Митра и митраизам

Одредница из Лексикона религија и митова древне Европе, саставили Александрина

Цермановић-Кузмановић и Драгослав Срејовић, Савремена администрација, Београд,
1992.

(Mithras), персијско божанство светлости, поштовано у целој Римској Империји.

Митраистичка религија се заснива на дуалистичком учењу маздаизма о сталној борби
између принципа добра (Ахура Мазда) и зла (Ариман).

Као што небеска светлост извире из огромног каменог свода који наткриљује Земљу, тако
се и Митра рађа из стене. Већ при рођењу пастири му указују поштовање, а уз њега се
налазе бакљоноше (дадофори), и то један с подигнутом (Каутес) и један са спуштеном
бакљом (Каутопатес). Неки причају да је Ахура Мазда обљубио рођену мајку и да је тако
зачет Митра. Одмах по рођењу, Митра се хранио плодовима (смоквама) и ставио је на
главу фригијску капу, а у руке је узео нож, лук и стреле. Први његов подвиг била је борба
са богом Сунца. Митра је однео победу, али се измирио са својим противником. Затим се
борио са дивљим биком. Митра је савладао животињу и однео је на леђима у своју пећину.
Кад је бик успео да побегне, бог Сунца је послао Митри гаврана, с поруком да бика поново
ухвати и да га убије. Уз помоћ свог пса, Митра је нашао бика и савладао га. Из тела
убијене животиње никле су биљке, из њене коштане сржи или репа израсло је жито, а из
крви – винова лоза. Зао дух је послао нечисте силе да спрече то настајање живота: змија је
покушала да попије крв, а шкорпион је напао гениталије бика и настојао да отрује
божанско семе. Сви ти покушаји су осујећени и из пречишћеног семена настале су разне
животиње. Истовремено су постали и први људи. Тада је Ариман, господар злих демона,
послао на Земљу сушу, али је Митра успео да ударцем стреле о стену отвори извор. Кад је
наступио велики потоп, човек кога су одабрали богови, изградио је лађу и спасао се од те
несреће. Ариман је тада покушао да уништи људе помоћу велике ватре, али у томе није
успео, јер је Митра штитио цео људски род и посредовао између највишег бога и људи.
Тим догађајима завршен је Митрин земаљски живот. Пошто се на гозби опростио од
својих верника, Митра је ушао у Сунчеве кочије и, преко Океана, који је узалуд тежио да
га прогута, отишао је боговима.

У Митрином култу повезани су основни елементи света – вода, ватра, земља и ваздух. Под
халдејским утицајем, у култ Митре су уведени знаци Зодијака, седам планета, као и Сол и
Луна. Својим верницима Митра поставља законе високе моралности и од њих захтева
највећу чистоћу, аскезу и чедност, а заузврат им обећава лепши живот после смрти,
поновно рађање и васкрсење. Као што душа при рађању силази на Земљу преко седам
сфера, тако се она после смрти истим путем враћа на небо. Сам Митра одводи душе на
други свет, суди им и даје пиће бесмртности, напитак справљен од вина и крви прабика.

Митрина култна места налазе се углавном у природним или вештачким пећинама, крај
извора или бунара. Митрини верници су крштавани. Увођење у мистерије састојало се из
више ступњева посвећења: Гавран (Corax), Млада (Nymphus), Војник (Miles), Лав (Leo),
Персијанац (Perses), Сунчев гласник (Heliodromus) и Отац (Pater). Жене су биле искључене
из Митриног култа.
Због одбојности према свему што је персијско, Митрина религија није била прихваћена у
Грчкој. Тек у време Римског Царства, од времена Веспазијана, Митрин култ захватио је цео
антички свет. Култ персијског бога ширили су по градовима трговци са Истока, а у
граничним подручјима – Оријенталци у римским легијама. Присталице Митрине религије
били су и робови, као и ослобођеници. Његов култ достигао је врхунац средином III века.
Већ у другој половини II века прихватили су га и највиши слојеви римског друштва.
Император Комод био је посвећен у Митрине мистерије. У Карнунтуму је нађен натпис из
кога се види да су Диоклецијан, Галерије и Лициније обновили Митрино светилиште.

У свим деловима Римског Царства откривени су споменици на којима су приказане разне

сцене из мита о Митри: космогонија, први Митрини подвизи, борба и измирење са Солом
и сцена убијања бика (тауроктонијум).