You are on page 1of 52

ОСНИВАЧ ОПШТИНСКИ ОДБОР едс СРПСКИХ ЗЕМАЉА ГЛИНА

Глина * Година 1 * Број 2 * Септембар 1994

ИНТЕРВЈУ СА
др* РАДОВАНОМ
КАРАЏИЋЕМ
V... . - - ............. ..........У

Коментар на план
контакт групе

Специјални рат
против СДС-а
српских земаља

Конкурс за пјесму
са родољубном
темом

Специјални додатак;
МЕМОРАНДУМ САНУ
У Ј - О В Л Ј ЕРОЈ

Крајина - наша судбина


Г лавн и ур ед и и к

Поштовани читаоци, пред Ваиа св налази 2. број часописа ОТАЏБИНА у


А л ексв Ш АНТИЂ измјењеном формату у односу на 1. број али концепцијски "Отаџбина" остајв и
даљ в оно што је била. “Отаџбина ’ је покрвнута из нвколико разлога:
- д а р азвијв к о д народа осјећај патриотизма према Републици С рпској
Крајини. Р С К је млада држ ава и имамо осјвћајда се љ у д и у њ ојн ису навикли
д а о њ ојговорв ка о о отаџбнни. То јв д о н в кл в и разумљиво јв р јв нама запра-
МОЈА ОТАЏБИНА во отаџбина Србија, али ми смо од Србијв и и з Сбрије вјештии политичкии иг-
рама веома дуго одвојвни. За сада нам јв Србија духовна отажбина, а Р С К у
територијалном смислу и д р ж а ва и отаџбинадо уједињвња.
- д а потакнв културни идемократ ски живот на подручју општине Гпина,
која је, по нашем мишгвењу, остала ускраћвна на пољ у информација, тј.
Н еплачеи саио с болои свога срца м едијској заступљености, мада по свом гвополитичком поло- ж а ју и истор-
и јск о ј важности она заслужујв д а будв културно, информативно и духовно
Рад зеиље овеубоге иголе;
средиште Баније и Кордуна.
- д а с в о ^ м излажењ ем обогати сиромашни информаивни систем у
Мене све ране иога рода боле, РСК. Р С К је, нажалост, јед и на д рж а в а на свијвту која нема своје дневне но-
вине, у њ о ј не излази ни јв д а н једини недјељник, нема ни једне издавачке
И иојадуш а с њ ии патиигрца,
кућв, дакле, не штампају св књигв, часописи, научни радови... Додушв,
п о куш а ^ постојв, али уд о м е ни ентузијазма и импровизација. Небрига др ж а ве
јв, најблажв речвно, чудна и збуњујућа.
- д а евоцира сјећањ а на тешку и м ученичку прошлост српског народа
Овдје, уболусрцаистрзана,
на овим просторима. Генврације које д олазе нв би смјеле заборавити гвно-
цид над српским народом у прошлости, а лосебно злочине које с у радилв
Ја носии клетве свих патњи и иука,
усташе у Другом свјетском рату. Оноштосв двш ава од 1991. годинв па д о
данас је само наставак тог гвноцидног пута.
И кр в што капа садушианскихрука
- д а упућујв српски народ на православље, сввтосављв и српску цркву,
јер је јв д а н о д главних фактора уједињ ењ а српског народа православна
Тоје крв иоја и з иојијех рана.
вјвра.
О вај б р о јје својим текстовима углавном ввза н за Рвлублику Српску.
На тај начин се редакција и Општински одбор СДС српских звмаља Гпина
солидарише са руководством и народом у РС са њиховом борбом за част, сло-
У ие ни цвиледуше иилиона-
боду и достојанство. Путем ових новина желимо рвћи браћи у РС д а смо с
њима без обзира на безосјећајни ултиматум Контакт-групв и санкција браће
М ојсваки уздах, свака суза бона,
преко Дрине. Срби у РС су тренутно најусамљвнији народ у свијету, попут
Ж идова у Другом свјетском рату. Та усамљенсст је већа и болнија управо због
Њиховии болои вапије ииште.
ненаданог ударца и з Србије. Историја ће рећи ко је у п р а в у , ми нв чекамо хлад-
н у анализу “старе учитељице “ већ дајем о подрш ку браћи РС сада када им је
најтежв. Покушавамо д а будем оразнолики и занимљиви. Зато ћете у ОТАЏ-
БИН И пронаћи текстове у распону од политичкв д о културнв тематике. Циљ
Исвуда, гдје је српскадуша која,
нам је д а Глина, Банија и Кордун, а касније и РСК, д обију јв д а н модвран и за
читалачку публ ику занимљив часопис. Права је штета што више нв излази
Таио је иениотаџбина иоја,
“Војска К р аји не ’ , која је по свим критеријима била прва крајишка "Дуга“ или
"НИН". Када би приближно успјели направити такав часопис били би изузетно
М ој д о и и иоје роћено огњиште.
задовољни. Но, то не овиси о нама, већ и о нашим читаоцима и људима који
с у вољ ни д а ул о ж в одрвђена средства. Онима ко ји ул о ж в одређена новчана
средства обезбеђвн јв простор у в и д у реклаиа, огласаи сл.. У овом броју об-
јављујемо и је д а н конкурс са, надамо св, занимљивом теиом - КОНКУРС ЗА
ПЈЕСМ У СА РОДОЉУБНОМ ТЕМОМ. Пјесма која побједи на конкурсу бићв
награђена новчанои наградом и објављена у часопису Отаџбина. Вјерујемо д а
у Крајини има много м ладих и талентованих пјесника ка о што суЂура Јакшић
и А лвкса Шантић. Први б рој Отаџбине је наишао на ввома добар пријеи.
Посебно нас весели је д а н "лијепи озбиљ ан"прилого Отаџбининаших пријате-
ља и колвга и з “Српскоггласа".

ОТАПБИНЛ
О ТА О Б И Н А Ш1
О С Н И В А Ч Ш ш ТИ Н С К И ОДВОР с д б СРПСКИХ Т ј е м а љ а ГЛИНА ј
Глнн« 511 Г о д в в а 1 * ^ р о ј 2 * С «џтем бар

ИЗДАВАЧ; ИЗ САДРЖ АЈА:


Општински одбор СДС
српских земаља Гпина □ Д рР . Караџић: "МИ ЗН А М О ШТА
ЗА И ЗД А В А Ч А : ХОЋ ЕМ О" ....................... СТ.4
Ђуро Туропољац

ГЛ. И ОДГ. УРЕДН ИК:


проф. В ељ ко Стамболија □ КРАЈИШ ИИЦИ К О Д КРАЈИШ НИКА .. с т . 8
ГЛ. УРЕДНИК:
проф. Никола Корица
□ ЗАШ ТО "НЕ" К О Н Т А К Т ГРУП И ........ ст. 10
ТЕХ. У РЕДН И К.
проф. Милан Шесто
КОМПЈ. ОБРАДА . □ ГО В О Р Д р Ј. РАШ КОВИЋА УГЛ И Н И
дипл. инг. Ж ивко Ђукић
П РИ ЛИ КОМ ОСНИВАЊ А СДС ............. ст .20
САРАДНИЦИ:
М ирко Баждар, Марина
Џ орџ Нашид, Милан
Кораћ, протојереј Милош □ СПЕЦИЈАЛНИ Р А Т ПРОТИВ
Мићић, М илорад Гојсовић, СДС-а СРПСКИХ ЗЕ М А Љ А ................... с т . 22
Симо Ц ревар
САВЈЕТ РЕДАКЦИЈЕ:
Драган Роксандић, Милан О М. Гојсовић: ЈЕСЕЊА РИЈЕКА прича .... ст. 43
Мартиновић, др СпироКос-
тић, Милан Тодоровић,
М ирко Баждар, М иле
Паспаљ, Љ убан Крњаић. □ М. Рапајић ХРВА ТСКИ КОМ УН И СТИ -
Милан Бранковић, Ђуро УСТАШ КИ САРАДНИ Ц И ...ст . 48
Стојић и Ми.панПађен

АДРЕСА РЕДАКЦИЈЕ:
Т р г Краља Петра 1 Осло-
бодиоца бб, Глина
тел. 044-881 070
Часопис излази свака три
мјесеца

Тир^ж 1000примјерака
Штампа: Штампарија:
"БУДУЋНОСТ" Глина
Наслсзна страна : Споменик
К раљ у Пе тру1 Ослободиоцу
уБ јељ и ни

ОТАПБИНА
аГАЏБИНА и . . .

ИнтервЈу са др. РадованомКараџићем

М и тачно зн ам о шта хо ћ ем о
Р ззг. водио проф. В. Стамболија
Пале, 27.августа 1994. године

М и см р м огли очвкиват и и зв јв сн а удаљ авањ а Јвр с у о н а


У полнтицн, ка о и у животу,
д о л ази д о наглих првокрвта. А ли б и л а и за вриЈвмв В внс - О ввновог п л ан а, а л и нисм о очв~
ово што св двш ава на простори- ки в а л и в ко н о м скв санкциЈв.
ма бившв СФРЈ, надмашуЈв сва М и разум иЈвм о д а св о н и полит ички и воЈно о д н ас
досадаш њ искуства. удаљ уЈу п о д прит иском м вђународнв заЈ^ џ /и ц в , а л и в ко н о м -
ДоЈучерашњи нвприЈатељи по- С кв сан кц и јв о н и нипошто н и с у смЈвли д а у в в д у .
стаЈу приЈатвљи и обрнуто. Бал-
ка н - попут бврмудског троугла - ОД. Они су са партизанима почвли односно, ниЈв ни чвтничка ни парти-
вртоглаво и нвобЈашњиво гута овдјв зајвдно. Ка д а с у св партизани занска. Ово Јв власт измирвног
своЈв жртвв. Нв Б ал кан у с у св на- почвли мувати широм Б иХ и бившв српског народа, коЈи вишв н нвћв
сукала и пропала многа царства, Југославијв они с у рв-
наЈвлитниЈв армиЈв су нвсталв у кл и : Н Е! М и нв можв-
утроби овв громадв, искусни гви- мо оставити народ
врали су панично тражили излаз, д а га кољ у усташв. И
ал и узалуд. Б ал кан Јв суров и ТАМО ГДЈЕ С У ЧЕТ-
првма своЈим становницима, коЈи НИЦИ ОСТАЛИ, ТА-
м удонвкл в познаЈу ћуд. Суров Јв и М О ИМА СРПСКО Г
првма политичарима коЈипокуш а- НАРОДА, ТАМ О ГДЈЕ
ваЈу д а га укротв, д а њимв овлада- С У ПАРТИЗАНИ БИ-
Ју. На Б ал кану могу опстати само ЛИ, ТАМО НАРОДА
тврди и одлучни политичари, ви- НЕМА. Изгинуо је
тални и храбри народи. Љ убомир страховито и ли св
Мицић и звнитисти су мохгда на- морао враћати и з
Јбол»в схватили Б алкан. Барбаро- нвког избјвглиштва.
гвниЈи, или Још бол>в Б алкано- У сва ко м случају, вв-
гвниЈи, су права, изворна дЈвца л ика концвнтрација
овог мистичног и митског просто- чвтника јв била на
ра. НаЈновиЈи сукоб двоЈицв вођа РоманирА, О зрвну
истог народа, Милошввића и итд. То јв свв опста-
Караџића, само потврђуЈв твзу д а л о захваљуЈући чвт-
Јв на Балкану, а посвбно м вђуС р- ницима. И ти љ уди нв
бима, свв ногућв. Часопис "Отаџ- тражв ништа, они
бина" покуш ава д а у разговору плачу од срвћв ка д а
са д р Радованом Караџићвм ова д р ж а ва к а ж в д а
одгонвтнв неочвки- вани сукоб, нису издаЈници. И то
оправдано слутвћи д а он можв Јв свв. Ми нв правимо новв четнике и нвплодно д а ратуЈв и за рачун
имати далвкосвднв посљ вдицв. новв партизанв. М и уваж авам о и других.
”О т нџ6ина”: Господиие паргизанв, коЈи су м ислили д а р адв Ја м исл и м д а св они мало боЈв он-
К араџићу, да л и о в а ј су к о б са Б е- свв наЈбољв. Уважавамо сваког
ога што ћв св збити након мира у
оградом има идеолош кекоиот ације? партизана коЈи Јв устао д а св бори
нашоЈ звмљи. Они знаЈу, они су св
Д р К араџић: Па он има ос- против усташа, осим оних комунис- чудили ка к о то д а Јв инфлациЈа
новнв карактвристикв идволошког та коЈи су се окварили на вратовима током рата у РС била мања нвго у
сукоба. То св види и зп о сљ е д њ а З - српских домаћина. То су радили и ЈугославиЈи. Н ису могли свби д а
4 мјвсвца ка ко с у нас почвли критик- чвтници, али у Јвдном малом броЈу и дођу. А то Јв зато што Јв к о д нас
овати за клврикализам, д а су нв у Босни нвго у СрбиЈи. Ја разум- д р ж а в а ЈвфтиниЈа, што с у социЈална
влади кв с нама на Скупштини, за иЈвм д а св они одричу Јвдног броЈа давањ а мања, али Јв зато слобода
вјвронауку, за чвтништво, ради злочинаца, али Јв то, по њиховом за зараду, за р а д ввћа итоЈв сва ра-
тога штопримамо и уважавамо чвт- признању, 20 посто, 80 посто нису злика изм вђу д в с н и х и лиЈввих
никв. Ја м огуда вам к а ж в м д а св ту били издаЈници, то с у били витвзови влада. ЛиЈввв в л ад в "пошкопв ' свв,
р ад и о јвдном броЈу стараца којима свог народа. Тачно Јв д а су онина даЈу социЈална давањ а и обвсхрабрв
сузв и д у на очи када смо скинули своЈим таЈним састанцима С К П Ј го- инввстициЈв итд. а двсна влада даЈе
са њ их втиквту издаЈника. Они ворили д а никада и нипошто нвћв помоћ, а нв д о бар живот онима коЈи
ништа друго нв тражв, они само допустити четничку власт у Босни. нв могу и ли нвћв или нису способни
тражв д а им каж вмо: В И НИСТЕ Они би нас радиЈв предали АлиЈи, и ли с у лиЈвни, а пуств в в л и ку сло-
ИЗДАЈНИЦИ, В И СТЕ СЕ БОРИЛИ нвго д а допуств чвтничку власт,
НА РОМАНИЈИ И БРАНИЛИ НАР- мада ово ниЈв чвтничка власт.

4 0ТА1ШМНА
ОТАЏБИНА И . . .
боду људима ко ји с у способни д а о чвкивали вко но и скв санкцијв. Ми п р о гр а и и о ж в д а п а д н в зб о г 5 % . Они
радв. И и и тако радимо. Они су св р азуи ијвио д а св они политички и с у јвдноставно сиањ или приврвдни
чудили ка ко јв инфлација иањ а војно о д нас удаљ ују под при- простор. Авраиовићвв програи ииа
нвго у СРЈ.Господин Шаиновић нијв тискои ивђународнв зајвдницв, али најввћв шансв на в в л и ко и приврвдн-
иогаодоћи свби. Ја са и и и објаснио вко но искв санкцијв нипошто нису о и простору. Р вциио, ка д а би св
зашто. Ми н в и в и о тај окоштали си јвл и д а уввду, ради тога: приијвнио у Р усијиииао би гран-
чиновнички апарат, то јв огроино. Прво, што св ув ођ вњ ви санкција диознв резултатв. СрбиЈа јв
М и и и а и о наијвру д а приватизујвио против сопстввног народа оправ- саи у свбе еконоиски оштвтила,
в вл и кв ко ип л в ксв звил>в али д а в а ју санкцијв у в вд вн в против њих.
односно, Југославију ка о цјвлину.
нвћвио узииати пољ оприврвдна Досада с у сви говорили д а с у
Свв су то страшно нвповољ нв и ни
газдинства, јв р они с у и п а к гиганти. санкцијв нвлвгитиино и н в х у и а н о
јв дн а повољна посљ вдица сввга
И иа ио око иилијун хвктара ш уив и
и и а и о око 2 50.000љ уди ко ји с у бор-
ци или су на р а д н о ј обаввзи итд. Д а
и и д а и о по хвктар шуив, а сигурно А ко хш о н ан ш т в п о н о сн м ,п о н аем и с»зр м в в 9Јн 11 ч кв џ & ф и » ,
ћвио дати саио онииа ко ји су у Мм см о успЈвли д а заштитимо наЈвоћм д м о неџимх тврмтормЏ
планинскои крају, а онииа у м д а м звучвм о п ун о н ар о д а м ”бацм 1шо” м ^ наш м хлм нм Ја м
равничарскои хвктар или д в а зви- заштмтимо наш н а р о д СлмЈвдвћа ствар н а ко Јус ам Ја л и ч н о
љв, задрж аћвио тв љ удв у РС. Н вко
п о н о сан Јв сл о б о д а. О д н о в м н ар а/р зпЈвсн м ка, о д полмтмчамт
к о у Хан П јвску добијв 2 хвктара
д о обм чнм х љ уд и свв Јв сл о б о д н о , с в а к н в ка св слм кв. (^ в
ш уив нијв сиротиња и н в иора д а
свли са X. Пјвска.Нв иора нигдјв д а бвогрџдскв н о в и н в мочвтв д а куп м гв ш мрвм РС , а УЂ
и дв и чуваћв своју ш уиу бол>в нвго пуштамо н а д р уго м ка н а л у , ањ м хо в д н в в и м к у 19,30 и а п р -
државну, сјвћв саио втат, оно штоиу в о м ка н а л у . Н аш н ар о д слуш а к а к о онм н а с бмЈу м слуш а о н в
св дозначи. То јв јвдна ијвра ко ју и и идмот скв анквт в коЈвдаЈу 100% рвзултатв Студмо ''Ј5"првм о-
првдвиђаио. Друга јв д р св п о д и ^ л и с и н а ш д н в в н и к м Студио "Б " Јв пост ао наЈглвдзнмЈм. М м е
звиљ а онииа у низинскии крајвви- њ мма нм см о н и ке д а сарађм валм . Мм тт волм м о ту врсту
иа. Ми тачно знаио штахоћвио. Ми опозмцмЈв, внац ионал ну, алм мм нм см о м ^ирљ м в м . Р в кл м ем о
н в и двио по онои принципу "Свв ћв
к о х о ћ е н в ка узим а.
то народ позлатити" К о д С рбаииа
д в а типа: јв да н јв сввћвтонародпо-
срвдство за вршвњ в политичких овога. Повогвна посљ вдица -би мог-
златити, а други јв "солунски тип".
притисака, а они су њ ииа прибјвг- ла д а будв д а и и отворв авродроив
С олунски добровољ ци с у богати
ли, значи санкцијв против њ их с у лв- и д а пуств спортиств на такиичвња.
људи. Наших 250.000 бораца и и
гитиинв и хуианв. Но, ЈА Т н ви а хврозина па биуглавн-
и о ж в и о учинити срвћнии и богатии
Друго, што јв то страшна рана на о и на Сурчин слиЈвтали сграни авио
љ удииа. Добићвдоста шуив, добићв
душ и српског народа и то св н вћ в ни у коЈииа би ов углавнои возили
доста звиљ в, добићв д и о акција у
странидиплоиатида св иотаЈупо Ср-
у ку п н о ј приврвди. Акцијв ћв и о ћ и д а никада заборавити, то ће бити твшка
р а н а у нашојисторији, црна страница биЈи.
задрж в 2 - 3 годинв. Н в ћ в и о д о з-
волити д а и х нвко опвљвши. Након нашв историјв. ”Отаџ6инм”: Зашто ос, а о
тога ћв и о ћ и д а и х прода или купујв Трвћв, о в а ј ппан би био ввћ про- ва ш еи и иш љ ењ у, М илош евић и пак
од другог првдузвћа тако д в св при- пао и ввћ с у св ја в и л в иницијативв и прихаатио полит ике "Србе иа С р б е "?
и а кн в власничкои паквту. Када нар- у Русији и у Француској, али увођвњ в Д р К араџић: Ја н в знаи, и ис-
од научи шта јв трдиштв папира, санкција о д странв Југославијв л и и д а с у с в оми ипак уплашили, д а
што јв улагањв итд. појавићв св охрабрило јв Контакт-групу и с у у в в л и к о и страху због пооштр
о д иа х и иајстори ко ји ћв савјвто- ивђународну зајвдницу д а још чвка- вањ а санкциЈа и, иислии, д а су и ш л и
вати улагања. Јвдно и рЈвчју, М И Ју, д а и и •клвкнвио на когввна, д а у н в к у врсту догоаорв св РусиЈои.
ТАЧНО ЗНАМО ШТА ХОЋЕМО. Тај колабрираио, д а бисио план прихва- Ова р уска гарнитура нв и о ж в ништа
наш чо вјвк ћв бити задовол>ан тили. Ми план прихватити нвћвио д обрв д а испоручи Србииа. Ја
српскои звигвои, у њ о ј ћв бити сло- и ака р сви исгинули, Јвр народ Јв ту вЈвруЈви д в ииаЈу д о б р у наиЈвру, д а
бодан д а р ади свв што нијв против о длуча нд а гинв, а л и д а п л а н н в при- св они борв ко л и ко иогу, али исто
закона. хвати. ИСтолтвнбвргЈв тоЈакодобро тако иораЈу д а ов суочв са овоЈои
Ииаћвио, наравно, и социјални схватио и првнио УН. Схватио Јв д а нвиоћи п рвиа а ив р и ч ко и диктагу.
програи. Мораио га ииати, ели ћвио с у Срби одлучии попут ЗвлоТа коЈи То р уски н арод зна и олутии врло Јв
са социјалног програиа скидати свв су изгинули борвћи св против Рии- ћ>ут због тога. П рвиа тоив, СрбиЈа и
онв који иогу постићи рвзултатв. гвана. То ивђународна заЈвдница РусиЈа 6 и трвбали д а св трудв д а
Тако д а ћв социјална давањ а бити иора д а знц. М и њ у нв сииЈвио за- постигну утицаЈв на Контвкт- групу, а
ввћа, али за и ањ и број људи. Пријв варавати. Ми го прихввтити н вћ вио ! н в на нас. А и ври ка а п и ги иусли-
сввга ћв добити инвалиди и пород- Чвтврто, проблвиЈв у тоив штоЈв иамв, Њ виачка штити Хрватв, в Ср-
ицв погинулих бораца. У априлу су СрбиЈа свбв оштвтила. Свв њвне биЈв и РусиЈа н в штитв С рбв у РС,
д о би л и 120 динара што јв за нашв границв с у билв затворвнв изузвв нвго служ в за притисак на Србв. М и
приликв прилично добро. границв првиа наиа. То Јв затвори- с и о ту троструко саии!? Еи, св и у
"Отлџбина”: Д а л и сте л а ивђнародна заЈвдница. Сада су Контакт-групи против нвс, ви, с у о н и
очекивали ова јуда р а ц С рбије ? они Јвдину границу коЈа ниЈв била коЈи су првдвиђвнИ д а нвСЈШтитв про-
тив нас и н а њ их св ивђународна
Др К араџић: Ми сио иогли затворвна они с в и и затворили. РС и заЈвдница ослања ка о на полугу за
Р С К чини око 2 5 % приврвдног прос-
очвкивати извјвсна удаљ авањ а јв р
су она била присутна и за вријвив тора ЈугославиЈв и они с у св тог притисак.
Ввнс - Оввновог плана, али нисио
простора одрвкли. Авраиовићвв ”ОтЗџ6иН8 ” • Х о ћ е л и евеит уал-

ОТАПБИНА
ОТАЏБИНА И 0 0

воуж идањ е ем барга иа у в о з орум ја у д а су и социЈалисти иогли гласати тражв свв што Јв њ ихово * каж в, “и и
бииш у СФ РЈ иромијенити одиос сиага таЈно, иноги би гласали за нас. смо залвд и л и статус - к в о “. Ја са и
на ратишту у к о р и сг М услимаиа ? П оказало св д а с у Коштуница, Тоиа господину Бабићу, тада, послао Јвд-
Др К араџ вћ : Њ ћ в . Мусли- Николић и Ђинђић љ уди од и н - н у п о р уку д а и дв на Скупштину у
и ан и нв м огуни ка ко да побјвдв Србв. твгритета и фориата. Н ар о д Је Гпину и д а ка ж в : “Ја нв прихватаи
То јв јасно. Они с у и и а л и врло ситнв могао видјет ида н е овисе саи о о Ввнсов план, а ли ако га в и ка о
успјвхв збогнаш в нвпажњв. Н вколи- Скупштина прихвататв Ја ћу то
Једнои човЈеку и л и о ЈедноЈ
к о ровова узиу, а ли онда и х и и поштовати. А л и задрж авам п р а в о д а
ш ачициљ уди и д а д р у г и израстаЈу
потучвио и поправиио положајв. Они увиЈвк упозораваи на то д а с у нас
уличност и. првварили и д а план н в трвба прих-
на стотинв гину. Њ иховв и а јк в нв
знају д а св цифрв погинулих на ”Отџџбииа **: Зашто се ин- ватити“. М вни Јв ж а о што он ниЈв
Возући приближава хилшди. К а ж у зистира на ф орм ули 49% -51% у тако поступио. Ја бих тако поступио.
д а јв гвнврал Д влић рвкао д а јв корист м услим анско - хрват ске Добио би иорално п р а в о д а упозора-
спрвиан на жртвв о д хиљ аду љ уди ф едерац и је?К р 1ф ели сеут оЈ ф ор- ва д а Хрватска л а ж в и вара, а
да би освојио пут и з и в јју м ули и екаква м еђународио прав- испунио бизадатакСкупштинв, н в би
Завидовића и Бановића. Мвђутии, на зам ка у евент уално, будућим дош ло д о раскола у КраЈини. То Јв
хиљада св прииичв, а пута нвиа. То био моЈ приЈатвљски савЈет њвму, а
уставним аранжманима и зм еђ у био са иувЈврвнд а план трвба прих-
јв значи за њ их в в о и тврд орах.
т ринародау бивш оЈ Б и Х -а? ватити Јвр Јв СрбиЈа била разорвна
Озрвн јв за њ их вво и а тврд орах.
Јвд но и рјвчју, иуслииани н ви а ју ни- Д р К араџић: Ја и и с л и и д а унутар стрначким борбама и што Јв у
ка кв в шансв, таиан д а и и д а ју нв свкриЈв. То Јв контролни паквт акци- СрбиЈи В. Драшковић скуплгао ж в н в
зн а и ко л ико оружја. Они н ви ају Џ ,к о и и а 51% таЈуправља. То Јв за против рата. То Јв био нвповол>ан
таквв официрв ка кв в и и ииаио, од случаЈ д а и и останвмо у БиХ. А и и трвнутак, а повољ ан Јв био д а св
Младића па д о коианданта корпуса. нвћвио д а останеио у БиХ-а. С забиљ вжвни рвзултат сачува и д а
Ко ћв њ ииа дати Младића, другв странв рачунаЈуда су бар иал о св и д в даљ в. М ожвмо св тући ка д
Јосиповића који јв к о д Сарајвва вишв од пола д а л и муслиианима и год хоћвмо.Ја бих сад прихватио
д р ж а о Илијаш и сваки д а н проши- Хрватима. Ови процвнти не говорв исто такав план примЈвњвн на РС.
ривао твриторију, јвдн о г Аџића, који ништа о структури звмљишта. Оно М внв нв занима када ћв она бити
са својои бригадои чини чуда, што нама даЈу ниЈв 49%, то Јв мањв призната. Важно Јв д а н а и скину
Пандуровића, који јв на Зворнику, од 20% према вриЈвдностима. А ко санкциЈв, односно д а нас пуств д а
Маслаав, Талића, Борића, Сииића, хоћвм о да св играмо фифти-фифти, ж и ви и о нориално. А ли они с у схва-
Лисицу, Миловановића... По нашви о ^да би св Ја у нашоЈ Скупштини тили д а с у са Ввнсовим планои
иишлгвњуони суп р и јв сввга одлични и ож да и могао изборити, п о д усл о - погриЈвшили. Ми с и о и сада разго-
Срби јв р св б с^в за српски народ. вом д а добиЈвмо нвзависност и сув- варали д а св у БиХ-а прво направи
Они н в скидају чизив. Многи од њ их врвност и д а фифти-фифти добиЈвио споразум о п рвки д у нвприЈатвЛгста-
с у усвојили православљ в и српску сввга. 50% градова, индустраиЈв, ин- ва са раздваЈањвм снага у сукобу, па
духовност, вратили св прадјв- фра-структура, рудника, внвргвт- онда д а св р ад и политичко рЈв-
д о в с к и и традицијаиа и то са поно- икв. Сами процвнти твриториЈв су швњв. Мвђутим, од тога с у одустали
сои. А штосв тичв војних способнос- празнв причв, то нв говори ништа о р ад и РСК, Јвр с у увидЈели д а су Срби
ти, па рвзултати о тоив говорв. структури. Они намЈврно нисуразви- то заби љ вж и л иу своЈу корист.
Код нас понвкад д о л а зи д о Јали српскв краЈввв, а и оно што Јв ”О т пџбииз”: Мож е л и Р С екон-
опуштања али то св двш ава због развиЈвно сада х о ћ в д а узму. Значи, ом ски изджати рат са муслим аиииа
нашв супвриорности. М услииани су д а останвмо на пашњацима и пусто- и акон саикциЈа и з СрбиЈе, одиосно
ввћ потрошили иуш карцв и у војску линама, д а нв и о ж в и о д а опстанвмо. СРЈ?
позивају жвнв. То јв страшно колико ”О т вџ6ииз”: С воЈеврем ено Је Др К араџић: Можв. Осиро-
они гину, то с у за њ их празнв бројкв. прихватање В ен со во г ллана у Р С К м а ш ^ в м о . Бићв нам иного твжв, али
Нас на срцу боли ка д Јвдан војник подиЈелн л о полнтички в р х наЈзапад- можв. Када с а и говорио д а сам
погинв, то јв за нас иного, а они н и је српске земл>е. Д а л и Је прих- поносан на слободв, поносан са и и
трошв своЈв љ удв. Ја иислии, д а Јв ватање плана бно полит ички м удар на то што нисам у в во ратно стањв,
однос погинулих 1 :2 0 , а понвкад и 1 потез и да л и мож емо говорит и о иако Јв на мвнв био стално вршвн
: 50. сличиостима са ситуациЈом у коЈоЈ се притисак д а га уввдвм о Јвр Јв
”О т п џ б и н л ЈЈа л и ћ е ова ситу- сада налази Р С ? лакш в управљати звмљом ка д а Јв
ација у коЈој се в и треиутио иалазите Д р К араџић: Ја бих сад ратно стањв. Ја нисаи ж вл ио д а св
ја ч е и виш е зближ ит иР С иР С К ? прихватио Ввнсов план за КраЈину народ дрилуЈв, д а св свв построЈи,
д а св вмоционално и вкономски ис-
Д р. К араџић: М и сио у ис- за РС. Сад бих прихватио.Пристао
тои положаЈу и због тога сио ввоиа би д а н а и останв оно што држимо, а црпљуЈв. Ја вишв вЈвруЈви у сло-
чврсто ввзани, али и народ у Ср- можда би пристао и на ружичаств бодв, у Јвдан либвралан концвпт, па
биЈи Јв у з нас бвз обзира што пока- зонв. Тражио би руж ичаст у зону у и ака р било и профитвра, нвго у
зуЈу анквтв 100%-тнв на твлввиз- до л и ни Нврвтвв, на двсноЈ обали Јвдну строгу њ вм ачку дриловану
иЈи. У Скупштини СрбиЈв гдЈв св Дринв и м ож да нигдЈв другдЈв. Значи подлогу у коЈоЈ народ хода по концу
пружила прилика другииа, нарочи- Ја бих прихватио Ввнсов план, и н ви а своЈу слободу, таЈнародбисв
то, троЈици љ уди д а и ска ж у своЈв одмах би прихва тио. Ја сам у исцрпио и н в би био способан д а
л идврскв способности и капацитвтв припрвми Ввнсовог плана тражио од д а љ в води рат. За случаЈ д а нам
и д а п ока ж у д а српски народ ииа Ввнса д а за нас ур ад и исто што Јв затрвбауввшћвморатно стањв. А ли
способних вођа, показало св д а су урадио у КраЈини. Њ ихов одговор Јв друга Јв ствар уввсти ратно стањв
они нашли сввга Јвдногпрвко 50% био “А ,нв! Ми сио св ту прв- сада када народ ниЈв исцрпљвн, а
д а гласаЈу за санкциЈв. Т о зн а чи да Јв варили, Срби су нас надиудрили, Јвр друга Јв ствар када Јв народ исцр-
половина народа за нас. О сии тога нви а повратка избЈвглица, а Срби пљвн. Ја ћу св трудитида га никад нв

ОТАЦБКНА
ОТАЏБИНА И . . .
уввдвм Наш човјвк јв сналажљив. Он к а д ввћ нв ид в са словвнскии зв и - 'О т аџбива”: Д а се интен-
нвшто в и ш в си јв н вго што јв сијао, љ аиа Јвр и в ђ у њ ииа ииа католика знвннје р а д и л о на уч врш ћ н вањ у р е д о -
ииа и а л о вишв стокв нвго што јв к о ји с у п о д утицајви Ватикана, д а и ва С Д С српскнх зем аљ а у свим срп-
имао, и а л о прошвврцујв... Просто- ии искористиио такав начин скнм зем љ ам а, д а л и 6и било лакш е
напросто, јвдна сналажљивост. Ми вођвња политикв. М ораи д а ка ж в и о во п ревази ћ и и да л н смо м оглн
1\вио, наравно, профитврв гањати и д а јв рвлигија јв д а н од најзна- виш е учиннти што се тнче С рбије,
сти1>и ћвио их. М и и послијв рата чајнијих фактора у идентитвту је д - Ц рн е Г о р е и Р С К ?
и о ж в и о наћи поријвкло свакогди- ног народа. Грци с у врло слични
наиа, ча к и Асирци, Копти. Начин
Д р К араџић: Јасам направ-
нара и казнити сваког профитвра. ио план к о ^ смо имали к о д нас д а
Н виа пуно профитвра. Мвђутии, и на ко ји с у изграђвна вјвровања, вр-
св на општинским конввнцијаиа д о -
обични народ ради нвшто сивв ијвдности, поштовања, очиглвдно
л а зи д о кандидата и за општинскв
вконоиијв, нвшто швврца, купујв, опрвдјвљ ује начин живота и поглвд
одборникв и за кандидатв за р в п у -
продајв. То јвживот. Трвба пустити на свијвт. Првиа тоив, било б идобро
бличку Скупштинуи за кандидата за
предсјвдника Рвпубликв. На општи-
н с ки и конввнцијаиа св народ
исприча и у ка ж в на нвког од наших
љ у д и к о ји јв одан и вријвдан итд. Ту
бисмо д о би л и плвбисцитарну под-
р ш ку з а н а ш в кандидатв. М и у Р С К
нисио и иал и 2 2 кандидата за
Скупштину, а д а смо и х и и а л и можда
би били од тога броја д о би л и
трвћину. Значи /п о с л а н и к а б и и и а л и
још у Скупштини. То јв нвдопустиво
што смо урадили. То јв зато што је
била ввлика журба.
Што св тичв Србијв и Црнв Горв ја
н и са и хтио д а св уЈвдињујвмо. На
и в н в Јв био вршвн притисак Још за
живота покоЈног Јо вв Рашковића
д а с в странкв уЈвдинв. Знао с а и д а Јв
наш аборба спвцифична, д а Јв бор-
ба у Р С К спвцифична а у СрбиЈи
н и са и хтио д а омвтам Милошввића
и у ЦрноЈ Гори Булатовића. Н исаи
био за то. Мвђутим, плаш вћи св ха-
оса у Крајини Ја сам прихаатио
да с в православнв звиљ в д р ж в уЈедињвње СДС ср пски х звиаља.
д а св народ сналази. Н в ваљ ајудру-
зајвдно. НаЈвишв смо св уЈвдинили због РСК,
штва гдјв јв свв хипвр рвгулисано,
д а помогнвмода св политички живот
гдјв јв сваки човјвков ко ра к рвг-
" О т з џ б и н а ”: Ваш и утисци с стабилизуЈв б илода см о власт, било
улисан. О н асу прогив човјвка ињ в-
пута у Р усију као политичара и као д а смо опозициЈа.
говв слободв. С ужавају га на јвдног
робота и послушника, а онда п јесни ка ? Скупштина Р С К Јв на нас остави-
др ж а ва пропада. М оји сарадници и ја Др К араџић: Руси с у ра- л а изванрвдан утисак, посвбно гос-
ствараио либвралан концвпт друш- нијв ијвстииично и појвдиначно прв- п о д и н ВоЈница и ВуЈић. Господин
тва. в о д и л и нвкв иојв пјвсмв. Ја саи вво- Бабић Јв такођвр послао п ор уку д а
ћв св уЈвдинити а л и твк послиЈв
"Отаџбина”: Шта мислите о и а почаствоаан наградои ко ју саи
добио. Волио бих д а јв у тојнагра- избора. То св ниЈв д всил о , Ја то ра-
идеји свеп равосдављ а? Д а л и је то
д и виш в литврарних мотива нвго зумиЈви. Н вки љ уди во л в д а ииаЈу
наш а ш анса и иаша будућиост?
политичких, али, вјвројатно, су и је д - свог лидвра и то Јв у рвду. И пак
Д р К араџић: Пријв овв идвјв сматраи д а Јв бољ в д а постоЈи
о сввправослављ у трвба најпријв ни и д р у ги допринијвли о в о ј награди.
Тако ј в приликом уручизањ а на- Један СДС. Ми ћеио своЈу странку у
изградити иодврну ввропску српску СрбиЈи и Ц. Гори оЈачати, Јвр има
нацију која ииа својидвнтитвт и гдјв градв истакнутода св уручујв за лит-
вратуру и за допринос словвнској љ у д и коЈих нвиа нигдЈв, у ни ЈвдноЈ
јв важнијв бити Србин нвго Роиани- странци. Ми ћ вио тим љ удима
ја ц или Хврцвговац. А онда када св култури. Мвни јв то веома драга
награда, бвз обзира и з ко јих јв иоти- омогућити д а св организуЈу у нашу
то постигнв, онда заиста трвба политичку странку и Ја са и увЈврвн
ииати конф врвнцију православних вадат з.
д а биси б иного тога лакш в првб-
звиаља, ка о што ииа конфврвнција Тамо с у интелвктуалци и руски родили.
и слаиских зеиаља, јв р је то добар родољ уби сви за нас, али власт у
инструивнт за притисак. Да св ту м вдијим а оивта ширвњв истинв о
направи јв дн а солидарност и д а св нама. У сааком случају и и сио на
зна к о нападнв јв д н у од право- неки начин постали унутар-поли-
славних звиаљ а добићв одговор тички фактор у Русији. Опозиција нв
свих православних звиал>а. допушта Влади д а нас потпуно на-
Пошто јв свијвт устројвн по ин- пусти и то по нашви иишљ ењу м ожв
тврвснии групаиа штвта би било. бит иввоиа знача ^о јвдногдана.

