You are on page 1of 177

ДОДАТАН РАТНИНУ ЗА ДЕЦЕМБАР1933.

К О С О ВС И А Б!/!ТИА
15. ЈУНА 1389. ГОДИНЕ

ИЗРАДИО
ЂЕНЕРАП t ЈОВ. МИШНОВИЋ
Начелник Главног Ђенералштаба
Председник Краљевске Српске Академије
почасни члан Српског Лекарског Друштва

Са пва снижжа, једном слином у слогу


н пет нарата у прнлознма

ДРУГО ИЗДАЊЕ
По налогу Уредништва Ратннна допунио
и за штампу приредио Ст. М.

БЕОГРАД
Графички уметнички завод „Планета", Ускочка ул. 8
1933
Ђенерал Јован Мишковић
КОСОВСКАБИТКА

Уредник
Миодраг К. Скулић

Директор
Љиљана Танић

Издавач
ИКП "Никола Пашић"
Београд, Трг Н. Пашића 9
тел. 011/3235 311

Репринт издања РАТНИКА


из 1933. године

Штампа

Београд, Далматинска 47

Тираж 500

CIP - Каталогизација у публикацији


Народна библиотека Србије, Београд

МИШКОВИЂ, Јован
Косовска битка 15. јуна 1389. године /
израдио Јов.(Јован) Мишковић. - (Репринт изд.
из 1933). - Београд : "Никола Пашић ", 1999
(Београд : Драслар Партнер). - ХП, 152 стр.;
21 cm. - ( "Никола Пашић "); св. 3

Тираж 500. - Стр. VII-XII: Предговор/

Уредништво ратника. - Белешке уз текст. -


Библиографија: стр. 134-148.

а) Косовска битка 1389


ИД=74604812
Јоб. Жмм^кобмТ! i§76. žog'MHe
Ђенерал Јобан Жм:нкобм7^
i900 ^оуине
..............................................................^ < . . . ^ Vn
П р и с т у п ........................................................................................................... I
!. Исгориски догађаји који су претходили косовској битци 3
А. Развиће Турака од почетка до 1 3 M ................... 3
Б. Српска држ ам од Душаиа до кнеза Лазара . . 10
!!. Политичко стан.е Европе пред косовском битком . . . 19
!!!. Ратован.е кнеза Л а за ^ са Т у р ц и м а ...................................... 2!

^ Г ^ ^ ! ^ ш ж ^ ^ ^ ж и р м ! Ж № ............................... . - И
Г ^ м ^ р м у ............................................................ М
П а д Н и ш а ............................................................ 25
....................................... 26
2 ^ ^ i ^ ^ o ^ n H { W M l ^ № .............................................. . М
.......................................................................... 30
Б ^ № е ш м П и р м а ............................................ ^

!V. Српска и турска војска.................................................................. 3!


. .............
В^мс^мшмац^^ / ............................. ^
^

Н а ^ ^ м ш ^ и т ш т ^ а ....................................... М

^Т^^мв^ма ................................................................... ^
.............................. ^
Н а ^ ^ м ш ^ и т м т м а ....................................... 47

V. Долазак на Косово и ради^е у очи б и т к е .................. 52


Рат 1389 године ......................................................... 52
^ ^ ^ м ж ж с ^ м ж в ^ м ж м К м м о . .................. М
О м ^ и м ш и п ^ ^ ^ с ^ м м в ^ ^ ж ............. М

2. Долазак турске во{ске н а Косрво . ....................... 57


Оперативни правац турске жојске . . . . . 57
Страиж
3. Величина противничких војсака и н,ихово знат-
Н№^ЛИЧНМ^Ј................................................. М
С ^ ^ и в ^ н м ....................................................... М
З н а ^ и ^ л и ч н о л и С ^ ^ .................................... М
...................................................... 7t
Знатније личности Т у р а к а ................................ 72
4. Р м . њ е у о ч и б и т ^ .................................................. 73
Т ^ ^ м п ^ ж ^ ^ а њ е - ......................................... 74
^ ^ ^ ^ р м н и м м ^ .............................................. 74
Српско саветовање (ратни с а а е т ) .................. 75

. . . . . \ ................................ 76
Т Г ^ ^ ^ ф ^ и о п и с ...................................................... 77
И м е ........................... . . . . . . . . . . П
Вм№ ж на. . ....................................................... 79
Вм^ - . . - . . . ............................... W
Б р д а........................................................................ 82
............................................ ^
Знатнија насељена места . . . . . . . . . 83
Српско-турско р а зб о ји ш т е ................................ 84

......................................... ^
Стратегиски з н а ч а ј ............................................. 85
.................................................. 86
О пви^п^^^ ................................ ^
^ И п ^ ш ж и о м с . . . .............................................. ^
Д м ^ ^ ^ н а К м м у .............................................. ^
С т ^ и ш ^ м ш ...................................................... W
И м ^ ш ж а м 1 ^ м .................................... .... . . 9!

УП^^^и^^4план^ ^ ...................................................... 94
1. Бојни поредак Т у р а к а ...................................... 94
................................ %
ЗСЊ тм................................................................. W
П о г ^ ж и м и з ж ф м и ......................................... М
По немачким и з в о р и м а .......................................... !0!
По француским изворима . . . . . . . . 10!
П о ^ ^ м м и м ^ ж м ...............................................БИ
По италијанским и звори м а..................................... 103
П о и ^ ^ м и м ^ ш м г .................................... . ]М
По дубровачким п и с ц и м а ......................................104
Српски летописи и родослови . .............................!05
Српске народне приче и п е с м е .............................106
Оцена извора и закључак ......................................!08
..............
!. С м њ е ............................................................ИО
И. С м њ е ........................................................!И
!!!. С м њ е .................................... . . . П!
!V. С м њ е ....................................................... И2
...................................................ПЗ
Извори (Нешрија, Сеадедин, Халковдило, J.
Дука, италијански преводилац, Игњатије, Ту-
беро, Курипешић, Орбини, Константин, Тро-
н о ш а ^ п ^ м е и п м м ^ .................................... !14
Закључак и ток Милошева д е л а ............................ Н9
Муратов споменик (са цртеж ем)............................ 121
М и ж ш к в п ^ б ............................................................ 1Ж
........................................... !И
Историски извори (писмо Флорентинске оп-
штине, Константин философ, Пе!нжи летопис,
белешка, италијански преводилац, Мих. Кон-
стантиновић, Орбини, Лукарић, Летописи, Тро-
^ м ш м ^ п ^ ш е и п м м ^ .................................... !И
О ц ж а и ж ^ м ............................................. . . И5
З ш м у м к ...................... IM
V!!!. Узроци и последице косовске б и т к е .................................131
^)^^Ш^КМОМЖ^б№^И .............................................. ТИ
2. Последице косовске битке ....................................... 133
3 ^ ^ ^ ) ш е ^ ж ......................................................................... 133
!Х. Б ^ ^ ш н ^ ф ^ ј а .........................................................................ТМ
1. Извори по којима је ова расправа написана . . . 134
^ С ^ ^ ш и и ж ^ ш ....................................................... КИ
б ^ ^ ш м ж ж и и м ^ ш .................. ......................
2. Друга књижевна дела о косовској битци . . . . 138
3. Извори за карте и п л а н о в е ..........................................147
4. Петстогодишњи помен косовске б и т к е ........................148
IlID fS^ rO E SO P

Ова је расправа прештампана из Ратника, у којем је


први пут објављена 1889-^. године. Прештампавање је у овом
облику избршено управо према оном слогу који је пок. писац
cšM засебно одштампао из иашег часописа у малом броју
примерака 1890. године.
!. — Ово наше поновно издање имало је двојну намеру:
Прно, хтело се дати израза захвалности Главног Ђе-
нералштаба, кбме је пок. Јов. Мишковић био један од нај-
заслужнијих начелника, и Уредништва Ратника, којем је он
поклањао своје очинско старање и положио му чврсте те-
меље; — захвалност главног ђенералштаба којега се велики
покојних сетио и у последњим чзсовима свога живота, за-
вештајући му своју скупоцену збирку књига и рукописа у
два велила вештачки израђена ормана, — и уредништва
Ратника, чији је он био вредни и угледни сарадник и у
чијем је часопису — поред других својих радова — први
пут објавио ову, у своје доба јако запажену и цењену ма-
гистралну студију, на основи које је поглавито и био иза-
бран за редовног члана Краљевске српске Академије којој
је доцније био и председник.
Друго разлог овог прештампавања је практичне природе.
Дело је било рађено пре више од пола века и објављено у
часопису, у наставцима, несједињено. Ти Ратници, као и онај
скучен број из њега доцније од писца прештампаних при-
мерака, нису данас више у оптицају, а расправа је и после
толико година сачувала своју вредност. Као таква она је
још потребна нашим официрима за њихове студије, а они је
ипак не могу набавити; често је потражују, већином без
успеха. Да би им Уредништво изашло у сусрет, даје им је
пажљиво прештампану, скупљену у једну свеску са потребним
графичким прилозима.
!!. — Ишло се на то да се сачува карактер и облик
изворног дела, као лишерарноа производа, пошто оно и у
том погледу има вредности. Што се друге стране, исшори-
скоа карактера тиче, ту је веђ сам писац учинио извесне
VH!

измене и допуне, које смо ми морали узети у обзир. Он је


1898. године намеравзо објавити друго издање, на скоро 10
година после прве обраде, па, сачувајући првобитни облик,
допунио ra је новијим податцима. То се односи, између
осталог, нарочито на навод докумечата, извора и литературе,
објављених или сазнатих доцн[1је. Рад уредништва није се
хтео дотицати, нити се дотицао главног текста; ако је где
било потребно каквог савременог објашњења и допуне, то
је чињено ван главног слога, одвојено, и увек са изричном
напоменом тако да се то одмах запажа, остав-
љајући недирнут слог писца. — Он је своју студију састављао
Beh и за свога живота доста давно, те је природно што је
исвесне ректификације већ он сам сматрао за потребно да
их унесе после неколико година. Данас је то још више било
потребно, пошто су се од тада појавила нова доказна до-
кумента а извесни су се податци изменили (политичко-гео-
графски, статистички и т. сл.). Да је писац данас жив, он
би свакако и сам учинио оно што би сматрао за потребно
с научних и практичних разлога, као што је поступио aeh
код намераваног (необјављеног) другог издања. У то се не
може сумњати код једног писца који је био цењени научник
и дејствителни официр на једном високо истакнутом поло-
жају војног-научног командног и васпитног значаја.
Ш. — На овом месту не можемо мимоићи једну напо-
мену која чини част писцу. То се тиче његовог пажљивог
језика, стила и правописа. Још пре пола века он не каже:
дебушовати (из кланца, села), него: издушити, избити (из),
излазити; избегава и у службеном стилу излишно нагоми-
лавање великих слова: за себе каже да је он начелник
главног ђенералштаба (а не Нач. Гл. Ђенералштаба). Придеве,
ма да потичу од особних именица, пише малим почетним
словима.' косовска битка, а не Косовска б. (Неке недосле-
дности у том погледу су вероватна пропуштања у хитњи ко-
ректуре). Избегава јотовања ако их сматра излишним. У
другом издању хтео је јотовање да задржи (стратегијски),
у чему међутим нисмо му могли следовати, јер смо податак
0 томе дооили тек кад је издање већ било спремљено за
штампу, те се због множине а и недовољне важности није
више могло уносити; с тога смо се држали онога како је у
нашем војном језику и у Ратнику уобичајено. Даље писац
избегава и туђински склоп речи; он Beh тада пише: флан-
ковати. Исто тако му је пажљива и ортографија. У свему
томе он заслужује признање, према ондашњем стању писме-
ности, данас, када се на том путу нешто назадовало.
Некоја места је писац доцније сам истакао, подвлаче^и
цртом извесне речи и изразе, у чему му је ово издање
следовало.
!V. — Од извора и књижевних појава покојни марљиви
IX

писац унео је врло богату, тако рећи набујалу грађу, па је


и то доцније још попуњавао за намеравано дру^о издање,
не стигав да га оствари. Разуме се да смо те његове допуне
уносили онако и на оним местима како и где је он то
одредио. Сем Tora претресана је и његова архивска заостав-
штина, из које су вађени потребни податци. То се тиче у
првом реду навода историских битака које су се десиле на
Косову у току векова (стр. 88—91) где је број догађаја
попуњен. У дугом времену од првобитне рецензије (1889) н
намераваног другог издања (1890) па до наших дана појавило
се још неколико — покад врло важних — литерарних и
научних података, било о битци, било о самом бојишту, те
је то такођер морало бити ма и штедљиво унесено. Као што
рекосмо, то је увек чињено ван главног текста, како би му
се сачувао карактеристичан облик сређености и отмености.
Од тих новијих података износимо овде оне које је
сам писац доцније уносио ван слога. Тако он вели;
О турској и нашој војсци у Средњем веку види ,Отаџ-
бину" књ. XXVIII, чланак Чеде Мијатовића.
,Стара српска војска" од Стој. Новаковића, у Ратнику
за 1893 г., св. за март, април и мај.
О српској војсци за време деспота Бранковића. (Летопис
Матице Српске, књ. 146, стр. 20).
Смрт кнеза Лазара и преношење његових костију.
(.Старинар" са 1888 r., књ. 111, стр. 74—75).
Што се тиче накнадно објављених научннх, нпр. reo-
графских података и публикација историско-контемплативне
природе, они су наведени на дотичним местима, у колико су
имали вредности и у колико се о њима могло сазнати.')
Сем Tora, ове 1934 године објављен је извештај о још
трима старим историским документима, од којих један оп-
ширније наводи већ Јов. Мишковић (Нешри); други (Шук-
рулах) био је косовској историографији само површно познат
(нпр. Хамеру); трећи, Ахмедијев спев Искендернаме (из прве
половине XV века, дакле доста рано после косовске битке),
преведен је тек 1924 године. За ова два нпусшарн/ц и врло
важна турска извора пок. ђенерал Мишковић још нијезнао.
Извештај о њима објавио је r. Фехим Барјактаревић у
овогодишњем ускршњем додатку београдске .Политике",
наводећи, 'да се ТНукрулах, о коме највише пише, родио, као
што се обично узнма 1388 године (вероватно нешто раније).
Он је дакле тако рећи савременик косовске битке (као и

9 Оним кн.ижевним делима која су наведена на crp. 135— !45 треба


додати и интересантан покушај пок. проф. Срете Стојковића, да у на-
родном стилу и духу створи један заокругл,еи Косовски еп (^Лазарица*).
Од Tora је најпре нешто објавАивао noBpcAteno. затим ra је издао за-
себно, а доцније је еп прештампан и у изда)ву Кн.ижевне Задруге.
Игњатије ђакон), чији опис међутим даје на перзиском језику,
и то у децембру 1456 године, кад му је Đch било преко или
близу 70 година. То његово дело још није издато, али r.
Ф. Барјактаревић даје добар превод његова описа погибије
Муратове.
Према том опису султан је на брежуљку са својом
пратњом чекао повратак гонилачке турске војске, кад ,један
неверник који се, рањен и попрскан крвљу' био сакрио међу
погинуле, устаде и тетурајући се пође према победнику.
Овај помисли да рањеник има нешто да му саопшти или
моли. уклони чуваре (чауше) и пусти ra предасе. У то не-
верник коракну напред и удари ханџарем у султана.
Шукрулахов опис је важан с тога што он, према да-
нашњем сазнању, долази по старости на друго место међу
најстаријим турским изворима. Он одређује бројно стање
српске војске на Косову у 100.000 бораца, док много доцнији
//ашрц Bch је попео тај број на 500.000.
Али !ош старији запис од њега је спев у сликовима
песника Ах.и<!дц/а ,Искендернаме" (Александријада), важам
с Tora што се у њему налази најстарији (до сад) турски
опис битке, и опште узев долази одмах на друго место међу
дотичним најстаријим документима. Опис битке no њеиу
превео је Д-р Сафвет бег Башагић и објавио у сарајевском
^Гласнику земаљског музеја* за 1924 годину.
Хамер је знао за историју Шукрулахову по једном
бечком рукопису, па ra је навео у својој опширној отоманској
историЈи (Пешта, 1835.), а важност пак Ахмедијева спева на-
гласио је и Д-р Фердо Шиши^ у Starohrvatskoj prosvjeil (!
серија, стр. 90—97).
KpahH садржај Шукрулахова летописа, вели r. Барјакта
pcBHh, дао је, после опширнијег Хамера, и Флигл (F!hgel)y свом
Каталогу арапских, перзиских и турских рукописа, по којем
се могло слутити да ,Шукрулахова хроника садржи и за нас
интересантна места", што се доцвије и обистинило, кад је
један млађи бечки оријенталиста, Теодор Зајф (Seif), издао
(1925.) у ,Прилозима за османску историју перзиски оригинал
OHOra дела Шукрулахове историје, који говори о осмаиским
султанима*.
Врло је интересантна и напомена г. Барјактаревића, да
ако се Шукрулахов опис упореди са дотичним стиховима
Ахмедијевим, постаје јасно да се оба писца у главном м -
дударц/у, што се може протумачити тако да се Шукрулах,
м о и мски дц^нм/м шурску луоннчори, послужио стиховима
из Искендернама, или да су обо/иг/а г/рннлн нд исшоа ндвсјрн.
Тиме се наговештава веровање, да је и од ова два најстарији
турска извора постојао /ош /сднн сшнрн/н. Што је за ни^;
случај од великог значаја.
X!

Задатак наше будуће косовске историографије (наро-


чито дипломатике) био би дакле у томе, да пронађе те нај-
старије изворе у Цариграду и даље, или негде на грчкој,
бугарској и румунској страни. У том погледу је нешто већ
започето.')
Према нашим изворима најстарији докуменат био би
повест ђакона Игњатија (Руса) који даје свој опис по причању
учесника Турака на 9 дана после битке; али он то чини у
свега неколико реченица (наводи их и Мишковић). — Други
по реду старости докуменат је писмо Флорентинске општине
(у осталом непоуздане садржине), упућено краљу Твртку на
3 месеца после битке. Изгледа да се онда још нису схватиле
дуговековне последице њене. — Даљи стари извори били би:
Повесна слова о кнезу Лазару, затим пећски летопис и жи-
тије Стевана Високог од Константина филозофа. Не може
се изрично рећи који је од ова последња рукописа старији,
вероватно пећски. — Ове последње најстарије изворе наводи
и ђенерал Мишковић међу многим осталима, дајући уза сваки
и свој критички коментар (стр. И4. и даље).
V. — Уредништву није могао бити задатак да дело про-
коментарише. То није било потребно кад знамо да је писац
намеравао и спремао друго издање, у које би унео све што
је сматрао као неминовну допуну. С истог разлог није било
потребно обазрети се ни на полемику која се по првом
издању појавила између писца и историка пок. Љубомира
Јовановића. — /ловнп сшсор која провејава кроза цело дело,
сачувала је непромењено своју вредност онако како се први
пут појавила, — она главна ствар, која је нашим официрским
читаоцима поглавито потребна:опис битке, њене претходнице
и последице, и њено критичко разматрање, што је у писца,
војног историка и стратега, брижљиво и свестрано обрађено.
V!. — Дело је у своје време било спремљено за про-
славу пстсшозодншљш(в коспвскс бдшке, али је раније почело
излазити у Ратнику, да би за ту прилику било довршено.
Разуме се по себи да је марљиви и обазриви писац отпочео
рад на њему много, на неколико година раније, о чему сведочи
проучавање огромне научне грађе коју је употребио. — Ђе-

') Упозорујемо на књигу румунског слаписге Ивана Богдана који


је објавио (у Буку^ешту !9!3.) читав низ словенских докумената у свом
великом издан,у ,,Documenta!e !ui Stefan се! Mare", а наш Даворин Жун-
ковић наводи у свом с)а)ном делу ,D ie gtavische vorzeit' (стр. 248) не-
колико словенских указа влашко-молдавскнх владалаца. У то доба било
је велико дописивање тих кнежева са угарским крал.евима, нпр. са Ма-
тијом Корвином (сином Сибињанина Јанка), а Хуњадијевм су се појавили
одмах у првим деценијама после Велике битке. Сам Јов Хуњади родио
се на две годнне пре тога. - Угарска до<ђгмента је проучавао наш вредни
истраживач, скоро премииули Јов. Томнћ. — Сви ти радови могу дати
посгрека и прав!ш документацији.
xn

нерал Мишковић је као начелник главног ђенералштаба уче-


стдовао у тој прослави у име наше војске једним својим
јавним предавањем, у којем је дао скраћени и од научних
додатака ослобо!)ени -извод ове расправе која је пред чиг
таоцем. То је предавање такођер прештампано ове године у
издању Ваздухопловног Гласника. — У вези са оном про-
славом 1889.) претходио ]е Мишковићевој расправи у
извесан пригодни део, званичног и књижевног карактера
(укази, лесме и др.). Нечега од тога било је и при крају
i 0 је овде изостављено, јер није имало везе са главном са-
држином, и ако је у своје доба могло имати свога разлога.
Овде је само при крају остављено нешто из описа прославе
(4. одељак на 158 стр.), пошто то има извесна историјска
знача 3, а лепотом својом украшава дело.
Исто тако нисмо нашли за потребно унети ни ону,
својом руком ауторовом исписану завршну напомену о оцени
Љ. Јовановића (која је најпре изишла у .Одјеку" у настав-
цима, затим такођер била одштампана у засебној књизи),
пошто се види да је то само привремена, ради свог подсе-
ћивања стављена прибелешка, коју је он вероватно доцније
хтео да упише негде у слог. Ту вреди исти наш разлог који
смо Beh навели о тој полемици (под V).
Дужност нам налаже још једну напомену. Рекосмо у
почетку да је велики покојник завештао своју дивну библио-
теку и скупоцену архиву Гавном Ђенералштабу, с тим, да
му пређу у својину по смрти његове удове, Госпође Круне.
Али она је то завешта^ве извршила и предала га још за
свога живота, чиме је омогућила ово издање, које се на тај
начин одмах могло користити потребном допунском грађом.
Бележимо ово у знак захвалности коју изјављујемо Госпођи
Ђенералици.
Најзад надамо се да he напоран труд и за наше ири-
лике замашан трошак, уложен у овај посао, бити накнађен
повољним пријемом од страре Ратникових читалаца и ко-
риш^у која he им се тиме вероватно прибавити.
Ратника
П РИ С1У П
Коме Србину, било великом или малом, није ловната
&наменита кссовска бигка? Она је одлучила судбину српско-
ra народа за пет векова унапред. Она је сахранила српску
државу р српску слободу. Од ње почео је Србин да робује
и да тугује; од боја косовскога лочео је српски народ туж-
не песме да пева и своју судбину да оплакује, али и с;воје
јунаке да слави и своју храброст да цени. *
Косовска битка чувена је била и остала у свој Европи;
она је тада отворила очи и папама и Угрима, јер су они тек
после ње осетили прЗву о^пасност од Турака. Битку косовску
помињу скоро сви европски историци, али је не цене са пра-
Bora гледишта, и не дају јој ону важност и значај, коју она
заслужује. На Косову ^ р и л о се хришКанство са мужамедан-
ством, крст са полумесецои, питома Европа са фанатичном
Азијом, а не само Србија ea Отоманијом.
Косовска битка не само по крвавој и јуначкој борби
која се у њој водила, и по последицама које су н м ње на-
стале, него и по томе што су оба врховна заповедИика, оба
владаоца погинула на бојишту, можда је једина у светској
ратној историји. Она је решавала: или останак Турака у Ев-
ропи, или даЛ)И опстанак српске државе; обоје није могло
и даље једно поред другог да псстоји. Кад ужасни оркан
узбурка сиње море и бесни вали почну грувати b тврду оба-
лу: или се ломе таласи о чврсту стену, или се руши обала
Огрозжа отоманска лавина свалила се с азискиж планина у
Европу, рушеКи пред собом све препоне на које је наила-
зила; српска држава била је на томе путу снажиа брана, о
коју је лавина гр ^у л а свом сиагом, или да је сруши, или да
се сама раздроби. То је б^ио прирбдни процес историскиж
догађаја, који се није могао никако да мимоиђе. —
Због Tora, што је косовска битка такав важан истори-
ски догађај, писали су о њој ммоги писци и историци раз-
них народа, и то:
Од Турака: Нопри, Сеадедин, Салудин, Мурат драго-
ман и Идрис Биддиси, историцн;
Од Грка; Јован Дука, Ђорђе Франца и Лаоник Халко-
кондила, ист<ч)ици;
Kot<MtKa биткж
ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

Од Нежаца и Француза; Хамер, Цинкајзен, Енгел, Густ.


Ал. Бебхарди, Дканж, Лезенклав и Докза у својим исто-
ријама Турака, Каузлер у војној историји, а J. Хан у својим
путописима;
Од Руса и Словена; Константин философ, Мајков у исто-
рији, Гиљфердинг и Бенедикт Курипешић у путописима, а
Безсонов у књижевној расправи;
Од Срба и Хрвага; Михајло КонстантиновиИ из Остро-
вице; Феликс ПетанчиК у путопису, Мавро Орбини, Јаков
ЛукариИ и Лудвиг Туберо (Цревић), историци дубровачки;
деспот Ђ. Бранковић (кроника); Јован РајиК, Данило Меда-
KOBHh и Милован ВидаковиК, историци; Фр. Рачки и Арним
naBMh (историски и књижевно), Василије Суботи^ (фило-
софско-критичка расматрања), Ђорђе М алет^ (историско-
критички опис), А. Т. БрлиК (превод турских извора), Сто-
јан HoBaKOBHh, Никола KpcTHh, Чеда Мијатови^, Петранови^
и Станоје Бошкови^ (стари списи, критика и описи); Милош
Милојеви^ (народна предања); и осим свега тога српске иа-
родне песме и легописи о косовској битци.
Али од свију списа о овоме догађају најважнија су ова
дела: Кнез Лазар од И. Руварца архимандрита, и Вук Браи-
коаиА од Љуб. Ковачевића професора. Оба су се појавила у
прошлој години'), дакле најновија су дела, али и најпотпу-
нија. Овим двема историским расправаиа има да се захвали,
што данас о битци косовској можемо да говоримо са до-
вољно поузданости. —
Историци и писци, дакле, разне врсте и народа, писали
су 0 том знаменитом европском историском догађају, о бит-
ци коссвској, али је то у опште, а за нас војнике још и по-
себице, недовоАно.
Српски иарод испевао је читаву тужну епопеју о Kpaia-
воме боју косовскоме; испричао је на разне начине то саоје
велико али и жалосно дело, ну то је не само доста нејасно,
него и непоуздано.
Па кад цео народ пева и oceha оно што се пре 500 ro-
дина догодило, зар може нас, српске војнике, потомке оиих
славних витезова што онако јуначки жртвоваше свој живот
„за веру и отаџбину", зар може^ велим, нас не занимати у
највећим појединостим!а тај крвави, истина, али и славни до-
гађај у нашој историји, те да се не запитамо:
Шга уе и како je било?
Л а ли ј е и о р ал о гало д а буде? и
ли /e могло и требало друкчи^е да буде?
Та су ме питања вазда руководила, кадгод сам помиш-
њао на битку Кос<изску.
Сваки је историски догађај последак извесних узрока,
који су га изазвали. Истраживањеи тих узрока, упознжањем
!) т; у <889 (Прим. Ур.)
КОСОВСКА БИТКА

са моторима који су разне догађаје покренули, може се су-


дити: зашго се шта у исгориЈИ догодило, и да ли je жогло и
д^^ш^одаб^^^
Да би се могло правилно судити о Косовској битци, тре-
ба MHWO што шта знати и разумети, па тек онда моћнће се
и правилна оцена изреКи о њој.
С Tora се и ја у овој студији нисам ограничио на саму
косовску битку, него сам укратко изложио и све оно, штр је
њ ој претходило, и што са њоме стоји у вези; претресао сам
све факторе који су на њено режиење утицали, па тек после
лриступио и њеном претресу, и самој њеној (и^ени.
Толико, ради обавештења м о га што следује

!
Историски А огађа^и к о )и су претхоА И Л и
bocobcho) б и т ц и
Да би се дакле могла потпуно да разуме косовска бнтка,
како у њеном решењу, тако и у њеним последицама, треба
знати историске догађаје, који су јој претходили, и који су
је изазвали; треба знати карактерне историске црте Турака
и Срба, њихове раније сукобе и односе пре него се је до
таквот судбоносног судара дошло.
У тој цељи и излажу се доњи историски прегледи.
А. РазвиАе Турака*) од почетка до
Турци су сишли са планине Алтаја (Златице) у плодне
равнице изме^у реке Оксуса (Аму-Дарја), Тибета и Букаре.
Нзих су прво Перзнјанци назвали „Турцима", које су име н
до данас задржали, а место где су се настанили „Туркестан".
Имали су више племена као: Огузи^Ј, Селџуци, ОсманлиЈе,
итд. Муха<мвданство примили су у X веку (965- по ХрисТу, а
355. no Мухамеду).
Алаедин Велики, из племена Румских') Селџука, основа
^) Ми hcMO сада да наведемо, по Т. Докзи и другима, само најкра-
t e црте из историје Турака, а другом приликом изложићемо целу и.и-
хову историју и поступно развијање до битке косовске, како би бар
^оље позвавали народ, који нам је Божји промисао досудио, да се са
К>име носимо вишд од пет векова.
^) Поглавица овог племена био је Салур, који је први примио му-
хамеданство и своје племе назвао за разлику од оних што
псташе идолопоклоници. „Туркоман" долази од речи „Турк" и „имам"
^вера), а то he рећи Гурцм срсаомрни. (По неким мишлењима шурд
звачи горског четника, хајдука. — Прим. Ур,).
') У ХП и ХН! веку Мала Азија звала се или земља Ро-
мана, а Турци изменише ова) назив у одакле )е постало и име
„Румели)а" илм „Уружели)а" (стара Тракија).
и учврсти у почетку ХШ века у Малој Азији: нову турску
државу. Ова држава захваташе: Ликаонију, Кападокију, Га-
латију, Пафлагонију и источни део Фригије, а остали део'
копна до Црног и Мраморног мора, припадао је Никејском
цару Теодору Ласкару f.
Око 1219. годинеМонголи подЦингис-каном и његовим
братом Мангу-каном почну нападати западну Азију. Многи
научници избегоше испред поплаве Монгола и дођоше у
Алаединову државу; а доселише се и многа турска племена,
од којих је најзнатније дссељење Турака у земљу икониј-
ских') Султана бнло под Сулејман-шахом, дедом Османо-
вим, који је основалац Османлиске или Отоманске династије.
Сулејман шах дође са 50-000 душа у Арменију, али се
по смрти Џингис-кановој хтеде вратити у постојбину, и у
тсме враћању утопи се у Еуфрату. Његови се синови поце-
паше у намери повратка у стару постојбину, и два старија
брата, Ертогрул и Дундар, иродужише пут са 400 породкца.
На томе путу наиђу они на борбу Алаедина са Монголима,
помогну првоме и одрже победу.
Због те велике услуге икониски султан обдари Ерто-
грула и насели ra са целим племеном у околини Таманице,
Ермене и Сегуда.
Ту беху близу Грци, који често узнемираваху Ертогру-
ла, и он им освоји град Караџа-Хисар. Наскоро он иостаде-
заповедник целе селџучке војске и одржа победу над у.једи-
њеним Трцима и Татарима, и то између Брусе и Јени-Шсра.
За спомен ове славне битке Султан Алаедин назва провин-
цију Ески-Шер (стари Dory!aeum) Султан-Ени, (што значи
чело султаново), и даде је у ггритежање Ертогрулу и њего-
вим наследницима. Ова земља постаде колеаком Османлнске
државе н полазна гачка љнхове моАн.
Ертогрул и његов син Осман бацаху својом силом у
присенак икониског султана, и излазе на светску позорницу.
Ертогрул изабра себи за седиште варош Сегуд. Због старо-
сти очеве Осман предвођаше селџучку војску и у два маха
потуче Грке. За ово даде султан Осману у наслество град
Караџа-Хисар, титулу кнеза, предавши му, по источњачком
обичају као знаке власти: добош, заставу и коњски pen
(1288) Осиан замени своју титулу бег са нан, и од тада ње-
гова власт беше у свему обезбеђена.
У врем!е смрти султана Алаедина под власт Османову
потпадаху ове провинције: Султан-Ени, Караџа-Хисар и Je-
ни-Шер, захватајуКи део Фригије, Галатије и Витиније.
Сем њега и наследника Алаединовог беху се појавилњ
многи независни мали владари у бившој Селџучкој државиг
као: Караман, Арменак, Кермиан, Аидин, Сару кан, Караси,.
Хамид итд.
Тако су се звали по својој престоници Икони(и (Кон,ах).
КОСОВСКА БИТКА

Визамтиско царство у Азијн ширило се још само дуж


Јегејског мора, Пропонтиде и Црног м)ора. Краљевство Тра-
лезунд опкољено турским кнежинама држаше се више прн-
јатељст^ом него силом-
Осмаи је рођен 1258. (657. од Хеџре) и имао је два ста-
рија брата, али је он увек пратио оца у војнама и војском
управљао, пошто му је отац био остарео. И по делима и по
спољашности био је редак човек, и свакога је задобивао;
активан, неустрашив, проницателан и решив, имао је све осо-
бине за велика дела.
Кад је султан Алаедин умро, он иСкупи савет и изјави му,
д а xche да се дрогласи за независног, и да се јавне молитве
чине у његово име. Његов стриц стари Дундар, изјави про-
тивно бојеНи се отлора кнеза Кермианског, али га Осман
прободе стрелом за пример свима ко(и се икада буду дрзну-
ли да супротстану највишсј вољи свога господара.
Такав бејаше човек који своје име даде читавом једном
иароду и великој држави.
Османова држава беше у то време заузела целу Фриги-
ју ; то је сада део пашалука Кутајског, авилајета Брусе. Блн-
зу старе Никеје подигне нсву варош, и ту намести своју пре-
стоницу (Ђихан-Нума).
Осман (е уредио своју државу и у судском и у админи-
стративном смислу, а поделио је међу своје сроднике и глав-
не бојне другове. Свога сина Оркана, који се још у 12-то(
години одликовао у једној борби, поставио је командантом
Караџа-Хисара.
Војска Османова није била редовна, него се састојалаод
дсбровол^аца, који су се искупљали у време похода, а по
свршетку рата повраћаху се својим кућама. Служба је била
на коњима, и звали су се адиици.
130!. и 1307. године потуче Грке код Никеје и ову бло-
кова, а 1308. допре до Босфора код Анатолије (Hieron) и на
обале Црног мора код утврђенога места Килије-
У времену од 1311. до 1316. Осман освоји све вароши
Витиније, сем три велике тврдиње: Никомидије, Никеје и
Брусе (главне вароши Витиније), и сем неколико градиИа,
што још беху у рукама Грка. Никомидија и Никеја беху бло-
коване, а Брусу затвори са два нова градића, од којих један
и данас постоји и зове се Балабанцуд (по имену тадањег тур-
ског команданта). Бруса се предаде 1326. године, кОји глас
затече Османа на^ самртнсј постељи.
Он означи млађег сина Оркана*) за наследника целе др-
жаве и нареди, да му се смртни остатци пренесу у Брусу,')
која од тада постаде престоница турскога царства.
Старији син Османов, Алосдан, био се одао наукама, па се кло-
нио рата, и кад ra брат Оркан по оневој смрти понуди даподеле државу,
он не пристаде, и Оркан га наименова својим везнром, повери му уну-
"грашњу администрацију, и смести га у Брусу.
"БЕНЕРАЛ ЈОВ. Л^ИШКОВИЋ

Осман, основалац отоманске династије, умро је !0. авгу-


ста 1326. (726), а у 60. години живота.
Оркан, како прими управу земље, одмах предузе офан-
зиву у свима правцима и наскоро освоји цело полуострво^
ограничено: северно Црним морем, јужно заливом Никоми-
дије, западно Босфором, и назва ra /^оца-^^ли, како се и да-
нас зове. Освоји и Никомидију 1337 (727). Његов војвода
Кара-Мурзал заузе јужни део залива Никомидиског и први
построји мале лађе за чување обала, освојив Јалову (Хеле-
вополис).*)
У то време унук Ацдроника Н, удружен са бугарским вла-
даоцем, беше освојио Солун (Тесалонику) и пошао Цари-
граду (Константинопољу). Андроник се тада обрати Оркану
за nOMOh, и овај му посла неколико хиљада својих ратника^
али при свем том царева војска би потучена (1327., — 627.
по Мухамеду). То беше прво мешање Османсвих вогомака у
евролске сгварв.
Орканов брат Алаедин бринуо се о унутрашњем уређе-
њу државе и предузео је реформе у закоиодавству, монети
и организацији војске, где му је најважније дело било осни-
вање сгадие воуске. То беху пешаци, који су дневно имали по
једну акчу (25 пара дииарских) плате, и били непрекидно на:
расположењу владаоца.
1930. r. нови византиски цар АнЈц^оник Ш nohe против
Оркана, али ra овај близу Никеје потуче, и затим се и таг
велика тврдињ^ нредаде.
После тог рата уведе нове реформе у вбјсци; основанов^
корпус војске, састављен од заробљених иноверника и ули-
сивањем хришћанске младежи, која се затим обучила у му-
сломанству. То je бно вочетак установе уаннчара.
Осем Tora установи и нередовну пешадију звану азеб)^
која се искупљаше само у крајњем случају.
Док Оркан извођаше ове реформе, његов син Сулејман
освоји и остатак Витиније Андроник 111 покуша још једном
ратну срећу против Оркана, али овог пута закључише мир
(1333). Тб бе/аше првн уговор занључен са династнуом ОсмЗ;-
новом.
Те гбдине заузе Оркан мухамеданску државицу Карасн
и варош Бергаму (Perganos) са њеним земљиштем придаде
*) Тело Османово пренешено је у Брусу и смештено у стару ка-
пелу замка Ћумишли ђумсел (сребрни свод), које се место од тада про-
звало У почетку прошлог века силан пожар опустоши замак
и целу Брусу, али кости Османове спашене су и данас почивају у вели-
чанственој гробници (маузолеју), која је одмах на истом месту подиг-
нута.
!) Цар Константин,'основалац Византијског царства, подигао
ову варош у част своје.матере, и дао јој и<еио име. (Хеленополис или
Јелеиопољ, по Св. Јелени. — Прим. Ур ).
КОСОВСКА БИТКА

Бруси; ова област доби име „Гооподарева", и би поверена


Сулејман-паши, оину Оркановом.
Затим се Оркан одаде унутрашњем уређењу земље и ду-
го није ратовао, докле ra Кантакузен,') регент цара Јована,
сина Ан;^ониковог, не позва у noMoh против Срба и Бугара,
веза са њиме уговор и утврди пријатењство, давши му своју
K h e p Теодору^) за жену (1346. — 747; по Мух.)
Због рата са Ђеновљанима, и што Срби, са Душаном на
че)!у, све више отимаху грчке земње, Кантакузен позва свог
зета Оркана у nOMOh, и овај му посла сина Сулејмана са
једним одредом војске, који се са Србима сукоби код варо-
шн Димотике (1352).') Српска војска имала је 4—7000 коња-
ника*) под командом казнаца Бориловића, а са њом је било
и Бугара, које је послао цар Александар грчком цару Јова-
ну Полеологу у noMoh, а и Грка, што су Палеологу били
верни.
С ав ^и ч к а војска пошла је ^ л а да нападне Кантакузе-
нов град Емпитију, па се без иканве опрезе одмарала на оба-
ли р. Марице, не слутеКи, да су ту у близини Турци. Бугарн
*) У почетку је Кантакузена помагао турски владалац А)дина, те
је заузео велики број вароши у Тракији, па се мораде' повратити у Ази-
ју, з& г хришћанске коалиције која се тада први пут подигла против
Турака (nana, Венеција, Кипар и кавзАери Рода, покренути царицом
Аном и Апокавком — !344). (^а Турцима из Ајлииа, а под комаидом не-
каквога Омура, имали су Срби сукоб код Сте^^онц/а^у Тракији. Тур-
ци су, изгубив флоту, хтели да се врате сувим кроз Тракију. Душаи
наложи војводи ПреАубу, да им пресече пут и да их нападне. Турака
је било око 3000, све пешаци, а Срби су били на коњима. Турци су из-
бегавали сукоб у полу и повукли се у шуму. Срби не могући иа коњима
у шуму, сјашу, оставе коње и пођу за Турцима. Ови их обману, изађу
из шуме, отму српске коње, навале на ншх и потуку их. То је било у
почетку 1344 (Флорински, К)жнме Славиие, стр. 99. — Историја српског
народа П жњ. П. Срећковића, стр. 472).
*) Ову везу Хришћанина са Мухамеданком, Европе с Азијом, наш
генијални песник владикаПешпр /7ешровнА-Љмош у почетку свога „Гор-
скога вијенца", овако је обележио: '
Син паклени окруни Османа,
Дарова му лу ка јабуку,
Злога госта — Европи Оркана. —
Византија сада није другр,
Но прћија младе Теодоре!

3) У намераваном другом издању овај израз подвукао је писац, па


је то чинио и на неким другим местима, као што смо мавели у Предго-
вору. Код тих других места ову напомену неђемо више понавЈвати. —
(Прим. Ур.).
0 По Грегору 4, а no Кантакузену 7000 (П. Срећковиђ, Истор.
Срп. Нар. И део, стр. 704).
'BEHH'AJi јОВ. МИШКОВИЋ

су били ближе Димотиц!*, аСрбиподаљ еодрмх— 10-12 000


Турака, све самих коњаника, лод командом Оркановбг сина
Сулејмана, хитаху Кантакузену у помоћ, и исту су HOh про-
вели поред Марице, близу Димотике У јутру, како угледају
савезнике, нападну их. Бугари како виде турску коњицу, по-
бегну у град; Срби и Грци дочекају их, али неспремни, не-
познати са земљиштем, rope наоружани и на горим коњима
од Турака, подлегну и турској вештини борења. Млоти изги-
ну, а млоги буду заробљени. Борнловић са неколико једва
се спасе, а нешто Грка побегне у Димотику. Турци победно
оду у Једрене Кантакузену.*)
То је био први о^иљ ан судар Турака Османлија са Ср-
бима- Душану је то био ж ак, да с те стране претиспасност;
с TOra је наскоро и пошао био Цариграду да ra заузме, те
да стане на пут овој турској најезди, али изненадно умре, и
са том жељом оде и у гроб.
У то време Сулејман је био Beh постао велики везир, по
смрти CBora стрица Алаедина.
Пошто се Кантакузен покалу^ери, Оркан промени своје
држање према Византији. Сулејман, као гувернер старе Ми-
зије и Хелеспонта, бацаше погледе на противну страну Мра-
морног мора, и помишљаше на то, да пренесе отоманску
власт с обала Анатолије на обале Тракије, па то ускоро и
предузе.
По савету са својим војводама нареди, да се дзојица*)
од њих у Гуру1)уку, укрцају у барку и пређу преко Дарда-
нела у околину Зимпе,*) ради проматрања и том приликом
з^ о б е једног Грка, који их извести, да је место скоро пра-
зно/ и понуди се за вођу. Сулејман направи два сплава и
идуће ноћи навезе се са својих 39 најнеустрашивијих бојних
другова *) Дошав пред Зимиу, успну се уз лествице на зид,
и одвећ лако заузму варош, јер ве^и део популације бејаше
у иољу заузет жетвом. Сулејман, у место да обитаоце у роп-
ство шнље, обаспе их милоштама и обећа им награду ако по-
мбгну да пренесе и остатак својих трупа из Азије. Њиховом
noMOhH Зимпа доби гарнизон од 3000 Османлија. То је било.
1356 (757).!-)
Сулејман је одмах продужио осваја.ња и до Галипоља
није наишао на отпор, а 1357. и оно се преда, те заузе све до
Марице. Сем тога нареди, да се на завојеваном земљишту на-
селе млогобројне колоније Турака и Арабљана.
Флорински стр. 186—199.
Ађе-бег и Гази-Фазил.
*) Зимпа је на 1)4 мил.у од Галипол,а.
*) По новијим истори№!ма (ипр. Херцфелду) са 80 другова. —
(Прим. Ур ).
') То је уједно и прво осао1ен,е турсжо на европском копну. По
новијим историцима то је бидо 1353. годиие. (Прим. Ур ).
КОСОВСКА БИТКА

Тиме је веза Цариграда са Архипелагом била прекинута-


Сулеумад начиии Галипоље своуом пресгоницсм и рашкри
своуења до Чорле ') Али у лову сокола Сулејман погине ско-
ља (1359 } између Булајира и Сиди-Кавака, и стац му подигне
гробницу на обали Хелеспонта, где се и сада види.
Наскоро умре и Оркан (1360. — 76!. по Мух.) у 62. годи-
ии, сатрвен жалошћу за сином. Сахрањен је у Бруси поред
оца.
По смрти Оркана постаде владалац његов други син Му-
рат у 35. години живота. Он затече велику и добро уређену
војску, која је била у) стању да остварује његове частољубн-
ве намере
Таман што хтеде да нареди прелазак у Европу, када-га
устанак у Галатији") нагна, да удари на Караманију, где.
ссвоји Ангору и сву област присаједини својој држави.
За то време турске војвсде Хаџи-ил-бег и Евренос-бег
освојнше у Европи нбве области, па и Бургас и Димотику
(Дедимотикон, Дидимјотејха).
Сад и Мурат пређе војском код Галипсња, освоји на ,iy-
риш Чорлу (1360), погуби заповедника, зидине поруши, а
све војнике који су њему пр^егли пусти са оружјеи. Мурат
предусреташе у свакој прилици становништво са благошћу;
прсповедао је смањивање дација, слободу вероисповеди,
право и заштиту личне својине, и гако за д ^ и обнтаоце, да
ови почеше да сматрају Турке као своје избавим^е. Према
војницима царским Мурат је био суров, na с тога народ ве-
роваше, да се он бори само против парске власти; прелажа-
ше на његову страну и помагаше га у свему.
Затим пође Мурат са целом војском прстив Једрена
(Андријанопоља) и потуче грчког војводу, који му смело
изађе у сусрет, тако, да једва сзм' командант умаче на је^шој
лађи низ Марицу. После те победе предаде се и Једреие Ла-
ла-Шахину, Муратовом првом војводи (1362 — 764). То бе-
ше друга престоница грчког царства у Евррпи, и с тога је
-његово освојење било о.д великог значаја.
Мурат повери Лала-Шахину управу над завојеваним
областима у Евро.пи, с тим да их проширује по мсгућности;
даде му титулу Беглер-бега,^) и одреди му за становање Je-
дрене. Затим подиже палату у Димотици, па се са глввни-
ном својо војске врати у Азнју.
Из Брусе објави своје сјајне уопехе у Европи свима
околним' кнежевима; постави Хајредин-пашу за везира цар-
ства и одаде ср унутрашњим уре^ењииа земље, од којих нај-
знатније беху: оснивање звања војног судије — Кази-аске-*)
') У на.мераваном другом издању подвукао писац. (Прим. Ур.)
' ) Један део Фригије.
*) Бмлер-бс?, или Мир миран, значи хомаидант команданата, тј.
ђенерадисим.
10 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

ра, — кога постави изнад сеију других чиновника земље, чиме


узднже углед војске у очима народа. Уреди поделу пљачке,
од које петина припадаше држави.
Међутим Лзла-Шахин ширио је турска освајања у Евро-
пи и заузео обе Загоре и Филибе (Филипопоље), а на југу
Евренос-бег допре до Јениџе-Вардара.
Мурат се поново врати у Европу и са својим војводама
освоји све земљиште: северно до Балкана, западно између
реке Тунџе и Марице, а источно до Црног мора, сводећи та-
ко грчко царство готово на само полуострво Византију.
Затим Мурат посла врховног војног судију Кара-Калил-
ђендерију да завојевану земљу доведе у ред и администрује-
Означи Филибе за столицу беглербегу Лала-Шахину, а је -
дреие за пресгоидцу својих евроиских земаља (1365), па се
повратт^ у Азију.
Док је овако турскасилараслаи била у највеКем јеку,
сколне државе: Византија, Бугарска и Србија биле су у не-
реду.
Да видимо Србе.
Б. Срлсиа држава од Душана до ииеза Лазара
Цар Душан је звезда прве величине на српском истори-
ском небу; под њиме је српска слава и снага достигла своју
апогеју, па с тога њиме и почињемо.
Његов рад као српског владаоца и долазак Турака у
Европу био је од судбоносног утицаја по српски народ и
српску Аржаву, што се и осетило одмах по његоеој смрти.
11. новембра 1331- умро је Дечански и Душан постао
српски краљ, у 23. години живота. И по спољњеи иж*леду
(необично велик и леп човек), и по душевним особинама, и
по храбрости показаној код Велблужда,') био је обдарен за
велика и ретка дела
Главна намера Душанова била је, да трошну грчку ца-
ревину замени српском, што је и велики краљ Милутин сме-
рао (Флор. 103, Ковачевић).
Како приии владу, пође с војском у Маћедонију и у току
три године заузе је до реке Струме и града Аифипоља. Због
нападаја Угра на северу Душан уговори ко<д Сслуна мир са
грчким царем Јованом Палеологом (26. августа 1334 ), према
којем веАина освојених земаља и градова*) остане Душану.
Сад се окрете Угрима, који под краљем Карлом Робер-*)
*) 28. јула 1330, у суботу, код данашњег Ђустендила. („Ратник"
је издае onnc те битке у засебном издању 1929. године, из nepa пок.
проф. Андре Гавриловића. — Прим. Ур.)
3) Охрид, Прилеп (где Дуп)ан подигне себи двор, Костур (Касто-
рија), Хлерин (Флорина),.Струмица, Жел.езнац (Делтр-Хисар), Воденж
и ЧемрЈен.
КОСОВСКА БИТКА И

том беху упали у Србију, пошто искупи војску код Жиче;


пође против њих и потуче их код Беле стене у Ваљевском^
округу, па их пребаци преко Саве (Т. Флорински стр. 235).
1336. заузе Драч који су држали Анжујци, 1337, Канину
и Авлону, а до 1340. заузе и сву Арбанију и Јањину, и назва
се арбански краљ.')
У БуРарској беше владалац Александар, шурак Душанов.
Још од велблушке битке Бугарска је била зависна од Србије^
али 1338. године Александар признаде уговором своје вазал-
ство,') и по одобрењу Дутановом венча се за цара.
Пошто је умро грчки цар Андроник млађи, породи се
распра између Кантакузена, стараоца малолетног наследни-
ка, и царице Ане- Душан је донекле држао страну Кантаку-
зену, о чему је и уговор био закључен. По том уговору о са-
везу, Душан је освојио Водену (^ е с у ) са околином н опса-
})Ивао Сер (Серез) 1342. године. Али кад овај ступи у савез.
са Турцима, па ове доведе у Европу, и кад издајнички по-
ступи при освајању Бера (Верије), тад Душан напусти савез
са Кантакузеиом и прибпижи се царици Ани (1343).
Због тога произашао је сукоб српске војске са Турцима
код Стефанијане, који је aeh описан (стр. 7 у примедби).
Али то не заустави Душана у његовим освајањима; заузе
Бер и југоисточни крај МаКедоније (Мигдомју), а уск<^о
предаде му се и Сер исте године (1346). С тога се и назвао^
краљ Грка.
!6. априла 1346. на Васкрс венча се за цара ) у Осопњу,
а свога синз Уроша за краљз; српскн архиепископ ЈаниКије
проглашен је за патријарха и српску цркву начини сасвим
незавнсном. На ово Грци у Цариграду одговоре проклет-
ством и анатемом на цара, патријарха и српски сабор.
Пошто се снабде оружјем из Млетака, Душан наставм
освајања на југу, и у 1347. години доврши освојење Епира,
Етолије и Акарнаније. Кад се Кантакумн измирио са цари-
цом Аном, упутио је Турке под заповедништвом Сулејмана
сина Оркановог, против Душана, и ови су исте године опљач-
кали југоисточне крајеве српске царевине, без да су се са
српском војском сукобили.
ИдуНе године заузе Тесалију до млетачког града Птели-
ја (спрам Евбеје).
При нападу на Солун (1348) Душан не успе, јер Канта-
' ) Флорински и Ковачевић.
^) П. Срећковић, П, 403. Поред других услова био је дужан да
даје 12.000 коњаника Душану у noMoh.
-') По Руварцу Душан се прогласио за цара у Серу (Серезу) на.
измаку 1345., пошто ra је освојио (О Кнезу Лазару, стр. И7). Цара су
венчали на царство: архиепископ охридски Никола, трновски патријарх^
Симеуи, и српски Јоаникнје, — сви независни (П. (^peh. П, 522).
12 -БЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИ!;

кузен и за његову одбрану улотреби Турке и поврати неке


отете земље, али их опет ускоро изгуби.
Због Хума Душан се завади са баном босанским Степа-
ном КотромановиИе.м, који ради обезбеђења престола беше
прешао у католичанство, држаше српски Хум и, по наговору
краља угарског Људевита (Лауша) нападао је на суседне
Душанове земље- Душан нападне са 80.000 војника на Босну^
продре до HoBora, освоји Хум и преко Котора врати се у
Србију (!350).
Пошто су се Кантакузен и Палеолог поново завадили,
то је Душан са бугарским владаоцем Александром помагао
Палеологу, и у том трвењу догодила се несретна битка са
7урцииа ксд Димогнке (!362). која је seh описана (стр. 8).
Поводом напада на Босну изроди се рат са угарским
Краљсм Људевитом, у којем Душан потуче Угре код Руднн-
ка н Ло.мнице и претера нх преко Саве^) (1353). Ова непри-
јатељства продужавала су се у Далмацији, и у време Душа-
нове смрги водиле су се борбе око градова Клиса и Скра-
дина. '
ВидеИи Душан да у Турцима добива опасног неприја-
теља, а са севера пре^аше му Угарска, био је наумио, да бар
са грчким царством пречисти и стане на пут доласку Турака
у Европу У тој намери крене се са силном војском (80.000)
на iyr. алн напрасно умре 20. децембра !355. у месту Деволи,
V 46 години живота, а у 24. своје владавине Његово је тело
доиешено у Прнзрен и сахрањено у манастиру Св. Архангела
Михајла, који је он и подигао за живота (!348). Смрћу Ду-
нганозсм умола су за свагда и српска осва)ања.
У време смрти Душанове његова пространа царевина
обухватала је ове области: Србију, Маћедонију (сем Солу-
нч). Тесалију, Етолнју, Акарнанију, Арбанију, Зету, Хум, Тре-
бнње и већи део Босне. Границе његове државе биле су све:
на сеперу од утока Цетине, пл. Динарн, па водсмеђом Врба-
са и Босне на Дрину, даље Сава и Дунав до изме!)У утока
Тнмока и Видина; на нсгоку водомеђа Тимока и Нишаве, на
Стару планину, Триуши, Витош и Родопске планине те на
Бело море око Кавале (Христопоља); на уугу обале Белог
(Јегејсксг )мора до Трохејског мореуза (остављајући Солун
и Халкидско полуострво); и преко планине Отрпса на уток
р. Фндаре у Јонско море; на аападу Јадранско или Сиње
море, од утока Фидаре до Цетине реке.* )
') Љ. Ковачевић и Флоринскн стр. 353.
По Лукариу 85.000. П, Срећковић !f, стр. 720.
^) Димитр. Јовановић, професор, Гласи. срп. уч. друштва књ. 68,
стр. 76—!09; Браство, [, !08—<21; Видело бр. 2!5 од <885. године.
Панта Срећковић држи, да је западна rpaHHtta Душанове царевине
допирала до Марице, и то почев од Чирмена (Черномена) чзнад Једрена,
КОСОВСКА БИТКА

То су била ратна дела Душанова. Али, тако исто биле


су му велике и унутарње реформе у држави, и његова спољ-
на пслитика-
На прво место долази уздизање краљевског достојанства
на царско и постављање архиепископа за независнот патри-
јарха.
Закоником од 1349. уредио је правно стање државе, а
допунама од 1354. стао је на пут преступима и безакоњу и
обуздао властелу, која је имала одве^ велике повластице.
У државној хијерархији увео је нов ред. У место на-
следних праза по ро!)ењу, увет је лична права по заслугама.
За награде завео је титуле и положаје по грчком обичају, и
све довео у ред зависног чиновништва од владасца. Потом-
ци старе властеле из жупаниског времена задржали су били
своје титуле, али су и они ушли у ред чиновника. Он је да-
кле увсо такву администрацију, да је властела постала чн-
новништво, које је по потреби' и премештано.
За одликовање заведен је био и орден Светога Сте-
фана *)
За лакше управљање великом царевином', а и да би на-
градио заслужне мужеве који су се у ратовима оддиковали,
као и царске сроднике, Душан подели земњу на веће и мање
обласги, н са разним титулама и великим правима понамешта
у њима изабране личности. За живота Душанова*) билн су:
1 У долини Струме, ско Сера и Мелника. Јоваи Угљеша,
брат Вукашинов;
2. У Христопољу (Дразт) и околини, изме1)у Струме и
Месте, његов таст hecap BoHKHa/^*)
3. У Јужној Маћедонији, између Струме и Вардара,
Боудан (Љутица, назван у народним песмама), брат деспота
Јована ОливеровиИа;
4. У околини планине Рујна, од Карадага до Струмице,
севастократор Деуан ЖракосиА, зет цара Душана *
5 У овчепољској области деспот Јован Оливер^), очух
Душанов;

па иа Фсри (Фереџнк) до утока Марице. (Истор. Cpn. иарода !(, 373).


