Osnove

Osnovne tehnike, i neophodni materijali

Da bi smo uopšte pristupili samom Raidu, potrebno je prvo savladati par tehnika. Ove
tehnike nisu direktno povezane sa Raidom, imaju nezavisnu primenu u svakodnevnom
životu, i većinom su *veoma* korisne. Pažljivo pročitajte sve, i pitajte ako vam bilo šta
nije jasno.

Počećemo sa tri najvažnije stvari:

- osnove pranajame, ili pravilnog načina disanja

- način relaksacije
- centriranje/uzemljenje

Prvo sledi (opširan) pregled svake od pomenutih stvari, pa ću zatim

ukratko da dam par saveta kako da pristupite samim vežbama.

I - Pranayama

Pranajama je naziv preuzet iz Joge, u kojoj je učenje pravilnog ritma i načina disanja
prvi i ključni stepen bilo kakvog napretka. Savladavanje osnova pranajame je takođe i
uslov za bilo kakav uspeh u Raidu, pošto bez pravilnog disanja nije moguće postići
nikakvo iole dublje stanje meditacije.

Neki će se možda iznenaditi na ideju da postoji "pravilan" i "nepravilan" način disanja;

na žalost, itekako postoji nepravilan način disanja, čak štavise on je preovlađujuci u
našim krajevima - disanje grudima. Čak i naše jezičke forme pokazuju ovo (recimo,
"gledati kako se grudi podižu i spuštaju"). Vazduh se pravilno udiše pomeranjem
dijafragme, koja se nalazi na granici grudnog koša i stomaka. Dijafragma se pokreće
nadole, ne nagore, tako da je deo tela koji treba da se "izdiže" prilikom udisanja
stomak. Samo stomak! Tek kod dubljih udisaja dolazi do pomeranja grudi, a ni tada to
pomeranje ne treba da bude previše naglašeno. Uobičajeno "plitko" disanje, onakvo
kakvim verovatno dišete sada dok čitate ovaj tekst sa ekrana, se obavlja isključivo
pokretanjem stomaka.

Važnost ovoga ne može biti dovoljno naglašena. Disanje stomakom povećava protok
kiseonika kroz pluća, poboljšava cirkulaciju, smanjuje nepotreban dodatni napor za
srce, i ukratko dovodi do vidljivo boljeg zdravlja, znatno veće kondicije, a nije
nemoguće da prosto ukloni manje respiratorne probleme. Beneficije koje dolaze sa
savladavanjem ove proste tehnike disanja su razlog što se zapadnjaci toliko
oduševljavaju Jogom, i što se kunu da im se zdravlje "odmah poboljšalo" - to, u stvari,
nije dejstvo same Joge, čije beneficije dolaze tek nakon dužeg perioda vremena, već
upravo pranajame, pravilnog i prirodnog načina disanja.

Uvežbavanje novog načina disanja je lakše nego što to na prvi pogled izgleda. Uzmite
i privežite sebi, recimo, parče konca oko malog prsta na levoj ruci; ili zakačite za rukav
neki bedž; ili uradite bilo šta što će vas nekoliko puta dnevno podsećati na vežbu
disanja. Kad god pogledate na taj predmet i setite se disanja, koncentrišite se na to da
dišete stomakom; nemojte sebe kažnjavati ako se uhvatite da opet dišete grudima,
samo se odmah prebacite disanje stomakom. U roku od nekoliko dana, maksimalno
dve nedelje, velika većina ljudi uspešno promeni sistem, i odmah počne da oseća
beneficije. Brzina prelaska na novi način disanja nije slučajna: to je prirodan način, od
koga decu oduči posmatranje odraslih oko sebe, pantalone zategnute kaiševima,
preuske haljinice, i pogrešne ideje koje pružaju sami govorni idiomi. Čim mu se pruži
prilika, organizam će se brzo vratiti na prirodni sistem.