ОТАПБИНА
ОТАЏБИНА И , . .

КРАЈИШНИЦИ КОД КРАЈИШНИКА


Проф. Н и к ола К орица

Мр М омчила Кра^ш ника, И С ТИ Н С К Е Р А М П Е униф ициранв одговорв, а


предсједника Народне скупштине Јасно н ам Јв чвм у то.
РС, сусрели сио на бирачком м је-
Током пријема наш е д ел ег-
ст уброј 1, за вријеие гласањ а. Д ЈЕ Л О ЗЛО ТВО РА ЗАПАДА
ациЈе у кабинету магистра КраЈи-
Н акон обављ ене грађанске ш ника вођен Је виш е приЈатељски
дужности, у краћеи разговору с него протоколарни разговор. Н а наш у примједбу д а Јв и то
новинарииа изјавио је : Одмах, на почетку хтједосио м ож да припремано негдЈв ван
"М и с и о ув в л и п р а кс у и зл а с - разбити д и л еи у око тога д а ли је граница Југославије, узевш и у
к а н а плвбисцит в, н а рвф врвн- 'српски ембарго" само н ека обзир изјавв Здравка Тоица и
д ум в, јв р см о б и л и н а то п р и - политичка игра или истина. Гос- још неких на хрват ској телевиз-
м оравани зб о г тога што св подин Крајиш ник је разбио сваку иЈи, који јв још пријв нвколико
борим о за д р ж а в у и што н ас сумњ у рекавш и: мјесеци изјавио д а долази д о
м ноги м оћници и м ноги коЈи "Истина Је. Н и су то н и ка кв в заоштравања односа изм еђу
Београда и П ала и д а требају ин-
тензивно радити на програму
'С рбе на Србе", предсЈедник
Крајиш ник је констатовао д а то
Је дио програма, сценарија притИ-
сака са запада:
"То с у страшни прит исци
коЈв о н и константно врш в.
М о ж д а св М илош ввић у п л а -
ш ио. З ап ад Јв припрвм ао таЈ
сцвнариЈ "Србв н а С рбв".
П ознаЈу о н и издрж љ ивост наш -
в гн ар о д а, наш и ђвдови с у к р о з
в в ко в в и зд р ж ал и м ного тога,
ал и и зн а Ј у д а св комунист има
о сл ад и л а власт, м ад а с у ко м у -
нисти ауто бвз горива. Н и су
изд рж љ ив и. П окуш аваЈу нвшто
д а то учинв п р в ко Хрват а коЈи
слиЈвдв њ иховв налогв, налогв
им аЈуснагу, прит иш ћуда д о н о - зап ад а, ал и нвћв им то успЈвти.
игрв. Б и л о би бол»в у за н ас и за
сим о о д л укв коЈв наш н ар о д нв Столтвнбврга Јв запањ ило то
н ар о д у СрбиЈи д а с у то сам о
д в л и и за коЈв св нв борим о. што нв прихваћам о захтЈвв К о н -
полит ичкв игрв. Н и то н ас нвћв
О во Јв Још Јвдно плвбисцит ар- такт-групв. П о куш ал и с у д а
наввсти д а прихват имо оно
н о изЈаш њ авањ в н а ко м в см о уговорв с нам а н в ки саст анак,
што нам нв одговара. М и нвм а-
п о д прит иском и н ароднв Јав- вољ ни с у и н а н в кв ситнв к о -
м о п р ав о д а издам о наш у
ности и, н а нвсрвћу, и з СрбиЈв и рвкциЈв, а л и м и сматрамо д а
д р ж а в у , нит иради ових, анит и
Ц рнвГорв, н а ко м в н ар о д м о р а сад а ниЈв врвм в н и за ка к о в в
зб о г б уд ућ и х гвнерациЈа.
д а ка ж в своЈурвч. О н о л и ко к о - саст анкв, д о к н в прођв рвф вр-
Уост алом, прот ив такве о д л у -
л и к о Ја им ам инф ормациЈа и вндум .
к в наЈбољ в говорв рваговањ а
ко л и ко народдаЈв п о д р ш ку о в - У св ако м случаЈу оваЈ вм бар-
н ар о д а и з сам в СрбиЈв, нв
оЈ полит ици наш вг руководст - го, коЈи с у н а м у в в л и н а Д р и н и ,
узим аЈући у об зи р озбиљ но
в а м ислим д а ћв н ар о д и заћ и у
о н у анквт у бвоград скв твлвви Јв с в а ка к о н а штвту о н и х коЈи
в в л и ко м броЈуидат и своЈглас"
зиЈв, гдЈв см о видЈвли тор а д е Јер се говорило к а к о Јв

~8 ОТАПБИЕА
ОТАЏБИНА И . . .
вм барго н а Југо сл ав и ју д в х у - Јв Б ањ а Л у ка , коЈа св н ал ази н а неисцрпну енергиЈу, вољ у и
м ан, а сам и га уввдош в, и то 2 4 . мЈвсту п о развоЈу. М усл и - увЈерењ е у коначну и потпуну
првм а ср п ско м н а р о д у ." м ани хоћв СараЈвво, а оноЈв 2 5 - побЈеду руководст ва РС,коЈи Јв
3 0 одсто богатства бивш в Б о с- основни гарант успЈвха уб о рб и
н в и Хврцвговинв. П а гдЈв с у за стварање и опстанак национа-
ТО ЈЕ П О Д В А Л А р уд н и ц и , ф аб рикв, путвви, свв л н ед р ж ав е?
Јвдат о њ им а. Твш ко св ту о д рв - М омчило КраЈиш ник Је истакао
Бвз обзира на озбиљност ис- дит и н а основупроцвнат а". три елемента: Вољ у, вЈвру и
торијског тренутка, наш дом а- ж в љ уд а се оствари циљ, апотом
ћ и н је увјерљ иво, веома леж ерно, М О РА М О С Е У ЈЕ Д И Н И ТИ додао:
али аргументовано и пластично
износио чињенице, везане за
Посебно нас је занимало како
политички живот Републике "Н ац ионал ни циљ м ора
ћв св све то одразити на РС К, д а
Српске, илуструјући понеке бити и зн а д наш вг хаввота.
л и ће и кад а доћи д о уједињ ењ а О дваЈкада нам Јв {ртљ
примјере и анегдотама из свакод-
Р С и РС К, д о ка д временски важ и сл о б о д а, а нв д а св
невног живота.
Јвдан плебисцити кога он обаве- п о ко р а в а м о ,ка о Х рват .
Посебан осврт је д а о на ф а- Јвдм иа гаранциЈа д а е а
зуЈв?
мозну подјелу бивше БиХ. исказа- д о ђ в д о тогаЈв сл ога м мрт
"С в ака плвбисцит арна о д л у - траЈност С рба. Д р ж а в у нм -
н у у познатојтези 4 9 :5 1 одсто, “у
к а Јв обаввзуЈућа за руководст - к а д н и к о и и ко м ниЈв п о к -
корист Срба‘.Д а је и то подвала,
л о н м о . П ом оћ за п а д а Јв
во коЈв в о д и н ар о д . То св
господин Крајиш ник најбол>е пот- сам о илузмЈа. З ап ад гл еу^
о д н о си и н а рвф врвндум коЈи Јв сам о своЈв мнтврвсв. О во
крепљ ујв приједлогом заснован-
пров вд вн и у Р С К , а о д н о си св Јв врвм в истраЈних, упоЈУ-
ом на оном старом неписаном за -
н а уЈвдињ вњ в с р п с ки х звм - н и х и сн аж н и х.
кону о деоби браће - јед ан врши
алш . С рби нвм аЈу п р ав о нм
подјелу земл»е, а други се
н а слабост нити н а п о -
одлучује ко ји ће д ео узети себи. Д вкларац иЈа заЈвдничкв пустљивост. Х оћвм о Ј^:1ну
Срби би, д акл е, пристали на 4 9 С ку п - штинв, о д р ж ан в у П р- д рж аву, а нв д а нас
одсто, али д а они одреде гран- иЈвдору, Јв п о д л о га за наст а- д иЈелв н в кв н о вв нациЈв
"З ападни С рби", "Србм
ице. в а кп р о ц в с а . За н а с Јв то тра-
п р в ко Д р и н в ". Ту д и л в м в
Јна и о б ав в за- ваЈућа о д л ука. нвм а, м и см о з а м ир, ал и
У том часу сам се присјетио
Р в п уб л и ка С р п ска чврсто о с- м ир м о р а бити уц и љ уо ст -
јед н е анализе пчеларског друш -
таЈв ко д тих о д л у ка , ал и варвњ а д р ж ав в , сл о б о д нв
тва о губитку пчелињ их заједни-
сматрамо д а нвб и б и л о д о б р о држ авв.
ца послије зиме: пчелари су го-
Прот ивници см о л а ж н о г
и ћ и ф азу п о ф азу, ввћ д а св
ворили у процентима. Тако сего- м ира. С ам о и з м ира м ож в
одЈвдном прихват и о д л у ка о проист ећи развоЈ п р и в р в -
ворило о губицима од 2 0 д о 40
уЈвдињ вњ у свих ср п с ки х д в м ост алих интврвса
одсто, узим ајући у обзир д а су
д р ж а в а , а садаш њ и момвнат би н ар о д а.
имали педесет до стотину
био баш д о б а р к а о одговор н а В и у Р С К имаЈтв н а д у и
кошница. Нато се је д а н јав и и
вољ у. Н вм а тв снагв коЈа
прит искв зап ад а. ОваЈ п о сао
каж е д а је најгоре прошао је р је - в а с м ож в гурнут и Туђм ану,
м орам о с ку п а заврш ит и. Н в а к о в и то нвж влит в!"
дини има губитак педесет одсто.
д о л а з и у об зи р уЈвдињ вњ в Р в-
Н а питање колико има пчелињ их
п уб л и кв С рпскв са СрбиЈом и
друштава - одговорио је : "Имао
Ц рном Го р о м бвз Р в п уб л и кв
сам два, а сада само јед н о ! ‘ Упра-
С рпскв КраЈинв, "р екао је госпо-
во тако нешто се десило и овдје:
д и н КраЈишник.
"НиЈв у питањ у квантитвт,
истакао је магистар Крар!ш ник„
нвго квалитвт, н а томв м и и н - В Р И ЈЕ М Е И С ТР А ЈН И Х УП О Р-
сист ирамо. О д 109 општина, НИХИСНАЖ НИХ
н ајв в ћ и град коЈи с м о д о б и л и Заним ало нас је , видјевш и

ОТАДБИНА
К О М Е Н Т А Р

ЗАШТО! КОНТАКТГРУПИ
М арина Жорж Н аш ид
Рвф врвндуи о плану ивђународне
Контакт-групв за рјвшвњ е кризв у
бившо] Југословенској републт р!
М апе и Уставна рјеш ењ а за тзв. У н и ју Б и Х и д аљ е с у
Босни и Херцеговини показао је упра-
во оно што јв сваки Србин с ове
акт уелни, барем к а о основа за изм јене и д о п ун е, Јер
странвДринв већ одавно знао: јасно, о оном другом , најрадикалниЈем , ал и и наЈправед-
гласно иједногласно НЕ тзв. М ировн- ниЈем рЈеш ењ у - коначно м и потпуном разграничењ у,
о и плану коЈи Је судећи по оноие што тЈ. цЈепањ у Б осне у три д р ж а в е , свЈетски м оћници
нуди Србииа све друго саио не н ећ е н и д а чуЈу.
иировни. О вии Јепитањеиапа, бареи
ових коЈе с у понуђене, што се тиче СВЈЕТСКИ С КА ЛЕЛ У СЛУЖБИ Југословена (подаци из грчкогписта
народа Републике Српске, скинуто с НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ "ЕлефтвротипиЈа"), боље речено
дневногреда, Јер билокаква распра- политички занеиариву скупину, пого-
ва о предаЈи српких териториЈа и ус- ПосиатраЈући првдлож ене иапе тово ако с в сЈетиио хрватско-иусли-
лиианско-хрватскоЈ федврациЈи Контакт групе, уколико се уопште ианске гласачке иаш инв чиЈв Јв
овиипостаЈесувишна.Да таконеиис- иогу називати “пред ло ж е ни и" Јер савршено функционисање и довело
леоникоЈису ове и овакве иапе креи- принцип 'у зи и или остави" иного Је до овог крвавог рата. Што би
рали, показуЈе реакциЈа свЈетских више ултииатуи него приЈедлог, дак- "политичка н е и о ћ " значила за Србе у
иоћника, поготово оних прекоокеан- ле ввћ летииичан поглед на територ- будућности, ниЈе тешко заиислИТи
ских,коЈе се идаљ еиогусвестинавећ иЈе коЈе би Срби требали уступити сЈетиио л и се и асовних гробницаиз-
познатеприЈетњеиултииатуие уз др- иуслиианско-хрватскоЈ федерациЈи иасакриранихсрпскихцивила.
датак сладуњавих дбећања СР Југо- Јасно говори какав сиисао за правду И зсвега,дадесезакљ учит ида св-
славиЈи наставили л и досљедно ииаЈу креа тори тих иапа, а Још ЈасниЈе Јетски скалпел приликои сецирања
шиканирање своЈе прекодринске одсликава њихове краЈње наиЈере. ср пски х териториЈа ниЈе ииао у в и д у .
браће у ч е и у би ЈоЈсвесрдно требали Знаио л и д а на тих спорних 20% тери- саио еконоиски значаЈ подручЈа коЈа
поиагати и тзв. посиатрачи чиЈа Је ториЈа бивше БиХ ж иви готово поклања противницииа, већ и разби-
будућа улога на о вии просторииа, у 400.000 Срба пос таЈе очигледно да се Јање српског националног корпуса у
наЈиањуруку, суињиваинеизвЈесна. свЈетски скалпел овдЈе позабавио политичкибвзначаЈне факторе коЈе би
Преиа изЈаваиа водећих свЈетских националнои политикоии и то, хрватско-иуслиианска нвофашисти-
политичара, стиче се доЈаи као да наравно, наштету Срба. чка воЈно-политичка иашинериЈа
српско 'Н Е ' и не постоЈи Јер се Још Преиа подацииа о броЈу уписаних врло брзо требала неутралисати.
увиЈек поставллЈу некакви рокови и бирача у Републици СрпскоЈ
иогућв казне, каода св, вто, и о ж в до- (1.068.469) коЈи у већини случаЈева
КОКОШ ЗА ЈАЈЕ НА БОСАНСКИ
годити да се српски народ у посљед- чине 70-80 процената укупног
НАЧИН
њи час предриисли и побЈеду заиЈени становништва, броЈ Срба коЈи би трв-
поразои. Ипак, у читавоЈ тоЈ збрци и бали припасти МХ-федерациЈи чини Даљ в посиа трање иапа доводи нас
трциокотога “чиЈаћебитипосљедња" готово трећину садашњег стано- д о за кљ уч ка д а б и Срби о вии планои
у босанскоЈ кризи, дадв се наслутити вништва. Без те трећине српска поп- требали бити ослабљени (читаЈ:
да сеиишљ ењ аводећихкреат орано- ула 1^Ја у с в о и 'е у р о п с к и ' планиран- уништени) несаио политичкиинацио-
вогсвЈетског, а и босанског поретка, о и "внтитету" требала би износити нално већ и еконоиски. Саио набра-
св в вишеразликуЈу. Ииа наговЈештаЈа иање од иилиона становника ра- ЈањеградоваиопштинакоЈеби треба-
да би Контакт-група у некои новои сутих у три тек привидно повезане л и одступити (види иапу) говори о
“иировнои пакету" иогла понудити енклаве чиЈи Је чак и деиограф ски тоие. Ту с у : Крупа на Уни, Сански
рЈешења коЈа би била повољниЈа за Ре- састав сииптоиатичан знаио ли да Мост, Купрес, Србобран, ЈаЈцв,
публику Српску по питању иапа, а и готово сва градска средишта требаЈу ДобоЈ, Дервента, Брод, Брчко, Ус-
гаранциЈа зауставна рЈешвња. припаст ииуслиианииа, а д а би Срби- тиколина, Борке, ЗиЈеиље са долин-
о и Нервтве, Рипач, Оџак, Ш аиац и
Из свега, д а де се закључитида ће и и а требалипреостати териториЈи са
диЈелови општина ПриЈедор, Нови
МапвиУставна рЈешвња за тзв. УниЈу углавнои с в о с ки и становништвои.
Град, Теслић, Рогатица.Хан ПиЈесак,
БиХ и дал>в бити актуални, б арви као Како ни бивша БиХ ниЈе ииуна на
Невесиње, Модрича, Соколац и
основазаизиЈвнеи допунв, Јер о о н о и одлив илађвг, радног становништва
другв. А д а с е ради оотииачиниекон-
другои, наЈрадикалниЈви, а ли и наЈ- ~ изселауградоввЈасно Једа и д ан ас у
оиски "наЈбољих" териториЈа постаЈе
праведниЈеи рЈешењу-коначнои и селииа ж и ви првтежно становни-
Још ЈасниЈе ако све то "преведеио" у
потпунои разграничењу тЈ. цЈепању штво стариЈе доби, д а кл в и воЈно и
индустриЈска построЈења, рудникв,
Босне у три држ аве, свЈетски радно неспособниЈе одоногкоЈетре-
електране. ИндустриЈа: ДОБОЈ:
иоћници нвће н ида чуЈу. Управозато ба гурнути у МХ-федерациЈу.
Истовреиено, дио српске попу- "Босанка" и “Трудбеник"-фабрика
неће бити сувишно разиотрити све
далековода: БРОД: рафинериЈа наф-
оно^ што с у ввћ одбиЈене Мапе и лациЈв коЈи би припао тоЈ творевини
те, фабрика чарапа, ивталски погони;
Уставна рЈвшења нудилв или бољв чинио би Једва 15-20 процвната од
БРЧКО: лука, фабрика чарапа “Ин-
рвчено одузииале Рвпублици Срп- њвног укупног становништва у коЈоЈ
терплвт , текстилна и прехраибена
скоЈ, а штоћв вЈероЈатно олвтбитиос- тренутно ж и ви око 1.234.800 иуспи-
иаиа, 501.700 Хрвата и 167.000 индустриЈа; ШАМАЦ: лука.
нова за н в кв *и и р о в н е " реговоре.

10 ОТАПБИИА
К О М Е Н Т А Р
л^талопрерађивачка индустрија; и услиианска федерација би о вии иогло назвати и иилостињои, погото-
ДЕРВЕНТА: фабрика ципела, фаб- "поклон-пакетои" припало, изра- во ако се зна да МХ-федерациЈа већ
рика за производњ у цијеви; СРБОБ- ж ено у процентииа: олово и цинк - располаж е већинои капацитета
РАН: највећи дрвопрерађивачки ка- 100%, и р ки угаљ - 83%, каиена сол - тешке индустриЈе, териоелектрана-
пацитету бившој БиХ; ЈАЈЦЕ: хидро- 73%, долоиит - 70%, гвожђе - 68%, иа, посЈедуЈе и Једине две цеиентаре и
електрана, 'Електробосна", рудник боксит - 62 % , л и г н и т - 60 % уз 100%по- готовосвеврсте лаке инаиЈенскеин-
боксита; ВИШЕГРАД.хидроелектра- тенцијалних резерви нафте утврђе дустриЈе, а не треба заборавити и
на, дрвна и хеиијска индус трија; них новијии геолош кииис траживањ- наЈзначаЈниЈе погоне воЈне индустр-
Рударство: Миљевина и Каиенград- ииа (Посавина). Енергетика: ХЕ иЈе.
и р ки угаљ; Љубија-жељезо; Сасе- Вишеград и ХЕ ЈаЈце I и Ј а ^ в I I , уку- Једино гдЈе Контакт група ниЈе
цинк; Јајце-боксит, Клашинци и пне снаге 445 иегавата. Предајои "закинула" Србе с у ш уие ипољ о-
Мајкићи-рудници кварцног пјеска; ових елвлктрана Србииа би остало привредно зеиљиште, но и ту се до-
Кркојевци иДоњ иКаиенград-каиено- свега 27% укупне хидроенергије и бро пазило да оиЈер буде пола-пола
лоии; Елезовац-највећи површински 24% постојећих териоелектрана... како се иуслииани не би наљутили,
коп гипса; Петрово-једини рудник С в е у с в е и у , оно што би Републици такода Је 43% ш уиа припало и усл и и -
азбеста. С рпској преостало након ове анииа, 43% Србииа, 43% по/во-
"праведне “ расподјеле Једва д а б и с е привредног зеиљишта Србииа, 43%
Узоношт овећпосједује, хрватско-

ГР А Н Ц 1^А ј С П » С :- 4 » а и 5 А |адн.>(1-Г

по-А -гр е н у тн о на герцт. РС

0ТАД5ИНА II
К О М Е Н Т А Р
иуслиианииа. Остатак “остаје“ у с а - УНИЈАЋЕЊЕ. Био Је то тек “финиЈи" ња о квалитети, а броЈне “техничке
раЈевскоЈоблас тидо даљњега. називзапокрштавање, тЈ.превођење греш ке“у о вии Елеиентииа п о и н о с у
Овако велики проценат ш уиског православног становништва у като- упаковане у боибастичне изразе
богатства и квалитетног (иора се л ичку вЈеру. УниЈати с у као тобож, типа: наЈвиши стандарди љ удских
признати) пољопривредног зеиљ и- задрж авали византиЈски ритуал у права ислобода, деиократски обли-
шта иора да ЈенавеонекесрбиЈанске обредииа, а признавали с у папу за ци владавине и сличне поштапалице
политичаре да предлож е босанскии врховног поглавара. И не саио то. превеЈаних бЈелосвЈетских “деиокра-
С рб ии а (ка ко ихуза дњ е вриЈеие, ва- Признавали с у чак и догиу о Св. Д уху та’ коЈииа држеупокорност и оне коЈе
љда од ииљ а.зову) безусловно прих- коЈуЈе про тежирала ка толичка црква, с у већ заЈахали. Да ииа Срба коЈи с у
варање оваквог плана уз велико- азбогкоЈеЈеинастао раскол. УниЈати насЈели на ш арени “пакунг" ииа, али
душно обећање да ^е (саио да се с у били наЈброЈнији и еђ у Србииа у не с ове стране Дрине.Сувише Је
санкциЈе скину) на овоЈ половини за СлавониЈииДалиациЈи(ускоциипреб- гробова и кр в и д а би се, и акар било и
коЈу ипак признаЈу да Је лошиЈа, Јези) а да с у сви и а хо и на краЈу од брата, аииновало б езд а се прои-
заЈеднички Једнога дана у свиЈетлоЈ заврш или као “чис ти"ка толици пока- исли.
будућности, створити све оно што зала Је ис ториЈа. НиЈе се требало иного проииш -
сад поклањаЈуЛакле, браћо Срби, Слично се предлаж е и Србииа у љати. Било Је довољно иало застру-
продаЈте кокош несилицу за ЈаЈе из Републици СрпскоЈ. Одреците се гатиисподповршине Елеиената пада
коЈег Ле се, ако га буде гриЈала наша своЈе цркве (држ аве) и прихватите сеуст ановидаодњ их Србин не и о ж е
топла,братска љубав, а бЈелосвЈетс- нашегврховногпоглавара (АлиЈу) а за градити своЈу кућу.
ки иоћници неразлупаЈу, и ож да Једн- узврат ваидопуштаио да задржите Рециио: униЈедржавасастављене
о и и излећи пиле. Ако Је ЈаЈе случаЈно своЈ обред (локална управа) и своЈе с у од држава, а не ентитета, дакле
иућак, и и туништанисиокриви. Саио свештенство (политичаре). ово и не треба бити униЈа, већ др ж а ва
сио жељ ели наЈбоље, а тоЈеда бареи каоисвакадруга, коЈа Је састављена
“летиио ко љ уди“ (изЈава В. Пешић, однекихуправних Јединица (републи-
На ш та б и личила
посланице у НародноЈ скупштини Ср- ка, кантона, жупаниЈа). УниЈа не и о ж е
/Јрж ава у коЈо/ би св пиво
биЈе у вези наговЈештеног отварања наставл>ати иеђународно-правни
Сурчинског аеродроиа). плаћалоидинаром и кунои
субЈективитет Једне др ж а ве Јер не
и н акакви и алиЈвнарои,
Чудан сиисао за трговину ииаЈу та м ож е нинастатиодЈеднедржавевећ
ТдЈв би св границв унутар
господа, рекло би се, но знаЈућида с у од више њих, а ниЈе позна тоуис ториЈи
га стицали у социЈализиу не би држ авв и оралв бољ е д а Је нека д р ж а ва предала своЈ суб-
зачудио приЈедлог да се босански чуватиодвањ ских, и укоЈоЈ ЈективитетдругоЈкако би с њоиствор-
СрбилиЈепо изљубе са браћои иусли- би св Јвдино крииинал11и, ила униЈу, бареи не добровољно.
ианииа, забораве што Је било и иаф иЈаш и и проф итери Надаље, саио постоЈање Владе униЈе
иирно уђу у унитарну Босну како би сиЈвлислободнок/Јвгати. подразуииЈева, да би Влада уопште
опет иогли узгаЈати братство и Једин- .............. ....... ■ ...... - била влада, да она иора вршити
ство. Заузврат би добили МИР, коЈи цЈелокупну изврш ну впаст на тери-
као да Је Једино Србииа у Босни О сии што УНИЈА неодољиво ториЈу циЈеле држ аве. Уколико Је не
неопходан. М услииани иХрват ииз- подсЈећана ту сраиотну работу, коЈа в рш и у потпуности, онда ниЈе влада
гледа не гину, а и ож да чак и не Је заправо издаЈа сопс твене вЈере, Јер УниЈе, а уколико Је врши, какву онда
учествуЈуутоиратукадњииа и и р не Је униЈаћење било углавнои доброво- функциЈу ииаЈу Владе ентитета и шта
треба, а Још иање због њега требаЈу љно (било Је плаћано повластицаиа) и и преостаЈедараде. (ваљда органи-
капитулирати. НиЈе ли чудно и то што са и таЈ назив Је у контрадикциЈи са зовање фолк-ианифестациЈа).
се покушава приказати како Је баш ониишто уЕлеиентииастоЈи.
Држављанство УниЈе прописано
Србииа нека нова заЈедничкадржава Д а л и с у б а б е и ж абе о в д е зброЈене као обавеза такођер говори да се
наЈпо требниЈа, каодавећ неиаЈу своЈу, случаЈно или наиЈерно ниЈесасвии- р ад и одржави, а н е о савезудрж ава.
коЈа Је топо с в и и атрибутииа Јасно,но задивљуЈе "стручност" ко- Великодушна иогућност понуђена
државности. Једино што ниЈе призна- Јои с у до те иЈере побркани и рела- ентитетииа да њихови грађани иогу
та,ното ниЈе ни СРЈугославиЈаштоЈоЈ тивизовани научни појиови да се ииатии држављанство ентитета ко и
ни наЈиање не сиета да босанске оправдано пос тавља питање и о ж е ли припадаЈу, губи св а киси иса оа ко зна -
Србе гура у некакву бућкуриш- се та и таква творевина уопште ва- и о да ентитети не иогу бити
д р ж а в у за коЈу иало ко зна шта би љано “регистровати" као д р ж а ва у иеђународно признати као држ аве,
заправо требала бити у д р ж а в н о - општепознатии и до сада пошто- тЈ.пасош коЈи би ентитет издао не би
правнои и политичкои сиислу. Једи- вании оквирииа или ће тако вриЈедио нигдЈе ако уз њега не бисте
но што Је итекако Јасно Је, да Је “скл е п а н "о д држ авно-правних еле- носилк и пасош УниЈе. Чеиуонда так-
заиишљена као анти-српска, а Срби иената коЈи готово да се иеђусобно во држављанство кад ти вриЈеди
коЈи Је нити желе, нити требаЈу за њу искључуЈу, представљати политички са ио укоишиЈскоиселу?
Још иораЈу “платити“ зеилкзи и и политолошки преседан у историЈи
Истовреиено “униЈско" др ж а в-
ср пски и главаиа. уставног и иеђународног права и
љанство претпоставља да сваки
саиоЈ теориЈи д р ж а в е иправа.
грађанУМ подлиЈежеЈединс твении за-
НОВО УНИЈАЋЕЊЕ СРБА Надаље, униЈа коЈа Је по своЈоЈ конииа тв УниЈе без обзира ко и ент-
дефинициЈи своЈеврсно повезивање итету прппада игдЈесе унутар УниЈе
ЧитаЈући тзв. Елеиенте за Устав ДРЖАВА и то на начин о коЈеи оне налазК- значида ни се Србину иог-
УНИЈЕ Босне и Херцеговине, фаб- саиеодлуж уЈу,а никако др ж а ва као л о догоД>^ти да за некипрекршаЈбуде
рикованена истои иЈесту гдЈе и анти- таква, требала Је у о ви и Елеиентииа суђен п р ^^а Курану, а не би било
српске иапе, већ с а и назив УНИЈА изгледа одиграти улогу реклаиног чудноД^ ^РПкк1ње,поготовоуиусли-
неодрлмво подсЈећана процес коЈисе слогана коЈи у западнии потро- ианскоЧ^птитету, завршеудиииЈаиа
збивао у не тако давноЈ историЈи ш ачкии друштвииа наводи купце на и фереи^-
српског народа познат као купњу робе без сувишногзапиткива-

12 ОТАДБИеЛ
К О М Е Н Т А Р
Иако сио до са дскин ул и тек пвт ловгвавапристанкои других ентите-
од шеснаест (Елеиенти и иају 16 та. Дакле, Ус тав српскогентитета не
чланова) Ш вхерезадиних велова, би ииао никакву ни правну ни Ве1^ /е довољ но
нијв т ш козакљ учит идабисвакаод политичкуиоћ све докпостојиУстав
хиљаду и једнв крвавв српске ноћи,
рвчвио о зам каиа к о јв су
Уније, а права која произлазе из
а ииа их толико готово у иинуту, при- општв прихваћених деиократских
чвкалв С рбвда су, ив да/
хватањеи оваквог 'брака “ била уза- начела (саиоопредјељење, сувер- В рж в, потписали ш џ ц
лудна. еност)иогла бисеостварити једино Крнтакт - групв и ввћ ј1в
силои, као што с у уосталои и ост- валадаи врапцииа ја си о
варена у о в о и тренутку.
д а 6и њвгова приијвиа
Чеиу онда удруживањ е у такву
То ж а ч и д а би се С рбину државу, бољ вреченоонуист уизкоје
аиачила разбиЈањв
и о гл о догодит и д а за се си ло и иорало отићи? Зашто се српско г јвдинст ва и
Н0 КИ п р екр ш ај будв еуђен одрећи државности, територија, одрицањ в од планираи-
проиа Куран у, а н е би народа ? Чак и кад би била ис тина оно ог уЏдињ вњ а свих
било чудно д а С рпкињ а, у што Србе покуш авају увјерити и српски х звиал»а. И пак,
аогот ово у и у с п и и а н с ко и странии доиаћи креатори новогсв-
јетског (босанског) поретка тј. да ће изглвда д а постоЈв и
внтитету, заврш е у д иии^а-
ентитети задржати готово с в а п р а - такви Срби коЈи то или
и а и ф ереџи.
ва која сад и иа ју укљ учујући војску и ИвВИДв ИЛИ И в ЖвЛв ВИД’
полицију, дакле, ако би то било до- Јвти тв су спрви ии иа
иста тако, ч е и у онда сва ова ујудур-
иа звана Унија за коју се зна да ће
издаЈу, от купллну са
Треба ли даљ в скидати велове, ившто и а л о коиф ора и
треба л и напоиињати да ентитети “држати воду" тек колико треба да
нису суверене др ж аве, треба ли се на потписииа осуши иастило. пар дииара (долара)
р е ћ и д а је успостављање “конфед- Исто се дешава са инстант-фед- виш в у џвпу. Таквииа
ералних односа са другии ерацијоииуслиианаиХрват а, која је трвба поновити Лаза-
почела пуцати и прије него што је до
д р ж а в а и а " које се ентитетииа
краја скрпана. На што би личила
рввв ријвчи, нв зато што
допушта (условно речено) уколико било ко с овв странв
др ж а ва у којој б и с е пиво плаћало и
неиаш иеђународни идентитет и
правни субјективитет, а још иање
динарои и кунои и некаквии алијан- Д ринв ж вл и д а св поио-
арои, гдје би се границе унутар в и и в ко ново Косово, ввћ
иож еш бити члан било које
д р ж а ве иорале боље чувати него
организације у коју се Алија ввћ напротив, ка ко св оио
оне вањске и у којој би се ^ д и н о
учланио, треба ли рв1^и да је то у виш в никад нв би поно-
криииналци, иаф ијаш и и профитери
ствари и правни и политички нонс-
си јелислободно кретати, а љ удска вило. Ујвдињ вии, Срби
енс (српски речено-будалаштина)?
Јесте л и икад чули да се нека
права и д е ио к- ратске слободе виш в ии кад нвћв иорати
штитили би фанатични фундаиен- бирати изивђу царства
др ж а ва конфедерално повезала са
талисти, проиасонски католици и
некии се ло и у другој др ж ави, или
осталибајни “деиократи".
ивбвског и звиа ллког.
бареи са покрајинои, ипи рециио са Р а^вдињ вни, као што
нвкии ф ранцускии департианои? Ц инизаи и хипокризија о н и хкоји су
овакву творевинукреирали и које је си о д о са д а били, увиЈвк
Кад би то и било иогуђе, о тоие би у
случајуове Уније, одлучивала друга разнии ултииатуиииа и пријетњаиа тЈвраио д и о свог соп-
два ентитета, којииа бинајиањ е било наиећу ср п ско и народу јасно се стввногнарода у "царст-
очитује кроз њ ихову тобожњу силну
уинт ересудасе онај тре1)И веж е уз в о н в б в с к о " а они коЈи
неку другу државу, посебно кад јв у бригуи тешку тугузбогжртава рата
на територији бивше Југославијв, нас разЈвдињуЈу остаЈу
питању конфедерација изиеђу Ре-
публике Српске и Србије.
д о к у исто вријеие у Сједињении ввзани за звиљ у своЈии
А иеричкии Д рж а ва и а свакогсата ситнии, свбичнии и
Сличан несклад видљив је и у од ватреног оруж ја погине двоје
тези о праву ентитета на сопствени прљ авии интервсииа.
д а ц е , а по једно уи ре накнадно од
устав. Устав да би уопште био устав посљедица рањавања.
Њих трвба подсЈвтитииа
(а н е з а к о н о локалној саиоуправи) сввтв Лазарввв риЈвчи:
иора садржавати елеиенте који га Дакле, заовенаш е триратне год- "Н вбоЈиосв страха коЈи
чине “највишии правнии актои једне ине саио је у Аиерици погинуло Јв дош ао на иас.А кобис-
зе иљ е “ над којии не и о ж е бити 78.840 дјеце. Н исио ч ул и д а је Клин-
“виш е“ закона.Акопостојиуставен- и о заиста нас трах и губи-
тон запријетио да ће послати НАТО
титета, онда Устав Уније не и ож е так ии сл и л и , добра св
авионе на зеиљ е за које се поуздано
ииати над њ ии “виш е“ ингеренције, зна да с у главне карике у свјетској ника кво г ив бисио удо с-
а ако их ииа (као што Је трговини оруж јеи. Напротив, још ии тоЈили. Болгв Је иаиа у
предвиђено)онда устџви внтитета иосигурава сигуран “бизнис"скида- подвигу сирт, нвго са
губе сваки сиисао. Јер што б и с е до- њеи еибарга са увоза оруж ја иусли-
годило ако би устав ентитета
стидои живот. У ириио
ианииа.
садржавао члан (а иора ако ж ели д а свагда ж и ви будвио".
бити устав) о праву на саиоопред-
јвљ ењедо отцјепљења, кад Устав ун-
и је н е са и о да то не гарантује, већи
иогуће конфедералне односе ус-