Али за то трсба још боАих доказа.
*) Флорински, !32 (no Лукарну).
*) По И. Руварцу и Љ. Ковачевићу.
^) Сни војводе Новака Греобострека, за кнм је била Кераца (у
моваштву Теофаннја), кћи видииског Шншмана, а сестра цара Михајла,
погииулога код Ве.лбужда. (Флор, 2!2 ).
') После његове смрти управљали су земл,ом његови симови ybBW
и /foMcmcAHM. Дејан )е бно зет Душану, јер је за њим била н,е-
гова сестра Теодора. (Панта Срећков. Гл. 57, стр. )16).
s) За Јоваиом Оливеровићем била је удата маћија Душанова, ца-
рица Марија, с тога јс) ои био од великог уплива код Душаиа (П. Cpeh-
ковић Гласн соп V4. до. S7. ств. 126).
14 'НЕНЕРАЛ ЈОВ. Л^ИШКОВИЋ

6. На десној страни Вардара од Бера (Верије) до Охрнда


са Битољем и Прилепом, деспот ВуАЗшии Мрњавчевић;'.
7. У околини Бера (Верије) Радослав Хдапен, а у Три-
калу и Костуру (Касторија) жупан ^икола;
8. Тесалију (Влахију) и део Ennpa имао је hecap fpryp
Лрељуб;
9. У Етолији и Акарнанији Силуеон или Снннша. Иема-
њиЛ, брат Душанов (по оцу);
10. У Канини, Авлони и Берату (Арнаут-Београду) де-
спот Јован Асен А'о.инен. шурак цара Душана, а брат цара
-бугарског Александра;
П. Око Охрида севастократор Бранно, счн војводе Мла-
дена, а отац Вука Бранковића;
12. У Зети жупан Балша;
13. У Хуму и Требињу кнез БоЈНслав БојнновнА, сестрић
Душанов;';и
14. У данашњој Србији до угарских граница кнез Ла-
зар ХребељенсвиА.
Нов административни ред у земљи имао је и добрих и
штетних последица; јер у колико су с једне стране награђн-
ване праве заслуге, у толико су с друге стране, права насле-
дне властеле повређена, развијена завист, мрзост и освета
како међусобна, тако и према владаоцу. Издајничке радц,е
Брајана (код Амфипоља), Хлапена (око Верије), Толислава
и Вељка у Гинекокастру') јасан су доказ томе.^)
Неки од незадовоАне властеле употребљавали су у своју
корист и анатему цариградску, као што је радња Угљешнна
по смрти Дутпановој то довољно потврдила, јер је своје зе-
мље самовољно опет потчинио цариградском патријарху.
Душан раширив нзгло своју државу, имао је разне по-
данике, а највише Грке, после Срба. Како су Грци били пре-
ставници цнвилизације и новог адмнистратнвног реда у
држави (јер ra је од њих позајмио), то је тежио, да нм ново
стање (потчињење Србији) не буде несносно. Флорински ве-
ли, да је Душан имао намеру, да место грчког царства не
оснује ново српско, него српско-грчко, он је — вели — хтео
П По његовој смрти управ.Ђао је Једним делом AfapKO.
То није деспот Јован Оливер Овчепољски, као штр је распра-
вл,ао К. Николајевић и као што Флорински мисли. Он се звао и деспот
Ро.иакиУе (И. Руварац стр. П 7 и И 8 ).
3) По Руварцу (и иародним песмама) за Војнном, оцем Војисавље-
вим, била је трећа ћерка крала Дечаиског, а по П. Срећковићу био је
таст цару Урошу, који се оженио са Војиславл.евом ћерком Јелисаве-
том, пошто се раздвојио са првом женом Влахињом. (Руварац стр. 53.,
П. Срећковић Ист. П, 756).
) То је садањи Аврет-Хисар или Жении град. (П. Ср. !!, 4!9.)
) П. Cpeh. !!. 589, 609, 658, 66! и 682. Флорински.
КОСОВСКА БИТКА ]5

да буде нр90 грчкн па српски цар ' С тога је узео титулу


цар „Срба, Грка и Бугара"; с тога је у источној МаИедонији
(Мигдонији и Меникејској гори), где су Грци били у вели-
кој BehHHH, задржао грчки језик за званичан, и постављао
Грке за управнике. Па с тога је још и свештенству грчком у
Атону (на Халхидском полуострву) богате дарове и привиле-
гије давао, нарочито кад је посетио Свету Гору 1348. го-
дине.
Све је то чинио Душан из увиђавности и мудре поли-
тике, а не из погрешног појимања. Jep на северу су били
непријатељи Угри и покатоличена Босна, а на југоистоку
Грци и опасни Турци; у земови незадоволша властела са окр-
њеним правима, нова народност у поданству, у народу не-
свест, а међу чиновницима завист. Папа диже крстоносни
рат против „шизматика" Душана, а на истоку појаељује се
нов опасан непријатеЈБ: Турци.
Тегобе дакле и у земл>и и ван ње.
Да ублажи ове у земљи и да заведе ред, Душан је изда-
вао законе и био попустљив према Грцима, док их не прила-
годи новоме стању.
А да избегне спољне опасности, које је велики ум Душа-
нов прозрео и оценио њихне последице, велики цар водио је
паметну променљнву политику. Тако:
1333. године поклања Дубровнику на свагда Стон, по-
луострво Пелешац (Пунта или Сабиончело), Превлаку и По-
сређницу крај мора, а 1350. и 51- године одлази са царицом н
сином у Добровник с тога, да сдржи пријатељство са овом
трговачком републиком и да уздигне тамо српски и право-
славни живаљ;
1336. године преговарао је са папом о примању католи-
чанства само за то, да избегне опасност која му је тада
претила од угарског краља Карла Роберта и других, као и
да би добио времена за освајања у Македонији;
од 1340—46. водио је непрекидно пријатељске прего-
воре са Венецнјом за савез против Цариграда и са грађан-
ством млетачким, само с тога, да би из Млетака могао до-
бити оружја за ратовање са Угрима и Грцима, и да би имао
уза се бпасног супарника Угарске — тада на мору мођну Ве-
нецију. И 1350. године поднео је формалан предлог за савез
против Цариграда у истој цељи, а и да се докопа Цариграда
и затвори Турцима врата Европе;
1351. обратио се Оркану, да се са њиме опријатењи, јер
је увиђао опасност од све приближнијих а добро организо-
ваних Турака, да би добио мира ради решења питања о грч-
ком царству и дз се унутра комсолидује;
1354. приближио će заладу и удешавао савез против Ту-
Флорински стр. !08— П5.
16 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

рака, признавајући папу и чине^и му неке уступке у цркви,


само за то што је видео, колика опасност прети од Турака,')
н како му је тешко ратоватн једновремено у два противна
правца (на северу и југу, против Угра са Босном и против
Грка са Турцима), поред ровитог стања у земЈви, које је било
прелазно и несталожено-
То све имао је у виду велики Душан кад је тако радио,
и само тако могао је радити у онаквим тешким приликама.')
Па поред свеколиких тегоба које су у то време посто-
јале за српску државу и с поља и изнутра, велики ум, енер-
гија, ауторитет и престиж Душанов савладао би то све н
српску државу учврстио, да је само још 10—15 година по-
живео, те да своје мисли изведе до краја и консолидује
државу. Али, на грдну несрећу српског народа, Душан je
умро у најбољим годинама живота и у најважнијем добу по
српску државу, онда, кад је најпотребнији .био. А несрећа је
српскога народа још већа била с тота, што је у то доба на
северу био велики угарски владалац Људевит (Лауш), а на
југу млад, војнички организован и фанатичан народ —
Турци.
С тога није ни чудо што су се по смрти Душановој збили
онакви догађаји у Србији.
У таквом стању оставио је велики цар свој народ и
државу, када је јуначку душу испустио, и царску круну сво-
ме деветнаестогодишњем оину Урошу уступио.
У часу Душанове смрти бој се већ био између Срба и
Угра у Далмацији, а у околини 1 врдих градова Клиса н
Скрадина, који ое завршио њиховим падом одмах у почетку
1356. Хум заузе босански бан Твртко и предаде га Угрима
као мираз своје синовице Јелисавете.
Папа Инокентије V! диже крстоносни рат прртив Срба
„отпадника вере", под вођством угарскрг краља Људевита,
као „заставника цркве"; али Људевит прво казни Венецију,
што је са Душаном шуровала (1358), и одузе јој целу Дал-
мацнју. Затим се окрете на Србију и после дугих бораба
продре у Мачву и Београд (земље краља Драгутина, 1359).
Међутим Ниђифар, шурак Синишин, а син епирског де-
опота Јована, упадне у Тесалију (1356), која неимађаше
управника, јер је hecap Прељуб био умро; заузме је, па за- *)
n. 712.
Срећковић, !!,
*) Т. Флорински у своме делу.К )жннеС лавнне' рђаво Je и иео-
правдано ценио политику Душанову, наводећи ,j^a иије имао никакве
чолитичке увиђавности" (стр !93), и иначе не признајући му велику
способност. Тек кад се све тадање прилике узму у зрело суђење и оце-
ну, може се донети правичан суд о владавини Душановој, а тај зацело
Behe помрачити славу силноЈО и желвАгоса Лушнно ии на политичком
пол,у.
КОСОВСКА БИТКА 17

тим протера и свог зета Синишу из његових земаља у Ко-


стур, али Нићифор погине у боју код Ахелоје (1358.) и Си-
ииша заузме Тесалију и до смрти је владао у њој (1371).
У то време нападну Грци са нешто Турака на српске
земље, али их hecap Воихна потуче (1358).
То су биле борбе Срба са спољним непријатељима; алн
су много горе и црље борбе биле међусобне, што су поје-
диии обласии управници (намесници) један против другог
водили геже^и сваки да штз више од царства себи приграби
к да постане независним! господаром (династом), не видећи
општу државиу несрећу и нагло приближавање опасне тур-
ске силе.
Од ових намесника Душанових били су најзнатнији, ко-
ји су и највнше допринели пропасти српскога царства овн:
i. Снниша (Симеун) Неманић;
2 Вукашин Мрњавчевић са својим братом Јованом
Угљешом;
3. Војислав ВојиновиИ;
4. БалшиИи (Страцимир или Страшимир, Ђурађ и Бал-
ша П) и
5 Лазар Хребељановић са зетом Вуком Бранковићем.
Први атентаг на јединство царства учини Синиша, којњ
се у Костуру прогласи царем свију Грка и Срба.**) Он удари
на Скадар, али ra БалшиКи са послатом царском аојском
одбране
Други отпадник царства био је Вукашин, коме није би-
ла довољна титула деспота, коју је од младога цара добио,
него нрисвоји себи и титулу краља, па се начини независним
у својој државини. Са Вукашином, сем његовог брата, били
су и БалшиКи у Зети, јер је за Страцимиром била удата
Вукашинова ћерка Милица (Оливера). Са царем Урошем би-
ли су и кнез Лазар и кнез Војислав Војиновић, његов таст,-)
а после његове смрти, овога синовац Никола .АлтомановиИ.
Тако се изроди грађански рат: Срби су се тукли између
себе, а Турци су непрестано освајали грчке земље и прибли-
жавали се граннцама српске државе.
Урош напусти Призрен и сукоб његове војске (и њего-
вих савезника) са Вукашиновом (и његових присталица) бу-

*) П. Срећковић, П, 747.
*) Урош је отерао своју прву жену и оженио се са ВојиславАе-
вом ћерком Јелисаветом, и ако су били род (в. стр. !4. примедбу). Ни-
кола Алтомановић, пошто је од свога оца наследио земл,е око Сјсниие,
Ужиаа и Рудника и у овоме столовао, по смрти Војислављевој отрује
н.егове синове и заузме Хум (око !366. — И Руварац, !28—^!32).

KotoMM битка
!8 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. ААИШКОВИЋ

де на Косову, у околини Приштине, где Вукашин одржи по-


беду.
Али у то време Турци већ ударају на Угљешине земље,
н он позива Вукашина у помоћ да Турке отерају-
После ове битке Турци заузеше Угљешине и Воихнине')
земље, а Богдан и Дејанови синови Драгаш и Константин
постадоше вазали Муратови. За то време воднла се борба
између осталих српских династа.
И Вукашин напушта све унутрашње противнике, искуп-
ља велику војску (по некима 60.000), и са братом Угљешом
иде на сусрет Турцима, потуче их у једном боју у долици
Марице; али код Чрномена, 26. септембра 1371., Тур-
ци изненадно ноћу цападну на безбрижно заспалу српску
војску, те је ужасно потуку, а ту и Вукашин и Угљеша по-
гину. Многи од Срба изгину, или се подавише у Марици. То
беше савршени пораз, после којег све српске области јужно
од скопске Црне Горе (Карадага)'беху остале без одбране.
Место, на којем су Срби пропали код Чрномена и сада
се зове Сирф-Снндицн (пораз Србаља).")
Турци су се снажили и напредовали, а Срби слабили и
^падали. ! i
Ред је на кнеза Лазара Хребељановића, који је са сво-
јим делима главна личност у овој расправи.
Али пре тога да видимо, какво је било стање у Европи
и да ли је оно давало какве гарантије, да he се турском
напредовзњу моћи ма пут да стане.*)

*) Воихна Je умро око 1363— 1364, и онда Je жегоа зет УгАеша


управл.ао н н,еговим земл,ама. До 1364 царица Душаиова Јелена столо-
вала је у Серу, а кад је одатле отишла, заузео је Угл,еша Сер (Серез)
као столно место своЈе целе области (Рунарац ИЗ).
*) Т. Докза у своме делу „Histoire Je l'empire ottom an", томе 1,
1871, наводи две битке на Марици, и то на истом месту код Чрномема,
и у нстим приликама, па шта више казује скоро нсти број учесиичке
воЈске и исте турске команданте (Лала-Шахин и Хаџи Нлбећија). Са-
мо се у томе разликују, што у првој битци (1364) била је против Ту-
рака савезничка војска Угарска и CprtcKa, под управом крал,а Људе-
вита, са којнм је, бајаги, цар Урош савез био закључио у овој цел-и.
Ие само сличност догађаја и свега помеиутога, нсго поглавито
прилнке и расположен.а, у којима су се Србнја и Угарска налазиле
(рат 1359) међусобно, тврде, да савеза међу гвима није могло бити у
то време, na ма да то тврде и неки турски исторнци, истнна млађи од
XV века. Очи су побркали пораз Вукашииов са неким уображсвим Љу-
девитом, ко}и српски летописи нигде и не помнн,у. За Докзом поведн
су се пог()Сшно н неки наши исторнци (н. np. П. Срећковић, И, 771 и
други).
КОСОВСКА БИТКА 19

Н
Политичко стање Ебропе пред hocobcboM битком
Вредно је да се упитамо: у времену, када се отоманска
сила све више ширила у Европи, на штету хришћанских
држава; када је српска држава све више слабила, док на
Косову није сасвим поражена, потчнњена и смањена била,
— шта је радила хришћанска Европа? Да ли није умела,
или није могла, или није хтела, да стане на пут овоме ру-
шиоцу хришћанства, мусломанском завојевачу?
Европа у то време пп/е у леколико могла, али ниуе ни
хгела да изађе на сусрет овој азијској олуји, која је пре-
тила да поруши сву Европу- Узроцн томе леже у тадањем
политичком и друштвеном стању Европе, а оно је у глав-
ном било овакво, у разним крајевима и државама:
У ШпаниД^ поједине области тек су оснивале самостал-
не државе. Међусобна борба области и претедената-
Између Француске и Енглеске беснио је стогодишњи
рат око Нормандије, Гаскоње и других области (!340—1450).
У Дгалнјн северној међусобнн раздор првнх градова;
борба Гвелфа (императоваца) са ^'ибелинима (папинцима).
Л1е!)уссбна грдња римског и фрзнцуског папе (папска
шизма).
У Деманно^ борба племића са варошима-
ШваЈцарсна својом слогом и јунаштвом ослобођава се
немачко-аустријског јарма: швајцарски сељаци, одушевље-
ни патриотизмом^ без особитог оружја и вештине, туку ие-
мачке ритере и оклопнике, све у челику и до зуба наоружа-
не. Само на једну годину пре наше несретне косовске бит-
ке, швајцарски јунаци, у боју код CeMSiaxa, до нси-е су по-
тукли аустријског херцега Лесполда, тако, да је и он сам
на бојишту остао. Том битком Швајцарци су ударили темеЛ)
своме ослобођењу.
Каква разлика у судбини! У времену када се један ју-
начан народ диже из ропства својим пожртвовањем, готово
у исто време, суђено је тако исто јуначном српском народу
да пропадне, и ако се пожртврвањем показао достојан сло-
боде.
Ven/M изнајпре чувена под својим краљем Карлом !
<(умро 1378), постаје немоћна под његовим наследником.
РусиЈа стење под игом монголским, и ако само на 9 го-
дина пре косовске битке Димитрије IV Допски одржава на
Куликовом пољу славну победу над Татарима и Монголима.
Земља подељена на мале кнежевине, које раде једна против
друге. Слабост све до коначног ослобођења 1480, под Ива-
ном 111, кад је српска држава већ била сишла с политичког
иеба.
20 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. Л1ИШКОВИЋ

Угарска и Пољска уједињене под круном Људевита t


Великог (1342—1382), беху истина у то време снажне, наро-
чито прва, али Угрнма није ишло у рачун да војште протнв-
Турака, и тиме ваљда заклањају посредно и српску државу.^
Напротив, они су у свима приликама тежили, да Србију
што више ослабе. Ово тврде историска факта. Папе су те-
жилн, да католичансгво и у Србији рашире, а то су увек
радњчн нреко Угарске-
.1ош за живота цара Душана, папе су тледалн на Србију
као иа шизматичку земљу и у:[у11ивали су угарске краљеве
да нападају на Србију, као што је напред изложено.
Због неких тачака у Душановом законику, којима се
хтело стати на пут ширењу латинске јереси у српским обла-
стима, папа Климентије V! назове Људевита „заставником:
цркзе против шизматика"'), и подигне праву крстоносну
војну на Душана.
. Сиромах Душан, док је морао на истоку да се борн
против турске најезде, дотле га хришћанска Европа напада
као шизматика, и диже против њега крстоносни рат, као и
у XII веку. Ето још један од узрока, зашто су Турци у то-
време тако нагло напредовали у Европи.
У Бугарско; цар Александар по смрти Душановој од-
рекне вазалски положај према Србији, али је и сам био нж
удару турском. По његовој смрти (1365) наступила је не-
слога и поцепаност државе на троје: у Трнову је владао
Јован Шишман, у Бдину (Видину) Јован Срацимир, а у Д о-
бруцн кнез Добротнћ. Ова поцепаност ишла је тако1)ер са-
мо у корист Турака.
У Внзантн)н беше у то време таква иста неслога, и ако
су јој Турци већ дошли скоро до грздских зидина. Били су
поцепани на више партија: једни су хтели савез са Србима-
и Бугарима, други са Турцима, а трећи су хтели да склопе
унију са Римом. С чога је цар Јован Палеолог ишао папи у
Рим И примио унију.
Его такво ;е било стаље у Европн, када су се Турц/г
почелн нагло да шнре на Балканско.м полуострову.
С једпе стране дакле слабост већине европских држава
ннје давала могућности да се стане на пут напредовању Ту-
рака у Европи. а с друге стрзне веоозаконска заслспљеност.
национална завист и сујета нису допуштале Угрнма да
виде опасност која долази од истока. Православље је у то
време за њих бнло опасније од мухамеданства, снн су више
мрзели Србе од Турака.
Место да удруженом снагом изаћу Турцима на сусрет,.
. дз их потуку и пребаце у Азију, Угри су нзпадали Србе,.
ко)и им правл^аху бедем! против Турака; место да им у овој!
животној борби помогну, они су их слабили.
Флор. 25Q и 265.
КОСОВСКА БИТКА 21

Па зато није ни чудо, што умањена н ослабљена Србија


подлеже на Косову.
И тек кад се ово дсгоди, кад турске хатлије напојише
езоје коње на хладноме Дунаву; кад нестаде српскога бе-
jteMa који заклањаше Угре од азијске олује. тек тада се
њима очи отворише; али то беше одвећ касно. Србија је
била сва у ранама и рушевинама, и издисаше; Угарска беше
усамл?ена а на догледу и дохвату силног Азијата. И пренуше
се нза сна Угри, и почеше дизати крстоносне експедиције
против Турака, али је погодан тренут за то одавно био про-
шао- Турци су се већ били укопали на Балканском полу-
острову, па не беше лако одатле их истерати.
Своју заслепљеност и грамжљивост платише Угрн ску-
по у својим походима на Турке; код Никопоља И(игмунд
П396), код Варне Владислав (1444)) и на Косову Сибињанин
Јанко (!448). Али, то још не беше довсљна казна за ранију
погрешну радњу Угарске-
И они доживеше своје Косово на Мохачком пољу, (!526),
где погибе и млади цраљ Људевит (Лауш) Н, и где би са-
храњена слобода Угарске, као и наша на Косову. Турска
сила поплави сву Угарску и допре до Беча (1529), па да не
-би словенских мишица (Јана Собјеског са Пољацима), ко
зна, да лц не 6и и данас било обељежј}а гурске владавине у
садањој аустро-угарској престоници-
Етб, тако неумнтно следе историјски дога^аји својим
путевима, а који су им прокрчени и утрвени глупошћу или
.завишћу.
Ш
Ратобање кнеза Лазара са Турцима
После оне ужасне катрастрофе српске на Марици, да лн
.се заостали властољубиви обласни управници освестише?
Д а ли бар у томе часу не увидеше велику опасност, која
им од истока грозаше? Не. Они су и даље радили, што су
-од Душанове смрти били започели: они су један другоме
земље отимали и међусобно се крвили.
Смрт младога цара Уроша') још ве^ма је у њима про-
будила властољубиве и самодржавне тежње На земље по-*)
*) По доскорашњим историјским тврђењима, народним предањи-
.ма и иеким .четописнма, било је вероаање, да је Вукашин убиб цара
Уроша у лову 2. децембра 1368. У последње време главни преставник
ове тврдње је П. Срећковић, професор и историк. И. Руварац и Љ. Ко-
вачевић пак са извесчим доказима тврде, да је Урош над)ћИв€0 Вука-
шииа, м да је умро 2. децембра !37!., дахле на 67 дана после поги-
бнје Вукашинове.
Било би у интересу српске историје и морала српскога народа,
да се ово последње утврди необоривим доказима.
22 ЂЕНЕРАЛ ЈОБ. МНШКОВИЂ

гинулога Вукашина навале околни суседи: БалшиИи заузм^


Призрен са околним местима, а кнез Лазар и Никола Алто-
мановић опет крајеве који су се са њима граничили, тако
да Краљевићу Марку, који се по очевој смрти закраљио,
остадоше само: Скопље и Пореч са Кичевом, Прилеп, Охрид:
и Костур.')
Затни се закрве кнез Лазар и Никола Алтоман, који суг
против Вукашина били савезници. Лазар помоКу угарском
(!000 копљаника под Николом Горјанским) потуче код Ужи-
ца Алтомановића, ухвати ra и ослепи (1374).
Лазар заузме Рудннчкн и Ужички крај, з Подриње при-
паде Твртку, бану босанском, који је владао Босном и Ху-
иом, а од БалшиКа заузео је неке приморске земље (1376)
Јужну половину српске царевнне Турци су постепено'
освајали, или потчињавали у вазалство (^ г д а н , Драгаш са
Константином, Марко са 6pahoM); или су се области р аз-
дробиле на мање делове (Синишина, по његовој смрти 137 iy
и ови међусобно трли.
У северној половини постала су трн независна центра:
Киез Лазар у данашњој и старој Србији до Шаре планине;
бан Твргко Котромановић у Босни и Хуму (који се 1377
прогласио и венчао за краља у Милешеву); и БалшнАи у
Зети и Хвостну. Сви су били род НемањиКима и сви су те-
жили да постану владаоцима.
1375. године (3. октобра) држан је сабор у Пе^и, где
су били и кнез Лазар и Ђурађ Балшић, а исте године изми-
рена је српска црква са грчком и дигнута постојећа анатема
из Душанова времена.
Такво je било сгање српских земаља, кад Турци почињу
да иаиадауу иа Лазареву државу.
У то време кнез Лазар био је у добрим односима ка-
ко са Твртком тако и са Балшићима, са којима је касније
још веће пријатељствб учврстио, удавши своју кћер Јелену
за Срацимирова сина Ђурђа Балшића (око 1386).^)
Траиице Лазареве државе биле су ове; на западу Дри-
на,^) па водомеђом Дрине и Ибра, обухватајући Подрим ч*)

' ) И. Руварац, стр. !20.


*) И. Руварац стр. 4 и !7.
^) Преко Дрине можда је припадало нешто од Усоре са Зворни-
ком, као саставни део иекадтве Драгутииове државе, коју {е Лазар
од Душаиа добио на управљање. (Глас срп. учен. др., XXXV, стр. 164,
члаиак Ч. Мијатовића „Цар Урош и краљ Вукашин"). Део приморја, а
можда и цела Зета, признавала је врховно старешинство Лазарево тек
од !38б год., када је његова кћи Јелена била удата за Срацимирова
снна "Ђурђа Балшића, и он, по смрти стрица Балше преузео управу
над Зетом. Мачву са Београдом повратио је (по Орбину) кнез Лазар
од Угра. и ту су биле честе борбе. (Ил. Руварац. стр 208—^215!
КОСОВСКА БИТКА 23

Метохнју (старо Хвосно) са Прнзреном),') затим венцем на


Шару планину и Црну Гору (Карадаг) и даље водоме{)ОМ
Мораве с једне, а Струме и Иекра с друге страие, на Триуши
и Стару планину, па се на истоку завршивала сливом Ти-
мока.*) На северу границе су биле Сава и Дунав, јер је Срем
био под угарским краљем. (Рувар. стр. 192).
Кад се ова просторија упореди са садањом Краљеви-
ном,'< то је Лазарева држава била још за треИину већа од
ње. Тврткова држава била је скоро толико иста; а БалшиКа
нешто мало мања. Све пак три уједно једва да су преста-
вљале половину некадање Душанове царевине.
Па и у тим напред обележеним границама није кнез
Лазар био поТпуно самовласни и самодржавни господар
Jep на Косову и у једном делу Хвосна а са столицом у При-
штини, владаше готово самостално његов зет Вук Бранко-
BHh, властелин од старина. Псизвесно такав исти био је и
војвода Радич Бранковић у Браничеву, кога је кнез Лазар,
— по нашим летсписима — „расипао" 1379, свакако зато
што је хтео да буде сувише самосталан. Па слично њима
били су ваљда и Југ-Богдан (кнез Вратко) таст Лазарев, у
Прокулљу, његов зет челник Муса са синовима (Стеваном
п Лазаром) у Лабу и други.
И ако је дакле Лазарева држава била доста малена, —-
тек пети до шести део Душанове царевине, — да! је бар било
јединства н чврстине у њој!? Али ни тога не беше, јер то
не дспуштаху феудна права велике властеле у то време.
А сем тога Лазар је у Мачви једнако нмао трвења са
угарским бановима. У таквом стању и са таквом снагом кнез
Лазар почео је ратовати са Турцима.
Да видимо њихове ратове:

1 Први ср п ск схгур ск и рат 1366.


Тек после битке код Чрномена (в. стр. 18) Турци раз-
више своју силу и нагло почеше ширити освајања у Европи.
Њихов метод у томе био је — по Докзи — овакав: сул-
ган подели војску на два или 3 дела, повери их најглавни-
јнм командантима и одреди им правце за освајања. Они су
са својим војскама нас^пали у одре^еним правцима, наро-
чито к западу, између пл. Родопа и Белога мора, јер им
тамо беше отворено земљиште, а и блнже беху својој по-
Не зна се кад је Хвосно са Призреном пренмо из рукс Бал-
шића у подвланЈће Лазарево, али се као извесио може рећи 1379, када
је *Бура1) Балшић у.мро. (И. Руварац, стр. 196).
Годишњица m , стр. 301, из чланка Ст. Новаковића, са неким
изменама и допунама. По Докзи Лазарева држава пружала се до С(>-
фије и планнне Ђустендилске.
Тј. онда када ie овз распоава писана — (Поим Уо.^
24 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

стојбини, одакле им придолазаше све новн снага. Обично су


сва места заузимана без отпора; дошав до капија какве ва-
роши или града, позивали би с^итаоце на предају. Ако се
предаја прими, постави се одмах мудир и кадија, претвори
се једна од цркава у мошеју, или се изнова подигне, и по-
што је остављен потребан гарнизон, војска наставља свој
пут. У овом случају (кад добровољно пристану на предају),
обитаоци задржаваху своју нмаовину, уживаху сваку тргс-
винску слободу, и не бејаху иначе обвезани према својим
новим господарима, сем државних дација, као и у осталој
Европи; а само слободно земљиште, државна добра и јавне
зграде, што припадаху новој држзвној власти. Али, ако
предаја не буде добровољно примљена, и ако се обитаоци
буду бранили, и варош насилно узме; онда је сматрзна као
ратПп плен, остављена је пљачкању војника, грађани су по-
стајали робови и олакшање њихове судбине једино је за-
восило од великодушности владаочеве- Слично се поступало
и са селима. Чим каква знатнија варош падне у притежање
Отоманаца, било предајом или на сн лу, снн пош.љу мала оде-
љења у околину, те позиваху се.љане да се изјасне, да ли
се покоравају или не, па се према томе и они управљаху.
Народ (популација) позван да бира изме^у корисног потчи-
њења и несретних последица у случају отпора, ретко је
двоумио у избору; и тако се отоманска војска борила обич-
но само са тврђавским гарнизонима, који понекад одреко-
ше да положе оружје.
На тај начин Турци су врло брзо и лако ширили осва-
јања у Европи, и постигоше ове успехе:
На Југу, грчки цар Јован Палеолог, не само д а постаде
Муратов вазал, него због побуне у Визи, мораде д а прими
и услов, да му шиље војну nOMoh к а д буде з а т р а ж и о (1372).
До Вардара сва Маћедонија би заузета, и син Вукаши-
нов, Краљевић Марко, ступи у ред Мура[тових вазала и да-
ваше му ратну помоћ у људству, које је сам водно, као и
Дејанов син Константин.Ч
На северу Шишман„ видећи да је на удару, такођер при-
знаде вазалство и даде Мурату своју кћер за жену.
Лазар не бејаше на првом удару, али прикупљаше сна-
1*У' јер је видео да се олуја приближује његовим границама.
Повод р а т у .— Турци, пошто освојише Софију (1382),
а Beh господари Ма^едоније, шиљали су поједине летећз
колоне западу и северу у проматрање н да опробају снзгу
Лазареву и Тврткову.
Из TOra могли су се изродити сви они сукобн Срба са
Турцима, које наши летопнси помин,у, а ти су:

Стари Рм буж д прозван је по њему Комсшадинрм а


Турци је по заузећу иазваше .Ђусшснлил", кахо се и данае зов^
КОСОВСКА БИТКА 25

ВЂ ^'hTO, 6889 ( = 138)) оубн черепи Витомирв тоурце


на Доубровнице.
ВЂ л^то, s^ce 6899 ( = 1387) поб1^же царв моуратв
испр^дБ кнеза Лазара мтц плочника ис Топлице.')
Из чега се види, да су Турци у свима правцима у већим
одредима крстарили, и да су их Срби нападали на угодним
местима у Топлици, и то: код Дубровнице^) војвода Вито-
мир Цреп, а код Плочника cilM кнез Лазар.
О тим сукобима нема поузданих података те да би се
знало, како су се догодили и због чега- Иарочито о боју
код Плочника наводе се разне верзије, као да је у вези са
&)санским трупама и лукавством некаквога Касгриоте за-
добивен, Али ма који узроцн били, и ма како да је овај
бој извршен, факт је да постоји, и да га и турски историци
признају као страшан турски пораз, где је око 20.000 Ту-
рака сатрвено; само је година сумњива.
По свој вероватноћи и овај пораз турске војске код
Плочника био је пре освојења Ниша, а не после, јер се не
може преставити такав један жесток српски отпор после
губитка тако великог и важног града; нити се може разу-
мети тако скоро ратбвање, одмах по закљученом миру са
Муратом.
Изгубљени бој код Плочника, као и нападање Лазарево
на Маркове земље, могло је највише н побудити Мурата
да нападне на Лазареву државу. Не мислим, да је пораз код
Плочника повод другоме рату, — као што неки историци
држе, — јер би то значило, да се султан две годнне спремао
за решавајући рат с Лазаром; а напротив, баш у томе брзом
искупљању (концентрисању) војске и муњевитом нападаи^у
(офанзивн) и лежао је највећи узрок и најважнији услов
свију Муратових ратних експедиција и операција.
Пад Н иш а.— Сукоби дакле, код Дубровнице и Плсч-
ника у ТОТ1ЛИЦИ, — по моме убећењу — изазвали су први
рат Лазарев са Турцима и њихово нападање на град Ниш,
који је српска војска упорно бранила, али га није могла
одбранити.
Т. Докза вели, да су Турци блоковали (Јо<})чју, а са
главнином својнх трупа дошли пред Ниш- „Ни његсви ду-
боки ровови, ни велике зидине, нити храброст српског гар-
нзона ксји га брањаше, не могоше да одоле нападу ото-
манске војске. Јакчибег, син Тимуртачев, први ускочи на
') Гласник Xi, стр. 149.
)!) Неки мисле, да је Дубровчица чегде око Алексиниа; али he
бити пре у долини Топлице, јер је то земАиште било на удару Тур-
цима, који нису могли продрети у Мораву док је Ниш још био српски.
Види Дубровица — Дубочииа. (Руварац. стр. 204).
26 Ђ Е Н Е Р А Л ЈО В . М И Ш К и в И Н

бедем, на челу својих трупз, и Hn!!j паде !Јосле 25-дневне


опм д^\
Из писма којим је кнез Хамид честитао Мурату осво-
јење Ниша,*) излажемо само нешто радн оцене ббја око
освајања ј^иша: „Дознао сам, да је много врагова и непри-
јатеља свете Мухамедове вере, ме^у којима је и безбожни
Лазар с непријатељским делима пбшао против правовера-
ца . . . . Један део од њих уђе у град Ниш, прибегавши лу-
кавству свакојаком. Док је трајала спсада, после многи бит-
ки, они покушају више ноћних излетања, да запале мусло-
манске убојне справе . . ., али су свагда узбијани, и са свим
у неред и бежање обраћани . . . За тим један део опеађених
повуче се у градић, и науми искати милост (да се преда)....
али више њиховн поглавара подбодоше их, да непријатељ-
ства понове, затискују)ји врећама пуним земље зидове, који
су били проваљени, и тако опет почињући нападање . . .
Муслоиани Rao разјарени лавови и слонови навале на разне
провалине, растуре својим ударима оне вреће, којима су
рупе на зидовима биле затиснуте, и најзад продру у град"...
Уговор хира. — Тако је пао Ниш, бранич Лазарове
државе на југоистоку, капија за улаз у његову држазу, сре-
диште путева за Бугарску, ААаћедонију и Србију, понајваж-
нија стратегијска тачка тадање српске државе.
Лазар је умео да цени тај губитак и увидео је, да још
није снособан да води решителан рат с Турцнма. Зато по-
нуди Мурату мир, који задовољан са добитком тога важ-
Hora града,^') који му је био наслон за даља продирања на
запад и север. — прими понуду Лазареву и закључи мир сз
њим под овим условима:
!. Да Лазар призна Мурата за свога суверена и постане
!оегов вазал;
2. Да му сваке године даје по !000 коЈваника у номоћ, и
3. Да му плаћа годишњи данак у 1000 ливара сребра-=)
J) Из Феридун-беговог зборника, Гласчик XI, стр. И 9— !24. Ш
писмо. И. Руварац налази, да су та пис.ма „нодА^етнута", и „да је сва
та писма сковао и саставио Феридун no турским причама и казивањи-
.ма". ( 0 кнезу .Пазару стр. 2 2 0 - 223). И ми сумЈвамо у )вихову садр-
жнну због Tora, м то киез Хамид 0 !)исује освојење Ниша no чувову;
али га наводимо само зато, да се има !ЈОЈ.ма о тадањем нападу на гра-
дове, чије описивње је ваљда бар у главном истинито.
*) Колнко су Турци ценнли Ни!и, види се из Муратовог писма,
кад је одговорио кнезу Хамиду, где између осталог вели:
„ . . . Ова !!Оследн.а победа не може се нзједначити с другим обич-
ним добитком, јер је она, тако рећи, к.^уч, који he ми отворити друге
градове од Румелије". (Феридунов зборннк, Гласи. X!, стр. !24).
*) По Докзи. Други наводе 30.000 дуката, а трећи 50 ока злата
" око 20.000 дуката. (Љ. Ковачевнћ).
КОСОВСКА БИТКА 27

Тако се сврши први рат са Турцима. То међутим није


био прави мир; то је било примирје које је и једна и друга
страна потребовала, те да се за решавајући рат боље може
спремити- Срби нису могли трпети онај понижавајуКи мир;
а Мурат није могао допустити, да се Србија оснажи и да
му смета у његовом даљем ширењу на Балканском полу-
острову. Остали догађаји само су заоштрили стање.
Које је године освојен Ниш, у томе се сви писци не
слажу. Тако:
Хамер (!, 181), по Феридуну и Нешрију наводи, да је
било 1375 године, да је опсада трајала 25 дана, и да је
турском војском командовао Јакши-бег.
Динкаузеи (1, 23!), по Сеадеину такођер наводи 1375
годину, с тим, да је кнез Лазар опустошио сав предео, који
је био напустио, а народ склонио у планине и градове; да
су се Срби борили као лавови, али су подлегли броју, и да
је опсада и борба трајала 25 дана-
Година 1375. не може да опстане с више необоривих
разлога, а наиме:
1. Софију су Турци освојили тек 1382, а да се напада
!Јиш, док Софија није заузета, нема смисла па ни изгледа
на успех;
2. Кнез Лазар је 1375 г. држао сабор у Пећи и скинуо
цариградску анатему, а да је имао рзт са Турцима исте ro-
дине, зацело не би могао саборнсати; и
3. Наши летописи забележили су ово: вв л*ђто 6893 (1386)
исходи Моуратв царп на кнеза н прими Нишп (51ат!пе VI,
!. с.)*); а 1375 годину нигде не помињу.
Нешто раније, а нешто исте године, Мурат је извршио-
ова дела:
Ожени сина Бајазита са ћерком кнеза Кермијанског и
као мираз придаде својој држави најплоднији део Мале
Азије, са вароши Кутајом;
Присаједини својој 'земљи државу кнеза Хамида, који
се добровољно потчини, налазеђи се између два силна су-
седа (Мурата и Караманије), да би обезбедио своје госпо-
дарство;
Угуши устанак сина Палеологовог Манојла и освоји
Солун (1382);
Устанак свога најмлађег сина Сауџије у савезу са Па-
леологовим сином Андроником савлада, свога сина даде за
пример погубити, а Палеолога принуди да нареди, да се
његовом сину Андронику очи врелим сирћетом сажегу (1386).^)-
Но најважнији догађај после српскога рата био је рат
са кнезом Караманије. Али овај догађај има везе са Срби-
јом, те с тога потребно је прећи на:
') И. Руварац ( 0 кнезу Лазару), стр. 204.
^) Нешто опширнији опис тога догађаја в. у књизи .Кратка исто-
рнја Солуна, државе и града* (стр. !62. — Прим. У р ).
28 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

2. Б ор бе ок о П ирота is a s .
Српски народ у Лазаревој држави невољно је подно-
сио потчињење Мурату, али кнез Лазар, сем других невол,а
у земљи, имађаше у то време немире и на северу, у Мачвн
од Угра, с тога је принуђен био да сноси такво понижеи,е
Он потребоваше времена не само да се бол,е спреми за
рат, него и да учврсти свој владарски положај у земљи, по-
деси односе са Балшићима и Твртком, консолидује државу
и да нађе савезнике против Турака; јер му је јасно бнло,
да се са њима не може ухвтатити у коштац, пошто су га
јако превазилазили и бројем и просторијсм.
Први политички корак кнеза Лазара у тој цељи бнла је
удаја његове кКери Јелене за Ђурђа СрацимировнИа-Ба.ч-
шића, исте године (1386), чиме је не само Балшиће задобио
^^а се, него је Ђурђе ускоро признао врховно старешинство
кнеза Лазара у Зети, а тиме се и уједињење српске државе
било примакло ближе својој цељи.
Исте године одмах по паду Ниша догоди се у Азији
рат измећу Мурата и Караманије.
Поглавар ове земље Ала-Един, био је зет Муратов, али
je суревњивим и опрезним оком гледао на нагло увећавање
отоманске силе и државе.
Рат Муратов са Србијом по свој прилици учини му се
угодан тренутак за напад. и Алаедин. прикупнв нешто Тур-
комана и Татара, упаде у Муратову земљу, која је преће
,била кнеза Хамида.
Мурат полети из Евроне. нареди да Тимурташ доведе
један део европских трупа, а поведе и српски помоћни од-
ред, који му је прнпадао по уговору. Варош Кутаја била
је одређена за концентрацију европске и азијске војске, н
поће против Коњаха, престонице Алаединове- У боју пред
Коњахом Мурат добије победу и Алаедин се затвори у град,
а затим измоли мир,') под условом, да буде вазал Муратев
За време опсаде Коњаха, која је трајала 12 дана, до-
годи се нешто, што је после и на српски народ утицало:
По Т. Докзн тај догаћај састојао се у овоме: „Да би
Мурат задобио симпатије обита(Ша Караманнје (који му не-
када и поданици могу бити), под најстрожим казнама за-
бранио је својој војсци, да за време опсаде ништа од та-
мошњих обитаоца насилно не узимљу, и да са њима најлеп-
ше поступају. Нарочито у овој прилици желео је, да се та
наредба најтачније врши. Цела војска — вели се — вршила
је ову наредбу, сем помоћног српског одреда. Овај саста-
вл^аху благородници (властела), који су себе сматрали за*)
*) Овај мир постигнут је само посредова)вем жене Алаедииове,
д кћери Муратове Нефизе, и то тако, да Алаедии дође Мурату, да му
.се поклоии и у руку га пољуби.
КОСОВСКА БИТКА

иешто више од варвара, чији су савезннци билн. С тога су


мало пазили на наредбу Султанову и сматрали су да имају
права на пљачку, као у земљи која је освојена. Султан, ра-
жљућен овом повредом својих заповести, забрани им пл^ач-
ку и примерно их казни, а најглавније међу њима и погуби
Ова казна, необична међу Србима, одржа их у послушно-
сти, али у исто време разви у њима неугасиву мржњу и
освету према отоманском владаоцу".
После Tora се и кнез од Теке добровољно потчини Му-
рату и !пошто је завршен био рат, рзспустн у Кутаји војску,
те се и Срби поврате у своју отаџбнну-
Како старешине тако и сви војници помоћног српског
одреда у Караманнјн, били су огорчени на Турке, због она-
квог стрсгог поступка султановог, ценећи ra са свога гледи-
шта, и по повратку свом на све стране распаљиваху по на-
роду мржњу и освету против Турака. Они су доказивали, да
турска сила није велика, да су Србн бољи јунаци од њих и
да је стидио признати Турке за господаре.
То бејаше један од најглавнијих повода рату са Мура-
roM 1389 године, који се завршио несретном косовском
битком.')
У народу је већ било спремљеног горива, требаше само
вариица па да ватра плане. Ову донеше Срби из Азије, и
српска држава беше узрујана кошница. Кнез Лазар, чији је
поглед даље продирао од чародног частољубл^а, налазио če
на грдној невољи: с једне стране велики и војнички уређен
непријатељ, с друге стране незадовољство и узрујаност и
иначе слабо органозоване државе. Он је нмао да бира из-
међу ..царства земаљскога и небескога", — као што народ-
на песма вели. — и изабрао је последње.
Да бн се бројно ојачао, обратио се суседним владарима
Босне и Бугарске — Твртку и Шишману — и закључи са
њима савез за заједничко вођење рата са Турцима. Што се
тиче Зете и Балшића, његов зет Ђурђе иризнавао ra је за
врховног поглавара (што се из титуле Лазареве у ово време
може закл.учити), па је природно мислити, да је на његову
noMoh и без иарочитбг уговарања могао рачунати.
Боса.нски краљ Твртко и бугарски Шишман увидели су
веђ били, да сваки посебнце нису у стању противстати ото-
манској навали, с тога су радо и пристали на савез са кне-
зом Лазаром. И то би, и ако тек у дванаестом' часу, било
од велике ко^шстн још заосталим државицама словенским;
али проницателпост и решивост Муратова у вези са ваља-
ном и у свако доба спремном за рат војском, поремети и тај
на послетку. склопљени споразум за заједнички рад против
општег непријатеља.
б Etat mititalrc ottoman, par Djevad bey, coionei, 1, стр. 63;
Цичкајзен 1, 250.
30 КОСОВСКА БИТКА

Муратови погранични команданти у Европи< који су


непрекидно крстарили по суседннм покрајннама, поизвесно
су запазили кретања и спреме код Срба и Бугара Извештен
о томе Мурат одмах је био готоз са ратним планом, па
поступајући премз најважнијем стратегијском начелу: „са
целом сиагом туАн делове непри/атељ евекрене брзо своју
војску и насрне прво на Бугарску, не чекају^и, да га иску-
пљени савезници нападну. На Бугарску је насрнуо најпре не
caiio што му је она прва била на путу, него — по Докзи —
то је учињено по одређеном ратном плаИу у Бруси, јер би
„нападом на Србију Отоманци дошли у опасан положај, по-
што би њихов десни бок био изложен и од Бугара нападнут,
па и повратница би могла бити отсечена". И то је доиста
са стратегијског гледншта било сасвим оправдано.
П а д Б у га р ск е .— За то је Мурат најпре послао на Бу-
гарску великог везира Али пашу са 30-000 бораца, и то из
Једрена, а он са главнинои војске и са своја два сина остао
у Пловдиву, те да одатле или помаже Али пашу, ако буде no-
требно, или да изађе на сусрет Србима, ако би они CBOAie
савезнику Шишману пошли били у помођ.
Алипаша искупи своју војску у Сливну, пређе Балкан
преко Чали-Кавака и убрзо освоји насилно или предајом:
Правади, Шумну и Трново- Шишман се затвори у Никопољу
и науми да се брани, али кад виде да је за то неспособан,
предаде се Али паши, под условом да плати задржани данак
и да преда Силистрију (Дрстар). Али, кад се касније виде
у слободи, отезаше са извршењем датих обвеза, ваљда ра-
чунајуђи на садејство својих савезника, па се понова затвори
у Никопољу. Ну када све дунавске тврђаве падоше Турцима
у руке, и кад бејаше са свију страна притешњен, Шишман
се предаде на милост и немилост са породицом и благом
Али паши, који га спроведе султану Мурату, а Бугарскацела
постаде провинција турске царевине.*)
Б орб еокоП и рота — Кнез Лазар, и ако није био спре-
ман за одлучан рат, јер је по свој прилици био изненађен
брзим операцијама Муратовим, о<пет није стајао скрштених
руку.
Док је турска војска била заузета освајањем бугарских
градова, он наложч војводи Димитрију Војихновиђу, да за-
узме Пирот, који је вероватно од 1386 год био у турским
рукама. То .le Лазар учинио с два разлога: једно да олакша
Шишману одбрану, привлачеђи извесан део Муратове војске
на себе: а друго, да би имао у својим рукама улаз у своју
државу. Град Пирот са кланцима планине Јежевнце (сада
Драгомански теснац) беху капија српске државе на тој
страни.
И доиста, то је иало свога де.)ства. Султан кад то дочу,
Цивкајзен, ), 252—255; Хамер, !, 205; Т. Докза.
КОСОВСКА БИТКА 3)

одмах посла један јак одред, да Пирот опет освоје, што је


н извршено.') Али и кнез Лазар полагаше ваљда много на
ову важну стратегијску тачку, и посла !5.000 војника (по
Нешрију под командом свога зета), да Турцима пресеку
повратницу у кланцима. Турци, или по налогу Муратовом,
или што осећаху опасност од ове експедиције, повукоше се
раније, пошто су град Пирот порушили; и кад Ср.би беху на
једном крају теснаца (улазу), Турци измицаху, на другом
крају (излазу), и само облак од прашине показиваше правац
њиховог повлачења.
У то време извесно је, да је Лазар повратио Србији и
Ниш.
То се све догађало 1388. године. Због тога што је тре-
бало доста времена да се цела Бугарска заузме и поседне,
вероватно је aeh морала) и јесен да наступи; реке се (нарочи-
то Марица) излиле, и не бејаше угодно за кретање велике
војске; а можда је и борбама око Пирота Мурат увидео, да
за рат са Србијом треба још већу војску; резултат свега било
је то, да Мурат те године не настави операције против Ср-
бије, него их одложи за идућу годину. У Бугарској поразме-
шта јаке гарнизоне, па се врати у Азију.
Обе стране знале су шта пролеће доноси. И Срби и Тур-
ци видели су да им нрестоји крвавн рат на живот и на смрт,
па за то су се почели озбилзно припремати за судбоносни
догађај.
Ну док он не наступи, да видимо противничке војске,
које he да решавају судбину обеју држава.

IV
Cpncba и турска 6o{cha
Досадање излагање показало нам је стање и прилике, у
којима су се налазили држава и народ, како код Срба тако
и код Турака.
Видели смо, да се српска држава с неслоге великаша
распада и да због међусобних трвења пропада и јединство
народно; а где у држави нема реда, не може бити ни народ-
ног ^агостањ а.
Код Турака напротив држава се снажи и увеличава
сложним и фанатнчним радом свију главних државнихфак-
тора.
Да нзложимо јсш н њихове војске; да видимо њихову
организацију, наоружање, стратегију и тактику. Нема сум-
ње, да heMo и у томе наћи врло млого објашњења, зашто
се косовска битка онако завршила.
') По Цннкајзеиу (t, 256) од 5000 људи под комачдом Јакши-
бега, а по Хамеру (t, стр. 206) и НеиЈрију имао је 10.000 људи под
комачдом ЈакчЈИ-бега, Ајие-бега и паше Саруџе (Брлић, стр. 45).
32 КОСОВСКА БНТКА

Т С р п ск а Јм ^ ск а
Мисати о српској војсци X!V века врло је тешко, јер за
ово имаио мало извора У опште мсже се реКи, да је цело-
купно унутрашње, па у главном и војно уре^ење Србије би-
ло по угледу на Византију или најближи запад, Италију,
одакле су угледи преношени кроз далматинска прчстанншта,
у првом реду преко Дубровника;') али млоге појединости
тешко је одредити.
Силни Душан, који је једино завојевањем, дакле вој-
ском толико увећао своју државу, како је мало уврстио про-
писа о њој у свој чувени Законик од !349 и 1354 годнне!
Свега четири члана говоре о чнсто војним стварнма, и ти су:*)
Чл. 13. fh' ^ИАач)'{. Гд4: гра.\к имрн и.ш коуда, да
ra иаирак!: граа:.\ни( тога^)'н града.
Чл. 219. Иа каисц4: иа кксакаи да wBaaAa<{ кс{ка.\-1: кслнк<>
и царк. Шта р{к$ .\а f{ ч)^){. Икс л)) иу)^ кт<> ир4:ч)^){ оу ч{.мк,
да ){čT)^ TcZ)H псауж.\{)) '{ к<)){ н м)){.м)^^)'и ксн к)а )\ара ))р4:слсу-
)))алн. Н ссуАС):4: .мал)^) и )'ал'к.м)а ксн ccS ))л конс)^4:, .\а н.\њ
ссу.\4: K№){KCA*k а И)))^ ))икт^.
Члан 220. Иа каио^4: ска.\4: да ))кст)^. Икс лн с{ скадита
дка, дл с{ к)'{та; а ии)^ ))нкт^ мд)^ каи))нк)^ дл и.м)^ и{ ))с,маж{.
Икс ли ктс ){Т{ н иа.мож{ ))л ))ср)^кн)^В, ми))^)')) да с{ к)')с-.
Члан 221. Нснска кол гр{Д{ пс ^{.млн )^ар{к4: г.\4: ))лдн{ сд
ко,М)^р) олсу, .\рсугл кл)а ))с ))мн гр{д4: да )){ ))л.\)){ ау тпм)^7н
см ^^ *
То је све што је Душан закоником о војсци про-писао,
а тешко и -да је било још чега, јер до сада ))нје избило на
јавност.
Из тога се види, да ни.је прописано: какве има војске, на
коме лежи обвеза служења и војевања и колико је војске
било?
Војна организација. — Из разних родослова наших кра-
љева и царева, као и појединих њихових повеља може се
тврдити, да je воуиа обвеза била опшга, јер да се који осло-
боди од ове обвезе, морала је следовати нарочита владао-
чева повеља о томе.
') Годии)м,ш)а Николе 4ynnha, V!, 10. „Хералдпчкн обичаЈи у
Срба" од Ст. Новаковића. По мии]л,е)ву r. Новаковића „литерар))а и
религиозна култура српска вии)е се ))аслања иа исток а материјална,.
трговачка и војничка ви)ие на запад" (стр. 13). В. и чланак Стој. Но-
ваковића у Рат))ику за ! 893. г. свеска за март, април и мај: „Српска
в^јска^
=) По редак))ији Ст. Новаковића, види „Зако))ик Стефа))а Душа-
))а цара српскога*. 1870 год. стр. 4 и 67.
^) Рјечннк из књижевних старнна српских, ))аписао *Б. Даничић,
! дио, стр. 146.
КОСОВСКА БИТКА 33

Даље из разних извора може се још ово извести:


1. Да је било двојаке војске: и дласстеошск^. и
2. Да је владалац располагао непосредно и по свом на
хођењу само са својом личном војском; а властеоска била
је под.управом властелина и на њиховом расположењу.*)
Па како је било велике и мале властеле, то је и вели-
чина, право и употреба војске одговарала њиховом државном
положају. Jep велика властела, обласни управници (нпр.
Војислав, Оливер, Алтоман, Лазар, па и другога ранга, нпр.
Радич, Вук и др.) имали су огромна права, као: ковање новца,
грб, закључивање уговора са странцима, давање нзвесних
повеља, па и ратовање у извесним границама; с тога су имали
и независну унотребу и уређење своје војске.
На основи родослова н других писаних докумената тога
времена тврди се, да владалац није био независан у реша-
вању питања огласа рата, као и закључивању мира и ратних
уговора. А то се најјасније внди из преговора Душанових
са Кантакузеном, када је позивао сабор да реши питање о
уговору са њим.2) Па кад је силни Душан у војним питањима
толико зависио од своје велике властеле, извесно је, да ни
други наши владаоци нису били мање зависни. А да је кнез
Лазар још зависнији био од њих, само се no себи разуме,
нарочнто од онаквих готово самосталних својих управника,
као што су били: Вук Бранковнћ, Ђурађ Балшић и други.
То је најбољи доказ, да владалац није имао сву војску
на своме расположењу, него је њена употреба зависила внше
или мање од расположења дотичних властелина, па с тога
и није Morao потпуно и у свако време на њу да рачуна;
као и да је ова потчињеност и послушност зависила како од
чврстине владаочеве, тако и од важности дотичних власте-
лина.з) Имајући своју војску, властела је била толико снажна,
да се је у више прилика владаоцу одупирала, да је престо-
лонаследнике помагала да преотму престо, и да су имали
право решавања о вођењу рата.^) Свега тога не би било, и
српска држава била би чвршћа и трајнија, само да је вла-
стела била потчињенија владаоцу.
С тога и настаје слабост у нашој држави по смрти
Душановој, јер не беше државне централизације, нити је
државна снага — војска — била у владаочевим рукама.
Отуда се може објаснити и слабост Лазарева, те на-

') Гласннк ср. у. др. VH, стр. 67. Чланак др. Николе Крстића,
„Разматра)^а о Ду)нановом за)(онику". Ђурађ Вран)(Овић од Ч. Мијато-
)!Hha !, 97.
Историја српскога народа од П. Срећковића, !), стр. 300, 245
м 426. Гласник срп. уч. др. V!!, 68; !Х, 84.
3) Ср. Новаковмћ, !. Глас, !9.
^) Гласник V!!, стр. 67.