Pranayama i meditacija

Ovo što sam opisao u prethodnih par pasusa se teško može nazvati "tehnikom" - to je
nešto što bi smo trebali da radimo nesvesno; a šanse su da bar jedno ili dvoje od vas
ovde već diše pravilno, i da im nisu potrebne nikakve vežbe što se toga tiče. Ono što
sledi, međutim, jeste tehnika koju ćemo koristiti kao temelj na kome ćemo graditi sve
ostale: ritmičko disanje.

Lezite na udobnu, ravnu površinu (bez jastuka ili udubljenja; mek tepih je savršen za
ovo, kauč u većini slučajeva nepogodan), stavite jednu ruku na stomak a drugu na
grudi. Počnite udisaj u stomak, dogod možete; ruka na stomaku se diže, dok ruka na
grudima uopšte ne treba da se pomera. Tek kada udahnete maksimalnu količinu
vazduha koju možete stomakom, onda udahnite grudima (primetićete da ovaj deo
udisaja uvlači daleko manju količinu vazduha). Sačekajte sekundu ili dve, pa izdahnite
- prvo iz grudi, pa zatim iz stomaka.

Ovaj način disanja treba vežbati dok postane prirodan i jednodelan, do trenutka kada
više ne morate da razmišljate čime treba udahnuti. Prilikom vežbe treba paziti na
ukupnu brzinu disanja. Ako počnete da osećate želju za zevanjem ili nedostatak
vazduha, dišete presporo; ako počnete da osećate vrtoglavicu ili nesvesticu, dišete
prebrzo. Uskladite brzinu disanja sa svojim potrebama.

Sledeći korak je postavljanje ritma. Ritam je odnos vremenske dužine udisaja,

zadržavanja vazduha, izdisaja, i zadržavanja praznih pluća. Za početak, predlažem da
koristite 4-2-3-2, ali ga odmah adaptirajte svojim potrebama; jako je nezdravo
naterivati sebe u ritmove koji vam ne prijaju.
Kada jednom nađete ritam koji vam prija, sedite ili stanite (nemojte ležati), sa
uspravnom kičmom, i provedite nekoliko minuta prolazeći kroz njega. Znači, za
pomenuti 4-2-3-2 ritam, to bi izgledalo ovako: četiri sekunde udisanja, dve sekunde
držanja vazduha, tri sekunde izdisanja, dve sekunde držanja praznih pluća (ne morate
meriti sekunde satom, samo ritmički i jednako brojite sekunde u sebi).

Nakon određenog perioda vežbanja, primetićete da možete pomerati ritam pomalo

bez napora; nakon dužih perioda, moći ćete da odaberete praktično bilo koji razuman
ritam. Ovo je opet višestruko korisna stvar, upotrebljiva na mnogim mestima i u
mnogim situacijama svakodnevnog života. Recimo, u stresnim situacijama ćete moći
da sebe vrlo efikasno smirite i izvedete iz stanja uzbuđenja, besa, nervoze ili straha
prostim prelaskom na ritmičko disanje u dužim ritmovima (recimo 4-3-4-2).

II - Opuštanje

Veoma jednostavna, ali vrlo korisna vežba:

Prvo, ustanite i protegnite se; nije važno kako, možete da radite šta god hoćete (od
uobičajenih vežbi tipa "hvatanja prstiju na nogama bez savijanja kolena", do imitiranja
mačke), ali potrudite se da protegnete što veći broj mišića u telu. Nije potrebno
preterivati, deset-petnaest sekundi je sasvim dovoljno; jedini razlog što se uopšte
protežete je što bi u suprotnom mišići verovatno počeli da se trzaju ili trepere u toku
same relaksacije.

