DUNP: Departman za Tehni£ke nauke - Graževinarstvo

Metoda kona£nih elemenata - drugi deo ispita

Datum ispita: 08. oktobar 2017

ZADATAK 1 ... 30%

Prikazati kona£ni element punog ²tapa u ravni (tipa "k") i zanemaruju¢i aksijalno naprezanje,
prikazati u lokalnom sistemu elementa:
(a) matricu krutosti
(b) vektor ekvivalentnog optere¢enja
(c) osnovnu jedna£inu neoptere¢enog ²tapa i objasniti zi£ko zna£enje elemenata matrice krutosti

ZADATAK 2 ... 70%

Posmatra se konzola raspona ` optere¢ena ravnomernim optere¢enjem q = const. Popre£ni
presek ²tapa, kao i materijal, su konstantni duº raspona: EJ = const.
(a) Imaju¢i u vidu diferencijalnu jedna£inu savijanja grede
M
v 00 = −
EJ
odrediti jedna£inu elasti£ne linije v = v(x) posmatrane konzole, kao i ugib vB i ugao obrtanja
ϕB na slobodnom kraju
(b) Primenjuju¢i MKE, sa jednim kona£nim elementom, odrediti ugib vB i ugao obrtanja ϕB na
slobodnom kraju grede

St. Br£i¢ METODA KONAƒNIH ELEMENATA Strana 1 od 4

 DUNP: Departman za Tehni£ke nauke - Graževinarstvo
1 ZADATAK 2 .. .70%
Jedna£ina elasti£ne linije . .. 30%
Diferencijalna jedna£ina savijanja grede data je, na primer, u obliku:
M
v 00 = − (1)
EJ
gde je v = v(x) jedna£ina elasti£ne linije, M = M (x) jedna£ina raspodele momenata savijanja, dok je
EJ = const krutost grede na savijanje (u ovom slu£aju konstantna duº ose ²tapa). Sa · · ·0 je ozna£eno
diferenciranje po koordinati x merenoj duº ose ²tapa.
Posmatra se konzolni nosa£ optere¢en ravnomernim optere¢enjem q = const raspona `. Ako se
koordinata x duº ose ²tapa meri od kraja A, odnosno od uklje²tenja, onda je neophodno da se prvo
odrede reakcije veze. To su vertikalna sila VA i momenat uklje²tenja MA (smerovi delovanja su dati
na slici):
1
VA = q` MA = q`2
2
Ako se ukloni proizvoljan deo nosa£a duºine x mereno od uklje²tenja A, redukcijom sila sa uklonjenog
dela nosa£a na teºi²te preseka koji se posmatra, dobijaju se sile u preseku. Uklonjeni deo nosa£a i sve
sile koje deluju na uklonjenom delu prikazane su na slici.

Momenat savijanja u preseku x dobija se redukcijom sila sa uklonjenog dela nosa£a (pozitivan smer
momenta savijanja odgovara zatezanju donje strane posmatranog dela nosa£a - smer obrtanja kazaljke
na satu posmatranog dela nosa£a). Prema tome, dobija se:
1 1
M (x) = − q`2 + q` x − q x2
2 2

St. Br£i¢ METODA KONAƒNIH ELEMENATA Strana 2 od 4

 DUNP: Departman za Tehni£ke nauke - Graževinarstvo
Imaju¢i to u vidu, diferencijalna jedna£ina (1) ima oblik:
1 1 1
v 00 = − (− q`2 + q` x − q x2 ) (2)
EJ 2 2
²to moºe da se napi²e kao:
1 1
EJ v 00 = q`2 − q` x + q x2 (3)
2 2
Prvi integral diferencijalne jedna£ine (3) dobija se u obliku:
1 q` 2 q 3
EJ v 0 = q`2 x − x + x + C1 (4)
2 2 6
dok je drugi integral dat sa
1 q` 3 q 4
EJ v = q`2 x2 − x + x + C1 x + C2 (5)
4 6 24
Integracione konstante se odrežuju iz grani£nih uslova za konzolu, za presek uklje²enja:

x = 0 v(0) = 0 ⇒ C2 = 0

x = 0 v 0 (0) = 0 ⇒ C1 = 0
Prema tome, dobijaju se re²enja ja jedna£inu ugiba (za elasti£nu liniju) i za jedna£inu nagiba u
obliku:
• jedna£ina elasti£ne linije

q`2 2 q` 3 q
v(x) = x − x + x4 (6)
4EJ 6EJ 24EJ

• jedna£ina raspodele obrtanja preseka

q`2 q` 2 q
v 0 (x) = ϕ(x) = x− x + x3 (7)
2EJ 2EJ 6EJ

Napomena: Relacije (6) i (7), sa svim prethodnim izvoženjem, ocenjuju se sa 20%.