ОТАПБИНА /3
И 3 Б О Р

ИСТИНА О С Р П С КО М ”М Е "
РадосЈОВ Б рђанин браће и сестара, а иени не пада на- саиС рбиЈанацинеиогуда поднесеи
паиет ни никоие овдЈе да предаЈеио лакеЈски однос, да не ка ж е и пол-
зеиљ у ону коЈа Јенародна. Зато бире- тронски однос преиа с в е и у што наи
као да с у наше границе исписане отуда долази, тЈ.иаЈка,алииаЈка тре-
ГРАНИЦЕИСПИСАНЕ КРВЉУ ба да се понаша као иаЈка, а не као
крвљу, на прво иЈес то то с тављаи. На
Ја и и сл и и господо да и и сада друго иесто стављаи ако постоЈи иаћеха.
расправљ аио о онииа који су иогућност вета на све ср пске свађ е Дучић Је28. годинеписао да с и о за
распарчали Југославију, а они који с у до к не риЈешиио проблеи српске поткусур. Нас с у практично игно-
иогли да сачувају Југославију сада д р ж а в е а онда ћеио послиЈе пробле- рисали 18. године. Жао и и Је што Је
нас убеђују даприхватиио ове иапе. иа и рЈешавања и добиЈања српске ваш отац господине принче, односно
То је права истина. Једноставно, д р ж а ве дозволити и предизборне ка- ваш деда под притискои великих
сл а ж е и се са предсједникои ипање и страначка надиетања и они сила правио ону ЈугославиЈу како Је
Уставног суда, да с у иапе један дио, коЈи ж а ле за братствои и Јединствои правио, чиЈа Је он био прва жртва,
а л и и и иораио да каж еио, уставнии даћеио и њииа пет иинута на ТВ па трагична, велика. Ми си о трагичан
арандианииа не долази у обзир ни- нека кукаЈу. И на краЈу предлож ио бих народ, то Је велико у говоругосподи-
каква федерациЈа са Хрватииа и да иапе и коиплетан уставни на предсЈедника. Не ласкаи, али се
М услиианииа. Ако не вјерујете, пону- арандианКонтактгрупедаио народу, боЈии да говор предсЈедника не ос-
дите то на референдуи. Ми овдје не нека народ каж е реф ерендуиои, Јер тане на онои говоруо оноЈскупштини
с и ијеи о говорити ако и и останеио са ће се поЈавити они у с р п с к о и народу на коЈоЈ Ја н исаи био коЈа Је високо
њ ииа,овајрат јевођенда не останеио коЈе сио и и често звали пета колона оциЈењена, она трагична скупштина у
са њииа, основни принцип је цијепање коЈи ћерећида Је тоодлучила групара- БиЈељини,апослиЈенаПалаиа. М ис-
граница бивше БиХ и и и си о то тоборнихпосланика на челуса своЈии л и и да Је господин Милошевић човек
урадили. Ја сиатраи да иир на руководствои. А када народ одлучи, тактике кратког даха, човек без ве-
о ви и просторииа почети онога тре- па ниЈе ваљда да ииа неко да и ож е да лике стратегиЈе српске са с в и и па-
нутка када се БиХ врати извору прогласи да Је народ крив. Ми сио триотизиои његовии коЈи не оспора-
хришћанства и подијели на два дије- свЈесни да ћеио иорати ићи на ваи. ЧовЈексе више залаж е за своЈу
ла. Тојенанаш у РСиостатаккоји при- званично уЈедињење са РСК и д а ћеио странку него за отажбину, Јер да се
пада Хрватииа. Ми не сиијеи о да бу- рећ ида ћеио се боритидо последње- не залаж е другачиЈе би сепонашао.
деио велики душ ебридници и га. Боље и то него не даЈБоже да наи Ж елии да Србииа нагласии,
стварања најиањ егеибрионаислаиа суде ови са коЈииа си о ратовали. Са себи п рвои да нико неиа ионопол
на о вии просторииа ипочетка ислаи- њииа иени не треба ни на папиру над српствои и не сииЈеио иудат и
скедрж авеуЕ вропи. Такођесиатраи заЈеднички парлаиент и због тога ионопол.
да они који иисле да не треба прво на- предла ж е и да то категорички
правити националну д р ж а в у гдје се Када с а и рекао шта Је са
одбиЈеио и да то званично обЈавиио
Србин условнд и безусловно пише ве- Неретвои, рекао и и Један српски и
наш еи народу.
л икии словои не иисл е добро овои честити човек, знате ли колико ћеио
народу. Ја с а и већ једанпут рекао, у жртава изгубити д о к се вратиио на
националној д р ж а в и се иора стећи Неретву. Јанисаиниш т арекао,иако
такве навике и такви обичаји да се П реосвећеин А таиасиЈе Јефтић не иогу пристати као Херцеговац да
више никада не направи разлика и и неиаио Неретву.
изиеђу Француза, БелгијанцаиСрби- Ми нисио народ назадан, нисио
НАРОДКУЛТА ЖИВИХ конзервативан, нисио народ од
на, да је Србин представник у једноЈ
држ ави, а остале вЈероисповЈести Биће патетично ако првипут кажеи прошлости. Л а ж у они коЈи наи то све
исто пишу као Срби са своЈии вЈер- да говории на ЈедноЈ званичноЈ сервираЈу. Запад не разуие шта Је
оисповЈестииа. српскоЈ скупштини, али с а и говорио народ будућности, народ коЈи веруЈе,
П редлаж еи да и и овдЈе данас не на скуповииа коЈе с у исто као и а вера Је увек кретање унапред, а не
изађеио одавде д о к с е не договори- скупштине, каошто Је Косово, као што уназад. М инисионародкултаиртвих
ио, да л и и и решаваио парциЈално Је иученичка КраЈина, као што Је сваки као што наи говоре на Западу
проблеи Срба или интегрално. А ако практично данас наш народни скуп. школоване усиЈане главе,српска
Је то интегрално, онда Је предлог Ова скупштина ие задивила хладна срца. Наш однос преиа
следећи: Господин Булатовић, г. озбиљношћу, трезвеношћу и поште- иртвииа Је зато што веруЈеио да с у
Милошевић, господа руководиоци њеи, скроинош ћу. Ова скупштина Је живи. Ми сио народ култа живих, и и
СрбиЈеиЦ.ГореиораЈуда ка ж у Је ли зрелиЈа од сваке друге скупштине веруЈеио у васкрсење, веруЈеио у
решаваЈу проблеи заЈедно са руково- данас српске, а поготово од србиЈан- сусрет са Господои у сусрет са сви-
диоцииа РС и РСК. Ако они кадуда то ске, тоЈоЈчини част.Добро Је да сечуЈу иа ваиа, са иоЈих изгинулих 1.100
неиогу тренутно, о н д а и и и о р а и о д е - предлози да сезауст аве.заирзнут е Херцеговаца и зато си о народ коЈи
цидно рећи да Је наша граница од друге странке, али то би наи прво веруЈе у победу добра. То скупо
Обровца до Требиња и да кажеио требала СрбиЈа да покаде. СрбиЈа Је кошта. У тоие Је трагика наша, алиЈе
даћеио се заЈеднички бранити на тии страначка зеиљ а и неиоЈте г. срећа штоЈе то трагика хришћанска.
границаиа и да не долази у обзир да Калинићуда не сииЈеио ништа рећи
било ко од посланика ииа право да тоЈСрбиЈи и ЦрноЈГори, алионуправу,
прода зеиљ у свога оца ако ииа Још аЈасаистаринои одакле и висви,али
сф

7/г
ОТАПБЖ А.
И 3 Б О Р
Поново се враћаи на говор првд- рЈешавање да н а и се за Мостар и Са- плану на сабљ у Милоша, Ивана, а на
сјвдника. М н си о у трагичнои иоиен- раЈево нв д в си слободна териториЈа политичкои плану у круну цара
ту, али та трагика није без излаза. ТрстакоЈа н аи Јвдобрознанаиз48.го- Душана.
Саио нвиоЈио на трагику Јефтино да дине. Ови коЈи с у кроЈили ове картв
поиграио. Она ћвнас ионако коштати, ПрвдлогКонтактгрупе Јв превише вЈвроватносуихкроЈилии скроЈили у
и ввћ нас Је коштала. Ја нв иогу ваиа озбиљна ствар д а би он био с в о и интересу у наш еи нису никако.
савЈвтовати шта ћвтв гласати. Висте првпуштвн саио парлаиенту коЈи с е у М енисв чини д а Ј в у тии картаиапре-
Српска скупштина, ви ств пред- случаЈу Ввнс - Овеновог плана осла- овладаоутицаЈ Аиерике, а таЈ А иври-
ставници народа, али неиоЈио да св њао на вољ у свог народа. Ако се канац Јв кроЈио карте као да прави
сузиио, нвиоЈио да Јефтинии трвнут- дубље погледа предлодено рвзерват за Коианче или Апаче. Ми
нии рвшвњииа и Јефтиниитрвнутнии разграничење бивше БиХ, стиче св нисио то и нвћеио бити никада. Због
тактикаиа коЈв с у у ствари кратког утисакда сеподузело свед а н а и се нв тога такве картв и њихове услове
даха и коЈв с у бвз Јвдне дугорочне да фактично стање. Ови простори нећвио прихватити.
стратвгиЈв. НиЈв узалуд рвчвно када коЈи н а и се даЈу иањ е виш в географс-
се српски сељ ак подигне истресера- ки упућуЈу на унутарњу БиХ. Ми си о
ивна да из њвга проговори дрдавник. затворени и преиа истоку и западу.
Свљак Је постао наш вођа М услииани иду бродои, а и и ходои,
Карађорђв, свлгак Је постао наш њииа фабрике и хидроцентрале,
краљ. То ниЈе понидење нвго Је то из- наиа поточаре, они д р у и о и а и и
ворно, аутентично. Н ису наи са ш уиои, они улицаиа а иистранпути-
странв доводили и неће ни сада цаиа, и и планине и брегове и тако све
доводити, али Је л о ш е д а н а с плаше редои. А к 0 су хтвли д а иам
звечкаиа. Ако одв ова власт из Друго, када Јв у питању држ авна објавв рат, ондја су га
садашњв СрбиЈе поставићв Аиври- организациЈа, остаЈу н а и загонвтнв трвбали објавити онако
канцисвоЈу. неЈасноће, остаЈе наи скривена нв- ка ко с в тоусвиЈвтуради,
Зато понавЈваи на ваиа Је да одго- прецизност коЈа оправдано изазива
воритв, али иудро, бољв рвћи страх и зе б њ у да не насЈеднеио на
Ово /е први пут д а нас
саввсно,а у саввсти Јв уввк иудрост догиатско и ладно поииање фед- гура^уурат првко кара-
да с в понашаио као љ уди коЈи заиста врациЈе или конфедерациЈе, ако нас та, потураЈу1^и намкартв
додивљ аваио Јвдинство српскогнар- сврставаЈуууниЈуилиунитарнуБиХ. као обЈаву рата. Ја мис-
ода, а оно ниЈв ничиЈи ионопол и сигур- Наша наЈвећа заика Је град Сара-
ни си о веруЈући у такво Јвдинствода лим д а наш народ о д
Јвво у коЈи Је пресађен пелцер позаЈи-
гаииа иусредишњ оЈсрпскоЈзвиљ ииу љ вн нвке изиишљ ене локалне уп-
гламочког краја тамо на
осталии иа тичниисрпскии зеиљ аиа. раве,азапредвиђени период доћи ће западу па свв д о Д ринв
до устаљења унутрашње организа- па и стаЈ првко Д ринв
циЈвуодносуна Једнообразни систви м исли сасвим друга-
када Је у питању рЈешавање
Пет ко Чличар чиЈв.Нвћвмосвобазира-
општинских послова, своЈине финан-
сиЈа, градских слобода, полициЈе, ти на нвку кош аву коЈа
НА ШТЕТУ СРБА прииене законских прописа, контро- д ува отуда од Бвогра-
ПридружуЈеисеониипосланицииа ла саобраћаЈа, градски и д ^ . ВЈвроватно нам тш
коЈи дЈелуЈу снагои аргуиена та. Зато иеђуградски превоз, инспекциЈска кош ава нв1кв наудити.
контрола, Јавна чистоћа итд. ОнаЈ ко
ћусеисаислудитиаргуиентииа. Упр-
буде ииао диригентску палицууграду
Научии смо ми и на мало
воиплануданиЈв тачан податакда се
СараЈевуда своЈииовлаштењииадаЈе твжв вЈвтровв и
разграничење изиеђу Хрвата и
бошњачког народа данас врш и у и ш акои и капои, субвенциЈе и другу одрл»вћвмо м и том
оиЈеру 51-49%.Проценатћебитисас- сваку, а посвбно финанциЈскупоиоћ с притиску у коЈи нас
циљ еида народ приволи тулокалну
в и и другачиЈи ако св ииа у виду да се гураЈу и наши приЈатв-
из подЈвле изузииа град СараЈвво, са власт, што иоде изазвати код нашвг
народа негативан ефекат. ЛИ4, а за нвприЈатвлзв
своЈихдеветопштина и површ иноиод
1.300 ки, да Јв таЈпростор гдЈе 90%
знамо и њ иховв ста-
Д ок се оваЈ планира, нас неиа
некретнина, односно териториЈе чине нигдЈе у причи, Јер на СараЈево вовв. Зато ћвмо рвћи и
Срби, да се из овогдиЈела расподјеле рачунаЈу као цЈеловити град чиие се оваЈ пут НЕ. Нв м ож в та
изузииа Мостар са 1.300ки. Оба су губи свака иЈера озбиљности. Забо- карта бити ни полазна
града у некаквоЈ будућоЈфедерациЈи, равља се наша борба, наше патње и осмова, а камо л и д а
што укупно чини 2.800ки. ако се ииа у наше дртве у тои граду. Господа из
в ид уда Јв предратна бивша БиХ ииа- Контактгрупе нећедавидедаЈесрпс-
будв прихваћвна.
ла51.129 ки, онда седиЈели 48.325 ки ки народ недељив адаЈе свака иогућа
и л и с е н е диЈепи Јвдна осиина РБиХ. териториЈа дјељива. Та група и овога
Господо, недиЈелисетолика територ- пута као и раниЈи предлагачи полази
иЈа коЈа Јв саио три и по пута иања од одтогада Јесваки иож елдобаракоЈе
Косова, неди/елисв толика територи- ср п ско и народуштетан, односно, да
Ја коЈа Јв се даи и по пута иања од Јесвакипредлоглош акоЈезаСрбе ко-
ВоЈводине. Не подлиЈеду, господо, ристан. Нв сииЈеио дозволити да
диЈељењу наЈатрактивниЈи простори иртви сахрањуЈу диве, да наиф унда-
чиЈе се судбине плашии. Ако се не иентализаи сахрани будућност.
узие приоритетно у разиатрање и Какоствари стоЈе, остаје наи Једино
судбоносно да се уздаио на воЈнои

ОТАЦБИНА
Р Е П О Р Т А Ж А

Д О ПАЛА И НАТРАГ
МагичнариЈеч ‘П ал е’ изговарасе проф. Никола Корица туЈеичетири сата. И н еса ио то. пова-
на свииа иеридијанииа и паралелаиа д и о н - кр у (читаЈ: лебац) па парадаЈз,
Зеиље. НиЈе ни чудо што с а и осЈетио со, паприке, з д е к ц у за салату,
љ учисио даЈето- Милина њива. Ту се
извЈесно узбуђење кад сазнах да кош арицуза кобасицеина с а и о и кр а -
не и о ж е погриЈешити. К о д нас на
крећеи у саставу делегациЈе Ју-вилице! О саи коиада! Као д а и и а
БаниЈи викни (нарочито сриЈедои, кад
Општинског одбора СДС српских зе- тежаке. МоЈ "цимер“ - ку и Љубан,
ЈеуГпини пазарни дан), велии - саио
иаља и радикала из Глине, дан уочи д и зао се четири пута (за вриЈеие оно
викни: “М ил е "-одмах ^есе, бар троЈи-
реф ерендуиа у Републици СрпскоЈ, иало спавања) да пиЈе воду. Срећои,
ца окренути. И нашем Мили-мило, то
26.августа ове године, на Пале. Ипак водаладна кео и ериер. Штета што
закаснихготово пола сата на полазно за кукурузе. (Биј^е ране за зимске
ниЈе билои топле, да се истушираио.
дане).
одредиште (што се иени иначе не Додуше, ииали си о Једног "водоирз-
дешава). ИсприЈечила се заказана Загладисио даље. ПЈесма се ори, ц а “ или бољ ерећи"м рзоперца"коие
прослава рођендана близанаца- каоиздиска^а. Упаузама све некогпа Је то било дрвољ но оправдање да се
дЈечице иога колеге Миодрага. Ра- ослови са “куме “. Вели кум Вељо - не мора ни уиити.
“могли бисмо о ву делегациЈу назвати ЛиЈегање у пет- устаЈање у девет.
Након иирна доручка - наста
гужва.неиа двиЈу легитииациЈа! "Да
бар узеше, куие, иоЈу и твоЈу", вели
Вељо, "и поиози Боже. Јесен саио
што ниЈе па би некоЈ домаћица тре-
бале за на пекиез,збогдЈеце, али куд
б а ш о д ова два иоика, ко од брда
одваљ ена?!" (Истина, кад с у Буцо и
Љубан недавно били у Београду и
уш ли у лифт - он ни иакац. Саио се
упали она црвеналампица изнад нат-
писа "Преоптрећење"). Али,башзато
и би тако, наиие, по хотелу се иувало
те ноћи сиЈасет репортера, што
страних, што наших, па специЈална
полициЈа процЈенила за ову нашу
двоЈицу да би (према изгледу), иогли
бити некииаринци и-ето...
Д ођосио и на Пале. Прекрасна
панораиа сиипатичног мЈестанца,
о круж - ена зеленилои Јелове шуие,
злог вриЈедан оправдања као и не-
-делегациЈом кумова, али не ваља. пож ели н аи добродошлицу. Још
приговарања за вриЈеме слалом-
ПодсЈећа на филм “Кум"(могло би се испиЈамо кафу, кад чуЈемо: “Стиже
вожњ е преко ж иро- вачких обавитњи
схватити да се ради о некаквоЈ ма- КраЈишник!" П оздрависио се с њии,
управцуДвора.(Нисаинислут иода Је
фиЈи). након што Је гласао. Дошао Је у
то тек “загриЈавање").
пратњи ћерке. “Она Је ту да и е кон-
Прва станица биЈаше у Бањалуци, Показа се добрим то што с нама
тролира - како ћугласат и!"-ш алисе
у ресторану у ко и Је заказансастанак пође и радикал Јовић (читаЈ: Жицар, господин КраЈишник. Одмах нас при-
с другарои коЈиЈе науиио ићи с наиа. ЈерЈовића тиииа посрпскимземљ аиа иа у своЈкабинет.Љубазнасекретар-
Нажалост, ниЈе нас (иоЈои кривицои) ко пужева послиЈе топле прољетне ица нам некако позната. К а д с у се
сачекао.Дакле, европеизациЈа ув и д у кише, пасе не зна на кога кад циљаш). Радикалу “Упалиле лампе" (тако он
безглаве ужурбаности продире и Чии банусио у хотел “Бистрица“ на рече) присЈети се да Је то његова (и
оваио иначињ е вЈековнусиирености Јахорини, засЈеда Радикал код ре- наша) зеиљакиња, из “Ко зар е" -
лежерност наших ^санаца цепциЈе и извади (без пардона) даску, Доњи Класнић. Наше горе листа,
(одуиире бивша Босна па с њ ои и дрвену, на каквим наше маЈарце брате, ииа свуда.
бивши обичаЈи). Скрешеио на (читаЈ ж ене) р е ж у штошта, првен-
/^ з г о в о р тече иирно и спонтано.
стоЈећке по криглу пива, из бурета. ствено сувовину (читаЈ: кобасице, ку-
Ја се "прикеберио" одмах доКраЈи
Конобар р уш исувиш ну пЈену н ож еи лин, шунка...). УсЈедем се мам до
њега. Извади ти он из торбе одебљу шника, како би х "уловио“ с в е и риЈеч.
(као некад) а и и о диах у погодбу с
кобасицу - кулин, ону ребрасту Он говори о потреби Јединства
њии-хоћеио да прекупиио и пиво и
(гужњак). Па кад се вати ножа, ве- Срба,о потреби употребе ћирилице,
буре, заЈедно, за успут. Хоће он (зна
ликог кухињског те почв резуцкати Ја и у (онако, репортерски) одобра-
човЈек за шалу) утаначио и циЈену.
гиздаво танућке лиштрице, а вода (с ваи кииањ еи главв, а о н ћ в н а то: “Ви-
И пакнекуписио, пакрећемо даље.
опроштењеи) пишка на зубе, сама од д и и да Ви, професоре, веома добро
Увелико Је заноћало када смо се пишете и латиницои!" Наста сииЈех.
себе. Изуђали (изгладњели) од брзе
зауставили на другоЈ “станици', у
вожње, исплакала нас пуста ракиЈа
равноЈ СембериЈи, код неких
(што Есдеесовка, што Радикалка), а
(ку)куруза. Мам (читаЈ: одмах) зак-

16 ОТАЦБИИА
Р Е П О Р Т А Ж А
(Т усе п о је д о х брезкрува). Токои послужењ а код господина чудан ред, као и каиење што вири на
Услиједио је пријеи код господина ОстоЈића, добисио и неколико лединаиа
Караџи^а. Миле и Бока с у овдје прииЈерака црногорског часописа МонотониЈу звука иотора и лагани
стари знанци па се љубе час с о вии - "СЈутра". МоЈои ш увакои (читај: уиор разбиЈа М иле опет пјесиои.
час с онии (Паспаљ чак и с некои лиЈевицои)отвараи,листаи унатраг Прати га стари фоклориста Туропо-
згођушнои новинаркои). Утонасшеф и насуиице набасах на чланчић: "Фа- љац, без грешке. УкључуЈе се (ак-
протокола представи код Предсјед- тииа- Хирошииа";коЈиваиуцЈелости тивниЈе) иБоро, чакЈеднуодЈодла, "по
ника. преносии: "ПостоЈи више верзиЈа о сл о в е нско и " - уосталои, крв ниЈе
Угодна атиосфера, готово све ск- тоие шта су, недавно, погодили авио- вода. (Он ЈеЈединиСрбинсловенско-
роино, али с иного укуса па добиваи ни - боибардери НАТО-а, гађаЈући хрватско-чешко-словачког пориЈек-
дојаи да с а и у некои храиу, а српске положаЈе подно Игиана, пре- ла).
гостоприиство и непосредност иа ИлиЈашу. Једни каж у, био Је то неки ПослиЈе Мркал>а, села (ииаио и и и
Доиаћина учинише своје те се брзо стари транспортер, а други, да Је свог Мркаља, уГп и ни ) и "Јовинвкри-
удоиаћисио. (Чак с а и се побојао да у погођена иакета тенка популарно в и н е "-п ои и љ а се Власеница. На Јед-
датои иоиенту и о ј куи Вељо, онакав названог "Фатииа". Народ, ко народ, ноЈ кући - велики графит: СрбиЈа !'.
какав је, не куцне Караџића по ра- одиах ЈеиспЈевао: Тек ту видЈех подоста уџеце, играЈу се.
и е н у и за п о чн е интервјуријечииа: 'Е, "УдариоНАТОна Фатииу О косрца тидођенешто топло.
па иоЈРадоване..'.) Ово је институци- па од Фате правеХирош ииу" Варошица Милићи оставља доЈаи
ја у којој све улијева о с !-* г ! проду- (Остали чланци с у зиста “озбиљни", индустријски развиЈениЈег иЈеста.
ховљености и поштовања. О низаис- новине с у вриЈедне веће пажње, а Недалеко цесте коЈои пролазиио,
тазнајуштохоће- што рече и с а и Р а - неке прилоге ћеио прениЈети из читав низ паркираних каииона, а с
дован Караџић. Ове тренутке незабо- "СЈутра" и уовоиброЈу Отаџбине). друге стране- аутобуса. ПодсЈетисио
раваовјековјечисио фото-апаратои. Ручак Је протекао "регуларно “ се да с у недавно њихови
изузев што је Буцо сиазао дуп лу и ф олклораши гостовали код нас, у
Излазиио из резиденције доктора
тродуплу порциЈу колача. УслиЈедили Гпини.
Караџића, застајкујеио и сучекујеио
суЈош некисниици - вртење прасета УтркуЈућисе с водаиа Дрине, сти-
Паспаља кога салиЈећу час ови - час
на ражњ у, сн и и а к гуслара коЈи госио у с а и сутондо Зворника. СвЈет-
они новинари, кад уто бану однекуд
ваздан припЈева уз гусле у р е с торану, ла туку одасвуд. Низ упаљених ули-
главои и брадои годподин Вељко Гу-
а затиикренусио кући. чних л аи пи нас подсЈети на краЈишко
берина! Ииењаче!"- дрекну Вељо
"поирачење". О диор у ресторану
тако силовито да се безбедњаци
Огроина прос транства ш уиепроиичу Видиковац. ЛиЈеп поглед на риЈеку,
окренуше, али кад видЈеше д а и Г у б е -
с обе стране серпен гина. пропукне лиЈеп аибиЈент, Још љепша послуга.
ринаруке ш ир и,сии ењ акои се улице
понеки чисти пропла^ак коЈи ие Миле вади свога "идиота" (читаЈ:
љ уби,лакнуии.
подсЈећа на Златибор. По њииа црна фото-апарат) под изговорои да тре-
“Ето", вели Губерина, “Ја, Корду- баио "испуцати" ф или до краЈа како
говеда пландуЈу. Куће нове, иодерне,
нашиви,БаниЈципада се сретнеиона бигаЉ убандао развитиуБеограду,а
а ииа оних заиста старих, дрвених,
Палаиа!" (Иде и он до Караџића. Био радикал и оваЈ пут подузииа радикал-
ш индрои покри- в ј н и х , попут наше
Је у посЈети врховнои воЈнои судуРе- не иЈере те доводи наЈљепшу
црквице Свети ИлиЈа у Бузети.
публике Српске). конобарицу да се с наиа услика.
Спуштаио се до првогвећегиЈестан-
Потои се отиснушиониз брдашце Штета што таЈснииакнико неће иоћи
ца - Соколац. На табли графит
до канцелариЈе професора Велибо- (ћирилицои): ”С вЈерои у Бога". Уоко- (сиЈети) дониЈети кући, с е и Боке јер
ра ОстоЈића. си о с в и ожењени, а опет, окорЈели
лоосЈећашиир.неиашуопштеосЈећаЈ
да Је рат. На важниЈии пунктовииа нежења и ож да и не сакупља овакве
Таквупедантност, прецизностизл-
иилициЈа, на глави и и шаЈкаче - сувенире (ТрофеЈне).
агања, систеиатичносту послу, дуго
шиљкапе, одЈелс ча њииа стоЈи "ко Улазиио у БЈељину. Град врви од
нисаи видио. Великодушно н аи даде
саливено", иоиц>’ да ии неиа иладих. У с а и о и центру, недалеко
гоиилу иатериЈала, планова, програ-
пара. Соколац рчзбацаних кућа, а споиеника Краљ у Петру Ослободио-
иа, да толико нисаи носио ни проспе-
опет, осЈећашда :• зе то ииа своЈнеки цу, трешти иузика, "уживо". Млади
катаса загребачкогвелесаЈиа, некад.
шећу и љ убесе. Туостависио Љуба-
на, на конак, а сутра (сЈутра) ће се
“пребацити" заЈугославиЈу.
Још Једнои станица "Милини ку-
р у з и ' и постепено позаспасио, она-
ко, сЈедећи. ПЈетлови сунаЈављивали
зо ру кад нас Је наш неуиорни возач
Буцо (за кога Туропољац ка ж е д а ОН
вози ауто, а не ауто њега) с таквои
лакоћои и брзинои развезао по
наш ии буџацииа, као да Је тај час сјео
заволан.
Д ве ноћи вожњ е за д а н боравка на
Палаиа с творише такав набоЈ еиоциЈа
у и е н и д а ћесусретс они ид и вн и и љу-
дииа и све путеи виђено бити велика
инспирациЈа да пиш еи и да дишеи. Да
диш еи пунииплућииа,слободно!

бТАЦБИНА 17
О Д Ј Е Ц И

МИКИМАУСПРОТИВХОМО САПИЕНСА
проф. Вељко Стамболија

И д о к свијет срљ а у 'нови св- ло оптерећи-вати. оношто бинас д а кекс. Изнервиран што и у
јет ски п о р ед ак', човјечанство све скупа на овии просторииа дџругар ни након подужвг иољ ака-
полако клизи у јед н у бездуш ну и трвбало бринути Је дехуианиза- њ а не даЈе кв кс, дЈетињв наивно
д е х у и а н и з и р а н у циЈа, безду- шност твораца 'новог изговара овууж аснуи неприродну
цивилизацију. С ан о дугиету свЈетскогпоретка', чиЈесу жртве рвчвницу: 'Погинуће и иоЈ тата, па
чијии ћеио притискои рјешавати у овои трвнутку Срби. ћу и Ја добити квксв, али твби
све наш е проблеие постаје ствар- нвћудат и'. О вадЈец асу одгоЈвна
Инстант цивилизациЈа Јв
ност. А иеричка ш кола цртаног у постдизниЈе-вскоЈ ери цртаних
добила и своЈе генврале - роботе
ф илиа на челу с Волт Д изнијеи ф илиова. Твшко Је рвћи, али све
к о ^ послушно
и главнии јун ако и М икијеи М ау- упућуЈе на то, д а се рађаЈу ген-
сои, сиипатичнии ииШ ои, доби- и без еиоциЈа шаљ у љ уде од ерациЈе коЈе ће битиЈош хладниЈв и
л а је у постдизнијевоЈ епохм нове крви и и еса у сирт. Иначе, како бездушниЈе.
ју н а ке - Супер Миш а икао круну обЈаснити чињ еницу д а се више
Будућност са авакс-авионииа
свега Спорт БилиЈа. У тии новии
изнад главе коЈи пратв
ф илиовииа све се одвиЈа из Јед-
сваки наш ко р ак Б е-
ног центра и сви сед о га- ђаЈи, па
спрЈекорна контрола нв-
ч а ки историЈа, конт ро-лиш удуг-
поћудних и непослушних.
иетои.
Ускоро ће н аи ове ион-
У Аиерици ништа ниЈе слу- струозне иаш ине почети
чаЈно. Јунаци из цртаних ф ил- завиривати и у брачнв
иова иетаиорфираЈу у ликове постелгв. О рвелова 1984.
аиеричких предсЈедника, генер- касни саио десет година.
алних секретгцза НА ТО -пакт аи Н еи а више оловних воЈни-
осталих важ них љ уди из ка, љ уде од олова су
аиеричке бирокрациЈе. О лиип заиЈенили тачкв н а е кр а -
са кога се све контролише Је ну. ЧовЈекЈе постао инсект
негдЈе у Н евади или на некои и Још се Једно
носачу авиона. П ред генерали- пророчанство и з литера-
иаН А ТО -пакт а Је карта свиЈета туре остварило, оно Каф кино. Н а
на коЈу укуцаваЈу позициЈе своЈих не обЈављуЈу ииена погинулих, об- овакаве песииистичке визиЈе
воЈних фориациЈа. Они св налазе ЈављуЈе се саио броЈ по 'инулих. упућуЈу догађаЈи на Балкану.
д ал еко, негдЈе на носачу авиона, К ако се поиирити с чињ еницои д а НАТО-пакт Је спреиан д а сруши,
сввЈедно како се зове. Л вденои се народи израчунаваЈу у процен- спрж и и уништи у з поиоћ
р уко и хладно шаљ у своЈе воЈске и тииа ?Д а л и су нас деиа^зат ски 'иировних с н ага' У Н а потои д а
сукобљ аваЈу их са н еки и другии избори усрећили саио зато што иири, савЈетуЈе, уређуЈе, разиЈе-
воЈнии фориациЈаиа. ПоиЈераЈући сио сазнали колико Је процената шта, лиЈечи, шаљ е конзервв и
ихнакарт и свиЈета ш аљ у у сирт гласало за ову или ону а р а н к у ? кв ксе старе 4 0 година око коЈих
хиљ аде и хиљ аде љ уди. Д о Зар Је срећа у тоие што Је непр- се свађаЈу дЈеца погинулих.
њихових ушиЈу не д ол ази гри- иЈатељских воЈника више гогину- Будућност програиирана ул аб о р а-
љ авина топова, експлозиЈе л о? ЛицеиЈерно Је након тога ториЈи некаквих квазинаучника
авио-боиби - њихово срце не диЈелити хуианит арну поиоћ по- коЈи по сваку циЈену хоћвдоказат и
осЈећа бол и патњу рањ ених. родицаиа погинулих. М ож е л и своЈу супериорност поиоћу скупих
Њ ихове очи не виде крв и конзерва заииЈенити оца, брата, иопасних 'и гр ачака'.
сруш ене градове - њ иховадуш а Јв син аи и о ж е л и конзерва уиањ и-
спокоЈна. ти бол за наЈдражии бићеи ?
Оно што би нас требало К уд а све то води засиг-
ужасавати Јвсте будућност коЈа Јв урно ће илустрирати прииЈер
пред наиа, будућност центрира- двоЈице дЈечака из другогразрв-
н а и з Једног центра. Политичко д а основне ш коле, коЈи су се
рЈешење ће св пронаћи, наЈвЈеро- посвађалиоко кекса из х уи аш -
ЈатниЈе ћв се сви ови несрећни тарнв поиоћи. Д Јечак чиЈи Је отац
народи на Б алкану коначно разг- погинуодобио Је кв ксе из хуиани-
рани- чити по принципу 'свако тарне поиоћи, а дЈечак чиЈи Је
себ и', али оно би наЈиање треба- отацжив иоли свог другара д а и ^

18 ОТАПБИНА
ИЗ СГРАНАЧКОГ ЖИВОТА
Срба и Хрвата у Хрватској постоје злочин. У душ есрпскогнарода ово ун- слободе.М и св залаж еио за деиок-
одређени неспоразуин којн пред- оси разуиљ ивнеиир.ст рах од рециди- рациЈу сваког грађанина ове зеиљ в,
стављаЈусаиипо себи друштвену па- ва и високи о тпор. свакогљ удскогбића, сваког човЈвка.
тологију. Оно што Српска деиократска Слобода поЈединца Јв исходиште
Извршен је геноцид над ср пски и странка тражи Јесу у п рвои р еду тол- свих осталихслобода. Права и Једи-
народои. Српски народ је еранциЈа и сви облици политичких сло- на слобода Јвстона слобода коЈа чува
параноичан.суињ ичав и несигуран, бода, али исто тако и истина о посто- свако поЈединачно биће од било чиЏх
несаиозбогсаиоггеноцида, већ због Јању, патњаиа и иукаиа овогнарода и насртаЈа ибило каквервпресиЈв.
тога што сехрватска интелигенцијаи на о вои терену. Српски народ у Х р - Улазиио увриЈеие разиишљања а
наука није одредила преиа овои ватскоЈииа посебну потребу да се ок- не свађа, вриЈеие ограничавања
злочину. Постоје отворене тенден- упља око деиократских принципа Јед- власти.а не успостављања власти,
цијв да се геноцид уиањи, потпуно накостиислободе. М иово неизносиио вриЈеие деиокрациЈе а не деспотиЈе.
сакриЈе и избрише и исхлапи из збогтога што си о склониотварањуна- ВриЈеие истина без тираниЈе лаж и,
свиЈестиоба народа. То Јенека врста, ционалних парница и ровова. Говори- вриЈеие трагично иузвиш ено.Д еиок-
у психологиЈи добро познате нега- и о о геноциду са ио зато да разр- рациЈа и слобода се не иогу ус-
тивне халуцинациЈе. Јешиио Један велики хисториЈски постављатиистрошенииначелииа и
Строги контролори истине о гено- неспоразуииобузда букачко бруЏњее Још истрошениЈии људииа. Њ уиогу
циду с у параноидни и суињ ичави на коЈе понекад дЈелуЈе као хистерички успос тављати саиооникоЈиЈе никада
Један други начин. СвоЈе негациЈе крик. никоие нисуограничавали.
ж еле пренЈети на своЈ, хрватски нар- Српска деиократска странка И на краЈуда поновии. ЈугославиЈу
од. ПараноЈа Је двострука. Српски сиатрада се интерес српског народа иораио фориулирати заЈеднички и
народ у нвгациЈи геноцида осЈећа уХрватскоЈи његова сигурност иогу саио онии еконоискии, културнии и
нвку врс тупрепорукв хис ториЈизаре- наЈбоље бранити и успостављати политичкии програиииа коЈи прола-
цидив. о п^ои деиократизациЈои зеиље. иираЈу толеранциЈу и стрпљивост и
Прихваћаио сва она проиишљања суверенитет сваког грађанина поЈе-
коЈа воде принципу слободног увЈере- ди- начно. У колико тако не ф ориу-
чудан Српски народ, посебно у Хр- њ а,личнеи националнеиопћељ удске лираио ЈугославиЈу она ће постати
ватскоЈ боли и то, што се хрватска слободе. д р ж а ва насиља, регресиЈе,
књ иже-вност са изузеткоиратнихго- Наше схваћање слободе ниЈе сироиаштва и социЈалне патологиЈе.
дина, посебно Ивана Горана народњачко, ниЈе сербоцентрично. Ми Живот свиЈу нас поста ће
К о ва чи М ниЈе одређивала преиа схваћаио слободу као првенствену неподношљив.
геноциду. Пона- шала се као да слободу грађанина. Без слободног У овои тренутку када се нашои
ничега ниЈе ни било. Овудруштвену грађанина и поЈединца, његовог права зеиљ ои ваља ирж њ а и параноЈа,
патологиЈу коЈасе као зид и ож е лако на слободусавЈести и вЈероисповЈести, ср пско и
подићи изиееђу два народа треба слободу иислиопредЈељења, слободу
што хитниЈе разриЈешити. ћ^потезуЈв н а р о д ун е трвбаЈу нити иало срби
говора и Јавног иступања, слободу ок-
хрватска интелигенциЈа и хрватска нити велико -срби. С рпскои народу
упљања, слободу штаипе, слободу
наука. и ЈугославиЈи требаЈу паиетни Срби,
удруживањ а и свих осталих поли-
искрени људи, наоруж ани љ удскои
Наиа не пада на паиетда за оно што тичких слобода. Исто за грађанина
добротои без оружЈа у р ука и а или на
Је било оптужиио хрватски народ. поЈединца тражиио потпуну слободу
раиену.
Неиа геноцидних народа, као што кретања, слободу путовања у инос-
неиа нити лиЈепих или р уж них наро- транство. Изнад свега тражиио право Ж елиио в аи задовољство и бла-
да, нити багавих народа. ПостоЈи на приватност и све обликеинтиинос- гостање,делииваи слободу и право
љ удско зло. У свакои народу ииа ти. Не вЈеруЈеио у слободе коЈе с у увЈе- да саииодлучите укаквоЈћетеиукоЈоЈ
злих и агресивних, садизиу и де- товане нациЈои у националноЈ држави. зеиљ и живЈети. Ж елии да никада
струкциЈи склоних људи. Они с у Наглашавање слободе национа увиЈек више не узиете уруке оружЈе, ж е л и и
увиЈек у стању и увиЈек суприправни ипоновноугрож ава принцип да Јесло- ваи да живите у ииру. НаЈбоље деље
на поништавање љ удских живота. боди допуштено саио Једно ограниче- упућуЈеи вашоЈдЈеци,делиииииирно
Њ иховасе агресиЈа сиируЈе и саио ње. То Је ограничење слободе других. дЈеетињство, сигурност и иирниЈи
привреиено уљудскоЈкрви. сан.
Наглашавање слободе нациЈе у на-
Сваки Је народ приправан за на- ционалноЈ д р ж а ви увиЈек ограничава
сиље над другии народои. Али сваки оне коЈи тоЈнациЈи не припадаЈу. Ства-
Ј' Г о во р проф . д р Јована
народ, посебно његова интелигенциЈа раЈу се услови за увЈетовање слободе
Било какво увЈетовање слободе,
Раш ковића па осви вач кој
и његова наука иора ииати праведан
однос преиа оноиеш т осунеки пред- преиЈеравање спободе других, повре- скуппггиниСДСмарт а1990.
ставници иакар иалоброЈни и зли иенодопуштање већих или иањих сло- годи н е у гли н и на
проводили иизводили. бода, стална контрола грађанске сло- игралиш т уС Д Банија.)
Ми не очекуЈеио покаЈање, нв боде и грађанскогсуверенитета одна-
очекуЈеиодасвклекне преднашеЈаие ционалног суверенитета представља
и разоре светишта. М ихоћеио д а с е репресиЈе на грађанина. У таквии на-
успостави истина како би се разо- ционалнии слободаиа коЈе наи се нуде
риле све скривене или отворене грађанскв слободенеиогуииат иупун-
иржњ е. Када нетко проглашава о и с и и сл у нити представници народа
Н езависну др да ву Хрватскукао хис- коЈи фориира искљ учиви наи^онални
ториЈску теж- њу хрватског народа, суверенитет.
о нда он упрвоиредувриЈеђа хрватс- Ограничења слободедругихЈе увиЈек
ки народ и легализира усташки ипсновљ еноиограничењ е властите