Косовска čHTKa
34 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

родни певач позивајући народ у рат против Турака, овакву


клетву, место заповести, меће у уста кнезу Лазару:
Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош'о на бој на Косово,
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му нншта не родило!
Рујно вино ни пшеница бела;
Pt)OM Kon'o, док му )е колена.')
В лададачм во/сда била је његова лична гарда, састав-
љена обично од странаца (Турци, Французи н Немци по-
највише). Од наших владалаца зна се, да су имали своју
телесну гарду Милутин, Дечански и Душан. То су били
коњаници и 0КЛ0ПНИЦИ.2) За кнеза Лазара не зна се да је
имао најамнике или какву гарду.
Дластеланску воуску састављали су понајвише себри .—
слободни грађани, а отроке су водили властелини као
послугу.
Изгледа да је у почетку уједињења (под Немањом)
војна обвеза била општа и распростирала се на све редове
грађанства подједнако. Касније, приликом завојевања и осна-
жења властеле, када су неки редови грађана постали пот-
чињенији и са мање права (отроци), и војна обвеза као да
је постала ограниченија; јер су се манастирски људи и за-
војевани странци (Власи) ослобођавали војске.з) Нема сумње,
да је властела била обвезана да искупља и доводи своје
војнике по налогу владаревом, а према величини свога под-
влашћа, али у којим размерама, то је непознато.
Племство је давало коњицу, а народ пешадију. Сем
тога, властела је давала коње за владаочеву војску, а што
је главно, војску је властела издржавала о своме трошку,
па с тога се њихова и рачунала.^)
Уопште, баштине су биле оптерећене дужношћу воје-
вања; али ни проније нису биле од тога изузете.
Како је владалац за награде одличним лицима даровао
проније, то су оне обично биле на граници или у завоје-
ваним областима, док су баштине биле у старим границама
српске државе.*)

*) Косовска споменица стр. !78.


^) Мнлутин је имао Турке, Дечански Французе, а Душан понај-
више Немце (командант гарде бно је Палман). Н. KpCTHh наводн, да је
Дечански код Велбужда имао !300 француских коИ.аннка (Гласн. V 4,
68). Душан је обично имао по 300 коњаника (П. Срећковнћ, П. 3%;
Гласн. XXXV 287).
^) П. CpehKOBHh, П. 8$5, 907. То се све даЈе извести, но познтивно
сме се тврдити, да су само духовна лнца била ослобо^ена од војне службе.
*) Гласник VB, стр. 70. Историја Српског Народа од Венијамнна
Калаја (Србадија за !88! годину стр. 182 и 382).
К О С О & С ^БИ ТК А 35

Било је и градских пронија, које су служиле за издр


жавање градског старешине и посаде.')
Из чл. 221 законика може се извести, да је село, где
војска на конак дође, дужно било хранити је, с тога друга
војска није ни могла доћи у исто село.
Пљачка је најстроже била забрањена, па и у рату.
Војвода је имао сву власт у својим рукама, дакле и ко-
мандовање и суђе^ве, што се из чл. 219 законика види. Из
чл. 220 може се извести, да је било двобоја у војсци.
Границу су чували нарочито одређени властели звани
који су и нарочите дужности имали (чл. 153 зак.^)
Владалан био је врховни командант војске, и обично је
лично водио, кадгод је значајнија била; иначе наименовао је
нарочитог војводу, који је имао сва права врховног коман-
данта — владаоца. Врло често су и престолонаследници ишли
у рат, ако су дорасли били (Душан у боју код Велбужда).
Који је једном војском командовао, звао се војвода, па ма
какав положај иначе имао; али са престанком рата престала
су и његова права. По градовима владалац је постављао
(поглаваре), по катунима челмоке (начелнике) а по
крајиштима воуводе (команданте). То су била виша звања у
војсци, нарочито последња два. Од нижих старешина имали
су: двсстнпкв, пвшидвсвшвмкв, сотноквишпсу^никвз) (одпри-
лике: нареднике, воднике, капетане и пуковнике).
За награду личчих заслуга установио је цар Душан
орден Свсшосо Сшсфоно, који је као одличје за стечене за-
слуге дават и војним и грађанским лицима^) Али тај орден
тешко да је преживео царство. ^
На послетку по манастирима постојале су болнипе за
лечење болесних, и ако не искл^учно за војску (П. Срећковић,
П, 334, 550, 870).
Н аоруж ањ е и такти ка. — Од оружја српска војска
имала је за борбу: копље, секиру, мач и стрелу. За одбрану
имали су: шлем, (или кациду — кацигу), штит и панцир или
оклоп. За пробијање градских стена употребљавали су наро-
чите справе. што се јасно види из преписке Душанове са
Венецијом (Мљеткама или Млетцима).

') Баштнме су биле наследна добра властеле; а нроннје су доно-


снле само ужнвање извесних прихода без наследства. Ст. Новаковић, ).
Глас. Срп. Краљевске Академмје стр. 23, 39, 47, 49 и 50. Законик Сте-
фана Душана, стр. 12, (чл. 39). Гласник V 4, 70—71. Вен. Калаји (Србадија
за 1881. crp. 183).
z) Глас. !, 5 - 7 , 13 -1 5 .
а) Гласн. VI, 127; VH, 69; IX, 101 и 119. П. Срећкови^ И, 809, 907.
9 П. CpehKOBHh И, 524, Гласи. V!!, 64.
s) n.CpehKOBHh, И ,290,492 и 593. Гласн.ХХХ^И!. ) ! 0 н П 2 . Душан
je у разна времена извозио из Млетака ове убојне ствари: оклопи напрсни
и за коленице, гвоздене наруквице, панцери с прибором, ниски шлемови.
36 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

А какав је могао у то време изгледати властелин (племић)


потпуно маоружан и свечано одевен, показује во/дода Радоља
Aao/ja, Kora народна песма *) овако описује:
На плећи му зелена долама
О д кадиве, извезена златом;
На долами токе сува злата.
А покрај њих тридесет путаца,
Свако му је од по литре злата,
А под грлом литра н по злата,
Које му се на бурму одвнја,
Те војаода њиме пнје вино;
На војводи чизме и чакшире,
Чизме су му сребром потковане,
А чакшире од плаве кадиве;
По долами коласта аздија,
Сва од сребра и од чиста злата;
На војводи калпак свиле беле,
За Ka.irtaKOM од сребра челенка,
О љој златни триста трепетљнка,
Свака ваља два дуката здатна,
У челенки два камеиа драга;
Војводи се види путовати,
Кроз крајину водити војво.де,
У по nohn, качо и у п одн е:
Око врата колајиа од злата;
За појасом две убојне стреле;
Висок јунак, танак у појасу,
Бела лица, црии наусиица,
Црн му перчин појас премашио;
Преко крила гола сабља бритка,
Преко голе сабље пије вино;
Покрај чизме буздован позлаћен.«

Ето, тако су приближно могли изгледати косовски


јунаци.
А да би могли имати бољега појма о тадањем запад-
њачком наоружању, па следствено и српском наводимо по
Дипарку :
,У средњем веку било је двојаке коњице: оклопници
и тешка коњица. Властела и каваљери састављали су прву,
а њихова свита другу врсту.
Оклапнш/м су имали оклоп, којим је обложен био и
човек и коњ, што је више могуће. Оклоп је био фин и ску-
поцен, и имао је ове делове: шлем са подбрадником и ви-
зиром који се Morao дизати и спуштати, огрлицу, нарамењаке
с рукавима, пршњак (кираса), наруквице, набедреник (од по-
јаса до половине бутина), ногавице (до колена), колењаче,
дизлуци с получизмама од металних краљушти. Испод на-
штитови, овратници. Наруквнце су биле од гвоз.деннх ланч)Ња ))лн в:олу-
това, а од шт))това б)).')^ је једна врсга нароч))та по српосом ))ачину начн-
њена. Нова)(ов))ћ држи, да у народним песмама речн: каук, клобук )) ску-
вија све значи шлем (Годишн.ица, V!, 30).
') Српске народне пјесме, скупио Вук Стеф. Kapa^)Hh, К)в. И. стр. 483.
КОСОВСКА БИТКА 37

при[њака имали су ^панцирла кошуљу", испод ње завој од


коже, набијен кучином; а преко кирасе долазило је неко
везено ткиво. Уз то долазио је још округао или овалан штит".
,Коњ је био сав покривен кожом или металним плочи-
цама, или металном мрежом (панциром). Обично је на глави
имао заклон од челика или од коже са шиљком на челу,
напред окренутим, који је био опасан за противннка при су-
дару. Богата властела позлаћивала је овај шиљак и укра-
шавала ra камењем. Само велики коњи који су јашени у
боју, имали су оклоп. На путу каваљер је јахао другог
слабијег коња без оклопа, а и он није метао на се оклоп
до пред сам бој. Обично су носили шлем и штит.
,О д оружја каваљери су носили; мач, секиру (у виду
хелебарде) са једним или два сечива, копље дугачко на 14
стопа, буздован и штилет. Копље се ломљаше готово после
првог судара ; штилет служаше после мача у борби прса
у прси.
,Шлем, мач и копље забрањено је било сељацима да
носе; то је било нзузетно право благородника (племића,
властеле)"')
За српску војску немамо тачних описа, о наоружању,
али биће да је било приближно као ово код Европљана у
то време. Какав је сраскн са чслсмкоЈИ изгледао, може
се видети у Годишњици V! стр. 35.
Ja сам у цркви манастира Манасије, коју је градио
Стеван Високи, на разним сликама, које су у цркви живо-
писане, видео овакво оружје:
ZZ/mam оаалног, скоро кружног вида, и носио се на-
такнут о леву руку.
ZZZ^CJM је имао браник над лицем, а на врху мало узви-
шење; наткриљавао и заклањао уши и арат од ударца.
Оклои (панцир) је покривао груди, утробу и рамена, и
састојао се од више делова.^)
Сабљо врло мало повијена, око 3 сантиметра широка,
а по врху најшира, по средини има угнуће за 1 см. дужом
сабл^е; дршка кратка, браник једнострук, прав.
А4ач прав, нешто ужи од сабље и на врху се сужава.
Zfoa^c дугачко око 2 метра, на врху бодиљ од гвожђа
познатога вида.
Сшрсло дугачка 0'6 м. на врху боДиљка у виду копља;
на задњем крају налази се зарез удешен за метање на тетиву,
као и перо за држање правца стреле у лету. Лук има два
') Htstoire, Ed. de )а Barre Duparcq, ). 243.
^) Један панцир некаквога српског војводе, који је после косовске
битке тамо донгао и умро, налааи се у манастиру Хилендару у Светој
(Атонској) Гори. Панцир је без рукава и од челичне жние на бурме
нсплетен. (Описан!б дрееност!а србски у светоН (атонскоР) гори од Дим.
Аврамовића, стр. )2).
38 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

дела, горњн чврст и савијен, а доњи прав и еластичан за


метање и одапињање стреле.
Такво је у главном било наоружање српске војске.
Ватрено оружје пре косовске битке нису имали ни Србн
ни Турци.
У споменицама млетачког архива') стоји: .закључено
на молбу краља Рашког, продати му за готов новац једну
лако опремљену галију и поклонити му један топ (fakonus),
који ie први пут имао Марко Паскалито у рату против Генуе*
(26. м а р ^ i3M.)
По историји ратне вештине, Енглези су први пут упо-
требили топове у боју код Кресија 1346, а Французи су
употребили пушке при одбрани моста Коминског 1382. год.^)
Џевад беј у својој Војној историји Турака наводи (!, 217):
,Није могуће тачно означити време увођења ватреног оружја
код Отоманаца. Историк Солак-Заде каже, да су у рату
између султана Бајазита и Тамерлана, помоћне српске трупе,
које су се састојале од пешака и коњаника, већином биле
мускетом наоружане. Вероватно је, да их је и сизерена
(турска) војска у то време имала". Из тога се јасно види, да
ватреног оружја у време косовске битке код њих ннје могло
бити. С Tora Хамер (!, 210) нема права, ако Хајдара сматра
као мајстора топовског, а не других хитачких (убацних, ста-
ровековних артилериских) справа.
Што се тиче вешшмна и то личне, она је из-
весно била на високом ступњу, нарочито код властеле. Ваља
само прочитати, како дели мегдан Лра/бевиА со Afy-
сож /Сесс(/и/ол(, или СтрохмниА-бон со Влох-у4лмуол(, па he се
видети: како се најпре копља бацају, па се дочекују на топуз
и ломе; или коњиц пада на колена, те копље изнад јунака
прелеИе; како се после туку перним буздованима и перја им
ломе; или се потегну бритке сабље, те опет дочекују на
топузе; а кад су ови већ поломљени, ударци се одбијају
сабљом док се до балчака не избију (вештина фехтовања);
најпосле се одскаче с коња, па се ,хватају у кости јуначке
и носе се летњи дан до подне.з)
У песми рЖенидба Душанова" види се, како његов
сестрић Милош Бојиновић- под Леђаном градом прескаче три
коња витеза :
Под седлима и по.% рахтовима,
И на њима три пламена мача,
Врхови им небу окренути.

') Гласник ХП, стр. 69.


^) Historie de i'art de ia guerre, par Ed de ta Barre Duparcq, tt partie
p. 29. 31.
^) Српске народне пјесме, И, crp. 282 и 407.
КОСОВСКА БИТКА 39

Или како стријеља кроз прстен јабуку, која је на копљу,


што је на највишој кули у Леђану ударено било.')
Лична вештина борења била је дакле на високом ступњу,
јер је властела на оружје и руковање њиме највише пажње
обраћала. Колнко је коњ и оружје цењен био у Душаново
време, најбоље показује чл. 100 његовог законика којим је
врсписано: ,Кад умре властелин, коњ добри и оружје да
се даје цару, а свита велика бисерна и златни појас да има
син му и да му цар не узме.^)
Али у толиком степену понзвесно није била развијена,
шрупна шакшмка, а и немамо о томе никаквих доказа:
Изгледа, да је Дечански имао добрих појмова о стра-
тегији и тактици, када је водио бој са бугарским владаоцем
Михајлом код Велблужда (јула 1330) и када је, не чекајуђи
да се бугарска војска са ромејском састави, први напао и
посебице потукао; пре боја пак заузео је пешадијом теснаце,
да му не би Бугари с леђа заишли. Имао је и уходе, што
су прегледали Михајлову војску. Даље његово тајно кретање
и изненадни напад, као и храбрење војника беседбм пред
сами удар.з) све то показује, да је било неких начела којих
су се војсковође тада држале; али у каквом је реду и ра-
спореду борба вођена била, непознато је. И кнез Лазар је
познавао тактичка начела, што се доказује његовим првим
распоредом пред Приштином, изашиљањем проматрача и
ухода, предлагањем да се одмах нападне на уморне Турке
итд., што he се све опширније видети кад на то будемо дошли.
Ево како се описује слцкп бо/о у то време код запа-
дних европских држава:^) ,Бој се састојао у индивидуалним
борбама на целој линији; обично су се поглавице лично
сударале. Бојни ред дели се на три групе. Ту поделу вршио
је врховни заповедник, или онај у коме је он вере имао.
Војске су обично биле постављене равноодстојно (паралелно)
једна према другој, и кад је бој почет, сваки је зависио од
своје храбрости и славе својих предака. Лаки коњаници
почињали су бој, и на дат знак они су се уклонили, а на-
ступали каваљери (оклопници) у једној линији са обореним
копљем и бојним усклицима. Властелинском јуришу следовала
је мешавина, где је снага и cpeha решавала. Обичво је на-
стајало ужасно клањ е; ретко је маневар употребљаван за
решење боја.. Пешадија је стајала позади и дејствовала је
у последњем тренутку; пешаци завршиваху бој, пљачкаху
непријатељски логор, освајаху последње тачке, постављаху

') Нар. пес. !ђ !47.


Законик Ст. Душана стр. 3!.
3) П. CpehKOBnh, !!, 3 0 8 - 3 !! .
^) Дипарк, !, 272.
40 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

се у заседу за боље гоњење; рђаво употребљена пешадија


је увеИавала неред и погибију"...
На тај начин ва.љда текао је у главном бој и код српске
војске.
2.. Турска војска
О њој можемо више и систематичније говорити, јер су
многи странци писали исторнју Турака, па у њој излагали
и њихово војно уређење. Нарочито су се у томе одликовали
Французи: Т. Докза, Де ла ЖонкиЈер и Бертрандон де ла
Брокијер; Немци: Хамер и Цинкајзен; и наш Србин Рудни-
чанин Мијајло Константиновић, из Островице, као војник
нарочито је писао о турској војсци. Али од свију највише
је први обратио пажњу на војску, па с тога ћемо по њему
и излагати већином њено уређење. Џевад беј, турски ђене-
ралштабни пуковник, тек је пре неколико година штампао
прву књигу о војном уређењу Турака, и његово дело у
млогоме he допунити горепоменута.
Во!на организација. — Турска војска под Османом
није била регуларна, него се састојала од добровољаца,
који су се искупљали у време похода, а по свршетку рата
враћаху се својим огњиштима. Дакле сваки је могао у рату
по својој вољи да учествује. Број бораца растао је или
опадао према важности имена владаочева.
Служба је вршена на коњу и коњаници звали су се
акмнуц (курирн, високи борци). Сваки је био наоружан и
одевен по својој вољи, јер о томе није постојао никакав
пропис. Кад је владалац хтео да зарати, само на неколико
дана раније требао је да позове ратнике преко јавних ви-
кача (телала) и они су се убрзо искупљали обично у месту
седишта обласчих управника.')
Под Орканом, његов брат и велики везир
обрати највећу пажњу на војну организацију. Даде војсци
већу једноликост у покривалу главе, и за војнике своје
земл^е одреди капу беле боје у виду палмове главице, за
разлику од грађана, који ношаху црвепе капе.
Али најважнија је реформа била, што је Алаедин уста-
новио лрсту столне ao/CKC. Због рашнрености граница сази-
вање и искупљање акинџа ишло је доста полагано, за то
Алаедин устроји једну врсту пешака, који су се звали циуадс^)
(или јаја, јаија, јахија), који су редовно примали плату дневно

') Џевад беј вели: „Независно од добровољпца на.чазчо се код вла-


даоца извесан броЈ сгарешина и аојннка, који су чували ч служили свог а
главара (стр. !9.)
^) је перзијска реч а /cM/c турска (од јаја) и обе значе вој-
ника пешака. (Гласн. 59. стр. ИМ н !70.)
КОСОВСКА БИТКА 41

по једну акчу,') али су били непрекидио на расположењу


нладаоца. Пијада је била подељена на десетиие, стотине и
хил^аде и имађаше стручне старешине н нид прапнлне војске.
Даље Алаедин") ;]одели акииџе у диа корпуса редовне
коњице, који су такођер примали плату, и даде им имена
смпоА (коњаник) и смлмАдорЗ^ (носила]] оружја), и њихове
старешине нанва снпох-одо и сплохдор-оао. Они беху поде-
љени на ескадроне С<Усуди/() чије се старешине звали бсулик-
бом/п. Ови разни степени старешинства у војсци произвођаху
код војника утакмицу, а уз то се пробуди храброст и час-
тољубл^е.
Али, да би се увеличавзњем државе ширно исламизам,
и уједно да бн победиоци са побеђенима дошли у извесан
склад и последњи се за војну службу прилагодили, буде
предложено султану Орка/^у, да се усвоји нов корпус војске.
коум бм се у првоЈМ рсду cocmo/oo од зоробљеммл вероодсшуп-
нмко, о аотмж упмсмво/^е.^ хрмм/Аонске Јкдодежм, коуо Ае се
у жусдожомстоу мостовљотм.^) Тако се створи једно пра-
вилно средиште, састављено од људи који ван свога знања
не имађаху других веза ни других интереса, и којима је сва
будућност била бојно поље и неоспорна послушност запо-
ведниковој вољи. По мери, у којојсусезавојевањ а шчрила,
умножаваху се и извори који увећаваху кадрове ове војске,
а да победилац не буде ослабљен.
То је био зачетак уанмчорп.
Оркан хтеде на ову врсту војске да удари религиозни
жиг, na зато се и обрати Хаџи-Бекташу, основаоцу реда
дервиша (мохамеданскнх калуђера) истог нмена, да ту уста-
нову освешта. Хаџн-Бекташ, метнув на главу првих старешина
део своје беле хаљине, благословиоз) их је и дао тручн име
') Акча (аспра) је '/4 сребрног днрхема, а onaj је скоро 5 rpouta
Aattatun.Hx (предратн!!х). Онн су дакле имали 25 пара динарскнх, што )е
према тадањој вредности новца н хране доста aeattKa плата (Хамер).
!) Џевад беј у своме BojttoM опису Турске (стр. 2 )) вели, да је ве-
^ttKor везира у BojttHM рефор.мама no.starao tt.eroB npttjaTC^,.
чнја је и мисао бнла, да се одреди-стална плата војниш^ма
(ајлуфе, .ајлук").
^) Смпох је перзијска реч н значи BojttHK, коњаник, господнм; а си-
лнхдпр је арапско-перзијска реч и 3 Ha4 tt чувар оружја, мачоносањ (Гласник
59, 194).
^) По А. дела Жолки/еру, Калил-Ђердел^^ дао је првн савет tt осноау
за ypcbett,e jattMnapa, тј. да се ttOKytte хриш1<ачска де^^а tt одгојеу проро-
Konoi Beptt, а ^atttat да се na 4 Htte BojttnnMMa. ..Без по)Мднце - гово])ио
је он — без родбичских аеза, ttn Mebyeo6 ttHX им са осталнм ttjpoAOM, Ttt
ћс nojttttmt MCK/t,y4 ttBO припадати владао^гу који их нздржава". L'ttisloire
de )' empire ottoman, pat A. de !a Joquiere protes., стр. )20.
5) По Џевад-беју Хаш^-Бектам благосмл,ају^н јеничаре изговорно
им је ове р еч и : „Нека Свемогући дзде, да Batue лице буде увек светло.
ваше мишнце чврсте tt снажне, ваша сабл.а оштра и стреле смртоносне,
а ви сами увек победоносни" (!, стр. 24).
42 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

што значн ноаа а које су касније Европљани


претворили у уаннчорц.') Због дервишеве хаљине јаничари
су увећалн позади своју белу капу једним белим парчетом,
а за спомен тог освећења.
Кад су јаничари устројени није их било више од хиљаде
људи, и беху само пешацн. Плата им бејаше аспра дневно
на једнога, али се према годинама службе и делима поједи-
наца увелнчавала, ну тако, да дневна плата простог јаничара
није могла прећи 7 аспри.^) Храна им је била заједннчка и
о државном трошку. — Ова трупа сматрана је као једна
породица, а унутрашње уређење било је врло просто. Вла-
далац је био хранитељ својих верних служитеља. Највиши
старешина звао се чорбааи-башм (први што дели чорбу);
после њега долази акча-башн (први кувар); затим сам-оаши
(први водоноша) итд. /бизан уе бао код љах !уадл(еш осо-
Oamoa поо/шоваља.' око њега се јаничари искупљаху да држе
савет; највеће је понижење било за трупу кад казан изгубе
у каквој битци.
Тако се код Турака устроји прва сшоуо^а воускоз) у
свету, јер Пијада је само плату примала^ али се није о др-
жавном трошку хранила.
') Према истраживањима Даворина ЖунковиКа, назив јаничар ука-
зује на ушкопл.еност (јан значи мошницу), а онн су били одиста ушко-
плени. Обичај кастрираша војника, нарочито туђинског порекла (заробље-
ника), давнашн,и је био обичај код сгарих источних народа, нпр. код
Скита. Слично је са називом „амазонке", што не значи „бездојкаше" (тј.
са одсеченом дојком), као што је се раније мислнло, већ „безмошничаре".
O se ушкопљене војнике је доцнија бајка претворила у женску војску,
(в. ближе о томе у Ратнику за фебруар-март (931. стр. 25—26). Али из
тога би изашло дз је баш назив јаничар правилан, а не јеничер. — /7риж.
!) Де-ла-Жонкијер (стр. (2!) наводн, да су јаничарн нмали дневно
плате по 3 аспре са тајнном од 2 хлеба, 200 драма јагњетине, !00 пиринча
и 30 Арама масла. Чинови официрски и подофнцирски беху узети према
кујнској служби. Јаничарски ага добио је име чорбаџн-баши откуда су се
после кметовн у хришћана звали чорбаум/с.
3) Џевад-беј вели: „У време стваран.а ове crajahe војске у Европи
ie још не бејаше. Тек Карло УИ, (!449 no Христу) 'усгројм фрамк-шуи/мре.
Како qy пак јаничари устројени 1326 по Христу, то је доказ, да је Oma-
жа с м држааа ажала врву сшалну во/ску. Хамер погрешно припису)с
устројење јаничара Мурату !, јер то припада султану Оркану". (!, стр. 26).
Интересантио је, да се знају и ови прописи о јаничарима:
Барјак )аничарски био је пола црвен а пола жут, н у средини имао
је цртеж ^ул-факар (име сабле Алијнне, зета Мухамедовог/.
Закон о јаничарима прописивао је у главном:
!. Апсол)^на послушност командантима и старешинама.
2. Потпуна слога и јединство ме^у свима јаничарима. Онн састав-
л4)ју једно тело (кор) и биће у једном месту.
3. Уздржавање од ствари недоличних BO)HH)Qr и јунаку, као раскош
и уживање.
4. Никада се неудалавати од прописа светога Хаци-Бекташа, од-
носно вере н побожности, и вршити све дужности исламске.
5. Никога ие примати у јаничаре, који није по закону рекрутован,
или као заробленик увршћен.
КОСОВСКА БИТКА 43

Због устројења јаничара пијада изгуби вредност, коју


пређе имађаше. А да би се од ње имало користи, буде пре-
ведена у неку врсту милиције, везана за земљиште, а осло-
бођена од данка. У замену за плату коју је примала, подели
јо ј се део задобивеног земљишта, а плату је примала само
кад је била на служби. Њихова је дужност била, да на позив
владаоца учествују у рату, а кад те потребе није било,
дужни су били: да поправљају путеве, да преносе храну,
иртљаг (парту)-----Пијаде бејаше око 20.000.
Осем ове две врсте војске усвоји се још и трећа: ио-
джзд№е Јмасс, која је састављена поглавнто из 6ehapa (не-
жењених). То бејаше нередовна пешадија, звана која
ие имађаше ни плату јаничара, ни права пијаде. Њихова
служба била је само за време трајања рата, и то само за
случај када 6и требало ванредног иапора. Ови војници, не-
спремни, недисдиилжновани, служаху као акинџи: они су деј-
ствовали у масн, пржпремали другима вут за пресудни удар,
ж вонекад чували су н ратни материјал.
Пешадија се дакле састојала од три врсте:
иауддс и олеб..
Алведин се постарао в за коњицу^ Поред сипаха и си-
лиддара устроји и трећу врсту названу no-
дражавајући у томе калифу Омару, за гарду Мухамедову.
То бејаше гарда Орканова, која је чувала његов владалачкн
барјак. Њ е беше 4 ескадрона (беилика)ги бројала је 2400 ко-
мника,^ Гарду су састављали најодличннји муслимански мла-
дићи, кзко из отоманске државе, тако и из других мусли-
манских суседних држава. Војници беилвката примали су
редовну илату и ужиаали особито одличије. Између њих
увек се бираху весници (курири) за однашање владаочевих
заповести. Оии који су се у пешадији одликовали, добивали
^ довуст, да пређу у гарду. За време брја она је увекза-
узимала средиште (вентар) око главне заставе. Десно од
же поставл^н ;е сипах, а лево силихдар. Први су имали за-

^ Смртма казна врти^е се на нарочити начин.


Т. Пронзмдстио у чинове вршиће се по етарешннству.
8. Јамичарние мо!у битнукорени нити каж ж ениоддругих, сем
својнх офнцира.
9. Изнемоглм отнуштвју се (а постојала је и пензија).
!0. јаничари ие могу носити браду.
И . Јанмчари се не амгу женити.
!2. Они се не сме)у удаљавати из својих касарни.
!3. Не могу упражмватн никакав занат.
!4. Они !te проводити време у вежбању и настављању у ратној
веватини.
Судтан Селим !!! утврдио нм је егзерцирна правила (Џевад-беј стр. 55)-
.') Азео арапскл реч и значи нежењен. Ови су се војницн свали и
Азлли (Гласн. 59. стр !!).
44 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ МИШКОВИЋ

ставе црвене, други жуте, а гарда зелене и пругасте: зе-


лено и бело.
Сем T o ra, по примеру пнјаде устројена је милиција на
коњима, и из нстих побуда дата су им добра по целој земљи,
али са већим правима од пијаде. У састав ове трупе уђоше
најзаслужнијн акинџи, а попуњавали су их они из сипаха и
силихдара, који су делима на бојишту ^аслужили да буду
награђени. Људи који су та добра уж^вали, звали су се
снахмуе.')
Који од војника бејаше на тај начин задобио добро у
притежање, уживао је дохотке од данка свога спахнлука,
па било да ту живљаху мухамеданци или хришНани (хеја).
Он је над грађанима вршио господарску јурнсдикцију (судску
власт), и они су имали своје сопствене земље, али их нису
могли пренети на своје наследнике без пристанка госпо-
дарева, и док му пре тога нису платили кирију на земљу.
Ако не имађаше наследника, господар је располагао земљом,
а није се могла међу сроднике поделнти.
Спахије су били дужни да живе на истом земљишту и
да на позив владаочев иду у рат, са извесним бројем људи
под оклопом и на коњу, а према величини свога спахилука.
Сваки спахилук који је доносио мање од 20.000 аспри
годишњег прихода звао се а онај што имађаше већи
приход годишњи, звао се а^(/ОЈиеш.^)
Кадгод је та војска била искупљена, делила се у сто-
тине и хиљаде. и њихове старешине звали су се уузУаше и
Рмн(Уаше, а врховни заповедник носио је име санумк-бм (по-
главица заставе)
Напослетку устроји се и кор Јкуселмлм, од остатка
старих добровољачких коњаника, који неуживаху других
привилегија, сем што су били ослобођени порезе, под
условом, да учествује у рату на први позив владаочев. То
^ејаше иеправилна (нередовна) и лака коњица, која је бро-
јала 3000 људи и делила се на стотнне и хиљаде као и
спахије.

') Спахија у перзијсмм језику значи дррпаг, кпмопмг. (Гласичк 59.


стр. !95 н !9S, члаиак Ђ. ПоповиВа).
^) Рмко о тоже пише овако: л(/ажешп бмли су оне баштнне, ко)их
је годишнш приход износио о д 20.000 до 99.000 аспри; а пишп/? оне
баштнне, ко)е qr имале ман.и годишњм приход од 20000. Зијаметлије ty
дужнн били, да на сваких 5000 аспри прихода поведу на в ојоу по једног
војннка, а тммариотн на сваки 3000 аспри. Још <у мчалн да понесу м сву
вОЈну опрему и шаторе. Зијаметли/е и тимарнотм (едмога краја саставлАл))
су се у пла/е, под командом једног плп/-бееа (каопуковнмка);алај беговм
исгог санџака прима.тн су заповесгм од свог гамрак-ме.а; санџа^-беговм
од свог бе^лер-бе^а или главног губернатора провмнције. Врховма команда
бмла )е у рукама самог велмког везира, или нарочито намженованог се-
раш^ера. (Гласм. XXXV), crp. )64, чланак Ч. Мијатовића „Пре триста
годмма").
КОС08СКА БИТКА 45

Орканов син, Мурат !, учини извесне допуне у органи-


зацији своје војске. Тако, он устроји ново врхонноа
воуноа судмуе (кази-аскер), које подиже на највиши ступањ
старешинства у земљи. На ово достојанство узвиси старог
кадију престонице Кара-Калил-Ђендерија, којн је пратио
султана у рату и у логору судио војницима. То уздизање
достојанства кази-аскера на највише место у држави, no-
диже у очима народа и углед војске.
Мимо звања везира, Мурат устроји и у војсципо рангу
слично звање бсадер-бса') које даде свомекомандантуевроп-
ских трупа Лала-Шахину.
Затим уреди подслу пљпчлт. Под законском пљачком
(ганимет) подразумевало се све што је пало у руке побе-
диоцу, било да је .побеђени давао снлом, било од саоје
воље, само да мнр откупи. Самовољно пљачкање није било
допуштено, а који је то учинио био је строго кажњен.
Пљачка није постајала својином победиоца докле год није
била донешена на мухамеданско земљиште. Дотле нико није
смео ни најма^ви делић да присвоји, а ако би то у нужди
учинио, дужан је био узето накнадити по вредности, како
би се пљачка могла унети у опште добро, које је припадало
По науци пророковој владаоцу припадаше аети део
пљачке; све остало је припадало војсци (гнузат), каонаграда
за њену храброст и њена јуначка дела. Али и она петина,
намењена владаоцу, у ствари не бејаше ни његова нити
државне благајне, него је била одређена за помагање сиро-
маха, удовица, сирочади сваке врсте, и због тога је носила
име СсжулоЈС (Божија cpeha).
Остала четири дела пљачке делила су се према вој-
ничким службама: сви војници који су у рату учествовали,
имађаху права на пљачку, али коњица на двапут толики део
колико пешадија. Само они који су били обавезни да пла-
hajy (немухамеданци) били су изузети из удела пљачке. Али,
ако су они чинили користи војсци: на њиховој се страни
борили, или доказали ревност и верност, или ако су њихове
жене неговале рањенике н болеснике турске војске, жладалац
је имао права да им даде какву другу награду.
Независно од тог општег права на припадају^и део
пљачке, владалац је био властан да одреди поједиицима од-
ликовања и нарочите награде за поједина лична дела.

') илн значч комамдант команданата (гене-


ралиснм). Заповедницн провинција: мири, ливе илн санцак-бегови били
су потчињени н,еговим заповестима. Његова правасубнлакаеданзшњнх
генерал-гувернера. А да би начинио разлику између беглер-бега н санџак-
бегова, Мурат даде право првоме, да носч два ко^вска pena, док други
ношаху само један. Ово је касннје дало повода, да се достојансгво разннх
паша разликује ношењем једног, два или три коњска репа (Twa).
46 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

Све је то јако утицало на држање војника у борби,


јер су дела свакога била награђивана.
Мурат нареди строго вршење ових прописа. Од свију
заробљеника одвајаше се петина за владаоца, а понекад се
узимаше у новцу, рачунајући сваког роба просечно по 25
акчи. За свакн корпус били су наименовани нарочити чннов-
ници, који су вршили прописе тога закона, и носили су име
акмуе-кадслари.
Да би учврстио своја завојевања у Европи, Мурат за-
веде и тамо тимаре и зијамете, као што је његов отац у
Азији био устројио. Он дакле подели нарочито државну
земљу међу најзаслужније сипахе, и ту основа по целој
држави муслиманске колоније. Тиме је н пуста земља била
обделавана, а уједно добио је свуда поуздане људе, готове
да на први позив ступе под барјак султанов. Мурат усаврши
тај систем, усталивши, да спахилуци буду наследни у правој
линији. Где не беше мушких наследника, спахилуци прела-
жаху у својину државе, и гувернер провннције мсгао их је
предати другом сипаху исте области, или каквом старом
војнику. Никаква кривица спахијина није могла да лиши
децу наследства. Даље, прописана су била правила за поделу
спахилука на велике и мале. Више тимара могло се спојити
у један зијамет, али зијамет није се могао делити у тимаре.
Кад је деоба на више наследника вршена, сваки део морао
је да вреди најмање 20.000 аспри.
Још Мурат устроји један нов корпус војске, који доби
име со/нук, Он буде састављен већим делом од потчињених
хришћана, и имађаше дужност да води запрегу и кола, да
чисти штале, н уопште да врши службу сејиза и слугу.
У овај ред војске могли су ступити и добровољци, а за то
су били ослобођени од свакога намета. Заповедник тога кора
звао се Јвоунук-серос/гер, који је у ратно доба био потчињен
команданту војске, У мирно време извесан број ових војника
био је одређиван за престоницу да владаочеве коње негују,
а остали су се враћали својим огњиштима.
Мурат поклони особиту пажњу восшовал^а,' даде им
црвену боју, за разлику од других застава које су веђ по-
стојале.')
Напослетку он је променио облик капе у своје гарде,
приликом једног случаја прн опсади Аполоније. Мурат на-
реди, да његова гарда носн везене капе, а то касније опре-
дели вид турбана његових следбеника.

') Засгава пророка Мухамеда била је жушо (боја сунца), Фатимнда


д м м о (боја земље), Абасида (боја иоћи), а Омијада бсла (боја дана).
Плава боја (иеба) била је омиљеиа код Внзантннаца, и с тога су је Ото-
мани тако презирали, да су је Јудејци за o6yhy и о.те^у употребљавалн
(Д' Окза).
КОСОВСКА БИТКА 47

То су биле све знатније реформе у турској војсцн до


косовске битке.*)
Н аоруж ањ е и тактика. — По Џевед-беју^) турска
војска у време косовске битке имала је овакво оружје:
Стрела са лукож разне врсте. Неке од стрела имале
су на врху запаљиву смесу која је пре бацања стреле за-
паљена, na је догоревала у телу, које је бнло погођено.
Турски историк Солак-Заде каже, да је предводница Мура-
тове војске на Косову имала 2.000 стрелаца, и да су стрелци
у битци са Мађарима код Варне учинили Турцима велике
користи. Стрелци (арчери) укинути су у турској војсци тек
159! године.
Џмлип! (копље — џерид). Кратко копље, бацано је
руком: разликује се од дугог копља. Џилит су само коња-
ннци употребљавали, јер су му давали пробојну снагу, ба-
цајући ra у трку коњском, што пешаци нису могли чинити.
./7обуд. То је штап од 4—5 палаца дужине са шиљком.
Коњаник ra баца хоризонтално, а и вертикално. То је офан-
зивно оружје нарочито употребљавано при опсадама градова
за бацање преко бедема.
ТСопље дуао имало је дршку од чврстог, лаког и гипког
дрвета и врх од гвожђа, било у виду шиљка, било оштрицу
с обе стране за сечење. У последње време додато је на
врху и мало барјаче. Мотка је била 3—3*5, а некада и 4—5
метара дугачка.
Боуно дцлп. То је обична вила са два гвоздена шиљка,
који су са страна имали по 1—2 оштре куке. По турском
историку Солак-Заде у косоаској битци један део јаничара
био је наоружан неком врстом бојних вила.
Бо/нс секмра била је разног вида и величине, нарочито
што се тиче сечива: са једним или два шиљка, обла, испуп-
чена или угнута, или као данашња секира. Секира се упо-
требљавала несамо као нападно блиско оруж јеубоју, него
и као оруђе са којим се крчио пут и уклањале препоне у
непролазном земљишту.з) Као бојно оружје употребљавана
је секира у отоманској војсци све до 1598.
Елсборда (хелебарда) је врста бојне секире на дужој
мотци, која је на врху још имала гвозден шиљак у виду
копља. Једна нарочита врста елебарди имала је на противној

') Мијајло из Островице у своме летопису (Гласник ХУШ, стр. 155),


који је писан око 1490. годнне, дакле на 100 година после косовске битке
иаводи неке податке О турскнм градовима и њиховим посадама, који су
могли у главном постајатн и пре једног столећа. Ово се нарочито огледа
у борном поретку Турака, што he се касније вндети.
Ч Eta( militaire ottoman 1. стр. 197—237.
3) Џевад-беј вели, да је султан Мурат И први устројио чету сапера
(1, 230). Пре.ма томе нетачно је твр))ење Хамерово (1, 210), да је на Ко-
сову био Сариџе паша, генерал пионира.
48 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

страни од секире оштриц савијен ка дршки, који је служио


за привлачење противника. Ово је оружје нарочито упо-
требљавано при опсадама и звало се харп^н.')
(буздован или топуз) био је од више
разних врсти. Имао је кратку држаљицу и гвоздену главу,
која је била или сва масивна, или изрезана у виду пера, или
кратким шиљцима наоружана; перад су била или округла
или троугласта. за боље рањавање. Јешким топузима слу-
жила се обично ко^вица, а пешадија другом врстом, која је
нмала дршку од дрвета, при врху четвртаста, где је било
углављено до 12 клинаца.
Још је постојала и једна врста буздована са покретном
главом на ланцу, која је била са клинцима или без ових; а
сама глава је била начињена од гвожђа или од олова.
Султан Бајазит у боју код Ангоре (1402) имао је буздован
н њиме је млавио Татаре; према томе извесно је, да га је
имао у косовској битци.
ЈМоч је био прав и више удешен за бод. Било је и ши-
роких и уских мачева, за употребу са једном или обадве руке.
Широки мачеви при врху беху засечени у оштар угао, и звали
се пола, а уски су мачеви били шиљастог вида, скоро као
ражањ. То су прави
СабАП је широка, више или мање крива (упадног или
испадног реза), и више је удешена за сечу него за бод.
Сабље, које су при врху биле најшире и најтеже, звале су
се подошине (пале), а обичне криве турске сабље, познате
код нас, звале се кплпу, од перзијске речи што значи
сабл.а или мач.
У врсту сабаља спадао је и познати упжпдан.
Било је и кратких ножевп нешто кривнх, с једне или
с обе стране оштрих. Последњи се звали кажскож.
ZZ/mnnz је био од коже или од каквог метала, и носио
се на левој руци. Имао је округао или дугуљаст вид, у поље
испупчен. Често је штит био прављен и од дрвета, нарочито
CMOKOBor, јер је оно лако н жилаво.
Оклоп је био од метала, заклањајући тело од удара
сабље, стреле и копља.
За заклон главе употребљаван је а за руке ру-
ковш/е.
Оклоп није био од једноставног метала, него је се са-

') Под називом харпуиа употребљава се на северннм .морима н


.1.анас једно шиљато оружје које се при риболову бацањем забада у месо
веКих рнба (нарочнто кнтова) ради прнвлачења. — По,^ харпеном се
на француском назнва кука бродарева. — /Трљм. ур.
а) ZZ/есамперпа зове се топуз и у нашнм народнмм пеемама, а Џевад
беј наводи (), :zl7), да то име долази од перзи)ске речм САелу?ег. јер има
6 страиа илм перадн. Један топуз којм се налазн у царигра,^ском музеју
тежи 9 ока.
К О С О В О ^Б И Т К А 49

стављао из много беочуга или плочица од 01 м. дужине,


које су међусобно чврсто биле спојене. Плочице су покри-
вале најважније и најосетљивије делове тела. На плочицама
било је разних записа из корана и имена султана у злату
изрезана.
Оклоп су имали и коњн, нарочито на глави, врату и
грудима.
Јаничарн су имали нарочиту врсту оклопа, који је по-
кривао целе груди и спуштао се до утробе.
Још је било и кошуљз од металних жица, које
често помињу и наше народне песме.
је био од бакра или челика, и имао је шиљасту
форму. Напред је био визир, који је чувао лице од удара,
а низ врат и са стране пружали су се поклопци који су за-
клањали те делове од повреда. И на шлему бнло је записа
из корана и разних украса.
Да додамо још нешто о шаторима и глазби (музици).
Тш прр је имао од вајкада велику вредност код Ту-
рака, јер је употреб.Ћаван био још и у њнхово номадско
доба, и због T o ra се на њ обраћала одвећ велика пажња,
па су били јаки, угодни и разно украшавани. Само плаћени
војници имилн су шаторе од државе; за шаторе осталнх
војннка (тимариота и зијаметлија) бричули су се бејлер-н
санџак-бегови и шејици.
Шатори су били од платна и доста ниски, коничног
вида, једноставни, са мотком у средн, а конопчићима са
свију страна затегнути. Свака орта (команда) јаничарска
имала је на шатору свој знак (амблем), no којем се одмах
могла распознати и наћи.
Прва у турској војсци установљена је за владе
султана Османа Победиоца (!289).
Иертракдон д? ло Б/7о/о/уе/?, саветник Филнпа Доброга
војводе Бургундског, враћајући се 1432 године из Свете
Земље преко Цари! рада удари преко Софије н Ниша у Бео-
град, па је имао прилике да види и упозна турску чојску.
Као струч!иак он између осталога излаже ове црте о тур-
ској војсци') које су и за време, у којем се косовска битка
догодила, врло драгоцене !) од вредности :
„Турци су угледан сој људи, са дугим брадама, али
сред!вег стаса и осредње снаге... Вредни су .'вуди, рано
устају и са малим су задовољни. Не маре много где he леђи
да спавају, и обично лежу по земљи. До тела обично носе
по две или три памучне материје, једну врз другу, које им
допиру до зем.ље. Поврх њих носе одећу од сукна, која је
више као неки огртач (капннат), и који не пропушта кишу.

') Деспот Ђура!) Бранкопнћ од Ч. Мијатовнћа, ки.нга !. страна


50 ЂЕМЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

Чизме носе внсоке до колена, а чакшире широке, алватне


и скупоцене.. . .
жКоњи су им добри, стају мало с храном, касају добро
и дуго. Слабо их хране, једанпут само преко дан, и то пред
Hoh. Зором их зауздају, очисте и отимаре, али их пре подне
не поје, а после подне их поју кадгод на воду наиђу; па и
преноћиштабирају поред воде. Седла су им дубока са кратким
'узенги-кајишима и широким узенгијама.
„Од оружја имају: стреоник, сабљу, тежак буздован са
кратком дршком, а јабуком у више углова исеченом. Панцир
им силази скоро до средине бедара, ту је по средини тела
притегнут свиленим пасом. На глави носе округлу капу, која
се у шиљак завршује и која је висока стопу и по. Поврх
шлема носе на глави и покривало од гвоздене мреже.
„Послушност и покорност Турака према старешинама
је безгранична. А/елш љиЈид moaa коум ом да прс-
слуша зоповссш, пп .мп м ко дп рпзпку/е жппоп!. Таква је
дисциплина у турској војсци била.
„Имали су уходе и увек су за времедобнвали гласове
о устанцима Хришћанским.
Особито су вични били да на непријатеља пзнемадно
нападну. У овоме су се нарочито увежбали и имали за то
прописни знак који се у велики бубањ ударао".
Брокијер овако описује усиљенн турски марш за изне-
надни напад на противника:
„Кад се тај знак даде, онда се они који ваља напред
да иду, одмах ћутећки и без шума крену, други опет за
њима, те се тако почме да отеж е непрекиднн ланац. И људи
н коњн вични су оваквом маневру. Десет хиљада у такво!
прилици не чине већи шум, него што би ra у хришћанској
војсци чинила чета од стотине људи. На обичним марше-
вима иду ходом, али на овоме свагда касом, па како су лако
наоружани, то од м до зоре оваквим маршем пређу
већу даљину, него иначе за три дана хода. Зарад оваквих
брзих маршева они неће да носе онако тешке и потпуне
оклопе, какве носе Французи и Италијани. Осим тога они
још свагда бирају такве коње који брзо ходе и могу дуго
да касају. Овим брзим маршевима Турци су у разним војнама
успевали, да хришћанску војску мзненпде и разбију".
Из овога се види, да су Турци пре пет столећа са
својом коњицом чинили и постизавали оно што се сада мо-
дерна коњица код европских војска упиње да учини. С тога
није никакво ни чудо, што су са таквом тактиком и обуком
свуда и побеђивали.
турске војске Брокнјер овако описује: „Начин,
на који се Турци бију, мења се према приликама. Кадгод
им се чини да је згодно, поделе се у више чета па нападну
непријатеља с више страна од једанпут. Овим се начином
КОСОВСКА БИТКА 51

служе обично у брдовитим и шумовитим крајевима, где им


је лако опет састати се кад им устреба. У другим приликама
радо хватају бусије, а пошљу патроле на добрим коњима
да вребзју непријатеља. Ако турском заповеднику стигне
извештај, да непријатељ није на опрези, Турци одмах истог
часа смисле план за напад. Нађу ли да је хришћанска војска
у добром реду и на близу прикупљена, онда је почну обле-
тати до на домет стреле, и облећући је гађају стрелама
људе и коње све дотле, док у линијама хришћанским не
начине неред. Ако би хришћани предузели да наступају,
Турци би одмах окренули леђа и дали се у бекство, и то
сваки коњик за себе. Али су Турци баш у своме бегању
најстрашнији и најопаснији. Бегајући врло вешто одапињу
стреле и погађају коња или јунака. Сваки коњаник има на
јабуци CBora седла звечку. Кад који од турских старе-
шина опази, да је непријатељ који их гони дошао у неред,
одмах три пут удари у своју звечку. Сваки коњик, који чује
овај знак, одмах и сам удари три пут у своју звечку, тако
да сигнал брзо допре до свакога. Одмах се уставе, искупе
око старешине, па онда према приликама: или дочекају јуриш
непријатељски, или се поделе у чете, na сами јурише.
,У биткама са добро уређеним непријатељским масама
они бацају ватру на непријатељску коњицу да би коње no-
плашили, а често и испред своје прве линнје постављају и
камиле, па их потерају на линију непријатељеве коњице, да
ову доведу у неред."')
Брокијер изјављује, да Турци располажу са 200.000
војника.
Србин Мијајло Константиновић^) из града Островице
Рудничке између осталога пише о турској војсци и оао:
Турци су лаки, обиђу непријатеља и са стране ra нападају.
За време борбе султан шиље дворске људе на иски-
Кеним коњима, да пазе, како се којн јуначки влада и како
иде у бој, а сваки од њих има палицу, и постиче људе на
бој. Они се зову чпуши.
Бр/нм ирредак, који је Мурат употребио код Коњаха у
Азији против Алаедина, кнеза Караманије, остао је као образац
') Као што tcMO видети, то срество иеки чланови турског ратног
савета на Косову предлагали, да се употреби у npecrojetoj битии, али то
је према мљењу Бајазнта м Тнмуртача било одбачено.
!) Гласник X V m , стр. 155—179. Мијајло је писао свој летопис о
турској војсии око 1490 године, али је као српски војник учествоваопри
освојењу Цариграда 1453, а од 1455. па до 1463. године ратовао је као
јаничар у турској војсци, јер је у Новом Брду заробљен одТурака (1455),
а у Звечају (1463) предао се угарској војсци. Он је дакле најбољи позна-
валац турске војске тога времена, која се није могла у ммлогое разлико-
ватч о д турске војске пре 70 година, у в р ^ е косовске битке. С тога
љегове белешке имају особиту вредност за упознавање турске војске
тога времена.
52 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

и за 6y.i^ha времена, кроза цео X!V и XV век, па ra и Ми-


јајло из Островице помнње, наравно допуњен према употреби
иатреног оружја. Овај усвојени нормални поредак за бој био
je у глазном овакав: У центруму султан са својом гардом;
десно и лево сипах н силихдар, а пред њима јаничари; на
десном крилу анатолијске (азијске) а на леном урумелијске
(европске) трупе под командом султанових синова; у резерви
нарочити одред за опкољавање и решавање битке. Овакав
поредак, као што ћемо видети, употребљен је и на Косову,
само што су крила бнла промењена.
Спрема за битку, ако је у изгледу озбиљна и од npe-
судног значаја, чињена је нарочито брижљиво. У очи битке
посте, а викачи по војсци објављују награде онима, којн се
буду одликовали; нпр. који први побије барјак у иеприја-
телЈСки градски бедем, добије за пашу; који се за њнм успне
постаје субаша итд.; или им се одређују новчане награде,
а по CBptuettOM боју све се тачпо нзврши што је обеИано;
зато је и било у тој војсци ваиредичх иримера храбрости н
пожртвоваи.а.
Раи.еници су и а р о ч и т о иего^.аии, а иивалидн су добивали
награде и издржа^^аи.е од султа^ии ')
Ci!e до сада изложено иоказује в о Ј С к у ; вал.аио оргаии-
зопаиу, добро иаоружаиу, зналачки извежбану, чодесио н
уме!иио употребл.аваиу и вешто упранл.ану тако, да је турска
војска, ynopci)ena са осталим савремеиим војскама, надмашнла
не само српску, но и друге тадање војске на заиаду. Она је
тако уреИена н изнежбана, да бн у многнм питањима и сада
могла да послужн за углед.
И то је један од иајглавиијих узрока био, ззшто су
Турци у то нреме тако лако и свудз односнли победе над
хришћаннма н тако брзо рашнрили своју нладавину у Европн.

V
Долазак иа К осоло и ради^е v оии битке
Р ат 1389 годнне. — Рат са Бугарском прошле годипе
и борбе око Пирота билн су очнти весници рата Србије са
Отоманијом. Позно време, природни елемеитп, а поглавито
неспремност султанова за такав озбиљан рат били су опет
') Кад се овн податци о турској во)СЦн упоредс са онима, <ито чх
)€, једном прнднком по Ricaut-y, било изведсно н преставд.еио хао да је
посгојало пре косовске битке, увиде)<е се велика несагласност м иетачносг
последњега. Ово је стога. што је Рико писао о турско) државн н њеној
војсш) у XV)! ве)гу, §(ада )е ватре))о оружје дало друг)) Т))п ))елој војсцн;
па зато )),егова мзлага)).а )ie могу ни у чему бит)) меродавна за уређс)).е
турске војске у X)V веку. Пнсци, које смо напред нме))0 взли, чине Р)жоа
за X)V век не само ))злнш))н.м, него и штстним. (В))Д)) „Рат))нк" за )884 год.,
к)),ига X), стр. 370. Чланак „Турска војска у XiV ))еку").
КОСОВСКА БИТКА 53

узрок, те је судбоносни догађај био одложен преко зиме;


иначе би 1388 година решавала и судбину Србији, као што
је решила и Бугарској.
Да су Срби то очекивали, види се из јогунастог бра-
њења Пирота од стране Лазареве; јер ако се може узети
његова друга експедиција са војском од 20.000 људи против
Пирота') као тачна у свему, онда се може такође веровати
и то да је кнез Лазар био одлучан, да одлучни бој са Турцима
бије или око Пирота, или око Ниша. Он дакле није ни тада
рат избегавао, и овај је по свему једино од султана зависио.
И Мурат се одлучи за идућу годину. Зима је остала
противницима за спрему, и они су је извесно врло корисно
употребили, јер су знали шта их на пролеће очекује.

1. Долазак српске во^ске на Косово


Кзко је рат зависио од султана, јер је поступцима Ла-
заревим око Пирота изазван био да ратује, то је кнез Лазар,
очекујући напад, вероватно преко зиме још боље утврдио
савез са босанским краљем Твртком и позвао своје обласне
управнике и властелу на спрему за рат, а и народ уопште
припремио за овај велики историјски догађај. Српском на-
роду нити је била непозната ова намера Лазарева, нити му
је опет била непонољна; јер ратници из битке код Иконије
(Коњаха у Караманији) ве!) су били спремили народ на очајну
борбу с Турцима, што је управо и одлучило Лазара да пре-
дузме тај пресудан корак.
Искупљање војске зависило је од доласка турске азијске
војске у Европу, а то је морало бити крајем Априла или
првих дана месеца Маја.
Од прилике у то време, а вероватно и раније, почела
се искупљати и српска војска.
За позивање својих Срба у крвави рат протиа Мурата,
народни певац меће овакве речи у уста кнезу Лазару у песми
дВасојевиђ Стева':
Ко не дође на бој на Косовво,
Ко Косово не зал))је крлу,
За јунаштво н за отачаство
И хрншћанску веру православну:

') Сем OMora, !пто је на стр. 27 поменуто о годннн освоје)).а Ниша


умесно је да овде допуиимо речене наводе у тодико, да и наш исторно-
писац архимандрнт Рајић вели, да су се борбе око Пнрота догађале
1382 године (стр. )2S); а турски пораз у Топлн)^и ставља у 1388 годину.
Ну према тамо изложеним доказима не може ни једно да опстане; јер
наши летописи нигде не помињу 1382 годи))у, а бојеви 1388 год^у долнни
Топлице нису се могли с Турцима догађати, кад је исте године сва турска
војога била ангажована у Бугарској и око Пирота, а резерва налазила
се под султаном око Пловдива, пазећи на СрбиЈу. Сви сукоби догађали
су се само на истоку — око Пирота.
64 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

У KytiH му чедо не плакало,


Пред KyhoM му коло не играло,
Више «yhe стадо не блејало;
Никакво му сјеме не родило,
Ни у поАу бијела пшеница
Ни у брду винова лозица').