Zadatkom se traºi da se odrede ugib i obrtanje slobodnog kraja konzole, odn. preseka B: x = `.
Unose¢i x = ` u re²enja (6) i (7), dobija se, posle malo sreživanja:
• ugib slobodnog kraja B
q`4
v(`) = vB = (8)
8EJ

• obrtanje slobodnog kraja B

q`3
ϕ(`) = ϕB = (9)
6EJ

Napomena: Re²enja (8) i (9) ocenjuju se sa dodatnih 10%.

St. Br£i¢ METODA KONAƒNIH ELEMENATA Strana 3 od 4

 DUNP: Departman za Tehni£ke nauke - Graževinarstvo
1.1 Primena Metode kona£nih elemenata
Zadatkom se traºi da se odrede ugib i obrtanje slobodnog kraja konzole optere¢ene ravnomer-
nim optere¢enjem, primenom samo jednog kona£nog elementa. U Zadatku 1 se traºilo da se prikaºe
matrica krutosti K grednog elementa, uz zanemarivanje aksijalnog naprezanja, da se prikaºe vektor
ekvivalentnog optere¢enja Q, kao i da se napi²e osnovna jedna£ina neoptere¢enog ²tapa Kq = R.
Jedna£ina optere¢enog ²tapa je
Kq = Q
gde je Q vektor ekvivalentnog optere¢enja. Za gredni element u ravni optere¢en sa jednakopodeljenim
optere¢enjem, jedna£ina ravnoteºe Kq = Q u razvijenom obliku data je sa:
     
12 6` −12 6`  v1   1 
2 2 q`  ` 
   
EJ 
 6` 4` −6` 2`  ϕ1
 
(10)

· = 6
`3  −12 −6` 12 −6`   v 2  1 
 2
 
 
 ` 
6` 2`2 −6` 4`2 ϕ2 −6
 

Sa v1 i ϕ1 ozna£eni su ugib i obrtanje na kraju A, u uklje²tenju, a sa v2 i ϕ2 ozna£eni su ugib i obrtanje

na kraju B, na slobodnom kraju. Kod konzolnog nosa£a je v1 = 0 i ϕ1 = 0, tako da se, unose¢i grani£ne
uslove u (10), dobija sistem samo sa v2 i ϕ2 :
     
EJ 12 −6` v2 q` 1
· = (11)
`3 −6` 4`2 ϕ2 2 − 6`
("precrtaju" se prva dva reda u jedn. (10) i prve dve kolone u matrici K , koji se odnose na v1 i ϕ1 ).
Jedna£ina (11) moºe da se prikaºe u obliku:
     
6EJ 2 −` v2 q` 1
2 2 · = (12)
`3 −` 3` ϕ2 2 − 6`
odnosno u obliku:
q`4
     
2 −` v2 1
2 2 · = (13)
−` 3` ϕ2 12EJ − 6`
Determinanta matrice koecijenata Kred (redukovane matrice krutosti) je jednaka:
4 1
detKred = `2 − `2 = `2
3 3
tako da je inverzna matrica koecijenata jednaka:
2 2
 
−1 3 3` `
Kred =
`2 ` 2
Sa ovim se dobija re²enje jedna£ina (13) u obliku
q`4 2 2
    
v2 3 3` ` 1
= · 2 (14)
ϕ2 12EJ ` ` 2 − 6`
odnosno u obliku:
q`2 2 2
− 61 `2 q`2 1 2
     
v2
= 3` = 2` (15)
2
ϕ2 4EJ ` − 2`
6 4EJ 3`
Prema tome, re²enja za ugib i za obrtanje slobodnog kraja konzole B data su u obliku:
q`4 q`3
v2 = vB = ϕ2 = ϕB = (16)
8EJ 6EJ

St. Br£i¢ METODA KONAƒNIH ELEMENATA Strana 4 od 4