ОТАПБКНА 21
ИЗ СГРАНАЧКОГ ЖИВаГА

дРПСКА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРПСКИХ ЗЕМАЉЈ^

СШ Ц И ЈАЛ Ш Р А Т П РОШ В СРПСКЕ ДЕМ ОКРАТСЖ ЕСТРА-


П КЕ СРПСКПХ ЗЕМ АЉ А П М ЈЕРЕ КО ЈЕ ТРЕБА П ОДУЗЕТП
Почеткои ра тних дејс тава и кон- -насилно:-поЈединци и неф ориал- б) коиерциЈалнатрговинасанепр
стнтуисањеи ср пскн х зеиаља на не групе узурпираЈуЦивилнувлас иЈатељииа,
просторииа бивше Југославије
уочене с у поЈаве различитих облика - сиене председника општина и в) водђењ елош екадровскеполи
изврш них одбора: тике у привреди,
спец^јалнограта против српскогнар-
ода и његових легалних представни- - издизање воЈних власти изнад г) адиинистративнаопструкциЈа
ка. Евидентне с у организоване и цивилнх; политичко-трговинског проиета,
координи- сане политичке, еконои- -и и р н о : - поЈединци, званичне и д ) непостоЈање контроле функциЈе
ске, психо- лошко - пропагандне, неф ориалне групе критикуЈу у извршавању задатака изврш -
обавештајне и друге акције које воде постоЈећувластзбогнечињења, н ихдр ж авни х органа (ауторитат
појединци, званичне и нефориалне - поЈединци и групе дезинф ор- ивно тело при Влади или с транци
групе ради остваривања одређених иациЈаиа и клеветаиа оиалова- коЈе бипокреталоиЈавнорасп-
циљеваиинтереса. Таквеактивности жаваЈу ауторитет челнихљ удина равп>ало о питањииа од д р ж а в -
уочавају се споља и изнутра, па го- свиинивоииа. ногинтереса -коЈебииницирало
вориио о унутрашњии и спољ нии испитивање поЈава).
облицииа специјалног рата. д) ШтраЈкови
- НаЈављиевни штраЈкови као тихе Психолошко - пропагандни облик
I - Уиутрашњи специјалнм рат претње поЈединаца игрупе специЈалног рата представља планс-
чинеакције, иере и поступци поједи- ко организовано и сиишљ ено ширење
наца и група који свесно или несвесно е) Ииовинско-правнистатуссред
политичких, приврредних, и других
покушавају реализовати неке своје става за производњ у
идеЈа у сврху придобијања Јавног
циљеве усиерене против легалне ињења за одређене циљеве путеи
влас средстава иасовнихкоиуникациЈа. Ев-
Облици унутрашњег специјалног идентне с у поЈаве вођене од стране
рата: поЈединаца и група које путви и а с-
-политички, иедиЈа пласираЈу дезинфориациЈе из
доиена унутрашње политике радиоп-
-еконоиски,
струисања рада наЈистакнутиЈих
- психолошко пропагандни, политичких и привредних функ-
-обавјештајни ционера, те истакнутих личности из
о блас тинауке и кул туре.
Политичкн облици специЈалног
рата воде се политичкии средстви- Д а б и с е превазиш ле овакве поЈаве,
иа и ианифестуЈу нарочито потребноЈеда Странка изађе уЈавност
следећии поЈаваиа: и путеи иас-иедиЈа презентира своЈе
акциЈе, идеЈе и циљеве.
а) закулисанестраначкеборбе
Да би овакво разиишљ ање било ре-
- изиишљотине и л а ж и опози-
алиговано, Странка треба да иницира
цион их странака;
сљ едеће:
-нуђењеалтернативних еконои
-ф ориирање Инфориативног саве-
ских, воЈни политичких и других
та ради креирања издаваче и уређи-
решења.
вачке политике средстава иасовних
б) Пропаганднипритисци коиуникациЈа (реч, глас и слика) коЈе
-приписивањ е власти недово- постаЈу вИндустриЈе, вести и индустр-
љно бриге о породицаиа рањ- иЈе свестиг иодерног човека у циљу
енихибораца повезаног иусклађеногделовањ а Јав-
- поЈединци коЈи располаж у ногинења;
одређении капиталои ЈављаЈу - фориирање Слудбе за истражива-
се као добротвори и ње Јавног инења и политички иаркет-
дружебридни- ц и ,а у циљу ост- инг ради придобиЈања Јавног инења за
варивања личних интер, дезерт- - приЈедлози о прииени одређене политичке цфиљеве и
ерс тво каослучаЈна поЈава којасе власништва средстава за произ- акциЈе (предизборне и изборне ак-
користи за приказивање иас- водњ у неприиерени сдашњеи тивности);
овнепоЈаве. тренутку.
-фориирањеЦентра за истражива
в ) Борбазавласт Еконоиски <ЈбликспециЈалног рата ње и иакетинг Српске деиократске
ианифестуЈе сеслк. дећии поЈаваиа: странке (с.з.) ради институционализа-
- страначке активности ради оп-
с трукциЈе Странке на влас ти а) ратнопрофптерс 'во циЈе активности политичког полити-
б) коиерциЈал.чатрговинаса чког иаркетинга.
г) Утицајнааласт

22 ОТАПЕИЕА
ИЗ СГРАНАЧКОГ ЖИВОТА

Обаавштајне^ активнос ги спецнјал- - тенденциозно прикривањ е и с- 5. Ч л а но вии ф ункц ио не р и у М ини-


нограта представљају свесно н не с- тине, старству ф инансија и ф инансијскоЈ
веснопласнрањ еподат аканннф ор- -политикантско понаш ањ е и ед и ја - полицији, С лудбизаплат нипроиет иу
иацнја о в о јн о и н е ко н о и с ко и потен- тора М ировне конф еренције и с- б ан ка иа д ад о сл ед н о прииењ ујупроп-
цнјалу, полнт нчкоист ањ униогућни ветскихинституција, исе и о д л уке о провођењ у п ор еске
н аи е р а и а узеиљ н. П л а сиа н подата- политике и пословањ а са новцви р а д и
л а ж н о и нетачно приказивањ е поп-
ка н н н ф о р и а ц н ја н а јче ш ћ н је путеи: обезбеђвњафинансијскихсрвдстава у
улационе структуре на просторииа
телефонскнх разговора, слањ а буиет Републике С рпске и о ја ч а њ у
пнсаиа, н н д н вн дуал н нхп ре л аза ка у бившеЈугославије, ф ит нсијскедисциплине.
друге зеиљ е, и а с иедија, давањ е ин- - тенденциозни приступ кр и зи на
6. Ч лановиС Д С (С З)иф ункционериу
тврвјуа с транниновинарниа ндр. про сторииа бивш е Југославије од
М инис тарс твуодбране да активно
Н -П од спољ нии спвци1алннира- с тране Р ииока толичкецркве(Вати-
ка н )и св и х и с л а и с ки х в е р с ки х и н с ти- д е л у ју на п р и и е н и прописа Н ародне
т оиподразуиевајусе акцнје, и е р е н
туција. скупш т инеиВладе Републике С рпске
пост упцнкојеједнанлнвиш е др да в а
коЈи с е о дносе на ВоЈску Републике
предузииа про тив ср пски х зеиаљ а с III- С рпска деиократ ска странка
С рпске и радиЈа чања одбране Репуб-
циљеинаиетањахегеионије,илиост- (с р п с ки х зе иа љ а ) је владајућа
л ике С рпске, те на остваривању
варењ а одређенихциљ ева иинтере- Странка у с к л а д у са с в о ји и Програ-
иои ,по л ит и кои и Статутои утврђује У ст авоиизаконоиут врђенихправа и
са.
дуднос тиВоЈске.
О блнцнспецијалногра та: задатке с в о ји и члан о ви иа и ф унк-
ционерииауборбипрот ив специјал- 7. ЧлановиС Д С (С З)исвидирект ори
1. полнтички,
2. еконоискн, нограта и њ еговихносилаца: управних одбора у предузећииа
3. психолош ко - пропаганд- 1. Ч лановиС Д С (С З)иф ункционери свихвр ст а ,а посебно у производњ и
нн. у с р е д с твииа иасо вн ог инф орииса- хране, воЈне о пр еи е и транспорта и
Уочене су н е ке појаве политичког ња (телевизија, радио, штаипа и погонског горива д а предузииаЈу по-
облнкаспецијалногратаизвана: и здавачка делатност) да утврде требне и е р е за покретање про извод -
-наиетање политнчког решења на конкре тан програиинф ориа тивноги ње, унапређењ е рада ио чува њ е вре д-
просторииа бивш е Југославије од другогделовања уборбупрот ив свих ностидрдавнесвоЈине.
стране ЕЗ, САД, О У Н иислаискихзеи- облика непријат ељ скепропаганде. ПРЕДСЕДНИК
аља, П р ограи борбе против непријате-
љ ске пропаганде доставити у р уке Проф . В елибор ОстоЈић
- заговарањ е грађанске, виш ена-
председника И зврш ногодбора СДС
цноналне, суверене, ј е ^ н с твене ре-
(СЗ). И нф ориације о предузет ии
публикеБиХ,
иераиа, резулта тииаипо тешкоћаиа
- политнчко заузииањ е ставова достављати И зв р ш н о и о д б о р у СДС
п о -је ди ни х влада о узр оци иа распа- (СЗ).
да бивш е Југославије иприст упа за
2. Ч лановиС Д С (С З)иф ункционери
окончањерата.
уо рган и иа унутрашњих послова да
утврдепрограиконкре тнихпослова у
Е коноискн облик спољ њ ег специ- борбипротив носилаца специјалног
јал ног рата представља с к у п и е р а и рата. Посебно разрадитиактивности
активности уси е р е н и х против у б орби против специјалног рата у
с р п ски хзе и а љ а с циљ еислабљ ењ а политици,еконоиијиидругииоблици-
е кон ои ске и војне иоћи. Уочене с у иадруштвеногдивота.
следећепојаве:
3. Ч лановиС Д С (С З)иф ункционери
- е кон ои ска блокада (еибарго) ут удилаш т вуисудовииа Републике
уве д е на о д ОУН, С рпске да у с к л а д у са с в о ји и
-непринципијелна прииена еибар- дудностииа приоритетно воде закон-
га (хуианитарна поиоћ), ски пос тупакпро тив носилаца специ-
- блокада ионет арно-девизних јалнограта. Санкцијепротив носила-
с р е - дстаза на р ачун и и а ца специјалног рата треба д а буду
иеђународних с троге и у с к л а д у с а законииа Репуб-
ликеС рпске.
финансијскихинституција.
4. Ч л а но в и и ф ункционери у с в и и
П сихолош ко - пропагандне акти-
органииауправе т ребадаускладуса
вности извана ианифестују се
п р о пи сии а Р епублике С рпске
следећиипојаваиа:
п р е д у з и у сае и е р е на заштити и
-ла м но инф ориисањ е иностране очувањ у вредности д р да в не и при-
јавност иост ањ у на ратои обухва- ват несвојјине, односно предузећа,
ћении прос горииа,
средстаза рада, стаибенихобјеката,
ф аворизовањ е је д н е стране на п осл о вн и х простора, ш уиа,
штетудругз ко д зван ичн их инсти- саобраћајница, ратногплена, као и
туција ОУН-а, свихдругихиат еријалнихвредност и
Републике Српске исрпскогнарода.

0ТАД5ИНА 23
ИЗ СГРАНАЧКОГ ЖИВОТА

САОПШ ТЕЊ А ЗА ЈА В Н О С Т
Поводои ванредногзаседањаНароднвскупшту 1не Ре- на себепредсЈедникВладе Јепреузво л ичну одговорност
публикв Српске која сеодрж ава на Палаиа дана Јер његови иступи, као ииступи поЈединих чланова Владе
03.08.1994. годинв, чланови С ДС - Српских зеиаља путеи иогусаиостворитиподЈелеусрпскои народууРСК. Д ал и
свог Координационог одбора за Банију и Кордун упућују иуЈе то биоциљилиниЈе, нека, Јавност одлучи.
посланицииа и Скупштинислиједећупоруку: З.Дана 07.08.1994. године, вЈероватно под притискои
"Браћо м свстрв Србм I, Јавног иЈења, реаговања странака и народа из дубоке
У овои мсторм/скои трвнутку када св одлучујв судбм- залеђинв у Београду наш првдсЈедникВладе Је покушао
на српског народа члановм СДС - српскмх звиаљ а за разЈаснити своЈ иступ. Образложењ е Је, благо речено,
подручјв Банм/в м Кордуна мзузвтно су заинтврвсо- нетачно, политикантско и у функциЈи одбране властите
ванм за засјвдањ в Народнв скупштмнв. Поручујвио д а позициЈе. НиЈе у питању никаква инициЈатива коЈуЈв упути-
Квиоподриеат нсвакуваш уодлукуиакакваона била, с ла Скупштина Републике Српске, већ Је у питању
тмида водмтв рачуиа о интврвсусрпскогнарода.памо оживотворења прихваћене инициЈативе на реф ерендуиу
мнтврвсу српскогнарода уРСК. од21. Јуна 1993. годинв, аштоби наша Влада требала д в-
финитивно реализирати. Д а ли Је вриЈеие за то или ниЈе
Подрж аваио ставВашвгруководства да св првго- показаћенепосреднабудућност ,алиЈе сигурно да Каби-
ворм о имру иорају наставнтм, али ннкако нв на штету нет предсЈедника Микелића иора извршаватиодлукукоЈу
српског народа.
Је народ донио без обзира да л и Је она дош ла приЈв три
Збогтогаћвиобвзрвзврвноподржатм свакуваш уод- иЈесецаилиприЈе тригодине. Српскадеиократскастран-
луку а као чланови владајуће странке у Рвпублнцм ка Српских зеиаља - Општински одбор у Гпини стварно
Српско1м извршават ћвио јв на тврмтормјуРвпубликв неиа наиЈеруда се иЈеша уодносе коЈису тренутно у ж и ж и
Српскв Крајмив." интересовања, дакле однос изиеђу Р епубликеС рпскеи
С вјврои уБога д о коиачив побјвдв! Републике СрбиЈеодносно ЈугославиЈе, она саио тражида
се испоштуЈе народна воља када сада већ постоЈи
У Г л и н и , 0 3 .0 8 .1 9 9 4 . г о д и н в
политичка воља обиЈу страна да се коначно крене у
СРПСКА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА стварање Западне српске д р ж а ве као прве фазе уЈеди-
СРПСКИХ ЗЕМАЉА њења свих српских зеиаља. То неоспорава ни предсЈед-
КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР ЗА БАНИЈУ ник Владе, али и у с е очито ни иало не ж ур и из саио њ еиу
добро познатих разлога. За р азлику од разиишљања
И КО РД УН
предсЈедника Микелића црногорски Парлаиент и пред-
сЈедник Црне Горе поступили с у иногоиудриЈе.Данас ће
разиа тра ти предложенуинициЈативушто Је нориалан пут
да се неке ствари разЈасне уи нт ер есусви хсрп ски хзеи -
аља.
ПоштоЈеочитода предсЈедник Владе РСК као и њвгов
СРПСКАДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРПСАКИХЗЕМАЉА бивши шеф предсЈедник Владе Републике СрбиЈе син-
ОПШТИНСКИ ОДБОР ГЛИНА хронизовано дЈелуЈу, препоручили би предсЈеднику
Гпина, 08.08.1994. године В ладеР С Кда инадаљесинхронизованодЈелуЈе са своЈии
шефои, али не из Книна већ из Београда.
Надлежни органи Општинскогодбора СДС - Српских 4. Народ БаниЈеиКордунаЈеодлучиода уХрватскувише
зеиаља општине Гпина одлучили с у д а дана 08.08.1994. не иде, да и не ратуЈе изузев ако га се нападне, да не
године,аповодои посљедњих изЈава и догађајаувезиса учествуЈе у коЈекаквии политикантскии играиа.Народ
одржавањ еи ванредне сједнице Скупштине Републике БаниЈе и Кордуна Је одлучио саио Једно - хоће уЈедињење
Српске Крајине, обавјесте Јавност о слиЈедећеи: прво саР епуб л икои Српскои, а касниЈе и даљ е.С виони
коЈисвЈесно коче таЈ процес, и зњ ииадоб ро познатих ин-
1. ПредсЈедник Владе РСК Борислав Микелић дао си Је
тереса, неће ииати повЈерење овог народа. Паиетни
за право да наредни дан након одрж ане ванредне сЈед-
политичари када неиаЈу повЈерење народа одлазе са
нице Скупштине РСКдаЈе туиачење одлука Скупштине, па
ч а к и д а и х коиентарише, преида и у то ниЈе ни задатак сцене.
нитиосновни посао. С аоваквои праксоиоваЈОпштински
одбор не иожесеслож ит и Јвр по нашеиуставузна се ко Јв ПРЕСЈЕДНИК ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СДС
наЈвишиоргановвзеиљеитконаступау иие тогоргана. У СРПСКИХ ЗЕМАЉА ГЛИНА
конкретноислучаЈуто би био предсЈедник Скупштине.
д и пл . п р а в н и к Д р а г а н Р оксандић
2. Наредни дан, члан владе, на чиЈеи челу се налази
Борислав Микелић, даЈе си за право да на Јавнои с ку п у и
путеи Српске твлевизиЈе КраЈине даЈе оцЈене излагања
поЈединих посланика што такође ниЈе посао ни предсЈед-
никаВладенитиЈедногчланаВладв, већ Је то ст варсаие
Скупштине и њезинх чланова. Тиие Је очито дио Владе
РСК себи узео за право да се стави изнад парлаиента,
чииесепоништ аваЈусвипринципи из Устава РСК. Овии

0ТАИЕНЕ4
ИЗ СГРАНАЧКОГ ЖИВОТА

СРПСКА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СВИХ СРПСКИ СДС СРПСКИХ ЗЕМАЉА ОПШТИНСКИ ОДБОР ГЛИНА
ЗЕМАЉА КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР ЗА БАНИЈУ И БроЈ:30Ј94 Датуи: 14.07.1994. год.
КОРДУН
О пш т инскиодборСД С српскихзеиаљ аГпинаодрж аоје
Глина, 03.08.1994. Године ванредну сједницу 14.07.1994. год. ид аје слиједеће:

Господину САОПШ ТЕЊ Е


МОМЧИЛУ КРАЈИШ НИКУ
предсједнику Скупштине
1.ДаЈесепуна подрш капреговарачкоит ииу РС и РСК у
Републике Српске
скл а д у са ставовииа Главног одбора СДС Српских зе и-
П а л е аља да се сви споразуии иогу анализовати,дограђивати,
алине сииЈубитина штетусрпскогнарода.
Поштовани предсЈедниче!, 2. Одређени притисци на предсЈедника Радована
Ми чланови Српске деиократске странке свих српских Краџићаињ егов тии одстранеодређенихгрупациЈасуне-
зеиаља саподручЈаБаниЈеиКордуна, путеи нашег Коор- прихва тиљиви и у о во и историЈскои иоиентуврло погуб-
динационог одбора, упућуЈеио В а и оваЈ телеграи низа српскинарод.
подршке у тренуцииа када се одлучуЈе судбина српског
3. ОрганизациЈа СДС С рпских зеиаљ а општине Гпина
народа.
даЈе пуну подрш кудр. Караџићу у и у д р о и вођењу нацио-
СвЈесни сио све одговорности коЈа л еж и како на Ваиа налне политике.
лично, тако и на члановииа Народне скупштине из руко-
водства Републике Српске. 4. Општински одбор СДС Српских зеиаљ а Гпина
расправљ ао Је и о скупштинскоЈ кризи и кризи Извршне
М олиио Васда останетедосљедниуборбиза интересе
власти општине Глина. У досадаш њ иикоалиционии иг-
Српског народа и д а с е даљ е залажете за и и р и прекид
раиа нашоЈ странци ниЈе било дозвољ ено никакво
рата, алинеподциЈену страдања српскогнарода. Сваку
учешће уодлукаиаопш тинскихоргана, без обзира на то
ВашупорукукоЈа ћебити тако фориулисана безрезервно
што си о друга странка повеличини.
ћеио подржати, безобзиракош т аиислио тоие.
Поштованигосподине ПредсЈедниче I, ДанасЈе одгођена већ сазвана Скупштина општине
због “наводних ианипулациЈа' њезиних органа. СДС
М исиоЈеданнарод и такав ћеио и остати. Они коЈи нас
Српских зеиаљ а ж е ли обавЈестити своЈе чланство и
ж е ле диЈелити преузииаЈу на себе хисториЈску одговор-
бирачеданесносиодговорност засвеоноштониЈе било у
ностзасвежртвекоЈе с у палеуборбиза праведнуствар.
складусазаконоиист варнии залагањеи за просперитет
СвЈероиуБога, побЈедит ћеио! наше општине, али ће у циљу превазилажењ а
КООРДИНАЦИОНИ ОДБОРЗА тренуатачне ситуациЈе понудити поново сареџ^њу са
БАНИЈУИ КОРДУН политичкии чиниоцииа општине Гпина како бисио наше
квалитетне кадрове ставили нарасполагање у остваре-
њу зацртаних циљева на подручЈу буђвња привредних
потенциЈала, подиирењ у потреба наших села као и
Координациониодбор С ДС /српскихзеиаљ а/за Бан- рЈешење проблеиа просвЈете,систеиавеза инф орииса-
иЈу и Кордун упутио Јепосланицииа Скупштине РСК пово- ња, културе и ос тале актуелне проблеиа тике.
д о и ванредног засЈедања спедеће писио:
5. Наша странка ће се користити политичкои иетодои
Поштовани посланици!, борбе за власт каои за повратак општине Гпина на оне
Као легално изабрани предс тавници народа у Републи- позициЈе коЈе ЈоЈ обЈективно припадаЈу ускладу са њении
ци СрпскоЈ КраЈини ииаио пуно повЈерење да ћете на геополитичкии положаЈеи у РСК, привреднии потенци-
данашњеи засЈедању дониЈети одлуке коЈе ће битиуин- Јалои и доприносои у борби за српски народ против
тересусрпскогнарода. 21. Јуна 1993. године народ Репуб- усташтваиуборбиза своЈу с р п скуд р ж а в у.
ликеС рпскеКраЈинесесаогроиноивећиноинаРеф ерен-
дуиуизЈаснио за уЈедињење са Републикои С рпскои и о с -
талии ср пски и зеиљ аиа. М ислиио да Је дошло вриЈеие да ОПШТИНСКИ ОДБОРСРПСКИХ ЗЕМАЉА
сенароднаволза реализуЈе. Ут оиесунаипоиогли своЈои
ГЛИНА
резолутноиодлукоинаша браћа изРепублике Српске.
Стога тражиио да се прихвати понуда Народне
скупштине Републике Српске од 03.08.1994. године, Јер
ћете Јединона таЈ начиноправдати интересенародакоЈи
Вас Јеизабрао да вршитеову часнудужност. Тражиио да
ово писио прочитате на сЈедници Скупштине.
С вЈерои уБога, побЈедит ћеио!
УГпини, 04.08.1994. године
КООРДИНАЦИОНИ ОДБОРСДС
СРПСКИХЗЕМАЉА ЗА БАНИЈУИ КОРДУН

25
ИЗ СГРАНАЧКОГ ЖИВОТА
квалиф икујуу органииа, коиисијаиа
и другии телииа Странке или преко
КОДЕКС ПОНАШАЊА средстава инф ориисања (штаипа,
радио,телевизија ислично);
15. Чланови СДС (СЗ) који у

ЧЛАНОВА СДС политичкои или привреднои систеиу


врш е руководеће послове и задатке
обавезни с у д а у с в о и деловањ у иак-

СРПСКИХ ЗЕМАЉА сииално испољавају дисциплину и


оданост СДС, њенои руководству и
органииа, а крешењв ових лринципа
Циљ овогКодекса понашања чпанова Странкои; повлачи за собои одговорност пред
СДС (СЗ) је у тоие да се код чланова руководствои и органииа Странкв
9. Чланови СДС (СЗ) обавезни с у
изграде политички и иорални принци- да поштују и уваж авају руководство чији с у они чланови;
пи који ће утицати на дисциплину, Странке и д р ж а ве одпредседника па 16. Својии друговииа, члановииа
односе и живот унутар Странке. Ти надаље; СДС (СЗ) који се нађу у било каквој
принципи понашања односе се на невољи свакичл а н Странке д уж ан је
10. Сваки члан СДС (СЗ) обавезан
следеће релације у Странци: однос да испољи и акси иа л ну солидарност
је д а на састанцииа органа. коиисија
члана преиа Странци, однос члана и разуиевањ е и пруж и п о и о ћ у грани-
и других тела Странке слободно и
преиа органииа Странке, однос цаиа својих иогућнос ти;
искрено заступа своје ставовв који
члана преиа другои члану и 17. Сваки СДС (СЗ) обавезанједа
нису у супротности са Статутои и
иеђусобни односи органа странке. извршава све страначке задаткв
другииактииа Странке;
П ринциписуследећи: ,редовни доласци на састанке,
11. Сваки члан СДС (СЗ) обавезан
1. Ступајући добровољно у члан- де ио к- ратско понашање, аргуиенто-
је да поштује и уваж ава све деиок-
ство СДС (СЗ), сваки њен члан вана дискусија, активност у процесу
ратски изабранеорганеСтранке;
дуж ан је да лоштује о вај Кодекс доношења одлука, уважавање
понашања; 12. Члан СДС (СЗ) своје иишљење
првдседавајућег и свих присутних,
2. С вакичланС ДС (СЗ)обавезанје илистав коЈи није прихватила већина плаћање чланарине идруго;
д а с е у з највеће лоштовање и дисци- чланова неког органа, коиисије или
18. Сваки члан СДС (СЗ) д уж ан је
плину односи преиа обавезаиа у теладеиократскииизјашњавањеине да се супротстави клевети упервној
Странци; и о ж е и н е с и е лредс тављатиили пла -
против руководства, органа или
3. Члан СДС (СЗ) не и ож е своје ин- сирати као служ бени став Странке и чланова Странкв, јв р ћв, штитећи уг-
тересе стављати изнад интереса њених органа; лед руководства органа СДС (СЗ),
Странке; 13.3астав или предлогкоји је члан
штитити и лични углед;
4. Члан СДС (СЗ) и о ж е унутар изнео у органу, коиисији или некои
19. Сваки члан СДС (СЗ) обавезан
Странке покретати деиократске телу Странке, а који већина није прих-
ватила, чланстранке не сноси поли- је д а чува иатеријална и духовна до-
иницијативе, давати предлоге и
бра српскогнарода у с р п с ко јд р ж а в и
износити ииш љења, те инсистирати тичку одговорност нити иоралну
ка о и угл е д с р п с ке д р ж а в е и то увек и
да буде обавештен о резултатииа оосуду пред чланствои Странке и
њении органииа; свуда где ради и ж иви;
сво^хиницијатива;
20. Сваки члан СДС (СЗ) д уж ан је
5. Члан СДС (СЗ) обавезан је да 14. Неслојиво је са о вии Кодексои
да преиа члановииа с в о ј странке
личнииживотоиипоступцииа допри- понашања да се чланови Странке
испољава толеранцију приликои
носи угледуСтранкеињених сргана; иеђусобно политички и иорално дис-
суче- љавања иишљења, различитих
6. Члан СДС предлога и решења и у постулку
(СЗ) не и о ж е ис- доношвња закључака и одлука;
товреиено бити 21. Члан СДС (СЗ) д уж ан је да
члан неке друге речју и д е л о и допринвсе придоби-
странке; јањ у нових чланова и пријатеља
7. Недолусти- Странке;
в о је д а чланови 22. Члан СДС (СЗ)дужан је д а пош-
СДС (СЗ) фор- тује и уваж ава чланове других
ирају групе странака и партија у иери у којој те
(фракције) уну- , странке или партије уваж авају СДС
тар Странке које (СЗ)
би деловале су- 23. Органи Странке дуж ни су да
протно Програ- доносе и спроводе одлуке онако како
иу, Статуту и јв Статутои и другии актииа пред-
политици СДС виђено;
(С З )илибилепа- 24. У доношењу и спровођењ у од-
сивне у реализа- лука органи Странке сносе иоралну
цији наведених одговорност један преиа другоив, а
докуиената; с вип ре д чланствоиСДС(СЗ)
8. Сааки члан
СДС (СЗ) дуж ен
П РЕДСЕДНИ К ИО
је да чува све
Проф. Велибор Остојић
поверљиве по- '
датке и инфор-
иације у вези са

26 ОТАПБИНА
ИЗ СГРАНАЧКОГ ЖИВОТА

ИЗ СКУПШТУНСКИХ КЛУПА О (НЕ) РАДУ СКУПШТИНЕ


Одборници глинске скупштине - осврт почет ком септембра ОстаЈеиногонеЈасно како ћеио кроз
практично неиају скупштинских клу-
ова неслагања и штитећи л ичн е ин -
па. Ононеколико сЈедницаодржаноЈе свакако провЈерении изворииа неиа
тервсе успЈети организова тиодбрану
у сали Споиен доиа, хотелу “Касина “ готово никакове сарадње изиеђудва
на простору коЈи с у н а и преци ос-
илипрос ториЈи СтаницеЈавне безбед- кључна човЈека у општиии, предсЈед-
тавили. Неопходно Је воЈску обући,
ности. Сваки пут на другои иЈесту. ника СО и предсЈедника ИС. Они се
прехранити, повратити, или бареи
Споиен д о и Је глинско светилиште и оптужуЈу, не контактираЈу, не раде за
одржати и ор ал и вољ у у борби за
ниЈе прикладан за скупштинске рас- народ, не сл уж е народу, погазили
живот и постоЈање. КраЈње Је вриЈеие
праве, али се зато у њ еиу иогу заклетву, пословник, иорал изакон.
да се организуЈе Цивилна заштита,
одржавати кино - представе и одви- У иеђувреиену Је бго покушаЈ рас- покрене некиодпогонаикренена тер-
Јати сличне активности. Д одуш ехо- пада коалициЈе СДС КраЈине и Ради- е н и е ђ у н а р о д и борце. Н ећеиоиоћи
тел “Касина “ Је иож да наЈподесниЈе калне странке КраЈине. Дошло до непрекидноживЈетисаиоод трговине
иЈесто, Јер у њ еиу сЈеднице сигурно некихиииоилажењ аизаиЈерањ а. Ус- или бар неће већина становништва
нису затворене за Јавност. Публика лиЈедили с у контакти изиеђу СДС коЈа неиа и о- гућности трговања. А ту
поред шанка критички пра тинаш рад КраЈине и СДС Српских Зеиаља о већину осуђуЈеио на сироиашење.
поготово акобитобилосаЈиениидан- фориирањ у заЈед, /ичке владе у опш- ОчекуЈеиода скупштина п очн еса ра -
оисриЈедои. ПросториЈауновоЈ згра- тини, изабрано и координационо тиЈе- д о и и дасенањоЈурадинешто паиет-
д и Станице Јавне безбедности Је ло за усаглашавање рада двиЈу но и корисно, од општег интереса.
запуштена, прокиш- њава, паркет се фракциЈа исте странке, издано и
одлиЈепиоиподигао, кровиште треба службено саопштење и онда стало. ПредсЈедник Клуба одборника
санирати. Неиа у Гпини скупштин- Због интервенциЈе из врха СДС Кра- СДС ср пски х зеиаља општине
ских клупа. А иож да их и не треба. Јине или угрожавања нечиЈих интере- Глине
СЈе;џ1Ице се и онако риЈетко са и позициЈа, ниЈе Јасно, али да Је
проф. М ирко Баж дар
одржаваЈуилисеотказуЈу, заправо не присутна неодговорност и дволич -
одржаваЈу. Преиа неслужбении, али ност то Је свакакоЈасно.