Из ових речи види се, како се спремало за борбу на


живот и на смрт читавога народа.
целе војске била је у с више
разлога: једно, што ]е то била престбница државна; друго,
што беше на доброј средокраћи neher дела Лазареве државе;
а Tpehe и најглавније с тога што то бејаше важна страте-
гијска тачка, било за одлззак у правцу Софије, било Ко-
сова — или Једрена (турске европске престонице) или Солуна.
Не знајући намеру султанову н правац његових опера-
ција, кнез Лазар се могао надати нападу или са југоистока
— преко Пирота, или с југа — преко Скопља.
Због ове алтернативе он је извесно морао са војском
чекати у Крушевцу све дотле, док се Мурат није у томе
одлучио, а то је било тек кад је са војском дошао у Ихти-
ман, и по дужем саветован.у одлучио се да крене западу —
Ћустендилу, место да продужи започети правац североза-
паду — на Софију—Ниш.
Jep Мурат је имао из Пловдива (Филиба) до Пирота
да учини најмање 9 маршева, а кнез Лазар 6, ако би желео
да се ту сукобе; а до Ниша Мурат би требао да учини још
3 марша, док би кнезу Лазару од Крушевца до Ниша тре-
бало само 3 дневна марша са војском, без одмора; али би
се Мурат још сваки четврти или пети дан морао одмарати.^)
Ну, како је вероватно, да се Лазарева војска није кретала
пре док није сазнала на коју he страну Мурат окренути, а
то је био Ихтиман, то би обе војске полазећи једновре-
мено из Ихтимана и Крушевца стигле истога дана у околину
Пирота. Па како би то било опасно за мању српску војску,
може се закључити, да би Лазар дочекао Мурата у околини
Ниша, да је продужио започети правацСофија—Пирот.
Много тежи је однос за турску војску у погледу ду-
жине оперативних праваца обојих војсака, када се је султан
одлучио да иде преко Ћустендила.

') Косовска споменица стр. и !85.


^) Путне даљине ове с у :
!^уц)евац—Ђунис 20, — Алексинац 18, — НишЗО, - Бела Паланка
40, — Пирот 30. Свега до Ниша 68, а до Пирота 138 километара.
Ихтиман—Јенихан 6, — Софнја 6, — Слнвннца(Халкалн) 5 — Ца-
риброд 6,— Пирот 5. Свега од Ихтимана до Пирота 28 часова или око
!4Đ километара путне даљине.
Из овога се види, да је Пнрот на средокра^и изме!ју Ихтимача и
Крушевца.
КОСОВСКА БИТКА 55

Jep од Ихтимана, преко Самокова—Ћустендила—Кума-


нова—Гњилана до Приштине, Муратова војска потребовала
је најмање !3 маршева без одмора; док је кнез Лазар из
Крушевца, преко Јанкове клисуре и Куршумлије, могао доћн
у Приштину за 4—5 маршева.
Само томе географском и стратегијском положају Кру-
шевца, а према тадањим областима турским у Европи, има
се приписати, што је кнез Лазар не само могао чекати у
Крушевцу, док не сазна одлуку Муратову и његов опера-
тивни правац, него и да пре њега стигне са војском на Ко-
сово, и ако је турска војска била и боље организована, па
дакле бржа и у мобилизацији и у концентрацији.
О п ерати ван п равац српске војске. — Кад је дакле
кнез Лазар сазнао одлуку Муратову и његово кретање ка
Ћустендилу, морао се кренути и сам са војском из Кру-
шевца за Косово. Он је морао следовати кретањима Мура-
товим, јер је као слабији био везан за дефанзиву; а на то
је нагнан још више и брзим искупљањем и кретањем турске
војске, док су се Срби споро искупљали, па се и нису сви
искупили били када се војска из Крушевца кренула за Косово.
Да је то закашњање неких војвода са својим војницима
у истини било, доказ су народне песме .Мусић Стеван* и
,Васојевић Стева";') доказ је ,Радич-поље на Косову и
прича о војводи Захумља и Далмације, који је са
војском на Косово стигао после битке, na се од жалости
мачем пробо и ту закопан био. Да није било нечега сличног,
тешко да би народ могао тако штогод просто измислити.
Да је могло бити закашњења, тврди наша војна организација
и односи властеле према владаоцу, као и брзо нскупљање
и кретање турске војске; најпосле тврди се и нашом ста-
ријом историјом као да закашњивање на Косову није била
новина у нашој војсци.з)
Ну кад је кнез Лазар сазнао за кретање Муратово
Ћустендилу, морао је и сам кренути Косову, па ма да сви
позвани нису билц дошли.
Како је то сјајна и одушевљена војска била, и каквим
је родољубљем била напојена, огледа се у овој дирљивој
сцени, када је књегиња Милица сву браћу редом заустав-
љала, да који год остане са њоме у Крушевцу ,те да има

') Косовска Споменица crp. 176 и 183. A1ycHlš Стеван из Мајдана,


а ВасојевиИ Стева из Дубнице близу Сјенице.
Путопнс дела Праве-старе Србије од М. С. Милојеви1<а, И свеска
стр. 85. — Часови одмора од М. Ђ. Мнлићевића, !!, 76. — Гласник V,
85 и 91 (Троношки летопис).
^) Архиепнскоп Данило у животопису Дечанскога каже, „да је са
војском дошао од Сарандапора до реке Каменче, и ту чекао два до трн
дана, јер се нека властела закаснила". (П. СрећковиА, И, 311).
56 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

брата од заклетве''. Ево како народни песник') описује ову


узвишену слику, која дивно преставља родољубље уз сестрин-
ску љубав и јуначки понос:
Ал ето тн војске ча алпје:
Све коч,чци под бојинм копљнма,
Пред њнма је Бошко Југови^у,
На алату вас у чистом злату;
Крсташ ra је барјак поклопио,
Побратнме, до коња алата;
На &1 рјаку од злата јабука,
Из јабуке од злата крстови,
Од крстова златие кнте висе,
Те куцкају Бошка по пле^има.
Прнмаче се царица Мнлица,
Па ухвати за узду алата,
WKe склопи брату око врата,
Па му поче тихо говорнтн:
„О мој брате Бошко Југовнћу!
Цар је тебе мене поклоиио,
Да ие идеш иа Goj на Косово,
И тебе је благослов казао,
Да даш барјак коме тебе драго,
Да остаиеш самиом у Крушевцу,
Да имадем брата о.д заклегве".
Ал говорн Бошко JyroBnhy:
„Иди, сестро, на бијелу кулу;
А ја ти се небнх повратно,
Ни из руке крсташ барјак дао,
Да ми царе поклони Крушева^ц
Да ми рече дружина остала:
Гле страшивца Бошка Југови^а!
Он не смједе nohw у Косово,
За крст часни крвцу прол.евати
И за своју вјеру умријетн".

За тим је књегиња Милица заустављала и сву осталу


6pahy редом, али јој ни један не хте молбу испуннти. Па и
слуга Голубан, кад му је кнез Лазар казао да остане у
двору код госпе, .проли сузе низ бијело лнце" и послуша
господареву заповест, алн чим је госпу у кулу сместио, не
могаше срцу да одоле, већ поседе свог коња лабуда и оде
у Косово.
Тако је било велико родољубље и свест у српских
војника, да ни један не хте ни по допусту старијих остати
у Крушевцу. И одоше сви који се беху искупили: и стари
и млади, и богати и сиромаси, и впастела и себри, да погину
,за-крст часни и слободу златну".
Из Крушевца је српска војска ударила путем уз Расину,
уз коју је стари пут водио, преко Разбојна и садање Јан-
кове клисуре, те у Топлицу или Белу цркву, данашњу Кур-
шумлију. Одатле је наставила пут уз реку Косаоницу и

') Косовска споменнца стр. 79.


КОСОВСКА БИТКА 57

преко косе Мрдара избила у Лаб — Мало Косово, код По-


дујева. Даље прешав Лаб, изишла је у велико Косово, па
преко Брњице дошла је у Приштину.
Народ на Косочу прнча,') да се српска војска иастанила
најпре с оне стране Приштине, пред Грачаницом, надајући
се зар, да he Турци ударити преко Скопља кроз Качанички
теснац, па да их бо.ље може напасти, кад издушивали буду
отуда. Али кад се после неког времена сазнаде, да је из
Кратова Мурат окренуо ииз Моравицу, то и српска војска
промени положај, бојећи се зар, да је турска војска са ви-
соча Велетјена и Орме не подухвати у леви бок; па се по-
вуче иза Лаба, и на theroBoj десној обалн распореди се,
наслонив десно крило на Ситницу, лево на планине, а центар
(средиште) према цркви Самодрежи.
Од Крушевца до Приштине ове су даљине: Крушевац
Јанкова клисура 38, — Куршумлнја 20, — Подујево 30, —
Приштина 30 километара. Свега из Крушевца у Приштину
П8 км путне дужине, која се је могла npeha са војском за
четири до пет дневннх маршева без одмарања.
Кад се дакле узме у вид дан косовске битке, као и
да је српска војска више од недеље дана пре турске војске
дошла на Косово, јер је Мурат још у Кратову сазнао од
ухваћених Срба, да се српска војска aeh тамо налази, може
се поуздано рећи, да се кнез Лазар са својом војском кренуо
из Крушевца првих дана месеца јуна.

2.. Долазак турске војске на Косово


Кад се узме у оцену како пут, који је турска војска
учинила, док је на Косово стигла, као и време косовске
би гке, може се тврдити: да се азијска^) турска војска веро-
ватно у Бруси искупила првих дана месеца априла; да је
тај месец употребила на долазак у Пловдив, где је послед-
њих дана истог месеца сва турска војска (европска и азнјска)
могла бити концентрисана; и да се Мурат, на челу целе
своје огромне војске кренуо на Србију првих дана месеца
маја (8-MOr најдаље).

О п ератн вни п равац турске војске. — По Нешрију,


турском исторнку и другима, турска војска овако је путовала:
Из /Тловдива стигла је за три дана у //хшмЈманску рав-
ницу, где је три дана пробавила. Ту је прндошао Мурату

Летопнс Матице Српске кн,ига )02, стр. 97. Гнл,фердмнг у чланку


Босна.
У Бруси се искупила не само турска војска из Муратове државе,
него и свију н,егових васала: из КерАшјама, Хамида, Караманије, Сару-
хана, Ментече, Аидина, Теке нтд.
58 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

Сирачки кнез (Сараџа или Сераџа') и са његовом војском


се удружио.
На том месту држан је ратни савет: у да
cg нссшукџ срошмд да лм прско Софи/с м ^м-
pomo,^) мли среко Ђусшсндмла м Л)'жа;/ова?
По савету људи који су добро били познати са зем-
љиштем, Мурат се реши да окрене Ћустендилу, јер су наво-
дили, да на путу за Пирот има много клисура док се не
избије у равницу.
Овде је потребно навести једну важну околност, у којој
историци нису сложни, а то је, да лм су //мш м Лмраш бмлм
шада у шурскмж млм срмскмж рука.ма? Ми тврдимо последње,
не само с погледом на борбе које су се прошле године са
Турцима око Пирота водиле, него још више и на тај реша-
вајући факт, што је Мурат окренуо војском Ћустендилу, а
није продужио Пироту; а да су Пирот и Ниш били у ње-
говој власти, више је него вероватно било, да би Мурат на-
ставио свој предузети пут ка Пироту, јер му тада клисуре
не би ништа сметале, и што би тако много краћим путем
дошао до своје цељи — у срце Србије.
Немајући дакле ослонца у томе правцу, он нареди кре-
тање ка Ћустендилу, безбедан за своју позаднину од Бу-
гарске, пошто је тамо настанио своје гарнизоне у најважнијим
местима.
Из Ихтиманске равнице приспе Мурат са војском опет
T p e h e r дана у /1лмлммску ровнш^у,^) где се одмарао два дана.
Ту му је дошао на сусрет ћустендилски кнез Константин

') Jb. Ковачевнћ држи, да је то био Видински бугарски владалац


Јован Срацнмир, брат Шишманов, којн је ваљда у то време био потчи-
њен Мурату.
Ст. HoBaKOBnh у својој расправи „Ново брдо и Врањско Помо-
равље*' маводи, да ty турске операције 1389 год. ишле двема колонама,
и то диверзија преко Пирота, а главна колона преко Ћустендила. Шта
више, он налази, да <у Турци по заузећу Пирота похитали, те пре Срба
заузели и Куновнцу (Плочу) између Беле Плланке и Ниша (Годишњица
!!), 302). Турцн нису 1389 год. заузели Пирот, ајош мање Куновицу; јер
да то стоји, они се не би на њој зауставили, него би даље к Нишу ншли;
али од свега тога ни помена нема. Све борбе, које су се између Срба и
Турака водиле око Пирота, дешавале су се у прошлој (1388) годинн, а
кланац о којем је реч, није Куновица нег<^ежевнца (Драгомански теснац),
јер се све тицало Пирота, а не Ниша. То тврдн и Цинкајзен (!, 25G) и
Хамер (!, 206). Пирот није ocrao у турским него у српскнм рукама, јер
се Јакши-бег повукао нз Пирота; а да је тако, најбољи је доказ, што се
Мурат 1389 годнне у Ихтиману решавао, да ли да настави пут Пироту,
или да окрене Ћустенднлу, што је и учннчо. Да је Пчрот бно у н.еговим
рукама, извесно )е да то питање не би ни стављао на дневни ред, него
би наступао Пмроту, јер му је то било и прече и лакше.
3) Поред свега истражнвања на свима картама нисам могао пронаћи
ову равницу, али држим да је на путу Самоково—Дубннца, нзмеђу речица
Самоковске и Тополовке, пошто је вероватиије према путној дужнни, да
је од Самокова овим путем ударио.
КОСОВСКА БИТКА 59

Дејановић — Жарковић,') који је 1372 године постао његов


васал, па га је у своју област сам и водио.
Из Аладинске равнице стигла је турска војска за два
дана у Дустендил-Бању,^) где је пробавила неколико дана.
Ту кнез Костадин тако почасти турску војску и обдари сул-
тана, да је, како турски историци веле, „текло млеко и мед".
Из Ћустендила стигла је војска у Ј^уову (велико поље),
одакле султан нареди опрезу пред војском и извиђање, како
би се сазнало где је непријатељ. Том службом командовао
је Евренос бег (потурчени Грк) један од најзнатнијих турских
команданата тога времена.
Из Улуове стнгао је Мурат са војском у Лрашооо и то
из Ћустендила вероватно за три дана, и овде се одмарао
неколико дана, чекајући вести о непријатељу.
Ту приспеде српски поклисар (посланик), који у име
кнеза Лазара изјави Мурату, да му Србија одриче покорност
и објављује рат.з)
Турски историци сложно тврде, да је српски посланик
био много поносит за време целога свога општења са Му-
ратом. Па да би његову охолост сломио и однео собом у
српску војску страх од величине и ваљаности турске војске,
султан нареди да се турска војска построји са оружјем и
целом спремом и у таквом стању показа је српском посла-
нику. Али овај ни тада и ако изненађен големом турском
силом, не клону духом, него — по Хаирулах-ефендији —
рече: „Војска је отоманска многобројна, али је наша још
већа, а сем тога, ми имамо 5000 оклопника, који су сами
довољни да се са вашом војском боре".^) Овај охоли говор
и самопоуздање забрину и наљути султана толико, да хтеде
погубити српскога посланика, али ra једва спасе његово
поклисарство.
Међутим стиже Евренос-бег, који је са 40 ко!ваника
проматрао до Скопља и тамо ухватио неколико Срба, од
којих је сазнао да се српска војска веђ налази на Косову.
') Брат његов Јован Драгаш умро је био пре 138) годнне (О кнезу
Лазару, И. Руварац стр. 106—)09).
Ч Садањн Дустенднл зв а о с еу време наших краљева Всдбужд, а и
Вмбушкц и Бсобун/дп боња. По Костантнну Дејановн)<у назваи је Лоспм-
дином бпњп. Турци је најпре зваше //дп{/с због многик топлнх извора а
после Дусшсндмл. по Костадину, како се и данас зове.
3) По народним песмама то би био /fcnn /СоспнчпА, који је знао да
говори турски, и који од кнеза Лазара бчо послат да извидн турску
војску колика је и каква је. Он (илн Милан Топлица, no народнчм песмама)
истина казује Милошу Обили^у како се турска војска на Косову распо-
редила, али је тако одличном лицу могла бити поверена и важна мнсија
поклисара српског владаоца, који султану објављује рат.
9 Т. Докза. Нешрија опет вели, да је српски посланнк при угледу
турске војске рекао „да је српска 18 пута већа, јер нма 500.000 све ору-
жаних војника на коњима и у гвозденом оклопу, и сваки од !вих ysehe
на се хиљаду Турака". (Андр. Т. Брлића превод, стр. 53).
60 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

По Т. Докзи, држање и говор српског посланика про-


чуо се био и по турској војсци и учинио силан упечатак.
Да би то ублажио, Мурат сазове ратни савет, у којем се
одлучи по предлогу Евренос-бега, да се иде иапред н заузме
угодан положај, па чекати да непрнјатељ нападне.
И одмах сутрадан војска се крене ка Куманову, где је
могла стићи за два дана, одакле окрете северу, остав.'вајући
Скопље западно.')
Зашто је Мурат узео овај правац, а није продужио пут
Скопљу, и одатле кроз Качаннчки теснац избио у Косово,
могло је бити више разлога: 1, Што је правац нреко Црне
планине за Косово пречи; 2, Што ннје имао пред собом
такву клисуру као што је Качаничка; и 3, Што се можда
бојао бочног иапада преко Црне плаинне по турски).
Али, како је од Црне планине почињала Лазарева
Д)'жава, и како је ту близу био и градић српскн Лјоамсво,
скоро на водомеђи Пчиње и Моравнце (или шире: Вардара
и Јужне Мораве). којн је заклањао државну границу на тој
страни, то је и Мурат нз Куманова наступао са већом опре-
зом н осигурањем, изаслав иапред Евренос бега и Јнгит пашу
да чисте земљиште од непрнјатеља,
Од Куманова^) настзје пита)ве, ди ли је Муратударио:
левим.планинскнм путем преко венца Црне планине, узЛип-
ковску реку, на Љубановце и Џами-Карадаг; или десним

') Д о С&опља пружала се за живота Вукашинова н.егова област,


али по њсговој смрти Турци освојшпе све до Вардара и Краљевнћу
Марку са 6pat)OM (Ачдрнјом и Дмитром) остаде само десиа обала у при-
тежање, смањен^ на сеаеру Лазаревим освајањчма. У то време Марко је
био васал Муратов, и вероватчо је да је н оп изишао султану на сусрет,
а неки ra нсторпци помип.у шта више, да је са Турцима био и на Косову;
али за ово ваља чмати доказа.
П. CpehKonnti иаводч нис.мо које је пчсаокнезЛазар скопл,анском
војводи 6о^*олпму: да му пшље храну и оружје у Прнштииу н да се моле
Богу по црквама да „сокруии мишицу силиога врага"; даље, да су војено-
началннци и велможи нзабралп широко поље Косово и ту поставпли
благочестиви стаи". (Можда се ту помишл.а на тзв. ПЈироко поље, онај
део Косова — пре.ма Бр. hytunhy у н,еговој књизи о Косову — који је
однста иајширн, између Грачанице и Голета, где су се тукле и друге
важне нсториске битке. Данашње Газиместанско поље, на којем је био
главни окршај наше косовске бнтке, бно би нли зооодно од Шнроког
поља, нли — што је највсроватннје — зпнодкп део Широког пол,а. —
Упор. н израз нар. песме „Па Косову, пољу широкоме. — Про.ч.
Из OBora се види, да је Скопље са околином било наклоњечо
кнезу Лазару, па н то ће бити један од узрока, што је од Кратова Мурат
наредио извиђање према Скопљу, и ако )е то његова земља била.
Истина, то писмо није орнгинал него копија, као што тврди Ив.
Јастребов, руски конзул у Призрену, па можда је и забелешка, те му се
не може велика вера поклонити, али се слаже са догађајнма. (Види књи-
жицу „Краљ Вукашин убио цара Уроша" од П. Срећковића, стр. 29.)
Ч На ( час од Куманова ка Крнвој Паланци налазе се остатци
старог Жеглигова.
КОСОВСКА БИТКА 61

угоднијим путем низ Моравицу, поред Прешева на Биљач и


даље у долину Мораве, за Гњилан.')
По краткоћи пута могло би се пре помислити на прии,
али је други пут угоднији и важнији; а што обележава пут,
којим је Муратова војска од Куманова наступала, то је на-
родно показивање једног брежуљка, југоисточно од ссла
Чукарке, на којем је Муратов шатор био разапет,^) кад је
овуда пролазио са војском, идући на Косово.
То је један јак доказ, да је Мурат овим путем а не
преко Црне планине ишао, што је и врло вероватно и по-
требно било за једну велику војску.з)
Нешри каа^е, да су иролазили кроз иекакав велики те-
снац, где су један за другим ишли, и где су се сукобнли
са српскнм коњичким нзвидннцама (30 на броју коњнка),
којн су их напали, али су њих — по његово) причи — Турци
растерали н осморицу Срба заробили.
И сам Нешрија призиаје, да је војска ишла ка А1цлр/
AfopoHH,^) и чрема томе извиђач.е могло је битн или у Црној
планини, или у тесиацу кроз блатни:та која гради М.оравица
од Бнљач-хана (счрам Пре^нева) na све до Самуљчце. И no
свој прилици борба је била око градића Прешева, иа српској
граиицн.
1'лавно је го. да је Мурагова војска путем низ Морз-
Brntyi') сишла на Бичча (нли Крииу) Мораву, пошто је чред-
водиица издржала иеку борбу око ПречЈева.
Дал.е прича Нешри, д а ' је турска војска чрешла Мо-
раву у шест одељења. којима су'ко.у,аидовали по реду у
MaptneBoj колони: Али-чгчиа везчр, чрнчц Вајазнт, Ајне-бег
субач!3, принц Јакуб, Саруџе паша и иај!шсле Мурат. Истога
дана војска пнде према Сребриом граду (Ђамишли Хнсар,
данашч.е Ново Брдос) и ту пре..т.а)ч^.
.Мораву чрешла је војска са развијечнм заставама, свн-
paibCM и бубн.а!чем, н:то чоказује да је Мурат био у иеком
') GranoBHtHt" исле (В. Срч!1 ја, бр. 8, з-t tSSS r.), а f/.'/.v.--
Bc.m се у дип.!о.чн впсоког Стеиача ибратаму Нука, којом дајссело
А)ч:еу<е tu Hiin't'k .uepatek. тргу Васчлнјеву у Светој Горч, и у ч.ој од-
pchyje Mehe истом сслу (Опис. Д]1сн. Србски у Св. Гори, стр. 54). — (Да-
ttac јс уобичајс!) иазнв Гч.иланс. Турцч су ;a у чос.'[сАи.с време звалч
Ђулха[)е, т т о бч значчло ружии сгаи... —
^) f^eise vot) Hel^^rad nach Salonik, von J. O. v. Иа!и!, стр. 54.
!t) Cr. Но[[акопчп !!CTor je М[[.с[[,а (Тод[[!Ч[[,нца !И, 302).
-t) Т. Брли!1 erp. 59; Ц[[[[кај;!С[[ !, 257; Ха.мер !, 207.
ч) Може лако б![Т!!, да су !!ека одсл.С!!.а удар!!ла и преко Цр!1е
плаинне, како з.! оси!ура[[.е бока и [[адвис[[ог положаја, тако и да бн
'голнка војска била пр[[бра[[[[ја; јер велчка војска че иде ca.'ao јед!![[,м
[[уте.м, [[сго no више упоредн![х путоиа, да [[С б![ се протегла много у
дубипу; !!а је тако и Муратова нОЈСка ч[!чила, не само овде, !!его и ра-
!!ије, где год су то упоредн!! путови о.^могуј/авалн.
s) Некн ra зову и Нови град, (Глас![пк XL V!!, 195).
62 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

грозничавом стању као и ^вегова војска, бојећи се каквог


напада, па је желео тиме да одушеви војску.')
Око HoBor Брда не помињу се никакви сукоби. што
казује, да или кнез Лазар није полагао на Ново Брдо, које
у то време н није имало онолики значај као под високим
Стеваном и деспотом Ђурђем, или да су Срби Турке оче-
кивали од стране Скопља, а не од стране Новог Брда, или
најпосле, да нису способни за одашиљања, ако се још нису
сасвим били искупили. Турци пак нису нападали Ново Брдо-)
да би што пре изашли на Косово, него су ra ваљда само
блокирали; а преданили су у његовој близини, да би од-
морни изашли на Косово, пошто се је српска војска тамо
већ налазила, па је брзи судар био неизбежан. Сем тога,
Мурат хтеде још боље ла се обавести о противнику и зем-
љишту, пре него му на углед изађе. И доиста, Евренос бег
доведе два ухваћена Србина, који на питање султаново о
српској војсци „да ли је побегла", врло смело и самохвали-
саво одговараху, због чега Мурат нареди, те оба заробље-
ника посеку.
Од HoBor Брда Мурат удари преко планине Кознице
и око села Мрамора избије на Косово у околини Приштине,
коју и заузе, пошто се српска војска раније повукла иза
Лаба; па се затим спусти у поље пред Приштином до
Брњичког потока и ту се настани: десно крило наслони на
планине, лево на Ситницу, а центар око села и брда Мазгита.
По Нешрију (А. Т. Брлић, 63), Турци су ,стигли на
Косово око подне и утаборили се на угодно место, где не
бејаше ни брда, ни камена, ни клисуре". А такво је место
и било доиста пред Приштином.
Турска војска стигла је на Косово 14 јуна,з) на дан
Амоса пророка и до мрака одмарала се; промотрен је ра-
според противнички и земљиште, и припремљено све што
је за сутрашњу битку требало.

') Цинкајзен (!, 257), пронашао је, да је прелаз преко Мораве био
ноћу, што је тешко преставити, сем ако се Мурат бојао напада, али то
турски историци не помињу. Сем тога Цинкајзен каже, да се војска нмје
нигде задржавала, док Нешри вели, да је под Новим Брдом преданила.
Одакле је Цинкајзен могао позајмити те своје наводе?
Блнзу села Лучана, а пред Кончулским теснацем, налазе се остатци
некаквог старог моста, па је вероватно, да је пут из Куманова за Ново
Брдо на томе месту прелазио Бинчу Мораву. Даље је водио пут кроз
село Кончул (где су развалине цркве Св. Николе), и преко Криве реке
(Тополнице) и Ропотова попео се на Ново Брдо, остављајући у лево
Г)вилане.
') Турци су Ново Брдо освојили иду)^е 1390 године< (Годншњ.!!!,304).
9) у троношком Летопису (Гласник V, 82) велч се, да је Мурат
дошао на концу месеца маја, одатле писао кнезу Лазару и мирно чекао
дакле некнх !5 дана његов долазак са војском. То не може да постоји,
јер толико дана не би турска војска некорисно лежала, а то тврди и
датум писма кнеза Лазара (24 мај), којим је Мурату одговорио.
КОСОВСКА БИТКА 63

Милан Топличанин (по некима Иван Косанчић), који је


уходио турску војску на Косову, по народним песмама овако
описује њен распоред побратиму Милошу Обилићу:
Од Мрамора до Сува Јавора,
Ол Јавора, побро, до Сазлије,
До Сазлије, иа ^емер ћуприје,
Од Ћупрнје до града Звечана,
Од Звечана, побро, до Чечана,
Од Чечана врху до планнне, —
Све је турска војска прнтнснула:
Коњ до коња, јунак до јунака,
Бојна копл,а као чарна гора,
Све барјацч као и облаци,
А чадори као н снегови;
Да нз неба плаха кнша падне,
Ннђе не бн на земл,нцу пала,
Beh на добре коље и јунаке.
Мурат пао на Мазгит, на поље,
Ухватио н Лаб и Снтннцу.')

Према до сада нзложеноме о маршевању Муратове


војске, показаним путевима од Пловдива до на Косово, она
је путовала 18 дана, а на разним именованим местима одма-
рала се 13 дана.^) Свега дакле употребио је Мурат месец
дана док је са својом војском дошао из Пловдива на Ко-
сово. И у данашње време модерно уређена европска војска,
тако велика као што је била Муратова, употребила би исти
број маршева те да означени простор пређе, јер се за ве-
лику војску не рачуна дневни марш дужи од 4 до 5 часова
(око 22'/з километра). Само би европска војска употребила
половину дана мање за одмарање од Муратове војске; ну
то се може да правда не само тешким издржавањем тако
велике војске у томе веку, него и рђавим путевима, као и
оскудицом упоредних путева, те да би војска у више колона
маршевала, а не да се због тога мора у дубину да протеже,
и да за прикупљање потребује чешће одморе.
Нешрија вели, да је турска војска стигла око подне на
Косово, и да је султан рекао Евренос бегу: ,Сад се морамо
побити;" али га је овај одвратио од тога, наводећи, да је
војска уморна.

') Косовска споменица, стр. 32. Сва места која се овде поми^ву
тачно су топографски означена, само се не може веровати, да су Турци
могли имати своја одељења око Звечана и Чечана, јер би то значило у
позадину и десни бок српске војске. Највише што би се могло допустити
да <у у npaBt^ Чечана изашилАли коњичке извиднице. У осталом, опис
распореда турске војске одговара топографском саставу Косова.
Ч Путне даљине ове су: Филибе (Пловдив) — Татар Пазарцик 6, —
Хисарцик 6, — Ихтиман 5, — Самоково 8, — Ћусгендил 15, — Кратово 14,
— Куманово 10, — HoDO Брдо 14, — Приштина 6. Свега од Фнлнба до
Приштнне овим путем има 84 часа.
64 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИ^икОВИЋ

И тако 14. јуна од пола дана до мрака српска и турска


војска биле су једна другој на догледу и спремаху се за
сутрашњу крваву и очајну битку.
— Да виднмо колике су војске биле и које су се знатне
личности у њима налазиле?

3. Величина противничких војсака и нзихне


знатније личности.
С рпска војска. — Она није била велика, нити је могла
бити, не само због малога пространства Лазареве државе,
него и због недоволд!е !вене војне организације.
Кад је Душан, у времену своје највеће моИи и величи!!е,
могао да искупн за одсудне ратове (против Босне )350 н
Виза!!тије 1353') једва око 80 до 85.000 војннка; оида је више
не!'0 јасно, да је к!!сз Лазар нз своје државе, која је била
скоро ?део Ду!на!!Ове цареви!!е, тешко могао нешто ви!не
од два пута сра.чмернога дела н егоне војске да нскупи на
Коссву, а то бнло око 25.000 л.уди. Овако велнки број
војннка Morao се искупити нз сразмерио тако малене земље
само с тога, што се за тај рат спремало од године дана;
што се знало да о!! решава судбину и државе и народа, и
што је овај рат био у српскоме народу популаран.
Да је уређење српске војске било на чвршћим оснопнма
и са већом потчин.еношћу властеле према владаоцу, могла
би се и !!e)ta војска нскупитн; алн изложено полнтичко и
војио стаи.е тадаи.е српске државе очито тврди, да се гор)ви
број може узети као сасвнм веро!!зтаи.
Турскн историци уж<!Сио увеличавају број српске војске,
док своју јако ума!вују. Тако: Нешрп вели, ,д з је српска
војска имала 500.000, које коња!!ика које пешака, да такве
војске до сада још нико !!и видео није", и да је два пута
већа од турске војске.2)
Сеадедин наноди, да је турска војска била тек петн део
српске, и да је ова имала на 200.000.3) Он још каже, да је
у cpncKOj војсци било народности од седам језика (Срба,
Бугара, Бошн.ака, Албанеза, Влаха, Пол.ака и Угра...)*)
По српск!!м и:зворнма пак оволнке су војске биле:

') !1. CpehKf.Bnh, Ч, 63S н 725.


^) А. Т. Брлић, стр. 65.
(Према најновиј:!м подашнма ћеиерал В. Белмћ иаиоси (у Нар.Екцик.4.
проф. Ст. Станојевнћа, tnp. 395) да је „одиос српскнх счага чрема
турс)<!!ма бно као 1 :3. Срби су имали око 35.000 људ!!, Турш! око 100.000).
77(чм!. Ур.
Цн!!ка)зе!! ), 25S; Jb. Ковачев!!)., Го.днш!!,ии.а X, стр. 24S.
*) Чудо !!ам је, да и архимандрмт Рајић признаје раз!!С народности
м вере у српској војсц!! (Кратка историја 129).
КОСОВСКА БИТКА 65

Троношки летописац вели, да је Турака било на 300.000,


а Срба 60.000 бораца.')
Народна прича казује, да су Турци имали 300.000, а
Срби 100.000 војника.2)
Народна песма такође означује исте бројке за турску
н српску војску.з)
И ако су све ове цифре из српских извора уопште по
броју претеране. опет оне казују правилну размеру, у којој
су се обе противничке војске једна према другој налазиле,
тј. дс уе шурска воуска бмла шрм пуша уача од ^пскс, и да
су на усдноа Ообино долозило ио шри Турнино. То he се још
боље видети код оцене величине турске војске.
Кад се признаје да Лазар поред свег настојавања није
могао из своје праве државе (не рачунајући Зету) извести
више од 25.000 бораца, и кад се томе дода noMoh босанскога
краља под војводом Владком Вуковићем у 7 до 10.000 људи,
онда се види, да целокупна српска војска, која се на Косову
борила, није могла изнети више од 32 до 3i5.000 бораца.^)
Босански краљ Стјепан Твртко није могао више послати,
јер је био у рату са Хрватима око далматинских градова, и
ако је послао 10.000 бораца на Косово, може се рећи, да је
у таквим приликама и сувише послао.^)
По И. Руварцу, Хрвати нису доп!ли Србима у nOMOh,
јер и да су хтели нису могли, због размирице са краљем
Твртком. Можда је био један Хрват, бан Иван Хорват, који
се налазио на двору босанском као бегунац, али војске хр-
ватске не бејаше на Косову.
Сремци нису учествовали, јер нису припадали Лазаревој
држави.
Зећани, по свој прилици, нису били; можда су се за-
каснили због даљине,^) што је лако веровати.*)

') Гласник V, стр. 82 и ?5. У житију кнеза Лазара пак наводн пнсац,
да су Турци ималн 300, а Срби 100 хиљада бораца, као што и народ прича
(Гласник X!, crp. lH ).
*) Битка КосовопоАСка стр. 15 и 25. На другом месту велн се 420.000
^ рск е, а 125.000 српске војске (Путопис дела праве (старе) Србије од М.
С. Милојевића, И, 23).
3) Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине !!, стр. 275—278
и 287. Косовска Споменица стр. !23.
*) И. Руварац мисли, да je на Косову српска војска имала 60.000 no
нагаћању, алм без икаквчх доказа или објашн.ења (О кнезу Лазару стр. 358).
Ч. Мијатови)) вели 30 до 40.000 (Огацбина св. 88, стр. V!!!).
") Ил. Руварац „О кнезу Лазару" стр. 330 и 344.
s) Може битч да захумски војвода Раднч, који је — по народној
причи — после боја на Косово стигао и од жалости се убио, преставља
Зећане? Истина да Љ. Ковачевић са извесним иааодима претпоставл.а,
да су SehaHH били на Косову, „докле год се аутентичним изворима про-
тнвно не потврдч" (Отаџбина св. 82 и 83, стр. 201). И. Руварац тврди, да
Sehann нису били 1389 на Косову (О кнезу Лазару стр. 356; Гласннк XL!X,
стр. 216 и 2!7). Троношац не само да не признаје Зећанима учеш).е у

Косожска битка
66 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИМ

Кад је о Зећанима сумња, још је извесније, да и Арба-


наси*) нису били на Косову, сем може бити појединаца.
Бугари нису могли бити, јер их је Мурат прошле го-
дине потчинио, а земљу им гарнизонима посео, сем, можда
видинскога кнеза.
Влахе не треба ни помињати, јер кнез Лазар није имао
никаквих веза са њима.^)
Према томе јасно је, да су се на Косову те године
борили „за веру, слободу и отаџбину" Срби из Лазареве
државе, и то из: Шумадије, Подриња, Старог Влаха, Бра-
ничева, Кучева, Поморавља, Косова, Подрима, Метохије, По-
лимља, а сем тога из Босне и из Хума.з) Ти су српски пре-
дели прннели огромне жртве у крви за слободу српскога
народа; с тога је после косовске битке највише у њима и
било удовица, мајки и сестара у црно завијених;^) па и опет
ови су предели и под турским јармом показивали највише
знаке живота, и варница српске слободе најпре се јавила у
њиховој средини.
Зн атни је личности Срба. — У српској војсци били
су од знатнијих старешина ови, и то по мсторнуи.'
1. /бнез Лнзнр АребељннониА српски владалац умањене

косовској битци, него још припнсује Баоши ЗеКанину (ваљда Ђурђу Бал-
ши^у), да је нскупио војску к стајао на граници својихземаља, чекајући
Марком o6e(iaHo време. Троношац уопште преставља Зећане притвор-
нима. (Гласник V, 79 и 85). Али ако се признаје да је Страхинић Бан
иста личност што и Ђурађ Страцшиировић Балшић, као што доказуЈе Jb.
Ковачевнћ (Отаџбина, св. 82, стр. (86—205), онда су могли и ЗеКани бити
на Косову, кад је, по народном предању, тамо био СтрахнниК Бан. Сем
Tora, у Доброти (Боци Которској) а у породици Домановнћа чува се тра-
диција, да су њихови прадедови м л н у боЈу косовском, што не може
бити без икаква основа.
') Jb. Ковачевн(^ у „СтрахиниКу бану" (Отаџбина82и 83, стр. )96).
9 Не зна се, на основу каквнх ie извора пок. Станоје Бошковић
(рано умрли брат Јована Бошковића, проф. Вел. школе и министра про-
свете — пдмж. ) уврстио у српску војску на Косову и Влахе под вој-
водом Мнрчетом (Слике из Српске Историје стр. 108), сем ако је турским
историцима веровао.
^) И. Руварац „О кнезу Лазару", стр. 845.
^) У Рудннчком округу и на граници Крагујевачког округа Ja сам
наишао на два помена у народу о битци КосовскоЈ. Тако у селу Теочину
и данас се прича да је војвода Павле Орловић са 77 сабаља (другова)
отишао на Косово, па се није вратио. Шта више тврде, да је то н на
некој плочи било урезано. (Гласн. XLt, стр. )46).
Близу села Борча а у Црној ријеци постојало је некада село 77о-
пмчпни, одакле је веле отишло 80 сабаља у бој на Косово. (Опис Ру-
дничког округа, књ. !, стр. 7).
Данашње село у Рудничком округу звало се пре Косовске
битке, по народном прччању, БелуАп, па како су Белућани, који су на
Косово отншли, скоро сви били изгинули, цело село огрезне у црнину
због погинулих, и CTora се назове „Црну^^а" („Манастири у Србнји" од
М. Ђ. Милићевића, Гласн. XX), 33). )<омстантин философ у животу Ви-
coKor Стевана, (Гласн. XL)t, 26)).
КОСОВСКА БИТКА 67

Србије. Он је син Прибца Хребељановића .великог слуге"


цара Стефана, ародиосеуградуП рилепцукодН овогБрда.')
По Троношцу^) за оцем Лазаревим Припцом била је
удата друга кћи краља Милутина, тетка Душанова по оцу,
и тако би Лазар био брат од тетке цару Душану.
Лазар се родио око !323з) године и у време косовске
битке имао је 66 година. Оженио се око 1353 ћерком кнеза
Вратка, Милицом, која је била од лозе Немаљине по Ву-
кану, сину Стефана Немање.
2. Дук БранковиА, син севастократора Бранка,*') а унук
војводе Младена. Око 137! године оженио се Лазаревом
ћерком Маром.
По некима Вук Бранковић је потомак Вукана Немањића,
као и кнез Вратко, таст кнеза Лазара; а има узрока и да се
у ово сумња.^)
По Лзуби Ковачевићу је „Дреница са градом Борчем
постојбина Вука Бранковића, којом је још прадед његов
господовао".
Вукова држава простираше се између планинских ве-
наца: Жеговца, Кознице, Грапашнице, Копаоника, Девича и
Црнољеве, обухватајући целу област Косова. На томе про-
стору беху три знатне вароши:Приштина, ВучитрниТрепча,
и три града: Борач, Звечан и Петрч код Нероднмља. Неки
мисле, да је под Вуком било и Подримл^е са Призреном.
Вук је био толико независан у својој држави, да је
закључивао уговоре са странцима и ковао новац. Његов
грб био је Лав. Али при свим овим правима самосталног
управника, Вук је признавао Лазара за врховног господара
Србије.^)
3. Длшпко Буковпћ, војвода босански кога је краљ
Стјепан Твртко био послао у помоћ Лазару. Влатко је био
син Вуков, а брат кнеза Храње, и потукао је Турке раније
код Билећа и на Рудинама.^)

Ч И. Руварац, О кне^ Лазару стр. Гласн. XLVH 200; Ст. Нова-


ковић, Годншњица И!, стр. 298.
9 Гласннк V, 60. Троношац казке, да је ПрибацХребел,ановм^ био
архи.маршал Милутииов; а око !340 године био је логотет цара Душана
(Гласн. XXXV, !57, Ч. Мијатовн!,).
3) Распру о овнм годинама између П. Срећковића и И. Руварца
видн у „Колу" бр. !5, и 16 за 1890 годнну.
П. Ć p eh K O B nh (И, 745) наводи у својој исторнји, да је севасто-
кратор Бранко с невере нз^убно државу и у Бугаре утекао, и да је то
под царем Урошом бнло. Ово је противно наводима Љ . Ковачевн^а,
(Годишњнца X, 228). Ако ie исти нзвор за оба навода (Monmnenla Serb.),
онда је право иа страни Ковачеви^а.
s) Љ. КовачевиЈ! о Вуку Еранкови^у. (ГодишњицаХ, стр. 222 и 228).
s) Љ. КовачевиЈ! о Вуку Бранковнћу. Годишњица X, стр. 227 и 229,
232 и 235. Ст. Новаковић, Годишњица И), стр. 305. И Руварац, „О Кнезу
Лазару". стр. 216—219.
И. Руварац. О Кнезу Лазару стр. 344—346.

5*
68 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

4. ОомлмА')војвода, најзнатнијаличносту српској


војсци по јуначком пожртвова)ну на Косову. Не зна се поу-
здано одакле је родом, јер се разно о томе наводи,^) али
се може као вероватно узети, да није био знаменнтог вла-
стелинског порекла, и да је изишао на глас једино својнм
јунаштвом и светлим карактером.з)
Историјом се не доказује, да је Милош Обилић био
зет кнезу Лазару, и тешко да he се и моћи доказати.*) По
свој прилици, народ ценећи његово јунаштво, хтео му је још
већу важност дати као зету владаочеву.
5. Сшедмн А4усиА син челника Мусе (Млнса) и матере
Драгиње, сестре кнеза Лазара. Њихова је област била у
Лабу, ваљда око Подујева и села Трнаве у Малом Косову,")
и вероватно је, да је и град Брвеник (у Лабу) припадао
његовој области. Стеван је имао и брата Лазара, па може
лако бити, да је и овај на Косову био и погинуо. Први је
иста личност, коју народне песме толико певају под именом
А^усмА, само не може се веровати, да се задоцнио,
јер је био најближи Косову, а као сестрић кнежев није се
никако могао задоцнити.
6. ДцЈИмтрц/g ДоДЈГНовиА, војвода. Турски историци
помињу ra са особитом хвалом као храбра војводу. И. Ру-
варац налази, да је то син hecapa Војихне и тетке господина
Константина, и да му је сестра ^ монаштву названа Ефимија),
била за деспотом Угљешом^). То је онај Димитрије војвода,
што је ]388. године no налогу Лазаревом отео Пирот од
Турака.
7. /7свле ОрловмА, војвода Руднички. Не зна се одакле

') Милоша разни писци оазно и презивл.у „Кобили^, Кобиловн^,


Обиљевић.... али ми смо задржали у народу укорењено презиме
(И. Руварац 3 !9 —326).
Ч Лукарић велн да је нз Тјентишта, на р. Сутјески близу ман. Пиве
у Хуму; М. С. Милојеви^ наводи да је из села Обиља у Дреници (Путо-
пис старе Србнје, И стр. 108); а народ у Крал.евини Србији верује, да је
из П оцм ине шабачке, где су му билн двори у селу Двориштима, а сто-
лица у Тројановграду (И. Руварац 309); у источном пак крају Србије ве-
рује се, да je Милош Обнлић био родом из Црнајке у срезу Поречком
о)ф. Крајннеког, где се на саставу речице Црнајке и Шашке у самој до-
лини, налазе остатци некакве куле, која се и сада зове „Мнлошева кула".
Даље прича се да је Мнлош управл.ао делом Браничева, Кучева и По-
речком реком до Мироча, н блнзу Голупца код села Дворишта дворе
имао, па н манастир Туман подигао. (СрбскЈО венаш , стр. 13—23). Истина
6nhe у овоме, да је Милош Обилнћ, као храбар и заоуж ан властелин
добно BehH положа) и управл.ао најпре једним дблом Мачве, а касннје
премештен у — Браннчево.
^) Народне песме опнжују свуда Мнлоша као правнчна и племе-
нита човека.
9 И. Руварац О кнезу Лазару 317.
9 И. Руварац, Гласинк 47, стр. 180.
^) О кнезу Лазару стр. 355.
КОСОВСКА БИТКА 69

је родом,!) али је оставио помен у Теочину окр. Рудничком,


одакле је са својим војницима отишао на Косово. Можда је
Tv управљао неким округом као административни управник.
(Гласн. XU, 146).
8. (Крајко) и Дожн-ан ОлмваровиАм, синови
деспота овчепољског Јована Оливера. Крајмир је, — по
Михајлу Константиновићу, држао здељу, у коју је пала
глава кнеза Лазара, када je по наредби султановој био
посечен, рекавши: .Заклео сам се Господу Богу, да где
буде глава кнеза Лазара, ту да буде и моја глава." И кад
и њему главу одсеку ова падне у исту здељу поред кне-
жеве главе.^) То је права верност и оданост до саме смрти.
По предољн.ма — причама и песмама — били
су на Косову још и ови од знатних старешина српских:
!. /уа-Боадан (кнез Вратко), таст кнеза Лазара. Он је
праунук великог кнеза Вукана, другог сина Стефана Немање,
унук Димитријев а син кнеза Вратислава. У време косовске
битке Morao је имати преко 80 година. У тим годинама ићи
у рат и свој живот жртвовати за народну слободу и веру,
заиста нема већег пожртвовања и славе. Народ казује, да је
Југ Богдан имао 9 синова и да су свих девет погинули с оцем
на Косову. Народна песма највнше хвали најмлађега сина
Бошка, кнеже)*а барјактара. Кнез Вратко столовао је у Про-
купљу или у Звечану.з)
2. Сшра^пнпА Бон. flo народној песми он је био зет
Југ-Богдачов, дакле пашеног кнезу Лазару, а столовао је у
Бањској близу Косова (између Митровице и Новог Пазара).^)
До скора држало се, да је Страхинић бан измишљени
народни јунак,^) али је Љ. Ковачевиђ, по народним преда-
њима и историјским фактима, извео сасвим вероватно, да

') М. С. МилојевнК мисли, да је Орлови)) био из села Орлана у


реци Брвеници на Малом Косову, а у сливу реке Лаба. (Путопнс дела
праве — Старе Србије, t, 177).
П. CpeliKOBnh, Гласник LVM, 127; Мих. Константинови^, Гласник
XVI!!, 78.
Слике из Српске Историје од Станоја Бошковића (ново издање),,
стр. 58. Народ у околини Прокупља прича, да је у том месту Југ-Богдан
живео, где му се и град налази. У Јагодинском округу опет народ казује,
да је Југ-Богдан имао вчнограде око села Богдан.а, спрам Трстеника, на
левој обали западне Мораве, и да је то село по њему тако и прозвано.
По Станоју Бошковчћу сивови Југ-Богдаиа звали су се овако: Војин,
МиАко, Марко, Ллубдраг, Радмио, Стојан, Веселин, Власкоје и Бошко
(Божидар), на стр. 160.
^) Троношац наводи, да су Страхннићеви двори били негде у То-
плици и да их је А^рат разорио кад је с војском на Косово дошао, че-
кајући на Лазара. (Гласник V, стр. 84). Али то )е невероватно по сили
самих дога))аја, као што смо напред видели (стр. 62).
") И. Руварац, Две студентске расправе, стр. 44—47. О кнезу Лазару
страна 349.
70 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

(ЉусхиниА Бсн HMW Ђура^ Спта//мл(мрод#А


БалшнА,') за киме је била удата Јелена, кћер кнеза Лазара.
Љ. Ковачевић по свему држн, да је Ђурађ-СтрахиниИ
бан био на Косову са својим Зећанима, „докле се аутентичним
изворима противно не докаже*^)
Како је то Још само добра претпоставка, а народна
песма скоро свуда пева да је Страхннић здрав са Косова
у Крушевац дошао „да чува царицу Милицу и /елм^^у љубу
Милошеву,"^) то је такођер велика сумња, и да ли је тамо
био, и остаје неверица све док се историским фактима не
докаже, да је тамо са Зећанима био.'*) Да је Ђурађ Сраци-
мировић на Косову био, он би или погинуо са својим тастом
илн поступио као Вук; за то је боље да се верује, да тамо
није ни био, него да је сумњив као његов пашеног Вук! —
3. KbcđvvuA, војвода. По народним песмама и
причама, то је побратим Милоша Обилића; знао је турски
да говори, и с Tora је употребљаван за посланика. Он је са
Милошем, по традицијама народним, отишао у турски логор,
кад је Милош дара распорио и са њим тамо погинуо.
Историјом се ово још не доказује, али је народно
мишљење о раду Ивана Косанчића јако распрострањено,
тако, да му ваља поклонити пажње. У прилог томе говоре
местни називи; № пном кула и АосончпАмл чссма у реци
Вел. Косаоници, која код Куршумлије утиче с десна у
Топлицу,!^) што би све значило, д а је Косанчић из Косаонице
(слив реке Топлице).
4. Жплон 71оалш/а или Топличанин, војвода. По народ-
ним песмама побратим са Милошем и Иваном; са њима ншао
у турску војску кад је Милош Мурата распорио и тамо
погинуо.
И његово дело још није историјом доказано, али је

') Отацбина, св. 82 и 82, стр. 185*-205.


Ч И. Руварац (О кнезу Лазару стр. 356, 410—413), чапротив тврди,
да Зећани нису бнлн на Косову. Позитивно се ни то не може тврднти,
али се пре у то мора веровати, док се противно не докаже.
3) Косовска споменица, стр. 96—99; 161.
Троношац Mehe Ђурђу, зету Лазаревом велики грех на леђа, као
издајнику српскога народа (Гласник V, 85); али ова тешка оптужба не
може без доказа и основа да се прими; пре се мора веровати, да због
даљине није могао да стигне на Косово на време.
s) Нз. листу Ж 10 (Подујево) карте Краљевине Србије (размере
1:75000), коју је израдило наше Географско одељеље (сада Географски
Институт), налазе се ова места:
У врху речице Вел. Косаонице, у атару села Трхе, близу са.тање
наше границе, испод карауле Барајне, налазч се „Косанчнћева чесма"; а
на десној странн реке Вел. Косаонице, у селу Кули, налазе се остатци
неке куле, чнје се зидине још доста високо држе, ч које народ зове
„Иванова кула." Сем тога име реке „Косаоница", а презиме Иванооо
„Косанчнћ" дају још више повода вероватн, да је јунак Косанчиб доиста
постојао и одавде био родом.
КОСОВСКА БИТКА 71

његово име као и Иваново и Милошево јако популарисано.


Он је знао говорити турски и употребљаван је за извиђање
и ухођење турске војске.
По презимену био би из области Топлице, или баш из
Куршумлије, негдашње Беле Цркве (под Немањом) а касније
Топлице.')
5. Разне рукописне приче, које су постале у почетку
XVHI века, именују још многе српске војводе и јунаке, који
су се тада у српској војсци налазили, а међу овима су:
ШадновцА,^) Дудмм, Радоња, Рсда п Боадон; Радм-
воуа, Орлмн, неустрашиви старац Сгпоуан,
/Уежор Л^оснуевнА, А-1атну'шн, Сшссан, Марно,
^ншожнр, А!арнуан, f оуко, Радован, Павоув и /ован^Ј И колико
још онда није било исњупљено велике и мале властеле на
Косову, да пролије своју крв за веру и отачаство!
Ми смо именовали све, које народ помиње, те да им се
бар тиме одужимо; а историји остаје, да каснијим нстражи-
вањима докаже, ноун су н оданлс су бнли?

Т^рска во!Ска. — Код излагања величине српске војске


наведена су разна мњења и турска и српска о јачини српске
и турске војске. У прилог тако изведеног закључка овде
ћемо иавести још два историска аргумента за јачину турске
војске, а ти с у :
1. Прошле 1388 године, кад је Мурат завојштио на Бу-
гарску, упутио је великог везира са 30.000 бораца да Бу-
гарску освоји, а сам се са главнином своје војске^) налазио
у Једрену (Дренопољу), очекујући резултат и стојећи спреман
да нападне Србе, ако би Лазар похитао Шишману у помоћ.
Кад је велики везир имао 30.000 људи, а код султана
се још налазила главннна војске, то је извесно, да целокупна
турска војска тада није била мања од 60.000, и то без азиј-
ских васала.
А кад је Мурат на Србију полазио, он )е прикупио и
војске свију својих азијских васала, па су му дошли и

') По неко.м старом рукопису о „битци Косовопол,ској" очеви


Милаиов н Иванов, војводе Топличански и Косанички погинули су код
Ниша, кад су га Турпч 1386 освојили. Више о Милану Топличи вал.а
прочитати на страии 10 „Битке Косовопол-ске," са предговором М. С.
Милојевнћа, од 1870 годчие.
Ч АА. С. ААилојевнћ вели, да је родом нз села Шанновца у Лабу,
а у врху реке Брвеичче (Путопнс ), !77).
9) Starine, kn). X, стр. 19). Чланак Ст. Новаковића „Иародна npe-
дања о боју косовско.м." М. С. Милојевић „Битка Косовопољска 1389,"
crp. 25.
^) Цинкајзен ), 253.
72 ЂЕНЕРАЛ јОВ. МИШКОВИЋ

европски, само се не зна, да ли су који од њих и у самом


боју учествовали.')
Кад се Мурат толико спремао за рат са Србијом (целе
зиме) и кад је нашао за потребно да прикупи и све васалске
помоћне корпусе, доказ је, да је ценио српски народ као
опасног противника, а што се тврди и целокупним његовим
радом од Ихтимана па до саме битке. Према томе он је морао
напрегнути сву државну снагу, те да што sehy војску поведе
против Србије, и H e h e се нимало погрешити, ако се тМурц-
шова воуска /(снц око 700.000 људм.
2. Да је толико могло бити, тврди путник Бертрандон
де ла Брокнуар, који је турску војску скроз упознао 1432
године, и који велн, „да турска војска броји две стотине
хиљада љУди".^)
Па кад су Турци толику силу^имали у то време; више
је него вероватно, да су пре 43 године — у време косовске
битке — имали бар половину тога, дакле 100.000; а да су
целу војску тада повели у рат, може се извести из озбиљ-
ности и острожности, са којом је Мурат водио и довршио
ту ратну експедицију.
77ц ТСосову докле, борила су сс шри Турчнна нрошмв
уедноа Озбмна.
Знатни}е личности Турака. — Сем султана Мурата'
врховног команданта турске војске, били су од главних
команданата:
1. Уокуб, најстарији син Муратов и наследник престола.
2. Боуозид, назван 77лдирол/ (муња) у 6ojy код Иконије
Коњаха), где се одликовао хитрим и силовитим нападом на
непријатеља. Њега је Мурат у војним питањима увек прет-
постављао старијем сину Јакубу.
3. Длипошо велики везир, син Кајредии паше бившег
везира, Kora је у старости по Муратовом наименовању за-
менио, и први добио титулу великог везира.
) Мурату су дошлм на поклом.ен,е: Серара (Срацнммр Вндннскм),
7(ос<пандин Ђусшемдплсди (Жеглиговскн), ТфпЈмннА А(арм н можда Со^дам
Родонскм (Љутица Богдан).
О д свију ових вероватно је, да је само Сераџа са својим људима,
као бугарски кнез био на Косову, а осгали тешко да су могли учествовати
у битцм против своје 6pahe. Ооо не с тога, што не би по ocehatby же-
лели, него што мх ни сам Мурат није смео да уведе у борбу, бојећн се
издаје у тако пресудној и судбоносно) битци.
Ни исторнја, ни народна п р ед а м , нити иародне песме не помињу
ове Србе, турске поддожнике, ни иа српској, нити на турској страни, као
да ннсу ни билн жнви. Само Троношац ((^л. V, 83 и 85) иаводн, да је
Марко проводно турску војску н отишао у своју државу, н као да је имао
неки издајнички план са Балшмћем. Дакле и по њему Марко није био
са Турцима на Косову.
Нема се дакле узрока веровати, да се је који од подложчих Срба
султану, борно са сво)ом браћом на Косову.
*) Ч. Мијатовнћ, Деспот Ђу)М^ Бранковић, !, )28.
КОСОВСКА БИТКА 73

4. ГмЈмуршам,') беглер-бег румелијски, који је чин н


положај добио после смрти Лала-Шахина, првог беглер-бега
у Турака. Добчо је одличје 3 коњска репа, и тиме изједначен
са великим везнром за показану храброст у битци код Ико-
није 1386.
5. Еврснос бм, потурчени Грк Михал-Кезе.^) То је бно
грчки великодостојник из Кирменкије, па кад је султан Осман
то место освојио, њему се тако допало султаново понашање.
да се потурчио и био један од најревноснијих турских ко-
манданата и шириоца турске моћи и ислама.
У време косовске битке могао је имати око 90 година,
слично нашем Југ-Богдану. Кад се турска војска почела
искупљати против Србије, Евренос (Авранос по некима) на-
лазио се у Хаџилуку на ћаби, али је био толики фанатик-
мусломанин, да је похитао одмах натраг да султану помогне
у рату против хришћана, негдашње своје једноверне браће.
Евренос је тиме потврдно ону српску пословицу, да је
.потурчењак гори од Турчина*.
Овај Евренос-бег биће онај ,снлан Влах-Алија*, кога
народна песма пева у .Бановић Страхињи". да је чадор ра-
запео на Голешу планини, и са Страхинићем мегдан делио.
6. уакшн бба, син беглербега Тимурташа, који је — по
Феридуну — првн ускочио. на нишки бедем (1386), и који је
великом везиру Алнпаши помогао да освоји Бугарску (1388).
7. Ауне бс,?, Соруџм м /н а (^Сорџџе), ибшб, Балабан
беа, Ау/м бм, Тпвуџ болабон, Хлудо/?з) и многи
други турски команданти.