Nakon protezanja, sedite ili lezite - nekim ljudima više odgovara prvo, nekima drugo;
eksperimentišite malo dok ne ustanovite šta se vama više sviđa. Ako ležite, ležite na
leđima, ruke treba da budu paralelne sa telom, površina čvrsta i neiskrivljena (opet,
tepih ili čvršći krevet je ok - sa MALIM jastukom ispod glave, ako vam je tako udobnije
- dok kauč ili neka slična površina sa udubljenjima nikako ne odgovara), noge jedna
pored druge, neukrštene. Ako sedite, kičma mora biti potpuno prava, stolica (ne
fotelja!) mora imati prav i čvrst naslon, noge su jedna pored druge, neprekrštene, ruke
su na kolenima, sa dlanovima okrenutim nadole.

Koncentrišite se na dlanove - kakav je osećaj teksture materijala pantalona/haljine pod

vašim rukama? Koncetrišite se na desnu šaku, šta tačno baš NJOME osećate?
Pokušajte da osetite položaj šake i osećaje koji vam dolaze samo od nje; zatim
opustite sve mišiće u šaci. Pomerite fokus na drugu šaku, i ponovite proces. Zatim se
koncentrišite na podlaktice obe ruke, šta osećate u njima? Opustite ih; nastavite sa
nadlakticama i ramenima; zatim pređite na noge, koncentrišite se redom na stopala,
listove i konačno butine, opuštajući sve mišiće po redu. Zatim leđa, plećke, vrat,
lice...opustite sve mišiće u telu. Pomerajte fokus sa mesta na mesto, i gde god
primetite zategnutost, opustite mišiće; nemojte se "boriti" sa sopstvenim telom,
nemojte se nervirati ako primetite da se jedna ruka zategla dok ste drugu
opuštali...samo polako ponovo opustite mišiće.

Ostanite u stanju opuštenosti koliko god vam se sviđa. Kada odlučite da dovršite
vežbu, polako pokrenite šake (recimo, stisnite pesnice), zatim ispružite ruke, i konačno
ustanite. Ako imate želju, ponovo se malo protegnite, neće smetati.
Ovo opuštanje zvuči jednostavno, ali će u početku mnogima verovatno ići dosta teško.
Važna je vežba; vremenom, kroz nekoliko nedelja, bićete u stanju da se potpuno
opustite na ovaj način u roku od nekoliko minuta.

U Raidu ćemo ovo stanje opuštenosti koristiti kao ulaz u meditaciju, ali naravno postoji
mnogo upotreba ove tehnike nezavisno od Raida. Recimo, ako savladate ovo zajedno
sa ritmičkim disanjem, imaćete savršeno sredstvo za brzo oslobađanje od stresa;
usred napornog dana na poslu, sednete na pet minuta, prođete kroz relaksaciju i
nekoliko ciklusa dubokog disanja - efekat će biti kao da ste se odmarali sat-dva.

III - Centriranje/uzemljenje

I konačno poslednja tehnika, verovatno jedina koja će većini ovde iole ličiti na bilo šta
što ima veze sa "magijom." Centriranje i uzemljenje se koristi kao uvod i završnica
meditacijama; a nezavisno od toga, možete ga koristiti radi smirivanja, radi fokusiranja
uma na neki problem koji pokušavate da rešite, ili za još mnogo, mnogo drugih stvari.
Vežba je, opet, krajnje jednostavna, ali ju je malo teže objasniti. Ako nešto nije jasno,
obavezno pitajte:

Sedite (na stolicu sa čvrstim naslonom, u turski sed, ili na neku klupicu potpuno BEZ
naslona; leđa MORAJU biti potpuno prava); ispravite kičmu.

Zatvorite oči i koncentrišite se na kičmu; znači, posvetite (koliko god možete) svu svoju
pažnju na to kako vam se kičma oseća, na pritisak, položaj, osećaje (slično vežbi
opuštanja)... Sad, zamislite liniju koja kao žica prolazi celom dužinom kičme; prava,
savršena linija, koja prolazi kroz sam centar vaše kičme. Zamislite kako se ta linija
produžava, dok gornji kraj ne izađe kroz teme, a donji kraj se ne produži u zemlju (ili
beton ;) ispod vas. Koncentrišite se na tu liniju; bez obzira šta se događa oko vas, u
vama postoji linija; bez obzira šta osećate, i šta mislite, svesni ste linije; možete
razmišljati o čemu god hoćete, ali ne smete skretati pažnju sa linije ni u jednom
trenutku.