СДС СРПСКИХ ЗЕМАЉА ОПШТИНЕ ВРГИНМОСТ


Након оснивања Српске Деиок- иосту прераста у Општински. У то започињ уса организирањ еиодбраи-
ратскеСтранкеуКнину 17.фебруара вреие након што Је у Србу 25. Јула бених припр иа. У ту св р хуо д л ази на
1990. коЈа Је никла у ср пско и народу 1990. основано Српско Национално обукууГзлубић кодКнина, група наЈс-
као саиоодбраибени иеханизаи, Веће,свеопштине, осии Вргиниоста, пособниЈих и ср пско и народу на-
долази брзо до оснивања Месних на просторииа наЈзападниЈих срп- ЈоданиЈихчланова странке, Та група
одбора на св и и етничкии ср пски и ских зеиаља, улазе у састав ЗаЈед- представља и први зачетак српске
просторииа, коЈи с у се игрои разних ницеопшт и-наКнинза подручЈе Дал- воЈскена наш ии просторииа.
белосветских иоћника нашли 1945. иациЈе, Лике, Кордуна и БаниЈе. СДС Након агресиЈе ус ташке Хрва тске,
ван граница авноЈевске СрбиЈв. наопштиниВргиниосткроз иитинге и З.Јула 1991.на општину Вргиниост и
Тако Је и на К о рдун усрп ски народ све остале деиократске начине уласка усташа у српско Топуско, сви
показао велико интересовање за политичке борбе, покуи ава да прос- чпанови странке стављаЈу се у
СДС. У Карловцу Је б.априла 1990. то присили Скупштину Општине одбрану свог народа и на таЈ начин
дошло до оснивања првог Месног Вргиниост дадонесеО длуку о припа- долази др привреиеног заирзавања
одбора ван Книна, коЈи О длукои Јању 3 0 Книн, али без успеха. Стран- рада Општинскогодбора СДСВргин-
покоЈног професора Јована ка Је свесна и своЈих унутарњих сла- иост. Нажалост, наЈбољи српски си-
Рашковића, прераста уРегионални бости и зато Општински одбор СДС нови и чланови странкеполажусвоЈе
одбор за Кордун. П лаиен буђења Вргиниост одлучуЈе да о држ и прву, иладе животе за одбрану сворлх
српске националне свести брзо доп- редовну, изборну Скупштину стра- огњишта, и еђ у њииа и секретар
и р е и д о Вргиниоста, унаточ тоие што нке на општини. Скупштина Је Општинског одбора, покоЈни Ђуро
бољшевички центри у Београду одржана 9.децеибра 1990. За пред- Родић. Наши погинули приЈатељи,
одлучуЈу да у Вргиниосту под сваку седника одбора изабранЈеСииоЦре- данас припадници наЈчасниЈе,
ценустворе бастион Југо -коиунизиа, вар, диплоиирани индењ е; физике. небеске СрбиЈесуиорална,духовна и
из ког би се касниЈе вратили у оне Ново руководство странке наконве- свака друга снага чланова СДС
општине у коЈииа Је власт преузела лике политичке борбеиио билизациЈе Вргиниост у борби за стварањв
19.иаЈа 1990. група српских нацио- св и хср п ски х МЗ на општини, успева српске држ аве.
налиста, уз присуство покоЈногпрофе- д а с е избори за Реф ерендуи нз кои с у Након штосрпско политичко ткиво
сора Јована Рашковића и осталих се грађани општине Вргиниос тизЈас- у САО КраЈини бива растргано убор-
челних људи из СДС-а, оснива Месни нили за приступањеЗОКнин. Вила Је би за власт, у пролећв 1992.,
одбор у Вргиниос ту. За првогпредсед- то прва велика победа с транке и нар- Општински одбор СДС Вргиниост
ника Месног одбора изабранЈе госпо- ода општине Вргиниост. Свеснида ниЈе одолио искушењииа подела
дин Љубиша Поштић. “првидеиократ ски“ избориу бившоЈ, своЈстввнихсрпскои народу. Долази
Утокулета 1990.долазидо оснива авноЈевскоЈ Јединици СФРЈ, Хр- до поделе на СДС РС КраЈине и СДС
ња М есних одбора у готово свии ватскоЈ, иогуда резултираЈу саио ра- ср пски х зеиаља. Нажалост, све оно
ср пски и селииа у општини Вргин- тои, чланови Општинског одбора што ниЈе било добро у СДС тада
иост, тако да Месни одбор у Вргин СДС Вргиниос т излазина светло дана. Тако и у

ОТАББИНА 27
С У С Р Е Т И

Д Е Л Е ГА Ц И ЈА О П Ш Т И Н С Ш
ЗЕМАЉ А ГЛИ Н А У П О С ЈЕ

Д р Радована Караџића
у својој резиденцији на
Палама даје интервју
часопису "Отаџбина"

27. и 28.
Координатор СДС
Банију и Кордун М1
в у новинари

:1 ^

ј-у , . ^

с
1^* ■^1'

Делегација Општинског одбора СДС


српских земаља Глина код секретара СДС
српских земаља Велибора Остојића
^4*

28 ОТАПБЕНА
С Р Е Т И

О ДБО РА С Д С -а С Р П С К И Х
'И Р Е П У Б Л И Ц И С Р П С К О Ј

Делегација Општинског одбора


СДС-а српских земаља Глина на
Палама код предсједника др
Радована Караџића

Л.ВГУСТ 1994.
4српских земаља за
чле Паспаљ даје изја-
ма на Палама

Мр Момчило Крајиш никдаје интервју


часопису "Отаџбина"

ОТАДБИНА 29
ИЗ СГРАНАЧКОГ ЖИВОТА
Општинскои одборуС Д Су Вргиниос- Због тога што фракциЈа СДСна челуса те странке коЈу предводи наш пред-
тудолази до поделе. Једна група изд- М. Бабићеи ниЈе прихватила да се дни кдр. Радован Караџић.
ваја се уф ракцију СДС Крајине, једни с тварно уђ е уЈединствени СД С, уз иие Наш циљ Је, ж елиио да топоновиио
одлазе уРадикале, а преостапи део странке до даљег стоЈи додатак ( Још Једнои, стварање Јединстввне
Општинског одбора, предвођен Српских звиаљ а ). српске д р ж аве, коЈа ће бити штит
председникои С ииои Цреварои, ос- Данас наЈуже руководство читавог српског народа од агрвсиЈе
таЈв веран изворнии принципииа Општинског одбора СДС Српских Н еиачкв и Ватикана, те њихових тра-
СДС-а. Сввсни да је брисање Зеиаља Вргиниостчине: баната Хрвата и М услилиана.
авнојевских граница наЈважнији ко- Сиа траио да Ј е /^ н а с куцнуо одлучни
мр. Пвтар Р о д ић - председник
раксрпскогнарода западно одДрине, час у ис ториЈи српског народа запад-
Скупштине странке,
чланови Општинскогодбора СДС РС но од Д рине и иораио с в и да иакси-
КраЈине Вргиниост придружуЈу се Н икол а Кобац - председник
иално иобилизираио све снаге.
инициЈативи за удруживањ е СДСРСК Извршног одбора и
Данашњи тренутак не дозвољ ава па-
иСДС Републике Српске. Смио Ц ревар, диплоиирани инже сивност ниЈедног Србина на овии
Први кораци за уЈедињење свих њер физике - председник нашиипросторииа па зато позиваио
СДС-ова начињени с у управо у Општинског одбора СДСС рпскихзе- Још Једнои све политичке странке и
општ иниВргиниост.уТопускоиб.иб. иаља Вргиниост. све Србе наше општине да престану
Јула 1993. ДелегациЈу СДС Републикв Сходно упутствииа коЈа судош ла са Јаловои борбои заголувласт ида
Српске представљало Јв уЈедно и из Гпавног одбора СДС СЗ, да у св есвоЈе ло тенциЈале ставе уодбрану
наЈвише државно руководство, пред- општинске одборе треба укључити срлства.
седник др. Радован Караџић, ир. свепотенциЈале српскогнарода, у пр- СвиЈединствено: “Закрст часнии
М оичило Крајишник, др. Лукић, гос- в о и р еду припаднике из редова ин- слободузлат нуГ.
подин Милановић и господин Срђан твлигвнциЈе,борацаовограта течас-
Срдић. ДелегациЈа СДС РСК била Је них и способних доиаћина, Општин-
предвођена господинои М илои ски одбор Вргиниост управо ових ПредседникОпштинскогодбора СДС
Паспаљеи, тадашњии председникои дана настоЈи да прошири своЈе ре- СЗ Вргиниост ,Сиио Цревар, дипл.
Скупштине РС КраЈине. дове управо таквии људииа. Зато инг. физике
Договорииз Топускогрезултирали о вии путеи Јавно позиваио све оне Вргиниост б.септеибра 1994.
с у КонвенциЈои о уЈедињењу свих коЈи знаЈу, иогу иж еле да раде за до-
СДС-и Т.новеибра 1993. на Палаиа, бробит свог народа да св Јаве
коЈоЈ су присуствовали и чланови Општинскои одбору СДС СЗ Вргин-
Општинског одбора из Вргиниоста. иостиукључе се у рад

30 ОТЛиБИНА
Е К О Н О М И Ј А

Тезе за расправу:
П ОЛИ Т ЕКОНОМ СКА ПОЗИЦИЈА ОПШ ТИНЕ ГЛИНА
Еконоиско, попчгт^ико и културно М илан К ораћ дипл. оецц. обвзбјеђвна она инфраструктура
заостајање Гпинв свв вишв побуђујв (банкв, Слудба за ллатни проивт,
интврес јавности. Покушавају се иостаљивања привредних погона са осигуравајућв друштво и сл. )коЈусва-
докучити разлози па се често анализ- сјвдиштви у Сиску и Загрвб/ како би ка нориална еконоииЈа иора ииати,
ира ближаидаљ а прошлост и уочава исти иогли бити у (рункцији развоја покрвнут Јв процвс производњв у
велика сличност са тадашњим стањеи. нашв општине. Уз то рађвн јв и про- свиифабрикаиа осии у РЈ "Пливв’ у
Чланак представља покушај да се јекат за оснивањв Агенцијв за пре- Гпини, првко ЈП “Првхрана" Гпина
кроз лично виђвњв да одговор на ово структурирање и развој Банијв и Кор- обезбЈеђеноЈе нориално снабдјевање
питање. Сигурно је да прилаз ииа у дуна са сједиштеи у Гпини. Функција крухои и робаиа широке потрошњв,
свби доста субјвктивног, али бит ћеио Агвнцијв трвбала св огледатиу предл- побољшаноЈв снабдЈевањв лиЈвкови-
сасвии задовољни ако будедовогвно агању концепција краткорочног и иа, нафтои и нафтнии двриватииа,
провокативан да инспирира и другв дугородног развоја регије, у предла- сточнои хранои и сл. Профункцион-
(политичаре, еконоииств, правнике, гању глобалних пројекција и провед- исао Јв фискални систеи (наЈвећии
уијетнике) да на страницаиа ОТАЏ- бвних пројеката с којииа би се изла- диЈвлои у сфери пореза на проивт) и
БИНЕ елаборирају овај проблви. зило на тржиште лреиа банкарскои, општински буџет што Је оиогућило ис-
Водећа улога Гпинв у устанку доиаћви и иностранои калиталу. Аген- платв личних прииања припадницииа
1991. годинв на просторииа ^ н и јв и ција јв требала ииати регионални кар- ТО, исплату пензиЈа као и личних при-
Кордуна јв неоспорна. Наша општина, актвр, а рађена је по концепцији гос- иања и финанциЈску поиоћ низу оста-
са др. Јовићви на челу, ушла јв у подина Славка Малобабића, јвдног од лих структура.
овај рат бвз калкулисања и с дубокии коаутора иакропројекта АМПЛЕ. Велики допринос инфориативно -
увјерењви да је ово историјска прили- Све ове, па и иноге друге активнос- пропаганднои раду с становништвои
ка да се једнои за свагда ријеши српс- ти, ииале су шири - регионални давали су Билтен Ратног предсЈедни
копитањена просторииа бивше Југо- значај, а рађене су већинои на иниција- штваСО(рвдакциЈаЂ. ВоЈновић, М. Кор-
славије. Сви Срби требају дивјети у тиву или по директнии и индирект- ица, М. Масловара и М. ВоЈновић), Српс-
једној дрдави без обзира да ли св она нии сугестијаиа општине Гпина. Гпи- ка телввизиЈа Гпина (подруководствои
звала Велика Србија или Југославија. на јв тада била стуб окупгвања поли- Н. ПеЈића) као и Српски глас коЈиЈв нвко
У тои свјетлу ваља посиатрати и тичких структура Баније и Кордуна. вриЈеие био општинско гласило.
Проглас Ратног предсЈедништва У саии овии догађајииа велику ул- Све ово показуЈе завидан ниво орга-
Скупштинв општинв Гпина с почетка огу одиграо је др. Душан Јовић којисв низованости за тадашњв врло
јула у кои се позивају грађани Баније, својии ауторитетои наиетнуо као специфичне прилике. Вагва подсЈвтити
Кордуна, Ликв и цијвлв Крајине који јвдан од водећих (уз локојног Диитра дасуте1991. године на нашви тври тори-
воле и жвле Југославију дасв укључе Обрадовића) предсједника општина на Јувођене вЈвроЏтно наЈжешћв борбена
у зајвдничку борбу против хрватског овии нашии просторииа. Њвгова уп- овии прос торииа (ослобођв - но вишв од
врховништва и њвговв политике. орнсст, ксја је у то ■зријеив иипонова- 30% териториЈаопштинв).
У ову борбу Гпина јв ушла с ла, доносила је врло конкретне и Узсввово општина Гпина Јвнвсвбидно
изграђенои структурои цивилнв влас- позитивнв резулта тв по нашу општину. поиагала другииа било војно (суд-
ти и војне организацијв. Српска Улогудр. Јовића врло добро је схвати- Јеловањви наших Јвдиница ТО у
деиократска странка, као носилац ло и хрватско врховништво што се ослобађању других општина), билоиа-
политичког а касније и оружаног отпо- показало приликои доласка хрватске териЈално (поиоћ у снабдЈввању
ра, првузвлаје власт у иарту 1991. го- делвгације на лреговоре у Гпину на становништва), осигуравањви
дине чиив јв добила довољно вреивна ЧЕЛ/ с гвнералои Андријои Рашвтои нвопходних слжби као што су
да припрвии цивилнв органв власти и и Славкои Дегорицијои И .јула 1991. здравствена и ввтеринарска (нпр. за
становништво за предстојеће годинв. Дегориција јв а приори одби- Пвтрињу), прихватои избЈвглица са
догађаје. Војна организација изгра- јао разговарати с првдсједникои сусЈвдних општина (Пвтриња, Вргин-
ђвна јв кроз структуру нвна- општине др. Јовићеи правдајући се да иост-Топуско) исличнии активности-
оружаних добровоЈЂачких одреда нвиа одобрење хрватске Владе. а иа коЈе су билв у функциЈи осло-
српског становништва који су били правиразлог је био што јв д р . Јовића та бађања српског становништва.
организационо заокрудени и кадровс- иста Влада сиатрала једнии од пред- У припреии операциЈв "Уна" усташе
ки попуњвни пријв почетка оруданог водника српског отпора на овии прос- су засигурно валоризиралв дотадаш-
отпора тако да су га спрвино дочекали. торииа, што је он уистину и био. њу улогу и положаЈ Гпине. ПробоЈви
Паралелно са организацијои Почвтак оружаних двјстава (26. преко Грачанице прво Јв требалосло-
цивилнв власти и добровољачких јуни 1991.Г.) донио је цивилнии орган- иити Гпину, а са осталииа ћв ввћ бити
одрвда на вконоискои плану подузи- ииа зласти, посебно извршнии сав лакшв. На њихову нвсрећу зубв суоло-
иани су конкретни кораци који су Гпину јетииа, низ проблеиа које јв требало, иили на саиои почетку наишавши на
трвбали довести у позицијујезгра раз- одиах и квалитвтно рјешавати. врло тврдорах- ТвриториЈалнуодбрану
воја Баније и Кордуна, у позицију пра- Привредна и ввлики дио осталих ак- Гпине.
вог регионалног центра. Пришло сс тивности је заиро. првтиле су веће Сада се наиеће питањв, ако Је
актувлизацији па и даљњој конкрети- несташице роба и слично. а свв као општинаГлина већ ииала такву улогу,
зацији иакропројвкта АМПЛЕ рађвнсг посљедица рата и прекида односа с штасеодЈеднои десило дасиопочели
за неразвијена подручја бившв Хр- РХ. Консолидована и прилагођена посустаЈати,губити дах?Далисиозато
ватске у сврху бржвг развоја. П(.\> раду у ратнии условииа, општинска саии криви или ииа иобЈективних
граидаје велике шансе развоју произ- власт јв преузвла велики тврвт околностикоЈесу тоие придонијвле? Да
водњв здравв хране, развоју тржни обвзбјеђивања бар донеклв нор- ли се Гпина дефинитивно удал^ава од
здравства и здравстввног туризиа. иалних услова за рад и живот позициЈв рвгионалног центра БаниЈе и
Надаље, покренут је процес о а - становништва. Привреди уе врпо брзо Кордуна коЈаЈоЈ поприроди припада?

ОТАЦБМЕА ЗЈ
Е К О Н О М И Ј А
Сигурно да је оцјена неких догађаја то радикалном. да не кажемо четничком. спремнв дртвовати национални интер-
боља што је дуда временска дистанцас Премјештањем Команде Банијског кор- ес неким кратко- рочним циљевима
које их промишљаио. Покушати сада пуса у Петрињу и доласком на челоп. тако да сви притисци остају без резу-
дати одговоре на питања од јуче р Слободана Тарбука интензивније се лтата. Хисториа ест магистра витаае!
повлачи за собом велики с тепен ризика спроводе специ- ф ични интереси већ У условима крајње неизвјесности
уоцЈенама.али тоне значи да их не тре- споменутих политичких и војних цент- дугорочног политичког рјешења коју
ба валоризира тимакар и гријешили ара моћи чији јв репрезент п. Тарбук је д о н и о В е н со вп л а н за Србе на за-
- економске по- зције општине Гпина итекако био, са свим негативним падним границама српства као из-
ваља традиту: посљедицама на полож ај општине Гпи- вјесно тренутно политичко рјешење
- промјенамауструктури опш тинс ких на. намеће се очување посебног
власти (одлазак др. Јовића с позиције Венсов план. као својеврстан међународно заштићеногстатуса РСК.
предсједника општине).-ослобођењуи међународни уговор који Је највећим Венсов план, са свим својим нега-
консолидацијиопштине Петриња, дијелом опредјелио судбину српског тивностима. нераскидивоје повезан с
- промјенама уорганизацији Српске народа на западним границама српст- улогом Гпине дајући нашој општини
војске, ва. има посебну специф ичну тежину за врло негативне политичкек кон-
- усва јању и примјени Венсовог пла - наш у општину. Овај план прихваћен је секвенце којих се још за дуго неће
на. са странв Слободана Милошевић а моћи отарасити. Слично је и с а смјеном
- констелацијиполитичкиходноса и још у новембру 1991. године. и то не др. Милана Бабића и тадашње гарни-
борбама за политичку власт унутар само у његово име већ и у име Крајине. туре крајиш ке власти.
РСК и осталим узроцима који су мање Пошто ш је успио сломити отпор који је Смиривањем борбених дејстава и
видљиви, али не за томање важни. прихватању плана прудао др. Милан доласком УНПРОФОР-а очекивало се
Улогадр. Јовића удогађајима током Бабић, сазвана је проширена сједница да ћесе расписати и одрдати први
1991. годинејенеоспорно великаштоје крњег Предсједништва СФРЈ која је вишестраначки парламентарни и
већ напријед речено. Његовим од- одрдана ЗТЈануара и 01. и 02. фебру- предсједнички избори у РСК. Међутим,
ласком средином 1992. године ара 1992. године . Након исцрпљујућег ово се није догодило. Неодрдавање
општина Гпина у насљедницима није засједања претходну сагласност на избора приписивало се углавном ул-
добилаличносттаквогформата која би Венсов план дао је глињанин Миле ози г. Паспагва као предсједника
сесвојимауторитетомиупорношћумог- Паспаљ, тадашњи предсједник Скупштине који је разним политичким
ла успјешно борити против све већих Скупштине РСК. Ова сагласност вер- играма затезао с расписивањ ем
притисака кји с у долазили с разних ификована јенепосредно након тога на премда је, због нагомила них поли-
страна. засједањ у Скупштине у Глини. Мало тичких , војних, социјалних и осталих
Ослобађањем и консолидацијом затим одрж ана јејош једна Скупштина проблема постојала потреба да се
српске власти у општини Петриња у Гпини којом приликом је смјењен Ми- одрде. Даљњи пад политичког угледа
дош ло је до нове прерасподјеле лан Бабић, човјек који је прозрео све општине Гпина био је неизбједан.
политичке моћи на просторима Баније негативности коЈе Венсов план има по Слабљењу политекономских позици-
и Кордуна. Ова општина има значајан будући политички статус Крајине и ја наше општине придониЈело је и низ
пондер у укупним војно - политичким српског народа у њој. других момената међу којима посебно
односима уКрајини и СР Југославији, а Привидно за Србе у Крајини План треба подвући процват криминала.
специфичан однос према Гпини. Ин- прилично повољан Јер је означио недозвољ ене трговине иосталих врста
тереси општине Петриња моглису прекид рата. изузимање ослобођених . криминалних радњи Нарочито нега-
бити далеко снажније артикулисани у српских земаља испод хрватске тивнв конотације има недозвољ ена тр-
центрима политичке и војне моћи у Ре- власти и сигурност под заштитом Ун. говина с непријатељем (ткз. вШен-
публици Србији с повратним дејством Међутим. слабе стране с у далеко тиљг) за коју је Гпина била један од
на распоред снага у Крајини. Снага и неповољније а огледају се у центара. Нема вјеројатно тежег
утицај Борисава Микелића у слиједећем: злочина од илегалног помагања
политичким структурама, а генерала - не обухвата све српске области у крвног непријатеља којим му се даје
Љубомира Домазетовића у војним РХ - РСК се означава као "област могућност да преживи, ојача и кас-
итекако су долазили и долазе до у Хрватско"г чиме се већ самим имен- није војно узврати што најновији
израдаја. При томе не треба занемар- ом опредјељ ује њена припадност Хр- догађаји на граници према Цазинској
ити специфичан однос ове двојице ватској. Крајини недвосмислено показују. Онај
према предсједнику СО ГЛина др. - повлачењу сви х јединица ЈНА из тко то ради мора бити презрен.
Јовићу. тек ослобођене РСК и других дијело- Узме ли се све ово у обзир не чуди
Крајем 1991. године долази до ва Хрватскечиме се директно призна- врло низак ниво угледа општине
значајних промјена у организацији и је да је ЈНА окупаторска у авнојевској Гпина у укупним односима у РСК. Пре-
систему руковођења и командовања је- Хрватској. сељавање неких институција и органа
диницама ТО. Формирају се бригаде у - разоруж авањ у Крајиш ника што се у другеопштине (Петриња) логичка је
којима на командна мјеста долазе показало погубним код јануарске посљедица и тај процес ће се
официри бивше ЈНА. Касније се агресије на РСК. Венсов план највјеројатнијенаставити. Сада шњг
ф ормирају корпуси као виши нивои означава де фацто прт навањ е Хр- гарнитура политичке влгсти у Гпчни
организације чиме се обједињује ватске у авнојевским границама и то мора уложити далеко више напора да
систем руковођења и командовања. у п р а в о о д о н и х к о ји с у с е наметали као с е с п а с и штосе спасити моде и да се
Општи- нске политичке структуре губе носиоци великосрпске идеје. Рго ћопо Гпина вратина оне позиције које је зау-
знгчај у одлучивању о војним питањ- рас!а !Р зимала. Не смије се ни под коју
има. Овакав систем организације V сличној ситуацији налазило св цијену дозволити цијепање Банијско
војске најмање је одговарао нашој руководство Републике Српске с др. Кордунске регије на двије јер би тиме
општини која губи пријашњи значај у Ка- раџићем на челу код усвајања Глина дефинитивно изгубила позицију
систему оружаног огпора српског Венс - Овеновог плана и сада у вези административноги свакогдругог цен-
стгнов- ништва овог простора. Ваља с Територијалним разграничењем тра Баније и Кордуна. Ова позиција јо ј
нагласити да општина Гпина у предло- женим са стране Контакт по природ и припада.
одговграјућим војним структурама групе. На срећу. С. Милошевић у
бивше ЈНА није тада удивала посебан политичком врху Републике Српске
углед је р је сматрана сувиш е није успиооо наћи послуш нике □
32 ОТАЦБКНА
С В И Ј Е Т И м и

У П О С ЈЕ ТИ ЈО РБ А Т -у
М арина Жорж Н аш ид

В в^јнвковријвив ун аш в и граду п одр учјуЕ вр о пе , а п ор ед тога и и а и о ну наш у п је с и и ц у ко ју сио их


налазв св припадници јо р д ан ско г љ удст вау Анголи, К а и б о џ и и д ругд - научили.
батаљона ко ји јв овдјв стигао у с к- је у свијету, иеђут ии они с у таио П о ре д тога п о и а ж е и о колико
л о пу снага УН П РО Ф О Р-а. И а ко су у г л а в н о и с а и о као посиатрачи. и о ж е и о у здравст веној заштити,
контакти са првдст авницииа "О т а џ б и н а Умировнимсиагама тако д а наш и з у б а р и д в а пута с е д -
наш их власти чвсти и до бр и , УНПРОФОР-а учествујете са много и и ч н о о р д и н и р а ју у ш к о л с к и и а иб у-
грађани нвиаЈу и н ого пр и ли кв д а више људства, заправо читавим лантаиа у Г л и н и иВргиниост у.
сазнају нвшто вишв о о в и и љ уди- батаљоиом. Занима нас како су ти Што с е тиче с л у ж б е н и х контака-
и а , о њ иховии активностииа, љ уди одабрани.да л и с у то доброво- та са предст авницииа власти,
о бичајииа и тоив шта Јорданци љ циили ваш аармијаимаљудст воза сиат раи д а суониизузет но д обри.
и и сл в о К рајиш ницииа, због тога такве иамјеие? Н аиш ли с и о на о д л и ч а н п р и је и и
с и о одлучили д а посЈвтиио јо р -
Гвнврал М. Н .: Не, н е и а и о п о с е б - д о б р о са р а ђ ује и о . Н е д а в н о с и о о р -
д а н с ки батаљон коЈи Јв у Глини
нујединицу, а с в и војници и ко и а н д - ганизовали п р и је и у т усврху, а уп-
сиЈвштвнукругу Мвталуршког ко -
ни ка д а р овогбатаљона одабирани р аво д о го в а р а и о спортске сусрете
ибината. О свв и у о вои в разго-
с у п р е и а за слуга иа , образовањ у... и з и е ђ у наш их е кипа . Сви и и в о л и и о
варали с и о са коиандант ои
то с у најбољ и љ уд и и з с в и х је д и н и - ногоиет, одбојку, тенис. О с и и тога,
батаљона, гвнвралои М . Нур
ца наш е а р и и је је р с у они п ре д - 1. октобра о д р ж а ћ е се велика
Абуалтулои.
ставници читаве д р ж а в е , они сиотра У Н је д и н и ц а н а ко јо ј ће бити
репрезент ују о вд је наш у зеиљ у, д о дје љ ен е плакете и п охвал е на-
"Отаџбина": Господине Нур, наш народ, наш ег К р аљ а и зато с у јб о љ и и је д и н и ц а и а . Виће то ја в н а
обзиромдасе јордански батаљонвећ посебно одабирани. п ри ре д ба и застановништво и с в и
неко вријеме налази на подручју П о ре д тога про ш л и с у и специјал- с т е в и н а њ у позвани.
општиие Глииа, “Отаџбииа" је н у о б у к у у т р а ја њ у о д 2 и је сец а гдје "Отаџбина": Б оравећиуК рајииии
одлучилада сазиа иешто ви ш еоса- с у н ч у ч и л и с в е о с в о јо ј б удућој и и с - кроз коитакте са нашим људима,
момбатаљоиу, овашемживотуовдје, ији... о з е и љ и у ко ју иду, о какав стедојамстеклионама,нашем
активиостима и задужењима која становништву, о бичајииа. Обучени народу,дјеци... ?
имате као јединица у склопу с у к а к о с е треба понашати у контак- На тојеитешко илакоодговорит и.
мттровних снага У Н које се од 1992. тииа са л о к а л н и и становништвои, П р ије свега и и с и о са д а У Н П РО -
годинеиалазенаподручјуРС К . затии к о ји с у циљ еви ове и и с и је УН, Ф О Р и наш и о д н о си с у н а неки на чин
П рије свега, гдје су све (поред за пр аво с в е и у о н о и е што је д а н одређени. Међутии, оно што с е о
Глине) стациониранејединице ваш ег во јн и к У Н и о р а зна ти. је д н о и народу, н а р о д у као таквои
батаљона и када су стигле на ово "Отаџбина": Помињући контакте зна је нешто друго. На п р и и је р , с р е -
подручје? са локалним становништвом у з тао с а и иного љ уд и из Европе или
Гвнврал М. Н .: Јо р д а н ски обавезе које има те као јединица УН- САД и када б и х и и с п о и е н у о Јордан,
бат аљ онјенапрост оребивш е Југо- ПРОФОР-а да ли сте подузимали н и с у зн а л и ништа о тоие. А ко б и х и и
сл ави је стигао почетком октобра нешто на том плану н које су ак- сп о и е н у о краљ а Хусеина, нашег
1993. и о д тада се налазиона р а зн и и тивностиу току ? краљ а, с в и с у с е сјетили. Оно што
п о д р у чји и а за хва ћ е ни и ратои која је д а н н а р о д стварно јест, тешко је
с у под заштитои снага УН. У Гп и ну Гвнврал М . Н .: О б зи р о и д а с и о ту знат иаконисидиоњ ега. Н а л а зи и д а
с и о стигли почеткои ије сец а, а доста кратко вр и је и е , н и с и о у је упознати љ у д е в е о и а тешко, пого-
наше снаге стациониране с у јо ш у почетку и о гл и учинити више, но у тово на о в а ј начин. И па к и и с л и и да
Топускои, Војнићу, В ргиниост уина току овог и је с е г а п од узе л и с и о је ваш н а р о д в е о и а љ убазан,
Турњу. неке активности ка ко б и си о се с у с р е т љ и в .^ п р а в о , наш ао с а и
"отворили' п р е и а в а ш е и н а р о д у је р иного сличност иизиеђу ваш ег нар-
Унутар батаљона в р ш и и о си је н е
и и доиста ж е л и и о пријатељске ода и иог. И и а иного тога што би се
св а ки х 6 ијесеци, а трајање нашег
о дно се и н а и је р а в а и о на св а ки и огл о назвати оријент алнии у
боравка ови си о иандату УНПРО-
начин олакшати о в у ситуацију. Већ в а ш е и понаш ањ у, у в а ш е и о д н о с у
ФОР-а. Ова си је н а остаје д о краја
сл ије дећ е суботе о р га н и зу је и о с у с - п р е и а д р у г и и а . В а ш н а р о д и и с е д о -
септеибра када ће је заиијенити
ретса ш ко л с ко и /џ е ц о и га под р учја ист адопада и и с кр е н о ж е л и и д а то
новеснаге.
вашеопштине, к о ји с и о у п р и л и ч и л и буде обострано, д а и ви нас
"Отаџбина ":Далије овопрва мис- ка ко б и си о п о д је л и л ' поклоне доживит е тако. З н а и д а с е о вдје
ијајорданскогбатаљоиаусклопусиа- (ш ко л ски прибор, слаткише) и о ж е говорити о р а зл и ка и а , о ре-
га УН и ималиваш ихвојникајош гдје с и р о и а ш н о ј дјеци. П оклоне је по- лигији, а ли и и без обзира на п рипад-
усвијет у? с л а о н а ш п р и н ц Х у с е и н и и и с и о тии ност, на религију, в и д и и о д је ц у у
Гвнерал М. Н .: Ово је п рва и и с - п о в о д о и организовали и а л у пр- сва ко јкућ и , у с в а ко јзе и љ и ... такосе
ија у ко јој Јорданучест вујена иредбу. Ч а кћ е и д је ц а отпјевати је д о д н о с и и о п р е и а свии а.

ОТАДБИНА
г С В И Ј Е Т И м и
"О гаџбина"/Грађаш Глине јо ш д а а к о и и м а р а зл и ка онда с у о н е у п о ш т у је и о .О н је и з у з е т а н ч о в је к и з а
ув и јв к се сјећ а ју н и гер и јск о г с а и о и н а ч и н у ку х а њ а , п р и п р е и а њ а с в а к о г о д н а с о н је иот ацибрат ипри-
батаљоиа чијисупрш адиицибили хране, и а к о н е и а и о н е ки х п о с е б н и х јатељ. О н с е тако и п о н а ш а и и и у
вр л о сусрет љиви, доста с у се захт јева. К а д с а м ја у п и т а њ у р е к а о њега ииаио в е л и к о п о в је р е њ е .
друж или са локалнимстаиовниш - б и х д а је п р и л и ч н о л а к о бити м оја Б л и з а к је с в о и н а р о д у и често га
ж е н з је р ја н е б и р г и м н о г о и је д е м с в 1 можете в и д је т и ка ко шета у л и ц а и а
твом, створена с у ч аки нека трајна
што и и с е п о н у д и . И с тоје и с а и о ји и и л и наврат и о н а к о и з н е н а /^ у н е к у
пријатељства. Садаст евит уимно-
в о јн и ц и и а т акода см о ‘ д о б р и ’ што к у ћ у на р у ч а к . Стварно је ја к о , ја к о
г и се питају зашто се н е дружите с
с е тичехране. б л и з а к са н а и а и зб о г тога га в о л и и о .
нама ?Д а л и је у питању наређењ е Т о је к р а љ к а кв о г и и и и а и о и зато је
Отаџбина Што бисте нам м огли
и ли ...? т ајосјећај п о се ба н , и и с и о п о н о с н и н а
испричати о својоЈ зем љ и, о Јор-
Г в н е р а л М. Н .: Р а д и с е уг л а в н - њег
дан у?
ом о дисциплини. У наш ој зеиљ и, "0т аџбина":И накраЈуразговора,
к о д к у ћ е , а тако и о в д је н а ш а Г в н е р а л М. Н.: М о ја з е м љ а је ...
и о ја з е м љ а . О н а је д и о и е н е ,д и о и о г
желите л и нешто додати, можда
а р и и ја и и а в р л о строгу д и сц и -
с р ц а и с в е ш т о го во р и м о њ о ј д о п и р е поручит инаш емнародуовдЈеуГли-
плину. Ни тамо нема и зл а за ка или
изсрца. И кадспом ињ ем љ удепоред нииуКраЈини,уопш т е ?
слободног врем ена. З аправо, наш и
војници им ају п р о г р а и читав д а н , к о ји х ж и в и и , на њихгледамт ако. М о ј Г в н е р а л М. Н.: П а, п р и је свега и о г у
тренинге, в је ж б е . О с и и тога и и о в д - н а р о д је с л и ч а н с в и м д р у г и м н а р - п о новит ида н а и с е в а ш н а р о д в е о м а
је и и а м о много в о јн и к а , о к о 5 0 0 и о д и и а . Ж и ви м о је д н и п о р е д д р уги х, д о п а д а , д а је в е о м а љ у б а з а н и
с в и о н и и и а ју за д уж е њ е о д к а д с и о и и а и о с в о је н а в и к е , с в о је о б и ч а је , гост оприиљ ив. Н а ш а о с а и и н о г о д о -
д о ш л и . Ти о д н о с и с а ст ановниш - р а д и и о ... б р о о с је ћ а и о . Б о р а в а к о в д је в е о и а је
твом с у зб о г тога ријетки. Ч а к и у “ О т аџбииа": П ознат онамЈедаЈе уго д а н и н и у је д н о и т ренут кунисио
н а ш о јз е и љ и је тако. Р ециио, и о ја је - Јордан монархиЈа. Имате краљ а, ииал иникаквихпроблеианит иседо-
д и н и ц а је таио сијеш т ена у б л и зи н и годиобилокакавинцидент . Осиитога
краљ а Х усеин а коЈи Је веом а
је д н о г с е л а и ја ст варно н и таио м иим аиоизузет нодобрусарадњ уса
познат у свиЈету. К акав Је то
н и с а и иш а о ван, то н и је на р е ђ е њ е , с р п с к и м о ф и ц и р и и а за в е з у и п р е д -
осЈећаЈ има ти краљ а ?
већ и н е ка врста д и с ц и п л и н е . О с и и с тавницииа в л а с ти. Иактивнос тикоје
тога и о р а и р е ћ и д а и и о в д је и м а и о Г е н е р а л М. Н.: То је п о с е б а н с и о п о и и њ а л и д о б а р с у п р и и је р
п р е к о 50 0 в о јн и к а и к а д а б и с и о и х осјећај, пого тово ка д а је упитањунаш н а ш и х о д н о с а и м и с и о в е о и а за д о в о -
пустили в а н без контроле, то би иог- кр а љ к о је г с в и в е о м а в о л и м о и љ н и о в д је . Пош товање и у в а ж а в а њ е
л о створити п о н е к и п р о б л е м са љ у- јеобост рано
дим а овдје, је р иако с у о ни о да б р а н и
као најбољ и, и п а к с е м о ж е догодити
д а с е и е ђ у њ и и а н а ђ у д в а и л и три
в о јн и к а к о ја би м о ж д а н а п р а в и л а
н е к и инцидент. Ч а к и к а д с м о у
а р а п с к и м зе и љ а и а , м и не контакти-
р а м о и ного с а ст ановниш т вои, а
овд^е гдје с у о б и ч а ји д р у г а ч и ји боји-
и о с е д а не д о ђ е д о п р о б л е м а , а и и
н и к а к о не б и с и о хтјели увриједит и
в а ш н а р о д . И а ко с у с в и н а ш и в о јн и -
ц и п р и п р е и љ е н и за з е и љ у у к о ју
дол азе, и и и и с л и и о да св а ка зе и -
љ а, у ст вари с в а к и град, с в а к о
мјесто им а н е к е с в о је об и ч а је , тако
д а не зн а и о ка ко 6и с е н а ш и во јн и ц и
с н а ш л и у тим л о к а л н и и об и ч а ји м а .
С бзирои да на м се ваш на р о д д о п а -
д а и пош тујеио га, д у ж н и с и о д а
пош т ујеио и те о б и ч а је , д а в а с
н и ч и и не узр и је д и и о .
"Отаџбина ":К адсм окодобнчаја,
им ат елинекопосебпонацнонално
је л о , н гк е намирнице и ли слично,
што не можете набавити овдЈе и
како сеут ом случајуснабдјеват е ?
Г е н е р а л М. Н.: Не, н е и а и о ништа
ГЈОсебно. Н аш а о и и љ е н а х р а н а је
р и ж а и м е с о , а т о га и и а св а гдје и с
тии н е и а м о п р о б л е м а . Има н е к и х
в р с таповрћа к о ји х о з д је н е и а и м и их
онда набављ аио из Јордана. И све
ост алест варикојене н а л а з и м о о в д -
је набављ ам от ако.З аправо,м ислим

34 ОТАЦБИНА
ЗАПИСИ СА РАТИШТА

З А ГЛ Е Д А Н У Д А Љ И Н У
проф. Н икола Корица одсијеку прамен, кум Стане готово
"... исто с у и м текли ш к о л с к и д а н и
двометраш па би требала столица да му
о д истих болест и б и л и п е л ц о в а н и се досегне до врха главе, кумићу Влади
и у м р л и у истом д а н у ..." се малко тресу руке па се свијећа гаси, а
запјевала и она о “чавоглавима". Мла-
(Д. Максимовић: К рвава бајка) дост је то која одолијева. За редовну ја - навикао на њихове надимке, криво
храну и нисмо много марили. Прављен изговарах имена те ме свештеник мораде
На задње положајв дошли смо зиш . је ту такав паприкаш који се не једе исправгвати. Све је то ипак лијепо и
Једнолтост бјелине прикрила је раз- нити у кухињама најегзотичнијих звм- почело и наставило се с весељем. Били
лике па нам је било свеједно гдје смо. У аља. Звао се Флаш - паприкаш! сут уи н е ки пријатељи - Унпрофорци из
сваком случају смо на граници. Мјерка- Проводећи дане и ноћи с овим Нигерије. Све се, видјевши од нас, крсте
мо усташке положаје, као и они наше. дјечацима код Јаре, повјеровах у чека- с три прста. Каже кум Љубан : “Видид-
Загледан у даљину, тражим загонет- ња, Плима надахнућа доносила ми храну ер Срба, виде православаца!"
ку коју је Црњански увио у бјелину очима и ушима као море раковима. И Онако окићени пешкирима, кренуше
снијежног Урала и дубину српске пра- тако, ухватих себе као лопова гдје прив- послије крштења у колони Гпином.
вославне душе, у њедра немира, идом наде опет на сваки шум окрећем Предводи кум Стане, на косилици, То је
бесконачност бесмислених ратовања, очи према порушеном мосту. То ја чекам заправо, “специјално" возило, комбино-
сеоба и снажног вјеровања. тебе. Желим те видјети. Лијепе тренут- вано од пода старог Фолцике и мотора ко-
Ноћас сам размишљао о вЈечитој ке желио бих претворити у вјечност па силице, иначе главно возило за превоз
тежњи за осмишљеним животом; не их као божићну погачу подјелити са потрепштина за конак “Код Јаре“.
дам да смрт тријумфује кад живот још и свима, алиријеч "вјечност" подсјећа на Прокрадали се моји кумићи с њом од
незакуцана врата! Патња је покретач усташа. или боље рећи ишли и дањ у и
и мојих и твојих немира. Доћи ће бол, по- ноћу, тик уз
том... н е пр ијат е-
Мада јеснијег невелик, високестаб- љ ску лини-
љике сувог корова наговјештавају да су ју. Како је
поља задрачена. Двије године рата ниска није
рало није зарезало ледину. Недостају се ни видје-
бразде, мирисне. Сада та поља (као и ла од траве,
они) зовемо једним именом - минска али се њено
поља. бр ектање
У смирају ноћи чујем једино ријеку. чуло над-
Сатима само њу чујем. Првих дана ми се алеко.
чинило да нетко крадом ламата по води. Ријетко
Касније схватих да то ријека убрзава лијепе тре-
ток на каменој литици разрушене бране нутке жели-
па, повремено, накупивши комаде леда, мо претвор-
пљуска као дивље раце крилима. Рије- ити у
ка је живот, пун жубора ријечи. вјечност ,
Понекад их потпуно разумијем! Суше је али... Деси-
пију, кише надимају, руши вода и гради, ло се то
руши и гради, а онда нестаје... Када почетком је-
слушам кише и жуборе новорођених по- опроштај... Свеједно, нкам се сени: Једна екипа тек стигла из Гпине на
тока, пожелим да ти причам нешто лије- плашио. Сједнем тако, под запуштену косилици, а друга је, и не гасећи мотор
по. Кад проматрам воде вријеме се брајду, опкосим је, (.'плијевем, посједала за натраг. Текшто су замакли
претвара у лет лептира и ја га више не намјестим сто, нешто биљежим, а борци преко моста, чули смо рафал... Још
чујем. Тако, лишен вапаја и крика, пролазе, задиркујући:...“брс п ро На- један... У злосутној тишини ћутке смо се
тражим спасење.У мојој склоности ка зоре! Ђе ти јекравица?" “Е]ПЈвсниче!“ - гледали. Чуо се само једноличан рад мо-
враћању има наде да ћу те срести па довикује Личина, “ДобишеЧ литру тора у мјесту. Знали смо да нешто није у
пожелим да ти испричам нешто: крушковаче ако ме ставиш у пјесму, реду... Станишина група с пушкама крену
У завали, изнад шуме, недалеко макар ме спомени, ето, ако ниипа, а оно преко моста, на растојању, у правцу зву-
наших ровова, смјештено је пратеће како сам се неки дан напио!" ка... Ишчекивање заломи звоно телефо-
оделење. Тамо су ти Зис, Блејо, Чворак, Уто дођоше они од Јаре, павеле: на. Грабим слушалицу: “ Овдје Јабука-3,
Шеги, Ћаћа, Мамуза, Драж, Елефан... и “Крштење у недјељу! Ти ћеш Оитикум! кажите!" - Ја б у ка -1 “треба Симу“!
да не набрајам даље. Спавају (додуше Свима!" И би тако. У цркви Рођења Бого- Ћутке пружам командиру слуша-
мало) у шатору. Тај шатор назвали - родице, у Гпини тако нешто никад до лицу и стрепим... Симо лагано враћа
Јаро! Поред Јаре нашег узидао тада није било забиљежено: четрнаес- слушалицу и тихо, у прекидима рече:
Бљутави прекрасну пећ. (Пече као тероструко кумство! Постројили се у "Јави свима, тужну вијест... Погинули
луда). О дуд окачили порције, сандуци униформама, њих четрнаест, пс стари- су... Сва тројица... И Мими... и Зоки... и
муниције им и сто и столице, оближња ни: Душан, Драган, Вељко Симо, Јазо...“
шљива - сталакзамету,астарибунар, Живко, Љубан, Драгољуб, Бранк ■>, Вла- Колико год жељ ели заборавити и
остава за хлађење пића. Е, ту смо до, Станиша, Драгиша, Зоран, Миомир и тужно и ружно, горчина изгледа, мора
живјели живот! Музика из великих Горан. Истина, колико год свечача ат- бити присутна како бисмо живот могли
звучника (струју с у “посуђивали' из мосфера владала у цркви, било I ^ ту и додирнути прс тима...
“стодесетке"). Чула се чак преко. И смијеха: кум Вељо већ проћелав па га
пјесма. Смијех се разлијевао, киптио отац Милош не могаше сстри.-,и узнад
као пјена свјежег пива преко навршене
кригле. Понекад се, онако. од бијеса.
чела, кум Љубанудлакг к >атка и ја <а ко
чекиња па маказе самс кј ил 9, никч. х да □
ОТАДБИНА 35
ЗАПИСИ СА РАТИШТА