4. Раднзе у очи битке на Косову


Обе војске биле су једна другој на догледу од после
подне у очи Видова дне, и имале су једва 15 до 20 часова
на расположењу да се приберу и припреме што је требало
за сутрашњу решителну битку.
Како је употребљено ово време у оба стана, показује
такођер војну спрему и способност Срба и Турака. Да их
видимо шта су радили?

') На српскн значн .'нож^е-сшмл (Летоп. мат. срп. кп.. 43, стр. 130).
Ч Потомци овога Михал-Кезе (Евренос-бега) били су MotiHH у тур-
ској држави за време више векова, иешто са свога положаја, а нешто н
са свога великог богаства, и познати су у отоманској исторнЈи под именом
„Мнкал-Оглу". (Докза).
9) Хамер вели, да је Сариџе паша био командант пионира, а Хајдар
мајстор оруђа који су тада замењивали артнлерију, јер топова нису имали
(1, 210). О томе смо говорнли у опису турске војске.
Све ове турске команданте именује Нешри (Брлнћ, 81). Ајне бег и
Саруџи паша били су корпусни команданти, и то последњи над помоћним
азијскни трупама, а Игит паша командовао је предводницом.
74 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

Турско пром атрањ е. — Турски историци Нешри и


Сеадедин, а по њима Хамер, Цинкајзен и Докза казују, да
је Мурат као способан командант, оно пола дана што је имао
на расположењу, употребио на проматрање земљишта и не-
пријатеља. Изишао је са својим сином Бајазитом на једно
узвишено место, одакле се могла видети српска војска и
околно земљиште. Злаћани зраци залазећег сунца одбијаху
се са челичних оклопа српских коњаника и престављаху
диван призор. У то време ветар дуваше и носаше турској
војсци прашину у очи, што је било од осетна утицаја за борбу.
С тога се султан при угледу толиких оклопника, колико их
у турској војсци и не бејаше, јако забрину за успех, а по
некима, долазио је још и на ту мисао, да се у бој не упушта.')
Турски ратни савет. — Пошто се Мурат оријентисао
о противнику и земљишту, а да би своју зебњу растерао,
позове главне команданте на ратни савет, да чује њихова
мњења 0 сутрашч.ој битци.
Неки команданти (по Нешрију сам султан) били су мњења,
да се пред фронтом трупа поставе камиле, које би закла-
!вале војнике, а с друге стране стајале на пут непријатељском
продирању. Принц Бајазид изјави противно мишљење, наво-
деВи, да част мусломанска захтева, да правовернн бију бој
са непријатељем прса у прси. Против камила изјаснише се и
велики везир Али паша, и беглербег Тимурташ, који је још
навео, да би се камиле могле да поплаше од непријатељских
коња, да јурну назад и да поремете своју војску. Зато Мурат
одбаци употребу камила, и нареди да се напред истакну
стрелци (Нешри).
Кад је Мурат упитао за мњење Евренос бега, као нај-
бољег познаваоца хришћанског начина борења, овај је одго-
ворно — по Докзи — овако: ,Срби се увек отпочну правилно
да боре, али доцније дођу у неред и лако их је победити;
с тога тек у последњем тренутку треба их са жестином на-
пасти, и тада је успех известан. Да.ње изјави. да се у по-
четку боја валзЗ држатн одбране, па према нападу непри-
јатеља распоредити трупе тако, да се на једном месту има
велика снага, па предузети напад чим се покаже угодан
тренут".
Мурат прими то мњење као умесно, и изда потребне
налоге за распоред трупа у сутрашњем боју, па распусти
савет; а сам поче се скрушено молити Богу, да му дарује
победу или смрт. И као што знамо, Свемогући му је обе
жеље испунио.
') Ent,e да је хвалнсавост турскнх чсторнка преставила толнку мио-
гобројиост и спремиост српске војске, да бн турска победа била још сјај-
нија. Вероватпо јс, да су Срби имали више оклопинка од Турака, алн су
овн нмали укупио више коњице, а још внше пешаднје од Срба.
КОСОВСКА БИТКА 75

Нема других доказа, сем турских писаца из XV! века,


да је ток ратног савета у Муратовом главном стану овакав
био у истини, као што је напред изложен. С погледом на
друге ратне тадање догађаје и бојеве турске војске, мора се
томе поклонити бар колико толико вере. Као што се видело,
мишљење Бајазитово показује велику храброст и самопоуз-
дање; Али паша и Тимурташ појављује се као увиђавни и
брижљиви ратници; а Евренос бег као одличан тактичар, јер
предлаже најкориснији начин боја (дефанзиву—офанзиву),
концентрисање снаге на важној тачки и употребу њену у
угодном тренутку, и уопште начела, која и данас у так-
тици вреде као најбоља. С тога пак што су се Турци тих
начела придржавали већ у X!V веку, неће бити сасвим изми-
шљени горњи наводи о турском ратном савету.
Преко Hoh ветар, који је наносио Турцима прашину у
очи, престаде и плаха киша поче падати. То је Мурат сма-
трао као милост Божију према мусломанима и са најбољим
надама заспи, не сневајући о сутрашњој необичној смрти. —
Да видимо шта је за то време рађено у српском главном
стану ?
Српски ратни савет. — По свнма изворима н Срби су
држали саветовање о томе, шта и како да се ради; али се
извори не слажу у времену када је савет држан, као ни у
предмету и току његовом.
По Нешрију, Хамеру и Докзи, било је предложено,')
да се Турци одмах Hohy нападну и потуку, док се још ннсу
одморили и упознали са земљиштем. Овај је предлог бно
врло оправдан и показује војничко искуство и поузданост.
Али један од српских војвода^) изјави противно мњење пуно
гордости и хвалисања, да се напад остави до сутра, кад he
Турке живе похватати, да не би по мраку побегли. Цннкајзен
(!, 258) помиње, да се међу свима највнше одликовао Вук
Бранковић у хваљењу говорећи, да he он сам са својим тру-
пама Османе потућн. Даље, да је кнез Лазар обећавао своју
ћерку и десет највећих и најбогатијих вароши у награду ономе
јунаку, који му Мурата као роба доведе.
Предања српског народа казују, да је била заједничка
вечера код кнеза Лазара, као у очи његове славе Амоса про-
рока, где су присутни били сви српски командзнти (војводе)

') По Нешрију то јс Лазар предложио, а по Докзи, већина је тај


предлог учииила.
^) По Нешрију Јока, а no Хамеру н Докзн Ђор))е Кастрнота. Љуб.
Ковачевнћ мислн, да би то могао битн Ђура)) Стацнмировић зет кнеза
Лазара, пошто Ђ. Кастрнота у то време није нн бно роћен. Али је прво
питање, да ли су у опште Зећани са Валшићем бнли на Косову? Ако се
докаЖе да су бнли, онда је и ова претпоставка истиннта, и онда је истн-
нито и то, да је он „Страхинић Бан".
76 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

и одлични властелинн, и да је том прнликом кнез Лазар пре-


бацио Милошу Обилићу намерааано неверство.
Али, и ако ту кнежеву вечеру и нзобличавање неверства
Милошевог казују народне приче и песме, као и по Тро-
ношцу и Орбину, па им се не може вера потпуно да поклони.
јер су касно постали; опет зато нису без икаквог основа и
заслужују извесну пажњу, с погледом на историјске нзворе
које nocToje.
Тако: фмл<?со(ј&, који је на 42 године по
косовској битци, у животу деспота Стевана Високог, говорио
нењто о овом знаменитом догађају, наводи, како је Милош
облцамван код господара, па да би доказао своју верност и
јунаштво убио је турског цара Мурата.')
/7с^скп лсшопис, који је у XV веку, може бити пре Кон-
стантиновог животописа састављен, помиње такођер неку
мадп/у,' а Цети)вски и Студенички летопис опет неко мссср-
cmco.^) То наговешћује н Мијајло Константиновић из Остро-
вице^) и други извори.
Из овога се види, да у српском стану није било све у
реду. Док су се Турци саветовали, какав распоред да учиие
са војском те да што успешније победе непријатеља, дотле
су неки од Срба, поред разговора о боју са Турцима, још
налазили за потребно да у овом судбоносном часу говоре о
некаквим неверама, издајама и другим стидним делима. Да у
српској војсци није било слоге и одлучности код свију, може
се закључити из оваквих навода наших исторнка и писаца из
XV века. Па онда није чудо што поред онакве политичке и
војне организације, сама храброст и патриотизам српских јунака
нису могли одолети бројној надмоћности, војној вештини и
фанатизму бесних Османлија.

V!
К о с о в о ^)
(са картом)

Кад бацимо општи поглед на географски створ Бал-


конскоа аолуосш/?во или ТУлорскод троиољо (ово no Јов. Дра-
гашевићу), тада нам између свију његових делова највише
падају у очи две просторије, две узвишене равнице, а то су:
') Гласник срп. уч. др. X U ), 261.
О кнезу Лазару стр. 228 н 229. И. Руварац.
!) Гласник XV!H, 77.
^) О њему внди ове нзворе: Retse von Betgrad nach Salonik, von ).
O. V . Hahn, стр. 68—85; Путовање по словенскнм земљама Турске у Европи,
о д Макензнјеве и Ирбијеве, превод Ч. Мијатовића, стр. 160—)70 и 195—214.
Летопнс Матицесрпске, књ. 102, стр. 9 !—114 чл. од Гиљфердинга Босна.
Путопис дела Праве—Старе—СрбиЈе од М. С. Милојевића, ! свеска, стр.
КОСОВСКА БИТКА 77

и Со^&н/ско пол^с. И њихов географски и топографскн


склоп, н њихов геометријски положај на полуострву, и њихове
саобраћајне везе са свима крајевима полуострва, све то ка-
рактерише их као најзнатније површине на овом знаменитом
делу Европе.
Али и међу њима има разлике: док је Софијска висија
на удару путева за везу средишне и северозападне Европе
са Византијом и Азијом, дотле је поље Косово на удару не
само тих путева, него и из јужне Европе, и не само за везу
са Византијом и Азијом, него и са Африком непосредно. Док
Софијска равница лежи између две речне области: Моравске
(западно) и Маричке (источно), и припада сливу Дунава,
дакле Црном мору, дотле Косово лежи на размеђн две речне
области: Моравске (северно) и Вардарске (јужно), јер се њи-
хове воде деле на самоме Косову, и тако оно припада саставу
два водена слива: северно Дунаву, посредно Црном мору, а
јужно Белом мору или Архипелагу.
Тај средишни географски положај у орографском и хи-
дрографском погледу и даје Косову превагу не само над
Софијским пољем, него и над Овчим пољем у Вардару и над
Метохијом у Подримљу (Белом Дриму), што су и историјски
догађаји доказали, а што доказују и најновије светске же-
лезничке пруге.')
Географски и топографски значај Косова дао му је и
у војном погледу огромну вредност, а то је учинило те су
се на )вему дешавали чести и знаменити судари и бојеви, као
што he нам то показати историја његова.
Географија и топографија су темељ војном раду, а исто-
рија само бележи догађаје, који су се по одређеним при-
родним путевима морали где догађати.
Зато ћемо и ми описати поље Косова са сва три ова
гледишта, те да се види његова велика вредност у свакоме
од њих.

1. Географски опис
Име. — Због чега је ово знаменито поље названо Ab-
сово не слажу се сви писци: једни држе, да је од птице
,кбса", како га и странци преводе (AmFetfeld); а други држе.

18)—280 и у И свесцн 69—!!0 ; Речннк географмјско-хисторијски о д пу-


ковника Јов. Драгашевнћа, стр. 99; Rad jugos). atad. znan. t umjetn., )tnj.
XL!X, стр )32. Чланак П. Матковнћа, „Путовања по Балканском полуо-
току". Ратпик, лист за војне науке, мовостн и кн.ижеаност, књига )! и !!),
за )879 н 80 год. „Мемоар пз Турске н Итинерери" о.т пок мајора Мнх.
Н. Илијћа.
') Солунска железннца и ако не иде сада преко самог Косова, алн
је у п,еговом непосредном сусеству и Косово је од пресудног значаја по
н,у (те је стога косовска пруга и везана са њом. — Лрл,и. УдЈ
78 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

да је од речи ^KČca" и ,косити", јер је на Косову грдно


ноље травом обрасло, na се много коси.
Прво тумачење изгледа лакше, али тешко вероватно,
јер на Косову нема кбсов& више но на другом месту. Други
корен много је примчивији и вероватнији. Али којн зна, да
ли име овоме великом и важном пољу није дошло отуда,
што су се на њему од вајкада многе силе „коснла" и тукле?
Отуда је име /^осоно у Срба и добило исти значај што и
ооупн/ше.
Северно од Косова, а у долини реке Лаба, налази се
ТИпло А^осово или 7focoBH/(o, како ra Феликс Петанчи^ у своме
опису путева no Турској зове.')

') Rad jugos!ovenske akademije znanosii i umjetnosti. Knjiga XL!X,


strana 132.
— [Основу w c налазимо у много назива географских објеката; има
их управо безброј кроза целу среднну Европе од Шведске на северу до
Мореје на југу. Вероватно ћемо је налазитн и у другим крајевима Европе
и Азнје. Података за решавање имало би дакле и сувтне, алн недостаје
поузданеоснове. Писацу горњемнаводитри: кос (птица), коса (оштрица
за кошење траве) и косити се (такмнчнти, хрвати, борнтн се). — Прво
тумачење по т и ц н је одбачено као нераз-чожио, алн филолошкн ие задо-
вољавају засад нн другадаа, мадасупримамлшва. — Занаш уповеснниу
имало би велика интереса решнти тај проблем, али оч је врло замршен
ч захтевао бн употребу огро.мне )езичне t pal^e, као што ће.мо вндети даље.
Наш одлнчни неослависта Даворин Жунковић наклоњен је основи
у глаголу косити се, а сем тога назире у називу косово неко местно обе-
лежје војног, ратничког значаја, иа основи својих нстраживања о топо-
графским објекгима, где у велнкој већнни речи налази војнн смисао.
пеш то је о тим називима објавио н у Ратнику (за фебр.-март н апрнл
193! год. у својој магистралној расправн о „Сеоби иарода"). Jep се и у
прапрошлости много ратовало, увелико и локално, а народ радо чува
успомену тих бораба на самом географском објекту.
Поред свих тих тешкоћа би!<е да се ипак у неколнко приближујемо
рашчишћавању, нажалост само врло лагано. Једно новије мишљење назире
у назиру косово, појам поље (види Кратка нсторнја Солуна, државе и градз,
стр. 7 - 8 , прештампано из Ратника), равног земљншта у опште.
Према данаши.ем нашем знању, решавање иа основи срп.-хрватског
језнчног блага једва ако бн довело до излаза. Пре би се то лгогло оче-
кивати од тумачења помоћу словеначког н старословеначког наречја (пра-
словеиског, прајезичног), ако би било могућно наћн у њима какве
ослоне тачке.
У вези са овим последњнм мишљењем могло би се указати на неку,
можда већ изгубљену, а можда још негде некако скрнвено преосталу реч
кос, било као радгву (борба, кавга), било као лнце (хрвач, борац). У том
случају би суфикс — ово бно приближен вероватноћи, као израз односа
или својине (геиитивно) Тај граматнчки облнк — ово у опште много
смета језикослоеном тумачењу (нпр. изођење од косе (за кошење) и „косити
се" имало би да гласи пре као лоигшше него ли косово). Исто вредн и за
једно пето извоћење од речи лоса (нагнуто земљнште, блага падина), али
ту тако^ер смета — ово. Мећутим, срп.-хрватско тумачење, као што ре-
космо, ту не може још пресућиватн.
Засад морамо дакле остати на последњој достигнутој етапи: да
имамо посла — ипак не казујућн то аподиктички — са појмом ноља (аналого:
Раброво, Куманово исл.), просторијом у опште. У грчком имамо реч лослмс,
— у доцнијем историско-филолошком развоју значења, — појам простора
КОСОВСКА БИТКА 79

Величина. — Косово поље ограђено је (види прило-


жену карту): са севера огранцима планине Копаоника (Леш-
ничка и Соколица пл.) и Рогозне (Кошутовица и Корињз);
с истока бреговима и брдима: Пруговцем, Мрамором, Козницом,
Ормом (Хормом) и Жеговцем; с југа Црном планином **) и
Шаром (Љуботеном); а сз запада: Неродимком, Црнољевом,
Дреницом и Чичавицом планином (остављајући р. Дреницу).
Тако обележен р^ван простор пружа се од старог Ка-
чаника јужно, na до Митровице и Звечана северозападно у
дужину 75 километара, нли 15 часова дужине; а у ширину
како где: спрам Јањева око 4, спрам Приштине 3, а код Ву-
читрна око једног часа у ширнну.
Право Косово пружа се од Сазлије па до утока Лаба
у Ситницу, што има око 7 часова у дужину, а 3—4 у ширину.
Гиљфердинг^) овако описује Косово, кад ra је пропу-
товао: ,Од Неродимља no4Hthe Косово поље, пружајући се
14 сати хода до Митровице. Ширинаму није свугде једнака,
али нигде неће бити 5—6 сати... По целом путу од Неро-
димља до Митровице, десно и лево, пружају се разне велн-
чине rope. Међу њима се уздиже велика гора Голеш, која
је roTOBo на средини сплета који дели Косово од Подрима
и Метохије. Цео тај простор није савршено раван, а у врху
Ситнице има блата. Косово је сада пусто. Већи му је део
застрт грмљем и гајевима, али и жито и кукуруз зачудо
добро роди, само кад би било радника"...
Цела површина дна Косова нагнута је у главном северу,
у ком правцу река Ситница тече.
Највиша тачка дна Косовске равнице је код железничке
станице Феризовићз) према Неродимљу, где се деле воде:
северно теку у Ситницу и даље у Ибар-Мораву, а јужно у
Лепенац и даље у Вардар.
Средња апсолутна висина Косовске равнице је 540 ме-
тара, дакле око 25 мет. више од врха Авале код Београда.
В оде. — Глава Ситници је у Сазлиском блату,^) у коју
се стиче и један део воде речице Неродимке. То је можда

у смнслу (свет, mundus, monde, univers, Wett. На самом Косову


имамо такођер једно „Широко поле")-
Према свему то.ме, решавање не сме ићи само етимолошким путе.м,
већ и правцем исторнје, са свестраним објеката, радња и
и многих уе./цдо. — /7дам. Јф ./
Ч То је Петанчн^ева montes Crivicinae, у средњем веку Чр^<ин.)А
гора или Чркио ropK, турски Аарадае. (Rad. ХИХ, 134).
Ч Србски JltsTonHOb iSćO. Књига 102, стр. 92.
3) Сада названа ^енерала Боже Јанкови1<а. — Прнл). Ур.
*) Хан мисли, да је Робовачко или Саз,1 иско блато остатак великог
језера, које је у прво време покривало цело Косово, док вода ннје npo-
била код Звечана и Качаника, те отекла северу и југу.
80 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

јединствен хидрографски пример у свету, да једна река дели


своју воду у два водена слива, — речна и морска.
Jep извире из планине истог имена и пла-
нине Језерца, па текући југоистоку, раздваја се код села
Фатића') у два крака: тече у Сазлиско, а затим у Робо-
вачко блато, одакле настаје Ситница ; а десни крак тече југу,
протиче поред Старог Качаника и код Новог Качаника утиче
у леву обалу р. који извире из Љубатрна нли Љ у-
бетјена.^)
Сазлмско блапто постаје дакле од Нероднмке и потока
где се налази и село истог имена. Ово је блато
дуго 2, а широко 1 час. и спаја се са Робовачкид( блашол^
код села Робов<(0, које је још веће и од Сазлиског блата.
У Робовачко блато утиче с леве (западне) стране поток
Штвмвовво, који испод брда Шљивова истиче.
Испод Робовца из блата одваја се ток Ситннг(в'') и те-
кући северу прнма са обе обале ове потоке и речице:
1. /'аднл(ка, сдесна; из брда и села истог имена.
2. Ај))Нољвва или Дрнодвука, долази из планине и села
истог имена, протиче поред Штимља и слива се у леву обалу
Ситнице.
3. Сл(ољуаш, с десна, испод брда Жеговца, а од села
истог имена.
4. Жваовац, с десна, почиње испод брда Орме и Же-
говца, а протиче поред села истог имена.
5. /аљввш(,^) с десна, почиње нспод брда Сопота, а про-
тиче кроз варошицу Јањево.
6. Рабарсдц поток, с лева, из села Рибара.
7. Сушш/а, с десна, долази из брда Велетјена, а про-
тиче поред села истог имена.
8. /]рачонш(0 или /рочонко, речица, почиње из Орме и
Кознице и у врху зове се Лабљонско р. по селу Лабљану;
у њу, с лева, стиче се СМ*""ско, из брда Бруса, па спојене
протичу поред села и манастира /)7очоннос,' испод Скопљан-
') По Милојевнћу стр. !84; Retse von Hahn, 69.
Ч Лепенац је притока Вардара који утнче у Јегејско (Вело) море,
док је Ситница принос нбарског слнва, у даљем смислу црноморског.
Неродимка дакле, делећи се у два крака, даје своје воде у два различна
мора, Црно и JerejcKo. То је бифуркацнја, Beh сама собом врло ретка у
хидрографијн, али у овом смислу, као што писацу пређашљем ставу наводи,
можда је једииствен случај. — У]р.
а) Соддмуа је турски назив и значи пуно шрске, по речнику Ђ. По-
повића (Гласник Срп. уч. др. L)X).
^) Сшппмча, неки држе, да је добила име, што јој је постанак у
блату, трски — „снтн", а М. С. Мнлојевић вели, да се тако зове „због
својнх ситних и бистрих вала". (Путопнс (, 183). Хан велн, од „снте" —
трске, шевара, што расте у Сазлиском језеру. (Reise von Belgrad nach
Salonik).
Ч Јањевка. — /7рил<. Ур.
КОСОВСКА БИТКА 81

ског насипа прима с десна поток па пошто и желе-


зницу пресече утиче код села Добријева у десну обалу
Ситнице.
9. Река поред Лаба, понајвећа приточнца Сит-
ничина. Почиње у планини Чечеву, близу села Обиља, па до
Седлара течеујугоисточном правцу; одатле скреће истоку,
прима с десна Лапуц/нмк, и протичући поред Голеша, који
десно остаје, слива се у леву обалу Ситнице код села Вра-
голије.
10. Л]ошцпгевка или /^^аиппова^^, речица, што кроз При-
штину протиче и с десне стране утиче у Ситницу. Глава јој
је Cmapa рвка или Л^рвсдави/^а, која почиње из Печевачке
пл. и Драгодана. У самој Приштини састаје се са
или Вишеславком, која долази с леве источне стране, из брда
Мрамора, и коју састављају потоци: /MapwB чадсу?, /бтлу-
^q?CKH Ддадсиа^^ и Седол! Д^'ла. Испод Приштине упада с лева
у Приштевку поток Дешерник или Д/етр^(нк, из брда истог
имена, na утиче у Ситницу.
11. Брњачки пашак или Бушово^(, с десне стране.
12. СшЈоео^^, поточак из Чичавице, с леве стране.
13. Глодна водо поточак, који испод Муратовог гроба
и Газиместана почиње и цеди се с десна у Ситницу.
14. Доб, река, почиње из Копаоника; до Тенеш дола
има у главном југозападни правац, и дотле прима с десна
Бродомни^(у и У7оиошнШ(у, а с лева Дубни:(у и Брвениду затим
Мо/онну, с десна, па окрене западу и близу села Прилужа
слива се у Ситницу с десне стране. Дреница и Лаб највеИе
су приточице Ситничине.
Долина Лабска од села Добродола па до утока Брве-
нице зове се Моло //осово или Мосови^/о, у чијој се средини
налази /Тодууево, повелико село, са једним брдашцем као
брадавицом у толикој равници. Дужина Малог Косова је
око 2 '/2 а ширина око једног часа хода.
15. Сожодржо, с десна из Грдеча планине протиче поред
руина негдашње Самодреже цркве.*)
16. //евол-анно, поток с лева, из Чичавице планине а од
села Невољана.
17. Бучишрнно, с десна из Грдеча, протиче кроз Вучитрн.
18. Свнњорка, с лева из пл. Чичавице, а од села Свињара.
19. До^олучки поток, с десна из пл. Соколовице, а
протиче поред села Добре Луке.
После Tora Ситница састаје се са Ибром одмах ниже
Митровице, а под брдом и градом Звечаном. Одатле Јгуби
своје име, а Ибар продужује тећи северу измећу Рогозне и
Копаоника.
Од врха — Робовца па до утока — Ситница пада за
Ч Сада обновљена. — /7рал(.

Косовска бнтка
82 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

100 метара, те на дужину од 100 м биће јој пад на 7*5 ме-


тара, а на 1 м има пада 75 мм.')
Б рда. — Сем брда и планина, која су поменута при
ограничавању Косова, још је знатно историско брдо Голсш,
које лежи у средини Косова по дужини, на његовој западној
страни, а између Ситнице, Дренице, Лапушника и Црнољеве.
По Милојевићу Голеш је дугачак преко 2, а широк преко 1
часа, и на њему налази се језерце, а око њега многи rpo-
бови. Народна иесма каже, да је на њему делио мегдан
Страхинић бан са Турчином Влах-Алијом.
Име је добио због своје голети.
Путеви. — Од свију путева који данас постоје, нај-
знатнија је жељмничм пруао, која води из Митровице за
Скопље и Солун, и која Косово по дужини просеца. Од
Митровице до утока Лаба иде левом обалом Ситнице, а ту
пређе на десну обалу њену; код Робовца просеца блато,
излази код Феризовића (данашњег Урошевца) на водомеђу
Црног и Белог мора; одавде се спушта низ леву обалу Не-
родимке, а затим Лепенца, те стиже пајпре у Стари, а затим
и у Нови Качаник, просеца кроз клисуру Шаре и Црне
планине, па стиже у Скопље, прелазећи Вардар више пута.
На Косову су ове жељезничке станице са међусобним
удаљењем у километрима, почев од где се и
ова жељезничка пруга завршује: Вучмтрн 7.169, Л)оминвннц
18*929, Дипљан 14*180, ФеризовиА 19*548 и Аичоннн 18*480.^)
Свега 78*234 километара, или око 16 часова дужине.
Остали обични путеви су:
1. 77уш Аинаник — Л))Ии/п!Ино — Л4ип7ровн/(о, који води
дужом Косова упоредо са жељезницом, али све десном
страном Ситнице. Код Феризовића (Урошевца) одваја се
мало од жељезннце, да се одмах после опет споји са њом;
а од Липљана одваја се те води у саму Приштину. Одатле
иде поред самог тулбета Муратовог гроба, па прелази Лаб
код Бабиног моста; даље пролази кроз Вучитрн, ту пређе
на леву обалу Ситнице, те води у Митровицу. Задаље пут
иде испод Звечана и преко Рогозне у Нови Пазар.
Из Приштине у Стари Качаник има 10 часова;

Ч Према П. Вујевићу у Нар. Енцнкл. (најновијн податцн) дужина


тока износи 93 $ км, површина слива 3129 квкм, врло незнатни пад 0 62 м/км.
Ур.
') Станица се данас зове Ђенерал Јанковић, по имену војсковође
из доба ослобођења (1912). И.ме Качаннка, управо његове клисуре, дато
је по „качацима'- (арнаутским разбојницима) који су тај крај учинили
посве опасним за путннке. Да би томе учинио крај Синан паша је ту,
крај Лепенца подигао у XVI веку сам конак и тврђаву која још постоји.
(В. Радовановиђ у Нар. Енцнкл. И, 282.) — /УрцЈК. Ур.
КОСОВСКА БИТКА 83

Из Приштине у Вучитрн 4, а одатле у Митровицу 2


часа ход^
2. /Тришпгине у Ђакови^^у преко Враголијског моста,
испод Голеша, и преко Лапушника и Острозуба на Бели
Дрим, те у Ђаковицу. Дужина му је око 1б часова.
3. Из /Трпшшнна у преко Црнољеве и Дуље
хана; има око 14 часова дужине.
4. //з /^сн/штпне у ,А()^м/уЈил/уу пут води преко села
Брњице и Тенешдола на Мало Косово, па уз ово на Поду-
јево и преко Преполца и низ Бањску у Куршумлију. Дужина
му је око 12 часова.
5. //з /Трмм/шнне срено /љилнна зн Драљу низ Бинча
Мораву. Дугачак је око 18 часова хода.
Од свију ових путева најбоља су прва два.
Преко једног дела Косова пролази и пут, који из
Призрена преко Штимља води за Скопље, н који се код
Црнољеве одваја од Приштинског пута што води у Призрен,
а изнад старог Качаника опет састаје се са путем који иде
из Приштине у Качаник.
Знатнија насељ ена места. — По М. С. Милојевићу
на Косову и огранцима планина које га окружавају, има око
229 обит. места') разних народности, али су великом ве-
ћином српска, сем нешто арнаутских и черкеских, а припа-
дају свима околним нахијама.
Од садањих места на Косову најзнатнија су ова:
1. /Тршпшпнп^^, скоро у половини дужине поља Косова,
нешто мало севернија од Голеша, али на десној страни Снт-
нице. Драгашевић мисли, да је Приштииа некада била близу
састава Грачанице и Дренице са Ситницом, na се касније
уклонила под планину на садање место, да не би била на
удару. У Приштини има преко 2.075 кућа и око 14.300 оби-
таоца"), од којих су мањи део Срби православни^). Ту сем
окружне власти има увек и војне посаде.
2. Вучншрн^) на северном крају Косова, а на десној

') За чудо је, да и no карти аустр. географског инстнтута (издање


од 1881, размера 1 :300.000) излази исти број места на Косову, а у гра-
ннцама, како су овде обележене.
Ч Мисли се, да јој је име дошло од речи п/цдц[П, што се ваљда
као рана на сред оиолике равннце „расприштила".
3) Попис од 1921. — /Трц.м. Ур.
Године 1910 Прнштина је нмала око 4.000 кућа (што Ise pelSH
24—26.000 становника), од којих 3.200 муслиманских, 531 православна, 65
јеврејских, остало цигаискнх и чергарских, (Нар. Енцикл. 1П, 585). Ово
двоје последњих су делом православни делом ,,турци", алн обоје говоре
српски. После ослобођен.а П. је имала 18.174 становника (1913). Станов-
ништво је опало због исељавања мухамеданаца. — /Тсмл/.
9 Име му је дошло од „вучијег трна".

6*
84 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

обали Ситнице, мала паланка, седиште кајмакама. Има око


800 кућа већином муслиманских.')
3. крајње место на северу Косова, по имену
мала варошица, а по изгледу село од 500 кућа већином
арнаутских. Ту је крај и Косову и жељезници.^)
Остала знатнија места биће поменута у историском опису.
С рпско-турско разбојиш те. — Рус Гиљфердинг овако
описује ово знаменито бојиште: ,О д Приштине налево про-
стире се велико поље по имену Шнроко, којим тече Ситница.
За Ситницом налево простире се планина Голеш, у коју се,
као што се говори, уклонио Вук Бранковић за време боја.
После једног часа хода види се на путу надгробно камење,
на којем су чалме изрезане, и прости гробови, у којима су
по свој прилици хришћани сахрањени. На једном брежуљку
је кућица од камена, око које је засађено пет крушака.
Дервиш, чувар те куће, отворио је кућицу, у којој су два
повећа гроба од белог камена. У једном од њнх сахрањен
је, по казивању, Гази-Синан везир Амуратов, горостас телом
и силом, а у другом слуга му. Обојица погинуше од руке
Милоша Обилића... Цео брежуљак око кућице пун је гро-
бова, и биће их на хиљаду. Њих је све no казивању дерви-
шевом поубијао Милош, стојеНи на врху брежуљка, на којем
је сада текија (надгробни споменик). То гробље, које се ту
простире, зове се по имену села, које је близу...
,Одатле се иде с десног пута на леви и долази се у
ископ грмљем застрт, у коме је споменик султана Мурата,
који изгледа као мала џамија без мунарета. 7у био око
(лозор;) шурскн, а споменик или текија подигнута је на оном
месту, на коме је био шатор султана Мурата, под којим га
је Милош убио... (Ту је сахрањен управо само дроб Муратов,
а тело му је пренето у Брусу. — /Триж.
,О д гроба Муратова долази се на равно поље, на којем
се којегде види грмље. За једно пола часа на коњу је река

') По попису од 192) г. има 916 Kyha са 4.711 становника —


') Косовска Митровица се убрзо по завршетку жел. пруге од Со-
луна преко Скопл.а, као њена крајна тачка, убрзо почела подизати од
незнатног села до доста велике варошице, и постала је средишњмм тргом
горн.оибарске области. Судећи по попису од 1921 год. она има око 2.000
куЋа и преко 10.000 становника, али се све више развија —
') Више о овом месту и околинн може се читатн у Путописима
Старе Србије од М. С. Милојеви1.а, 1, 192 и П, 57. Овај брежул.ак на
којем се Милош борио, вели Милојевић, да се зове Гсзижесшан, и да се
са н.сга види већи део Косова, па и Липљан и Звечан. На том месту
погинуо је и кнежев барјактар Бошко (или како га Косовљани зову Ми-
ливоје) Југовић.
— (Писао је о томе н Јов. Драгашевић, који ie одавде понео и
неке успомене. Затим Мих. Ристић, тада конзул у (Јкопљу, Доцнији no-
сланик у Риму, у часопису „Дело". — /7р м : Ур.)
КОСОВСКА БИТКА 85

Лаб, преко које је мост од камена и дрва, који је некада био


сав од камена. Тај се мост заједно са малим сеоцетом зове
Бабин мост. Недалеко је одавде село Расков, где су Турци
Милошу оклоп расклопили, по бабином упуту...
,На један час од Бабијег моста') на десно извире ми-
нерална вода, у којој се Милош, по причању, пре боја окупао,
па се и зове Мало даље на десној страни
пута лежи село Самодржа и у њему развалине цркве Само-
дреже, у којој је кнез Лазар пред битком своју војску при-
честио...^)
Кад се Лаб пређе виде се пољем на све стране гробови.
На пола часа од моста је други брежуљак, који наличи на
онај поменути, на којем се, по казивању, Милош борио. Да
ус my крв пошоко^и шсклп, вмдм св оспудо, шшо ув ^ео ^ е -
жуљпк засуш шурскм^и мадаробнмл/ смол^енм^^МЈИо. То је место
сада обрасло густом растовином. Даље се готово нигде више
не виде надгробне хумке, него се простире пусто поље го-
Т080 до Вучитрна, које је на два часа од Приштине. Земља
је тек под самим Вучитрном питома*.^)

2.. Војни опис


Од географског створа земљишта зависи његов војни
значај, а овај одлучује употребу у војном погледу, тј. сударе
непријатељских војсака. Ма да у томе има и неких случај-
ности, опет је земљиште меродавно у крвавим људским су-
кобима. Географски и војни значај поља Косова и јесу главни
узрок, што су се на њему толики људски сукоби од памти-
века догађали, као што he се у његовом историјском опису
видети.
Стратегијски значај. — Због свога географског склопа
и централног положаја у географском и хидрографском по-
гледу Косово стоји у вези са свима знатним деловима Бал-
канског полуострва, целе Европе, па и Азије и Африке, и то:
1. /ђ^пгзЈи нп север преко Новог Пазара за Босну, или
преко Србије за средњу Европу.
2. /7^'ше.м ма ууа зо Солун и даље за Малу Азију, или
Мисир и Грчку;

') То што JoR. Мишковић мења назив овога моста, могло би ука-
затн на сумшу, да реч баба упућује на турско значење (отац,деда, чмча),
што би било карактеристично за порекло свда/вм мосга. Познато је да
народ често везује гатке уз нме по сличносги, нпр. Варварица вар вармла,
Св. Вратоло.мије исл. —
') Сада обновл.ена. — Ур.
^) Сочиненш А. Ги.Ђфердинга, св. И(, стр. (99—200.
86 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. М И Ш К08И Ћ

3. на заиад п/?ско Призрена за Скадар и Улцињ,


за Италију и јужну Европу;
4. на у /'љнлан—Со^о/у за Цари-
град, или Дакију—Румунију, и
5. но /узомсшок у Скопље—Серез, за Цариград.
На Косову су се укрштали правци разних најезда, на-
родних сеоба и војних похода, који су ишли са севера на
југ, са запада на исток и обратно, na с тога је стратегијски
значај Косова био велики од вајкада, па и данас.
Ограђено теснацима: //ачанмчки,м најугу, ^вснанскижна
северу, //ознинушл! на истоку, а Девннкнж на западу, то поље
је одвојено природно орографијом од суседних речних сли-
воаа: јужно Вардарски, северно Ибарски, источно Моравски
(Бинче или Криве Мораве), а западно Дримски слив, и обра-
зује за себе сижостилно Аосовско во/итшс.
Тактички значај. — Врата, на која се улази из су-
седних речних сливова и војншта у косовско, у првом реду
имају велики тактички значај, а та су:
1. /^чинички mecHH!{, који траје 5 часова почев од Новог
хана, више старог Качаника, где пут иде све поред реке.
2. двечански к Роеозннчки пгесни!( на северу, који толико
исто траје, али главни пут води преко планине Рогозне.
3. /^ознички теснац нешто краћи; пут излази на превоје
између ситничког и моравског слива, изнад села Лабљана.
4. Превој Лопушник на путуђаковичком, а Дуљсхон на
путу призренском имају највећу тактичку вредност на за-
паднбј међи косовског војишта.
На самом Косову имају тактички значај ови делови
и места:
1. ФеризозиА или Ј^отезо!( на размеђи Вардара (Лепенца)
и Ситнице. Ту ie и жељезничка станица, а ту и Турци увек
посаде имају.
2. На /лосовику и Дрену пред /рочонидож фронтом
према Качанику, где је српска војска најпре била заузела
положај 1389.
3. //осо Дешреник пред Приштином фронтом јужним.
4. //оззиш и /озил!Сстон на левој обали Лаба са се-
верним, а код Бабиног моста на његовој десној обали, са
јужним фронтом.
5. /'олетки положо/.
6) Тенетдолски иоложо/ који раздваја Велнко Косово
од Малог, и
7. ^вечонско положоу изнад Мнтровице на левој обали
Ибра, са јужним фронтом.
О пш ти преглед. — Покојни Мих. Илијћ ђенералштабни
мајор, који је дужом пропутовао Косово, долазећи из При-
КОСОВСКА БИТКА 87

зрена путем на Дуље хан и Липљан, овакве је белешке о


њему оставио;
,Н а вису испод хана раздвајају се путеви за Приштину
(лево) и Скопље (десно)... Леп је поглед ка Голешу и даље
од њега лево на предео Дренице, ка Шару и целом венцу,
и на Ковово.
,Прелаз Ситнице је каљужав газ. Ситница са тихог
тока има корито таложљиво. Бродови нису толико згодни;
иначе није велика река, ал при поводњима врло јака. Внше
газа има на њој добра стара ћуприја.
.Липљан је 30—40 кућа велико српско село у гомилици,
са старом црквицом.') Мало више -пролази пут крчаник од
Приштине за Качаник.
,О д Липљана до Грачанице иде се испод брда. К речи-
цама мало силаска и изласка. Брда су ситном шумом обрасла.
Села су укупна, сироте сламарице српске, черкеске и арна-
утске. Леп положај на Ветренику, према Грачаници. Код
Липљана је Косово најшире.
.Приштина до 8000 вел. место, збијено као и све тур-
ске вароши. Важно место на Косову, јер се ту крсте путеви.
.Земљиште за^^коњицу и пешадију (око села н по шума-
рицама); артилерија лака и тешка. Све је Косово сама црна
смоница.
,Из Прнштине уз прнличну узбрдицу узлази се одмах
на равно, које се неколико пута прелама. С десна пењање
брдима, а с лева пукла пољана. К Лабу силази се лагано
кроз шумарак... До Вучитрна је од Бабиног моста шумари-
част предео са маленим таласима, који се расплине према
Ситници. Лаб се гази, само је укопан. Бабин мост лако је
отети са севера. Митровица важно место у врху Косова,
као ћуприја на Ибру. На Ситници је дрвени мост; камени
мост остао на суву десно, са пуно излоканих места.
,О д Приштине до Митровице земљиште је за све ро-
дове војске згодно, а нарочито за коњицу. Око Ситнице је
земљиште толико равно, да људи у својим њивама морају
да копају нарочите бразде, те да одводе атмосферску воду,
да им не лежи у њивама.
,Све се косовске реке лако газе, али пред упадањем
њиним у Ситницу каљужаве су као и ова, и због тога само
на извесним местима прелазне.
Пут ннкако ннје грађен; иде онако преко поља од
вајкада трвеник. Пред Митровицом нешто је крчен покрај
брда. Зими, особито у кишно доба, каљав. Могу свуда кола.
Бабнн мост је стара ћуприја на Лабу. На Ибру под Митро-
вицом добра ћуприја. Има газ више по сахата"...

') Та цркеа доста лепа и внсока, усред села. — Л[рн.к.


88 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

3. Историски опис
Необичан географски створ и положај поља Косова,
као што смо видели, дали су му и велики војни значај, а
отуда су се на њему збивали и многи важни људски сукоби
и историски догађаји, те му име од вајкада учинили чуве-
ним. Сем Tora на Косову међиле су се не само велике римске
области Мизија и Дарданија, него и касније српска држава
са грчком (у време жупана Вукана и краљева Уроша и
Милутина).
Д огађаји. — Од важнијих сукоба на Косову пољу
догодили су се ови:')
1. — 279. године пре Хр. Келти или Гали, враћајући
се из Делфија, били су на њему сатрвени.2)
2. — 1073. године грчки војвода Саронита потуче српску
војску под Бодином спрам места Пауни.з)
3. — [Од 1085 —1093. рашки жупан Вукан са грчким
војскама. — Sic у архиви Јов. Мишковића. Ту је дакле могло
бити неколико бојева.]
4. — 1096. год. жупан Вукан са српаком војском потуче
севастократора Јована и грчку војску близу Липљана.**)
5. — [Око 1159. г. (сукоб?) Стев. Немање са браћом
између Звечана и Пантина, око Митровице. — Арх. Јов.
Мишковића.]
6. — Око 1170. године Стеван Немања потуче грчку
најамничку војс!^ своје браће у дну Косова, на левој обали
Ситнице, према Вучитрну, код места Пантина.^)
7. — Око 1365. године код Грачанице сукобила се
Вукашинова војска са Урошевом и његових присталица и
прва однесе победу, те Вукашин остао диктатор у српској
држави.^)

') При крају овог н абрајам писац наводи 12 креавих сукоба на


Косову"; ми смо овде тај број попунили на 17 већином по доцнијим
допунским прибелешкама нађеним у архиви покојног писца, коју је он
завештао нашем главном ђенералштабу. — Оно што је у том набрајању
наше, стављено је у главном тексту у заграду. — Уред.
') Rad ХИХ, 132. — (в. опис похода Келта или Гала на Делфи у
„Историји С ^уна" Стев. Матијашеви^а, стр. 43. — Ур.Ј
*) Исгорија српског народа о д П. Срећковнћа, ! 355.
') У падинн Зигова (јарма) или Качаннка стари КостртцЂ. Ист.
срп. народа П. Срећковића, !, 203 н 390. Граннца грчке царевине и Ву-
канових земал.а и^ила је Црном планином до Качаника (Зигова).
Драгашевић пак вели, да је граница српске и грчке државе у по-
четку владе краља Драгутима бнла на Косову н водила преко планине
Жеговца. Гласн. XLV, 78. ,
^) Ист. срп. наро.^а П. Срећковића И, 10. — Годншњ. Чупићева !
193, Стој. Новаковнћ.
П. Срећковић !!, 781.
КОСОВСКА БИТКА 89

8. — [!37! r. Вукашин (и Угљеша) са Турцима. — Арх.


Јов. Мишковића.]
9. — 1389. годинсдогодила се битка између Срба и
Турака на самом Лабу, коју овде описујемо.*)
10. — 21. новембра 1402. био је бој деспот Високи Стеван
са Турцима и сестрићем Ђурђем на Трипољу, око Грачанице,
и потукао Турке.^)
11. — Године 1439. на Преображење 6. августа потуче
Исак бег Аврамови!! (Евреносов потомак) Новобрдску војску
на Трипољу.з)
12. — Фебруара 1444. год.^) Дауд бег Згуровић потуче
српску војску на Ситници.^)
13. — 1448. године, 18., 19. и 20. октобра пропаде Си-
бињанин Јанко (Јован Хуњади) са својом војском под Голешом
према враголиском мосту. Турци су се били поставили између
Приштине и Грачанице; противнике је раздвајала Ситница.^)
14. а) — [1459. пропаст самосталности српске државе.—
Ничег ближег у арх. Јов. Мишковића; прибелешка је свакако
само генералног значаја.ј
14. б) — 22. децембра 1689. сатрвен је код Качаника^)
немачки мешовнти одред, јак 2800 људи, од Турака тако, да
је измакло свега 7 људи живих.^)
15. — [1690. r. Турцн су наново заузели Качаник, који
им је Пиколомини отео прош ле године, na су посекли п осаду
коју је он тамо оставио.ј^)
16. — 1831. Бошњаци под Хусејин капетаном Градачким

') Арх. Јов. Мишковића: „!389 цар (кнез) Лазар са Муратом на Вн-
довдав, !5 јуна". —
Ђурађ Бранковић од Ч. Мијатовића ), 24.
*) Исти !, 276.
Година битке код Варне. — ТЈриЈИ.
Ч Ч. MHjaTOBHh: Ђурађ Бранковић 1, 362 и 368.
*) Истм И, ! ! 8 и !28. — Путопис Милојевића !, 2!6. (У првобмтном
мздању Мишковићеве „Косовске битке" стојн штампарском грешком 1444.
година. — /Трил.
т) Годишњица V, 164.
Ч Историја Солуна, crp. !90. — То је Пиколомннијев поход. — Нар.
Екцнкл. !!, 282: „1689. продро је Пиколомини са Косова кроз Лепеннчку
клнсуру н овуда се н повукао. У граду je била посада од 150 војмнка.
20. октобра турска се посада повукла пред претходницом од 240 војника,
па је са прнстнглнм појачањнма нз Скоплд, сачекала дубље у клисури
аустриску коњнцу, алн потучена, разбегла се, напустив клисуру. Сутрадан
кренуо је Пнколомини мз Приштине, нродро до Скопл.а, које је пОпалио,
па се врашо у П р ш п т и н у — Доцније његово страдање укратко је по-
менуто у горњој белсшки. Ом је и умро за време тог похода од заразе
— Ур.
') Нар. Екцикл. на предње поменутом месту. — /Црмм. У]р.
90 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

и Али пашом Видајићем потукли су турску војску под великим


везиром Решидом код Неродимља.')
17. а) — При крају јануара 1878. био. би у околини ре-
и ителни бој нзмеђу српске и турске војске, јер су предње
српске чете^) већ допрле до Грачанице, али су 24. јануара
добиле налог, да због наступившег примирја не напредују
даље. И тако не бн суђ^но да крваво Косово забележи још
један историски догађај.
17. б) — [1879. судар Срба са Арнаутима и Турцима код
Дуље хана. — Прибелешка из архиве Јов. Мишковића.ј
Само ових поменутих 17 крвавих сукоба на пољу Ко-
сову, које је исторнја забележила, доказују, како је оно
још од најстаријих времена играло важну улогу и да су се
суседи о њега отимали. А колико је још таквих догађаја
остало неприбележених и незапамћеиих?^)
(У осталом, горњем набрајању имају се додати и борбе
из новијих наших ратова 1912—13 и Великог рата. Ми их
овде не наводимо, пошто припа.<1ају познатој најновијој по-
весници, а и да не би смо се сувнше удаљили од првобитног
текста писца. — 77рмл(.
У вези са предњим догађајима, поменућемо још и зна-
тније личности, које су у крвавом ограшју на Косову своје
душе испустили:
1. !?свпд најстарији брат Немањин (1170);
2. Дазпр Лрзбељеновнћ са Југ-Богданом, Милошем
Обилићем и другим војводама (1389);
3. ЛЈурош са принцом Јакубом (1389);
4. Бонови:^ Свкуло (Јован) сестрић Сибињанин Јанка
(Хуњадија); Франко Таловац, Венедик Лошонција и Банфије
(сви 1448);
5. Ђенерал Штрасер и принц Кзрло Хановерански (1689)
Мученички пак испустио је своју племениту душу српски
краљ Стввон Дечонско у Звечану (11 новембра 1331); а по
некима и цар J^oo/ /7вл(онмАуНеродимљу(2децембра1360).
С тари путеви. — По Пајтингерској таблици водио је
стари рмжнн oym преко Косова, који је везивао Ниш са
ЈБешом на Јадранском мору. Он је водио из Лабске долине
') Гласмик Срп. уч ,ч.р. XX!, 240: Покрети у Босни, од Милорада
Шапчанина.
') Узимајући према току Снтннце. — /7рид(.
') Сасвим умесна напомена. Enhe да је имало још доста таквих
косовских догађаја пезабележеннх. У ове би се могле урачунати и сукоби
нзмеђу султанових трупа и Јашар паше, у почетку прошлога века, само-
дршца на Косопу са седнштем у Приштини, који ;е отнмао српска имања
и тим^ се обогатио. Имао је чак и неког француског преставннка на свом
двору. —
КОСОВСКА БИТКА 91

на Косово и ударио на (дан. Приштину).') Ту се


пут делио у два огранка: дсснм прелазио је Ситницу и у
правцу Дуље хана водио Призрену на а лсдн уз
Косово водио у негдашњу знамениту варош, а са-
дање село Липљан, н даље преко Качаника у 5cop/đ (Скопље).
Сем римског пута у /усдљсл/ веку проводили су кроз
Косово ови важни трговачки друмови:^)
L Из Хрватске преко Сарајева, Вншеграда, Сјенице,
Новог Пазара, Л1мшроиш(с, Лучн/прна, /^шммпмнс. Дмпљана,
/faHaHMKa за Скопље и Солун.
2. Из Смедерева преко Јагодине, Крушевца, Јанкове
Клисуре, Куршумлије и Подујева у ТТрмшшмну н даље озна-
ченим путевима.
Ти су путеви водили у главном са севера на југ а
други са запада на исток и са овима су се на Косову укр-
штали, а то су:
3. Из Улциња (Улцина, Дулчино) с обале Јадранскога
мора преко Скадра, Призрена, код Дуље хана избијао на
Косово, а код Лмпљана укрштао се је са првнм путем и
даље водио на умљсво, Ново брдо, Мораву, Знепоље и Средац.
4. Из Антивара (Бара), Будве и Котора преко Брскова,
(дан. Плаво), Heh, на Лапушнику улазио у Косову, за /7рн-
м/шмну, па преко Мрамора за Ново брдо и даље описаним
правцем.
Ови стари путеаи дали су, као што смо видели, правце
и данашњим путевима.
Још да поменемо, да је по Милојевићу за време Не-
манића водио из Маћедоније за Босну стари пут, који је од
Липљана у лево окренуо, код Враголиског моста прешао
Ситницу, па одатле попео се на Чичавицу и њеним гребеном
водио даље преко Ибра у правцу Трговишта (Новог Пазара).
И сториска места. — Почев са југа на север како
Ситница тече, на Косову имају своју историју следећа места:
!. /^ачнннкЗ), грчки Зигон—Јарам.^) Још од најстаријих
времена утврђеио место, јер је бранио пролаз из Мизије у

') По Хану, и то око села Чаглавице; а ДрагашевиК мнсли, да то


више припада Вучнтрну (Глас. XLV, 73). По правцу пута и географском
створу земл,ншта ми смо за прво мн.еље.
') Die Handeisstrassen nnd Bergwerke von Serbien und Bosnien wah-
rend des mitteiaiiers von Dr. Constantin Jos. Jireček. 1879.
') М. C. Милојевик вели, д.а Је Качаник град Старине Новака, али
жипотОпис Деспота внсоког Стеваиа од Константина философа тврдч,
да је неки Новак живео у граду на р. Темској, на t'/: час више
садаиег села Темске, где се н данае виде руине na стени, у једноЈ ужа-
сиој клисури, где је са свнју страна тешко приступити. (Путопис !, 208;
Гласннк XLtt, 292). С тога ЛТ Ђ. Мнлн^^евић умесно пита, да ли јеТемац
боравиште Старине Новака Дебаљака? (Годншн,ица tV, 235).
9 в. о Качанику примедбу на стр. t27 под')
92 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

Дарданнју. И Грци су ra утврђивали против Срба. Прво-


битно име му је и постало због теснога места на коме је.
2. //ероди.мл-е. Милојевић вели, да се за време Нема-
нића звало или /7ородмл(/&е, а од смрти цара Уроша
прозвато је .Неродимље". Ту су били летњи двори Неманића,
а ту се налазе (у гор. Неродимљу) и остатци старога града
Родимља и више цркава (св. Аранђел, св. Богородица и др.)
Нема лепшег места на целоме Косову од онога где је Доње
Неродимље.
3. Сврчмн летњи двори цара Душана у дну р. Шљивовке.
4. место и предео. Некада је ту била рударска
варошица.
5. /Уауново пољв с обс стране Неродимке, неколико
часова пространо; на њему су српски краљеви гајили пау-
нове и фазане, па отуда му и име остало.
6. Дмпљан (Lipiana или Lipenion), који је цар Јустинијан
утврдио и назвао ra Justiniana secunda. Ту је била влади-
чанска столица, одзкле је прешла у Грачаницу; сада си-
ротно село.')
7. Трнпољ, који је пре српског доба порушен, па као
развалина прозван .Градац', а по њему се после назвала
река и црква Грачаница.2)
8. уаљсво некада знатно рударско место.^)
9. /рачанигЈа село и манастир, који је подигао Краљ
Милутин. Црква је велика и дивна, слави Велику Госпојнну.
Ту је најпре био сахрањен кнез Лазар, па је одатле пренешен
био прво у србијанску, а после у сремску Раваницу. Ма-
настир лежи на левој обали р. Грачанице.^)
Са свог средишњег положаја на широком делу Косова, има услова
за развитак. Данас је варошица са преко 700 становника, који се досе-
Аавањем из северних крајева још умножавају. — /7рмж. ј ^ .
Драгашеви)<а: Речник географско-историски стр. tOO. Ми држимо
да је Трипољ пре извесан простор земљншта, а не обитно место био;
јер је задржао своје име н после постанка Грачанице, н помиње се у
сукобима Срба и Турака за време Високог Стевана.
Сада лепа мала вароши^ш на реци Јаиевци, десној притоци
Снтнице, према послсдњем попису са ).375 становника /уприблпжнобОО
домова) унијатске веронсповести („латинске"), али у новије турско доба
прнсвојених заједно са црквом, од католичких бискупа (призренских),
који су на верско обележје овде ударили потпуно като.чички жиг. Старе
је цркве нестало, на њено место подигнута је, такој^ер у новнје (баш у
Мишкови)\ево) доба лепа пространа црква, која је потпуно католнчка.
(Опширнији onnc Јањева н свих овдашн,нх места в. н у Нар. Ецнкл.)
Лрмж. У]р.
Ч Околнн наро.ч сматра да краљ Мнлутнн није поднгао Грачаницу
као манастир, већ као цркву, и да је таква била и у доба цветања Гра-
чанице (каоварошнце?). Народнапесма помин.е „цркву Грачаннцу". Око
тога су се изроднли <укоби са владикама (рашко-призреискнм митропо-
литима), којима је турскн закон, на основн међународних уговора, при-
знавао самосталиу власт на.ч православним установама. Митрополити су
бивали до новнјег доба Грци, тек од )89б године они су Србн; први је
КОСОВСКА БИТКА 93

Од Грачанице до Липљана и Приштине по 2 часа.