Držite sliku linije u glavi neko vreme, i kada procenite da je bilo dovoljno, otvorite oči.
Trudite se da iz stanja izađete svesni da negde u vama postoji prava linija, u koju uvek
možete da se vratite, kada god je to potrebno.

Šta znači "koncentrisati se" ili "osećati" liniju? Upravo to što reči kažu: biti svestan
linije, truditi se da ona nikada ne napušta svest. Kao analogiju, zamislimo, na primer,
čoveka koji razmišlja o tome šta treba da kupi u prodavnici dok vozi kola; kada bi smo
mogli da uzmemo parčence njegovih misli, dobili bi smo nešto slično ovome: "dobro,
treba da uzmem veknu hleba, crveno svetlo, koči, dve litre mleka, uh moram da pazim
da ne curi kesa, levi žmigavac, pazi na onog što skreće tamo, jogurt, promeni traku, i
ne smem da zaboravim šest jaja pošto žena hoće da pravi tortu, šta bre onaj tamo
radi, kao i kilo šećera, eno ga mesto za parkiranje." U principu, kao što vozač razmišlja
o nečemu desetom dok istovremeno ne gubi samu vožnju iz vida, tako i vi treba da
držite liniju u svesti sve vreme, bez obzira o čemu razmišljali.

Ovo zvuči jednostavno, ali uopšte nije tako; svaka čast onome ko uspe da održi liniju u
svesti neprekidno tokom punih petnaest sekundi u prvom pokušaju. Šanse su da će
vam se linija gubiti iz svesti svakih nekoliko sekundi, dok se ne setite šta radite i ne
vratite je nazad. Svrha ove vežbe je da razvije sposobnost koncentracije na tačno
određenu stvar, kao i da okrene pažnju ka unutrašnjosti uma, radije nego ka
spoljašnjem svetu i događanjima oko vas. Centriranje je *ključno* za uspeh kasnijih
meditacija.

IV - Kako vežbati?

Idite redom. Prvo i pre svega, ustanovite da li je potrebno da učite pravilno disanje, ili
već dišete kako treba. Ako imate tendenciju da dišete grudima, postupite prema
uputstvima (končić oko prsta, ili neka značka, ili štagod vam padne na pamet, samo da
vas podseća nekoliko puta dnevno da obratite pažnju na disanje), i ne bi trebalo da
imate problema da ovo savladate u toku sledećih par nedelja.

Dalje, ove tri osnovne tehnike se mogu uzeti kao tri stadijuma jedne iste, veće, tehnike
uvoda u meditaciju. Sedite ili lezite, i vežbajte duboko disanje; nakon desetak minuta,
ustanite, protegnite se, i prođite kroz opuštanje; kada dostignete neki nivo opuštenosti
(ili kada provedete pet-šest minuta radeći na tome), prebacite se na vežbu centriranja,
i provedite sledećih pet-šest minuta koncentrišući se na liniju. Sve ovo ukupno ne traje
više od pola sata; ako imate prilike i mogućnosti, pokušajte da izvedete ovako nešto
dvaput dnevno (ujutru i uveče, recimo); triput, ako imate kada (recimo, pokušajte da
prođete kroz vežbu opuštanja u toku pauze na poslu).

Nakon par nedelja vežbe, primetićete da se granice između ovih vežbi polako
zamagljuju; počećete da automatski primenjujete ritmičko disanje u toku opuštanja i
centriranja; opuštanje će postati prirodan uvod za centriranje. Ako izdržite do kraja
Raida, bićete majstori ove tehnike, I moći ćete da vučete sve (brojne) beneficije iz
toga.