1^ МЕМОК1АМ

ДРАГАН ЧУЧКОВИЋ - ЦАР


С вако вријем е, па и ово зл о и наопако, дон оси судбин у бораца покуш ао си и звућ и ди о једи н иц е
сво је јун а к е к о ји м упечат дају, ист оријупиш у за и з окруж ења м ислећида тебе метал неће. П исмо
вјечност. А ист оријаузим а најбољ е, најврједније вјер о ва л и да си п огођеп, да те п огоди о курш ум
и најдраж е. Д Р А Г А Н ЧУЧКОВИ Ћ - Ц А Р је ди о и з ц ијеви болесн ог пакота м услиманског.
наш е историје, ди о слободе и трајања. О н ј е Б ио си борац, ју н а к к а к ви се ријет ко рађају,
трајна успом ена иж ива легенда. ди о слободе о в о г народа и ових простора, савр-
Говорим , пш пем и гласно разм иш љ ам у име ш ено дисциплинован, о дговоран и тачан, а
сви х к о ји с у те познавали, к о ји с у з а тебе ч ул и и поштен изнад свега. П ејаки си н З о р а н не в јер ује
к о ји ћ е јо ш о теби слушати. да м у је метак оца уби о, је р си м у у в и је к го во р и о
Р ођен си на п осн ој д р љ ен ск о ј зем љ и, том да тебе мет акнеће.
ки сељ аку и зм еђу обронака О рлове и Чемернице В је чни мир и починак си и забрао на триго-
у с ељ а ч к о јк у ћ и брвнари, бистраума и оштра ока нометру, коти, иза ц р кве В азнесењ а Г о сп о дњ егс
одрастао сиодхит рогдеранчет а допознат ог л о в- који х се конт ролиш у све м еђе и тромеђе од
ца, вр и једн о г радника, њ еж ног оца и изузет н о А о ва доледен и хш ум а П окупљ а. К ао осматра чко
ц и јењ ен ог команданта.
П р в у за р а ду о д проданих
букови х дрва д а о си за
л о ва ч к у пуш ку. П уш ка јв
била ди о твог живота, она
тије била судбина.
Ративање си п очео на
балинским брдима, знам о
тачно, на Б едем у и л и к о д
круш ке изнад С келе. У ви-
х о р у ратних збивањ а све
ове годинв прош ао си
најтеже окрш аје о д п оло-
жаја у Јамама, Ш анови-
ћшга д о бенковачкограт и-
шта, борби на Градини и
п огиби је да бојанским
барама испод У рге. Б орци
причају да си н а далматин-
ском рзтишту предосјет ио
гд је ћ е пзсти граната и з
В Б Р-а па си и х обилазио,
пом јерао у заклоне,
храбрио. Ут т абу се го в о р -.
ило: Ц аревз чета ј е па полож ају, мож емо бити мјесто команданта за сва врем епа. Остаје д а ми
-•.шрни. к о ји см о ти д уш у познавали, к о је си м ного
задуж ио својим срцем и херојст вом обиђем о ма-
ВоЈничке вјештине с у ти биле урођ ен е, бр зо
јк у Е виц у и оца Душ ана, а малољет не Д раган у и
си напредовао одком андира одјељ ењ а д о коман-
Зорана пом огнем о извест и на пут и све д о к п иви-
данта батаљона у з необичн у б р и гу за љ уд е и је -
м о и трајемо сваки пут ка д прођем о оштрим
динице к о је си н а себисвојст венначин водио. З а
за во јем на путу за О б љ а ј тамо гд је се пржина од-
себе ниси мариб, трошио се и сагорјевао, ноћима
роњ ава и п јескуљ а кл и зи и сп од твоје в је чне коте
био будан, спавао отворепих очију. М н оге страже
да застанемо, да те потражимо, притиснемо си-
и патроле, п робоји и п овл ачењ а сл а к о ћ о м си и з-
р ен у, је р ту твоје сјен е лут ају обљ ајским висови-
водио.
ма заједн о са звјери њ ем у з непознате пуцњ е
К ао командапт батаљона с 39 година, зр ео , стражу чувају.
у напону спаге, 2. септембра бринећи се за .
проф . М ирко Б А Ж Д А Р

36 ОТАЦБИНА
М1 м' А и и с л А и љ Е
у в а ж а в а ју св. Пет куподигао В асиљ М уж д е ка из Бузете.
У З Д И ЗА Њ Е Ч А С Н О Г К Р С Т А Ц р к в у је 1980. год. осветио и предао на употребу
н а р о д у епископ Симеон.
КРСТО ВДАН
С В Е ТИ В Е Л И К О М У Ч Е Н И К Д И М И Т Р И ЈЕ
(27.1Х)
(М И Т Р О В Д А Н )
Овога да на п р а зн у ју с е д в а догађаја у в е зи са
часним Крстом Христовим: п р в о п р о н а л а з а к часног
(8X1)
крста на Голготи, друго повратак часногкрст а и з П е р - Рођен је у гр а ду С олуну. Био је је ди н а ц с и н св о ји х
си је опет у Јерусалим . П рво д а ка ж е м о нешто о крсту. родитеља ко ји с у били тајни хриш ћани. Васпитан је у
Крст је сим бол, знак, о б е л е ж је је д н е идеје. Крст је хр и ш ћ а н ски м в р ли н а м а и ли је п о одњ егован. Отац м у је
ф орм ални зн а к човјека. К а д станете усп р а в н о и био војвода - уп р а в н и к града С олуна. П о сле смрти оца
раширите р у к е во доравно, ето то је крст. И сус Христос пом оћник цезара, М а кси м и л и ја н постави м ладог Д им и-
је р е к а о : “Ко хоће за мном да иде нека узм е крст с в о ји трија за војводу, на мјесто оца.
за мном иде". Крст је о б е л е ж је оних који с л е д е И суса Димитрије је имао задатак да хвата и ка ж њ ава
Христа. Д а није било крста неби било н и ва скр се њ а . Св. хриш ћане. У то вр ије м е р и м с ки император је био Д иок-
апостол П а вл е к а ж е :“А ја Б о ж е с а ч у в а ј д а с е чим лецијан, н а јж е ш ћ и противник хриш ћана.
другим хва ли м осим кристом Г о сп о да наш ег И суса Димитрије не сам о да није гонио хриш ћане него их је
Христа". и ја вн о бранио и хр а бр и о пошто је и сам био хриш ћанин.
О билазећи свету зем љ у мајка цара Константина, Једном пр и ли ко м в р а ћ а јућ и с е са војног похода М ак-
царица Јелена пронаш ла је крст на коме је разапет с и м и ли ја н сврати у С олун д а л и ч н о испита у в е зи са
Господ И сус Христос. Патријарх је р у с а л е м с к и уздигао Димитријем.
је о в а ј крст д а га н а р о д ви ди и зато с е о в а ј п р а зн и к Знајући шта га чека Димитрије преда с в о је имање
и зов е ВОЗД ВИЖ ЕНИ ЈЕ (уздизањ е) часног крста. оданом слугу јЛ у п у д а га р а з д е л и сиром асима.
П е р си јски цар Х о зр о ј о с в о ји Је р уса л и м и о дн е се М а кси м и л и ја н је ж е л е о д а с п а с е Димитрија а ли
овајкрст , а о д веде и многи н а р о д у ропство. Године 628. Димитрије је био о д л у ч а н у исповедањ у Христове в јере
грчки цар И р акли је п об једи Х озроја и поврати Крст у ч а к је и цара и зо бл и ча ва о што вје р ује у идоле. М акси-
Јерусаллим . Ц ар је о в а ј крст носио на леђим а д о к је ул- м илијан га због тога баци у тамницу.
азио у г р а д и половио наГолготу у храм В а скр се њ а на У част М а кси м и л и ја н у п р и р е ђ е н е с у игре у којим а
радост и утјеху цијелог хр и ш ћ а нско г свијета. се посебно истицао н е ка ка в делиЈа по именуЛиЈе коЈи Је
убиЈао хриш ћане и ругао с е хриш ћанскоЈ вЈери.
Овога да на се пости
Н еки м ладић зв а н и Нестор по ДимитриЈевом
допуштењу Ји благословом и за зо ве ЛиЈа на мегдан и по-
СВЕТА ПЕТКА ПАРАСКЕВА
биЈеди га. М аксимилиЈана Је погодила смрт делиЈе ЛиЈа
(27.X ) и на р е д и д а Нестора погубе м ачем а ДимитриЈа пр о б о д у
кош љ ем.
Ж ивјела је у п р в о ј по ло ви ни једанестог вијека.
То Је било 8.новем бра 306. године.
П оријеклом је српкињ а.рођена у граду Епивату. Родите-
Је да н наш град н о си име овога светитеља а то Је
љ и с у јоЈ били побож ни, а у том д у х у васпитали с у и
С рем ска Митровица (СирмиЈум) гдЈе с е н а л а зи црква
св о ју дјецу. П а р а ске в а (на с р п с к о м зн а ч и Петка) имала
посвећена овом светитељу коЈи с е ко д С рба посебно
је брата Јевтимија који је био епископ.
поштуЈе. М ит ров-данак хаЈдучки растанак. Многи га
Св. Петкаје јо ш о д м л а д о ст и ж е љ е ла п о д в и ж н и ч ки с л а в е као своЈе кр с н о име.
живот у пустињи. П о сл е смрти родитеља с в е што је
имала по ди је лила је сиром асим а па отиде у Ц ариград .'^РИСТОђО
гдје с е зам онаш ила и била је п р и хр а м у Свете Софије.
И з Ц ариграда о д л а зи у Јо р д а н с к у пустињу гдје је
некада живео св. Јо ван Крститељ. Ту п р о в о д и
испо сни чки живот, са вл а ђ ујућ и с в е страсти и и ску-
шења тјелесна и духовна. П р е д к р а ј живота вратила с е
у р о д н и град гдје ж и в и у посту и молитви. У б р з о је у м р -
ла и пошто је н и с у пр е п о зн а л и с а х р а н и л и с у је као
странкињу ван гробља. Једном пр и л и ко м к а д с у у њен
гроб требали д а са хр а н е неког странца в и д је л и с у
њено тијело нетрулежно. Г п а с о овом е дргађају брзо
се ш ирио у народу. Многи с у с е и зл и је ч и л и ко д њ ених
иоштију (тијела). И з града Епивата њене мошти пренете
с у у Цариград, затим у Трновс у Бугарској, затим у Руму-
иију, а касније царица М илица п р е н о си мошти у Београд
1936. године. Султан С улејм ан 1521. за узи м а Београд и
п р аноси мошти у с в о ју палату у Ц ариград. Д анас се
иалазе у Р умунији у граду Јашу.
У с р п с к о м н а р о д у купт св. Петке веом а је р а ^в и је н
посабно у Б еограду гдје на К алем егдану постој ’ на-
јпопула рни ја црква посве ћ е на о в о ј д и в н о ј светт =љки
у к о јо јс е н а л а зи и зв о р љековите чудотворне воде
На гробљ у у Д а б р и н и н а л а зи с е умјесто д р в е н е
капеле ко ју с у усташе у I I свјетском рату запапил е,
нова црква ко ју је уз помоћ оних који у пвом кр а ју

ОТАПБИНА 39
П Р А В О С Л А В Љ Е

како до смртиудаљавати с е из хр>ама у И зраиљ у, то она


С В Е ТИ А РХ И С ТР А Т И Г М И Х А И Л О по навршетку 12 година би дата св. Јосиф у, с р о д н и к у
(8ЈС1) сво м е у Назарет, д а по д ви д о м обр учн и це ж и в и у
девствености, те тако и д а с в о ју ж е љ у исп ун и и пр и в и д -
Ангели Б о ж ји с у п разн о ва н и о д љ уди јо ш и з д уб о ке но за ко н задовољ и. Је р у то вр ем е не зна д е се у И зр а -
старине. Но то празновањ е често с е изметало у иљ у за д е в о јке завештане на девство до краја живота.
обож авањ е ангела. Јеретици с у свашта б а сн о сл о в - Пресвета Д е ва М арија беш е п р в а таква доживотно
и ли о ангелима. Н еки с у о д тих гледали у ангелима завештала де в о јка , и њ о ј п о с л е с л е д о в а х у у ц р кв и
богове; други и ако их не сматраху боговима н а зи в а ху Христовој хиљ аде и хиљ аде девственица и
створитељима васцелог видљ ивог света. Л а о д и ка јски девст веника.
пом есни саб ор који беш е на 4 и ли 5 година п ре I
Васељ . Сабора, сво јим 35. п р а в и л о м одбаци п о к-
СВЕТИ НИКОЛА
лоњ ење ангелима као боговима и установи пр а ви лно
поштовање ангела. (6.ХП)
У врем е пак Силвестра папе рим ског и А л е кса н -
дра патријарха а л е кса н д р и јс ко г би установљен о в а ј О в а јс л а в н и светитељ, сл а в љ е н и д а н а с по целом е
п р а зи и к Архистратига М ихаила и пр о ч и х Сила н е б е ски х свету, би је д и н а ц с и н у с в о ји х знаменитих ји богатих
у м е се цу Н овембру. родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у
Зашто баш у новем бру? зато што Н овем бар п р е д - Л икији.
ставља девети м есец п о сл е м есеца Марта. У м есецу К а о је ди н ца сина, да р о в а н о г им о д Бога, они опет
Марту сматра се д а је било створење света. А девет и посветише Богу, и тиме д а д о ш е га Богу као у зд а рје. Д у-
м есец по сл е Марта узет је због 9 чинова у књ изи “О ховном животу на учи се св. Н и ко л а ј ко д свога стрица,
н е б е ско ј Ј е р а р х и ји “.Ти чи н о ви с у с л е д е ћ и : шестокрили Н иколаја еп. Патарског, и зам онаш и се у манастиру
Серафими, многоочити Х ерувим и и богоноси Престоли, "Нови С ион", о сн о ва н о м тим истим стрицем његовим.
Господства, С иле и Власти, Н ачала, А рхангели ји Анге- По смрти родитеља Н и ко л а ј р а зд а д е н аслеђено
ли. имање си р о м а си м а не за д р ж а в а ју ћ и ништа за себе.
В ојвода целе во јске ангелске јесте архистратиг М е- К а о свештеник у Патари беш е с е п р о чуо својим
хаил. м илосрђем , мада о н б р и ж љ и во скр и в а ш е своја м илос-
р д н а д е л а испуњ ујући р е ч Господњ у: д а не зна левица
В АВ Е Д ЕЊ Е П РЕ С В Е ТЕ Б О ГО Р О Д И Ц Е твоја што чини де сн и ц а твоја.
К а д а с е п р е д а д е са м о ћ и безм олвију, см иш љ ајући
(21. X I ) д а тако д о смрти п р о ж и в и , д о ђ е м у глас с в и ш е : “Ни-
колаје, пођи на подвиг у н арод, а ко д е л и ш битиод
К ад а с е Пресветој Д е ви ц и М а р и ји н а вр ш и л е три М ене уве н ча н ". Одмах по том ч уде сн и м П р о м ислом
године од рођењ а. дов е до ш е је родитељи њ ени све.ти, Б одјим би и за б р а н за а р хи е п и ско п а града М ира у
Јоаким и Ана, и з Назарета у Јерусалим . д а је п р е д а д у Л икији.
Богу на с л у ж б у према ра н и је м обећањ у своме.
Милостив, м удар, неустрашив, св. Н и ко л а ј био је
Три дана пута има о д Назарета до Ј е р уса ли м а ; но п р а в и пастир д о б р и стаду свом е. У врем е гоњења
идући на богоугодно д в л о тај пут не беш е им тежак. хриш ћана по дД и о кл е ц и ја н о м и М аксим илијаном бачен у
Сабраш е се и многи с р о д н и ц и Јоаким ови и Анини. д а тамницу, о н у тамници по дуча ва љ уде за ко н у Б ож јем .
узм у учеш ћа у о в о ј светковини, у к о јо ј узи м а ху учеш ћа Присуст вовао П р во м В а се љ е н ско м С абору у Никеји. и
невидљ иво и ангели Б ож ји. Н ап р е д и ђ а ху д е в и ц е са из в е л и ке ревности прем а истини ударио руком јерет и-
запаљ еним свећам а у рукам а, па онда Пресвета Д ева, ка А рија.
вођена с је д н е стране оцем с во ји м а с друге мајком.
Због тога д е л а би укл о њ е н са С абора и од а р хи јер е -
Беш е Д ева украш ена ц а р ски м благољ епним одећам а и
јс к е с л у ж б е с в е д о к се не ко ли ци ни п р в и х а р хијереја на
украсим а како и пр и л и ч и кћ е р и царевој, невести
С а б о р у не ја в и сам Г о с п о д Христос и Пресвета Бого-
Бож јој. За њима послед о а ш е м нодина ср о д н и ка и п ри-
р о диц а и не објавиш е С воје благовољ ењ е прем а Ни-
јатеља, с в и са запаљ еним саећама. П р е д х р а м о м беш е
колају. Заштитник истине Б о ж је о в а ј д и в н и светитељ
15 степена. Родитељи дигош е Д е в у на п р в и степен, а
био је ва зда и о д в а д а н заштитник п р а в д е м еђу љ удима.
она онда сам а брзо узиђе д о врха, где је срете
У д в а маха с п а са о је по три човека од н е за сл уд е н е
првосвеш т еник Захарија, огац, св. Јован а Претече, и
смртне казне. Милостив, истинит, правдољ убив, он је
узевш и је за р у к у уведе је на сам о у храм него у
ходио м еђу љ удима као ангел Боуџи. Још за живота ње-
Светињунад Светињама, у ко;у нико никада не уладаш е
гови љ у д и с у га сматралисветитељем и п р и зи в а л и га у
осим архијереја, и то једанпут годишње.
помоћ у мукам а и бедам а; и о н се јављ ао. у с н у и на јави,
Св. Теофилакт О хр и д ски вели, да је Захарија “ван
онима који с у га пр и зи в а л и , п одједнако л а ко и брзо на
себе био и Богом обузет “када је Д е в у уводио у н а јс-
б л и зу и на да л е ко , и помагао.
ветије место храм а, иза друге завесе, и н аче с е не би
могао о в а ј поступак његов објаснити. Од његовог лица си ја л а је светлост као о д лица
М ојсијева, и о н је сам ом с во јо м појавом д о н о с и о утеху,
Тада родитељи п ри н е со ш е жртву Богу, прем а за-
тишину и д о б р у во љ у м еђу љ уде. У старости поболе
кону, прим иш е благослов о д свештеника, и вратише се
м ало и упокоји с е у царству не бе ско м п р о д у ж у ју ћ и д а
дрма, а Пресвета Д е ва оста п ри храму. И пребиваш е
чудесим а на зем љ и пом аде верн им а и п р о сл а в љ а Бога
она п р и храм у пуних 9 годи.ча. Д о к јо ј б еху родитељи
свога. Упокојио се 6. де ц е м б р а 343. године
ж и в и по сећиваху је често, а нарочито б л а ж е н а Ана.
Када пак родитељи њ ени б е х / Богом о да зва н и из овог
саета, Пресвета Д ева ос та као с и р о ч е и не дељ аш е ни

40 ОТАИБИНА
и о
с во ји м кр а љ е ви ћ е м А л е кс а н д р о м Н аш д о б р и и сл а в н и народ, који је
на челу. Погледајте на карту за већ ломогао /о д а б р а н и ! Белгијанаца
леђим а П ољ ске - си л н а Р уси ја : за и П ољ ака, не см ије д а за борави
Л еонид А н д р ејев
Белгијом, п р у ж а ју ћ и јо ј братске р у к е изм учену, истрош ену и х е р о јс к у ћут-
-богата Ф р а нц уска и ја ка Енглеска. љ и в у Србију. њ ено сиромаштво није
А С рбија? Видите ка ко је усам љ ена грех ко ји треба сакривати и којег с е
треба стидЈети. А ко је тијело с р п с к о г

РИЈЕЧ
са с в и х страна, ка ко је д а л е ко о д
јединог свогпријат ељ а Р усије и како во јн и ка иш арано бразготинама тур-
је м рк, страшан и по до зр и в с у с је д с к и х јатагана и убодима сут ријских
њен. Све је око ње ја дн о као и она бајонета, његове с у р у к е п о кр и ве н е
сама. А ли ж а л б и не чујете: свакога дуљ евим а о д рада. Сав његов и с -

0 да н а отуда д о н о с и ди ц а пригуш ен и
бо да р глас, ко ји с в е виш е сл а б и :
"Ништа, ништа. м и с е још д р ж и м о -
борите с е ви с п о к о јн о !"
П адокле?
торијски дивот - то је дивот просто
м учен ика - р а дн и ка , ко ји је д н о м
р у к о м д р д и мотику. а другом за к л а -
ња главу: његов дивот, то је м ар-
тиролог м ученика за слободу,

СРБИЈИ Но, не заборавите д а се с а Срби-


ма не в о д и рат. Не заборавите д а је
то "казнена е кс п е д и ц и ја " на С рбију
и д у не војници. не оф ицири. него џе-
б е с ко н а чн и н и з распетих, распетих,
распет их! Он за стољећа није имао
по чи нка , о н није окуси о с р е ћ у п р а зе
сигурности - р уке с у м у п у н е ж у љ е в а
М у ч а н је то посао: разликовати лати и њ ихови џелати. У рату има и т и ј е л о м у ј е у модрицама, а душ а
оскудицу, дијелити гладне по кл а с а - м акар н е ки х п равила. ситних м ује испуњ ена н е и ска за ном тугом -
ма, а за несретне и пострадале ублаж авањ а, спољ аш њ е коректнос- он, С рбин, чија дјеца. мјесто у
тражити степен и врсте. О пљ ачка- ти: н а р о д по страни, во јска с е с ш колу, м о р а ју н а бојиште, д а с е боре
ни, гладни и несретни Белгијанци; в о јско м бије, и то је рат. Али, гдје за с л о б о д у и живот.
опљ ачкани, гладни и несретни с у м о ж е бити границе и краја за ка зн е н у П ом оћ м у треба, одмах, н е о д л о д н о !
Јев ре ји и П ољ аци око В и с л е и у е кспе ди ци ју? Та, њ о ј је је д и н и циљ Има и јо ш нешто, што не смијете заб-
Галицији: несретни. гладни и казнити строго и заплашити. Ако оравити д о к мислите о С рбији: у С р -
опљ ачкани с у и Срби. К о см ије да Нијемци у Белгији и зн а л а зе повод д а бији н а с љ убе, топло, и скр е н о и
се усуди сравњавати коме је теже, о п р а в д а ју вјеш ањ е стотине грађана њ еж н о. Зађите сам о по њеним
чија је глад страшнија и н е сн о сн и - и п а л е д кат едрале - з а р је то по- к р в а в и м пољ анамаи градовима, па
ја : Језреја.Белгијанаца и ли Србина. требно онима ко ји ка ж њ а ва ју? Под ће вам с е учинити као д а сте какав
Којом чаш ом д а с е изм је р и и с р а вн е видом подлогнекорист ољ убљ а, А ус- књ а з и л и п р о р о к - стаквом ће в а с
с узе : гдје је та мјера која ће оцијени- тријанци с у о д почетка рата и зја в- љ уб а вљ у и поштовањем окружит и ти
ти тежину увред а и страдања? Све љ ивали д а о н и н е теже за "територи- и зм уч е н и љ уди. П осљ едњ и ћилим
с у с у зе слане. ја л н и м о св аја њ е м " - њима само прост ријеће пред ваш е ноге,
Са ш ироким о дзи во м и д о б р о - треба с р п с к е кр ви . ср п с ко г страха, откидаће о д с в о ји х гладних уста и
том. која облагородава епоху на- с р п с к е несреће. Они сам и туже, они потоњи за л о га ј хљ еба. па ће вас
јкр в а ви је г ра та и мртву в о д у р а зд о р а сам и суде, о н и с у сам и и џ елати - угостити с боданственом с в е с р -
претвара у ж и в о вр е л о љ убави и ето, то је тај ср а м н и аустријски по- д н о ш ћ у сиром аха. вас, најдраж ега
саздањ а, наш н а р о д је, не баш сит, хо д на је д н у изнем оглу земљу. госта и з м иле Русије. М ол ећи с е
одвојио м рвиц у од с в о ји х уста и по- Њ ихова је цин ична л о зи н ка : што Богу - кога ће о ни поменути у с в о -
могао Јевреје и Белгијанце. А л и Ср- виш е овладам , виш е ћ у истријеби- јојмолит ви пр и је с в о је дјеце? Р уси ју!
бима јо ш није помогао, а тешко је и ти, а у ствари - што виш е сл а б и х које Стотинама година че кајући сунц е - у
Србима, вр л о тешко. Не см ијем о д а је ла ко савладати. виш е ће д а к о ју с у зем љ у уп и р а л и поглед
сравњ ујем о - но је д ва д а је икоме на л и кује аустријска правда. њ и хо ви распети: к у д и д а н а с ш аљ е
свијести теже и горе. Н е чуве н о ! С голим цинизмом, с в о је с у з е и узд а хе мајка изм учене
Па? М и не чујемо с те стране ни ком е нема р авн а. п р е д очима с в е - д је ц е ? Тамо гдје с е иза с и в е магле
ж албе, ни громког кр и ка за помоћ, га цивили зџ о ва но г свеијета. непро- свијетли у н е б у златна купола м оск-
Напротив, свакога нам да н а пригу- пуштајући н и је д н у о б ја ву - Аустри- овскога Крем љ а.
ш ени глас бодро јављ а: “Не мари, ја н ц и с у ц и је л у је д н у земљ у Н а с уопште тако мало љ убе и
ми се јо ш д р ж и м о . Борите се ви покуш ал и д а претворе у пусто кр ва - у в а д а в а ју : в а р в а р и - н едавно је
тамо, за свето наш е за је дни чко дје- во губилиште о д хиљ аде квадрат- в и ка о на н а с Либкнехт - варв а р и .
ло, а ми - ми се јо ш д р ж и м о !" Само них километара. св а ко дрво в а с треба бацити с о н у страну У ра-
што с е у трепету тога далекога и до- увјеш ала, с в а к у главу као матери- л а ! Зато тим виш е треба д а цијени-
брога гласа ипак о п а ж а како о н с ја л за желата. Н ечувено! мо о в у њ е д н у и и с к р е н у љ убав, у њ ој
да на у д а н сл а б и о д сталног губитка И - ондје гдје с у моглли, они с у је за л о г не сам о српског, него и
к р з и и - ако прислушнете бољ е - своја обећањ а и и зврш или. Њ ихова наш ег пр е п о р о да . ПоЈачајте љ убав,
осјетићете у њему најдубљ у тугу и су погромаш ка звјерства тако појачаЈте! А ко други н а р о д и ратуЈу
очајањ е - у ж а с ! у ж а с н а д а је одвратно о њима го- за свЈетско господство, за ком ад
Рат је почео с а Србијом : у ве- ворити. Ч овјек с е осјећа као да је зем љ е и л и мора, ми треба д а во-
л и к о ј борби народа п р в и во јн и к који пр е н е се н у ка ка в н е р е а л н и свијет, у ЈуЈемо и за то д а нас уважаваЈу.
је погинуо био је Србин, а то с е неће који с е м о ж е погледати на тренутак ПоЈачаЈте љ убав. поЈачаЈте св о -
заборавити, то ће убиљежити ис- - задржат и се у њ ем у не подноси Ју дареж љ ивост , поЈачаЈте своЈу
торија. И, о д тог пр во г погинулог Ср- свијет. "Било је тако страшно да в е л и к о д у ш н о с т1
бина, па д о оног ко ји је убијен јуче, н ијесам осјећао страх" - говорио је Помозите ср б и ну, коЈи ћути, ћути,
да на с, о в а ј час - четири с у м јесеца: по ко јн и С емјонов, описујући п ро- а л и и з њега с в е виш е понестаЈе
четири се м јесеца ју н а ч к и бије мали, паст окло пњ а че "С уворов". на ко јо ј к р в и !... ГП
осам љ ени и витешки н а р о д са је био за вријем е битке ко д Чуши^.е.

ОТАПБИНА 41
П Р Е Д С Т А В Љ А М О
I [ К У Л Т У Р А

ИНТЕЛЕКТУАЛНА ОФАНЗИВА
ДАНИ САВЕ МРКАЉА проф . Н икола К О Р И Ц А

Крајиш коврућељ ет о 94. прот ичеу з н а к у културних Ж а р ко Рудић, у р е д н и к Је М и р ко Демић, штампа Г о р а -


освјеж ењ а к о је н а м је д о н и је л о не ко ли ко зн а ча јн и ји х п р е с , Н ови Београд, тираж 1200 прим ерака.
манифестација у готово с в и м већиммјестима ш иром Ре- Д руга књига истог и зд а ва ч а - Чистилиште, Н икол е
п у б л и ке С р п ске К р а ји н е . ВуЈчића, прош логодиш њ егдобит ника књ и ж е в н е награде
З а п о д р у ч је Б а н и је и К о р д у н а (п о р е оснивањ а У д р ж е “Б раћа М ицић"Је зб и р ка пЈесам а,првакњ игау6и6лиот е-
ња књ иж евника РСК, 18.ф е6руара у Г ли н и ) с в а ка ко је ци “Зенитон" коЈа ће св а к е године обЈављивати по Је/џ^о
најзапаж енија манифестација која прераста у р е д о в н у . дЈело добитника награде “Б раћа М ицић “.
годишњу, традиционалну, "Дани С аве М ркаљ а", у орга-
Трећа предст ављ ена књига Је "Таван бунар",
низацији С рпског културног друштва “Сава М р к а љ " и з
ко р дун а ш ко г пЈесника Н и ко л е Кобца, и зд а ва ч Је М еђу-
Топуског. О д рж ано је н и з културнихманифест ација:
р е п уб л и ч ка заЈедница за културно - просвЈетну дЈелат-
V М ајским П ољ анам а, р о д н о м м јест убраН еМ ицић,додј
ност, Пљ евљ а, штампа ГТП Панграф, Београд, 1994. год-
ељена је књ иж евнанагра д а “Б р а ћ а М и ц и ћ ". Овогодишњи
ине.

ИЗАШАО 'ТЛИШКО"
НаЈмлађи читаоци добиш е своЈлист!
РођенЈе "Гл иш ко", лист у ч е н и к а О с -
н овне ш ко л е “Н икола Демоњ а “ Глина.
Симпатични п р ве н а ц има од л и ке
квалитетних новина захваљуЈући
и с ку с ко м главном ур е дни ку, гослођи
М арини П јевалици -Ж о р д,н а ст а в ни -
ци (коЈа Је Још и н о в и н а р и пЈесник) а -
с в а ка к о и д о б р и м пр и ло зи м а ученика
- ч л а н о в а н о в и н а р с ке и литерарне
секциЈе.

СТУДЕНТИ ИЗДАЛИ
"СТУДЕНТ"
Ј у л а о в е годинеизаш ао Је п р в и броЈ
“Студента", листа студенатаФилозо-
ф ског факултета у Петрињи. Почетак
коЈи обећава и потицаЈ за ствара-
лаштво м ладих. С зи они коЈи с у заинт ересо-
добитник плакете и новчане награде је књ и ж е в н и к Ј о в а н в а н и за лист исарадњ умогусеЈавит иредакциЈи на а д р е су:
Р адуловић. (Н овчане награде се одр е ка о у корист дјеце Трг Ћ ирила и МетодиЈа броЈ12, пошта 4 4 2 5 0 Петрињаили
палихборац а РСК). на телефон/телефакс/: 044/816-086.
О д р ж а н е с у к њ и ж е в н е в е ч е р и у Топуском, Глини, Пет-
рињи, С јеничаку(родном м јест у Саве М ркаљ а). Наступа-
л и с у књ иж евници - гости и з Р епублике С рбије - Репуб- КРАЈИШКИ ПЈЕСНИЦИ
л и к е Ц рне Г о р е - Р епублике С рпске, к а о и п јесници РСК.
О рга низованаје л и к о в н а и з л о ж б а - цртежа, сл и ка и
УНАУЧНОЈ КЊИЗИ"
скулптура Б о ж е М арића из Петриње, у Топуском и
Н аучна књига у Б еограду Је о в и х да н а и зд а ла двиЈе
и зл о ж б а р у ч н и х р адова Софије Ћорић и з Б ијелника, у
књиге пЈесамакраЈиш ких пЈесника М илана Пађена н
Сјеничаку. П озориш на лредстава глум ачке д р у ж и н е
Вељ ка Стамболије, ко Ји ж и ве и р а д е уГ п и н и .
“Ф е н и к с“ из Топуског, о д р ж а н а је у Петрињи. Установљен
је и црквено - народни са б о р уСЈеничаку. П а ђ е н о ва зб и р ка пЈесама "Ш и р о ко ко л о "Ј е пета књига
(обЈавио Је Рано побратимство, И п а к постоЈиш, В елика
и гр а и В учЈизов)
ПРОМОВИСАНЕ ТРИ КЊИГЕ Вељ куСт ам6олиЈи“В р и је м е в у ч Ј е г з и је в а " Је п р в а об-
Јављена зб и р ка пЈесама, а д о с а д а сепоЈављ ивао у многим
С рпско културно друштво “Сава М р к а љ " и зд а л о је Југословенским часописим а.
"Песме и списе СавеМркаља". КњигуЈе при р е ди о

42 ОТАЦБИНА
П Р Е Д С Т А В Љ А М О
И з п ед агош ке библиот еке

ЗНАТИ И А И Н5СТАЈАТИ
Изузетну важност представља излажењ енових стручних књигау подручју педагогије па нам је
задовољство представити нову књигу нашег земљака, професора доктора А д а и а Г р у б о р а , редовног
професора Учитељског факултета уСомбору, рођеногуБојни кодГлине.
ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА
У ФУНКЦИЈИ ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
Издавач: Учитељски факултет Сомбор, штампа: МИГП 'В о јво дина ' -Бездан, Сомбор, 1994. године
У књизи се обрађује актуелна проблематика промјена у систему васпитања и образовањате
промјенекојесе тичуобразовањанаставника. Ованаучнастудијасе заснивана компаративниманал-
изама образовнихсистемаБелгије, Енглеске, Француске, Грчке, Ирске, Норвешке, Шведске, САД и
Југославије. Доктор Грубор је од Министарства просвјете Србије проглашен за експерта за систем
васпитања и образовања, ауторје четирију научних књига, низ студија, стручних радова, учесник
научно истраживачкихпројеката, добитник високих принзања и награда.
По ријечима аутора ове књиге, темељно начело у борби за нови квалитет образовања и ос-
пособљавањановог човјеказанововријем еје: 'Знатиилинестајати'!
проф . Н икола К О РИ Ц А

Мр. М илорад Г О ЈС О В И Ћ :

ЈЕСЕЊ А Р И ЈЕ КА
Старичин поглед грли д п а н пустог дворишта, р уб цијела живота.
м рачн огнеба . Го р ч и н а и сп р е д а р и је чи : -К р у в а не ијо, што тонеказа ноћес, а? И к р а в а ка д с е
- Стијешњен си, си н ко мој, по д о вијем небом ка око под наије, остаеља огриске. Тако ити...
капком , к а је з и к м е ђ "з у б "м а .Ј е д и н о у с н у о к р и л а т и ш , и -Знаш, - с у ч е он ријечи, - не м о ж е ш с е с оном и з града
нема р о с н и је ' међа, ш иљ аст ије'плот ова ни погледа парити. Б ијела је ка си р , м екаш ка ка тијесто. М ериш и јо ј
ош т рије' ка купина. рубљ е и тијело, а зна чинит в р а г о л и је с в а ко ја ке с а м н о м .
С в е ж и в о о д е угр а д . Б је ж е љ у д и ка д а је вође куга уда- О “ш д а т“ по ка ж е м ? А ј а ћ у њему:
рила. Н еће имати ко д а на с с а “рани. Остају пуста
- Ћено један. Ма, нам ачи г а ћ е у њ и 'о в у зноју, а л “ м ени
огњишта. В ође д о л а зе љ уди сам о у ло в око Светог
не д о л а зи више. Ж ив “ с т ћ у ј а и б р е з тебе, м а ка р б е д р а ко-
А р “анђела у својијем лем узинам а. п р и во м ж а р и л а , але
П ропаст ће свијет... Причат ћ у ти, тебе н е ћ у звати, је "ш
р о ђ е н и ,к а д з а п о ч е о в а н е в о љ а .
чуво?
“И м а хсусје д уМ а р и ју.Б и ја ш е ст а - , __
В езем ти ја р и је ч и о д
сита ж е на , до б р а к а “ до б а р дан. '
м уке њ екаве у себи:
Љ евш в не видје. Ш јећам се о н и је "
да на потље рата. Г п ед ам је к а “ са да - К а д с е оно о сл о б о -
тебе. Ш једи ти она на кућном прагу дисм о, до ш а с и вође, у
д р ж г п и у к р и л у решето, шта ли. К о - село. угланцаније" чиза-
миња курузе. И с п о д стиснутије" ма. с а в сапет каји-
ш ака прште златна зр н а глухука, ш чићма. На прсим а,
р о н е с е у м р е ж у решета и л и на дн о које, да простиш, нади-
лонца, лоскакују. У чини ми с е д а маш к а “ к р а ва к а д с е
нгшто ш апуће сје н ки шго се наије д^етелине, звецка
н аслони л а на њ езина леђа, али, си л н о ордењ е, ал “ тиочи
ош јећам д а она то мени дивани, те се не ка ко п о н е б у ш е ћ у д о к
прим акох не би л и је бољ е чула. с љ удима диваниш . Не
-М огули, сестрице мила, са суза - видим ја. ја дн а, а в и д и
и а источити и ја д е св о је ? Јутооске, н арод, како с е к о чо п е -
упостељи, уједе ме М ићан за ср ц е р и ш ка “ ускршњ ипијет а.
хад м и р е ч е : На м о ју невољ у, ти ми
м о за к помути, обрлати
-Ж ено, тика “ јуница, узгоропади-
ме, част ми у з е .Н и је н и
ла се, зацрвењ ела, а, богме, и с м р -
чудо што љ уди идући
д и ш на балегу. У ш а" ти је говеђи -
к р а јк у ћ е п је за ју и у ср ц е
м ирпс под к о ж у, н е “ш га спрати

ОТАЦБИНА 43
О С В Р т и
м едирају: Њ је с и ж е н а н и д је в о јк а ,6 и л а с и к о д момка.