10. /Црштаинд, у њој су често српски краљеви стано-
вали, нарочнто краљ Милутин. Има 12 лепих џамија, које
су по причању, турске властеоске жене подигле за спомен
својим изгинулим мужевима на Косову.')
11. једва вндне руине некада чувене Само-
дреже цркве, код које је кнез Лазар долазио са војском
али коју су Турци по,сл& бнтке порушили, а Јашар паша
разнео јој камење за грађење воденице. Црква је славила
св. Јована Претечу.
12. Дучмшрн (Vlkanon) са нешто зидине и кула на уз-
вишеном месту у сред варошице. Народ вели. да је то град
Војиновића (Вукашина, Петрашина и Милоша).
13. Јаечсн (Звечај, Sphenzanion) град, где је за време
краља Милутииа била епископова столица, па тек после
премештена у Вучитрн. У Звечану је био и краљеа двор. Ту
је била и једна од најстаријик цркава св. Ђорђа(Гиљфердинг).
14. је планина, која дели Дреницу од Ситнице,
и дугачка је неколико часова. Милојевић^) вели, да је до
Косовске оитке било у њој преко 70 манастира и цркава са
4 градића: Градина, Горњи и Доњи Стрелац и Дујевац, и да
је кроз њу водио пут што је везивао Босну са Македонијом.
15. више Вучитрна у планини, негда знаменита
рударска варош, а сада саме развалине.
16. Делешуен и Бушова^ на источним, а /елеч
и focao^UH град на западним брдима што ограђују Косово,

био Дионисије, Босаиац. (Конзуларми извештаји у Мннистарст)^ споА.


посл. и Држ. Архиви). — Твр^ен.е да је Гр. у прво време одисга сматран
као самостан, може иматн ослонца у обичајима тога времена и у томе
што су наши стари крал.еви радо подизали манастире. Али има и су-
протних случајева (н. np црква Самодрежа). То 6и се уосталом могло
утврдити и утемеллчком крал.евском повеАОм, насликаном на зиду кли-
сарнице. Вероватно је м то, да )е храм доцније одиста п))ешао у народне
руке као црква, пошто Турци иначе нису радо гледали манастире наро-
чито у овако широкој равни. Ако су архијереји ипак присвајали цркве
као манастире, то је могло значити и нзвесну њихову заштнту п р^ и в
насртаја нехришканских власти. Али донде док н.ихова права нису са-
зрела, народ је био тај који је сачувао овај алем-камен наше старе исто-
рије. — Имамо примера и за неко средн.е решење тога замршеног питан.а:
чувар храма и председник црквене општине је калуђер, а пароси попови.
Ту и у околнни било је доста краАевских имања, велепоседника
и власгеле. Овм су скоро сви изгинули на Косову, а имања су н.ихова и
њмхових потомака Турцн прнграбили, тад и доцније (н. пр. Јашар паша
о д породмце Марковика).
Поред цркве налази се лепа повека двоспратна зграда, подиг)ута
као школа при крају прошлог века, сада интсрнат, поклом богатог бео-
градског правобранноца, пок. Сшо/пноднЛо. — (7род<.
') в. о Приштини и примедбу под ^) на стр. 83. —
-) Путопис И, 94—ИО. То је вели, српска Света ropa, )ер је
арва била у Црној планини (Црној гори — прозваној КарадагодТурака).
94 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

јесу све руине градића, у којима је некада живовала богата


и силна српска властела.
Све то показује и важност и лепоту Косова поља. За
све види приложену карту Косова.

V!!.
Б и т к а.
(са 4 плана)
Врло тешко је одвојити саму битку од великог дела
Милошевог — убиства Муратова; шта више сви историци
и разни књижевни извори више говоре о овоме делу, него
о самој битци: Милош засењује целу битку величином по-
жртвовања н својом племенитошћу.
Али, ми морамо то да раздвојимо, н да говоримо најпре
0 битци, па после засебно о Милошевој храбрости и само-
прегоревању.
Ну, на ток битке утиче одвећ много распоред и упо-
треба војне снаге, na с тога треба najnpe да видимо бојне
поретке оба противннка.
1. Војни поредак Турака
Њих узимаио прве, што су они први и напали.
Приликом прегледања турске војне организације и так-
тике, видели смо да је Мурат прошле године у боју код
Иконије (Коњаха), усвојио био један бојни поредак за своју
војску, који се кроз чнтав век одржао, са малим изменама
према савременом наоружању.
Хамер по Нешрију, а Цинкајзен по Сеадедину, узајамно
допуњују}!и се, описују бојни поредак Турске војске на Ко-
сову са малом изменом овако:
1, У срмннн (центру) био је султан са својом
гардом. Десно од њега великч везир Али паша са сипахом,
а лево од султана беглербег Тимурташ са силихдаром. Пред
овима Јаничари.
2, На дссно.ч крнлу европске (румелиске) трупе, којима
бејаше главни командант принц Бнуознт. Под његовом ко-
мандом били су: Евренос бег, Курд ага старешнна Азаба,
Јакши бег, Инџе бег и Балабан ага.
3, На лсвол! крилу биле су азијатске (анадолске) трупе,
којнма бијаше главни командант принц Ункуб. Под његовом
командом били су: Сариџе паша') заповедник трупа из Ајдина
и Сарукаиа, Ајне бег, Иђит паша, Тавуџ балабаи и Хамза,
') Сариџе пама по НемријуJ e био комаидаит одеАСи.а нз АЈдина
и С^укана, дакле м Азм/е; а по Ссадедину, што су усвоЈиДИ и Хамер н
ЦнИкаЈзен, он је био командант пнонира; по Хамеру Сариџа Je бно на
леаом; а по Цннкајзену на десном крилу. Као што смо виделн кол ипо-
КОСОВСКА БИТКА 95

Хајдар заповедник метних справа био је пред средином,


код Јаннчара.
4, Пред целим фронтом било је распоређено 2000 стре-
лаца, којима је на десној половини бојнога поретка запо-
ведао Малкоча Хамидовић, а на левом крилу Мустафа Челе-
бија (по Нешрију).
5, У резервм Нешри помиње некакве групе Агрига, Jo-
кијане и Орду Пазарску.
Ту им је близу био и стан (логор) са пртљагом.
Ми смо само једну промену учинили у овом турском
бојном поретку у томе, што смо европске трупе ставили на
десно, а азијске на лево крило, противно, него што је у
боју код Иконије било.
Ово је учињено с тога, што смо више веровали Неш-
рију, као најстаријем турском историку, nero осталима (Са-
дудину и Солакзади), а по њему су азијатске трупе под
Сариџом пашом биле на левом крилу. Ово још и с тога, што
су азијатске трупе, нарочито васалске, биле много слабије
од европских, па су се као такве показале и на Косову и
касније код Ангоре i402 (Хамер !, 3!6 и Цинкајзен !, 37!).
На приложеној карти Косова обележен је нормални
бојни поредак турске војске на левој обали Лаба и то овако:
А десно крило (Бајазид);
Б лево крило (Јакуб);
В центар (велики везир и беглербег);
Г Султан са гардом;
Д главна резерва и стан турске војске.
Милош Милојевић (Путопис !!, 20), no народном пре-
дању на Косову, наводи да су Турци са 260.000 војннка
заузели цео простор од Копаоника преко Подујева до пла-
нине Мрамора, с обе стране Лаба;
Спрам Грачанице, око и иза Дрена, било је 80.000 ко-
њаника Арапа;
20.000 најљућих коњаника Черкеза стајало је око Бабуша,
спрам Језера, који су решили битку;
Испод Голеша силан Влах-Алија са !0.000 одабраних
ко)ваника, а 2000 на самом Голешу;
По планини Нероднмкн и СириниНу 20.000.
И тако турска војска бн имала 392.000 војника, од
којих је у самом боју учествовало на 372.000.
Али, ми смо видели, да толики број нису могли Турци
имати, а нису могли ни допирати до Копаоника, јер би онда

гпургк? ноускс. они на Косово нису нмали пионнра, н с тога је


HetupnjeBO ммшље^ве вероватније, па смо ra н ми усвојили. Ово је још и
за то поуз.^ани)е, што је писано прн крају XV. tt.in у почетку XV! века.
(О Кнезу Лаза)1 у стр. 272), док је Сеадедин natt Садудин писао у последн.о)
четврти XV! века, а Солакзаде, на кога се текође позива Хамер у поло-
винн XV!! века (Годишњнца X, стр. 25!).
96 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

били за леђима српској војсци па с тога то и остаје само


као .народна прича".

2.. Бојни поредак Срба


Све што о томе знамо, црпљено је из турских историја
(Нешри, Садудин и Солакзаде), којима су се Хамер, а по
њему и Цинкај:^ен служнли; а из њихових историја прешло
је и у наше списе о Косовском боју. И заиста тешко је
мењати нешто што је познато, без нових агрумената.
Ну, ми смо, с погледом на ток, а нарочито на после-
ди)^е косовске битке, учинили једну малу промену у бојном
поретку српске војске, коју ћемо касније и оправдати.
Тако, по нашем нахођењу, целокупни бојнн поредак
српске војске на Косову био је овакав:
!. У средмнм (центру) кнез Лсзар са својом стражом.
Ту је по свој прилици био старешина Југ-Богдан са својим
Југовићима и главном заставом (Бошко-Миливоје Југовић).
Ту су вероватно били и његови сестрићи Сгефан и Лазар
Мусићи, ту Крајмир (Крајко) и Дамњан Оливеровићи, сви са
својим одељењима, као сродници и најоданији кнезу Лазару.
2. На дсснож крилу заповедао је вероватно чувени војвода
Дп.ммшрм/а ДоуихновнА, који је прошле године командовао
српском војском код Пирота, и који је и код Турака био
чувен са своје храбрости (Нешри). На том крилу по свој
прилилици били су: Милош Обилић') са Миланом Топлицом^)
и Иваном Косанчићем, Павле Орловић, Дамњан Шариновић и
други чувени јунаци.
3. На лсвом крилу заповедао је босански војвода
Длошко ДуковмА са Бошњацима, а ту се налазио и бан Иван
Хорват, који је у Босну пребегао, па са њиховом војском
дошао и на Косово.
4. У рсзсрвм био је зет кнеза Лазар^ Дум Б/7мнловиА, и

Ч Пре кратког времена дознадосмо од г. мајора Јов. Поповића, да


народ у околини Крушевца прича, да је Милош Обнлић родом из једног
села близу Крушевца, па како је бно стасит и крупан, то се једна од
кћери кнеза Лазара заљуби у њега видећи га на сабору, па је због тога
узет у двор кнежев, постао властелин, зет па н војвода. Ово наводимо
само као једну верзнју више о пореклу јунака Обили)\а.
') Накнад^м подацнма, које смо навели о Мнлану Топлици (сгр. 1 (0),
када смо говорилн о знатним личностима у српској војсци, добротом г.
мајора J. Симоновића и*!амо додати још ово:
Изме^у села Станца и Тмаве на средокраКи, на једној узвишици
поред Коњушке реке, налазе се развалнне које народ зове ^-Црквиште« и
прича, да је ту бнла Милава 7<аалнчс. Источно о д црквшпта )е
извор од 3* Целз. топлоте, и народ га зове иавор А^илама ТЂнлиме.
Све је предње r. Симоновић лично на самоме месту сазнао о д
околних обитаоца.
Ово предање даје aehy вероватност пореклу Милана Топлнце.
КОСОВСКА БИТКА 97

према величини целе српске војске могао је имати 6—8000


во^^к^
5. војском били су избачени стрелци, као што
Нешри вели и као што се мора претпоставити. Он још вели,
да су Срби своју коњицу избацили пред пешаднју.
Стан са пртљагом био је око Самбдреже цркве.
На приложеној карти Косова обележен је бојни по-
редак српске војске на десној обали Лаба овако:
а Десно крило (Димитрије Воихновић);
6 Лево крило (Влатко Вуковић);
в Центар (Југ-Богдан);
r Кнез Лазар, и
д Резерва (Вук Бранковић).
Према овакоме распореду српске војске може се лако
знати, и из којих су српских крајева били борци са својим
старешинама, на свакоме крилу у боју косовскоме. Тако
били су:
У срадмнп и око Кнеза Лазара Срби из целе земље
(пробрана гарда), са малог Коеова и из Топлице;
На деснож крилу; из Шумадије, и Подриња; Старог
Влаха,') Браничева, Кучева и Поморавља;
На левом крилу Бошњаци и Хумљани, а
У резервм Косовљани и Подринци, све према распореду
њихових старешина. —
По М. С. Милојевићу (Путопис !!, 23), српска војска
била је овако распоређена:
Од Самодреже па до Ситнице и окрајцима Копаоника
30.000 тешких коњаника;
Више њих на планини Грдечу под Вуком 25.000 пешака
и 12.000 најбољих оклопника;
Око Самодреже, средина српске војске 45.000;
На Копаонику до Подујева 13.000.
Свега 125.000 војника, од којих је било 42.000 коњаника.
Али ово је казивање само .народна прича", јер је напред
показано да кнез Лазар није могао имати више од 35.000.
Ну и ако су ови бројеви претерани, опет у сравњењу са
изложеним бројевима о турској војсци, показују правилну
размеру Срба према Турцима, т.ј. ! : 3, као што смо на
своме месту са разлозима извели (стр. 64, и даље).
Овај распоред Срба не би могао постојати поред ра-
није означеног распореда Турака, по народном казивању,
још и с тога, што бн се одељења и српска и турска заједно
налазила на Копаонику и око Подујева, а то никако није
могло бити.
') Г. Ник. Вуловић пенз. рачуноисп. прнчао мн је, да се и сада у
Драгачеву уз реч у хвали говори: како је нз Драгачева отишло на Ко-
сово 300 сабаља.

Косовска битка
98 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

Ове распореде по народној причи излажемо овде само


ради целине навода свију извора о томе.
На доњем крају Лаб тече по косовској равници и лако
се Morao прећи; али на горњем крају, према десном турском
а левом српском крилу, Лаб је уривен, тече теснацем, обале
су му високе и оперважене брдима доста стрмим, па с тога
му је прелаз отежан. То је утицало и на ток битке, па зато
ваља то имати на уму. Jom треба знати и то, да на доњем
крају Лаба, више утока, десна — српска обала надвишава
леву турску, па и то је било од утицаја на ток боја, као
што he се код саме битке боље видети.
Због таквог облика земљишта природно је, да су обе
противничке војске већи део своје коњице поставиле у рав-
ници, ближе Ситници (Срби на десно, а Турци на лево
крило), где је за њено дејство било угодно место; а пеша-
дија је, с истих узрока опет, већином бачена била на про-
тивно крило.
Сад је на реду да објаснимо, зашто смо на десном
крилу означили за главног заповедника Димитрија Воихно-
вића, а не Вука Бранковића, као што турски историци на-
воде, и као што су и неки наши историци писали. Разлози
су ови:
1. Као што he се из описа битке видети, десно српско
крило потисло је и потукло Турке на њиховом левом крилу,
али када су Срби на томе крилу касније опкољени надмоћном
силом турском и потучени, није се скоро нико с тога крила
жив кући вратио, а то са Вуком није било, што значи, да
на том крилу није могао ни бити.
2. Што је Вук као зет и искусан војвода, могао врло
вероватно бити постављен за команданта резерве, која је
била засебна и која је имала битку да реши, па је и пове-
рена сроднику и знаменитом војводи.
3. Што по народном предању у Копаонику, Вук је
после битке, на његовим огранцима засецао путеве и crajao
је на пут Турцима, да даље не иду; а то не би могао чи-
нити са трупама које су најжешћу борбу издржале, као што
је на десном крилу било, због чега је садања Србија после
косовске битке закукала и у црно завијена била (види
ЦрнуИа итд.).
4. Што се такав положај Вуков у косовској битци слаже
н са наррдцнм песмама.
је војвода Воихновић могар дрбити тако нажан
положај, доказ je његово командовање самосталном војском
прршле године око Пирота. А да је на томе крилу био,
тврди и то, што се после битке нигде више не помиње, а
!Мто значи, да је у томе Окршају на Косову погинуо; јер се
КОСОВСКА БИТКА 99

не може претпоставити, да тако одличан војвода није у овој


великој битци учествовао.')
У таквом дакле обостраном распореду сукобиле су се
две страшне војске и пролиле силну крв, колику је ретко
историја забележила.
Да видимо како је то било?

3. Витка
Ма да се многи књижевни извори слажу у по неким
нодатцима о самом току ове битке, опет се у многоме и раз-
ликују. Па с Tora биће најбоље да најпре изложимо и све те
изворе у колико се битке тичу, па тек после извешћемо како
је, према њима свима, целокупни овај крвави догађај најве-
роватније текао.
!. По шурсушж изворима:^)
//смура/а(од 1481—1512 живео, а писао у почетку XV! века)
вели, да су на заповест Кончареву (султана Мурата) стрелци
почели бој, али .неверници стајаху као гвоздене rope тврдо,
но кад је превећ стријела задаждило, почну се мицати...
Наједном невјерници насрну на стријелце с лијеве стране,
дотјерају их назад, и од наприједа их нападну, те им редове
удвоје располове. Исто тако разбију и орду — Пазарску, која
је од острага стајала... За леђима била је овчарица, која се
напунила мртваца... Муле, коњи и пртљаг се заплету, те се
тако онима пут затвори и не могну побећи, него буду поу-
бијани и остану као мученици за вјеру на бојишту. 71зко
побнуеде лм/сво крило, а са свијех страна
паде дух, кад се зачу брука...
„Од бубњева. трубала и свирала, од вике коња и до-
зивања људи некоји пустише душу. Ријечју, два се мора
сдруже туде, мачеви засијају као ватрене муње. Вјетар од
сулица немогаше духати, а кад коњи у поток загазише, не-
могаше овај протећи; стријеле падаху с неба на земљу као
из облака; јаукање и помагај са земље се на небо као у дим
успињаше; мач удари у мач, сулица о сулицу, ђорда о ђорду.
Од звеке мачева и штропота удараца као и од вике и хај-
кања липсаше у гори звијери, а анђели на небесима забора-
више на своје пјевање у славу Божју.
ч И. Руварац (О кнезу Лазај^у, стр. 358) наводи да је Вук заповедао
десни.ч крилом (слажући се НешриЈем) а војвода Димнтрије ВонхновиВ
да је био у средиии око кнеза Лазара; али не објашн,ава, на основи чега
је изеео такав закључак, као год и о величинн српске војске (60.(ХХ)), па
с Tora и не можемо ништа о томе ре!)и.
У НЈксре ми сгављамо не само оригиналне, савремеме белешке и
спнсе, него и касније расправе и иеторије, које су по савременим белеш-
кама и списима изра))ене. У томе смислу и излажу се овде разна кнлжевна
мњења као извори за саму косовску битку.
100 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

жПовећавајући се мало по мало сила невјерничка, ума-


њаваше се број оних који још у боју не бијаху. Бајазит Кан
не макну се, као ни ropa с десне стране, него како је достојно
остаде на свом мјесту миран. Виђаше он, да се сшв^р
уеммда', м дм /'e ше đo /Услм.мсм до/см сссзмуеж
иошучено било.
,Н а једном позивачи — Бозонџије стану викати: ,Ој ви,
борци за вјеру, што ви ту стојите. Невјерник је потучен и
бјежи!"
,Тада изненада насрне Бајазит силно и напрасно као
муња на невјернике, и као што вук удара на овцу, и соко
врану обара, тако он ш њима се срази... Удиљ почне распр-
штавати невјерничку војску. Чим то види Али-паша нападе"...
а томе су примеру следовали и остали турски команданти.
Бајазиту коњ посрну и паде, али му одма другог коња до-
ведоше".
Нешри овако завршује опис боја: ,И она војска, што
но се повраћала у бој, виђаше, да су Исламовци надјачали
невјерника, охрабри се дакле из нова, обрати се назад и
стане мачем невјернике бити, вичући високијем гласом: ,Алах
је највећи!", узму их опет под своју руку и тако их побију,
да таквога пораза од паметн људске, од како се бојеви бију,
није могло бити... Уом: дмн не за$е, м веА било иропмло
нев/ернмнкм воусм.' на бојишту су се подизали брежуљци поу-
бијаних, а главе су се као кремење на земљу скотрљавале"...')
Сеодедмн (Садедин, писао у последњој четврти XVI
века), а no њему и Немац Цмнно/зен, овако описује битку:
,Лаки османски стрелци отпочеше бој. Тешко наору-
жана српска пешадија стајаше као стена. С обе стране беху
мртви и рањени подједнако знатни. Дуго се је борило без
очигледног успеха; најзад пођоше Срби на јуриш, пробише
бојни поредак османски, и доведоше њихово лево крило у
страшну забуну.
,Beh се чињаше, да се победа клони на страну невер-
ника, кад се Бајазит, извештен о опасности, бацн као муња
са гвозденим буздованом у сред гунгуле и својом руком
поби многе српске витезове неокретне у њиховим оклопима.
Његовом примеру следовали су и други турски заповедници
са истом храброшћу, и страшно беше крвопролиће којим
Турци у последњем часу задобише тешку победу. Крв право-
вераца и неверника тецијаше реком и на далеко покриваше
бојно поље са главама изгинулих као леја разнобојних лала.
,Међу погинулима налазаше се и Лазар краљ српски.^)

') Извори српске Повјеснице, с немачког нревео Андрија Торквато


Белнћ, свеска !, стр. 85—88.
Ч Сеадедин (стр. 15!) веди, даје кнез Лазар умро од ране коју му
зададоше неустрашнви војннци.
КОСОВСКА БИТКА 10!

Највећи део савезника, који не погибоше од мачева и буздо-


вана османских, падоше у ропство и бише оковани".')
2, нзвори:
вели: ,Битка је већ беснила, и већ се натраг
повуче лево крило турске војске, кад му Бајазит у помоћ
долети, буздованом разбијајући непријатељске главе." Затим
по Сеадедину казује слику боја и дело Милошево, па на-
ставља: ,Међутим је Мурат, при свем том што је смртну рану
задобио, опет имао довољно присуство духа, па је издао
даље заповести за доврше)ве победе. Лазар краљ српски
буде ухваћеп и под шатор Муратов доведен, и Мурат му
умирући смртну пресуду изрекне"...
Z/HHKđ/зенл смо већ навели код Сеадедина, а /^аузлерз)
овако описује ток боја: ,Обе војске у један мах почеле су
нападати, и дуго се није знало, која је јача. Напредовале су
обе војске и нису нигде попуштале, и тек лево крило под
краљем босанским потисне десно турско крило, ово стане
попуштати. Али тако не потраја дуго, јер наскоро затим и
среда и десно крнло српске војске стаде попуштати, те
с тога удари страх и у лево српско крило, па стаде и оно
попуштати. Срби и на десном крилу почеше оштро да напа-
дају на Турке, па их и потискоше и пореметише њихове
редове, али царевиђ Бајазит набрзо затим, дав Турцима сам
примера храбрости, успостави опет ред у турској војсци,
нападне свом жестином на српску војску те ова стане узми-
цати". У том тренутку Милош се појављује и убија Мурата.
,Мурат је још издавао неке наредбе и ухвађеног кнеза
Лазара и неке војводе посеку још пред живим Муратом".
3, Од историја навешћемо само опис Т.
Докзе,^) који је брижљиво и са познавањем свију главних

') Цинкајзен ), стр. 26!.


Ч Хамерова историја !, 210.
Речник знатнијнх бнтака од Кауслера нисмо могли добитн, и ово
наводимо само колнко је прнказао жОдјек " бр. 63, за !887 годину. (W6r-
terbuch der Sch!achten, von F. v Kausler, 4—!, 89!).
У опису боја Каузлер се јако разликује од старих извора, и изгаеда
нам да је овакав ток боја произвОАно састављен.
Каузлер ме заслужује ветику пажњу ни по томе, што верује у бројну
превагу Срба, и што вели да је српска војска била на левој обали Сит-
нице у равници, а турска на десној обали по брдима, „какав положај
заузима слабија војска." А то мије у истини било, јер је Лаб делно обе
војске Он шта више налази, да су Турци тада ималн и топова на Косову;
а то смо напред видели да није могло бити.
Све ово показује, да излагаљу Каузлеровом не треба вере поклонити.
Ч По Докзи у турском бојном поретку румелиске трупе биле су на
десном, потпомагане азебом и сипахом, а азнјатске трупе на левом крилу.
Јеничари, силихдари и 4 буљукл гарде султанове окружавли су Мурата.
Нека је ово једна потврда више бојноме поретку, како смо ra ми
изложили.
102 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

извора израдио историју турске царевине. Он узмеђу оста-


лога вели. (Histoire !, 244—245):
„Стрелци отоманске војске, који беху у првој линији,
отворише бој кишом од стрела, које на непријатеља бацаху.
Али ово не потраја дуго; Срби нападоше жестоко турско
лево крило, и ово не могавши издржати удар поче се повла-
чити својој резерви. Мурат поплашен да несреНа овога крила
не распростре општи пораз, заповеди Бајазиту, да једним
делом својих трупа оде брату у noMoh. Најкраћи пут, да
се ова цељ постигне, беше да се пресече бојно поље, и да
се непријатељ с крила подухвати, у тренутку кад је чело
његових колона, запослено војском цара Јакуба, и који ма
да је принуђен био да се повлачи, брањаше стопу по стопу
CBO] положај. Бајазит одмах т о и учини на челу сипаха.
У томе тренутку Милош убије Мурата, а како, то ћемо
опширно видети, када будемо излагали иДело Милоша
Обилића".
,Цар Лазар, који је ово пажљиво пратио, погоди на-
меру Бајазитову, и да би довршио пораз Јакубов, нареди
Влатку Вуковићу, да са једним делом Бошњака спречи пут
сипасима који у галопу напредоваху.
,И они се сукобише, али Бошњаци не могаху издржати
налет отоманског принца. Он их растури и прокрчив широки
пут својом ужасном масом, паде као муња на крило војске,
која разгоњаше његовог брата. Сад се учини општи неред,
а то допусти трупама Јакубовим, потпомогнуте корпусима
Ајне бега и Сарице паше, да предузму напад (офанзиву).
Срби, нападнути с крила и с лица, морадоше се повуНи и
Отоманци их гоњаху"...
.Бајазит непрекидно гоњаше десно крило савезничко,
а султан и ако смртно рањен заповеди Али паши, да нападне
њихово лево крило, и кад га буде разбио, да се окрене
против центра, који бејаше већ с обе стране обухваћен. Ве-
лики везир одмах изврши овај покрет, али краљ Твртко(?),
извештен о ономе што се на десном савезничком крнлу до-
годило, и узимајући да је српска ствар пропала, поче да
одступа у борењу, Од тог тренутка Лазар, напуштен од
својих савезника, буде опкољен са свију страна, и са једним
делом својих Срба паде у руке непријатељу. Заробљеног
одведоше султану под шатор, који је на оном истом месту
подигнут, где је Мурат рањен пао... Мурат беше на изди-
сању; заповеди да Лазара погубе, као и све војводе и вла-
стелу, који су били ухваћени са њим".
4. Од арчкмх изаора да наведемо ове, (по И. Руварцу
и Jb. КовачевиИу):
(писао 1478.) наводи ykpt)tko, „да је цар
ррш ар абјском на десп ота Лазара, да га )е п обеди о
КОСОВСКА БИТКА 103

и разбио, али да је напослетку од Лазара преваром и лу-


кавством убијен".')
(писао у другој половини XV века, после
1464.) у својој историји описује како је Милош убио Мурата,
и о боју вели: .Оставивши Мурата усред војске под ша-
тором Турци навале на српску војску. Срби пак, не знајући
шта је овај храбри и великодушни војвода тако вешто и
сретно и за њихов спас учинио, и какав су пораз Турци
претрпелн, изгубивши поглавара, — уплашени и духом кло-
нули, тромо су се и плашљиво Турцима одупрли, и с тога
Турци одрже победу. Лазар са многим велможама и војво-
дама би заробљен и посеку их у шатору где је Мурат
лежао.^)
Лаонцк Халкоконднла (писао у другој половини XV в.)
казује две верзије о погибнји Муратовој, а о боју каже по
грчком причању, да је после тога Бајазит напао Србе, по-
бедио их, и у боју убно српског господара; а по турском
казивању, победу није одржао Бајазит, Beh Мурат, и да је
он српског владаоца у боју убио.^)
5. Од мшалм/анскмх извора наводимо ова два:
У писму флорсмм!Мсмс општине, које је писано краљу
босанском Твртку 20 октобра 1389. између осталог вели се:
,Сретне пресретне оне руке дванаест заклетих велможа,
који су, сродрвшм кроз чсп!С нспри/аптељскс, и кроз веригама
сапете у наоколо расположене камиле, отварајући себи
мачем пут, до самог Амуратовог чадора јуначки допрли'...^)
^шолм/онскм арсвадмло!^ лело у . Дукс (крајем XV или
почетком XV! века, од 1455—1527), говори опширно о ве-
чери и о доласку Милошевом у турску војску, што ћемо
касније изложити; а о боју вели: ,Н е знајући ништа за смрт
Муратову, нити за славно дело Мнлошево, Лазар не без
страха разви заставе и заповеди војводи Влатку да са својом
војском први уђе у борбу. Влатко храбро јуриша на Турке,
који су пред њим били и разбије их, али кад је по други
пут хтео ући у борбу, разнесе се глас no целом бојном
пољу, да је Драгослав Прнбишић, Лазарев војвода издао. На
тај глас Влатко одмах окрете леђа и побеже журно у Босну
са својом војском.... Лазар остављен од саојих војвода, без

') О Кнезу Лазару 247; Годишњнца X, 254.


Ч Годншњица X, 261. О кнезу Лазару стр. 248, где се )ош додаје,
„да о томе иису Турцн нншта знали ни на десном крилу, где је запо-
ведао старн)и син Муратов Саучнја, ни на левом крику, ко)им језаповедао
Бајазнт." Али све то ни)е тачно.
9) О кнезу Лазару 250: Годишн,ица X, 259.
Ч Гласник срп. уч. друштва књ. ХХХИ, стр. 176. Прилозн српској
историји од В. В. Макушева.
104 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

боја би жив ухваћрн са свима властелима својим и одведен


у шатор цара Мурата.
6. Између извора наводимо два састава о путо-
вању митрополита у Цариград, у колико се односи
на Косовску битку:
По ђакон овако вели; ^Hajnpe Милош,
верни слуга Лазарев, лукавством уби Мурата, и Турци одмах
поставише за цара Бајазита, сина Муратова, и тад Турци
победише, и српског цара Лазара ухватише, и његове вој-
воде и властелине, и слуге, и војнике, неке поубијаше, а
неке заробише. Бајазит заповеди, те цара Лазара мачем
посекоше".
По другој редакцији овако се описује битка, пошто је
казано, како је Милош убио Мурата: ,И тако се Турци збу-
нише и српска војска под царем Лазарем поче надвлађивати
Турке. Тад Турци поставише Бајазита сина Амуратова за
цара, и почеше одолевати српској војсци. И ухватише цара
Лазара, и његове војводе, властелине и војнике неке ухва-
тише, а неке поубијаше. Бајазит цар турски заповедио је,
те је цар Лазар мачем посечен".^)
Овако су орнналм турснн аро^ннн, у чијој
су држави били, и то у Астравији 24 јуна 1389.
Рус Гнљ(^ерднма, на своме путовању по Старој Србији,
забележио је са мраморног стуба, који је био ударен на
Косову онде где је Лазар ухваћен, овакав натпис: ,Лазар и
његови подручници, јунаци добри и храбри, јунаци и речју
и делом, светли као сјајне звезде, окићени драгим камењем
и одевени златом као земља шареним цветом, све дивни и
красни племићи, и славни коњаници са одабраним и злато-
седланим коњима, на непријатеља ударили, и праву змију
победили, и убили дивљег вепра и великог противника, тј.
Мурата и његовог сина, и са њима не мало других. Али, о
да чудне судбе божје; ухваћен би честити страдалац,
велики кнез Лазар, безбожним турским рукама, и никога
други не посече, о љубазни, него баш рука онога убице,
сина Муратова".з)
7. Дубрнвннни омс!(Н овако описују Косовску битку:
Лудвна 7yđcpHH (Цревић, писао при крају XV или у по-
четку XV! века) прича о кнежевој вечери, одласку Мило-

^ (["рдииЈЊИЦа X, 262.
Уиимрзитетск1н нзв^ст1ч, !889 год. стр 95. Чланак Т. Фло-
рино^ога спомен петстогодишњмце Косовске бнтке-, који }е читао у
свечамо} седнини Кијсвског (Иаготворног друштва И. маја !889, на дан
св. Кирила и Методија.
') Годишњица X, 257. Гил.ф^ердинп.. По1^здка по Герцеговин!^. Бо-
сн!и и Ст. Серб1и, !76. Ннје то Гиљфердинг самзабележносамраморног
стуба на Косову, него ra наводи по Шафарику (в, Собранје Сочинен!и
А. ГиАфердиногатсм. !П, стр. !93).
КОСОВСКА БИТКА 105

шевом и о убиству Муратовом, па о битци вели: ^Турске


врђе сакрију смрт Муратову и од Срба и од својих и одмах
ударе на Србе. Бој је био жесток. Турци су се једва оду-
пирали српском нападу: ./сдни су уступнли, а друаи су
се сирсЈиили /7И осжс. Турске војводе беседом охрабре и
једва поврате Турке, те ови, по други пут, с зиком навале
на Србе. Кад то виде Лазар, који је и сам бно одличан
ратоборац, са својим коњицнма полети^на сусрет Турцима.
Али му се већ коњ беше уморио, јер је битка трајала од
изласка сунца па скоро до осам часова. Видећн да се бој
изнова започео, .Пазар остави уморна коња, na уседне на
одморнијега, а ово целу ствар упропасти, јер његови људи
изгубивши ra из очију, помисле да је погинуо и врло се
збуне, јер су ra малопре међу првима видели својом и не-
пријатељском крви обливена. Тада Турци још жешце навале
и лако разбију заплашене и уморене Србе. Кад је Лазар
увидео заблуду својих, полети кроз редове њихове, трудећи
се да их поврати у бој, али видећи да његово позивање
ништа не помаже, јер нико ништа од страха не чујаше, и
сам стане бежати. Да би умакао непријатељима скрене
с друма, али падне заједно са коњем, у прућем покривену
јаму, која је била ископана за хватање зверова, где га гониоци
полумртва склептају".')
Оромнп (издао своје дело 1601 године) описује
косовски бој no Цревићу са допунама, и с тога његов опис
не наводимо.
уоков ЛуксриА (1605 год., дело ,Дубровачкилетописи")
врло укратко описује догађај, наводећи погибију Муратову
од Милоша, и издају Бранковићеву.^)
8. Из упута жлешачкоаа aeha од 23. августа 1389., по-
слатог своме посланику, који је одређен био за турског
султана, види се да у Млетцима у то време још није био
тачно познат резултат косовског боја, јер се измећу оста-
лога вели : „...да смо дочули али не јасно о рату, који је
био између велеможнога господина Мурата и кнеза Лазара,
о ком су се разне ствари говориле, којим се ипак вјеровати
не може: алн смо ипак дочули за смрт роченога господина
Мурата, ради које веома жалимо*.^) ^ .
А оае:
/Уааесна сдава о кнезу Л азару (постала пре смрти Ви-
coK ora Стевана дакле у аочетку XV века), не казују како је
бој вођен. него еамо резултате укратко, Један о д њих рвако
поетски описује сам 6o): ,К а д се војске удариш е беш^ бахат
') Годиши.ица Х, стр. 367. Превод Ј^уб. KoM 4ewha,
') Годишњнца X, 272 и 373; Иародне пеСме о боју на Хосову стр. )40
') Во; na Kosovu, стр. 33, иаписао Dr. Fr. RačM, прештампано из
XCVH .,Rapa," )889, а у спомен Петстргр^^ишњј^е Кос
106 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

неки и тутањ чујаше се, људи запомагаху, коњи рзаху, оружје


зеечаше, стреле лећаху сунце заклањајући, земља хучаше,
војске једна на другу јуришаху, светло оружје земљу оба-
сјаваше, свуда реке од крви и многи трупови; као класје на
њивн тако војници од оштрог оружја на земљу падаху, и
поље оно изгледаше као какво језеро проливеном крвљу
обојено. И тако онога љутог ратоборца и крвопилца с пре-
многим његовим војницима послаше љутој смрти. Али тада
и благочестнвом, блаженом, самодржавном великом кнезу
Лазару главу одсекоше и много ухваћених властела и бла-
говерних хришћана погубише".')
Лонстаншпн ^^нлоса^&, који је !43!. год. написао живот
Високог Стевана деспота, овако се о косовској битци из-
разио, пошто је описао дело Милошево: ,Испрва Лазареви
одолеше и победише, али већ не беше време спасења, с тога
син тога цара опет се окрепи у том истом боју и одоле no
божијем допуштењу, да би се и велики венчао мученичким
венцем, и они који с њиме били. И шта би после? Блаже-
номе одсекоше главу, а пре тога његовим жељеним друго-
вима, који су веома тужном молбом измолили, да npe њега
буду погубљени, да не би његову смрт видели".^)
У нсАско^^ дешопмсу (у почетку XV в. састављен можда
пре Константиновог житија), велн се о боју ово: ,У том
сраженију нечастиви насилник паде од п<? срсд разор/а
са множином својих војника, и остаде му један син његов.
На свршетку боја тога, не знам шта управо да кажем, да ли
издан којим од својих млађих, или је сам Бог тако досудио,
паде у руке његове, и он му, после много мука, сам часну
главу одсече".^)
Троношлн латописац (написан у XV!!, а прерађен у XV!!!
веку, од 1740—! 770)'* *) наопширније, али најнепоузданије опи-
сује косовски бој. Он вели да је Југ Богдан са синовима био
на левом крилу, и када и он погибе ,кнез Лазар узјахо тређег
коња, али видеђи да је од свију остављеи а изнемогао, и сам
стане бежати, сав обливен својом и непријатељском крвљу,
са 16 рана од мача и копља. Бежећи упадне у јаму ископану
за курјаке, те га Турци ухвате жива и одведу Мурату...
По заповести Муратовој одсекоше главу Лазару, па онда
Милошу"...^) ,
10. кароднс и оцакр roBopef
р боју косовском постале су, no Ст. Цоваковиђу,
уИрб^^енуб#
'41-St-' -
') Гласник X!, ) ) 0 — Годижм.ииа X, 257.
Ч Гласннк срп. уч дп. XLH. 26). Годчш)вива X. 257.
Гласник L!!), )5; О кнезу Лазару 228; Гадишњица X, 258.
Ч Тако мислн )4 Р^арац, а Ст. !г)овакоаи)) држи, да је троношки
летопнс постао у времену од )727—)734 године (S)anne )(пј. X, )85).
*) Гласник V, 82—92; О кнезу Лазару 23)—24); Годншњицд X, 280.
КОСОВСКА БИТКА 107

Једна група (9 разних рукописа) прича о Косовској битци


казује: Д а' су Турцн напали на српску војску, кад је кнез
Лазар био у цркви св. Јована (Самодрежи). Да је тада Вук
Бранковић са 7000 побегао. Да је кнез Лазар беседом охра-
брио српску војску, а затим наредио да се отпочне бој, у
којем су се особито одликовали: старац Никола, холи Ма-
ринко, Радоња, Богдан и Југовићи, али су сви изгимули, а
са њима и војводе: Иван и Ђурица, Стеван, Радован, Гојко,
Стојан и Петар. ,И тако до полудне добиваше српска војска,
и како полудне прође Турци добише, и жива кнеза Лазара
уватише с неколико својије властела и свезана ra цару до-
ведоше".')
По овој причи погинуло је тада на Косову: од српске
100, а од Турске 110 хиљада; Милош са Миланом и Иваном
потукао 10.000 Турака. (Starine X, 200).
Другу врсту приче 0 косовском боју наводи Мил. С.
Милојевић.^) По овој редакцији бој се делио у два одсека:
први био је између Самодреже и Лаба и ту је лево крило
турско сасвим сатрвено било. Због тога Бајазнт се повуче
иза Прнштине и код Дрена спрам Грачанице распореди се
понова за бој, а ту пренесе и смртно рањеног Мурата и ве-
заног Милоша.
Срби су наступили у бојном поретку до на поље Ве-
треник иза Приштине. Ту се приберу и опет нападну на
Турке, и после 4 часа ЈБутог б оја потисну ,их. у том бо^у no-
гииуОГ је ((ареди Д<^ђрм)<е М.ООО Ч ер-
к^за, ко}и су се Абтле код^ Бабуш а налазмли. р н и обиђу
српску војску иизинама м нападну на ум орне С рбе, који из-
немогди почиу се нолако номачитм!^^^ да се код
С амодреж е? п он & а сгф^ бој. па pi4y у Н ово ! ^ д о и
остале градОве А ли у том е одступањ у паднС кнезу Л азару
и такб ra Турци за р о б е , јер међу пбсдедњ нма бнр,
Н р д б ед у , а даљ е гбњен^еЈОрба напусте.
Б еху заробд^ене о д Тубака јоц) рве војврде, који не
хтегме одступатм : ртараб^ Никола. Вунсав, Mrjbemnh Гојко,
Дамњан Ш ахиноинђ, Маринко, Раднвоје, Рер^з Омутавић,
Орлин Ђ урица, Срђз, богдан , ^ адр и ^ , Степан и М ати)ат.
Бош кб (М иливојб) ,!угбвнђ пбгинуо нД Газиместрну (М азгицу)
у повратку, нехтејупи да Рреживи браћу којн су сви изги-
нули п ор ед јСитннце спрам цркве Грачанице.
Од војника погинуло је српскнх 42, а турсНих 160.000.
Само Милош са робратимима побио Ј е 12.000.

') Starine X, 189. Народна предања 9 боју Косовском од Ст. Ноаа


ковића.
Ч БиткаКосовопбАсКа1389, штампао Данило Живкрви^. стр.Тбдо
101. Путопис И, ĆTp. 41.
108 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

//сроднс Hsc,we грактањем два врана гаврана овако опи-


сују бој царици Милици:
Ој Бога иам, царнце Милнце!
Мн смо јутрос од Косова равна,
ВиЈ)ели смо двије силне војске;
Војске су се јуче удариле,
Обадва су цара погинула;
Од Турака иешто н остало,
А од Срба што је и остало,
Свс pathCHO и искрвављеио')

А слуга Милутине, који носи десну руку у лнјевој и


са 17 рана долази са Косова, на питање царице Милице о
кнезу Лазару и појединим војводама, овако јој о боју казује:
Сви осташе, госпо, у Косову,
Ђе погибе славни киез Лазаре,
Ту су MHora копља изломљена,
Изломљена и турска н српска,
Алн више српска иего турска,
Бранећ, госпо, свога господара,
Господара, славног кнез Лазара.
А Југ ти је, госпо погинуо,
У почетку, у боју првоме.
Погибе ти осам Југовн^а,
Ђе брат брата издати иешКеде,
Докле годе један тециЈаше;
Још остаде Бошко ЈуговиКу,
Крсташ му се по Косову внја,
Још разгони Турке на буљуке,
Као соко тице голубове;
Ђе огрезну крвца до кољена,
Ту погибе БановиК Страхиња;
Милош ти је, госпо, погинуо,
Код Снтиице, код воде студене,
Ђе но многи Турци изгинули;
Мнлош згуби турског цар — Мурата
И Турака дваиајест хнљада;
Бог да npocTH, ко га је родио!
Он остави спомен роду српском,
Да се прича и приповиједа,
Док је људи и док је Косова.^)

И то би били сви најбољи и најважнији извори за нашу


косовску битку.
Да видимо њихову вредност.
О ц ен а и зв о р а и закљ ^чак. — По савремености била
би најзнатнија иовест ^SM-ama/a (rope под 6), ако је
рукопис оригиналан и веран; јер су путници то чули од
Турака у Астравији и забележили на 9 дана после битке.*)

')Бој на Косову — Косовска споменица, стр. 82


*) Косовска споменица стр. 84.
КОСОВСКА БИТКА 109

За овим долази Флоренвгмнскс оиилпинс (горе


под 5) писано после битке ча 3 месеца; али томе писму И.
Рукавац не даје велику вредност.') Ми држимо, да све док
се његова садржипа не оповргне, заслужује највећу пажњу.
Сама хвалисавост Тврткова, која се из његовог писма даје
извести, не побија значај Флорентинском писму.
/^онсшцншнн фолосо^& трећи је и необориви извор (горе
под 9.), коме се мора поклонити потпуна вера, и no времену
кад је писао (нз 42 године после батке), и по знанствености
којом је писао.
Повесно слово и /7сАснн лсшопнс из прве половине XV
века такођер заслужују потпуно поверење.
TSop^c Фрош^о писао је врло кратко, У7оонмн Холнонднло
неодређено по два извора, а мтолнуонснн ирсводнлн/^ исто-
рије /OBOHO Дунс писао је — како мисли Ст. Новаковић —
по народној песми. То исто вреди и за T^đcpoHO—Т/рнусвиАо.^)
Уовон Дуко чистији је од обадвојице, без народних дометака.
А/овро Орбмни служио се ЦревиНем и народним песмама.
Турснн HcmopHt{H — по мњењу И.-Руварца — писали
су по турским народним причама и предањима;^) али њихово
излагање слаже се у многоме са списима и белешкама,
блиским по времену битци косовско).
Хол(с/7 и Цннноузсн служили су се поглавито турским,
нешто и грчким изворима, а Донзо још и српскима. /боузлср
не заслужује призрење јер је збрка разних извора и не-
сугласица.
Троношни лсшоннс написан је по Орбину и по народном
казивању.^)
//ороднс H/?HHg најпознији су извор о битци и састављене
су по народном предању у првој половини XV!!! в.^)
Т/ороднс пссл(с о Косовској битки — по Ст. Новако-
виИу — постале су неке одмах после битке, а неке касније,
по усменим традицијама: ,али развој косовске приче — песме
на крају XV! века дошао је на ступањ, који се даље није
гранао".
Као најстарије песме Новаковић сматра оне штр певају
о: ,сва!)и за киежевом вечером, о јунаштву Милошевом и
0 боју на Косову:" а у позније, што су прстале no наррдном

Q кнезу Лазару сф ; ЖА
Ч Српе народне песме о боју на Косову, стр. !37. О кнезу Лазару
стр 26!.
4 0 кнезу Лазару стр. 29!.
О кнезу Лаз;^у стр. 24!; Народне песме б боју на Косову стр.
!4!; Рук БранковиК, Г^однинкица X, 277.
Наро.тие песме о бо)у на Косову стр !43. Ст. Иоваковн!) одре-
^ује овде вреие ностанку овнх прича од !720—!740 год. Starine X, !98.
по ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

предању, ставља песму , 0 свађи Вука Бранковића и Милоша


Обилића*.')
овоаа л^оже се видсти у^ако /е велауга уустораусууа
врсдаосуп ууаоууух ууародууаЈС пссадуа о ууосовсуго/ баупу^а.
Према свима наведеним изворима и податцима, што их
они пружају о том великом догађају, као и према значају
њиховом са историјског гледишта, могу се као стварна и
поуздана тврдити ова факта:
1. 7уру{а су п/уууа ууополуу Qyđe,'
2. Q)6a су одбнли mo/ ууопод, прсунла солуи у ууопадоУбс
н разбили лево шурсууо уурило,'
3. Afj/panr аиууе за врелуе бо/а, а Ба/азип! долази у иолуоА
леволу уурнлу,-
4. Qy6a обуЈсваАеууи упорууо се боре, оли подлеж/' 'збое
ууеууе зобуне,'
5. Озпсло повлонеуу-е уу зороољоваУбе уунезо Лозаро и
неуууух во/водо,'
6. Анезу Лозору и ухваАенилу воуводолуо по нолоеу сул-
пуоново.м одсеу/уу/у елове.
Ток бо/а. — То су верни моменти целокупне слике
Косовскога боја, а попуњена разним детаљима ова слика
претставља четири главна стања саме битке, и то:
/Трво спууууве. Турци, као јачи а у стратегијској офанзиви
и на брјишту предузимљу напад. Ради трга предазе Лаб,
а/;и какр се бм иије могао свуда прећи, то ra J e гдаанр
турскб лЉо крило преш лоу маси и напалб Србе који су
на протнвној страни били спремни за ово.
Ту сеотвори јкрвааи бој.^нарб^^ито око брежуљка на
десној обали Лаба, где се по Хиљфердингу налазе многи
гробови. ' ''' ' '' '
То се мргло дбгрдити бко 8 часбаа пре подне.
Ово стање претставља Нлан !-ви (у прилогу оае књиге).
Нз њему čy ббостране трупе означене као и на карти, и то:
Р Народне бесме о брју на Косоеу ejrp. )30м !36. У овој расправи
Ст. Ирваковмк вобн^а твр^ење Лрмима Паммђа, „да је о косоеском боју
Рила једма жедмка песма, т{. косоаска епопс^а; и да су nocrojefše оделмте
месме о томе само епизоде и фрагменти мекадашм-е )едне песме".
Тек у новије време вупвени су покушајм, да се све те песме у це-
лину сведу, а ти су до сада најпознатнји:
!. Лазарица од Безсомова )857 г. (Часовн одмора И књ. стр. )8—87).
2. La bataHte de Kosovo, rhapsodie serbe, par Adotphe D'Avri), )868.
3. Косово, српске народне пјесме о бо)у ма Косоау од Ст. Нова-
KOBHha )87t (до сада шесг рута мЈтампано - - два латиницом).
4. Narodne рјевшс о boiu na Kosovu godine ;389, saetavio u сјеИпи
Arnim Pavić 1877. И од Фра-Грге Марти^а )883.
5. Бој на Косову 1389 године. Косовска споменнцв !389—)889, за
петстогодишн,и помен Косовске битке.
И Други, видн Браство И). 2)0.
КОСОВСКА БИТКА И1

Турске црвено и са великим азбучним писменима:


А десно крило (Бајазит);
Б лево крило (Јакуб);
В јаничари;
Г Султан с гардом;
Д резерва;
Српске трупе престављају мала писмена:
а десно крило (Д. Воихновић);
6 лево крило (Вл. Вуковић);
в средина (Југ Богдан);
r Кнез Лазар;
д Резерва (Вук Бранковић).
Овакво означавање трупа задржато је и на осталим
плановима за битку (И, П! и !V).
Друао сшпњс. Срби својим чврстим и јуначким држањем
одбијају налет турски, потискују их и пребацују преко Лаба.
За тим предузимљу Срби напад и прелазе Лаб, али са
топографских узрока само на десној већој половини као
и Турци.
Срби пробијају н потискују турско лево крило; бацају
ra уназад на резерву, која по Нешрију такођер долази у
неред и узмиче.
И центар турски због тога је изгубио свој правилан
строј и у неколико поремећен, којем победио српско крило
долазн с бока.
У том тренуту гине Мурат, а како, видећемо касније
кад будемо расправљали ,Дело Милоша ОбилиИа*'.
То је могло бити око 10 часова пре подне.
До Tora времена Срби су напредовали, и победа се
клонила у њихову корист.
То стање претставља план !!-ги.
ТрсАе стпље. Бајазит, увиђајући опасност на левом
крилу, а у иеколико и у центру, и видећи да на десном
крилу нема опасности, јер Срби тамо нису могли у маси
прелазити, због дубоко уривене долине Лабове и планин-
скога строја земљишта, — нареди довољном броју својих
трупа на десном крилу, да окрене свој фронт према Ситници
и напада Србе у леви бок.
У исто време издат је био налог и резерви, да наступа
против десног српског крила.
Тада су н турски бозонџије позивали на све стране пра-
воверне, да се у име Алахово храбро боре.
У том часу настао је нов крвав судар, који се водио
поглавито око султана, брда Мазгита и Газиместана, где има
највише и српских и турских гробова.
112 ЂЕИЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

Због Tora, што је бројна мревага била на турској страни,


а сем Tora и њихове свеже трупе са деснога крила и из ре-
зерве удариле су на заморене српске трупе, могло је дати
повода кнезу Лазару да и он своју резерву позове у noMoh.
Ту је био највећи окршај, и то је био пресуднм лшлгснош
у дслоу косовскр/ бМШУ/И.
Док је српска резерва улазила у бој, истакнута српска
одељења на крајњем десном крилу морала су подлећи обу-
хватној бројној превази свежих турских трупа.
Турске бозонџије викале су да .непријатељ бежи", а
можда су и навалично ширили глас издаје код Срба, да би
охрабрили своје.
Нешто немоћност десног крила, нешто лажни гласови
који су са делом Милошевим били у вези; нешто можда и
мењање убијених Лазаревих коња, као што многи наводе,
све то утицало је да десно крило попусти и да се повлачи.
Равнотежу у боју, ако не и одржање срнске преваге, требала
је да поврати наша резерва, која је за ту цељ извесно била
позвата.
Да ли је она учинила своју дужност, na није успела;
или је доведена у неред од оних који су одступали; или није
ни учинила све што јој je у дужност спадало? то се не може
позитнвно тврдити; али се последње може као вероватно да
изведе, што ћемо и учинити, кад будемо нарочнто разгледали
„дело Вука Бранковића".
Ну, да и лево српско крило није потпуно вршило своју
дужност, кад је десно турско ослабљено било, такођер је
увиђавно. Да ли је и ово било из незнања, нехатности или
погрешног схватања, ко he то знати, кад савременици о томе
не roBope.
Сае то могло се догађати око нодне, кад ус и судбмна
бмткс бмла рсшено на шшету Q)oa.
То се стање обостраних трупа види из плана !!!.
VcmBpnro сжањс. Бројна турска превага, неред на десном
крилу, сумњичења у центру, лабавост резерве, која је по
свему брзо почела да одступа, неактивност левога крила,
обухватно дејсгво Бајазитово, све то скупа претворило је
почетно полагано повлачење српскнх трупа у неред и бегство,
када је битка изгубл,ена била.
По некима је први битку напустио војвода босански
Влатко Вуковиђ са својима, и преко Митровице отишар Брсни.
По друмума је то урадио Вук Бранкр^ић ća резервом,
и п р ем Грдеча^) повукао će Копарннку. ј -

') Ми се бвде снажемо сМ . С. Милојевнћем, да се Вук није могао


повући поред Голеша, него Копаоника, јер Си се иначе поред Турака
бочно кретао. Ово још н стога, што на Копаоннку постоји предање, да
КОСОВа^\БИТКА 113

То стање видн се на плану IV, које је могло бити око


1—2 часа по подне.
Како су Влатко и Вук најмање ангажовани били у борби,
то је вероватно да су они обојица први то и учинили, и бег-
ством се спаслн из општега покоља. То тврди и њихово пре-
жнвљење косовске битке.
Остали, баш и да су хтели да избегну, нису могли то
да учине, јер су били опкољени н измешани са Турцима, па
су или изгинули, или заробљени.
У повлачењу буде заробљен и кнез Лазар и са још
неким живим војводама одведен султану, где по његовом
налогу буду сви посечени.')
Ето, тако је у главним цртама текао и свршио се овај
славни бој, који се догодио у уторак, на Видовдан, 15 јуна
1389 године.^)
Нека је слава честитоме кнезу, војводама и војницима
српскнм, што тако јуначки изгинуше за своју веру и отаџбину!
Нека им је вечни помен у српскоме народу!!!