Važno: nemojte se uzbuđivati ili nervirati ako naiđete na probleme; mnogim ljudima
ove vežbe mogu biti IZUZETNO frustrirajuće, pogotovo vežba centriranja. Sve će doći
na svoje mesto kroz vežbu, a vežbe će biti i više nego dovoljno u toku sledećih šest
meseci. Strpljenje i upornost *garantuju* uspeh.

V - Materijal za Rune

I konačno, poslednja stvar koja će biti potrebna baš svima su materijali od kojih će se
praviti runski set; svaka nedelja rada sa pojedinačnom Runom će kulminirati u
pravljenju te Rune.

Tradicionalno, Rune se prave od drveta, mada i kamenje može da posluži; šta god da
odaberete, trebaće vam dvadeset četiri relativno jednaka komada, za svaku Runu po
jedan. Znači, ili dvadeset četiri ista/slična komadića drveta, ili dvadeset četiri relativno
slična kamenčića.

Veličina nije važna, ali imajte u vidu da a) šta god da je u pitanju mora biti dovoljno
veliko da možete Runu lepo urezati u to, i b) te Rune posle treba držati u kesici iz koje
ćete ih vući, tako da ne treba da budu prevelike. Idealna stvar bi bile pločice od drveta,
veličine otprilike 2x3cm, debljine oko 1/4cm, ali u principu bilo šta može da posluži.

Recimo, možete prosto odrezati par cm debelu grančicu sa nekog drveta (preporučuje
se neko drvo koje donosi plod), iseći tu grančicu na štapiće dužine 3 cm, i onda
urezivati Rune na njih. Ili se prošetati do najbliže šumice, naći par debljih grana, i sa
njih odseći dvadeset četiri kružića. Jedino što je važno je da svi delovi budu
pođednakih dimenzija.

Osim samog materijala, trebaće vam i nešto sa čime ćete Rune urezivati. U principu,
malo oštriji nožić će sasvim dobro obaviti posao; ako urezujete u kamenje, trebaće
vam oštro šilo (VRLO oštro) i pažljiv izbor - ako odaberete neki tvrd kamen, nećete
moći u njega ništa da urežete. Ništa od ovoga ne bi trebalo da bude problem, a imate i
najmanje dve nedelje pre nego što vam bilo šta od pomenutog uopšte bude trebalo...

VI - Da li je ovo sve?

U principu, da, ovo je sve što je obavezno. Postoji još samo par stvari koje će vam
trebati, a koje ću objasniti kada se malo familijarizujete sa ovim osnovnim tehnikama.
Kroz otprilike desetak dana, poslaću vam poruku koja objašnjava sledeći, poslednji,
korak - meditaciju nad simbolima (koja je, u stvari, samo proširenje centriranja), kao i
poruku koja objašnjava kako ćemo sve ove tehnike primenjivati na same Rune. I to je
to: sve što treba da radite je da vežbate i da čitate poruke o Runama, njihovoj istoriji i
značenju, koje će dolaziti do vas svakih nekoliko dana.

Ali "obavezno" je samo obavezno: iskreno vam preporučujem da PAŽLJIVO pročitate i

sledeću poruku ("Dodaci"), i da ozbiljno razmislite o prihvatanju makar nekih dodatnih
stvari od onih koje su opisane tamo.

I konačno, očekivaću od vas da budete aktivni u toku celog rada, PIŠETE O TOME
ŠTA SE DOGAĐA pre svega za vas same. Očekujem da će neki od vas imati
problema sa nekim tehnikama, očekujem da će drugi doći do neobičnih rezultata, i
očekujem da ćete o tome pisati i slobodno deliti sa ostalim učesnicima.
Ali zapamtite, iskustva drugih nisu vaša niti su neka bolja od drugih, nema poređenja
jer istražujemo sami sebe.

Nakon iskustva bilo kog, pišite o tome, tekst ili pesmu, napravite seriju fotografija
tokom inspirativne šetnje, izvajajte kip od gline ili naslikajte neko delo... ostavite trag
iza sebe nekim kreativnim ličnim pečatom.