МИШ ИЋ О
Ето, са де ти св е за б о р а в и : љ убав наш у, за б о р а в и
м ладу ђетелину што м ериш и на мед р о сн и , за б о р а в и о т-
кос траве ка д м јесец и ти завириваст е у њ едра моја.
М јесец је је зд и о не6ом,ати в о ђ е " - погледа Јадна М ара
на заобљ ентрбув ш т олежи у к р и л у п о д танкијем платн-
ом.
На крају,утечетиона убајтуда и сп л а ч е тугу. М јесеци
прођош е... Роди тиона сина,грлат одет еш це, а л " ида љ е
се м учи са м а . М ићан не д о л а зи . Године иду. Ј е д и н у к р а в у
ХРВА ТИМА
зна упрегнути у ја р а м и себе, те о р у м р ш а ву 6раздицу,а П о сл еп окуш аја Хрват скеда створи с в о ју неза-
д је ч а ч и ћ њ е зи н н еја ко гла ви њ а за плугом. в и с н у д р ж а в у , регент А л ександарЈе марта 1919. по-
Ј е д н о г а д а н а п о ж а л и м и с е М ара: сл ао ЖивоЈина М иш ића да обиђе Загреб, К арловац,
Госпић, Гпину, Сисак, В а р а ж д и н , С уш ак и Огулин и
-Н е д а ју м и п а ш ча д м ира. Н ава ли ли н а м е к а “ о6ади
види какво Је стварно р аспол ож ењ е. Н акон разгово-
п р е д киш у. П рош ле ноћи увија, извија н екакав глас из
р а с а о ко д в е х и љ а д е љ у д и и з с в и х с л о је в а (чуоЈешта
м р а к а ,ж е л и с е у в у ћ и по д к о ж у ка “ ла д н о ћ а :
м исл е ф ранковци и народњ аци, коалиционаш и и
-П ријо М аро, о пријоо... Стигоше неке прњ е о д УНРЕ^
радићевци, па и политички неопредељ ени љ уди).
Шјутра ће с е дијелити народу. Ја ћу чуват" ствари од
поноћи у ш коли. А ко тио "ш, дођи. Б и ћ е з а т елакованије" С лавни војско вођ а Је о д м а х по повратку р ека о ре-
ц и п е л и ц а ,св и л е н и је “ “аљ ина, ма, шта о"ш . генту А л е кса н д р у:
Г ур ка приканов глас о врата забрављ ена, “оће и х "И з св вга што с а и чуо и в и д в о ја с а и д у б о к о
разнијети, а мене рашченути... Знам ја шта б и о н ћио. з а ж а л и о што с и о св и и на с и л у Б ога о б и а њ и в а л и
Еее, не “ш, прикане, м акар Ја гола и боса ,о д а л а " ре пуво м н в к а к в о и и д в јо и братства и з а јв д н и ц в ... с в и о н и
се п о к р и в а л а . М ислим у се б и : ПроваЈ, а л “ ћеш одниЈет јв д н о и и с л в , тојв сввтза свб в, и а са к а к в и и п р в д п -
к р ва в е гаће. Оде... Реци и сама-ш т а б и р е к а “ моЈМ ићан о г о и д а с в п о ја в и ш ... ствар јв п р о п а л а ... Ништа со
дачуЈенешто р у ж н о о мени. н в ћ в и о ћ и учинити. То н и с у љ у д и на ч и ју св рвч
-Пусти М ићана,сест родрага,-рекохЈоЈ,аонаће: и о ж в ослонити. То јв најод вр ат ни ја ф у ка р а на
- Знам, њега друге ж е н е тамо у граду д в о р е , туђе р уке с в в ту, к о ја св н в и о ж в зајазит и н и ч и и што б и ј о ј св
савиЈаЈу с е о к о његовог врата,али,шта Ја ту могу? Д оћи п о н у д и л о ".
ће Једном. А ко ме сасвиЈем заборави, остави, бацит ћ у с е К а д га је А л е кса н д а р запитао шта м исли, без
у в о д у ,н е к “ м е риб е иЈу,кадм е метаку рату нестреви. двоум љ ењ а м уЈеодговорио:
Д а Јад будевећи, М а р а о д е у г р а д продати нешто сира, "Ја с а и с тии начисто. Д в о јв н а и к а о н в и и н о з н о
кестени, шта л и ? Угледа М ићана с двиЈе дЈевоЈчице ка п рвд ст о ји: пот пуно св отцвпити о д њ их, д а т и и и
цвиЈета два. СмиЈеше м у се. Његове, сигурно. Н авуче д р ж а в у , н в з а в и с н у с а и о у п р а в н у , па н в к а л о и е
М ара дубљ е м арам у на лице. Не в и д и ићи од
г л а в у к а к о з н а ју , а д р у г о јв ,у п р а в о п р в о ,д а у з в и љ и
распуштениЈе" ко са и риЈеке суза. Све ми то и сп р и ча
з а в в д в и о в о јн у у п р а в у за д в а д в с в т г о д и н а и д а св
вра тивши се кући босонога, сва о д праш ине,Јадна, слом -
з в и љ а св а б а ц и н а п р и в р в д н о в к о н о и с к о п о д и -
љ ена. УзетиЈона ст арувлаш уод петролеума и зко п р и ва ,
з а њ в ,д а л в к о о д с в и х п о л и т и ч к и х у т и ц а ја .А к о т о н в
разбиЈе и п о ч е п о с р ч и “одати. Пршти, крцка ц а к л о п о д
и о ж в , о н д а с в отцвпити: дати и и њ и х о в у д р ж а в у " .
ногам а,кр все лиЈе,ум ива табанењезине.а диЈетеготово
полуд јело од страа. С кочих к њоЈ, и с п с о в а х Је, изгрдих, "А гра ни це " - о брецну се А л е кса нд а р. "А где с у г р а н -
олрах ЈоЈ табане водом, нам азахракиЈом, уви х платном ице тоЈ њ иховој д р ж а в и и к о ћ е и х повући?
коЈе стргох с моЈерокљ е. С мирихЈенекако. Она задихано М иш ић се мало насмеЈа:
ш апорисувиЈе" усана, блиЈеда ка крпа: "Гр а н и ц в ћв таио бити г д е и х и и п о в у ч в и о , а и и
- Н ем ерем заборавит и М ићана. ЧуваЈ ми ово диЈете. ћ в и о и х п о в у ћ и н в о н д в г д е наш в а и б и ц и јв и з б и ја ју
Пош аљ и га у ш к о л у ,у “тернат, акоЈа пропаенем. н а п о в р ш и н у н вг о о н д в г д в ист орија и втног-
УЈесенрано почеш е киш е ивЈетрови тужни. Н оћи тавне р а ф и ја к а ж у .г д в к а ж у јв з и к и о б и ч а ји , т радицијви
ка туч. Ц рне “тице соЈкуле Јаучу у њ езином ш љ ивару, н а јз а д г д в с в с а и н а р о д п о с л о б о д н о јж в љ и о п р е -
слиЈећуна кров, п р е д у крилим а несрећу.О ш Јећам.добра д в л и , па ћв тобити и п р а в о и Б о г у д р а г о . "
бити неће.
С ад се А л е кс а н д а р насмеЈа: ‘ То би ТалиЈани
Једнога дана М аре неста, ка “ д а Је у зем љ у пропала. оберучкеприхват илии. М ибисмотадаХрвате просто
ДиЈете п л а ч е ,д о зи в а Је.Ањ у,иесрет ницу,Бог д а ЈоЈдушу гурнули унаручЈе ТалиЈана".
прости, нађош е сељ ани краЈЈесење риЈеке на млинскоЈ
М иш ић п о ско чи "Н в ка и и јв са с р в ћ о и . Н в ка св о н и
устави, у блатуи води, у лиш ћу. К а “ да Је р укам а сам а-
Хрват ииа у с р в ћ в . Ја с а и д у б о к о у в в р в н д а се и и
п равила хум куза греш но тиЈело. Уста ЈоЈ биЈаху отворена
к а “ д а не ко гд о зи в а , љ игава и блатна. О чи вели ка чке , њ и м а н в ћ в и о усрвћит и...Ти с у љ у д и с в и о д р в д а
раш ирене, могле би киш но небо посркат". ПокопасмоЈе. п р о з и р н и , п р о з и р н и к а о чаш а: н в з а ја ж љ и в и и у то-
Ето, Богдаде, Бог узе чељ аде. л и к о ј и јв р и л а ж н и и д в о л и ч н и д а с у и њ а и д а на
к у г л и з в и а љ с к о ј и и а в в ћ и х п о д л а ц а ,п р в в а р а н а -
П рича се како с е дољ е, на риЈеци, за вЈетровитиЈе" ноћи
чуЈе некакво Јецање, плач, шта ли. Љ уди н е радо н о ћ у та и с а и о ж и в и х љ у д и ... Н в заборавит в, В и с о ч а н с -
м линаре. Еее. в и “ш, како Је м а л и р а з м а к и з м е ђ у з л а и д о - тво, и о јв р вч и . А к о о в а к о н в поступитв си гур а н с а и
бра. М ногизло сматраЈудобрим, а до б р о сам о у с н у с н и в - д а ћвтв св љуто кајати".
аЈу“. В ојвода Живојин МИШИЋ (1855-1921)
(И зи еобјављ ен езби рке "Јека времена једаноднајистакнутихсрпскихвојскоео-
ђаиначелник Генералштаба.

44 ОТАПБИНА
О С В Р т и

С Е П ТЕ М Б А Р С КО ЗВ О Н О
Увијвк кад св огласи септеибарско дугорочно глвдано јв институција у којој
проф . М и ркоБ А Ж Д А Р се образује и васпитава, у којој св
шкопско звоно просвјетари наконпрвда-
ха настављају никад завршвн посао, ф ориирају сви профили кадрова.
твжак, сложен, хуиан и увијек празних Нелогично јв да сироиашни просвјвтни
схватаио, настојиио бити иеђу обичнии
џвпова. А звоно ио ж в бити пастирко, радници оспособв кадрове који ћв сутра
што обичнији, али нас д/б о ко уовоирату
пиштаљка или сирвна, у овои врвивну с тварати бога тудржаву, изузев ако се за
понизише и увриједишв људи надуввни,
нввреивну ако је шкопско и и се сак- богату д р ж а в у сиатрају појединци који
љ уди без вида с иоћнии аутииа и
упљаио да поново у дјечје око и душ у с у за себе приграбили иатеријалнадо-
врећаиа давиза, свена туђојиуци инево-
завириио, да поново у тои свијетлои оку бра већинв.
љи. За њихрат трвба да траје, туђеиуке и
почнеио тајну одгонетавања и читања несреће да трају. А ии ћеио и њихову Од апстрактних иотива, вољв, идвала
иисли, да поново рјвшаваио ребусв дјецу учити иудрости живљвња, свии и жвља, од успоивна на септеибарско
живота и започнв обострано зрачвњв апстракцијаиа, сиибиозаиа идубиоза- ш колско звоно нећеио иоћи д а живиио,
нвкв чуднв биовнвргијв у дидактичкои иа, законииа и бвзакоњииа и поштвњу, радиио и постојигм.
троуглу. свакако поштењу, сиијешно. Сизифов- Напуштају просвјвтни радници свој
У овоират у(којинаије наиетнут), нв посао радиио, иукотрпно, теиељито, иукотрпни посао на којеи с у нвпрекидно
зна се којви порвду, у суноврату људскв стрпљиво. Ииа иотива. Јасно, ииаинер- потрвбни иаксииална лажња и концон-
пгивти, рату бвз паиети иду пушка и цијеирутине. трација, посао који проживљавају и код
оловка зајвдно. Ми хуианисти ивђухуи- Опвтузииукад захлади, си р зн усе зе и - својих кућа, посао о којеи увијвк причајуи
анииа и нвхуианииа који с ратиш тадоно- ља и људи, ии ћеио васпитавати топла за којиоргански постају везани. Ато сво
срцаиочију. Апросв- раде да би изиеђу осталог дож ивјвли
јетне власти су задовољство затошто је нвки од бивших
забр ињ авај ућв ученика у животу иного успио, нешто
троив, бвз идејвдасв постигао значајно, јвр ту јв дио труда и
организујеио преиа зноја, најчешћв заборављвних просвјвт-
условииаиутног врв- ара. Сваке године, и у овенесретнерат-
иена. да се гријвио не, испратиио нову гвнерацију срвтни и
дрвииа којихииа,а не сјвтни. Сретни зато штовидииостасалв
нафтои из бијелог иладе и лијвпе људе, образованв с пуно
свијета, да школски енергије који трвбајуживотдапроживв, а
календар ускладиио опвтсио сјетни зато што одлазе у неиз-
с календарои сун- вјвсност, у нвковучјвокружвњ в,уживот
чеве године, да бу- на дивљ ии водаиа. И сваки пута кад св
деио у дослуху с пр- опраштаио однаш ихученика ствгнвнас
иродои и Богои. Нв и у г р л у и у срцу. Нвке од тих дивних и
сиијеио се одрећи драгих дјечака - ратника, који су у вре-
њихове поиоћи. Опет иену страдања иного ранијв дозрвли
ћеио радити без адв- напустише нас за вјвчност. Ходаио од
кватних уџбеника, покопа до парастоса и годишњицв, и ту-
поиагала и збирки, у гујвио. Знаио у којви су реду и клупи
сиио живе сликв угинуле стоке, хладнии просторијаиа, разиишљати и сједили Нвшо, Милорад, Миоиир, Лазо,
уилаћених људи, иутних нода и преиишљати коједијвте путујевојнии ка- Драган -Цар,... Нови ожиљци у ткивииа
разрушених кућа уживаио укочтрасту иионои, бициклои, пјешице, колико ииа наших тијвлакојисио твдрагв дјвчакв за
учионицв, тихв и пободнв у којој в дјвчјв доБ ојнеи Брестика, чији јеотацпогинуо, нвки другидиво тприпрвиали.
душ е израњавало зло вријеие рата. Тв кога је иајка напустила, тко је остао без Наше улагањв удјвцуиљ удв јв неијер-
душ в фориираио и брижно његуЈвио, об- стана и наијвштаја, па опет да се љиво. А д р ж а в у и друштво чинв управо
пикујеио, гајиио да буду људске, што преживи. Спонтано сио прихватилипро- људи. Оводруштво наије велики дуж ник
људскије. Рекло би се како радиио неки граиеисадрж аје науковања србијанске, бвз обзира што су у њеиу тренутно
загонетан, пресрињен посао на којеи та ваљда сио у генииа у коријену, пореиећениодноси вриједности игото-
иораио бити почвшљани, обријани, нв у исходишту и битисању с простора старе восвикритеријиживљења. Ми сиоуста-
дроњцииа, не псовати вулгарно ни Раш кеилинекедругесргске троиеђе. И тусу без статуса, на иилост и саиилост
злотвора свога да неби отровали увијекпред очииа сликаКрајишника: на нечију. Милостињу свакако одбијаио
паићвњв, иозак дјвтета, није бит1-к> чијег, леђииа пушка, урукаиарало, саио што не зато што у свои карактеру и опред-
свачијвгдјетвта, нашегдјвтета. ратујеио за цесаре из Беча, браниио јељењупосједујеиодостојанство.
Били сио сироиашни, па постали искључиво својв. Тако и д ј зцуваспитава- У сулудои рату, кошиару, игри боз
сиротиња, ии нв иож еио сјећи туђв шуие ио, свакои додајеио по г-отреби: нвшто правила и преседана чак су наи и
и продавати храстовв трупцв, јвр ћвио инфориација, животног ккуства, кул- станове, кров над главои узурпирали, у
постати трупци, грубијани за посаокоји туре дивљења, иногодоброте,дозираио просвјвтнв станове уселили су неки
радиио, не иожеио красти гориво из у потребнии дозаиа, настојиио превен- иного значајнији сиртници. А ии опет и
возила која возиио, не иожеио да паиет тивно лијечити од колект шнесепсе, од њихову дјецуучи и о и све се чеш ћв пита-
распаиећујвио, али зато пјешачиио из лудила рата. и о д а то ио ж да коипас нисио загубили и
далвкапо киши ижвги, крпаио итуипла- Све то радиио за багателу, бадава. стране свијета побркали. Свакакознаио
ио пријератне ципеле, стојиио у рвду за Добивалисио 10динара, 5 динара,/едан, да свакадефориација исвака толеранци-
два литра хуианитарног уља иобрађу- нити један, истина у посљвдње вријеие јаииајуграницу. Инаше стрпљвњвјепри
јвио напуштенв, никад обрађивлнв пар- нвшто виш еирадили због дјеце, бораца, крају без обзира што нас иагично
цвлв купињара ибујадара.
инвалида, сиротиње веђе него што сио привлачи септеибарско звоно и сјај у
Наш распон резона је широк, све саии. Једаиод стубова уређенвдржаве. дјечјии очииа.

ОТАШ ИНА 45
П И С М А Ч И Т А Л А Ц А
У писм им а, п о р ука м а и п р и м је д б а м а наш их читалаца, п ор еддобрихж елга,чест ит ака,похвалаиприм јед6и,
стигао је заним љ ив п р и л о г Н и ко л е К о р и ц е и з села В е л и к и Ш уш њ ар (општина Петриња) у о б л и ку п је с м е с
н а п о м е н о м д а 6 и се требало вишепосветити п аж њ е т ра диционалнојприврж еност иС рпкињ аправославки
с в о м е р о д у и п о р о д у ,о д р ж а њ у дат еријечи,м акарт о билонајпогубељ ниЈе,а д а је т о б и л о одпам т ивјекаа
прим јере нмамо у н а р о д н и м пјесмама. Д а Је то и д а н -д а н а с тако, н а в о д и у своЈоЈ пЈесми примЈер м ладе
дЈевоЈке коЈа се уд а л а за б орца-КраЈиш никау о во м рату, наконштоЈетешкоозлиЈеђен.

БОРЦИ НОР-а ОПШТИНЕ ГЛИНА ПОДРЖАВАЈУ АКТИВНОСТ СРПСКЕ


ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРПСКИХ ЗЕМАЉА НА ПЛАНУ УЈЕДИЊЕЊА
СРПСКОГ НАРОДА И У СТВАРАЊУ ЈЕДИНСТВЕНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ
О дмах н а конпроглаш ењ а НДХ, а и д а и њ еговихбораца у С р п с к о ј К р а ји -
А Н И ТИ Н А Љ У Б А В р а н и је д о л а с ко м на власт ХДЗ-з, н и у цијелини, а с а нарочитим
с р п с к и н а р о д у Хрватској стављен је задовопзством п р и м и л и см о прве
в а н закона. Н аш н а р о д био је вијести о зн а ч а јн и ји м војним акција-
С рпкињ а је Јуначкога р о д а
и з л о ж е н св и м могућим п о н и ж а в а њ - ма и зве де н и м у м је се ц у м ају 1991. го-
је р је о н а ср п ско га порода, има и малтретирању. као и наш и по- д и н е у Б о р о в у се лу, Плитвичким
к а д а о н а р и је ч т врдудаје с л а н и ц и у С абору Хрватске. С в е о в о је зе р и м а и д р у г и м мјестима.
врш ено је по д о б р о одабраним , Д а н а 26. јун а 1991. године, у борби
вољет д р аго г н и ка д н е престаје.
утврђеним и п р о в је р е н и м методама за ослобођењ е Гпи не учест вовали
усташке власти и з другог свјетског с у и бо р ци наш ег града, борци из
И а к о би о сака ћ е н био рата. Н ајприје с у угледни С рби другог свјетског рата. Било је доста
отпуштени с п о сла . а затим /е у с- љ уди и з п рош лог рата ко ји с у се са
Је д н а ко бе се о н у в је к волио. л и је д и л о и њ ихово хапш ењ е и п р о - пуш ком у р у ц и б орили у саставу
Т аки прим јер у Ш уш њ ару има гон с в је ко в н и х огњишта, теубијање в о јс ке Р С К против заједничког нам
утјецајних љ уди с р п с к о г н а р о да и непријатеља, од ко ји х истичемо
за по но с је овђе нам а свима.
уништење њ ихове им овине. У З а п а д - п.пук. Ђуру Пеш кира ко ји је да о с в о ј
н о ј С лавонији усташке власти врш е живот за с л о б о д у ср п ско г народа,
Бунчић В асо без в и д а остао, и етничко чиш ћењ е. каоком андант ТО Глина.
а Анитуд је в о јк у имао. С р п ски н а р о д веом а брзо је схва - Н аш е активно учеш ће, ч а к и у
тио насталу ситуацију. П р а ви л н о је у д р уж е н о ј, п р а в и л н о ј и светој борби
О ба о к а о н Је изгубио, оцјенио куда и де врховниш тво Хр- наш ег с р п с к о г народа. могло је бити
а АнитуЈош виш е љ убио. ватске, чи ји је ц и љ био уништити св е изнат новеће, д а је било слоге и виш е
што је с р п с к о п о територијиистрате- обостраног разум јевањ а. Но, и поред
гијиАнте Старчевића. тога треба констатовати да с е наш а
З драви би л и п а се завољ епи,
Д а к л е .в е ћ у п р в и м д а н и м а ствара- организација настојала укључити и
у н е с р е ћ и сад а њ еговали. ња Хрватске д р ж а в е , с р п с к о м на р - да см о континуирано и паж љ иво пра-
К о д њ егаЈе она често бил а о д у н а овим просторима пријетило је тили догађаје ко ји с у с е д е ш а в а л и и
потпуно ф изичко истребљење. Д а с е ко ји с у зн а ч а јн и за с л о б о д у народа,
и болесног њ ега Је д в о р и л а. не би поновила 1941. година н арод с в је с н и д а сам о с л о ж н и , уједињ ени и
није имао ни ка ка в и зб о р - алтернати- јединст вени м ож ем о побједити непр-
в у , в е ћ д а се лати о р у ж ја и прихвати иЈатеља и на тајначин будућим ген-
А к а д Васо пр и здр ав и о био
наметнути м у рат, ко ји с е јо ш во ди ерацијам а обезбједити трајан мир.
са Анитом зар уке правио. како за очува њ е го ли х живота и вјек- П о л а зе ћи од с традања и геноцида,
Б рзо затим сватове сазваш е о вн и х огњишта тако и за потпуно к о ји је у о в о м стољећу вр ш е н трипута
уједињ ењ е с р п с к и х земаљ а у је д и н - на д с р п с к и м н а родом о д стране
те се м л ад и о н и и вЈенчаше.
ствену д р ж а в у . познатог истог непријатеља, борци
М и борци другогсвјетскограта Н О Р -аопш т инеГпина п о д р ж а в а ј у
И наЈпослиЈе ТаЈанудобиш е, смо увје р е н и д а ће наш н арод активност С р п ске демократ ске
издржат и сва ратна искуш ењ а и д а странке с р п с к и х земаљ а, чије је про-
маЈка, тата, в о л е Је наЈвише.
ћемо и у овом рату и за ћ и као побјед- грам ско н ачело уједињењ е св и х
Њ у сад в о л е б а ке и д Јед о ви ници. српских земаљ а у јединст вену
и о д р е д а сви њ ени р о д о в и . Б орци општине Гпи на н и с у били држ аву.
проматрачи збивањ а, већ активни Р еализац ија овог програм ског
уче сн и ци готово у св и м догађајима, н а че ла - стварање јединствене
Анита Је ср п ско га плем ена, о д првог дана устанка па до д р ж а в е ср п с ки х зе м а љ а , трајно б и се
о н а Јесте српскога корЈена данаш њ их дана. избегло страдање с р п с к о г народа
Познати с у наш ист авовиизн еш е- као што с е то догађало у вријем е
зато и сад тврду риЈеч Још има
ни на савјетовању у Ш амарици, 1914. -1 8 ., 1 9 4 1 .-4 5 ., 1991. године,па
она нам Је са д за по но с свим а! с в е д о данаш њ е гдана.
Петровојгори. Г л и н и и другим мјести-
ма у п о в о д у ф ормирањ а ХДЗ-а и
Никола КОРИЦА, стариЈи наступајућег ф аш изма, као и Г лина,јуна 1994.
посљ едице које ће наступити по
С АВЕЗ БО РАЦА Н О Р -а
с р п с к и народ, не сам о у Хрватској
већиш ире. ОПШ ТИНЕ ГЛИНА
Са посебном паж њ ом пратилисмо
и а н а л и зи р а л и б о р б у с р п с к о г наро-

46 ОТАПБИЕА
(И) С Т О Р И Ј А

СЛОБОДА С ЛАЂ АО Д
ВАШ Е ЧОКОЛАДЕ
Зан и м љ и вост из
Залуд љутња,моћници!
Господо наша, и иразуиијеио ваше
и стор и Је гр а д а Г п и н е
очајање и сил н о нестрпљење. Јев-
реји предивјеше страшни геноцид, а
Срби, ето,још постоје. М идобро зна- Гпина се п р в и путу истор- С ирдан-бега остало је вјеројатно
ио шта вас иучи, али погледајте и јс к и и докуиент ииа споиињ е с а и о и и е потока, коЈи ко д Селишта
стварност и заиислите буду^^ност 1.јуна 1284. године. Тога дана утјече у Г л и н у ,а з о в е с е С и р д а н .
која нас чека. Откуд толико нера- п л е и ић В ук са друговим а из Од 1679. године до 1745. Глина
зуијевањ еза нас? Б орновца, ијесто гдје се д анас постаје капетанија. З а повједник
Не иож еио, ипак, разуиијвти вр- нал а зисе л оБ рњ еуш ка, предКапт о- капетаниЈе с е н ал а зи у Гпини, а
и је ие уко јеи злочинци суде и лажне лоизагребачким , п р о д а је с в о ју з е и - воЈска Је р аспор еђ ена и п о д р у ги и
љ у у Глини.З еиљ асепродајеП ет - иЈестииа. У о в о и е разд о бљ у
дарове дијеле.
ру, К о ја н у и И вану, такођер заповЈедници Глине с у били:
Ми нисио ни глуви нити слијепи, а леиићииа из Б орновца ито з а 1 6
поготово глупи. Наиа је природа 1.Д елиш им уновић Криштофер
и ар ака . И з је д н е м арке ковано је 200
удахнула осјећај за правду и сло- Ф рањ о, 1700.године
денара и ли бановаца, а 1 бановац
боду. Добро знаир вашу историју са д р ж а ва о је 1 грам ср еб ра и 2 . ЈелачићГабриЈел, 1706.године
која није превише блистава како је нешто бакра. Тако је Гпина са 3. Каиењ анФ рањ о, ?
представљате. Знаио за иилионе ш уи аи а, пољ има, вод а иа , или-
убијених Маја, Астека,Инка... Поз- 4. П а р а и и н с ки Петар, 1736. године
н овииа, рибњ ацииа и осталии
нати сун аи кољ а чи дјеце у Вијетна- 5. Ш крлецГабриЈел, 1737. године
продана за 3.2 килограма ср еб ра
иу. О рушењу древногБагдада и нес- 6. Погледић ЈураЈ, 1741. године
и нешто бакра.
ретне Хирошиие, још увијек слуша-
1 56 3.го д ин еуГ л ин и се поди- 7. С ериаге ТреилеПетар, 1742. год
м ои читаио.
ж е д р ве н а утврда на приједлог ине
Неиојте иислитида и и не разуи-
генерала Л енковића. Д рве ни 8. Ј р у д а н и ћ А д а и , ?
ијеио и искрене непријатеље, али
каштел и ли утврда је стајала на
једну.данашњу Француску разуијети 9. Јелачић Њолфганг, 1743-1748.
ијесту гдје с е д а н а с нал а зизгра -
не иож еио. Дошли сте под плаштеи године.
Хједињених нација, али ваша дјела
црно пишу.
Не ж елиио да наи лаж ни пријате-
љи чоколаде дијеле. Знаио ваше
дарове.ред чоколаде за несрећну
дјецу, ред боибиза њиховеочеве, ред
кварног брашна и хиљаде л аж и и
безброј жртава.
Знаиода с и о и с а и и к р и в и а ли и и
нисио главникривци овог зла. Тосе
добро зна па судите правии злочин-
цииа, па ж елиио да све своје дарове
оставите за своју дјецу. Сачува/ге
соибардере и напал - боибе за дјецу
Њемачке и Америке, да се њима бра-
не ако некад Срби покушају бити
господгрисвијета. М изнамода иито
нвћг требати јер нам је слобода да суда. Од тцда Гпина постаЈе 10. Грл ичић Ф ридрих Н икола, ?
д р гж а од освајања исвих еаших краЈишко мЈесто, а Глињ ани
1745. године д о л а зи д о р е о р -
дарова. краЈишници или граничари.
ганизациЈе воЈске уКраЈини, па с у
Ми, господо, саио желимс да нам 1592. -сдине Г п и н у заузииаЈу тако осно ва не у БанскоЈ воЈноЈ
пустите наше очеве да слободно ору Турци на 41 1у са Рустан - бегои. краЈини двиЈе банске регииенте:
властиту зеиљу, сију и жањувласти- ПослиЈе с ч с а ч ке битке 1593. го- 14 Б анска регииента сасЈедиште
то жито. Ако их пустите, на и ир у ће д и н е Т ур ц и су протЈерани из и у Глинии I I Б анска регииента
моћи купити безброј чоколада својој Глине и с. опине. са сЈедиштеи у Петрињи. У тии с у
дјеци. Слобода ће увијек за нас бити Но Турака се Глињ ани н и с у Још иЈестииа од тада пуковниЈе. Глин-
слађа одваш елаж нечоколаде. дуго риЈешили.Јер с у често уп- ска пуковниЈа броЈи 4000 пЈешака
Господо, надамо с е д а н а м нећете адали на подручЈеГлине.Такосе и 600 коњ аника. У Гпини Је пук-
забранити да размишљаио о љепоти н п р .зн а да /в у 1 7 .с т .у данаш њ еи овниЈа с в е д о развоЈачења ВоЈне
слободе. Селишту Јвдно вриЈеме ж и ви о краЈине1873. године. ВоЈска сас-
Турски биг из Б осне по и и е н у в и и о д л а зи и з Глине 31. августа
Д уш анка Штулић, учен и - С ир дан - Јег (Беге Снердгиак). С и- 1892. године.
ца 8 -3 ра зр ед а О сновне рдан-бегЈ >иорао брзо напустити -наст авићесе-
ш коле "Н иколаД ем оњ а" Селиште ,ер '.уТурци били потис-
П риредио Вељ ко СТАМБОЛИЈА
ГЛИНА нути прс I 0 риЈеке Уне у Б осну. О

О ТАПБМА 47
Ф Е Љ Т О Н

З а вјер а прот ив с р п с к о гу Л и ц и 1941.

Хрват ски комунист и -


уст аш ки сар ад н и ц и
Обрадио: Мирко Рапајић

С уђењ е ратном з л о ч и н ц у А ндриЈи А рт уко ви ћу Је за вр ш е н о а л и се Ј а к о в


Б л а ж е в и ћ ниЈе поЈавио на суђењ у. К а к о д о тога ниЈе д о ш л о остало Је такође
непознато. НаЈвероватниЈе се о н ниЈе у с у д и о д а д о ђ е н а суђењ е (а ко Је позванЈЈер
6 и се ту разот крила њ егова м рачна ул о га у току рата о са р а д њ и са усташама.
З бог тога се Б л а ж е в и ћ ниЈе поЈавио на суђењ у. Ч ак с у п р о гл а си л и д а Је "тешко
болест ан". БоЈао се Ј а к о в д а б и се ту на суђ е њ у разот крила њ егова зл о ч и н а ч ка
ул ога против Срба.
ч. Ј
Тек након скоро педесет година од устанка српског народа Блажевић поЈавио на суђењу као сведок о том догађаЈу.
уЛициот кривајусемногескриванеист инеизаблуде о под- Истовремено Је др. Фрањо Туђман, бивш иУправник Хис-
муклом деловању хрватских ксмуниста утовреме. Тек на ториЈског Архива Хрватске, дословно изЈавио адвокату
суђењу Андрији Артукови^^у у Загребу 1986. године почело ОлуЈићу:
је клупко да се одмотава. - "Имам нешто у архиву за Јакова Блажевића и чим то
Из сзједочења Жељка Олујића,загребачкогадвоката и провЈерим благовремено ћуВ ам доставити таЈдокумент".
других адвоката ко ји с у били браниоци ратног злочинца Суђење ратном злочинцу АндриЈи Артуковићу Је
Андрије Артуковића, изишло је на свијетло дана једно ве- завршено али се Јаков Блажевић ниЈе поЈавио насуђењу.
ома важно откри^е. Какодотога ниЈе дошло остало Је такође непознато. На-
Породица Андрије Артуковића је тражила да се на то ЈвероватниЈе се он ниЈеусудио да дођенасуђењ е(ако Је
суђење позове и Јаков Бла.кевић који би требало да позван) Јер би сету разоткрила његова мрачна улога у
сведочи у корист Андрије Артуковића. Због чега?Због току рата о сарадњи саусташама.ЗбогтогасеБлажевић
тога што је Андрија Артуковић .као Министар Унутрашњих ниЈе поЈавио на суђењу. Чак с у прогласили да Је"тешко
Послова НДХ спасио живот ЈзковуБлажевићу1941.год- болестан". БоЈао сеЈаков да би се ту насуђењ у разоткри-
ине. Те 1941. године Јаков Блажевић је био секретар ла његовазлочиначка улога против Срба.
ОкружногКомитета КПХ за Л и к у и заповЈедник комуниста Све ово Је обЈелодањено на суђењу, а обЈављено Ј е и у
Лике, кадајеухапшенодусташа За тоје сазнао Андрија Ар- штампи али сеЈош ни доданас ништа ниЈе предузело про-
тукозић и наредио да м у доведу Јакова Блажевића на тив ратног злочинца и усташког сарадника Јакова
саслушање. Њих двојица с у се добро познавали још пре Блажевића.
рата аЈаковБлажевићје,каокомунист а, подржао усташки
"устанак" у Брушанима 1932. године, кога је организовао ЈА Ш В БЛЛЖЕВИЋ
Артуковић. Наравно, то познанство из Госпића, Артуковић АРТУКОВИЋЕВ САРАДНИК
Је сада хтео искористити. Шта се тада разговарало код
Артуковића у четири ока остало Је непознато. Остало Је
непознато да л и Је тада Јаков Блажевић морао потписати Данас кад се овозна тек с е с а д може ЈасниЈесагледати
неку изЈаву о лоЈалности и сарадњи са усташамада бига сва трагедиЈасрпског устанка у Лици 1941. годинекоЈиЈеу
Артуковићпустио на слободу. Или Је Јаков Блажевић дао његовом наЈвишем успону потпао под политичку управу
сзом познанику Артуковићу само неко усмено обећање за усташких сарадника. УмЈесто да таЈ устанак има своЈе
саргдњу. Вероватно сусе ла ко спо ра зум ел и Јер с у обоЈи- чврсто српско национално руководство, на његово чело
ца били истомишљеницина анти-српскоЈлиниЈи.Послетог ступаЈу усташки сарадници и подмукли комунисти. За то
разговора Јаков Блажевић Је пуштен на слободу. има много доказа.
Све ово Је породица АндриЈе Артуковића знала и за то Је 1. - О Јакову Б лажевићу као "вођи"личких комуниста већ
захтевала да се на суђење позове Јаков Блажевић. Јеречено да Јеприхватиосарадњу са Артуковићем. За тоЈе
Наравно,то суадвокатиуважили, како бисеЈаков сада ЈасниЈа његова мрачна улога иработа против Срба.