4. Дело Милоше Обили^а


И у опису овога велезначајног акта битке косовске не
слажу се сви писци, ни блиски времену његовом, па наравно
ни познији. Али његову суштину: до уе ОоилиАубио
султони Мурото, скоро сви изрично признају; иако је пак

је Вук после боја затворио пут Турцима иа Копаоннку да даље ие улазе


у земљу.
„грдеч" је, по народном казивању прозват због Вуковог одступан.а
— издаје, што је тим „загрдио". (Путопис t, t78; !!, 37).
') Милош С. Милојевић вели, да је кнез Лазар ухваћен блнзу Ба-
биногмоста, и томесто овако опнсује: „Слеве стране Лаба на неколико
хвати стоји нови турскн хан, који се зове Бабано-мостски. Западно од
OBor баш близу Лаба идући Ситници за 100 хвати, стоје огромна два ве-
лика прастара бреста, врло знаменита за нашу прошлост, јер су између
ових брестова Черкези ухватили кнеза Лазара... На 12 хватн од текије,
а 5 од ограде, стоји и данас онај бунар нлн кладенац, у који је била
бачена глава светог Лазара... Народ прнча, да је кнез Лазар био сахрањен
у цркви св. Ђурђа, кша је јужно од садање српске цркве прнштинске,
идући „Грмији" илн „Жупановој води", сада званој „Седам лула". (Пу-
топнс И, стр. 52 и 68).
Из Прнштнне је тело кнеза Лазара свечано пренето ндуће године
(1390) у манастир Раваницу код Ћуприје (Летопис матице српске 1874,
1!, 114). Одавде је пренет најпре у Сент-Андрију 1690, аодатлеусрем ски
манастир Врдник (прозвач Раваница) 1716 године.
У боју на Косову погинули су скоро све војводе, поменуте код ве-
личине војске српске. За КраЈмира Оливеровића, вели Мијајло Констан-
тиновиђ, по народном предању, да је држао здељу у коју је пала глава
кнеза Лазара, а затим и његова, из превелике ревности иоданости, (Гласник
XV!!!, 78; Срп. нар. песме о боју на Косову Стр. )М).
*) Q кнезу Лазапу стр. 171. Гил.фердинг, По^з^ка no Герцеговин!^,
Босн!и и Ст. СерС^њ ЈП4 ТПИС на Косовском мрамррном стубу.

Косомма 4t)tKa
1!4 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

то учинио и м д с , у томе се доста разликују; na с тога Иемо


ми покушати, да из разних мњења о томе нзведемо најве-
роватније.
И звори. — Држећи се реда у излагању података као
и код описа саме битке, разни писци и извори овако пре-
стављају јуначко дело Обилићево:
!, Ф^рЈион султана Бајазита, којим је тело Муратово са
Косова спроведено Брусанском кадији и Судејман бегу првом
већилару, измеђуосталога описујући бој, овако гласи: ...,п а
баш кад смо највеђу радост и задовољство уживали, гледа-
јући како се одсечене главе банова под плочама коњски ногу
ваљају, како неки с везаним рукама, а неки с испребијаним
мишицама стоје, онда је изненада један, именом Милош Ко-
билић, дошавши с лукавством и притворношћу казао, да је
исламску вјеру примио, молећи, да се у ред побједу одржа-
вајуће војске прими. И кад је по молби његовој пропуштен
био, да ноге светлога цара цјелује, он је у место да то из-
врши, отровни ханцар, који му је у рукаву сакривен био,
неустрашимо на дично тјело пресветлога цара управио, и за-
давши му тешку рану, напоио ra је мученичком слатком водом
(шербетом). Пошто је речени Милош ово дјело произвео,
нагао је испред војника, који су се као звезде на небу бли-
стали, бегати, но од храбри војника буде стигнут и на ко-
маде исечен.
,Чувши ја за овај догађај, упутио сам се био к муче-
ничкој постељи, но њега, цара, мртва затечем; и у исто ово
време десило се је, те је и мој брат Јакуб-бег у вечност оти-
шао. Ja сам светлеђи се сандук с тјелом мога оца с пове-
рителним људма послао, да се тамо сарани..."')
2, //ешри/а; ...,К ад је војска невјерничка потученабила,
и кад је небројена множина невјерника поубијана, кад су
они који се спасти могаху ускочили, а бориоци за вјеру
отишли за невјерницима у бјег да их потуку, тада Мурат
Кан Гази,тежијаше за смрћу мученичком на бојишту... Отиђе
с неколицином својијех вијернијех слуга, да огледа магаређа
брда мртвачка, а бијаше међу њима невјерник именом №;лош
озчамм и храфн нроклетннк. Овај у друштву
Лазареву рече: ,Идем да убијем турскога цара!" Имадијаше
уза се скривен нож. У тој намјери се овај невјерник случајно
на бојнике за вјеру намјери, а ови га ране, те се огрезав у

Ч Гласник ср. уч. др. X, 350. Оригииал овог султановог фермана


чува се у Цариграду, где ra је бивши кн.ажестко-српски капу hexaja г. Кост.
Николајевић у препису добавио, и у Београд послао, а друштву српске
словесноети саопштен је овај српски превод из књажеве канцеларИје.
И. !^варац сум^ва у оригиналност овог фермаиа, Wако се м,егова ća-
држина подудара са наводнма из других нзвора. (О )(ие:^ Лазару 220—233).
КОСОВСКА БИТКА 115

крви тај рањени невјерник међу мртве скрије. Кад Мурат


Кан к томе невјернику надође, дигне се он, те падајући и
опет се дижући, управ прама Кончару пође. Чауши му хтједну
да бране, али га Гази Мурат по његовој вољи к себи при-
пусти, говорећи: „чини ми се тај xohe нешто! пустите га да
дође!" Овај проклетник имадијаше у своме рукаву скривен
нож: он приступи, и учинивши се канда he да пољуби узен-
гије Кончареве, прободе Кончара... Онога невјерникату
посијеку, а брзо се шатор донесе, да се метне подањ тијело
султаново... У оној Hohn бијашеу Исламској војсци велика
сметња и раздраженост..."')
3, Сесдедин пак овако излаже тај догађај: ...„ Д о к се
Мурат још на бојном пољу налазио, те да види пролаз своје
победоносне војске, која се враћала са потере непријатеља,
диже се из једне гомиле погинулих један тешко рањени
српски племи^, протура се, под изговором да је вољан да
прсђе у ислам, и да има султану нешто да саопшти, кроз
Муратову пратњу и телохранитеље, и кад му би допуштено
да целива султану ногу, забоде му нож у трбух. У бегству,
које је Милош Кобиловић одмах почео, уби он још неколико
од султанових телохраниоца, који су хтели да ra зауставе,
и трипут измаче својим гониоцима, те најзад и он подлеже
маси и би убијен.^з)
4, Даоник Хилкондило каже, да се погибија Муратова
овако догодила:... „Турци приповедају, да је Мурат Лазара,
који се ту борио, приморао да бежи, и да је гонећи га што
је брже могао, наишао на једнога Србина, на којега потегне
оружје. Овај буду^и пешак, окрене се и прободе копљем у
трбух Мурата, од које ране и умре.
пак кажу, да није погинуо борећи се, нити не-
пријатеља гонећи, него док је још стајао у бојноме реду,
некакав врло племенит човек по имену Мнлом/... јави се
Мурату као пребегалац. Мурат заповеди да приступи и каже
шта xohe. Кад је допро врло близу царевих врата нападне
на цара, који је стојао у бо/но/и р м у спреман за битку. До-
копав копље изврши најлепше дело што ми знамо, јер је
цара Мурата убио, али ie и сам ту међу непријатељима храбро
борећи се, погинуо."3)
5, уовон Дуно прича о томе овако: „Неки Србин, знатан
племић, младић хробор н ошвожан, да л/у шнда ннус бнло

') А. Т. Брли)1 , !, 88 н 89.


Ч Цинкајзен !, сгр. 262. слично томе казује и Хамер у својој Исто-
рији турскога царстаа !. 2!0. Мурат је погииуо у 66. годнии жнвота, а 29.
(по Цинкајзену 3!.) владавине. Он је имао назнв ЛУдсвем^а/сд (Богом
даин или иајвшпи старешина) и Гпзи (победоносни). Т. Докза прича по
Циикајзену тај дога!)ај ncro тако.
') Годишњица X, стр. 260, Jb. Ковачевн!). О киезу Лазару стр. 249.

а*
H6 ЂЕНЕРАЛ JOB. МИШКОВИЋ

рсвна (као што је после и делом доказао), из хришћанске


војске у сред турских редова као бегунац пребегне, и Турци
ra одмах ухвате. Вичући турског цара по имену, он говораше
да жели да ra види, и да му нешто каже, како би у боју
победио, .јер за то сам, рече, и пребегао овамо." И тако
покажу му цара свога, а Мурат махне руком да приђе к њему.
Кад се приближио, младић ra смртно рани мачем у трбух,
али и сам буде исечен на комаде од Муратових стражара,"')
6, Иитцлмуанскц Дукине историје говори о
кнежевој вечери и о његовој здравици, у којој је Милошу
пребацио издајство. Милош прими пехар и рече: .Велика ти
хвала, господару, на здравици и на поклону, али ми је врло
жао, што се сумња у моју верност. Сутра рано, ако да Бог
те учиним шта сам наумио, видеће се, да ли сам вера или
невера свога господара." И сутра рано одлази под видом
пребегалца у турски стан, и тамо Мурата као што народ
прича, са скривеним ножем удара у прси, и прободе ra у
срце, од које ране Мурат одмах умре. .Извршивши што се
заверио, нагне кроз запрепашћене великаше и стражаре, сад
овог сад OHor убијајући, допре до коња, метну ногу у леви
стремен, али пре него што је скочио на седло, исеку ra
јаничари.^)
7, У фдорсншинсм опшшине краљу Твртку, од-
говарајући на његово јављање о косовској битци, вели се и
о в о :... пБлаго по три и по четири пута оној дванаесторици
властела, који пробивши непријатељске чопоре и камиле у
округ свезане, жонеж ссби ошворншс пуп! п до$ошс до Л/у-
рашовп шошорп.' /4 нодо свс бдосо онол(с, коуп /уночкп yđn
во^о шолмке смлс, сотусровм/м жу жон у срло м у упгробу;
а благо свјема што као жртва убијенога вођа, над оном ни-
штавом љешином славном мучеништва смрћу живот и крв
излише."3)
8, Ђокон //^љошмус, сапутник митрополита Пимена овако
се изразио о томе делу Милошевом: ,Беше у цара срп-
CKora Лазара неки верни слуга, кога неки оклеветаше, као
да неверно цара служи. Оклеветани хтеде да докаже саоју
праву службу тиме, што оде у стан турскога цара Мурата,
јављајући се као бегунац цара Лазара, и Турци му отворише

') Годиш. X, чланак Jb Коеачевића стр. 260. О кнезу Лазару 248


') Годишњица X, 262.
') Гласник срп. уч. др. XXV<!!, 436 чланак Ст. Новаковића, где се
укратко наводи и писмо Твртково од !. августа 1389. писано из Сутјеске
граду Трогиру, и где се на крају вели:. . . „сразивши се са њима (Турцимау
дне !5. јуна,. . . надвладасмо тако, да мало од њих жмви изнесоше главе
(Rad !!!, 94).
Писмо флорентмнске општмне писано је 20. октобра !389., а налази
се у Гласн. XXX!!, стр. 476.
КОСОВСКА БИТКА И7

пут. Показујући се као да из наклоности долази цару Му-


рату, изненадно шчепа свој мач и забоде ra у срце Амурата
цара Турскога, који тога часа умре. А од Турака буде уби-
јен и тај чудновати слуга Христијански."')
9, Туберо ЦрнуевнА прича слично Дукином преводиоцу
о вечери кнежевој и здравици, na вели: ,Сутра дан зором
не знајући нико ништа о томе, Милош узјаше коња, обрне
копље на траг (што је код Срба био знак да је пребегалац)
и дође турском стану. Његово је име било чувено код Ту-
рака. с T o ra га изведу пред Мурата, кога он два пут удари
мачем у трбух, али и сам погине ту од његових чувара."^)
10, Готово тако исто излаже овај догађај, по народном
казивању, Бенедикп! АурунешнА, који је 1530. године пропу-
товао кроз Косово и тако прибележио.з)
11, Af. ОрЈннн допунио је Цревића нарочито беседом
кнежевом пре боја и свађом Милоша и Вука, узетом из
уста народа.
12, Аннсшнншнн овако описује то дело: Днн
су са во/нндн шуклн нрсд бо/ннЈи дадовнл!а, беше неко веома
благородан, којега своме господину облнанвнху, а он да би
показао верност, а уједно и јунаштво, улучнн зсодно
усшрл/н сс к сн.<^!о.му днру лно до прсбсандн, шо с шосн н
пут ннчннише. Мндн сс прнблнжно, одлшдг /урншн н Јинчсл!
пробода снЈИоан охолоан н сшрншноан снЈмодрш!(н, нлн нн нсшож
Л^ссшу Н СНЛ! од њих по^ннс.^)
13, родослову Шафариковом говори се о делу Ми-
лошевом овако: ,Беше неко благородан, кога нз знннсшн
облнсншс господару, и престављаше ra неверним. Овај да
покаже верност а и јунаштво, упошрсбн узодно врсЈие, н
усшрсл!Н сс снжож нслнкож ннчнлни!^!, као да му прибегава,
те му пут отворише. Кад би близу јурну и сјури мач у тога
самог, гордог и страшног самодршца, па ту и сам од њих
погину"...!')
14, Троношн!/ И ннроднс причс )ОШ су опширније и од
Орбина; сем заваде Милошеве са Вуком, аечере кнежеве и
здравице, — по њима је Милош отишао у турски стан са*)

') Университ^тсмн извест!в, Н- Н , за 1889, стр. 96.


9 Годншњнца X; 267, И. Руварац вели, да је „Мнлош крадом нстр-
гао мож, који је.донео у недрима скрнвен; na у два маха распорн трбух
Турчичу, и докде се уснљавао да из чадора искочи, царевн ra чуварн под
чадором прободу и умртве", (О кнезу Лазару стр. 259).
*) Rad jugostav. akad. znan. Кљ. LV!, 177—179.
*) Гласник срп. уч. друштва XL!!, 26!. Годишњнца X, 257.
9 Споменик српске краљевске Академије !!!, 104. Слнчмо и у Гла-
снмку XXX!!, 268.
118 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

Миланом Топлицом и Иваном Косанчићем, и да су они тамо


погинули, а Милош жив ухваћен помоћу досетака неке бабе.')
15, Q?ncKg нсродне песже овако описују злогласну кне-
жеву здравицу:
Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господн српској:
Коме ћ' ову чашу наздравити?
Ако ћу је напиг по старјештву,
Напи^у је старом Југ-Богдану;
Ако t<y је напнт по господству,
Напићу је Вуку Бранковићу;
Ако hy )е напит по милости,
Напи^^у је мојиА! девет шура,
Девет шура, девет Југовића;
Ако hy је напит по љепоти,
Напићу је Косанчић-Ивану;
Ако 1iy је напит по висини,
Hannhy је Топлици Мнлану;
Ако hy је напит по јунаштву,
Hannhy је војводн Мнлошу.
Та ннком је другом напит нећу,
Beh у здравље Милош Обилића:
Здрав Милошу вјеро и иевјеро!
Прва Btepo, потоња невјеро!
С^тра ћеш ме издат на Косову,
И одбјећи турском цар-Мурату;
Здрав ми будн и здравицу попиј;
Внно попи), а на част ти пехар.
Милош уста на ноге лагане, прими пехар и одговара на
ову здравицу; његово увређено племенито срце и јуначко
частољубље изговара заклетву, коју сутра и у дело приводи:
Сјутра јесте лијеп Видов данак,
Виђећемо у пољу Косову,
Ко је вјера, ко лн је невјера.
А тако ми Бога велмкога,
Ja hy отић с'јутра у Косово,
И заклаћу турског цар-Мурата,
И crahy му ногом под гр'оце...^)
А у четвртој песми Косовској овако се описује јуначко
дело Милошево:
Погибоше три српске војводе:
Код чадора силна цар-Мурата;
Погибе му војвода Милоше,
Ког не бјеше ннкад вјернијега,
У Србина ни у српског сина;
Ои )е цару вјеру заложио.*)

') Више о томе може се читати у овнм списима: Битка Косово-


пољска 1389 год., стр. 51—76. М. С. Мнлојеви^а И, 27—3). Slanne X, )93
до 198. Годишњнца X, стр. 274—280.
В. и други став примедбе на стр. 122 о тој бабнно) досегки. — Лр. Ур.
*) Бо) иа Косову 1339 године. Косовска спомеиица 1389—1889, стр.
30 до 32.
КОСОВСКА БИТКА П9

И за цара живот положио,


Да погуби турског цар-Мурата,
Прије боја, прије разбојишта.
Он како је вјеру заложио,
Онако је ријеч испунио.')

Закључак. — Ценећи све досадање наводе, према њи-


ховој старини и значају извора одакле су потекли, могу се
са поузданошћу извести ова ф акта:
1. уИплош, чувсни уунак м воуводо, облмаом у'е код кмвм
Лозора
2. Увре^сн до срмс овоу' уунак м вмшсз, да бм докозмо
сво/у верносш м родол.убл?е, зормче сс, до Ас уЈишм шурскоз
^^мрм Мурошм;
3. Он унссшвуус у боуу, Mđ улунм мрмлмку дм домрс до
сулшмнм, удмрм зм ножслг у угпдооу н сл^дшну Д(у рмну зм-
дмус,-2) и
4 . AfMHOM/M нмпмдмуу CBMnzM М ГПеЛОХ/?МННП7СЉМ Журмшовм,
он л(ноае поуЈнум млн м см.м уунмнкм аннс у блнзннм сулшмновоу.
Као најважнија новина је та: дм Жг/лон/ не ндс пре бо/м:
у шурснн сшмн, неео зм врелге смумоам боум допи/;е до сулп!ммм
н овну амме нм Јо/Н!Ншу.з) Ово тврде и турски и грчки извори,
и наш Константин философ, и пнсмо флорентинске општине.
Овог су мњења и Руварац и Ковачевић.
По свему пак досадањем, овај је ванредни историјски
акт овако текао: за време ратнога савета или вечере, кнез
Лазар, коме су Милоша, вероватно из зависти због његоаог
јунаштва и племенитости, мЈлмзивмлн, даде израза своме сум-
њичењу о оданости и верности његовој. Милош, као јунак
и родољуб био је тиме до дна душе увређен, па да би ову
љагу спрао са свог имена, завери се, да he убити Мурата.
Тако одличном војводи и великом јунаку само је и могла
синути у души тако смеона и ванредна мисао, да, за оправ-
да)ве своје части и верности, убије непријатељског врховног
заповедника и владаоца. Тако страшна увреда нанешена слав-

') Косовска споменица стр. 9).


У књизи nDie neueroffnete Offomantsche Pforte" од Рикоа (Rtcattf)
налази се у 1 свесци на стр. f5 слика, како Милош пробада Мурата на бо-
јишту. Султан држи заставу у десној руци; око њега мртви и patbCHH
Иза њега пратња тргла копља н сабље према Милошу. Десно у даљинн
видн се борба, копља и шатори. Рнко каже да је Мнлош пробо Мурата
копљем.
") Од најновијих расправа о косовској битци и Т. Флорински мисли,
да је Милош npe боја убпо Мурата, што сада не може да опстане, према
HOBHAt прибраним податцима о томе (V ttttBepa. изв^ет. XXX год., Н. И,
стр. 83). Даље вели о битцн: „У Србији није се нашао ни један савре-
меннк — к^вижевннк, којн би потанко onttcao тај важан дога^ај. Али
историк био је сам народ, који је посветио Косову циклус дивннх, ван-
редно уметничких производа свога поетскога гени)а". (стр. 84).
120 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

номе Обилићу могла је бити спрата само таквом ванредном


жртвом.
Али, како да се одржи задата јуначка реч? Како да
Милош и на последњем часу остане велики и јунак и Србин?
Бој се отпочиње; Срби на десном крилу у неколико и
центру потискују Турке пред собом; ремете им редове, па
допиру и до блиске околине Муратове.
Тад, у томе опасном тренутку по Турке, догађа се смрт
Муратова. Како је Милош до Мурата доспео, тј. да ли је
силом прод'ро са још некима до самог Мурата, као што се
из писма флорентинске општине види, или је то сам успео
да учини, било насилно, или каквом војничком обманом и
лукавством, није јасно.
Ллавно ув, да Милош у шожа крвовОЈие овршо/у допр'о
до султоно Мјууошо, ножем ra смртно ранио, и после јуначке
борбе, у којој је и своју срчаност, и своју војничку вештину,
и присебност и храброст осведочио, подлегао маси и био
исечен.
Милош је као витез одржао своју задату реч кнезу
пред војводама!
Милош је као частољубив и племенит човек најсјајније
спрао љагу са свога јуначког лица н имена!
Милош је као врли Србин и патриота жртвовао свој
живот за cpehy свога народа и слободу своје Отаџбине!
Има ли B ehera примера частољубља, пожртвовања, ју-
наштва и решивостн у целој светској историји?!
О, Милоше! ко ти не завидн?
Ти си жртеа благородног чувства! —
Воинственн Гени) свемо^ући!
Гром стравичнн, те круне раздрабз! —
Величансгво витешке ти душе,
Надмашује бесмртне подвиге
Днвне Спарте и великог Рнма; —
Сва витештва њина блистателна
Твоја горда мишца помрачује; —
Шта Леонид, ohe и Сцевола?
Кад Обилић стане на поприште? —
Ова мишца једнијем ударом
Престол сруши, а Тартар уздрма. —
Паде Мнлош, чудо витезовах
Жертвом на трон бмча свијетскога! ђ

H ajB cher српскога јунака Милоша Обили^а могао је да


опева само најве^и српски скиптроносни песник владика
Петар Његош; а нама само остаје: да Милоша славимо, да
му се дивимо, и да његовим јуначким стопама ма и издалека
следујемо. Омладино српска! Учи се од Обилнћа, како се

') Горскјв Bienam, нсторическо собмтте при свршетку XV!! века,


сочинемк П. П. Н. владнке Црногорскога, !!! издање стр. 9.
КОСОВСКА БИТКА 12!

ваља жртвовати за част своју и за слободу свога народа и


Отаџбине t
М уратов споменнк. — Још нам остаје да кажемо, да
је на оном месту, где је Мурат од Милоша прободен, по-
дигнут споменик Мурату у виду текије, коју М. С. Милојевић
овако описује:
.Лево од Газиместана, идући Вучитрну, у једној не ду-
бокој пољаници, стоји подигнуто од тесаног белог мрамора
тулбе, ограђено зидом, у којега првом дворишту стоје ку-
ћице за поклонике и званична лица, а у другом дворишту
кућице за шеика, чувара овог гроба... У средини је огроман
камени сандук: 7 стопа дугачак, 3 широк и 3 висок, застрт
платнама и ћилимима. Више труње (сандука мртвачког) ви-
саше нешто као европска лампа, сајужена са троугластим
фењером. Око труње стајаху по 5 редова подсвећника са
упаљеним свећама, као и оно чудо у облнку лампе; чело
труње на камену 4 стопе високом, огромна од беле свиле
чалма, првог свеца мухамеданског у српској земљи и Европи".!)
Основни нацрт Муратове текије види се ннже, а узет је са
карте кнеза Николе ВасојевиНа.

Гроб Муратов на Косову

МилојевиИ вели, да су се у дрвеном орманчићу спрам


труње Муратове налазиле ове убојне ствари: нека сабља —
палошина с једне стране оштра, — неколико правих дугачких
мачева, мач врло кратак, оклоп плетен од челичних жица
(панцир), остатци једног плочастог оклопа, и друге. Шта
') То ie описивано 1870 год. Путопис И, 50 - 52.
Гроб Муратов обележен је на карти Косова, у средчни изме1)у Лаба
и Приштине, одмах по])ед пута западно, код броја бОО. А Газиместан је
иа брдашцу Мазгнту југоисточно од Муратовог гроба, преко пута (вндн
карту). Гид.фердинг вели да је „у текнјн велнкн дрвсм гроб, застрт лепнм
свиленим покровом, иа којем су белом свнлом прошнвеии стнхови из
корана. У чело гроба око .^ебеле моткс омотаиа је грдна чалма, а на
обојим крајевиА^а су све1\њаци са воштаним свећама. На зидови*<а су
арапски написн. (Летопис књ. 102, стр. 195).
122 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

више, он наводи, да на оном правом с обе стране оштром и крат-


ком мачу, поред украса и грбова од злата, стоји и овај натпнс
Л1нл<иик (избр.) (У)ниа...')
У овој гробници сахрањен је дроб и срце Муратово,
а тело му је однешено у Брусу и сахрањено у мошеји, коју
је сам Мурат подигао, и која његово име носи.
М илош ев гроб. — О Милошевом гробу разно се прича:
једни веле да је сахрањен ту поред Мурата, и да му је десна
рука, окована у сребру, висила до Кочине Крајине над Му-
ратовом труњом, а после однета у Брусу. Други опет веле
да се његов гроб налази на десној обали Лаба, на два часа
одавде, на месту које се зове „Милошева бања*, или „Ба-
њиште", где невољни долазе те се купају. Брдо изнад села
зове се „Јунаков гроб".^)
Близу Муратова гроба, обележено је на три места ка-
мењем, које је сада поломљено и једва из земље вири, и које
показује колико је Милош у два маха јаничарима измакао
(а по другима колико је скочио испод шатора Муратова),
а трећи обележава место, где је Милош од Јаничара исечен.^У
У осталом, о Милошевом јунаштву причају на Косову
не само Срби, него и Турци, па и сам чувар Муратова гроба.
— Газиместан, Муратово тулбе и Расков,^) најбољи су све-
доци Милошеве храбрости и јунанЈтва. Са овим местима ве-
зане су силне приче о њему, које се на Косову свуда при-
поведају; управо више се прича о јуначким делима Милоша
Обилића, него о целој битци косовској. Милош Обилић то
је косовска битка. У њему је сасређено јунаштво и пожртво-
вање свију косовских јунака; Милош Обилић је преставник
српске славе и величине на Косову. Он је то својим ван-
редним пожртвовањем и заслужио, за то вечита му слава!

') Путопис ]), 55. Хамер (!, 2!4) вели, да се Милошево и његовог
коња бојно одело и данас храни у серајско] ризиици у Цариграду (Со-
лакзале). Милојеви)! у Путопису пак наводи, да „стоји још и данас огро-
ман калпак Милоша Обилића, за данашње сме највеће главе и сувише
огроман и одвећ велики "(?).
^) Путопис !, !33, !!, 54, Летопис !03, стр. t05. То се место налазн
код левог српског крила под Планиницом (види карту). Историческо-
критическо описаније битке Косовопол.ске од Ђ. Малетића, стр. XX.
3) По Цинкајзену стр. 263, и другима.
^) Коме није су^ено, да лично својим очима може видети ова .места
и да из народних уста чује те приче, пека прочита ове изворе. Путопчс
М. С. Мнлојевића, !!, стр. 50—58; Летопнс Матице Српске, књ. !02, стр.
!04 и !05. Путовање по словеиским земљама Турске у Еврови стр. !65 до
!67. Reise von Betgrad nach Satonik стр. 77 n 73. Даље. то још описује и
Хамер !, 2 !0 —2!5; Цчнкајзен !, 262 и Т. Докза !, стр. 245 и 246. StarineX.
Код села Раскова су Турци расклопили оклоп Милошу, по савету
бабе Милене, која је казала, да је почетак оклопу под брковима, јер
иначе нису умели његов оклоп да расклопе. За ту услугу Турцима Милош
баби одгрнзе нос, јер је бно везан, и отуда се село прозове „Бабин нос",
а зове се и „Бабин мост". (Летоп. 102, стр. !05; Путопис !, 192, !!, 57).
КОСОВСКА БИТКА 123^

3. Дело Вука Вранкови^а


У колико је дело Милоша Обилића светло и племенито^
у толико је дело Вука Бранковића тамно и жалосно; оба
стављена упоредо имају још већу провалу између себе, и
тиме постаје прво још узвишеније, а друго још мрачннје.
Милош Обилић постаје правим џином тек кад се упореди са
Вуком Бранковићем.
Али, наша је дужност да и то дело изближе и савесно
размотримо; можда на нашу утеху nehe бити у толиком сте-
пену гадно и жалосно, као што се о њему прича.
И звори. — Да изложимо дакле све до сада познате
податке о делању Вуковом на Косову, тако и о свему осталом
што би било у вези са тим радом, и то хронолошкнм редом:
1, филозоф напомиње у свом житију, да
су Милоша облпапмлп кнезу Лазару, што показује извесни
степен развијене зависти и подлости у околиии кнежевој.
Да су ти завидљивци и опадачи били од угледнијих личности,
види се по томе, што су успели да у кнезу Лазару пробуде
сумњу и неповерење спрам свога храброг и најбољег војводе.
Да је било завнсти, тврдн и родослов Шафариков (Спо-
меник !И српске Краљевске Академије, стр. Ш4).
У наводи се сумња о иекбм м здд/-
сшву, а/!и се то не тврди.')
У проширеном пак том тексту у позније време вели с е
између осталога: .О н и \о ји су са њим (кнезом Л азаром) ншли,
блаж ен о завршише: неки пак сшрпхд р сд а млн неесрсш аа
аобсаамс^.^)
3, У једно) бсдсшам. писаној у првој прловини XV века.
овако се говори: ,б и бој кнеза Лазара с Амуратом царем на
пољ у К осову, и ту MHpra трупија падош е о д Христијана и
Турака; Србљи их испрва беху разбилм, и цара Амурата убиш е.
алм сбас бсссшва искмЈг срвскмх адсд.?љо (војсаках), п р еод о-
леш е Турци^...^)
4, ј^шал^(/ммсмм прсводмла:^ историје Дукине ме бемо д а
говори б здравици кнеза Л азара, у којо) је пребацир М илошу
издајствб, него )ош вели ,д а се no бојнрм пољ у пронер глас,
д а / с Д бсарса вбјгвмда Д расослав /ТбабмА мздам
н САрсмур рр)^љ/с дрошмр хрмм/Амма. /žo ш о/ слос Длошмо
РДЈМОЈС рмрсшс лсАа м ообсмсс Јкурмо у Брсму со свр/оЈИ Рр/скаЈм.*)
!) Видп нааоде из српских летописа и родослоаз код машег опнса
саме битке. ГоднЖњина X, 258. Споменик српске краљевс^ Академије
!И, стр. 96. ^. ; / Д . . ..
*)Г ласннкки..53, c r p .!9 .
*) Гласник X, стр. 24!. ГодишАниз X, 259. Где (у речи р бегству
(иок4:ЖВМИ)Н м4:км'м,мк) ту нешто састругано. јОва {е белеижа напи-
Сана на кРжм.
124 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

Или су овај глас пустили Турци, најпрепреденији људи, да


^и поплашили нашу војску, или је тако хтела несрећа јадних
хришћана због грехова њихових''..')
5, ЛЈпхауло из Островице онисујући
косовску битку поред осталога каже, како је ,кнез Лазар
заробљен близу једне цркве именом Матере Божије, на ком
месту подигнут је један велики стуб од мермера за знак, да
је ту ухваћен кнез Лазар, а до њега ухваћен је и Крајмир
војвода Топлички, а многи други велможи убијенн су на том
месту*. Затим о боју вели, да су се војводе, Лазару одане,
храбро борили, али су ,другн гледали кроз прсте", па додаје:
пок, кр/м су сс moaa ма^лсдмлм, осшалм су коо
мадамдс, као м/шо нм/сдан од љм нмус дооро прошао нм ссршмо.
Jep цар после неког времена мало по мало покупио је њи
све и дао их посећи, говорећи им ,ви сте вашег господара
неправедно и неверно издали, могли би сте у мојој нужди
и мени тако исто учинити".2)
6, Afaopo Ороннн о томе се овако изражава: „Пошто је
српска војска разбијена, Влатко Вуковић побеже са мало
својих у Босну. /1 БранковнА зсш кнеза Лазара, спасс сс
^omoBO са дслож свр/ол! воуснол#, уср ус /^као шшо нскн кажу)
ша/но усоворно са Afj^^amo^ да мзда /као fanzo ус м учннмр)
сво^а шассга, да ба задобно њезону државу. Ć тога после
његове смрти остаде господар једног дела Рашке, а други
имађаше Милица, жена Лазарева, са два своја млађана сина
Стеваном и Вуком".з)
7, уанов Д^'карнА говорећи о догађају вели: ,да је Мурат
на обалама Ситнице разбио и погубио српског кнеза Лазара,
којега је издао Вук Бранковиђ, зет његов".^)
8, У Лсшопнсу једном вели се ово: .Године 1389 би бој,
велико крвопролиће и погибија иа Косову. Ту погибе велики
господин кнез Лазар, Југа Богдановић, Милош Омиљевић,
Мусић Степан, Милан Косанчић и много храбрих витезовах
и господе ту погибе; м 5ук БронкознА пор/сжс су 7 шнсуА
воускс м унмнн нсв/сру снол!с аосподнну кнсзу Лазору. И тада
погибе цар Мурат, уби га Милош руком својом у цареву там-
бору, и MHOro турске војске погибе, месеца јунија 15. дана ".s)

') Годишњнца X, 263. Прев. Jb Ковачевића.


Гласник срп. уч. друштва XVM!, 78.
^) Годишн.нца X, 273; О кнезу Лазару, сгр. 366.
Годмшм.нца X, 273. Чланак Лз. Кожачевика.
^) Гласннк L!!!, 73; Siarine X!!!, 4. Слнчно стоји н у Star. X, !98;
О кнезу Лазару 400. А у родослоау cepECKtn <),дрем стојн ово: „И у том
^оју погибоше многи храбрн внтезовм Лазареви и с т б т и пол,е
Косово и војску своју обрадовати, да их неиздао Вук Бранковић са седам
ил.ада храбри витезова." (Гласн. XX!, 260).
КОСОВСКА БИТКА 125

А у другом опет летопису овако се каже:


кнвву нввврнв побваошв, Вун БронновнА н дру^н".*)
9, Тронон/од, између осталог опширног описа наводи
ово: ,Вук Бранковић са својом силом од Босне, тј. 10.000
војника одступи од Лазареве војске и заустави се на другој
страни Ситнице".^)
10, /Тнроднн нрнна казује овако: .Неверни Вук издаде
кнеза Лазара и у преко од њега побеже са седам хиљада
добрих јунака.^)
11, //нроднн нвслм. Слуга Милутине, долазећи са Ко-
сова сав у ранама, казује царици Милнци шта је било на
Косову, па о Вуку Бранковићу вели:
А што пита^и за проклетог Вука,
[1роклет био и ко га родио!
Проклето му племе и кол-ено!
Он издаде цара на Косову,
И одведе дванаест хиљада,
Госпо моја, љутог оклопника.^)
Владета војвода пак овако јој о томе вели:
Ал не Bnt)ex Вука Бранковића,
Не Bnt)Cx ra, не видло га суице!
Он издаде честитога кнеза,
Господара и мога и твога.Ч
Владета војвода то је босански Влатко Вуковић, који
долази такођер са Косова, али не са седамнаест рана и да
,носи десну руку у лијевој", као слуга Милутине, него
здрав и читав, само што је ,дората коња ознојио и у бјелу
пјену обукао", како је ваљда хитно са Косова дошао. Каква
разлика између њих двојице!
О ц ен а и зво р а. — Из свију до сада наведених пода-
така да)у се извести ови поуздани закључци:
1, и носожсно/ бмпн/и бдисни пожиљу, да ус
у срнснсу вр/с1(м бмло аавмсшм, ома^мваља м ^оврра о нсвср-
сптву, па м о мзда/сшву ^очсшак вска).
2, /Мано каснн/м мзвррн пожмљу Рсксшво нсвмЈС ^умснмл:
одсљсља, ноздашу/у нсвсрнннс, (AfM/a/ло мз Осп^ровндс), а
нснн уомг нжсну/у бссун^/а вр/воду (прм нрауу XV в. — Дуннн
прсводнлад).
Ч Гласник L!H, 73. Л>. Ковачевић налази, да {е овај летопис из по-
четка XV!! века (Годншњица X, 274).
Гласник V, 89; Глас XXXV, 56.
/*) Starine X, 198. У другом рукопису стоји „десет хнллда, и бијаше
ту једна хиљада добри јунака и коњаника".
Косовска споменица стр. 84 и 85.
^) Косовска споменица 204.
]2 6 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

3, и пис^^и из почсшиа ХИ// всио изричмо моу/у


коо издо/м/ЈЈ' В ум БранкооиАс (првм /N пол^енуо Afo^o
-Ррбпнп).
Го ПСШО ш в р д с П нородно Ш/70ДО/(ПуО, П нороднс ncCvMC.
Да видимо, одкуда се дошло до таквог закључка и да
ли има основа, да се у то верује?
Као што је раније наведено, кад је говорено о Вуку
Бранковићу, он је био скоро независан у својој области, na
је као такав давао разне повластице н повеље и у њима се
понегде титулисао: Христа нсгл кллгск-крнмч Клшк Ирлн-
K-^RHKK госпсдлрк еерклбл\к и !!оАВиЈК'.')
Ово јако пада у очи, јер скоро исту титулу имао је и
кнез Лазар (Monum. serb. стр. !95).
У Вукопој повељи, од 20. јануара 1387. којом потврђује
раније повластице Дубровчана, које им је дао „цар Стефан
и господин к н ез (Лазар)," овако се на једном месту вели:
„и за тргове поморске и за сланице, оно лш полгожс,
тере вВАб т е д е к и л\ое кллдлиие, где су били тргови и сла-
нице у прве господе и у цара Степана, ту да буду и сада,
иначе нигде да не буду."^)
Из ове повеље вири извесна властољубива тежња, која
баца велику сенку на тадашње смерове и потоње радове
Вукове.
Жигмонд (Сигисмунд), краљ угарски и хрватски, писао
је 7. јула 1389 (дакле само на 22 дана после косовске битке),
писмо „војводи" Вуку Бранковићу, и упућује му његовог
пашанца Николу Горјанског, мачванскога бана, да са њим
уговара о свему, „шшо уе но порпсш љс^ону и зслгљс Рошкс
(^Q?6n/ć^."3)
Чему су тежили ови споразуми? Од куда права Вуку
Бранковићу да са угарским краљем уговара користи за земљу
Орбију, код њеног живог владаоца кнеза Лазара? Пошто
се из садржине овога писма види, до у шо врсжс ^рољ ни/с
нншшо зноо о носовско/ бпшг(п, онда је јасно. да је Вук /ош
rq?c љс почео с Угрима неке сплетке да распреда, а без
знања свога таста и господара. Иде ли то у корист оправ-
дања Вукова, или у прилог његових нечистих намера?
Ми полажемо још ово питање: како је могао Вук Бран-
ковић све до !392. године остати независан од Турака у
својој држави, и ако је ова била ближа њима од Стеванове
државе, који се на 3 године пре њега потчинио и са Тур-
цима уговор везао?

r) Monnmenta serbica Er. MiMosich, стр. 223. То je у повељи која је


написана 2). новембра i392. године, када се с Бајазчтом помнрио, земљу
пописао и одредмо Турцима данак.
Monnment Serb. стр. 209.
3) Во) na Kosovu, од Dr. Fr. Račkog, crp. 38.
КОСОВСКА БИТКА 127

Константин филозоф није безузрочно навео завист и


облагивање међу доглавницима кнеза Лазара. А да ли је он
смео да искаже све што је можда знао о томе, лако је ра-
зумети, кад се узме у оцену, да је то писао у време влада-
вине деспота Ђурђа Бранковнћа?
Константин филозоф још казује, да је у српској држави,
после косовске битке, наступио жс^усоонм раздор по-
дручммх м смжосшолммх, а то се односи на Вука Бранковића.')
Онзкво његово титулисање у повељама, и оличена тежња
за ширењем своје власти и земље, могли су удахнути у душу
Вука Бранковића, да не заложи сву своју снагу и пожртво-
вање на Косову; његови полнтички рачуни за будућност, а
можда и малодушност у одсудном часу, па и непредвнђене
случајности у самоме боју, све то заједно утнцало је на
Вука Бранковића, дм сс прс врсжснм укломм жмв м зд/?мв со
сво/мжо мз боум.
Такав поступак и последице, које су отуда настале;
његови каснији сукоби са пуницом, кнегињом Милицом, борбе
његових синова са Деспотом Стеваном, све то опет уједно
утицало је у оно доба слествено, да се у народу Вук про-
гласи за мздм/м^^у, што су и каснији историци (из XVH века
н млађи) примили; па ни његова трагична смрт није га могла
од тога срамног жига избавити.^)
Али новија историјска истраживања ово име у бук-
валном значају саме речи не потврђују, и нагиње се Ву-
ковом оправдању.
Као главне поборнике ове мисли, да Вук Бранковић
није издајник, наводимо ове писце:

*) Гласник ХШ, 263.


О смртн Вуковој посгоје више разннх верзија: да {е отрован у
Ма{<едонији и да га је брат Ђерасим (Радоња) однео у Свету гору и
сахранио;
Да је умро у Београду:
Да ra је прогутала земља близу Травника, и да се то место зове
„Вуков Клокот";
Да га је убно Ђурађ БалшнА (О кнезу Лазару стр. 408); и
Да је сахрањен у Крушевцу.
Ну, као да he историјски бити најтачнн)е, да {е умро у Пловдину
6. октобра !398., можда као турски заточеник. (Годишњмца X, стр. 246).
У таквој смрти Вуковој и народ је налазио потврде своме .миш-
љењу, јер се у томе огледа прови^ење Божије.
М. С. Милојевић вели, *да су Турцн проклетом Вуку Бранковм^у,
не гледају{)И на то што су ra доцније сами удавнли због својих државних
назора, били подигли у данашњем Крушеецу тулбе, у ком је била ње-
гова гробница и над овим буктмле су лојане caehe у вече сжаког турског
празнмка". (Путопнс И, 57).
П. CpehKOBHh каже, да је гроб Вука Бранкови)<а бно у Крушевцу
иза „Цареве ),уприје*' и држн, да је Вук после битке Косовске заузео Ла-
зареве земље до Мораве, па и Крушевац; да је ту преминуо и закопан
па му и капела подчгнута и Турци CBe)še палнли. Вели, да су му старцн
Крушевљаии причали, да је Карађорђе )S06. године, кад је Крушевац
128 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

Рус говорећи о томе вели: ^Кад се све


околности и странз извешћа пореде, онда се види, да Вук
Брзнковић није био провн нздаунмн, нмо дн се знрана удално
од бнтнс, из ондудљд, што се нсАз доЈро еврнгншн". А да.'не
наставља: .Српски народ, сумњајући се о Вуку, бедио гаје
издајом, приписујући му мало-помало пропаст на Косову; јер
је народном самољубљу велика утеха, да рођени брат по-
могне Турцима да одрже мегдан, а не властита храброст
њихова".')
УБубс АовансвнА у својој ваљаној историјској расправи
„Вук Бранковић", претресући ову тему, врло вешто поставља
неких десет питања у корист Вукову, па овако завршује:
„У кратко: Вук Бранковић није издао на Косову... Могуће
је, да су неке српске чете, па можда и Вукове, застрашене,
нсд ус нссшупмдс нсшосшрофс н Лсзср ухваАсн, потражиле
спаса у одступању, као што су и Бошњаци учинили, ну шс
сс не жожс узсшм ноо но^мсрно мздсусшво, и то бива скоро
у свима ратовима".^)
^лмрмон Руаммш^ у својој значајној Ј!сторијској расправи
„О кнезу Лазару", разјашњавајући врло опширно питање о
издаји Вуковој изводи овакав закључак: „Ја бих рекао, да
се у првом веку после боја косовскога ни у наро,^ није
знало за издају Вукову на Косову, нити да се име Вуково
као издајника и проклетника помињало у причама и песмама"
А на другом месту вели: Српско царство није пропало с тога,
што је Вук БранковиН издају на Косову или већ пре Косова
учинио, јер да је то Вук учинио, не може се доказати ничим,
а пропасти српског царства били су други узроци".^)
Још да поменемо, да и ^Уад. А!му'ашовцА сумња о из-
дајству Вуковом, јер вели: „Доста је јасно, да се Вук са
неким делом војске повукао из боја на Косову. Није јасно
и тешко је доказати, у ком се тренутку повукао, какве су
му побуде за то биле, и какав је уплив на решење битке
то његово повлачење имало. Народно је предање одсудно

освојио, заповедио те је капела Вукова оборена, гроб раскопан, из сан-


дука извађене кости и на Кошијском пољу спаљене, а ветар пепео разнео.
Кад Турци !9!3. заузму Крушевац, они изнова подигну тулбе над
Вуковим гробом и почну му опет палити свеће. Али, кад кнез Мнлош
опет задобн Крушевац 1834 године, он нареди те поруше тулбе Вуково,
а саАМ место постане нечисто. („Стара Србија број 7. за 1839.)
Све то наводимо ради потпуности података о том историјском чо-
веку, кога је српски народ вечитим жигом срама и презрења жигосао.
Ако би се noCTojatbe Вуковог тулбета озбнљно потврдило, издаја
Вукова у најбуквалнијем смислу била би очевидна.
') Летопис Мат. српске књ. 102. стр. 98 н 99.
По^здка по Герцеговин^, Босн!и и Ст. Серб!и.
^ Годишњица X, 297 и 298. Али Лазар је ухваћен после изгубљене
битке.
О кнезу Лазару стр. 405 и 395.
КОСОВСКА БИТКА 129

прогласило Вука издајицом и њему приписало пропаст српску


на Косову. Само понашање Вуково после те пропасти давало
је хране таквоме суду... Што је ван сваке сумње, то је: да
је, одмах по пропасти косовској, Вук изнео своје претензије
на престо српски. Он је у томе часу био најстарији пото-
мак Немањића у мушкој линији... Може лако бити да је
15ук, вмдевк/н на Мосову да Ае ошпка до се мзсуби, одсшушп?
03 врло слгошљснох строшезмускох о полошмчкмх рмзлозм
омммпе ко;?мстм. Како данас наш историјски материјал стоји,
не може се с правдом рећи, да је озбиљски доказано, да је
Вук на Косову издају учинио".')
Г. Флорммскм у својој беседи за спомен 500-годишњице
косовске битке о Вуковом делу каже ово: .Доиста у старим
изворима не налазимо никакве доказе о издаји Вука Бран
ковића, и оно што се о њему зна, не даје права да се на-
зове издајником. Па с тога не може се признати, ни да је
узрок пропасти Срба, као што народно предање без основа
проповеда. Али биће да је било каквог узрока, што је Вук
обвињен био од саучесника и очевидаца самога боја. Ако
он није прешао право Турцима, Јнождм сс поолмшмо и пре
врсл^смм о.дступмо см бо/моз пољм; доже бмош дм сс зовмдмо
со кмс.зо.и Дозорож, м ?м(/с њезов роспо/?ед мзврн/мо. Једном
речи. у његовоме раду за време косовске битке, вероватно,
било је нечега значајнога, што је јако утицало на жалосни
завршетак саме битке.^)
Д-р Ф/7. Рочкм, у своме спису .Boi na Kosovu", гово-
pehn 0 народном преда^ву и Вуковој радњи после битке,
овако се о томе изразио: ,Ово непријатељство између Бран-
ковића и Лазаревића, па чак на Косову послије тек 13 годнна,
могло је jacHO дати повода оној причи о издајству на Ко-
сову". Па усвајајући раније израженомњењеГиљфердингово
вели: ,Ратоборан српскинароднијемогаонаћиузрокасвоме
поразу на Косову у својој цјелокупности, већ га је тражио
најпре у неколико велможа, онда у једном лицу".^)
Напослетку да поменем још једног браниоца Вуковог,
који је јединствен, јер за пропаст на Косову криви кнеза
Лазара, што је он .упуштајући се у битку противу целе
Османске силе, извесној пропасти Царство Српско изложио,
које је другим начином сачувати могао, и тиме род свој у
вековне ланце ропства оковао; а Вук Бранковић да је 12.000

') Деспот Ђурађ Бранкови!!, кн,. !, сгр. 14—16. Војвода не сме да


води политику у боју. Његова је дужност да изврши добивену заповест
са свом енергијом и пожртвовањем. Само невршење заповесги довољно
је да се Вук осуди, па ма и не било издајства.
!) Университ. H3Bt XXX год. М 11, стр. 89.
Boi na Kosovu стр. 56.

Иосовсма битка
130 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИИЈКОВИЋ

најбоље војске, видећи општу погибију, од грозоте опасности


избавио".')
То је Ђорђе Мушицки, доктор медецине и каваљер, а
тако говори на основи мишљења пок. кнеза Николе Михај-
ловића Васојевића,^) и на основи народног предања које је
у Крушевцу чуо.з)
Али баш том одбраном они сами терете Вука Бранко-
вића; јер Српству ннје била велика вајда од сачуваних 7 до
12.000 људи; а напротив грдна је штета била што нису у
одсудном часу храбро учествовали у битци и њено решење
у српску корист прекренули, што је веома у изгледу било.
Кнез Лазар не само да се не може да осуђује за ову славну
битку, него је праведно заслужио име светите.ња, јер је
жртвовао и живот и круну за одбрану свога народа.
И да није тада изашао на сусрет Турцнма, морао би им
касније изаћи, јер је судар био неизбежан.
Закљ учак. — Пошто смо овако изложили све исто-
ријске изворе и писце који говоре против Вука и у његову
одбрану, на реду је да се чује н коначно мњење о делу Ву-
ковом једнога војника, и ако не историка, јер је дело Ву-
ково чисто војне природе. Наше је мњен^е ово:
1. докозо, до cg Еук прс бмшке дозбмроо са
Турдмлш
2. мсшо нсл(0 докозо, до сс у бо/у бормо сшромм
Ту;70КО,-
3. 77 п;?сл(а tnoAfc, саосшш<?з злсдмшша мсл^а осиово, да
сс RyK мздауммол! у буквалнож СЈМислу шс рсмм.
Алм;
1. домзо, да ус Вук бмо власшољубив и ди )с илшо
млииил прсшсман/а,'
2. TfjMa дбмази, да /с са сва/ол? шазбимбЈК биб послс
битм^У"С!ум/аа!#^сшву; ,
; б^бм<м'ва мс^б^!<^, Иб смсжу мшб Ус наи/?сд иа-
мб№сМб. (а у шб и б))аммбМ^а Вума БуанибвмАо), ди се
рре времеиа са својима ра битке пбвукао, и шммс ссбс
М м?их бд ибзибм/с сочувоо. А т6 је учинио и њему сличан
во презимену босански војвода Влатко ВуковиК.

') Историиеско-крнтмческо ормсанје 5мтме КосовомоЈМ<ске од Ђ. Ма-


иетића. Рредгоаорстр. XVn).
^ а ј )е кнез мучки убмјеи 30 ма{а )844, код седа Загараче. Од
atera )е остала карта поЈМ Kocbaa, као прмлог уз делр Истормч.-крит.
рписбмткеКосрвопбАСке.
Ради тачне регмстрације целокупмог материјала Р томе пнтам,у,
помин,емо, да у браниопе Вукове још долазе Ђ. Ђурковнћ и Ар. Павић,
и Н,ихова кратка Мн,ења могу cč Читати у књнзи архимаидр. Руварца „О
кнезу Лазару" (стр. 392 и 393).
КОСОВСКА БИТКА 131

7о уе мауважниум окт у косовскоу, муи /e био од


прссудмо2 вномо/а по №ено рсм/е^е.
Да су пак они обојица уложили сву своју снагу, а на-
рочито Вук са својом одабраном и одморном резервом, као
што су му и дужност и положај чалагали, велика је веро-
ватноћа, да би победа била на српској страни, јер су Срби
скоро до пола дана успевали.
Али, они се измичу, да лн из страха нли из погрешних,
личних и политичких рачуна, свеједно је; они нису вршили
своју дужност ни као Срби према својој Отаџбини, ни као
војници према своме Владаоцу, а најмање као команданти,
од чије заповести зависи рад толиких хиљада; они су се
повукли с бојишта, а свога владаоца и врховног заповедника
оставилн на бојишту, у борби са непријатељем. . .
Да лм жамд мрссомшм мдд^ствал^ мди
друкчнус, рвм/мо ув срмсмн нмрод.
У садање пак време такав поступак казнио би се смрћу.
Вук Бранковић, истина, није био кажњен физичком
смрћу, али ra је народ осудио на вечиту моралну смрт, која
је још ужаснија.
Можда је осуда одвећ велика, али је и последица она-
квога рада била ужасна и вековна.
//М/7СДММ осудм ^умм ДММДС, У МПМ/MZC, мпрмвдмнм ус, м
ММО ММВНВ „НЗДМУм/{М" бумвмлмо ммуе домозом.')
То је наше мњење у овом важном војно-историјском
питању.
vm.
Узроци и последице Косовске битке.
Да се изнађу узромн и оцене последнмс битке косовске,
ми и сада, на крају студије, као и у почетку велимо, да треба
проучити MHOre тадање приликеиодносе: војне, политичке,
религиозне и друштвене природе оба противника — српског
и турског народа и државе, па тек после свега тога моћиће
се на ова питања доста поуздано одговорити.

') Ђенерал В. Бели^, пишући о косовској битци такођер ублажује


у неколико тај суд, не долазећи до коначног решења, казујући да у том
одсудном тренутку (око подне) кнез Лазар нареди резерви (под командом
Вуковом) ,з^а н она ступи у бој. Док је ова улазила у бој, српска одељења
на крајњем десном крилу морала су подлећи обухватном маневру и бројној
превази свежих турских трупа. Нешто брОЈна слабост српског десног
крила, нешто лажни гласови које су Турци пустили да „непрнјател, бежи",
нешто мен.ање Лазаревих рањених к о м , утицало је, да десно српско
крило попусти и почне да се повлачи. Тада је требала да интервенише
српска резерва. Да ли је она то учннила, па није успела, или )у је по-
вукло десно крило које је одступало, не може се позитивно утврднти.
^ројна надмоћност Турака, неред на десмом српском крилу, лабавост ре-
зерве (која је, по свему, почела брзо да одсгупа), неактнвност левог срп-

9*
132 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

И пошто смо све то учинили, колнко нам је по при-


браним историјским податцнма било могуће, хоћемо и на
горња питања да одговоримо.

1. Узроци KOCOBCKOi битци.


