaju pretke. Majka-Sin dominantnost se
nalazi kod nekih grupa u Indiji. Odrasli zavise od natprirodnog I teze ujedinjenju sa
Bozanskim. Muz-zena dominacija je karakteristicna za Zapadna drustva, gde je bitna ljubav.
Svako sebi krci put, licna sloboda. Konflikt medju generacijama, vise drustveni promena.
Brat-Brat postoji kod nekih Indijanksih plemena I medju mnogim Africkim plemeneima.
Postoji manje naglasak na proslost, ali I slabije veza sa buducnoscu.
Otvorena pitanja : sta je uzrok a sta posledica. Pitanje da li vaspitavanje dece uzrok za
odredjeno ponasanja odredjenog drustva u odredjenom vremenskom okviru.

Pokusaji objasnjenja povezanosti kulture I licnosti

Po Margaret Mid bitan je stepen tolerantnosti prema deci. Drugi autori naglasavaju odnos
prema ispoljavanju agresivnosti(Vajting). Treci autori isticu (ne)razvijenost emocionalnih
odnosa. Primer – Bejtson I Mid; Bali Indonezani.
Prosirena porodica po Hsuu pozitivno deluje na razvoj emotivnih odosa, dok po Mid resava
edipov kompleks.
Postoje 2 poznata pokusaja sistematskog prikaza veza kulture I licnosti. Linton I Kardiner
koriste pojam “Bazicne crte Licnosti”. Ova struktura licnosti obuhvata samo delove licnosti
koji su zajednicki za clanove grupe I po kojima se clanovi drugih grups razlikuju. Ta bazicna
struktura licnosti se uskladjuje sa institucijama odredjene kulture, a do nje dolazi na osnovu
odredjenog ranog iskustva zajednickog svim clanovima drustva, pre sveta, usled odredjenog
nacina podizanja deteta. Osnovne karakteristike licnosti se onda projektuju na institucije
drustva I umetnost. Taj projektivni sistem odredjuje onda shvatanja o pojavama I odnosima.
Erih From Naglasava da je licnost rezultat prilagodjavanja ljudskih potreba uslovima
drustvenog zivota uzetog u celini. Centralni pojam Fromu je socijalni karakter koji je deo
karaktera zajednicki za vecinu pripadnika odredjenog drustva, kao I individualni karakter,
po kome se pojedinci razlikuju. Socijalni karakter stvara se interakcijom ekonomskih,
socioloskih I ideoloskih faktora. Nezdrava drustva su ona drustva u kojima istinske ljudske
potrebe nisu zadovoljene. Ona su otudjena. Zdravo drustvo je ono koje je u skladu sa ljudskom
prirodom.
Pogresna shvatanja:
1 –Clanovi kulture se cesto prikazuju previse uprosceno, kao jednoobrazne licnosti
2 –Pojam kulture se neodredjeno upotrebljava
3 –Kultura se tretira kao nesto sto postoji samo od sebe I samo po sebi
4 –Metodoloske slabosti I ogranicneja

Nacionalne karakteristike
Prikazi ne zadovoljavaju naucne kriterijume I obicno su publicisticki. Nema jasnih pojmova
I metodologija je slaba.
Margaret Mid karakterise Amerikance ovako: Glavna osobina je teznja za uspehom, pre svega
ekononskom, kao I sklonost konformiranju. Nezainteresovan je za proslost I siguran u sebe
osim u izuzetno teskim situacijama..
G. Goror kaze da su karakteristike Amerikanaca odbacivanje I nepriznavanje autoriteta,
dominacija majke I zene u svakodnevnom zivotu, popustljivost prema deca I zelja za
dizanjem drustvenog statusa.
Ostaje veliko pitanje da li se moze govoriti o Americkim karakteristikama.
Po vecini autora, osnova nemackog nacionalnog karaktera je u autoritaronosti oca porodice.
Nemci se pokoravaju I postuju autoritet. Dete se identifikuje sa ocem. Kao osobine se isticu
teznja za moci, prestizem I jako I duboko osecanje nesigurnosti. Nacionalsocijalizam, po
nekima, je predstavljao model drzave koji se zasniva na jednakim principima autoritaronosti
kao I autoritarna porordica.
Ruski nacionalni karakter pokusavaju da objasne Gorer I Rikman. Govore da je on Oralan –
lako podnosi bol, prihvata razlicite vrste ogranicavanja I emocionalno ne odgovara
adekvatno. Mid smatra da rusi imaju naglo I ostro izmenjivanje intenzivnih osecanja ljubavi
I mrznnje, nepostojanje trajnog I uzajamnog poverenja u medjulicnim odnosima, jako
osecanja krivice, slaba samokontrola I nepostojanje planiranja vlastitih postupaka.
Ponekad se pod nacionalnim karakterom misli na kulturom formirano ponasanje. O
nacionalnom karakteru se moze govoriti samo sako se govori o njemu kao relativnom
trajnom - Inkeles I Levington. Niti se karakter moze izjjednaciti sa drustvenom
karakteristicnim oblicima ponasanjima, kao npr. navikama, obicjima, folklorom.

Cvijih o psihickim osobinama juznoslovenskih naroda.

Zajednicke psihicke osobine juznoslovensih naroda su osecajnost, saosecanje, bogata masta I
sklonost odusevljenju I zanosu. Oznacava ih jednim imenom kao idelizam. Tipovi Mentaliteta
su regionalni. Ima ih 4: Dinarski(Sumadijski, Eskim, Bosanski I Jadranski),
Centralni(Kosovsko-Metohijski, Zapadnomakedonskim, Moravsko-Vardarskim, Sopskim I
Juznomakedonskim), Istocnobalkanskim (Donjodunavski, Srednjogorski, Rumelijsko-Tracki I
Pomacki) I Panonski(Sremsko-Banatski, Slonvskim I Alpijskim).
Dinarski tip karakterise mentalno zdravlje I stoicko podnosenje teskoce, solidarnost u
teskim prilikama, toplinu osecanja I srdacnost, izrazito licno dostojanstvo, postovanje
starijih, dece izena, I postovanje predaka, jaku nacionalnu svest i osecanje potrebe za
nacionalnom slobodom, vojnicke vrline, energicnost I impulsivnost, bistar I hitar duh smisao
za pesnistvo, pripovadanje I slikovit stil.
Erski karakter cine imaju dinarska plemena, npr. Crnogorci – Junastvo, junacka sujeta,
oholost, ponos, isticanje casti I dostojanstva, snazno javno menjenje I njegov veliki uticaj,
zelja za pohvalama, izrazit strah od sramote: Ljudi I u punoj snazi malo rade.
Cvijih odbacuje pojam rase. Mastovitost kod Balkanskih naroda postoji zbog ekstenzivnog
stocarstva I slobodnog vremena koji on ostavlja. To razvija I dokolicu. Cvijih koristi I modalni
tip – etnopsihicke profile.