48 ОТАЦБИНА
Ф Е Љ Т О Н
Д о к је вршен страховит покољ Срба уГоспићу њега нигде политику и ус ташке злочине.
није било. Иако је знао да с у сви Срби осуђени на смрт, 5. - Најстравичнији покољ Срба од стране хрватских ко-
чекао је у прикрајку и мирно посматрао како његовиХр- муниста извршене приликом напада на Удбину 21/
вати-џелати кољу све што је српског рода. Чим једош ло 22.8.1942. године и при нападу на Грачац15.1.1943. НаУд-
досрпског устанка против НДХ и кад сус р п с ка села Лике бину је нападало 1250 српских бораца из Лике. Удбина је
била ослобођена од усташа, ЈаковБлажеви1^једош аоу та билаусташкоутврђење,доброорганизовано.Икакопише у
села и одавде дириговао које Србе као “националисте' документима, накомандом мест ууБулићаГајуналазили с у
треба побити. Наставиоје усташку политику јер јетакав се: командант I ОперативнезонеХрватскеСрећкоМанола
задатак од њих добио. На мети Јакова Блажевића и ње- Хрвати Секретар О ККП Х за Л ику Јаков Блажевић. Д ваХ р-
гових комуниста билису:Солунскидобровољ ци,трговци, вата диригују нападом у коме учествују српски борци. А у
официри иподоф ицири бивше војске, службеници ипра- Заповестиза нападнаглаш авајудасууУдбини "домобрани
вославни свештеници. У томе с у му здушно помагали и истановништво коЈисимпатишу линијуН О Б “. А тамо уУдби-
поједини Срби комунисти као што је Јово (Јосо) н и с в е самикрвници иџелати. Све је то добро смишљено.
Богдановић, секретар котарског комитета Коренице, Ми- Резултатстравичан: 120 српскихмладића јепогинуло ун а-
ланУзелац "Брицо"секретар комитета комуниста Оточца паду на бункере испод Удбине и 180 рањњених. 300 Срба
и други. Вршени с у велики злочини по српским селима избачено из с троја а Удбина није заузета.
Ликеодстране комуниста и дошло језбогтога до поделе
Т акоје б и л о и пр и н а п а д ун а Грачац. Ту је погинуло 150
међу Србима. Они Срби који с у прихватили сарадњу и
српских бораца.аГрачацнијезаузет. И овдејекомандоваоу
“братство" са Хрватима потпали с у под комунистичку
овом нападу Хрват Срећко Манола као командант Шесте
власт и команду. а оникоји с у били противбило каквеса-
Личке Дивизије. У та два напада С рећкоје “усрећио"С рбе:
радње саХрватима(што ће рећи са усташама)формирали
побио је270бораца НОР-а.
с у четничке одреде, Све је вешто урађено да Срби почну
међусобниобрачун.И почео јевећ утоку устанка.И трајао После ове трагедијесрпска села Лике поново сузавијена
је читаво време рата назадовољствоХрвата. у црно. Али је Јаков Блажевић био задовољ ан што је имао
шта јавити надлежнима. Био је ово тренутак да се Срби
Што је још трагичније, од српских устаничких одреда
обрачунају са усташким и комунистичким злочинцима у
формирана је “Народно ослобсдилачка војска Хрватске".
својим редовима али то није учињено па ће се трагедије нас-
С рб и сууп а л и ув е л и ку клопку а да нису ни билисвесни
тављати идаље.
штасетодогађа. УсталисуСрбиодлучно да се борепротив
Хрватске и Хрвата иодједномпостадоше “Ослободилачка Само мјесец дана после ове катастрофе на Удбини.
во јска " те истеХрватске. В ећезлоим сенијемоглодогоди- 28.септембра 1942. године ти “домобраниистановништво
ти. Та устаничка воЈска требало је да се зове “Српска којисимпат иш улинијуНОБ" изашли с у по ноћи из Удбине,
ослободилачка војска штојеона у суштини и била. дош лидо села Јошан, опколилиЈош анизадва сата поклали
280српскихдуш а. Међуњима 133дјецем лађеод 15година.
2.-Т0М 0 Никшић, Хрват, деловцр је као партијски ин-
Свесуто зло починилиХрват исаУдбинеи околине зване
структор на територији Котара Грачац. Како пише Гојко
Подудбина. Тако је било а тај злочин хрватских џелата
Половина у својој књизи “СБедочење“,Томо Никшић се
нигдјенијепослерат аописанунекојкњ изи. К а о д а с е ништа
претстављао по српским селима око Грачаца каоСрбин,
није догодило.
тамо је тражио “српске националисте" и правио раздор
међу Србима. Идошло је до велике неслоге међу Србима и За ове “заслуге" на Удбини Јаков Блажевић и Срећко
до међусобног обрачунавања. По налогуТоме Никшића и Манола проглашени с у за НАРОДНЕ ХЕРОЈЕ. Поклали
других комуниста побијено једоста Срба у овом крају а за Србе и постали Брозови "Хероји". То им јенаграда? Само
осветуСрбисуубилиПетра БићуКесића комесара батаљо- три мјесеца после покоља Срба на Удбини Срећко Манола
на. постављенјеза п р в о г командантаШестеЛичкеДивизијеу
којој је било 98% Срба из Лике. А командант јо ј Хрват! Хр-
3. - На територији Котара Оточац деловао је злогласни
ватскикомунистисузнали шта раде а српскикомунист ису
Стипе Угарковић Папента, комесар батагвона “Божидар
им били вјерне слугеирадили на штетусвога рода.
Аџија". У том крају побијено је (по званичним подацима)
више Србаодстране комуниста него од стране усташа. Тај 6. - УтврђеноједасуХрватикомунистибилиуобавези да
Хрват Палента и српски комуниста Милан Узелац Брицо усташама откривају Србе комунисте што с у они и чинили.
ишли с у заједно по српским селима око Оточца и на лицу Тако с у ти Хрвати комунистипријављ ивалисвоје "класне
мјеста стрељали “сумњиве" Србе. То сучи н и л и усе л и м а : другове“усташама,а усташе с у с р п с ке комунистехватали,
Шкаре, Дољани, Подум, Главаце, Дренов Кланац и Брлог. убијалиипретходномучили. У Л ицисуна тајначин побијени
Тома Угарковића Стипу требало је прогласити за ратног 1941. године ови Срби комунис ти:
злочинца као и неке Србекомунистеиз тогкраја. - Тоде Маријан, секретар комуниста Котара Оточац,
4. -За комесара Првогпартизанскогодреда уЛ ици пост- - Милојко Мајс торовић и зКо тара Лапац,
ављен је Шиме Б аленкојије био усташаод1930. године а -М анеВарићакизГрачаца,
1932. године учествовао је у усташком “устанку" у
- Буде Шакић, студент са Удбине,
Брушанима. Такавје иданас осгао. Намерно сугахрватски
комунистипоставилиуовајОдредзакомесара јер је о н био - Ђука Ћурчић, секретарпарт. организације Удбине,
јединиХрват утомОдреду,свиборци и командири били су -ДанеГрковић, кројач изСредњ е Горе,
Срби из Лике. То је трагедијадаутајОдреддолазиусташа - Ђуро Грковић, сељ акиз Средње Горе,
заполитичког комесара и да га садСрбиморајуслушат и.
Наравно, он је одмах почео испитивати који с у Срби у - Бранко Бубало, студентизЛичкогПетровог Села,
Одреду “сумњиви", ствара раздор и наставља усташку - ВојинДракулић, геометар из Коренице,

6Т4НБМНА 49
Ф Е Љ Т О Н
-ДујоДрагаш Перин, из Бунића, С рбисуседиглина устанак 1941 године против Хрвата
- Пањковић Мојсија из Бунића. и против уст аш азбогпочињ енихзлочинанадсрпскии нар-
одои и брзо с у с е ослободилихрватске фашистичке влас-
За Србијусупобјеглиови Срби коиунисти:
ти, а дож ивели су убрзо то да потпадну подкоиунистичку
- Недјељко Жакула, члан ОкружногКоиитета за Лику, хрватску власткоја је била иста као усташка. То /е једин-
- МитоДииитријевић, учитељ из Висућа, ствен прииер у историји д а на чело једног националног
- Нико Кораћ, учитељ из Висућа, устанка дођу непријатељи против којих је тај устанак
започео. То се догодило Србииа у Лици Јер с у српски
- СрђанКораћ, ђак,
устанак у Лици преузели Хрвати под своју коианду. Срби
- Свето Прибић, студентизКоренице, подиж у устанакпро тив Хрва таидозвољ авају уис товријеие
да се ставе под хрватску управу. Нигде се такав прииер
крозист оријунеиоженаћи. С аиокоднаивнихСрба. Збогтог
трагичногчина С рбисувећ 1941. годинезаиетнулипокољ и
ИЗДАЈА РАДЕ КОНЧАРА грађански рат иеђусобоиаХрват исуу тоие уживали. То с у
сиишљено и подло учинили. Непријатељи српскогнарода
садасупост иглисвојциљ . И к а д с у успост авилисвојунову
Хрвати суиздалииР адуКончара, Секретара и вођукоиун- д р ж а в у н а српскииж рт ваиа, Хрватисустално сиишљ али
иста ХрватскекаоињеговуженуДрагицукојаје такође била ка ко д а се ре ш еС рбаикакопоноводаударенаС рб е. Т а и и
коиуниста. Раду Кончара сустрељалиТалијани.аДрагицу се прилика указала 1990. године и покољ је почео. С рб ису
с у ухалсили усташе и убили је. Убили с у и Душана Брујића опегбили изненађени и затечени и велики бројСрба у Хр-
члана ОК заЛику.
ватскоЈпоновојестрадао. Оно што није учинио Анте Паве-
И поред тога српски коиунисти Лике су и даље слепо лић докрајчио је Брозов генерал Фрањо Туђиан. Егзодус
следили Хрвате и ост алиииверне слугепротив интереса Срба још траје, ево већпунечетиригодине.
српскогнарода.
Да сенисусрпскикоиунист и уиеш алиуус танак 1941. год-
Ови подаци показују колико су хрва тски коиунисти били ине ситуација биза Србебилаиного повољнија. Решили би
усковезани за уст аш кирежиииколикосуонидоприносили сукоб са Хрватииа за вечита вреиена. Овако се то иора
ус ташкои р е ж и и у уборби про тив Срба. Чињеница је и тода решавати и ове 1994. године. Што је још жалосније, коиу-
хрватскикоиунистиуопште нису стражилиодусташа јер нис ти с у у Лици починили велике злочине и у послератнои
сусвиони прихва тилиус ташкудржавуи идеологијукао сво- периоду. Уништено је православљ е, уништена је српска
јуиусташе нису ииали потребе даихпрогоневећ с у и х у по- култура и просвета, становништво је расељено и
годнои тренутку убацивали у устаничке одреде српског обогаљено,осироиашена с у остала српска села. У Л и ц и с у
народа Лике и на ослобођену територијуЛике. 1941. године биле 73 православне цркве, а у рату је
Тако с у СрбиЛикенаивно и безсвоје воље улетели уо ву оштећено и порушено 56. После рата коиунисти с у
коиунистичку подвалуиотпочелиборбуза "нову" Хрватску порушили 17 православнихцркава, а ни Једна ниЈе обновље-
про тив к о је с у с е дигли на ус танак. Ко је крив због тога ? на. Од тих 17 цркава порушене с у цркве у овии селииа: у
се лу Вребац, Крбавица, ЦрнаВласт, ТурЈански,Грачац,Да-
Гојко Половина пише у листу "Нова Ријеч" бр. 13 од
бар,Дивосело,Дољани, Зриања, Коиић, ДоњиЛапац, Удби-
29.5.1991. године:
на, Острвица, Подлапача, Почитељ, Средња Гора и Шкаре.
- "Својииличнииутицајеи и залагањеи доста с а и допри- То Је културни геноцид што га коиунис ти учинише српскоие
нео да с у члановиштаба устаниказаЛикуи Србиборципри- народу. Нажалост, ииа их и данас коЈи би тако поступали
хватили војну коианду ГлавногШтаба НОВ Хрватске..." безо бзира насве жрт веис трада ња.
Тачноједасуза токривичлановиштабаустаника за Лику,
али се Србиборциза тонеиогуокривљ ава тијер њихнико за
то није ни питао. Поред тога, српски борци: полуписиени и ТРАГЕДИЈА СРПСКОГ НАРОДА
неписиенисељ ацииоиладинцинисунизнали к о и и је у р у к - У ЛИЦИ
оводствуустанкаикоса тииустанкоируководи. Тосу коиу-
нис тикрили, а крилисуисвојепост ојање јерсубилиуилега-
ли, организовали с у се у тајне организације, тајно с у Због свега тога и ож е се р е ћ и д а Је српски народ у Лици
одржавали састанке и тајно доносили одлуке п а н а р о д за доживео двевелике трагедиЈе 1941. године. Прва трагедиЈа
њ ихнијенизнао. Јевеликипокољ штога починишеХрватинад Србииа.Друга
трагедиЈа.Једнако велика, Јетошто с у с е Срби већ у ус танку
Због тога се и ож е рећи да је српски устанак у Лици
поделилииокренулиоружЈеЈеданпротив дугих. Ударио Је
доживео велику трагедију онога часа кад је потпао под
брат набрата.синнаоца,от ацнасина,село против села. А
власт хрватских коиуниста, што ће рећи под власт хр-
требало Је окренутиоружЈе против хрватскихкоиуниста и
аатских усташа. Никада до 1941. године Срби нису били
усташа, слож но као Један, да ослободеЛикуодХрватаза
под хрва тскои управоијер хрватска држава није ни пос тоја-
вЈечита вреиена Јерсу Хрвати показали и доказали да су
ла. Тојелрвипутда и и се та несрећа догодипа и то уз поиоћ
заклети неприЈатељисрпскога народа.
Срба коиуниста. Тиие је њиховаодговорностјошвећа. Због
те трагедије великаодговорностпада на оне С р б е ко ји с у Већ 1941. ипочеткои 1942. године Лика /е поактично била
уочи и у тои устанку у Лици 1941. године били на етнички очишћенаодХовата. Несталасухрватскаселакао
руководећии партијскии дужностииа. Они с у криви за нпр.: ПриЈебоЈ. Подлапача, Боричевац.Вучипоље, Малован
разбијањесрпскогјединства. А ко и и сенесудипредист ор- итд. као и с в и иањ изасеоци насељени Хрватииа ублизини
и јо иза зл очи н еко јесусвесн о ил и несвесно чинили против српскихсела. Хрвати с у остали саио у већии утврђении
интересасвога народа. иЈестииа: Госпић, Перушић, Оточац, Удбина, Бриње,

50 ОТАПБИНА
Ф Е Љ Т О Н
Грачац и Ловинац. Е сад, како Је иогуће било да у тој заостале стоке .
етнички чистој српскоЈ Лици загосподаре Хрвати -коиунис- У Брувну Је разоруж ана читава Једна чета батаљона
тиидаонитуствараЈусвоЈу власт, коЈа ће текпосле БОгоди- "Гаврило П ринцип". Почео Је лов на недужне поЈединце.
на задати Србииа страшан ударац и поново ии наиетнути Српска села око Попине и Грачаца су сесупротставила
усташку власт и усташкесииболе. Тоочигледно говорида злочинцуТоииНикшићукоЈиЈеовдепочиниодоста зла. Нар-
с у се хрватски коиунисти заЈедно са усташаиа дуго за то од Је био огорчен против Тоие Никшића. Али и у у поиоћ
припреиали.Збогтогасу иноги Хрвативећ 1941. године, па стиже Србин и коиуниста Перо Грубор Буздован, п оиаж е
икасниЈе, били убачени иеђусрпске редоведа прате штосе с в о и "класноидругу" Хрвату Тоии Никшићу тако што таиоу
овде збива и д а о свеиуизвештаваЈуАнтуПавелића. Хрвати Брувнуст рељ аЗО српскихиладићазаопоиену и поуку, да
суб ил и одлучни да униште Србе до последњега Јер су и и виде да са коиунист иианеиашале.
Србисиеталикао неко туђе ткиво, као 'р а к рана “ на њихс-
Ускоро ту у Брувно стиже и Ђоко Јованић са своЈии
вои тиЈелу, као туђинародкоЈи(поњииа)угрожавахрватско
"летећии о д редои" иликвидациЈа "народнихнеприЈатеља"
биће.
и “заосталестоке"сенаставља.
Међутии,српски народКраЈине овога пута ниЈе се дао
Збоговогкоиунис тичког терора, 100 српских бораца коЈи
преварити, дигао се наноге као и1941. године алиовога пута
с у д о тада билиупартизанииа,напуштабатаљонипрелази
срећои без коиуниста. ЧакЈебилозабрањеноделовањеко-
у четнике. То Је све детаљно обЈашњено у књизи д р Полов-
иуниста да опет не би починили неко зло Јер с у они то
ине “Сведочење".
покушали и наговарали Србе да прихзате Туђианову
усташку власт и да ЈоЈ се покоре. Ту с у опет предњачили Слично нешто се догађа и у с р п ски и селииа подно
с тари коиунис ти, неки првоборци и генерали. Велебита тЈ. око Госпића. Како пише др. Половина, коиу-
нисти Лике су утврдили да таио ииа око 100 жандара и
Српски деоЛике, како Јенаведено, био Је етнички чистод
воЈнихлицаКраљевинеЈугославиЈекоЈисуњииа били "суи-
Хрвата а л и се на несрећу таЈдео поделио на партизански и
њиви". Иовде Је почело чишћење као и код Грачаца. Због
четнички. Пола Лике Је остало на партизанскоЈ тЈ.
тога долази до побуне убатаљону "Велебит"и борци тога
коиунистичкоЈстрани под покровитељствои хрватскихко-
батаљона стрељаЈу коиесара тога батаљонаХрватаВладу
иунис таиус ташкихдоушника, а друга половина ос тала Је на
Церина и коианданта Пекишу Вуксана. А због тога Церина
четиичкоЈ страни под покровитељствои талиЈанскв окупа-
никонезнакоЈебиоиодаклеЈедош ао. ВероватноЈенаиерно
ционе воЈске. И почео Је грађански рат иеђу Србииа. Горе
убачен иеђу српске борце као што с у убачении остали Хр-
злонаисениЈеиоглодогодити.ПознатоЈе колико Је С рбаиз
вати.
Лике било у партизанииа алинико до данас ниЈе израчунао
коликоЈе Срба изЛикебилоучет нииииа. Т осе чакикри л о. УКотаруКореницасеистотаковршичишћење "народних
НаЈвише четника Је било у овии иес.тииа:Лапац, Грачац, неприЈатеља". ТуЈепозлупознат Јово (Јосип) Богдановић,
Медак, Попина, Зриања, Врховине, Оточац са околинои. Секретар котарскогкоиитетакоиунистаКореницеиуЈедно
ДабариПлаш ки. Тосусвеиест аузличку пругу. Приближно председник Преког коиунистичког суда коЈи Јепострељао
Је Једнак броЈЛичана био у партизанииа и четницииа. То Је тридесетак Срба, како он каж е "прочетника". Значи нису
последицастравичнеполитике коЈусухрватскикоиунисти билини "четници“већсаио "прочетници"аиеђуњииа убиЈе-
водили у српскии краЈевииа Лике. на су и два "Солунца" -носиоцаКарађорђевеЗвезде.
Ради историЈске истине треба рећи да су партизани Посебно Је тешка ситуациЈа била у Котару Оточац. ВећЈе
ис тински и хероЈскиводили борбупротив фашис таи про тив речено да Је таио велико зло починио "проверени коиунис-
окупатора од почетка до краЈаратаалиЈеипаквеликаштета та" Стипе Угарковић Палента. ТаиоЈеучишћењу “заостале
што супотпали под властхрватских коиунис таишто су, без стоке“похапшенооко 1бОСрба. Н екису пуштени а некипос-
свогзнања, упали уклопку подиуклих Хрва та изкоЈесенису трељани. ИтаиоЈеупоиоћ "класноидругу" Паленти стигао
иоглиизвући,захваљ уЈућиупрвоиредуруководећииС рби- Перо Грубор Буздован и почела Је хаЈка по с р п ски и селииа
иа коиунистииа коЈи су се издаЈнички понашали преиа окоОточиа.УдружилисеПалентаХрват и Буздован Собин
своие народу и све учинили да би таЈ српски устанак поотив српских сељака. Резултат њиховог "револуциона-
претворили у “револуциЈу са коиунистичкии идеалииа и рног чишћења" Је стравичан. Многи Срби с у иорали
ц и љ е в и и а Н а тоЈ основи сустицали високе положаЈе и/.и тражити спаса чак код ТалиЈана. Сва српска села око
чиновеу АрииЈи. О тоие истинито пише д р ГоЈкоПоловина, Оточца прешла с у н а четничку страну гдЈе Је било око 850
коиунистаиполитичкикоиесарштаба герилскиходреда за четника. Тосвепиш еукњ изи “КотарОточацуНОБ-у"као и у
ЛикуусвоЈоЈкњизи "Сведочењег"оустанкууЛици, стр.198: књизи "Сведочење".
- "...наовои коиунистичкои путу крозратиреволуциЈуЈе- Колико Је то "револлуционарно чишћење" по ср пски и
динорешењ еЈеубескоипроиисноикрет ањупреиа циљу.." селииа било жестокои неиилосрдно говори и прииер
поиенутогзлочинца Милана Узелца Брице Секретара Ко-
А н а с трани 260исте књиге, д р Половина пише:
тарског Коиитета коиуниста Оточца. У књизи “Котар
- "... коиунисти Лике су организовали чишћење Оточац у НОБ-у" на страни204 пише:
ослобођених српских села и партизанских Јединица од
-"СекретарКотарскогКоиитета "Б р и ц о "за с ва ку сит-
“четника", "издаЈника", "народних неприЈатеља", "злико-
ницу приЈетио /е "скилањеи главе"иговорио је јавно "Боље
ваца". "неоазуине. заос тале стоке"и "гадова".
је десет суињ ивих глава скинути н егода сеЈедан кривац
пусти".
ЧИШЋЕЊЕ ^СУМЊИВИХ” СРБА Резултат његовогчишћења и “скидања глава"Је био у
овоие:23 српскаил адића суЈас. >-гострељана пократкои
поступку. Како пише у поиенутоЈ књизи то Је “изазвало на-
И почело Је чишћење "суињ ивих" Срба те "неразуине и пету ситуациЈу, то Је изазвало експлозиЈу гњева са фа-

51
Ф Е Љ Т О Н
талниипосљедицама"а / “н ао одунастајестрахкака все не српски коиунисти су иорали дисциплиновано прихватити
паити". Народ се нарочито окоиио на злогласног Стипу ту директиву "друга' Иве иако с у и и поклани најиилији и
Угаркови1^а. најрођенији. Станко Опачић ча кка ж е : "Микоиунистинијес-
Уиесто да Буздованзгази иуништи Паленту он .Буздо- ио вјеровали угеноцид и прихватили сио оптииизаидруга
ван, заједно саПалент оигазисрпскасела. М ож ел исенаћи И ве". Хрвати поклали С рбеа Србикоиунистијош гаје опти-
већасрпска несрећа. Народ је са п ун и и правои говорио: иизаи. Какав је то "оптииизаи" после оваквог страшног
“Овикоиунистисугори од ус таша “. покоља? Чиие се то и ож е објаснити? Како се те заблуде
српских коиунис таиогу туиачити?
УБИСГВО МАРКА ОРЕШКОВИЋА
ХРВАТСКИ К О М У Н И С ТИ ОДОБРАВА-
П осебнопоглављ еовдезаслужује опис случаја убиства Л И УСТАШКЕ П О К О Љ Е СРБА
коиунисте иХрватаМарка Орешковића. Д р Гојко Полови-
на у својој књизи "Сведочење"открива и с в е д о ч и д а с у
Марка О реш ковићаубилинапреварунекичланови ОК КПХ Д а л и је иогућеда с у коиунисти Хрватске (у току 1941. г.)
за Л ику и уз подрш ку чланова Ц К КПХ. Убили с у га због благонаклоно гледали на усташке злочине против Срба?
“неких иеђусобних обрачуна". а прогласили с у на све Могуће је. О тоие ииа иногодоказа. Е восаионеких:
стране, кроз народ, да с у “друга М аркаубилисрпскиизда-
Већ је речвно ко је и шта био Јаков Блажевић. усташкиса-
јници “ииспјевали с уи уп је си у:
радник. Он је читаво вреие усташког покоља у Госпићу
-Другсе Марко родио уЛици 1941. год и не ж иве оуГ осп ић уи у се ли и ао коГ осп и ћа изн ао
Убише га српски издајници. је све што се ради у Госпићкој казниони "Герихт" и горе у
Велебитскии јаиаиа. Али ништа није учинио да упозори
своје "класне другове “. Србенаопасностикојепрете Срби-
Тајиоиенатсукоиунисти Лике и те како искористили у
иа од усташа. Као “антифашиста" то је био обавезан да
познатои чишћењу “народнихнепријатеља“ и "издајника".
чини. Откуд њ еиу онда иорално право да се појави у
Скоро бОгодинакоиунистисукрилиистинуо сирти Марка
с р п с ки и селииа на ослобођеној срлскојтериторијиуЛици?
Орешковићаисталносуистицаликакојеонвио “вођаустан-
Идаостане идаљ е “вођа"личкихкоиунист а?Какав “вођа"
кауЛици", иада ни то није тачно.Даниједр. ГојкоПоловина
таквиико иунис ти.
изнео праву истину о његовој сирти остала биљага на
"српскиииздајницииа“докјесвијетаивијека. То је била ве- Тај "ф е но и ен "уд р ж а њ у Јакова Блажевића најбоље
лика завјера хрватскихкоиунис та против Срба. Испјевали објашњава генерал Јово Богдановић у књизи “Котар Ко-
с у и у п је с и у д а је "М а ркоиајкасрпскогнарода"а "издајни- рвница и Котар Удбина у НОР-у и соц. изградњи". К а ко с у
ци" Срби гаи поредтога убили.Зар је иогло иштасраиотније коиунисти гледали на покољ Срба у Лици “друг Јово" то
да се припише Србииа? И да због сирти "друга М арка" објашњава овако:
падне још доста недужних српских глава. И овај прииер -"Срби с у прије рата извикивали паооле против
показује и доказује на каква с у с в е з л а били спреини хр- политичких противника (против којих?), неки су били у
ватски коиунис ти саио да би оклеветали Србе инаправили четничкој ооганизаиији, непроиишљено суп осл уж ил и ка о
раздориеђуС рбииа. Гојко Половина био је исто тако коиун- оруђе V туђииоукаиа јео с у били везани за о е ж и и и ТО СУ
иста 1941. године, алииуприлада велика захвалнос тштоје П Л А Т И Л И Г Л А В О М Тако тајгенерал Титови "правикоиун-
ову истину открио и признаокакојесвебило. иста" објашњава усташке злочине. Сву кривицу он лрип-
Д окле јеи ш л а понизностпојединих Срба после сирти исује Србииа и напросто кличе “ТО СТЕ ПЛАТИЛИ
"друга М арка" видисе и из писања генерала Јове ГПА ВОМ “.Другии речииа каода каж е вшто сте зарадили то
Богдановића. Он је дословно овако олисао тусиртг"Кад стеидобилиг.
сио ч ул и д а је убијендруг Марко сви сио плакали. Ја с а и те То је заиста ионструозна оцена и пресуда овог генерала.
ноћиједва заспао икад саисепробудио креветјебиоиокар. Како с у Срби били "везаниза р е ж и и " то онне објашњава в
И у сн у са и плакао за М аркои “. Ето какву тугу и бол Јови зн асе да с у од усташког ножаст радалинајвиш еличкисе-
Богдановићу нанеше “српски издајници". Али је зато на љ ацииправославни свештеници. Ус таше с у клали идјецуу
другоииеступисао како сукоиунисти “б и л и ве сел и " кад су кољевци.Данисуиождаитатџецабила "в е зан аза ре ж ии "?
чули дајепогинуо (убијен?) српски херој Стојан Матић, јер Ужасно се човек осећа кад таконештопрочита.
ионако нису ииали поверењауСтојана Матићакао официра Ипак ово туиачење генерала Богдановића о страдању
Краљ евине Југославије. Срба у усташкои покољу нешто конкретно објашњава.
Какосусехрват скикоиунист иодносили лреиа патњаиа Објашњава то да је он као коиунистаХрватскебиозадово-
и страдањииа С р б аго вор ии ова јсл уча јиз Вељуна. На дан љ а н ка д је в и д е о д а усташе кољ у “четнике" и “р вж и ил и је"
6. иаја 1941. године, на Ђурђавдан, усташе с у у Вељуну Краљ евине Југославије је р с у то били и његови политички
локлали 500 Срба из Вељуна и околине. М еђупоклании противници, то субилипротивницикоиуниста. Па, поњеиу,
С рб ииабилојеи17члановаПартијекоиунистаХрватске. Ту добро је испало што с у усташе те противнике коиуниста
је убијениНикола Кукић члан ОкружногКоиитетакоиунис- скра тилиза главу. То је та подиукла завјера коиунис та.
таКарловца.А ево што о тоиепишеСтанкоОпачићЋаница
укњ изи “СрбинуХрватско]'"на страни35, цитат: "Секретао
ОкружногКоиитета Карловиа Иво М аоинковић (Хрват) по-
бијао /е суиње да суВ ељ унчани побијенивећ дасуот ишли > наставиће се >
на рад V Њ еиачку". Тако је тај злочинац крио усташке
злочинеда се Срби не би побунили против усташа. А јадни

52 ОТАДБИНА
К О Н К У Р с

КОНКУРС ЗА ПЈЕСМУ
СА РОДОЉУБНОМ ТЕМОМ

Љубав према отаџбини - родољубље Пропозиције конкусра:


или патриотизам вјечна је тема
многих пјесника. " 1. Право судјеловања имају сви
ЧУВАМ ОТАБИНУ И ГЛЕДАМ грађани РСК (осим чланова ре-
ДОМОВИНУ" - рече једном један дакције и њихових породица)
борац са Купе приликом посјете
новинара Српског радија Петрова 2. Конкурс се искључиво односи на
гора. У овој виспреној игри ријечи поетска остварења (пјесме)
крије се један дубљи смисао који се
може превести на обичан 3. Радови се шаљу на адресу ре-
свакидашњи језик - чувам своје - не дакције закључно до 15.12.1994.
тугујем за туђим. Из његовог
гледања на оне тамо преко не извире 4. Радове слати прекуцане у
мржња, завист и злоба, у његовом примјерка (рукописи се не враћају)
чувању има неког достојанства и пр-
коса, он је поносан што чува своју 5. Радови се искључиво потписују
отаџбину. Већина српских бораца је шифром
тако конципирана. Изузетака има,
али они углавном потврђују прави- 6. Резултати конкурса биће објав-
ло. љени у редакцији "Отаџбине" и на
Отаџбина је инспирација, радио таласима од 18. - 20.12.1994.
надахнуће - смисао борбе у којој сви
трпе. 7. У том периоду вршиће се аутор-
Већина људи у себи носи тај племен- изација побједничких радова (доказ
ити осјећај, али га сви не исказују о ауторском раду је оригинал пјесме
на једнак начин. Један од начина да и посједовање шифре)
се родољубље искаже и покаже је
пјесма. "Отаџбина" отвара своје 8. Побједнички рад се награђује
странице свима онима који желе да новчаном наградом од 50 динара и
објављивањему "Отаџбини" (новог-
покажу своје осјећаје према отаџби- одишњи број)
ни и расписује овај конкурс.

Спонзор наГраде:
КУПОН
МАДЛЕН за конкурс за пјесму сародољубном Шемом
ПЦзаџрошводњу.
аромеШ и уелуГе
Глана С. Немањебб ШИФРА
тел. 044 881831
Адреса редакције:
Вл. Тихомир ТрГКраља Петра I Ослибодиоца бб
ТУРОПОЉАЦ Глина, тел 044-881070

ОТАЦБИНА 55
Р А З О Н О Д А
Уредио: проф. М илан Шесто

О ЈЕЗИ КУ РОДЕ Д А ТИ ПОЈЕМ


Извјешћа наших тисковних дојавника са
За оне наше чнтаоце к о ји “рабе" само материњи
бојишнице, изазивају пропламсај домољубља код
је з и к , ево превода...
сваког нашег пучанина. Нема двојбе да се
учинковитост топничких битница и иних постројби, Извјештаји наших дописника са ратишта, изазивају
зрцапи у паничном страху непријатеља. разбуктавање патриотизма код сваког нашег станови-
Гпеде тога ријешимо ја и м ој снималац да ка. Немасумње да се ефикасност артиљеријских бат-
утврдимо истинитост тих чимбеника. Теренским сам- ерија и других јединица, оглвда у паничном страху
овозом кренусмо из метрополе и за пола сата били непријатеља.
смо на мјесту. Зато, ријешимо ја и мој сниматељ да утврдимо ис-
Примио нас је један причувни часник (из скром- тинитост тих фактора. Теренским аутомобилом кренус-
ности није хтио да му име изађе у тиску), иначе мо из главног г р а д а и за п о л а часа били смо на мјесту.
драговољац који је за своје заслуге у домовинском Примио нас је један резервни официр (из скромности
рату награђен првим домаћим самокресом. Том није хтио да му име изађе у штампи), иначе добровољац
свечарском чину, рече нам он, били с у назочни који је з а своје заслуге у отаџбинском рату награђен
сви дочасници, часници и војаци бојне а дар је уру- првим домаћим пиштољем. Том свечаном чину, рече
чио један високи дуж носник из стожера Здруга. нам он, били с у присутни сви подофицири, официри
Разговор са војацима (нашим витезовима), доча- и војници батаљона а дар је уручио један високи рук-
сницима и часницима па и са неколико пољодјела- оводилац штаба Армије.
ца, изрјеком показује високу разину ћудоређа. У Разговор са војницима ( нашим “витезовима"), под-
тијеку опходње наш самовоз је стао а крмар нас официрима и официрима па и са неколико земљо-
обавијести да је гоник самовоза у к в а р у и д а даље радника. децидирано показује висок ниво морала. У
морамо пјешице. току обиласка наш аутомобил је стао, а возач нас
Већ споменути драговољац набави нам двије обавијести да је мотор аутомобила у квару и да
дзоколице да дођемо до стожера бојне. Поздрави даљ е морамо пјешице. Већ споменути добровољац на-
нас уз дубоки климоглав и испричај. можебитно бави нам два бицикла да дођемо до штаба батаљо-
зато што нас није поздравио испруженом руком. на. Поздрави нас уз дубоки наклон и извњење вјеро-
ватно зато што нас није поздравио испруженом руком.

МАЛЕ ШАЛЕ АФОРИЗМИ (РадивојсБојичић)


Срела се д в а пријатеља и један рече Броз је по мајци био Словенац, по оцу
"Знаш постаосам присталица нудизма" Хрват а понама и једно и друго.
"Ма немој! А јеси ли се оженио “? За два и два се на црно може добити
“Већ други пут.Од прве жене имам шесторо а од друге седморо дјеце". много више од четири.
*
“Па онда ти ниси нудист, него једноставно немаш времена да се Злочин се не исплати, али с е о д крими-
о6учеш “ нала може лијепо дивјети.
* м- * *

Оптуужу нас са свих страна, свијету се


Доктор каж е пацијенту: и онако не може угодити.
“Не престанете ли одмах заводити туђе жене, нећете преживјети *
нити недјељ удана“ По броју авети, Загреб оштро конкури -
“Али зашто докторе? Здрав сам, а ж ене ко луде јуре за мном" ше Мирогоју.
“Знам. Једна од њих је и м оја" одговори доктор. Никад тиква не пуца на једнаке кришке.
м- * *
Кад вода дође до грла, и омча је појас
Младић у нудистичком кампупита дјевојку: за спасавање.
*
“Зашто увијек спушташ поглед кад кажем: Волим те“
Бојим се да Срби на картама не изгубе
“Да видим говориш ли истину" - одговори дјевојка стидљиво. држ аву.
МАТЕМАТИЧКА ПИТАЛИЦА'
На самрти, стари бедуин позове своја три сина и рече им: “Дјецо моја , уско рб ће ме Алах позвати себи.
Послије моје смрти остаће вам 17 камила, а ви треба да их подијелите тако, да најстарији од вас добије полов-
ину камила, средњи трећину а најмлађи деветину" Кратко вријеме након тога стари бедуин умре. Подјелу ками-
ла никако нису могли обавити онако како је тражио њихов отац. Стога се договоре да оду у пустињу и
затраже савјет од Једног мудраца. Поведу камиле и дођу к њему. Након разговора с мудрацем, врло брзо
подијелише камиле и задовољно одоше кући.
Какав савјетим Је дао стари мудрац?
ПОРОДИЧНА ЗАВРЗЛАМА^
Н аулици сусретну седвиЈе жене, од коЈих Једна у наручЈу д р ж и диЈете. Она што нема диЈете, поздрави ону
другу овим риЈечима:
“Добар дан маЈко и сине" Но она ЈоЈ одговори: “Ово ниЈе моЈ син, то Јесинмога сина, брат мога мужа, мени д^ев-
ер и ун ук“ Како Је дошло до ове породичне заврзламе?

■^ РЈешење у слиЈедећем броЈу И ЗБ О Р : М. Ш. □


54 ОТАПБИНА
Будућност Гпино
пргЉ редни поХони

Штампарија ради:
обрас це свих врста
свеске
увезивање и остало
Ц рква св. Прброка
Илије у Бузети,
на Банији
(Славици)

Здраћко КрсшансИаЛ

цркво - брвноро
божији дорок
нороду у ходу
чудесно свијетли
свето дрво
цркво - сузицо
од дјечјих душ о
неоески бунор
у зеленилу
но бониЈи
т е ђ у ли водото
гдје с т р т је косило
гуш ђе него игдје
будок
благословљен од кординола
рече: "кољите их у црквото
да изгубе вјеру у богаГ’
то љ у рату
трок иза рста
свештеници под бичет
трци
у јо то та
ојутрос
у цр-ши
у бузети
отац ронко
крсти дЈевоЈку
веђ изторено
животот
она
рађа се
пред нош ит
о ч и то

Дрдена цртЉа Сћ. Пророка ИЈшје саграђена је 1720.


Године. Један од ријет ких споменика култ уре који
нцје оскрнаиига устагика ^ к а