Зашто се тај крвави сукоб између Срба и Ту-
рака на Косову, и зашто се онако зоврмшо, узроци су у
главном били ови:
1. Сназо ос.монлнуо но/о уе боло у нооону свозо уонољо,
трож оло уе одум/нс своуо/ снсоонзивноу л(оАи, и као најбољу
нашла је на северозападу, у правцу српске државе.
2. Леозрофсно положоу (уоскс д/?жовс и нородо, који је
био на путу османској све јачој и набујалој сили, због чега
је судар бно неизбежан, и могао се је предвидети још под
Душаном.
То су узроцн, због чега је решителан судар Срба н
Турака био неизбежан, а зашто је битка онако свршена,
били су други узроци, и то:
3. Vspfo^o држовно орзонизоцн/о осл(онснс, а унутрашња
слабост српске државе, јер није било јединства и моћи.
4. Бо/&о воуно орсонозо^о/о, отншино и дис^/ипдина шур-
сне ВО/СНС,' ЊСНО ЈИНОСОброуНОСП! 0 сложносш у р о д у .
5. СлоОн/о воуно opcoH030/(oyo, м ошу.^о о лошо досии-
пдино српснс во/сне,' н<сно жоло^^ооуност и нссложност у од-
луно.ио и роду.
6. Брзино у осл'упл<0№у 0 нрсогон?у турсне, о cnopocm у
шол!с нод српснс воуснс, откуда је и потекла онолика велика
разлика у броју.
7. Дсрсни фонотмзол! био ус сноро подусднон, о жожс
сс рсАн и Јгроброст,' најмање што се може рећи: Срби нису
уступали у храбрости Турцима.*)
ског крила, обухватно дејство Бајазитово, претворило је српско повлачење
у бегство, чиме је и битка била изгубљена. Влатко Вуковнћ и Вук Бран-
KOBH^š са својим трупама брзо су се повукли, први преко Митровице, по-
следњи преко Грдеча". (Нар. Ени.икл. проф. Ст. Станојеви(^а, И 396).
У кратком животопису Вукову, од истог писца у нстом изда^м
(! 259) стоји: „Учествовао је са њим (Лазарем) у борби на Косову !389.
пародне песме и приче о његовој нздајн не могу се утврднти истори-
ским изворима". — /7pn.w. Уд.
') Због тога и јесте косовска битка била једна o.s најкрвавијих, у
којој је скоро четвртина бораца остала на бојншгу.
И сами Турци признају Србима да су се храбро борили. Отуда
код Нешрија онолика мржња спрам неверника при опису битке.
' 7у/н(џ су ижзли тино вслине субишнс, дп су сс ноаунли у уедрснс,
лс узди/уАи сс у сви/у сиису, ди опери:(и/е придуже нп сев^!, у п/!Ивоу
q?ccHc Д/7ЈНИВС.
КОС08СКА БИТКА 133

2.. Последице Косовске битке


У последице те бнтке могу се набројати:
1. Орбцуа мзаубнла сноу' држцвнм значо/, адм /e
ломула у возолски однос прсжи Сулпзону. Србија је
ушла дакле у сферу турске моћи — вели Рачки, — јер није
смела бити у савезу са њеним непријатељима.
2. /Трокасш ни /босову одокшоло ус и убрзала nponocm
и осшолил болконскиА држово, чим је на њему била слом-
љеиа Moh главне, а по средишном положају најважније од
тих држава.
3. /7о не co-^fo mo, нсзо нроносш 0?бнус усноридо ус н
пропнсп! Усорснс,' јер су суседне државе мирно гледале
турску силу, како појединце обара усамљене балканске
државе: Бугарску, Србију и Влашку, па су се шта више њи-
ховом усамљеном борбом и у своју корист послужнле.
Косово и Мухач стоје у тесној историјској вези, вели
Ф. Рачки.')
4. 7/сносрсдно полншннно дсуство носонснс бинтнс нн/с
Hf! НЗ ДНЛСНН Н!ННО ВСЛ!!КО бнло, кно H/mo ус снлно л/орнлно
дс/сшао њено на савременике и на нараштаје који су после
долазили.
/7ознбнуо HocoHCA'H постнло ус слнва ннродо, вели Ч.
МнјатовиИ.
„И заиста се на Косову отворио непресахњив изворза
noHOc народни. Више него језик, јаче него црква, тај понос
чезује све Србе у један народ. Пример родољубља и ју-
наштва Косовског запајао је све нараштаје народне осећањем
дужности према отаџбини*.^)
5. /7н /бзсову ус знднт сжртоноснн уднр срнснр/ држннн,
која и ако није пропала, али је ту била клица за 500-годишње
потлачење и подјармљење народно.
6. /босовснол/ бнтно.м духовно ус у/сднљсн цсо срнсни
нород, и ако је политички бно јако раскомадан. Народна
песма опевала је ту херојску борбу у свима областима срп-
скога народа, ма којој политичкој групи оне припадале.
7. /šf^ocoHCHo.M онтно.м срнснн ннрод нззубно /с злнстслу
Снрнстонрнтн/у/, нлн ус всА/КН прнзрдно /(рнпу (рсднсн/у), која
га је чиста и јуначна изнела из 500-годишње патње и борбе
као победиоца.
3. Завршетак
Ето, то казује п/?отлост нашег народа — његова нсторн/н.
Ако желимо да нас она поунн у садон/љости, те да ство-
римо светлу будуАност, треба:
') Вој na Kosovu, стр. 59, 65 и 66.
!) Отаџбина, свеска 88, стр. X!V и XV.
134 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

1. Да имамо чврсту државну организацнју;


2. Да имамо довољну, добро организовану, спремну,
дисциплиновану и одушевљену војску; и
3. Да међу нама развијамо слогу, љубав, религи-
озност и патриотизам до фанатнзма.
То је диагноза, а то је и прогноза целе наше државне
и народне снаге. Сваки друкчији рад и политички експери-
менти са државним уређењем и народним управљањем само
he нас слабити и уназадитн.
То је наше најдубље убеђење-основано и на проучавању
прошлости (историје) и садашњости.
Нека би дао Бог, да нас петстогодишња прослава
Косовска пробуди и на прЗви пут изведе, и-олда би сго била
и мо/вожли/а оосл^дицо Аосовскс бипгкс.


Библиографија
Књижевни извори и дела о косовској битци двојаке су
врсте: једне смо употребили при изради ове војно-историјске
расправе, а друге нисмо, али ћемо их опет, ради целнне,
укратко приказати.
Изворл, tro ко/лжо уо ово росорово иоолсомо.

а, Страни извори
1. m sto lre de l'em ptre ottom an depuls sa fondation
jasqu'a la prise de Constantinople, par 7A. D ' OArszo, tome !,
Constantinople 1871.
2. Etat militaire ottom an depuis !a fondation de t'empire
jnsqu'a nos jours, par Dycvod 6cy, co!one! d'ćtat-major, tradruit
du turc par Georges Macridčs, 1882.
3. Histoire de l'em pire O ttom an, depuis !es origines
jusqu.au traitć de Ber!in, par !e A dc /o Уолум/сгс, апс.
profess. d'histoire ^ !'eco!e mi!itaire imperia!e de commbar-hanč
Constantinop!e, avec 4 cartes. Paris, 1881.
4. Histoire d e l'art d e la ^uerre, par !e commandant
Ed. dc /o Rorre Doporc?, directeur des etudes š l'ćcoie de
Saint-Cyr. I et !! partie.
5. G eschichte des O sm anischen Reiches, gr6stenthei!s
aus bisher unbenutzten handschriften und archiven durch
von //dmmcr., ! Band, Pest, 1827.
6. G eschichte des osm anischen Reiches in Europa von
УосАолл W//c/:c/B! Z/o/rc/sgn. !. Thei!, Hamburg, 1840.
7. Reise von Belgrad nach Saionih, von /. C. v. T/odn,
k. k. Consu! fiir das osdiche Oriechentand. Wien, 1861.
КОСОВСКА БИТКА !35

8. Die H andetsstrassen und Bergw erbe von Serbien


und Bosnien wahred des Mitteiaiters. Historisch-geographische
Studien von Dr. Cons^a/ т /os. Prag, 1879.

б, Словенски изаори
1. Тимоеел Ф лоринскаго. !Ожнме Славлне и Ви-
зант!л во второи четверти X!V в-&ка. Вмпускт, второн. С.
Петербурп. 1882.
2. Уннверситетск)л изв'^ст!л год. ХХ!Х, № 11. Но-
вембар 1889 r. Вт, паматт, плтистол-ћт^л Косовскон битвн.
Професора 7*. Флорлкскаао стр. 73—100.
3. Гласник српског уиеног друш тва, и то књиге и
чланци:
V. Родослов /сролголоха /осифа 7^оношг(0. Редакција
Д-ра /окко Шофордко, стр. 20—112.
VI и VI! Розл(ОП7;70№о о Дуо!омовол( оокону од д-ра 7/л-
коле /^рсгпиАо, стр. 88—150 и 22—86.
IX. Розл!оп7/?о№о 0 спго^?ил( српски.м провил(о од д-ра //и-
коле АрсптиАо, стр. 60—127.
X. /ро^о 30 ИСП70ЈСИ/У нородо и к№ижевоости qoncKg од
ДукодгопозпАо, стр. 211—278.
Ферлгон судпгоио Бо/озито 1389, стр. 350.
XI. О кпезу Дозору, из рукописа XV!! века, од v4. Ду-
хол(оповк/}о, стр. 108—119.
Afyponr /п о //пшу, по турским споменицама, стр. 119-125.
Дешооис !/о/!С37 QoncK/M(, из рукописа XVH века, пре-
писао /1 ДукоЈиоповп/!, стр. 144—160.
X!!. 0?пскж пспторкскж спОЈМСппт/и Јмдсточкоз орхиво, пре-
писао др. /он. Шофорик, 1—397.
XVH!. А/п/о/ло из OcmpoBW!/g лсшоаисл, превео и обја-
снио др. /оико Шофорик, стр. 25—188.
XX!. //cmmo о кпсзу Лозору по рукооису XV// ви/ско,
спремио за штампу Cm. //овоковиА, стр. 156-165.
Рзд<)сдок)е cepKCKtn цдреч. Спремио за штампу /7. С. СрсА-
ковиА, стр. 226—277.
X X V m . //толи/опски о/исиои и womo истори/о од Cmo-
/owo //овоковиАо, стр. 429—449.
XXX!!. Л^рилози к супско/ исшорл/и X/V и XV вско. Од
професора Д. Д. А/оиутсво, стр. 164—209.
Хропоароф ХсишоЈМИШЛ^иАки. Приложио архимандрит //.
ДучиА стр. 239—278.
XXXV. //ор J^om и крОЈ& Дулотип. Историјска студија
*/сд. А/и/отовиАо, стр. 125—238.
!36 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

XXXV!. шрисша Јодиаа. Прилог к изучавању извора


за историју нашег народа. Од */сд. М^ашовдАа, стр. !55—220.
XXXV!!!. Сшуди/с за мстори/у српсде итраовднс X /// и
Х/М всда. !!! од. */м. Л/^^сшовдАа, стр. 89—!41.
XL!!. /^онсшонтдн фдлосо^& и /вс^ов живош Спгсфона Ла-
варсвнАа, деспота српског. Издао уааиА, стр. 223—328.
XLV. Лрдсоло^в/сдо ^со^ро^в/сна всшражвво/^а од Дра?о-
п/свиАо, стр. ! —129.
XLV!!. /^о//ло//л/// // о(^аа//вс/ву //звора /рпснс //сшор///с
од //.7 /^воо//о, стр. 177 -219.
XL!X. БОЛ/////А//. Скице за историју Зете од */сд Af/(/a-
0/0В//Л0, стр. 125—265.
XLV!1. Q?ncB// //одослов// // лсптоп//с//, уредио их 7byđ.
Спго/ааов//А, стр. ! —161.
LV!!. 7/сп7ор///с//с распровс 77а//п/е Q/cA//OB//Aa, стр. 104
до 149.
!^XV!!!. /ра//////с Ду///а//овс //арс/;////е од Д//л/. /ова//ов//Аа,
стр. 76—109.
4. Monumenta Serb/ca spectantia Historiam Serbiae, Во-
snae, Ragusii, edidit fr. At/A/osrc//. Viennae 1858, стр. 193—217.
5. Глас ! Српске Краљевске Акздемије, /Т[оо/////а//// //
doM/n////////^// од С/п /7ова//ов//Аа.
6. Спомеиик Српске Краљевске Академије !!!. С/пар//
срнс/г// згр//совуљ//, ЛСП/ОП//С// // др Прибрао их /&yd. Сн/о/а//ов//А
7. Годишњица Николе Чупнћа, и то ки.иге и чланци:
!!!. //ово брдо п Дра/вско /7о/иорављс у историји српској
X!V ч XV века. Од С/по/а//а 77ова//ов//Аа, стр. 263—356.
V!. Хс//алд//ч/(// об//'///У// у Cpda у применч и кн.ижев-
ности, од С/п. 77овако/;///;о. стр. 1—14!.
X. Z^y/r 7!ра////о/в/// (1372—1389) од Tbj'd. 7^овочсв//Аа, стр.
2!3-301.
8. Лстоиис Матице Српске, и то књиге и чланцн:
Књига 102. Roc//a од Г//љ$&с//д////со (превод), стр. 91—115.
К)иига 117. 77овес//а слово о А//сзу У/аз//ру од архиман-
дрита 77л. Рувар/(п, стр. 108-122.
9. Starine jugostavenske akademije znanosti i umjetnosti.
Knjiga X. Narodnja predanja o boju Kosovskom pobitježena
prve pole XV!!! vieka. Od &o/a//a Л/оУоА-оиса стр. 176—201.
10. Rad jugoslavenske Akademije znanosti i umjetnosti,
Књиге и чланци:
XL!X и LVl. Ри7огопуа po бо7Ао/мАго/// ро7но7оАгн од Р.
7Ma7Arov7co.
XCV!1. Ro7 па 7fo$ow/. Uzroci i posljedice, napisao Dr.
T^lr. 7?ačAr7.
КОСОВСКА БИТКА 137

11. О таџбина, свеска 82. и 83. за јануар и фебруар 1889.


Чланак СигрохлниА бол од УБуб. Т^оначми/io, стр. 185—205.
12. Ратник, књига П и П! за 1879 н 1880 год.
Л.З и од пок. ђштабног мајора /7.

13. О KHC3Y Л азару, расправља 77лори/он Руваро^/.


архимандрит. Прештампано из листа иСтражнлова'', Нови
Сад 1888 године.
14. Истори)а српског и арода, написао /7оипгми/о
Словиом СреАиовиА, књига П, Време Краљевстви и Царства
(1159—1367).
15. Д еспот Ђ урађ Бранковић, написао */едол(/(р Afn-
/опговиА. ! и !! књига. Издаље Чупићеве задужбене.
!6. Описан!^ Аре8Ност!и србски v светоК (атонскоИ
од /?ил(иоу/и /1о/^жовиАо жнвописца Са 13 литограф-
ских таблица.
!7. Путопис Асла праве старс Србије од Af. С. А!и-
ло/<?сиАо, ! и !! свеска, 1871 и 1872 год. Дело је помогло
српско Учено друштво.
18. Бо) на К осову године 1389 у народчим песмама
1889. /бзсоссио ооод(еии//о 7.?б9—
19. С рпске нароАне песме о 6o)Y на К осову, кри-
тичка студија Сшо/оио //овоиовиАо. На по се штампано из
Годишњице Николе Чупића књ. П.
20. С рпске нароАне п/есме, скупио Дуи. Сшеф. /^о-
роџиА, књига !!.
21. З ак о н и к С теф ан а Душ ана цара српскога. За
штампу уредио Сто/он //овоиосиА, 1870 Београд.
22. Б итка К осовопољ ска 1389 гоАИне. Са предго-
вором Доиило //б^сиовнАо и А/илошо С. А/ило/свиАо 1870.
23. И сторическо — кри тическо описан!к битке ко-
со в о п о љ ске ОАт* године 1389 мннл 15 сачин^но од Жор^о
А4олетиАо, а издано заедно сљ картомч, Косовогч, — Поља
Жорфел* А!ум/и^/иижт, мед. докторомЂ и кавал^ромч, у Новом
Саду 1847 године. .
24. Географ ијско — хисторијски речн!!к, од пуков-
ника уов. Дроеом/овиАо. Прилог ,Ратннку".
25. Д ве с т у А с н т с к е расп раве И. Рувор/)о. Прештам-
пано из ,Седмице" за 1856 н 1857 год. 1884.
26. К раљ Вукашин убио ц ара У рош а. Написао СреА-
иовиА. 1881.
27. С лике и з српске историје од С/поир/о Жом/иовиАо.
Ново прегледано издање 1882.
Србск!И веиацт*, сочин1&нљ Уодрро.мт, ДлоиАе.ит, учите-
л^&мљ. ! частв. 1850.
138 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

2,. Д руга књижевна дела о косовско! битци


Осем напред побројаних дела, ко]има сам се више или
мање користио при изради ове расправе, има још и других
кншжевних дела која су, било посебице, било узгредно ro-
ворила нешто внше о косовској битци, поименце у нашој
књижевности, и која заслужују да се нарочито помену.
Такви би списи били:
I. /фппгкол Се/?(Ул/и, Рпс/л, Босли, л /фплевсшвт,
^сшор/л по плану Вилхелма Гутри и Јоанна Граи...
Лалчсжњ о//хм/а//др/пгол<т,. Вв BienHb 1793. Мала осмина стр..
22. Словенска азбука.
Пошто је то нзвод из опште историје, то је битка ко-
совска у кратко описана. Писац вели: да су Христијани побе-
дили, а деспот Лазар тешко рањен умро на бојишту') (стр. 130)
,Вук Бранковић пак худо и неблагородно поступио и из
боја са својим полком избегао".
^с/по/?[л /?пз//[,[хт, СЛ0ВС//С////Х //п//одпт,, //п//пачс Болзп/?т.,
Xo//Bamom, // Сс/?б05),, из тмм забвенЈл излтал и во св^&тт,
историческЈи произведеннал уоол//ОЈит, Ла/о/слгв, архимандр/-
томт, зв свлто архангелскомЂ монастнр^& Ковил^. В-в BicHH'^
1784. У четири књиге.
У писању своје историје Рајић се служио свима знат-
нијим делима историјским, која су о нашем народу говорила,
као: Драгоман, Нешри, Лаоник, Леунклав, Орбини, Лукари,
Туберо, Дифрен, Троношац, Ђ. Бранковић, П. Витезовић,
Швандер и др.
Кнежева вечера, здравица, изобличивање Милошево и
његов одлазак у турски стан по Туберону и Орбину.
Рајић мисли, да Милош за вечером није изјавио своју
намеру, с тога је у српском логору настала забринутост кад
се сазнало за његов одлазак. Али то не постоји, јер је Милош
за време боја, а не пре тога Мурата распорио.
Погибија Милошева са оба побратима по цароставнику.
Беседа кнежева војсци по Бранковићу и Орбини.
Бој је описан по Туберу и Ђ. Бранковићу, али за кнеза
Лазара усваја мњење Орбиново и Дифреново, да је жив
ухваћен, и за тим по налогу султанову посечен.
Догађаје пре битке наводи по Леунклаву, а битку опи-
сује још и по турским изворима, и по Лаонику.
Величину војсака усваја по Цароставнику (Срби 100.000
а Турци 300.000).
Рајић, по Орбину, приписује пропаст на Косову издаји
Вука Бранковиђа.

') Тек у примедби као објашњен,е помиње Рајић, да је кнез Лазар


ухваћен и погубљен. и да је Милош распорио Мурата.
КОСОВСКА БИТКА 139

2. Историо /^орода из'ћ разнмхт. Аук-


тора по Раичу и другихћ н-ћкихћ собрана, и на npocT].!ii дјалект
сербскЈД списана ;М/(лосоколг], Љ/доковачсдсћ професором-н у
Београду 1833—1837, у 4 части.
Опис косовске битке наводи Видаковић по турским ис-
торицима (Нешри, Драгоман), а беседу пре боја изговорену
војсци, по Мавру Орбину; дело Милошево по Левенклаву,
Троношцу и Орбину; а издајство Вуково по Орбину и Тро-
ношцу.
О погребу тела кнеза Лазара у Приштини, његовом пре-
носу најпре у срп. Раваницу (1392), затим у Будим (1690),
Футог(1716) и Врдннк (Нову Раваницу) говори опширније.')
Видаковић служе^и се Рајићем, помиње и све оне изворе
којима се и РајиИ користио.
3. /7рсалсд1, бипг/сс /^осопосодвске и мнпчкса-ћ Обн-
израђен по праву Народа, Ет!ки, Пс1холог1и, и по
обшевладамћмм, у време догађан ов).[ мн-ћнЈима Дас1л1вл( Су-
(7<УосаиАслгћ ц. к. Архјдукса Леополдовог полка H-no. 53 вое-
ник]МЂ свештеником^ћ. У Новом'ћ-Саду 1840.
То је философско-морално-правна расправа о делу Ми-
лошевом на Косову, о убиству Муратовом.
Најпре писац излаже кратки преглед догађаја пре ко-
совске битке, где заузеће Ниша ставља у 1375. годину, затим
расправља напад Турака на српску државу са философско-
правног гледишта. na се зауставља на делу Милошевом, као
предмету свога списа.
Излажући мњења турских историка и предања српског
народа о томе, писац претреса дело са стране моралне,
правне и философске, па вели: ,да е дело Милошево у смислу
Ет1ке благородние, кад^в он Мурада на боишту, нежели кадљ
га под чадоромЂ живота лишава'* (стр. 49).
Па узимајући у призрење тежак положај оклеветаног и
частољубивог Милоша, његово јунаштво, понос и патрио-
тизам, као и ратна права и гледишта XIV века, торжествено
проглашује: ,да е д^&ло Милоша ОбилиНа онако, као што га
до данасљ в^&руе и пов-ћстницн Србск!и казум, далеко славн1е
од OHor како га Турск1и описук), и да Милош^в. Обилић^ћ,
као правн мнакЂ. а не као подмуклнн уб1ица Мураду утробу
пори и HoroM'B му за врат^в стае". (стр. 70).
4. //спторическо-кришлчсско оплсон^е блпгкс косовополвскс
од Ђ. Малетића, са предговором од Ђ. Мушицког 1842.
То је чисто историјска расправа косовске битке.
Писац је почео са 1289. годином, као основом Османске
царевиие, па је укратко извео све главне догађаје до косовске
битке. Користио се делима: Хамера, Раића, Гебхардија, Пе-

') О свему види част И. стр. !24—!30.


140 ЂЕИЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

јачевића, Енгла, Маврорбина, Тубера, П. Јулинца, Дифрена


ид^)угих.
Долазак турске војске на Косово и посланство у Кра-
тову описано је по Хамеру. Положај српске војске ставља
између Ситнице и Грачанице, а турске између Ситнице и Лаба,
што је према топогоафнји Косова немогуће, јер би једни
другима за леђима били. Албанези са Ђ. Кастриотом бнли у
српској војсци (no страним изворима).
Вечера кнежева н одлазак Милошев по народном пре-
дању у Орбину, само не верује, да су са Милошем отишла
и оба побратнма (стр. 21). Издајство Вуково') и погибија
Муратова по Раићу. Бојни поредак оба противника и битка
описана је по Хамеру.
Ђ. Малети^ брани јуначко дело Мнлошево од љаге,
коју му Хамер натура због па завршује: ,Оно дакле
остаг као сведокч, слободе, неустрашимости и одважности
србске за благо свога отечества и св4;тлиће као метеорт, и
наипознЈимЋ потомцв^ма, распалвиваће им в и волт и духт. кт,
подражавашо и подобном в пожертвованк), гдн обштемт, благу
опасностт, грози и показиваће имт, путт, кт. неумрлои чести
и слави њвЈовои и отечества' (стр. 25).
5. Србсло^ илрола, од најстарш времена до
годнне 1850 одДон. МсдаловиАа. У четири књиге 1851—1852
у Н. Саду.
Косовској битци посветно је МедаковиН 17 страна.
Све је као и у Ранћа и Малетића и по истим изворнма.
Ђурђе Кастрнота с војском на Косову. Вук мрзн пашенога
Милоша што је претежнији, нли због жена. Вечера кнежева
и здравица. Одлазак Милои<ев са ЛАиланом н Иваном у турску
војску. Милош под видом да неку тајну Мурату каже, про-
пуштен, распори га ножем из потаје. Борба Милошева и оба
побратима са Турцима по народном предању. Милош ухваћен
а оба побратима гину. Све дакле по Орбину, Троношцу и
народном предању.
О бојном поретку Медаковић мисли, да је српским де-
сним крилом заповедао Ђ. Кастриотић, а не Вук. Сумња о
Твртку да је био, него неки бан Јован, који је источну по-
ловину Босне имао.
Бој трајао пет часова. Опис као у Хамера. Вук са ре-
зервом издао. Кнез Лазар ухваИен у одступању, и по налогу
Муратовом посечен са Милошем.
О Вуковом издајству вели: ,Вук едини Вук, убица с
србског царства, ср&ке држаае, србског живота. Он с већи
наш злотвор, aetiH наш крвник него што е Мурат и сви Турци

') Ђ. Малетић је против оних који Сране Вука Бранковнћа, с по-


лнтичке стране, што се с бојишта уклонио, и веруЈе, „да је Вук још пре
^итке опаке намере имао, па и с Муратом у таЈне преговоре ступио".
КОСОВСКА БИТКА 141

(П. 131)... Проклетство на сдном Вуку Бранковићу остаће


у народу нашем вћчнто. Пепео њ1;гов, кои су Турци у Кру-
шевцу обожавали, Срби су, кад су под Карађорђем устали,
узели на лопату и бацили у в-ћтар, да ra оваН у ад или кудгод
из србске земљ'ћ носи. Онима, који се о издаи ВуковоН сум-
нлк), могло би бити велико св-бдочанство, да Е Вук издаица
био. између осталога и то, што су Турци н-Игове кости били
нашли, код КрулЈевца му капелу — текшо — подигли и у
овон му cB'bhe палили. Знали су они и знаду, да им Е Вук
цара и народ своН издао" (!!, 134)...
Још је интересантно поменути, да је МедаковиКу првом
пала та мисао, да је Балша (т. ј. Ђурађ Срацимировић Балшић)
зет Лазарев, .у иоролу позногп под мжелож СшраиимА
Бон" (књига !!, стр. 106).
6. Обрози и.?), o<?w/o7f исв70;о/Е, написао Дрт) //лколо
/i^pcfOKA'h, професорт, права у кнлжеско-србском-к лицем). У
Новоме Саду, 1860.
У овој су књизи понајвише биографије знатних истори-
ских личности свију народа, и понеки знаменитији историјски
догађаји. Међу осталима описанн су Бипого Аосовсао (стр.
297—303) и №)лош ОбллиА (стр. 2! 5—211).
Писац се при )виховом описнвању придржавао Орбинија
и Троношца, а )) по народним причама и песмама, од којих
две на крају излаже („Пропаст ))арства српског" и „МусиК
Стевач"). За Вука вели, да је „свон) вонску завео ка Горн
Голији" и да је „Бук Бранковић ископао гроб србскон држави"
(страна 301).
Осем Tora каже, да је бој био сутрадан, пошто је Милош
Мурата распорио (стр. 220).
Новина историјских нема никаквнх.
На крају су моралне поуке.
7, У књизи /Уушоваљс cfo словслскити y
од гО(;дођица, Мјур и А.
с енг)!€ског npčHOA Ч. №{/оа70злАо, Београд nocaiB-'
ђена је нарочмта глава .бојном пољу Косову" (Гл. XV, стр.
!60-167).. r.
У4ене путнице оМисаде су рад у турскох! логору по
^ешрују. а код Срба np Орбину. Троир^иау, иародин!)! при-
иама и оес^лаМа, од кр)их ^у неке и у рд^омцима наведене.
битку излажу прглавиТо no турски))) историцаиа, а за Вука
који заповеддше резераом, веле, „Ррвуче се е поља и не
потегнувши сабље. Његови јунаци, њих 12.000 на бррју,
мислише да самр мењају положај; али то њихово недраго-
вољно повлачењ^ реши судбину дана. Они су били све сами
одабрани јунаци — све поуздани на гласу оклопници"
(стр. 166).
иИтересаИтно да се зна њихово мњење о Мцло-
шевбм ^елу. Пошто ćy ra испричале по казива^њ^ Турака и
142 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

Срба, веле. ,Обе стране говоре о делу као јунаштву, па и


данас још заслужује поштовања као један пример самопре-
горевања... Остављамо на страну мишљења оних. који прав-
дају убиства политичких непрнјатеља, кад их чине пољски
или италијански патриоти... Милош клеветом доведен до
очајања, одлучује се да посведочи своје родољубље очајном
услугом; у Мурату он гледа неверника, варварина и непри-
јатеља његове отаџбине; лукавством се послужи само да
добије нужнога приступа до жртве своје, па онда цену крвн
његове плати својом крвљу. (!66).
Ето тако roBope племените леди, к^ери гордог Ллбиона
о нашем Милошу Обилићу. То је најбол,и одговор немачком
историку Хамеру на његово омаложавање Обилићевог бе-
спримерног пожртвовања.
8. БдП7А'а М ДДД тако
се зове расправа коју је написао Др. /7двлс Л. /7ад^скм.')
Писац најпре расправља догађаје npe битке косовске, почев
са Душаном, и оцењујући стање српске царевине после ње-
гове смртн. За тим говори о цару Урошу, краљу Вукашину
и кнезу Лазару, ређајуИи све знатннје догађаје који су се
дотицали српске државе. За кнеза Лазара вели: ,пун врлина
и других индивидуалних својстава управо је позван био за
владара".
Помиње све бојеве на Косову; ратни савет код Турака
наводи по њиховим историцима.
За Србе вели да су две странке биле: Милошева за
рат, а Вукова за мир. О величини војсака не исказује мњење.
Верује, да су Вук и Милош били пашенози и да су се због
жена позавађали (по Орбину).
Битку описује поглавито по Туберу и Орбину.
За Вука вели да је, по народној традици и неким но-
вијим летописима, узрок поразу српске војске(стр.400); али
прича о издаји Вука Бранковића постала је тек у касније
време. Одступање са бојишта правда стратегијским разлогом
(4!3); у опште, тежи да оправда Вуков рад.
Карактеристика је овог списа, што казује разна мњења
0 појединим радњама, али не казује своје мњење и закључак
0 томе, сем о раду Вуковом.
9. У реду рвих књижевних дела 0 косовској битии,
дужност нам је да поменемо и . народне песме,
фиповетде. Срба о оропасти старогт, нар-
ства", које је написао Бмсоиовт,.*)
Почетак је учињен Душаном; изложена деоба царсва;
јЗука!цин и Мрмчидо; битка на Марици и смрт Вукашинова.

') Отаџбина, свеска 87, стр. 366—422.


!) Штампано у „Руска Бесада за !857 год. !!"; а српски „Часови
(^ ор а " рд Милана Ђ. Мнлиђевиђа, !!, ^р. !8—87.
КОСОВСКА БИТКА 143

Говорећи о нападу Али паше на Србију, вели да је то


познати у народној песми Влах-Алија, а за Страхинића бана
наводи више мњења, и мисли „да пто био позмоши Ђуро^
Сшрон/иЈиировиА, сиро^^ио Ст/70хиниА" (стр. 49).')
Затим присгупа спреми рата с Турцима, а после и битци
косовској.
Једини Вук Бранковић је био за срамни мир. О д савез-
ника најбоље се одазвао владалац Епира, Ђорђе Кастриота,
дед чувеног јунака Скендербега.
Говорећи писац о Милошу Обилићу, зету Лазаревом,
упоређује га са Марком Краљеви^ем, и повлачи између њих
паралелу, која је у корнст Милошеву.
Кнежева вечера и здравица; долазак Милошев са Иваном
и Миланом у турски стан баш кад су се кренули у бој;
убнство Муратово, Мнлан и Иван гину а Милоша ухвате и
жива доведу султану.
Битка је описана укратко и правилно, са неким умет-
цима. Опис боја наведен је и по Нешрију. Вук БранковиК
издао је, и са 20.000 у најстрашнијем тренутку одступа.
Кнез Лазар жив ухваћен и доведен султану, где и Ми-
лоша виде и све разумеде, па заједно и гину по заповести
султановој.
За Вука наводи, да је био у тајном договору са Муратом.
Говори 0 Мусићу Стевану из Мајдана, и о Радичу, во]-
води Захумл^а и Далмације, како нису на време стигли на
Косово, и казује њихову смрт.
Основа овоме спису јесу народне приче, Орбини и Тро-
ношац, са малим додатцима с друге стране; а потка су на-
родне песме, које се непрекидно увршћују у текст, чим на
коју ред дође, по времену и догађају.
Главни предмет је овог лепог литерарно-историјског
састава кнез Лазар, па с тога је почет од онога доба од
када се и народне песме почињу да баве са њиме, — од Ду-
шана, а завршују се његовом смрћу, — са песмом „Обрете-
није главе кнеза Лазара.
Ово је заиста једна лепа расправа, којој су накит наше
народне песме о кнезу Лазару, па с тога и носи назив ,Лаза-
рица*. Њоме је писац учинио леп прилог српско) књижев-
ности и дао пример књижевним расправама рве врсте.
10. Јрш нам је дужност напоменути, да сем истрријских
списа о Косрвској битци, и сем народнрг певања, прстоје
још и мнбги прбизводи днрске и кРјјн су за
предмет ималн косовску битку. Од бвих мени позјиати су
Састави;

<) То је после Медаковнћа, /шуго мњењс о Страхинићу бану, које


се спрвнм подудара; Љ. Ковачеаиа )е трећн писац ко{и то доказу{е на
основи асторије и народних весама.
144 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

/Va од Лукиана Мушицког, епископа;


на /^осову од Јована Суботића;
Лосово од Василија Живановића;
CcroMCM ^^идово домо од Јов. Ст. Поповића;')
Сдсаиуо но по/вс /^осово од Василија Суботића;^)
/s^ocoBO и /359 од Јов. Драгашевића (стр. 150 и 151 ње-
гових песама);
A'OCOBO од Ђуре Јакшића (страна 35, књига 1. њего-
вих дела);
Собо/? у /фуо/свг^у од Љуб. П. Ненадовића (стр. 25, прве
свеске његових књига);
AocoBC.'TB ЈОВо/?и/в од Јов. Сундечића (у календару Гр-
лици за 1890 год., штампан на Цетнњу).
Јоксим Илнјћ плем. Новић покушао је да у виду на-
родних песама опева косовску битку, које је штампано под
именом УУоворк(/о или So/ но Аосову.з)
/J/70BAf0 Лодк^сввА желео је да види Косово, па да онда
напише читав еп о њему, али је са том патриотском жељом
и у хладни гроб прерано легао.
На пољу д/шл(скс литературе писали су о Косовској
битци: Снма МилутиновиИ Сарајлнја, трагедија .Обилић*
почета 1827. штампана 1837; — Јован Стерија Поповић, 1828.
,Бој на Косову или Милош Обилић", — Исидор Николић
(Џавер), 1835. ,Цар Лазар"; — Матија Бан, 1858. ,Цар Лазар";
— Јован Суботић, 1864. ,Милош Обилић"; — Милош Цветић,
1889. ,Лазар". — Затим: ,Поглед на драмску лнтературу о
Косову" написа Д-рМ илан Јовановић (Глас. Краљ. Српске
Академије 1890. стр. 1—9) и Матија Бан ,Драмски назори".
(О Косову, о битци, о јунацима који су се у љој бо-
рили има много чега и у професора унив. Д-ра Ст. Стано-
јевића ,Народној Енциклопедији, 4 књиге, 1926—28 г., нај-
више од ђенерала В. Белића, исто и у М. Милићевићевој
Кнежевини и Краљевини Србији 1876.
Сем тога објављени су и географски описи, било у
чланцима (Којић, Цвијић, К. Костнћ), било у засебним изда-

') Ови састави налазе се у ,Опису битке Косово-пољске" о д Ђ. Ма-


детића, стр. 4 ! —57.
!) У његовом делу о косовској битци, стр. 81—96.
s) HoBMtt је опевао косовску битку и по народном предању, а и
нешто по историјским изворима. У српској војсци били и Црногорци; у
боју учествовао и Страхинић бан. Вук облагује Милоша и издаје. Милош
пада са оба побратима:
Ни од сабље нн од копља бојна,
Ни стријеле нн од буздована,
Но од тешка умора јуначка,
Затрпаше копљима јунака,
Паде Милош, но му име неће,
Нит ће слава, док /е нараштаја. (стр. 65 и 66).
КОСОВСКА БИТКА 145

њима (Ив. Иванић, Нушић), а било је и исторнско-контем-


плативне природе (нпр. од натих коизула Мих. Р^^стића у
,Делу" и Стев. Матијашевићаму мостарској .Зори^лтзитд. —

Из излагања свију ових књиткевних произеода и лите-


рарних извора видн се да је Мосово;а баш м не само великж
историјски догађај, него да је то обилно обрађивана тамж
на свеколиком пољу српске књижевности: њу су на разне
начине бележилн родословн и летописи, описивали путници
опевао и у причу оденуо целокупан српски народ; разма-
трали и оцењивали историци и науиници; опевали м просла-:
вили песници и уметници,')
Кад се целокупни овај литерарни- материЈал: од Косовас
па до данас узме у оцену, виде се четири разне промене
у томе:
VTpco, од Косовске битке па до краја XV века, у комс
времену само cč налаЗе- кратке белешке о том великом до^
гађају;то је време стварања првих изворних песама о Дб-
совској бнтци.
Друм, од почетка XV! па до краја XVH! века, када се
пишу опширнија дела о битци, на оснрви народног 'певањд
и причања (Цревић, Курипешић, Тронои!ац, Орбини,^) Бранг
крвић, Пејачевић, Рајић и народне приче).
TpeAđ, одпочетка Х!Х в е к а д о ! 8 ^ годинеј^ у {срм .дре^
мену историци пишу о косовској битци још опширније, алк
на основи историка из друге епохе (Видаковић, Медаковић,
KpcTHh, Станоје Бошковић и други).
Ч иСлике из српске нсторнје' опис б д С т . Бошкрвиђа а.иацрсги од
Чортановн^а; као и слике приложене делу Јоксижа Ножића VTOtaBHHa
показују да су косовска битка и њени јунации нд пољу сдикарства били
предмет уметницима, нпр. слика Ђорђа Крстића, икона за иашу цркву
„Смрт кнеза Лазара", Ферда KnHeptm „Косовка девоЈка" и др.
Главне разлике у делима старих писаца ове <у: .
Ду срсводплпч први спомиње кнежеву вечеру и здравт^ ; Милопт
пре боја отишао у турски стан, пробо ножем Мурата у убијен при узјд^
хивању. Издајник Драгослав Пробић или Прнбишић. Лазар npe бо}а 6е-
седио; ухва^ен жив.
Г/рениА у свему исто, само је Милош одмах убијен;
КурнпешмА Вечера без здравице. Милош убијен чим }е узјахф!
Турци б ез боја утекоше.
Орбпни први наводи двобој између Милоша и Вука, и да је Вук
Бранковнћ издајица. Излаже беседу кнеза Лазара пре боја.
наводи заверу Вукаса МаркожмБалшом нротив ЛазаЈме
Завада пашенога због жена и двобој. Одлазаж са побратимима у турскм
стан: Милоша живог хватају. Војвода Радич одоцнио. : i :
^ Н сродмспричкдвобо), вечера, здравица, одлазак са нобратимима;
Милош пошто распори Мурата Bpaha се да му стане нотом зг врат; Ми^
лоша живог ухвате. Беседа кнежевп војсци.

Косожска батка
146 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

У овом књижевном периоду појављују се и списи умет-


ничке поезије о косовској бнтци (песме и драме).
Чепгершк нли период књижевнисти о Косов-
ској битци настаје од 1888 године, када су се са својим
историјским расправама појавили у исто време') /b.
невкА, (,Вук BpaHKOBHh*) и Ил. ( , 0 кнезу Лазару").
То су резултати научних историјских истраживања, основани
иа позитивним фактима, која су критички претресани и оце-
њени. Њихова дела праве епоху у књижевности ове врсте
код нас и с Tora заслужују највећу похвалу и признање.
Они су својим расправама учинили, да богат историјски ма-
теријал о косовској битци, који је до сада тамом био по-
кривеи, постане приступан свима књижевним радницима.
Оба се ова списа одликују зналачким излагањем извора,
критичким претресањем и зрелим умовањем.
Разлика је између ова два ваљана списа само у томе:
што је Ковачевићево дело систематско излагање многих из-
вора и материјала, од којих је велики број тек сада узимат
у разматрање, а на крају је студије кратак извод свега. Ру-
варчево дело, сем богатих проналазака историјских, јаког
резоновања, критичког разматрања и оцењивања разних из-
вора, доста је и полемичке природе, што у неколико засе-
њује сјај том врсном књижевном производу. У осталом
Руварац је и овом приликом показао своју јачину умовања,
таленат и велику начитаност.
Оба пак списа имају тај заједнички закључак: дс

3. Извори за карте у з Косовску битку.


Карте и планови, који су приложени овој расправи,
састављени су по овим изворима:
Исшориско Kopmo^) размера 1:1,500.000, израђена је на
основи Кипертове карте најновијег издања од 1881. године:
Сслсго/-Агог/с &fđox/-coropđ/$cAco ^№ m $c/, bearbeitei von
//crorfcA А7о?сг/, ВегНп.

') Чудиж сагласносг како у погледима и назорима на изжесне дога-


Saje наше исгорије, тако н у нремену када се јављају, алада код ова наша
два изврсна историка. ^Смрт Цара Уроша" и „Косовска битка" предмети
qr које fy обојица подједнако оценили и у исто време изашли на јавносг
са својим оценама.
9 Ову општу карту (Душанове царевине итд.) нисмо овде прило-
жили, нешто због исгориских разлога, пошто већ имамо новијих изданл
сасгавл.ених иа ожови доцнијих истраживања, нешто због њене величине,
чмја 6и израда скупо стала а на овом се издан.у мора у неколико и
штцдити, а иешто и због тога што она није имала ближе везе са главним
предмегтом сгудије. Напомене писца смо ме^ггим оставили овде на н.и-
ховом месгу због н.ихове занимљивости. — Гђммг.
КОСОВСКА БИТКА !4 7

Лсзармс држодс, Босне и Зете означене су no


историјским податцима који се налазе у делу Ч. Мијатовића
Десогопт Ђуроф БранковиА, као и градови, који су у то време
постојали у српској држави.
/ронидс Душонолс ^уарсвине означене су по распрааи
Днм. Јовановића, која је на своме месту у овој расправи
поменута. Овом приликом имамо то додати, да је по исто-
ријским истраживањима пуковника Јов. Драгашевнпа, Источна
граница Душанове царевине са планине Родопе (Деспотове)
силазила Марици близу Пловдива, а одатле на Етропољ
Балкан, па између Враце и Берковца (Бреговца) силазила на
р. Чибрицу и низ њу у Дунав. Према томе изворни предео
Марице до Пловдива, Софијска внсораван и Видински крај
улазили би у састав Душанове царевине.
По Драгашевићу и Срем са делом Славоније припадао
је Душану, па је тек кнез Лазар уступио те зеиље преко
Саве своме Зету Н. Горјанину, као мираз своје кђери.')
означеии на овој карти, повучени су по делу
Д-ро Аонсшоншлно уос. унрсчско; D/c //dndc/м/гомсп опо
RcrgvcrArc von ^сгМсл nnd Вом/сп wđArcnd dc$ Л4/Мс/о//сг$
(стр. 62—87).
К арта К осова, !: 150.000, израђена је на основи карте
^4усшрн/скос ссосрофскос ннсшнтушо, и то секције М. 12,
Pristina, размера 1:300.000, само што је за једанпутувеђана.
Осем тога, принова је на тој карти и та, што је орографнја
престављена на хоризонталама и лавирањем уједно, а на
основи висинских кота са ^стријске карте и из Хановог
дела /?c/sc von Дс/gTocf noc/t ,м/оо/^. Земљиште је на самом
Косову у неколико допуњено из //шнн^рсро пок. Af. //л^Ао;
а обитна места^) и старине допуњене су по /7упгопксљмо Af.
С. А/нло/сснАо.
Долазак трупа на Косово и њихов распоред пре боја
означен је на основи наших истраживања no разним нсто-
ријским изворима.
Карта Косова од кнеза //нколс ДоссУсвнАо, која је била
приложена књизи Ђ. Малетића под насловом //спго/уичсско-
лрипгкчсско ooHCOHis блшкс //осовопОлвскс истина је у сво)е*)
') 'Ратник. за месец Март 1890 год., књ.ХХН, св.Ш. стр. 345—347.
*) //сродмл^љс )е погрешно означено на путу Приштина—Пећ, а
треба да је на путу Липљан—Призрен, према Петрчу.
^) Можда ће у понеким називима обитних места бити грешака, јер
се такви послови не врше лако. Један пример ово тврди: Село /Тлсис-
ммша означена је на карти поред саме десне обале Ситнице, а близу
утока Лаба, и то како по карти аустр. Геогр. инстит., тако и по Мило-
јевићу; али у Хрисовуљи краља Милутина сгоји Ллемешадо, а не Пле-
менита (Споменик срп. кр. Академије IV, стр! 3). — (Правилан је назиж
Племетина. — /ђмм. У]р)
!48 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЋ

ереме -била. прва и једииа te врсте, али је сада даостала и


у^ тачности и у престављању земљишта, па с тога се није
-могла употребити при изради карте Косова.
Што се тиче распореда српске и турске војске пре
/^ ја , како је на нашој карти означено, оно се разликује од
распореда који је означен на плану приложеноме делу Т.
Докзе / ј е р ј е т а м о место Лаба
рзнзчена Ситница, која није раздвајала војске !389 него
1444 године.
. (Годишњица X, 289), Мк/апговкА(Отаџ-
,биџа. свеска 88, стр. X), /овчсркА (Makedonien und АИ-Serbien
,CTp.. ?S!7,y--229) и Ф. Рвчки (Вој na Kosovu, стр. 54), држе да
је сррска врјска била нале в ој обали Лаба, леђима на њ
ослањајући се. Али то није било, нити је могло бити č ових
разлрга: . . - .
. .. 'а. Штр између гроба Муратова, где је његов шатор
пре боја био разапет, и Лаба^ нема места за обе тако велике
војске;
' 6. Што Срби очевидно нису могли заузети тако штетан
јСебе положај, који би и нижи од турскогбио, иимао би
за леђима теренски бдсек и препону (реку са дубоким коритом);
в. Што је љута борба била на десној обали Лаба, где
се налазили кад су их Турци напали, како тврди
Гиљфердинг, по тамошњимгробовима, у своме опису Косова
'(Леторис књ. 102, стр. 103—106), и
r. Што се такав положај не слаже са народним предањем,
јер је главни стан српске војске био око цркве Самодрже.
П ланови (7, //, / / / л /l^ зо косовску блптку, размере
4:100.000. Они су, односно земљишта, копија наше карте
Косрва, само уве^ћане на 100 000; а што се тиче истбријског
д§Ј]^'^-'р^сАореда српских и турских трупа за време битке, —
то је резултат нашег историјског истраживања по разннм
изворима који су у тексту о битци наведени и који је ре-
зултат на дотично земљиште примењен, сагласно свима та-
дањим приликама у којнма се је битка водила.

А Петстогодишнзи помени Косовске. битке *)


Још ћемо радА целине да изложимо, како је одата пошта
ПетстогоАишњици Косовској у Српству и Словенству, na да
змршимб ову расправу.
А)мљеаина 07бл/о, садаш њи представникСрпства^ узел а
је иници)атАву ј/ том е, к ао т т о јој и долнку)е. # Ц !
оаом одсЈшу, — као што смо иапоменулн у П рмгоа^, ^
Остааиди смо цеб oaor онако како ra Је пнсаи био објавио, не у РаТШиу,
жеа у мздању^прештамианом из овог у малом бро{у. — Лрвж.
КОСОВОа^БИТКА 149

8 Априлом 1889 изишло је највише решење о прослави, која


је садржана у ове четири радње^
,1. Да се 15 Јуна учини у целој земљи свечан спомен
кнезу Лазару и погинулим јунацима за веру и Отаџбину на
Косову.
,2. Да се тог дана у Крушевцу положи темељ споме-
нику погинулим јунацима на Косову, као видљив знак љубави
и захвалности њихова потомства. Овај споменикда се подигне
о народном трошку, путем добровољних прилога.
,3. Да се 0 државном трошку штампа .TifbcoBCvo Спо-
jKfwH/^a*,.y коју he се прибрати све народне песме о боју на
Косову, са илустрацијама Косовских јунака и догађаја.
,4. Да се установи орден Кнеза Лазара, који he бити
само једног реда, и који he Mohn носити само српски Вла-
даоци и Њихови пунолетни Престолонаследници."
Са овим тужним споменима на прошлосш везана је. и
једна радосна за содошљосш, а та је
,5. Да се у свези са овом Косовском прославом, 20 Јуна
trberoBO Величанство Краљ Александар !, миропомаже у ма-
настиру Жичи".')
За извршење ових одлука саставл^ен је био нарочити
мешовити одбор, од свију редова грађана и чиновника, а из
свију политичких партија.
И извршен је цео програм:^) паљене су воштанице, зво-
нила су звона и молио се је српски народ по црквама и ма-
настирима за јуначке душе изгинулих српских витезована
Косову. И пуцале су пушке и топови српске краљевске војске,
војне музике свирале су, а певачке дружине отпевале су
химне погинулим српским јунацима. И говорене субеседе, и
спеване су оде и химне у славу Косовских јунака, аударен
темељ Споменику ч.иховом, да далеким потомцима казује,
како им је српски народ захвалан и како високо цени њихово
родољубље и пожртвовање,з) И владалац и народни пред-
ставници свију врста и редова, као и цео српски народ одали
су достојну пошту Косовским јунацима. Слава им! Слава!
Али осем ове нородне н држовне орослове Јј^совсм /7cm-
сшо^одвшљн^^с, било је у. Српству и Словенству и других про-
слава, свечаности и помена у ово име, од којих најзнатније
излажемо:
') Српске Новнне за !889 год., 6р. 79.
Ч Српске Новине за !889 год. бр. 132, у коме ie изложен Рсд сжеш-
кодмвс 7i(bcoMKe пешешо^одмш№М!(е (Косовски спомен), као м запнс; који је
сгавАСн у темељ Спо.иеммку, ко)и he се у Крушевму подићи погинулим
Косовским јунацима.
!) Цео ток Косовске прославе и миропомазања у Жичи описан је
тачно у ,Ј1ародном Дневнику" за !889 бр. 133—)40. Нарочито обраћамо
пажњу на диван говор пуковника /o a ДрпеешедвАп, члана приређиаачког
одбора, који је изговорио при полагању темеља Споменику, и који је
штампан у бр. 134, 135 и 137 „Народног Дневника".
150 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

1. Q7Brwo /фа/&^вско држала је свечану сед-


ницу 11. јуна 1889. год., на којој је претседник Академије
изговорио лепу и духовиту беседу .Косово", чија лепа и
поетска садржина у стању је да узбуди душу и пренесе је
у време Косовске битке.')
Тога дана је још у Академији први пут одсвиран Ab
coBC/fM л(орш, који је у славу Косовских јунака компоновао
длан Академије додо/7ии
2. У)г^ословсиско Акодсжи/о аиоиоспги и у/и/стиосши та-
кође је држала свечану седницу у славу Петстогодишњице
Косовске, на к о јт је многогодишњи њен председник, веле-
научени Dr. Фр. читао свој састав Ror по Absovo, uz-
roci i posledice;^) a Dr. 7**. МорсшнА своју литерарну расправу
Аосовски /уног/и и досо^о/о у иородио/ соиг/и.
По научној садржини и богатсву историјског матери-
јала Рачков говор заузимље упоредно место са списима Ру-
варчевим и Ковачевићевим, а почиње са догађајима за време
владавине краља, а затим цара Душана, у чему се од горњих
разликује. Извори су скоро сви исти као и код горњих пи-
саца, сем .напутка млетачкога вијећа од 23 српња 1389 за
њихова посланика и писма краља Сигисмунда Вуку Бранковнћу.
3. /^и/свсио бло^агворио друшшво на дан св. Кирила и
Методија држало је свечану седницу, на којој је 7*. Фло-
риисии говорио .Усоожсиссшсшосодишљиг/с/^осовсисбишис".з)
Овај говор није исцрпео све историске изворе, н не може
се са горња три списа у научној вредности да упореди, али
има књижевног значаја. Поред историјског материјала упо-
требљене су и народне песме.
4. О^&нг/ири бсо^одсио^ сории.^оио, чинили су петстого-
дишњи помен Косовским јунацима у официрској касини 15 Јуна
1889 године.
На томе скупу Од преко 200 редовних и резервних офи-
цира говорио је писац ове расправе о ,A*ocoBwq/
који ^ грвор штампан у .Отаџбини'.^)
П осле говора била је заједничка аечера. на којој је за
покој душ е Косовских јунака зф д )!и ч к и поПивен^ чаПга вина
и отпевана .вечнаја памјат' стојеђи.
ЛОжа је беседдштампана у жОтавбиии« сжеска .аа Јул (ав-ма),
књ ХДЦ, стр. 1—XV, И акбJ č днжиа вжа беседа жмнет дарожитог висца,
нма некплико места, к^а не одгРЖ^^ра^у истормјн, као ,,ВребЖциваЊе десиог
српсКог криДа преко Сигнице^ (место преко Лаба), модлазак Милошеж
рре битке" и т. д. Ч. Мијатоаиђ жели ^Aa (е психолошки немог)^<но, да
^ВуКааистаизДаочсститогакИезанаКос0еи.'*(е)р.Х).
Ч Ожа{ је гоиор штампан у XCVH књизи„Кааа" исте жкадемије, ж
рзасеово^отштампан. -
*) Оаж) је гоаор штампан у журнаЛу „УнижерснпгетсМа изж)^ст!ж, Н—))
жа )8М годину.
9 Сжеска 88-ма, стр. XV!—ХХХУИ. Ожа! le гожор и у аасебиу књи-
КОСОВСКА БИТКА 151

6, У спомен Косовске петстогодишњице написао је /ошо


књижицу ./Уослс сеш сп7оп7и//о као П! свеска
Народног Пријатеља. који издаје средишни одбор .целокупне
српске народне слободоумне странке".
Ова је књижица кратки преглед наше историје до битке
Косовске, њених узрока, као и њених последица. За Вука
Бранковића вели ,да је он онда, кад је требало бити први
на мегдану, умео да се извуче и да очува своју војску"
(стр. 40). Интересно је, да писац главни узрок, што је код
Срба у 'средњем веку било више међусобног трвења и кр-
вављења него код других народа, приписује розви/^еиож пле-
ЈИзискоЈи живопту; .племенске заједнице српске беху страшан
нож, који сече с две стране. У овом мрачном веку Срби су
једном сеченицом секли себе, а тек другом сеченицом непри-
јатеља" (стр. 13).
6. За Петстогодишњицу Косовску саставио је
Cmpo/иА нБидовдаискухид(ну" (Српске новинеза 1889, бр. 132',
Дроа. у. .А^осовску хижиу", (Отаџбина св. 87, стр. 422).
Во/ислов /. /^ди/А ./^осовсие соиоловс" (Отаџбина свеска 87,
стр. 431), а Мидаи /^у/уи;/иА .А^ољев^" (читану на свечаном
скупу Академије, Отаџбина 'св. 88, стр. XXXIX—XL).
7. У исто име написао је Л^илои /овоновиА .Прсзлсд
дрол(Сис лишсрошуре 0 А^осовсио/ биш^и" (Глас. XVH1 српске
краљевске Академије Наука).
8. Бо/ ио Лосову аодинс 73^9 у ио/?одииж пссЈиол^о. Ао-
совсио Ссол«?ии7{о 7ЈА9—7869. Ова је књига штампана о др-
жавном трошку, а према владином програму о томе. Само
што недостају .илустрације Косовских јунака и догађаја',
као што је тачком 3 програма било означено, што је си-
гурно због краткоће времена изостало, да би .Споменица*
за прославу била готова.
У њо) су сабране и зналачки уређене све народне песме
о Косовској битци, а овај су посао извршили /СавачевиА
и 77. Ђор^свиА.
9. Због Косовске петстогодишњице написао је А. 77о-
/свиА лепу књижицу под насловом „Мала Саожсиит^а са пеш-
сп70?одиши<И7{е слове Дидовдонсие у Арум/ев{^у и Јиирооол/азања
и/?ад!0 ^^леисоидроуТАиии", са 13 слика^ У овој књизи описан
је ток целокупне светковине у Крушевцу и Жичи, као и
други упечатци, које је писац, као гледалац и путник на
овоме путу осетио.
10. Осем ових побројаних прослава, помена икњижевних
производа, којима је мотор и објект петстогодишњица Ко-
совска, на Видов-дан прошле године, чињени су помени по
црквама и ван Краљевине Србије: у Срему, Босни, Далма-
цији и другим српским покрајинама, у колико где власти
нису томе на пут стајале.
!52 ЂЕНЕРАЛ ЈОВ. МИШКОВИЂ

И MHore ђачке српске дружине на тај д а н ^ р а л н о су


се одужиле својим витешким претцима, тако, да је све тешко
изређати, што је у част и славу Косовских јунака учињено
на Петстогодишњн дан њихове витешке смрти...

. И купе се прилози да им се подигне и материјали ćno-


меник, јер им је народ духовни споменик на*{)одне песме
— одавна подигао. И пнсане ^ и написаће се још многе
књиге о овом велеважном и по Српство славном историјском
догађају.
Нека је дакле и од српске војске један прилог ове
врсте' 'својим јуначким претцима, узорима војничке части
и врлина!
Али све то малено је и ишчезава према дугу, који
српски народ дугује Косовским Јунацима.
И српски народ и његова војска треба дв знају и
упамте, да he се јуначке кости косовских витезова освештати,
а њихов дух овеселити тек онда, мтд Косоао буде сроско, и
код бр/ложе цолу дс слсо илс у дожршгвовоњу
ДОСШО/ИИ
и дис^Јидлино л(С^усобло иа-
врм/иАс олу чосиу и шсшку аодоАу.
У тој цељи, да се остварење ове идеје потпомогне, и
израђена је ова расправа.
На Ђур^ев дан
23 Априла !890 године
у Београду.
КОСОВСКА БИТКА
Раз.мера t icoooo

групе
-Г1Г " '------\-"Г ....
... '-'X
р а.^ и ер а= 1150.000
Ви сте Г. ђенерале имали једнога
претходника у Академији Наука, пок.
ђенерала Јована Мишковића, честитога и
доброга човека, који се као Министар војнн
(два нута) и као шеф тенералштаба врло
много бринуо о организацији српске војске,
н који је неуморно и успешно радио на
војној географији и исторнји. Љубав према
Академији показао је и тиме што јој је
завештао своју куђу. Прн томе га је водила
једна мисао, о којој ми је кашто говорио.
Мишковић је бно од оних чланова
Академије који су јако желели да она
постане и материално самостална. Колико
би се он радовао, кад би видео да ћемо скоро
закрочити у ту периоду материалне
независности довршавањем велике зграде
Академије Наука!

7ogn//M//<?м/'мАд м//////роалмм/с/ву зммлгм^с.и///<гм


<^<?//ермлм Жмбл/м /7мблм<!м/:м у С//м<глг<?/
Арм.^сб<г/<г<?/ ^Агм$'с.и///м 2J. о/см/(?б//м 792/.
ао//м//с.